PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

1. odeljak 3. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1.6.2. Deo 1. 3. odeljak 4. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. ProizvoĊaĉ. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi.9. ovog pravilnika.1. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi. odeljak 1.1. i 4. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. Deo 3. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost.5. Ako proizvoĊaĉ.1. Deo 1. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući.0. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. stav 3.2. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ.1. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. ovog ĉlana odgovarajući. Deo 4.3. Podaci iz stava 1.3.0. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši.1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija. i 3. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja.1. odeljak 1.8. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.3. .3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1.7.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

ProizvoĊaĉ. odeljak 1. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1.2. odgovarajuće i pouzdane podatke. III OBELEŢAVANJE 1. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka. ovog ĉlana. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Izuzetno od stava 1. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. ili 2) do zamene. ProizvoĊaĉ.1.ProizvoĊaĉ. Deo 1. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1.2. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije.2. Tabela 1. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. Deo 1. U tom sluĉaju. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. sa takvom klasifikacijom. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. ovog ĉlana. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa.

3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. ovog pravilnika. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. adresu i broj telefona snabdevaĉa. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). ako se moţe primeniti. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. ovog pravilnika. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. ako se moţe primeniti. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. ovog pravilnika. 4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20.1) ime. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika.

u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". i u Prilogu 3. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. . a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. date su u Prilogu 3. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja.1. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. odeljak 1. piktogram opasnosti. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. karcinogenost. izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. mutagenost germinativnih ćelija. taĉka 2) ovog ĉlana.2. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. toksiĉnost po reprodukciju. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. Deo 1.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše.

Deo 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Deo 2. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. odnosno kategoriji opasnosti. 4) odlivke metala. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas.3. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. smeše koje sadrţe polimere. odnosno kategoriji opasnosti. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. . legure. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.1. butan ili teĉni naftni gas. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. odeljak 2. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. smeše koje sadrţe elastomere. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. odeljak 1. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti.

odeljak 1. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1.2. Deo 1. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. i u Prilogu 4. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. . Na etiketi. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.1.2. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. Deo 1. stav 3. a koja su data u ovom spisku. ovog pravilnika. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. Deo 2. i 1.Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. u delu za dodatne informacije. u delu za dodatne informacije. Deo 1. Deo 1. a ne alternativni hemijski naziv. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu.1. odeljak 1. ovog pravilnika.4.4. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. odeljak 1. i 1. odeljak 1.

Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. na osnovu klasifikacije. 1. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. ovog pravilnika. kao i ime. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. i Prilogu 6. ovog pravilnika. Deo 2. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". da pruţaju dodatne informacije. "nije zagaĊujuće". Deo 5. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. u delu za dodatne informacije. da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. Deo 3. Deo 2. i Prilogu 4. u delu za dodatne informacije na etiketi. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. 4. . ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". ovog ĉlana. Deo 2. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. i 9. i 4. Na etiketi smeše iz stava 9. date su u Prilogu 4. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna.Na etiketi. 2) reĉi upozorenja. Snabdevaĉ moţe. Na etiketi smeše iz Priloga 6. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. zajedno sa pripadajućim tekstom. 1. Deo 4. Dodatno obaveštenje iz stava 4. odgovara više od jednog piktograma opasnosti. Deo 3. Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. i 3. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše.

Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete. ovog ĉlana. na osnovu klasifikacije. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. kao i na odlaganje njene ambalaţe. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". Kada supstanci ili smeši. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Izuzetno od stava 4. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa.

Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6. boja i veliĉina piktograma opasnosti.1. stav 1. Deo 1.2. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. odeljak 1.5. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1.sa ĉlanom 17. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6. 2. odeljak 1. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode.2. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. ovog pravilnika. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine. ovog ĉlana. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi. Deo 1. Oblik. ovog pravilnika. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. Deo 5. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. Deo 2. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno.1. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. Deo 1. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. odeljak 1. . tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1.5. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe.

spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. stav 1. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25. U tom sluĉaju. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. stav 1. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. ovog pravilnika. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. reĉi upozorenja. ovog ĉlana. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 . etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. ovog pravilnika.Izuzetno od stava 1. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. ovog ĉlana. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.

2.4.Izuzetno od ĉlana 33. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. ovog ĉlana. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. hranu za ţivotinje.1.1.2.2. 3. ovog pravilnika. niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji. a da sadrţaj ne iscuri.1. i 3.3. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja. Deo 3. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. . piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe. odeljak 3. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. Deo 3. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. odeljak 3.1. Izuzetno od stava 1. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu.

59/10 i 25/11). a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. godine. pakovanju. u skladu je sa uslovima iz stava 1. 1). godine. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom. oktobra 2011. odeljak 3. godine.2. oktobra 2011. pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. br. br. juna 2015. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. stav 9. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu). juna 2015. br. ili Pravilnikom o klasifikaciji. oktobra 2011.2. Deo 3. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. odeljak 3. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Deo 3. .2.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. drumskim saobraćajem. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. taĉ. Do 1.1. 2) i 3) ovog ĉlana. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. ProizvoĊaĉ. unutrašnjim plovnim putevima. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. pakovanju. pakovanju. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. a smeše od 1. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Do 1. oktobra 2011. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. godine proizvoĊaĉ. godine do 1.

KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. Definicije . a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. br. juna 2015. a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. oktobra 2011. uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. br. decembra 2012. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". ProizvoĊaĉ.0. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Ako su smeše stavljene u promet pre 1. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. br. 59/10 i 25/11). ProizvoĊaĉ. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. pakovanju. PRILOG 1. br. br. a klasifikovane su. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". godine. godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. juna 2017. 59/10 i 25/11) do 1. pakovanju. godine. ProizvoĊaĉ. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. 59/10 i 25/11).Ako su supstance stavljene u promet pre 1. oktobra 2011. juna 2015. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". pakovanju. pakovanju. godine. pakovanju. juna 2015. a klasifikovane su. godine do 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine. 59/10 i 25/11). godine.

Pravilnika 1. . 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv.2.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101.1. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7.0. ovog odeljka.1. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka. i 2.1. 1. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.3 kPa.1. 1.0. odnosno procenu rizika. ovog pravilnika.0. stav 3. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara). stav 3. Klasifikacija supstanci i smeša 1. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1.3 kPa. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7. stav 3. ovog pravilnika. odnosno procenu rizika. stav 3. Upotreba postojećih podataka 1.1. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st. 1. stav 3.1.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101.1. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.0. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju.1.

(Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: . kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara. odnosno od predvidljivosti efekta.1. 4) validnost metode za posmatranje efekta. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva.2. 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. stav 3.1. Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa. mogu imati dovoljan kvalitet.0. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku. 1.0.(Q)SAR. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.1.1.0. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7. izmeĊu ostalog. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora. 1. . 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti.3.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude.1. Quantitative structure-activity relationship . podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije.3.

1.0. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup).dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije. odnosno procenu rizika. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. . . toksikološka i ekotoksikološka svojstva.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi..1. Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo. efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.0. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci.5.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. 1. Ako se primenjuje pristup grupisanja. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma. u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska. odnosno procenu rizika i .rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: . . odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene. 1. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. .rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. .4. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi.podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.

st. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana.3. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka.1. mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci.1. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. analogijski pristup). i 4. 1. 1.1. naĉinu ili mestu njihovog delovanja. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude. iskustva o efektima na ljude. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.2. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka.1.1. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata.1. kao i rezultati studija o mehanizmu.4. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja.U svakom sluĉaju rezultati moraju: . a kada su ovi podaci u suprotnosti. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene.1. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. 1. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja. nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. 3. . Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.1. ovog pravilnika.1.1. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost. . rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). Odgovarajući.1. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. ovog pravilnika. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki. odnosno procenu rizika. 1. a u skladu sa ĉlanom 8. . Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost.

9. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. 1.2. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude. ovog priloga: . U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga. odeljak 4.1. kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja. Kada ovakvi podaci. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11. Graniĉne vrednosti 1.2. ovog pravilnika. 4.5. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4.2.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. 4.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava. i 10. 1. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. ovog priloga: .2. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.2. ovog priloga. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. ovog priloga ili . Specifične granične koncentracije.1. i 5.1. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu.1. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3. M-faktori i opšte granične vrednosti 1.1. ovog priloga ili .2.1.1. ovog priloga.1.1.1.1.2. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. ovog priloga ili . 1.1.1.2.2. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća. ovog pravilnika.1. odnosno ona koja ima niţu vrednost. i 5. ovog priloga). Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude.1.1. ovog priloga. prihvata se niţi stepen klasifikacije.

ovog priloga.odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1. videti 3.1. . ovog priloga.1. kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0.3. _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno. odeljak 4.1 (3) ili < 0.nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša.hroniĉna.3.1. videti 3.3. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: .1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.akutna. Tabela 1. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3. ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8.1 (2) ili < 1% kada je neophodno. 1.1%(3) 0.3.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: .3.. videti 4. a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima. kategorija 1 .kategorije 1-3 .1.hroniĉna. za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.3. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili .1. stav 4.1. kategorija 1 .1% kada je neophodno.3.1 1. ovog priloga.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .2.1. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima.3. i Dela 4. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše.

1.1.2.2. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula). ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše. U tom sluĉaju.3. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke. ovog priloga. . i 4. 2) C+B za koje vaţi sledeće: .1.1.2.3. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti.9. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.u sluĉaju akutne toksiĉnosti.10. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe.metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3.1. 1. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti. . 3.3.. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ.4. kada je reĉ o tri smeše (A. odeljak 3. i Delu 4.3. odeljak 4. . mora se uraditi nova procena. 3.3. ovog priloga. 3. 3.3.8.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.1.1. .5. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B. 3.8. 3.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2). i Delu 4. . Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B.3.1. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti. odeljak 3. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B.9. 3. 3.1. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća. 1. 1. B i C) sa istim opasnim sastojcima.10. odeljak 4. 3. 3.

stav 2. ali ne sme biti manji od 1 cm2.3. Obeleţavanje 1.1. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74.2.4. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1. 1.2.6. ovog priloga.1. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika.3.3. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.2.1.3.3. i 3.8. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv.3.9. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1. odeljak 3.2.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima . Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1. 3. ovog priloga. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15. 3. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.1. 3.3.1.2.2.1. Tabela 1.1.1. dijagonala postavljenih horizontalno.1.5% 2. 3. 1. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.2. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1.7. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete.2.

legure.3. 1. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti.2. u skladu sa odredbama ovog priloga. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. smeše koje sadrţe polimere. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1.3. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17.3.4.10.Proizvodnja.2. ovog priloga.3. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa. kontrola. U ovom sluĉaju.1. sa ili bez ventila. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas .10.3.2.4. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu. ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima. i 3.3.Etikete za upozorenje".3.1. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara. 1.2. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3.2.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje. Odlivci metala. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.3. ovog pravilnika. ispitivanje i obeleţavanje.3.10. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3.U skladu sa odredbama ĉlana 23.4. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju . 1. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost. 1. Za odlivke metala. namenjene za prenosive aparate .1. dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1. smeše koje sadrţe elastomere 1. 1. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu.3.3. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki. Ukoliko su propan. legure.2.

kategorija 2.4.akutna toksiĉnost. . bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.teško oštećenje oka/iritacija oka.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet. kategorija 2.1. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.3.5. kategorije 2 i 3. .specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . . ovog priloga. ovog priloga.jednokratna izloţenost. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga. kategorija 2.2.4. uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata. .4.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. 1. 1.3. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima. .višekratna izloţenost. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24.hroniĉna.1. Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1.2.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . 1.korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe. kategorija 4. kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. . 1. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema .specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2.4.

Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.5. ovog pravilnika. .. kategorija 2 ili 3. .5. stav 2.1.Oksidujuće teĉnosti. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi. D. Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1.Za supstance koje se nalaze u prirodi.Supstance i smeše koje se same zagrevaju. .1. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29.1. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.5.2.1. Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1.5. stav 1.Gas pod pritiskom. kategorija 1. . 1. ovog pravilnika 1. kategorija 1..1. identifikator proizvoda iz ĉlana 18.Oksidujući gas. ." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29.5. 1.2." ili: "ekstrakt. E ili F.5. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše. kategorija 1 ili 2. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje.2. ovog pravilnika 1. stav 4. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti. kategorija 2. ovog pravilnika.1. taĉka 2) ovog pravilnika.5. .1.Samoreaktivne supstance ili smeše. 1. tip C. sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . . .Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. 2 ili 3..2. kategorija 2..Zapaljive teĉnosti. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17.

5. . pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu.2. 1.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2. .1.Zapaljivi gas.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 ili 4. . primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli.3.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17.2. . ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale.2. 1. hroniĉno. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. . 1. akutno. .2. kategorija 2 ili 3. kategorija 4.1. .Iritacija oka. kategorija 2 ili 3.Organski peroksidi. D. .Akutna toksiĉnost. kategorija 1 ili 2.Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše.Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.5.višekratna izloţenost. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. kategorija 1. kategorija 2. .Iritacija koţe. tip C.5. Piktogram opasnosti. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. .2. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: . E ili F. kategorija 2. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: .jednokratna izloţenost. hroniĉno. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa..Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml.5. FIZIČKA OPASNOST 2. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije. osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja. ovog pravilnika. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše. 2) eksplozivni proizvodi. kao što su izbacivanje projektila.2.2. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17.1. dima.5. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove.2.3. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. 1) i 2).1. toplote ili buke i 3) supstance.1.1.1.2.5.1. Eksplozivi 2.1.1. transporta i korišćenja.2. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni.1. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. . Definicije 2. 2. pojava vatre. Odredbe iz odeljka 1. 1. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ.1. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. DEO 2.

1.2.4 Supstance. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju.1.2. Kriterijumi za eksplozive .1. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije. 2. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote. 2.2. i to od serije 2 do serije 8. u ovom prilogu. Supstance.3 Supstance. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance.Namenski eksploziv je supstanca.supstance. 6) Podklasa 1.1.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju.1. ali ne i do masovne eksplozije i to: .2.1. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju.3. 3) Podklasa 1. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. i to trenutno). Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine. 5) Podklasa 1.2. 2) Podklasa 1. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja. koja je data u ovom prilogu.2 Supstance. Supstance. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1. smeše i proizvodi iz ove klase. . smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije.supstance. 2. 4) Podklasa 1. Tabela 2.1 Supstance. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

4. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). 2.6.3.1 -1.1. koja je data u ovom prilogu.4 1.2.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. treba da budu ponovo ispitani.1.1 1.1.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira. Tabela 2.1. Napomena uz Tabelu 2. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta.1.2 1. Priruĉnika o ispitivanjima i 1.5 . ovog priloga. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti. pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti. Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.6. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.1.1.3 1. 2. do 1. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2. opasnost od masovne eksplozije".6 eksploziv 1.6 kriterijumima).2. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna.2.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv.

eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv.13.1. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1.14. Procena da li je supstanca ili smeša. Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost. Klasifikacija supstanci. Eksploziv. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8. . smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom.4.4.1. opasnost od poţara. odeljak 1. udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2.o opasnosti Nestabilan Eksploziv. koja u emulziji. 3 i 4).1). 6 i 7). Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6.

do 2.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem. pakovanja ili na drugi naĉin.4. ukljuĉivanjem u sastav smeše.1.1. proizvoda.1. Slika 2. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance. npr. u sluĉaju neosetljivih eksploziva. koje su date u ovom prilogu. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2.1.1.

1.2. izd.1. Slika 2. 15.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta. Model propisa. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance. odeljak 2. rev. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .2.

(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2. .

Slika 2.3.1. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .

.

4. Postupak klasifikacije emulzija.2. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.1. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.4.Slika 2.1. Skrining ima za .

Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa.2.2. ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Zapaljivi gasovi 2. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2. Kriterijumi za klasifikaciju . Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6. 2.2. ukljuĉujući kiseonik. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok.4. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200.1.3. .) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.3 kPa. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10. mora se primeniti procedura za prihvatanje. 2.manja od 30% po masi.manja od 15% po masi.3. 2.4.1.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije.2.1 u Dodatku 6. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti.1. 2. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.

drugaĉiji od onih iz kategorije 1. koja je data u ovom prilogu.2. ovog priloga.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.3 kPa.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu. u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka.2.odlaganje 2. videti odeljak 2. Napomena: Za klasifikaciju aerosola. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su.1. Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .2.2. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.2.2.4.2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione . ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.1.1. Tabela 2.2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova . Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili. 2. Tabela 2.2.3.

sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu. ovog priloga).1. 31. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive.2.2. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja.za zapaljive aerosole . 2.zapaljive gasove (odeljak 2. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. npr. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka. Slika 2. kao pena.sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). Zapaljivi aerosoli 2.3.7. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2. ukoliko je neophodno.3.3. odeljcima 31. Slika 2.2.1(1) . moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") . ovog priloga).3.2.1. Kada nema dovoljno dostupnih podataka.2. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2. .zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C. i sa Delom III. 2.3.1.3.6. Definicija Aerosol.2. u obliku paste ili praha. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala. sa ili bez teĉnosti. hemijske toplote sagorevanja i. 2. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2.2.3.3.4. odnosno aerosolni raspršivaĉi.3.4 i 31.1. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola. ovog priloga. .5.: .

Za aerosole u obliku pene.3.3.3.1. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.1(2) . (2). Slika 2.Za aerosole u spreju.za aerosole u spreju . (3). pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.1.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

kritiĉna temperatura.6. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: . Zapaljive tečnosti 2.2.6.1. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta. 2. . 2. 2.3. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja.4.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku. Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti .6. Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2. Podaci se mogu pronaći u literaturi.2. Model propisa.6. Tabela 2. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3. koja je data u ovom prilogu.6. .merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.1.1.vrednost napona pare na 50°C.2. koja je data u ovom prilogu.6. Tabela 2.6.6.

4.3.4.6. kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti . 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju).).6. Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.4. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti . Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem.6. 2. . pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja). kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti. taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem.1.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti . bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri.2. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše. Ukoliko podaci nisu dostupni.4. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2.6. aditivi i sl.prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti .odlaganje 2. Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji.

3.7.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4. dobijeni negativni rezultati. (6) Gmehling and Rasmussen.4. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6). metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .6. Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .3. Eng.7. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti.1. Fundament. ______________ (4) Do danas.6. 2. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2.5. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja.4) teĉna faza homogena.6.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti . etri. Ind. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka.6. Deo III.6. (1982) 2. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno. alkoholi. estri (izuzev akrilata) i voda. 21.H8.Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja . kao i reaktivne akrilate. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2. Definicija .4. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja . Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2.Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. 186.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja . (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma. koja je data u ovom prilogu. 2. Tabela 2.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja .

Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe.3.2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.7.7. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha.1 koja je opisana u odeljku 33.2. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre. koja je data u ovom prilogu.1.7.7.2.7.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. na primer. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N.2.7.2 mm/s. prilikom snabdevanja ili transporta. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2.1. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.1. 2. u skladu sa Tabelom 2.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre. 2. koja je data u ovom prilogu.7. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. Supstance i smeše u obliku praha.2.3. Ukoliko je.2.7.2.2.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2.7. odeljak 33. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.videti odeljak 2. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2. 2. .1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala . Tabela 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.

Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 . ili 2. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.8.15. 2.8.odlaganje 2.2. ovog priloga. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja. 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.2.2. .8. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha).reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2.prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 .2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . organske perokside ili kao oksidujuće.2.8.7.14.1.8.1.2. ovog priloga.1. ovog priloga. Samoreaktivne supstance i smeše 2. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1.1.8.13. ovog priloga.Tabela 2. 2. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Definicija 2.1. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive.8.

2. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji. odeljak 28. C.3 i Tabelu 28.2.3. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. ovog priloga).detonira delimiĉno. D.8. E.3 2. kada se nalazi u originalnom pakovanju. Ovakva smeša.2. a ambalaţa se naknadno izmeni. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.3. 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . . 2).ne detonira. B. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji. taĉ. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. 28.1. 28. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E.2.8. 2. 3) ili 4) ovog priloga. kada se nalazi u originalnom pakovanju. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće.uopšte ne detonira. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg.8.2. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A.8. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji.1. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. kada se zagreva u zatvorenom prostoru.2. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 1). kada se nalazi u originalnom pakovanju.

koja je data u ovom prilogu. tip G. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja.1.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. Tabela 2. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 2. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C.4. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg). niti eksplozivnu moć.2. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F.8.1. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima.8. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. a ambalaţa se naknadno izmeni. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. 2. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C.3.8.

3. koja je data u ovom prilogu. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.8.1.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. za pakovanje od 50 kg. 2. Samoreaktivne supstance i smeše .4. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje.3. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8. Preporuke UN o transportu opasnog tereta). Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. 2. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno.2.3.8.1.4.1. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. odeljak 20. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II. Slika 2. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama.8.1 i A6.

1. Definicija .2.9. Samozapaljive tečnosti 2.9.

Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3 iz Dela III.2. ili pali. 2. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se.9. koja je data u ovom prilogu. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.3. Tabela 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. 2.2. Tabela 2.9.9.1. koja je data u ovom prilogu. ĉak i u malim koliĉinama. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.9.2. odeljak 33.1.9. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu.31. Dodatna uputstva za klasifikaciju .5.9. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.9.

10. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. ĉak i u malim koliĉinama.10. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2. Tabela 2.1.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr.10. odeljak 33.10. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj. Ukoliko je. na primer.3.2.1. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.4. Tabela 2. 2. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom. koja je data u ovom prilogu. koja je data u ovom prilogu. danima). Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom . Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.10. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.2. 2.10. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.2 iz Dela III. prilikom snabdevanja ili transporta.2. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se.10.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. 1.3.10. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. 2.

2.1.11. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.3.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2.1. koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. Samozagrevajuće supstance i smeše 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. odeljak 33. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C. danima). 2.1.4.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.11.4. Definicija 2. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje.2.11. Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.11. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini. 2.1.11. .1.10.2.10. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2.1. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani).11.1. tj.

4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.6. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.2.1. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara.11.11. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase.11.1. 2. prilikom snabdevanja ili transporta.11. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase.4 iz III Dela. koja je data u ovom prilogu.2.2. na primer. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 . supstanca se mora ispitati i u novom obliku.11. 2.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.3. odeljak 33. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.11.1.2.3.2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Tabela 2.4. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše.11.2. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2.11. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. Ukoliko je. koja je data u ovom prilogu. 2. Tabela 2.

reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša .skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. 1990.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .11.4. Plant Operations Progress. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.J. moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. Rogers.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja.1.1.11. N. moţe da se zapali P407 P413 P420 2. D. koja je data u ovom prilogu.11.11.GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . R.2.11. Part 1. 2. 4 (3). Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson.1.4.4. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2. __________________ (8) VD Iguideline 2263. 181-189. 1985 Slika 2. Harper.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders.

.

4.3. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.1. u skladu sa Tabelom 2.2.12.12. 2. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1.12. .5.2.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 2. na osnovu rezultata ispitivanja N. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.12.12.12. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2. na primer. odeljak 33.12. 2.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1. a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama. opisanih u Delu III.1. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja.1.12. Tabela 2.2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2.1. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.2.2. prilikom snabdevanja ili transporta.12. Ukoliko je. koja je data u ovom prilogu.

Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom.13. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2.13.2.Tabela 2. npr. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu. Oksidujuće tečnosti 2. 2.13.12.1. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva. Kriterijumi za klasifikaciju .2.4. 2.12. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.

3. Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.13. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.13. u skladu sa Tabelom 2. jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar.13. 2. koja je data u ovom prilogu. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1. Deo III. Tabela 2.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 .Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. Tabela 2.1.1.2. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.13. odeljak 34.13.2.

1. u skladu sa Tabelom 2.4.13.13. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.4. 2.14. ispitivanje iz Dela III. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. odeljak 34. kao što je dijatomejska zemlja. 2. Deo III. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima.4. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive.13. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2.1.4. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.3. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti.14.14.2. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. 2.4. odeljak 34.14. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2.13.1.13. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. koja je data u ovom prilogu.4. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. . ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.4. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani. 2. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom.2.2.

oksidujuće sredstvo P210 .2. Ukoliko je. _______________ (10) BC Code. koja je data u ovom prilogu. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama). kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. Svaka supstanca ili smeša.14. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. 2005 2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. Annex 3.Tabela 2. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju.3. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. prilikom snabdevanja ili transporta.14. IMO.14.14. Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2. Svaka supstanca ili smeša koja. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. na primer. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. Tabela 2. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1.

Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O. 2.1. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: .da budu osetljive na udar ili trenje. Organski peroksidi 2. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše.4. fluor ili hlor.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju.14. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.4.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida. Pored toga.15.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.1.15.14. . koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. . Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši. 2. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.da brzo gore.3.1.14. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.4.2.1. 2. . pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima.4. Definicija 2.15.14. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid.

0 % vodonik-peroksida.1.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida. D.15. 2.koncentracija (maseni %) organskog peroksida.2.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. ci .1. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji.15. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji.15. dok je u originalnom pakovanju. E. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. C. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni . na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji. a da pri tom sadrţi do 1.2.molekulska masa organskog peroksida i. 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali. klasifikuje se u organske perokside tipa C.2. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A.2. F i G" u okviru ove klase opasnosti. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. B. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji. mi .0% ali manje od 7.da reaguju burno sa drugim supstancama.15. 2. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. 2. a da pri tom sadrţi više od 1. ako u laboratorijskim ispitivanjima: . klasifikuje se u organske perokside tipa B. klasifikuje se u organske perokside tipa A..2.

Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C.2. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.ne detonira. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. odeljak 28. za pakovanje od 50 kg(11). pod uslovom da je termiĉki stabilan. klasifikuje se u organske perokside tipa F. 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C.1. 28. klasifikuje se u organske perokside tipa G.. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. a za smeše u teĉnom stanju. Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C. 2. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. klasifikuje se u organske perokside tipa E.ne detonira. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili .3 i Tabelu 28.15.3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša.delimiĉno detonira. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. . a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. a ambalaţa se naknadno izmeni. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. npr.3. 28. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć.

Tabela 2.15. odeljak 28. II Deo.3. kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.15. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. koja je data u ovom prilogu. 2.15.1.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 .1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.

2. koja je data u ovom prilogu. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše.1. 2.15.15. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem.15.4. Ipak.15. 2. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši.1.1. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. ovog priloga).1. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2.2. Organski peroksidi .15. Slika 2.4. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.15. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.4. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2.

.

16.2. u skladu sa Tabelom 2.16. taĉka 37. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti.16.2.16.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .16.3. 2.16. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6. 2. Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . odeljak 37.1.4.16. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna. Tabela 2.1. koja je data u ovom prilogu.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. koja je data u ovom prilogu. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima. Supstance i smeše korozivne za metale 2. Tabela 2.16.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .1.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III.2. Dodatna uputstva za klasifikaciju . Preporuke UN o transportu opasnog tereta.16. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .

odeljak 37.1. Akutna toksičnost 3.1.Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III. .S275J2G3+CR (1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 .1. Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna.1. koja je data u ovom prilogu. neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6. 3.akutnu inhalacionu toksiĉnost. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.2.akutnu dermalnu toksiĉnost. Acute toxicity estimates .akutnu peroralnu toksiĉnost.S235JR+CR (1. . dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3.0144 resp. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše.1.1.1.0037 resp.1. . ĉelik tipa: .1. Napomene su date ispod Tabele 3. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma. Tabela 3. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.2. DEO 3. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200. Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: .1.1.1. ili SAE 1020.1.2.1. 3.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. SRPS ISO 3574.1. Definicija 3.ATE). dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng.St 37-2). Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni.1.St 44-3).

05 0. Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti. 3.5 < ATE ≤ 1.0 < ATE ≤ 10.1. .0 < ATE ≤ 20.2.5 < ATE ≤ 2. Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.0 Napomena 1) i 2) 0.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: . 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja. U ovom drugom sluĉaju.2.2.LD50/LC50 vrednosti. kada su dostupne.1.Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja.1.2. parts per million per volume).5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: . kategorija 4 (20000 ppmV). 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu. dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili . .1.1.1.0 Napomena 1).2.Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).1. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. 3. Napomene uz Tabelu 3.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.5 0. Pojmovi: "prašina".0 10.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0.0 < ATE ≤ 5. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem. . 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0. klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV).0 1.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3. koje se odnose na klasifikacionu kategoriju.0 2.1.1. kategorija 3 (2500 ppmV). Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim . kategorija 2 (500 ppmV).2.2. Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm.

1.1. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV. Ipak.1. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe.2. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l.2. koja je data u ovom prilogu.1. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala.3.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi.1.1.4. u višestepenom pristupu: . Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3. 3. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost. 3.1. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno.1.3. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti.3. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.2. podaci o pH vrednostima.1. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti.2. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša.vrstama ţivotinja. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze.1. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom). mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši.3. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci.3.1.2.2.3. ovog priloga).3. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng.3. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. 3. 3. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para. 3. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje.2. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke.3. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l.1.1. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV.3. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima.1. 3. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3.

osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1. maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj.3.1. i 3. prašinu. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3.1.1.1.1. teĉnosti.6.3. ovog priloga.6.3. Slika 3.2.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.1). Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost .

1.3.3.1. Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost. klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.3.1.4.4. što je objašnjeno u Tabeli .

1.3. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci . ovog priloga. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu.. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase.6. .5. ovog priloga. šećer).3.1.1.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V). Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata.3.5. 3.pojedinaĉni sastojak od 1 do n.5.5 i 3.1.1.1.1. primenjuje se procedura iz odeljaka 3. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu.3.1. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3.1. 3.3.1. sektore i kategorije.6. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom.3. 3.1. ovog priloga. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3.1.6.2. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.3. voda. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.1. i .3.3.

ovog priloga.n .6.3.2.6.6. ovog priloga.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja.3. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13).1.6.6.3.3. U sluĉaju kada je u smeši.1.2. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 . Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti.broj sastojaka. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti. u koliĉini od 1% ili većoj.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix . ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti.2. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.2. ATEi .1.1. ovog priloga.1. 3. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti.3.3.1.3.3. ali bez podataka o letalnim dozama.2.2.6.6. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte. primenjuje se formula data u odeljku 3.6. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima.3.1.1. koja je data u ovom prilogu. ovog priloga ali sa korekcijama. primenjuje se formula iz odeljka 3.1. 3. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena.1. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci.1.2. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3.1. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja. 3. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne. videti odeljak 1.3. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3.1.1.1.

5 1. Elementi obeleţavanja 3. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0.1.1.0 < kategorija 4 ≤ 20.4. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 .5 0. Tabela 3.05 0.1.Tabela 3.3.1.5 0.05 < kategorija 2 ≤ 0.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.5 < kategorija 3 ≤ 1. 3.2.1.5 3 11 0.05 0.3.05 0.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.4.1.0 1.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.0 10.0 2.0 < kategorija 3 ≤ 10.5 < kategorija 2 ≤2. koja je data u ovom prilogu.0 < kategorija 4 ≤ 5.005 0.

prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..Dermalno .

2. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti . Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe".3.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.1.1. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata.2.2.skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna. kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe".prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .2.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. 3.2. 3. videti odeljak 3.3. ovog priloga). Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu). Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe.2. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance.3. ovog priloga. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.6. krvarenja.

kojima bi se ova pretpostavka potvrdila.2. 3. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe.2.3. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja. 3. 3.2. U nekim sluĉajevima. ovog pravilnika).1.2.6. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3.2. prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući.2. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.2. tamo gde je prikladan. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4.2. kao što je dato u Tabeli 3. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup.2. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama.2. ovog priloga). prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra.2. koja je data u ovom prilogu. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. 3. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju. pri klasifikaciji. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.2.3. 3. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. Pre nego što se pristupi ispitivanju.2. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja. ali ne i za sve parametre. predstavljaju prvi nivo analize.2. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi.1. I pored izvesnih odstupanja. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. Korozivno oštećenje 3. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze.6.2. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu. npr.2.4.1. krvarenje.5.2.2. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu.5. . nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja.

2. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe.2.7. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.1.2.2.6.1. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat.8.2.2.3.2. ovog priloga. i 3.2.3.1.1. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno.2.1.6.1.1. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje.4.2. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje.2. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.1.1.2. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.2.4.3 i 4.4.3. Tabela 3. Tabela 3.2. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3.3 i 4.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24.2. koja je data u ovom prilogu. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. ovog priloga.2. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri .2. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu.2. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.3. kao i u odeljacima 1.2.0.7. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina). Iritacija 3.8. ovog priloga. ukoliko je reakcija odloţena. kao i u odeljcima 1. kao što je prikazano u odeljku 3.1.2.1. i 1. 3. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. i 3.2.1. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2. i 1.2.4.1.1.2.2.7. hiperkeratoze.2.2. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.1.2.2.

maglu i pare i V/Vza gasove) ili više. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše. MeĊutim. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3.2.3.ispitivane ţivotinje. 3.2.2.3. ovog priloga. prašinu. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum.5 ili višu. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.1.1.1. primenjuje se sledeća pretpostavka. 3.1.3. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji.2. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu.2. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti.2. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. hiperplazije i perutanja. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3. hiperkeratoze. u okviru višestepenog pristupa: .3. npr. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz.1. osim ukoliko ne postoji . 3.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Za razliku od drugih klasa opasnosti.3. u vidu alopecije. ili pH vrednost jednaku 11.2.3.2. ovog priloga).5. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance.2.8.1.2.2. kada je to moguće.2. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno.3. teĉnosti. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.2. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. 3. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. 3. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu.2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.3.2.3. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.3.1.2.

neorganske soli.3.3 data je u Tabeli 3.3.3. 3.2. 3.3. 3. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3. Tabela 3.1.5. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.2. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim.2.2.3.3.2. 3.3.2. fenoli i surfaktanti. 3.2.3.3.3. primenjuje se teorija aditivnosti. 9.3.6.3. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.3. Tabela 3. ovog pravilnika).3. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva.4.3. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. ali ne i na smešu kao celinu.3.3. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.2. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup.3. ovog priloga i ilustrovano na slici 3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na .2.2.2. i 11. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3.2. U drugim sluĉajevima.1.3.3.2.4.5. i 3.pretpostavka (npr.3. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima.2.2.1. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.3.4. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3. U odreĊenim sluĉajevima.2.4.3 i 3. 10.3. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.4. kao što je dato u odeljku 3. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl.2.4.2.2.3 i 3.2.2. aldehidi. 3. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3.2. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit.2.2. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.3. smeša se klasifikuje u skladu sa tim. klasifikuje se u kategoriju 1A. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%.2. koja je data u ovom prilogu.2. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%. koja je data u ovom prilogu.1. 3.2.

pH ≤2 Baza. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina. Tabela 3. 1B. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe .Korozivno za koţu. koja je data u ovom prilogu. 1C) + Iritantivno za koţu. pH ≥11. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B. kategorije 1A.5.2.4.2. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C.2. 1C Iritativno za koţu. 1B. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%. 1B ili 1C iznosi 5% ili više.5. 1B. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. kategorije 1A. Tabela 3.

koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama.1. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11. 3. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti.3.2. da li neki agens izaziva teško (npr. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. Tako npr.3. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka.3. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci.3. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti .2.3.1. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet. U pojedinim sluĉajevima.2. 3. npr. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi.3. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.odlaganje 3. 3.3. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za . Teško oštećenje oka/iritacija oka 3.2. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi.2. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje). ireverzibilno) oštećenje vida.

uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan.4.6.zapaljenja duţice (iritis) > 1. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. adheziju.3.1. treba primeniti kad god je moguće.3.3. 3.3. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude. i 1.1. 3.3.2. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe.1. koja je data u ovom prilogu.2. ali ne na sve parametare. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili .2. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe.1.4. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje. 3. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. kao što je opisano u Tabeli 3. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr.5 ovog priloga. kao i u odeljcima 1.supstance koje deluju korozivno na koţu.1. . Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr.4. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4.1 i 3.1. diskoloraciju roţnjaĉe. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci. 3. Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala. ovog pravilnika). panus. i to: oko (Kategorija 1) . kada se primeni u oko jedne ţivotinje. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3.6. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka.6. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve.3.3.2. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama.1.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima.1. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena. koja je data u ovom prilogu. 1.3.1.3. kao i validiranih alternativnih metoda. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24.2.5. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko).1.2.2.3. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom). Tabela 3.2. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3.3.

preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe. Za razliku od drugih klasa opasnosti.3. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.2.2. kada se primeni u oko ţivotinje. 3.3. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša .2. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova.3.3. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.7.3. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3.3. 3. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka.1.3.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za .7.1. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju.3.2. i to: . 3.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko .2.5. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) .3.3. koja je data u ovom prilogu.7.2. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3.3.edem konjuktive ≥2. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti.1.1.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3.3.3.2.3. 3.3. Tabela 3. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji.1.3.3.0 ili ≥ 11.1.

Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3.2.3. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3.4.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim.3.3. 3.3.4. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju.3.3.4. fenoli i surfaktanti.3. ali ne i na smešu kao celinu.2.5. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko. koja je data u ovom prilogu.3. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka. U pojedinim sluĉajevima.1. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.3. 3.4. U tabeli 3.3.3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije.3. 3. prašinu.3.4.3.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1.3. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše.3 i 3. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.3.1.3.2. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od . aldehidi.3. 3. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj. osim ukoliko ne postoji razlog (npr. ovog priloga. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka. procena se zasniva na teoriji aditivnosti.3.3.3. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3.3. primenjuje se sledeća pretpostavka. 3.3.3.3.2. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.moţe odgovarajuće klasifikovati.3. 3.3.3. koja je data u ovom prilogu.3.3.3. neorganske soli. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka. objedinjeni su u Tabeli 3.3.3. 3.3.3. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji.3.3. i 3.3.3.3. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.1. kada je to moguće.3. ovog priloga.3.3. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom. teĉnosti. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3.1.

3.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti. Tabela 3.3. kategorija 2 Tabela 3.4. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. 1B. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup. U tim sluĉajevima.3. kategorija 2 (10 x Efekti na oko. Tabela 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe. pH ≤2 Baza. kategorija 1) + Efekti na oko. kategorije 1A.4.3. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka . treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.6.3. pH ≥11. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3.3. 1C + Efekti na oko.5. kategorija 1) + Efekti na oko. kategorije 1A. koja je data u ovom prilogu. odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. 1B.3. 1C Efekti na oko.3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.3.3 i 3. kategorija 1A.3. 1C + Efekti na oko.5. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe.3. 1B.

Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3.4. 3.1.6.2.1. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa. ovog priloga.4. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom. tj.1. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu.4. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje. 3.4.4. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: . Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3. 3. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test. Definicije i opšta razmatranja 3. Kod senzibilizacije koţe.4. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova.1. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije). u kojoj je faza indukcije.1. 3. Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3. 3.1.5. kao i kod senzibilizacije respiratornih organa. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu. Druga faza je provokacija.4.1. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva.4.4.4.4.3.1.

2. .1.2. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma.1. U tom kontekstu. ovog priloga.in vitro imunološki test (npr.Senzibilizaciju respiratornih organa. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.1. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.4. 3.3. Kategorija 1 3.2. .2.1. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1. serološke analize). 3. u tim sluĉajevima. Tabela 3. koje takoĊe treba uzeti u obzir.4.1.4. ukazivati na alergijsku reakciju.1.2.Senzibilizaciju koţe.2. koţne probe). Kliniĉka slika će.1. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi.1.1.4.1. 1. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis.1. 3..4. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.4. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti.5.4 i 1.4. 2) stepen izloţenosti.3.1. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije..1. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi. . potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: .in vivo imunološki test (npr.1. odnosno konjuktivitis i alveolitis. koja je data u ovom prilogu.1.2.4.1.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. a koje se mogu preneti na potomstvo. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.5.1. Definicije i opšta razmatranja 3. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata.5.5.odlaganje P501 P501 3.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju.1. 3.1. kao što je prikazano u tabeli 3.2.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija.1. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti . kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije). 3. sadrţaj informacija ili segregaciju DNK. odnosno organizama. Mutagenost germinativnih ćelija 3. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa. Tabela 3.1. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.2. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti.2.5. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija.5. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija.1.1. Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi .2.5.5.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . koja je data u ovom prilogu.5. 3.5. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu.2.

stoga. npr. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi.aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija.3.2. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: . povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance.3.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: .2. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: .3. ili . 3. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2.1.3. 3.5.5. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju .Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara. ili .2. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo. 3. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija.3.2. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi. a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 .5. Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Klasifikacija se zasniva na opasnosti.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi. Obrazac. Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti. pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija.5.2.

U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.5.in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara.7.3. .test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi. .6.2. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka.3. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija.5.mikronukleus test kod spermatida.2. 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: . 3.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre. . kao što su: .5. kao što su: .ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara. kao što su: . 3.4.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa. .ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i . kao što su: .se na osnovu struĉne procene.5.2.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara.2.2.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara.3. 3.ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija. .3.8.ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija. . kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: .5. 3.5. 3. .3. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija.ispitivanja naslednih translokacija kod miša.

osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja.3. 3. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni. U takvim sluĉajevima.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3.2.3.1% Kategorija 1B. mutagen Kategorija 1B. mutagen ≥ 0.2. 3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.5. mutagen ≥ 0. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. U pojedinim sluĉajevima.2. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati .1.3.1% Kategorija 2. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan.2.5.3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi. mutagen Kategorija 2. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa.9. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3. mutagen Kategorija 1A.1.5. mutagen ≥ 1.3.3. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju.3. dobro sproveden test. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija.2. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije. period posmatranja. Tabela 3.1.5.3. kao i na gasove (V/V). rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija.1. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A.1.5.1.2. 3.3. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3.5.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).5.5. koja je data u ovom prilogu. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju.5.5. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3.5. Nova.

ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da. koja je data u ovom prilogu.opasnost smeše.5. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno . Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.5. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3.6. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja. Shodno tome.4. Karcinogenost 3.2.1.6.3.2.1. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . hemikalije indukuju genetske promene. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. npr. ovog priloga.6. Tabela 3.6. 3. ovog priloga).5. 3.5.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3.

2.1.4.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili . Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva.2.2.2. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih .6.2. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama. Pored toga. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B.6. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude.6. klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. * napomena: videti odeljak 3. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.6. ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A.6.6.2. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. ovog priloga).2. ovog priloga 3. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . 3. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).6. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude. Tabela 3.dejstvo na ljude. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost. ovog priloga). supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka). Kategoriju 1B. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja. odnosno ţivotinje.2.2.

3.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi.3.1.6.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza. 3. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima.3.2.2. Povećanje . bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću.2. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom.2. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze. konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja.2. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost.2. U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti.6. a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. . recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima.2. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. ali nisu i dovoljni dokazi. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat. dobijeni u studijama kod ljudi. ali se sluĉajnosti. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja. Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim.6. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .

Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza. 3) progresija lezija u maligne oblike. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja. sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost.2. lokalizaciju. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi. .2.1. 3.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa.4. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora. 2) više mesta lokalizacije. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu.2. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije.6.5. 9) poreĊenje apsorpcije.2. 3. .6. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. 3. u dobro sprovedenom ispitivanju.2. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi. ovog priloga)). ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora. moţe predstavljati dovoljan dokaz. Uopšteno.6.1.6.2. 8) put izlaganja. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno. postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. distribucije. a ne povećanja zabrinutosti.

2. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih.8. karcinogen Kategorija 2.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza.2. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A.2.1. karcinogen Kategorija 1A.3. 3.7. Tabela 3.1% ≥0. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude. mitogeneza. karcinogen ≥0.1% ≥1.1. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti.6.2.2. koja je data u ovom prilogu. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma.3.2. .6.6.6.9. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja. 3.6.0% (Napomena 1) Kategorija 1B.6.3. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal. 3.6.2. karcinogen Kategorija 1B. imunosupresija.1. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena. kako je prikazano u Tabeli 3.6. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta. karcinogen Kategorija 2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. ali i na gasove (V/V). Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.2. mutagenost. npr. 3. metaboliti kongenera benzidinskih boja.

Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3.3. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti.6.6. U takvim sluĉajevima.1.3.1. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.6.6.3.3. Tabela 3. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.6.6.3. 3. ovog priloga.1%. 3.6. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3.2. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.1.1.3.3. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . 3.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. period posmatranja.6. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 . Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.4. U pojedinim sluĉajevima.3.2. koja je data u ovom prilogu.3.

7. na normalan reproduktivni ciklus. 2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva. Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.7. ishod trudnoće.1.odlaganje P405 P501 P405 P501 3. Definicije i opšta uputstva 3.3. Ipak. 3. Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost.1. supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe. plodnost. Toksičnost po reprodukciju 3. raĊanje.7.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . seksualno ponašanje.5. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu. Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema. 2) efekti na ili preko laktacije.1.7.2. poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema.7.rast i razvoj. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . .predostroţnosti . ali nije ograniĉen na. kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola. Takav uticaj podrazumeva.seksualnu funkciju i plodnost ili . ovog priloga). Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost. proizvodnju i kretanje gameta. 3. štetne efekte na razvoj u pubertetu. Za potrebe klasifikacije.1. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija.1. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .

Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju.1. Kategorije opasnosti 3. (2) strukturni poremećaji. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti.7. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda.7. bilo pre ili posle roĊenja.4.2.2. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi.2.1. 3. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj.1.7. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. ako je moguće. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice.1. Za potrebe klasifikacije. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude.3. Tabela 3. u najširem smislu.5. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj.7. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji.2. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja. ovog priloga.2. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3. pre svega.7. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda.1. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.7.1. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja. Toksiĉnost za razvoj se odnosi. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.1. sve do perioda seksualne zrelosti.7. 3. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. Ukoliko se ovi . Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota.

3. metabolizma. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.2. ovog priloga). i procene kvaliteta podataka (odeljak 1. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje. 3.2. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije. distribucije i izluĉivanja.7. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude. ovog priloga. a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma.2. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1.7.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata.2.1. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. Napomena:. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama.2. Osnove klasifikacije 3.1. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.1.2.1. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. gore navedenih.1.2.7.7. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog .2. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje.

7.2.efekta na reprodukciju. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera).7.2. . znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). 3.7. ovog priloga). 3. Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno. postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A.2.2.1. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3.2.3.2.7.1.7. kao što su: kvalitet ispitivanja.2.7. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije. ovu supstancu ne treba klasifikovati.2. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama. 3. priroda i stepen efekata. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata.1.2. kao što su epidemiološke studije.3.3. Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3. ovog priloga) 3.2. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1. kategorija 1B. ovog priloga). zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih. broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena.2. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi. konzistentnost rezultata.3. dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi.7.4. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka.2.3. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A. kategoriju 1B ili kategoriju 2. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa. Ako su podaci o supstanci oskudni.

vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog.2.2. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze.2.2. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja.4. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj. 3. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. pa oni ostaju bez hrane i umiru.2.4. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih. Ipak. sekundarnog mehanizma. a koje se. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa.7.3. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci. 3. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku.7. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni. npr. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance. nespecifiĉnih efekata. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata.3. mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce. 3.2. Na osnovu postojećih podataka.5. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda.4. Na primer. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena.7. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke. Toksičnost po majku 3. moţe se reći da toksiĉnost po majku.7.7. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku.3.1.3. 3. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna.3. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih.4. ne mora se obavezno klasifikovati. Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. u zavisnosti od teţine. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele . na primer. zakasnelo okoštavanje.7.2.

Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku. klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: . onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). . smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu).Uzimanje vode i hrane. ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene. oploĊenih ţenki/broj parenja x100). treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.da pokaţu doslednu.). osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice. smrt embriona/fetusa.3. kada takvi podaci postoje. ponovljivu vezu kod odreĊene vrste. Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi.2.7. ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke. . Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku. 3. Pored toga.Indeks parenja (br. .Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba.4. pre nego u kategoriju 1. .4.Indeks plodnosti (br. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja. U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2.7.(16) . 3.4. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke. ako su na raspolaganju. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke.2. npr. . polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100). kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena).Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena.

Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju. OECD vodiĉ 421 .7. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr.5.2. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku. . 416). odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki. U svim ovakvim sluĉajevima.5. povećanu aktivnost. npr. iznemoglost.7.5. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR). 3. . Rezultati skrining testova (npr. uĉestalost. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu.5.7. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. stepen i trajanje kliniĉkih znakova.2.. supstancu ne treba klasifikovati.2. 3.5. histopatološke promene na polnim ţlezdama. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući.).studije toksiĉnosti kombinovanim. ukljuĉujući kliniĉke znake. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. Štetni efekti ili promene. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi. onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi. hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci.Kliniĉke procene.7.3. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. OECD vodiĉ za ispitivanje 415.2.4. 3.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 .Post mortem podaci (povećana uĉestalost. U praksi. markere. 3. gubitak refleksa uspravljanja.5. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. 3.7.7. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije.5.2. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa.2. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga.1.2.

2. ovog priloga. Pored toga. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan.2.1.5. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka .7.2. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci. npr.4. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze.3. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti.5.2.2.3.2.2. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju.7. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg.6.7. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2. 3. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2.7.9.3. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama.2. Kategorija 1B. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju. Kategorija 2. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju.7. Tabela 3.8.7.7.7. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A.7. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.1.7.7. ukljuĉujući i njihovu iritaciju. npr.5. 3. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti. 3.1.3. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance. 3. moraju se objasniti sa posebnim oprezom. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa. 3.7.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.1. teţih oblika gubitka apetita. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije.5.7. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza.

2. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B.3.7. ovog priloga. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti.0% (Napomena 1) ≥0.1 %. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka. koja je data u ovom prilogu.3.3. Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0.3.7. posmatranje.7. 3.7.3% (Napomena 1) ≥0. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.Kategorija 1A. U skladu sa odredbama odeljka 3.7.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.1. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju.1.3. Tabela 3. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje.2. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke.7. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1.3. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2. 3.3.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice).1.1.3.4. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje .2.3% (Napomena 1) ≥3. ali i na gasove (zapreminske jedinice).3. U pojedinim sluĉajevima. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0. 3.7.7.

Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.8. Specifična toksičnost za ciljni organ .8.10. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno.1.7.2.1. ovog priloga). .jednokratna izloţenost 3. neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši.8.1. trenutno ili sa odloţenim dejstvom.1.1. do 3.8.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna.8.6. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3. Definicija i opšta uputstva 3. i odeljku 3.1. ovog priloga (videti odeljak 3.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.

Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju. dermalno ili inhalaciono.8.1.jednokratna izloţenost. kategorija 1 i 2.1. 3.9.8. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3.9.8. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3. Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja.2.1. 1) 3.1.5. 3. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3. .1. 6) kancerogenost (odeljak 3.3. Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu. 3.8.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .7.1.2.jednokratna izloţenost. ovog priloga.višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3.10.8. ovog priloga).2. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.5.1. 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3.8. koji su relevantni za zdravlje ljudi. . obraĊeni su posebno. već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa. npr. 3. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8.6.7. ovog priloga).1. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3. koja je data u ovom prilogu).1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. ovog priloga). 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3.8.1. ovog priloga). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ovog priloga). kategorija 3.8.8.2.3.4.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga). 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.jednokratna izloţenost podeljena je na: . ovog priloga). peroralno. kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3.6.3. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3. ovog priloga). 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3.1.4.2. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva.2.2. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).8. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.9. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama. Prolazni efekti na ciljni organ.8.9. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata.9. epidemiološka. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3.1. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.3. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3. 3. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju.2. relevantni za ljudsko zdravlje. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja. ovog priloga).8. ovog priloga).1. kao npr. ovog priloga).2.8.8.2. 3.8.1.4.8.1.2. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti.2.1. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti.1.Tabela 3. U izuzetnim sluĉajevima.1.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .1. .2. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3.8.1.2.1. 3. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše.1. ovog priloga. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom.

. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2.2. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata.1.1.1. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda.2.2. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1.8.1. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom. 3.7. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja.1.7. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti.2. sluha i mirisa). 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće.6.1. 3. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida. ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama.3. koje ne ugroţavaju ţivot.8. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance.1.3. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće. 3.7. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2.7.8.2.2.2. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. 3. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama. 3. Doze.8. Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima.8. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost).5.8. U izuzetnim sluĉajevima.

3. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. koja je data u ovom prilogu.1.8.1. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne.2. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije.1. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. 3. tj. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost).jednokratna izloţenost).2. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude.5) multifokalne ili difuzne nekroze. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju. 3. ali i njene doze/koncentracije). ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost. kao što je navedeno u Tabeli 3.8.1.1. 3. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.2.8. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze.9. promene u unošenju hrane i vode. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase.8.3. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. koji mogu imati toksikološki znaĉaj.2. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije.8. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima. .2.9. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava. razmatranje doza.9.9.2. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.1.8. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa.8.

2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši.8. 3. treba samo da budu smernice.2. za toksiĉnost bitnih metabolita. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka.10. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati.1. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance. formiranje zajedniĉkih.2.10.2. kao što je npr. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. 3.8.2.2. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi. takva supstanca treba da bude klasifikovana. Pozitivni podaci kod ljudi.2. ako postoje.8. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. pre svega. ali i za mnoge već poznate). ako je to moguće.10.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine.8. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.2.1.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1. 3. 3.1. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti.1. tj. bez obzira na doze.0 ≥ C > 1. One ne predstavljaju striktne vrednosti. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi.8.8.10.1. . onda ona treba da se klasifikuje. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance.1. magle.4.Tabela 3. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama. Dodatna uputstva 3.2. na osnovu podataka koji se odnose na ljude. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca.3.10. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji.8.

Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. bol.2. gušenje i smetnje disanja. npr. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . gubitak refleksa. Na primer. smanjena budnost. minimalna inflamacija. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. edem. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima.8.2. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti. poremećaja opaţanja i koordinacije. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima. edem. san. 3. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija.3.) i histopatološke podatke (npr.2.8. neprijatan ukus. ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje. rinitis itd. nesvestice.2. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). nedostatak koordinacije i vrtoglavica. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo.2. poremećaja pamćenja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost. gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja.2.jednokratna izloţenost. svrab i/ili bol). .8. hiperemija. koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija. osećaj nadraţenosti i suvoća. respiratornog sistema. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. loša koordinacija. biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). umora. nervoze. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa.2.

3. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1.1.3. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu.8. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost.3. Kao i supstance.3. 3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze.4. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama.1.8.2.3.3. Tabela 3.8.3. 3. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.8.3. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.8.8. ovog priloga).2.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.1.8. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.4. trajanje.3.3.2.8.1. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ.3.8. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. ovog priloga. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim.8. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti.4. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3. 3.1. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.4.8.3. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.3. 3. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe.1.8.1.3. 3.3.3.

P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.0%. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 . ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev. ipak.4.3.8. koja je data u ovom prilogu. kao što je narkotiĉko dejstvo.8. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3.4. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.3. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.8. Tabela 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti.4.5.4. 3. kao što je iritacija respiratornog trakta.4. dok se druga.4. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%.8.8. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje. 3. 3.

6. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi . i 3.2. 3.višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi.9. 3.3. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.9. Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.1. do 3. Specifična toksičnost za ciljni organ .9. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka.9. koja je data u ovom prilogu).4.9.1.8.9.1. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa.9.9. odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.10.1.1.1. 3.1. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . Tabela 3.9.jednokratna izloţenost (odeljak 3.1.1. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude.višekratna izloţenost 3.9. 3.1.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze. 3. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .9.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3. prolazno i trajno. tj. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3.2. ovog priloga. Definicija i opšta uputstva 3. 3. dermalno ili inhalaciono.2. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.1. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . peroralno.2.9.9.8.9.1. ovog priloga). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.5.

Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti.1. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.4.2. neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti.2. Preporuĉene vrednosti doza. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. ovog priloga.9. . kao npr.1.2. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama.4.1. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe. Preporuĉene vrednosti doza.6.9.9. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju.2. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje.9. U izuzetnim sluĉajevima. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.9.9. 3. ovog priloga). ovog priloga). Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka. 3.2. 3. relevantni za ljudsko zdravlje. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke. kao što su ispitivanja karcinogenosti.9.9. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3. Procena se bazira na svim postojećim podacima. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih. Treba paţljivo analizirati sve podatke i.3. 3. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva.2. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.2.2.2.5. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).1. kad je to moguće. ovog priloga).9. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti.9.

na osnovu struĉne procene. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. koje ne ugroţavaju ţivot.7. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. u vidu kliniĉkih posmatranja.2. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti. U izuzetnim sluĉajevima. hematoloških.7.6. kliniĉko-biohemijsih. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. 5) multifokalna ili difuzna nekroza.9. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući. 3. .2.2. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .3. 3. ĉak i relativno niskim dozama. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima.7.9. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata.2.1.2.9. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. 3.9. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. izmeĊu ostalih. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom. sluha i mirisa).3. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.9. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. 3. hematoloških ili parametara analize mokraće. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa.7. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti. na osnovu nalaza kod ljudi.višekratna izloţenost.2. odnosno koncentracijama. Doze.

odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje.2.9. sve supstance mogu da budu toksiĉne.9. promene u unosu hrane ili vode. 3.2. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. onda klasifikacija nije opravdana. tj. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju. U ispitivanjima na ţivotinjama. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost. hematološkim ili parametrima analize mokraće. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne.9. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim.2. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije.2. teška masna degeneracija jetre). kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. 3. date su preporuĉene vrednosti doze. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa.9.8.2.9. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost.9. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu.8.9.2. odnosno prolazni efekti. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase.1.1. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.9. . tj. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2). Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. 3. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr.

koja je data u ovom prilogu. 3.02 3.9. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri.2. mg/kg t. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti.2. Tabela 3. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.2.9. /dan mg/kg t.m.9. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 .9. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.3.7. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.9.9.9.m. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t.6.9. pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.3. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza. 3. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.2. odnosno koncentracije).9. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3. npr. Tabela 3.4. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.5. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo.2.3.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti. 3. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.9.2.2.3.9.9. koja je data u ovom prilogu.9. ali i duţine izloţenosti i doze.9. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.m.m.2 C ≤ 0.

I obratno.2.9. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. ≥100 mg/kg t.2.2. kao što je npr. 3.9. Dodatna uputstva 3. 3.10.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0. ako je to moguće. pa se supstanca ne mora klasifikovati. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza./dan pri peroralnom unosu. ovog priloga treba samo da budu smernice.2. bez obzira na dozu.0 0. meĊutim priroda efekta (npr. 3. onda je treba klasifikovati. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti. tj. kao npr.10.2. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3.9. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama. Kao i supstance. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu.8./dan) pri peroralnom unosu. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju.2.6.1. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi. ponovljena izloţenost.9.10.m.9.m.3. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. treba klasifikovati.2. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.02 < C ≤ 0.9. ali i za mnoge već poznate). Oni ne predstavljaju striktne vrednosti.9.9.9. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka.9.7.9.2 < C ≤ 1.2. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi. 3. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih. npr. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama.2.9. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna.1. 3.2.3.9.4. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi.10. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t.9. 3. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora.10. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. i 3.9.2 3. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama.9.3. .

.0%. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.9. ovog priloga.9.9. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju.4. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama.1. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu.2. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza.2. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe.4.9.3. 3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.1. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti. 3.3.3.1.4.9.1.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1.2. Tabela 3.1.3.3. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja.9. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ). ovog priloga).3.4.3.9. koja je data u ovom prilogu.9. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3. trajanju. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.3.9.9. 3.4.4. 3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1.3.1.3.

prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.4. Tabela 3.1.1. Opasnost od aspiracije 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.odlaganje P501 P501 3.5. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.9. koja je data u ovom prilogu.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti .4.9.9.9.3. Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.1.10. Definicije i opšta uputstva 3.10. .3.5.10. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije.4. 3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .

1.1.10.10.5. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. 3.10. MeĊutim.6.1. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba.10. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha.2.1.3.1. 3. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana.10.10.2. treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše.10.1.10. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja. 3.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3. nakon gutanja.1.1. Posebne napomene 3. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana. 3. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.4. U ovim sluĉajevima. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast.10.2.3. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza.3. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu .1. 3. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti.6. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju.6. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3.6.

1. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.3. terpentin i ulje iz borovih iglica.10. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva.2. .1.Tabela 3. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost.4.5 mm 2/s ili manje.2. 3.3. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20.3. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.3.10. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.2.3.10.10. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim. mereno na 40°C.10.3. 3. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.10. ugljovodonike. 3. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20. izmeĊu ostalih.1.3.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije.5 mm2/s ili manje. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.1.1. 3. 3.10. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.3. mereno na 40°C. već ispitanim smešama.3.10.3.1.5 mm 2/s ili manjim.3.1.10. ovog priloga. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju. Kategorija 1 3.2. mereno na 40°C.10.3. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više.1.10.

Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr. vazduhom.1. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4. sedimentom i hranom).1. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance. vodom. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula.Tabela 3. Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance.2. . anatomije i fiziologije organizma. farmakokinetike i puta izlaganja. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4.10. U sluĉaju metala. Definicije i opšta uputstva 4.1.1.1.

1. 4. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive.1.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4.1.2.2.1. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1.2.0. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.1.1. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7.1.3.1. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije.1. Druge napomene 4. vodu i soli. ovog priloga. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama.1. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid. stav 3.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od . 4.1. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme.1. 4. 4.1. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti.0. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. ovog pravilnika.2. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50).2.2.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini.1.1. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme.1. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7. 4. Osnovni pojmovi 4.

1.0.3.1. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.1.3.5.2. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci. 4. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji).2. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.1.0. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću.1. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. Kategorija 2.1. ovog priloga).1.5.1. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.0.2. iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. log Kow ≥ 4).1. . 4. u nedostatku. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti. 4. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka. u nedostatku.2. akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l. 4.6. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l. hroniĉno) (primer u Tabeli 4. Tabela 4. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4.2. Pored toga.4.0.1. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti.2. koja je data u ovom prilogu).5. i odeljak 4. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka. 4. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše.

1.1. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti".2. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. EC10) 4. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama.8.1. u nedostatku. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća.1. 4.1. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow. Kategorija 3. Kategorija 4. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. Bioakumulacija 4. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1.7.3. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini.log Kow ≥ 4). klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. ili kategoriju 1. u nedostatku. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l.8. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. akutno. osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati. Lemna spp. klasifikuju se u ovu kategoriju.2. Na primer.1.2. ovog priloga. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost.7. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2). Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. a odnos izmeĊu log Kow i . Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost.2. 48h EC50 za rakove. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti.1.2.1. Rezultati ispitivanja na ribama.1. Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe. koja je data u ovom prilogu).2.1. Toksičnost po vodene organizme 4. slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. log Kow ≥ 4). 4.2.7.2.

Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili . 4. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini.2. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0. 4.2. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije. 4.1. tj.1.9. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine.1. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: .9.2. 4. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa. Brza razgradnja organskih supstanci 4.3.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. 4. Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. .5. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini.2.1. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan.2. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva".biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance. potpuna mineralizacija.9.2.1.60% od teoretskog maksimuma.9. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje. U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini.9. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja.2.4.9. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje.1. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida.1.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku.

2.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja.2. kategorija 1. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala. ako je BPK5/HPK ≥ 0.1.1. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor. akutno i kategorije 1 do 4. Znaĉajni sastojci smeše su: . Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance. hroniĉno.5. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4.1.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5).5. hroniĉno.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2.1. hroniĉno.10. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.2. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . akutno.2.1. akutno ili kategoriju 1.5 ovog priloga)).3. Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci. . hroniĉno. 4. Neorganska jedinjenja i metali 4. ovog priloga).3. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv.1. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke. U odreĊenim sluĉajevima (npr. . Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1. 3 i 4. koja je data u ovom prilogu.1.3.1% (m/m) ili većoj ili .10.5.1. 4.2. tj. Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance.1.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša.5. 4.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1.5.2. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale. ili kategoriju 1.1. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4.10.3. znaĉajnim sastojcima smeše.1. 4.3.

1.2. Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .. Slika 4.korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti".

.

1.3. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l.1. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: . .3. ili iznad rastvorljivosti u vodi.1.5. a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.5. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance). ili iznad rastvorljivosti u vodi.5.5. 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.3. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama.3. Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l. i . a NOEC > 1 mg/l.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.5. 2. 4.primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance.1. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.3. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4. Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije.3. 3 i 4.2.3.4. odnosno vodenim biljkama.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .klasifikovati u kategoriju 1.5.1. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1.3. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti.1. rakovima i algama. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.3. Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme.1. . .

3 i 4. kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti.3. 4.4.4. akutno ili kategorije 1. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4.1.3. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1.4.3.1.5. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije.4.1. 4.1.1. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja.  .5. hroniĉno).3.4. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4.4. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1. Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom.broj sastojaka. .1. 2.2. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.1. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci.1. ovog priloga. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke.3.3.2. L(E)C50m .1. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama.3. i 4.2.1. 4. L(E)C50i . Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja.5.1. ovog priloga.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat).3. 4.3. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci .3.1.4.3. Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.5.3.3.5. ovog priloga.

akutno.4. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme. nije moguća. hroniĉno.2. dafnije. ribe.1. tj. hroniĉno.3.5.1.5. Metoda sumiranja 4.3.5.5.1.5. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2. Obrazloţenje 4. Postupak klasifikacije 4.3. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. 4.1. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l. 4. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.1.4.1.3. akutno ili kategorije 1. odnosno kategorije 1. MeĊutim. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke. 4. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće. kao što je dato u odeljku 4. npr. akutno.1.1. akutno 4. 2 i 3.3.3. hroniĉno.1. akutno ili u kategoriju 1. organometalna jedinjenja.1. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke.1.1.1.5.3. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1.5. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše .5.1. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1. npr. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. U postupku klasifikacije smeše.2. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1.5. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama.1. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina.5. 4.3.5.1. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1.2.5.2. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1.5. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat.5. ovog priloga.3.3.1. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije.3.5.5. hroniĉno.1. odnosno potcenjene klasifikacije smeše.5. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka. 4. Klasifikacija u kategoriju 1. hroniĉno. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti.3. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1.3. kao i neke druge supstance.1. hroniĉno.5. akutno.1.5. 2 i 3. Tabela 4.5.3.3. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti.3. alge ili ekvivalentno). 4.1.5. ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama.1. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci.5. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam.5. koja je data u ovom prilogu. akutno.

2. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1. hroniĉno. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2. hroniĉno. hroniĉno. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. hroniĉno + Kategorija 3. hroniĉno + Kategorija 2.4. ovog priloga. . Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1. hroniĉno.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 4.3.5. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno. postupak klasifikacije je završen.2.5. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4.5.1. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2.1. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. 4.2.1.5. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1.1.3.1. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.3. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4.4. hroniĉno. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. 3 i 4. 4. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti. hroniĉno Kategorija 3.5. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. hroniĉno.5. ovog priloga. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.5.1. hroniĉno. Klasifikacija u kategorije 1. hroniĉno) + Kategorija 2. 3 i 4. hroniĉno + Kategorija 4. hroniĉno. hroniĉno.5.3.3. hroniĉno.5.5. hroniĉno.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. 4. hroniĉno 4.1. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. jednak ili veći od 25%. hroniĉno Kategorija 2. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. hroniĉno. 4.5. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2.4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2.5.5.1. hroniĉno.1.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. jednak ili veći od 25%.5. hroniĉno Kategorija 4.4.5. hroniĉno.3. ni u kategoriju 2. pomnoţen sa 10.5. 2.3.5.4. hroniĉno. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.4. jednak ili veći od 25%.1. hroniĉno. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1. 4. hroniĉno. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1. postupak klasifikacije je završen.4. hroniĉno. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1. hroniĉno) + Kategorija 3.5.1. hroniĉno. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3.3. 2.

1.3.6.5.5. ili kategorije 1. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: . Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka. akutno ili kategoriju 1. kao što je dato u Tabeli 4. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4.6.1. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu.1.1. mnoţi M-faktorom.3 i 4. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj.5.3. . ovog priloga).formula aditivnosti (videti odeljak 4.4.00001 < L(E)C50 ≤ 0.3.1." 4. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4.4 ovog priloga. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1. akutno i kategoriju 1.001 < L(E)C50 ≤ 0. umesto prostog sabiranja procenata. Tabela 4.001 1000 0.2. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.3.3. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni. koja je data u ovom prilogu.1. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti.3.1.1. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4.1. akutno i kategoriju 1.5.5.1 10 0.01 < L(E)C50 ≤ 0. iz leve kolone Tabele 4.5.1.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1.01 100 0. hroniĉno.1.2.1.3.3. .4. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. mnoţe odgovarajućim M-faktorom.1. akutno.4.1. hroniĉno. akutno. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4.3.5. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1.5. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.1.0001 < L(E)C50 ≤ 0.5. hroniĉno. M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0.5. koja je data u ovom prilogu.5.1. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4.

1.4.Tabela 4. Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .

1.2.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 5.1.1.1.3. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ . Tabela 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5.1. Opasnost po ozonski omotač 5.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5. koja je data u ovom prilogu.4.2. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5.1. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu.1. 5. 5.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5. Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ.1% 5. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše.

1. Nije moguće neposredno prevoĊenje E. R8 ĉvrsto O. pakovanju. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji. 8-13. Tabela 1. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. ovog pravilnika. R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. br. 4.1. Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. pakovanju. Nije moguće neposredno prevoĊenje O. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. br. R2. koja je data u ovom prilogu. pakovanju. 5. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". broj 59/10 i 25/11) E. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji. pakovanju. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. 6. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . koja je data u ovom prilogu. primenom Tabele 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". ili 7. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost. br. ovog pravilnika.2. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji.

kategorija 1 Akutna toksiĉnost. tip G Nije moguće prevoĊenje. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . kategorija 2. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. R24 T.R10 teĉnost F. R17 Xn. Zapaljive teĉnosti.Zapaljive teĉnosti. Zapaljive teĉnosti.Zapaljivi gasivi. R23 T. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. H220 ili . kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost.Zapaljivi gasivi. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 1. R11 ĉvrsto F+. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . kategorija 1. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili . R20 Xn. R12 je jedno od sledećih: . R20 Xn. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. Nije moguće neposredno prevoĊenje. H221.Zapaljive teĉnosti. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. R23 T. R23 T. R22 T. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. R17 F. R15 F. kategorija 1. R11 je jedno od sledećih: . H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. R20 Xn. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 2. R12 gas F+. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. R12 F+. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. R21 Xn. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili .Zapaljive teĉnosti. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. kategorije 2.Zapaljive teĉnosti. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 3. H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C.Zapaljive teĉnosti. R12 teĉnost teĉnost F. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R11 teĉnost F.

višekratna izloţenost.jednokratna izloţenost. R26 T+. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/20 Xn. R26 T+. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R39/26 T+. R26 T+. R39/28 Xi.jednokratna izloţenost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/21 . R27 T+. R35 Xi. R36 Xi.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Iritacija oka. R39/25 T+. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .T+.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa. R39/27 T+.višekratna izloţenost. R39/24 T. R37 Xi. R41 R42 R43 Xn. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R28 R33 C. H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T.jednokratna izloţenost. kategorija 3 Iritacija koţe.višekratna izloţenost. kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R34 C. R38 T. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. kategorija 1 Senzibilizacija koţe.

jednokratna izloţenost. kategorija 3. kategorija 1B Karcinogenost. kategorija 1. R40 Mutageno kategorija 2. kategorija 2 Karcinogenost. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju.višekratna izloţenost.višekratna izloţenost. R45 Karcinogeno kategorija 1. R68/21 Xn. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost.višekratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R49 Karcinogeno. kategorija 1B Karcinogenost. R68/20 Xn. R46 Mutageno kategorija 3. R65 R67 Xn. kategorija 2.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost. R49 Karcinogeno. kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. R48/24 T. kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije.višekratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68 Toksiĉnost po reprodukciju.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost . R48/25 R64 Xn. R48/22 T. kategorija 1. R68/22 Karcinogeno. R45 Karcinogeno kategorija 2. R48/23 T.Xn. kategorija 1A (4) . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1. R60 Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 3. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1. kategorija 3. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju.

R61 Toksiĉnost po reprodukciju. akutno. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 3. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. kategorija 3. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Spiska klasifikovanih supstanci. R62 Toksiĉnost po reprodukciju.1. R50-53 N. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. hroniĉno. Ipak. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. . R62 N. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. R51-53 R52-53 R53 N. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. hroniĉno. akutno.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B N. kategorija 1. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C.

slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1.1. pakovanju.1.2. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni.1. U pogledu oblika. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. Tabela 1. Odeljak 2.1.2.3 i 1.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. DEO 1. FIZIČKA OPASNOST 1. 1.2. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. Deo 2. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. odeljak 3.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. 1. Deo 1.7. odeljak 1. boje.4 . ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji. Deo 3. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.

Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Zapaljivi aerosoli. Samozagrevajuće supstance i smeše. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše.11. Odeljak 2.8. Odeljak 2. Samozapaljive teĉnosti.2. kategorija 1. kategorija 1 Prilog 1.2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.12. kategorija 1 Prilog 1.9. Deo 2. Organski peroksidi. Zapaljive teĉnosti. B 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. B Prilog 1. E. D. C. Samoreaktivne supstance i smeše. Deo 2. Deo 2. Deo 2. Organski peroksidi. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti . tip A.Prilog 1. Deo 2.15. kategorija 1i2 Prilog 1. Odeljak 2.6. Deo 2. kategorija 1 i 2 Prilog 1. tip A. kategorija 1 i 2 Prilog 1.15.7. 2 i 3 Prilog 1.3. 2. tipa B. D.3. E. Odeljak 2. Deo 2. Zapaljivi gasovi. kategorija 1. Samoreaktivne supstance i smeše. Odeljak 2. Deo 2.10. F 1. Odeljak 2. Deo 2. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. C. tipa B.8. F Prilog 1. Odeljak 2. 2 i 3 Prilog 1.

Odeljak 2. Odeljak 2.5.6. podklasa 1. 2 i 3 Prilog 1. . tip G. .14. Oksidujući gasovi. . . Deo 2. Gasovi pod pritiskom: . Deo 2.16.5. kategorija 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2.13.2: Zapaljivi gasovi.4. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2.Prilog 1.Prilog 1. Deo 2. kategorija 2. . Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 2.Teĉni gas.GHS03 Prilog 1. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.1: Eksplozivi. Oksidujući ĉvrste supstance i smeše. tip G.Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.Rastvoreni gas.Prilog 1.Prilog 1. 2 i 3 1. podklasa 1.8: Samoreaktivne supstance i smeše. Oksidujuće teĉnosti.5. .Komprimovani gas.6.4. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: . kategorija 1. Odeljak 2.1: Eksplozivi.RashlaĊeni teĉni gas. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2. . . kategorija 1 1. 1. Deo 2. Deo 2.15: Organski peroksidi. Odeljak 2. Odeljak 2. Supstance i smeše korozivne za metale.

Iritacija oka. Iritacija koţe. Deo 3.1. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.DEO 2. Deo 3. Deo 3.3. dermalna. kategorija 1. Akutna toksiĉnost (peroralna. Akutna toksiĉnost (peroralna. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. inhalaciona). Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.1.jednokratna izloţenost.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .2. kategorija 1 2. kategorija 2 Prilog 1. dermalna. 2 i 3 2. kategorija 1A. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.4. Korozivno oštećenje koţe. Deo 3. kategorija 2 Prilog 1. Deo 3. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . Odeljak 3. Teško oštećenje oka.3.2.2. Odeljak 3. Deo 3. 1B i 1C Prilog 1. inhalaciona). Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.3.1. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 4 Prilog 1. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2.

dodatna kategorija opasnosti. Opasnost od aspiracije. kategorija 1 2. Mutagenost terminativnih ćelija. 1B i 2 Prilog 1. Odeljak 3. kategorija 1 i 2 Prilog 1.8. kategorija 1 Prilog 1. 1B i 2 Prilog 1. Deo 3. 1B i 2 Prilog 1.1. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. kategorija 1A. Odeljak 3.7: Toksiĉnost po reprodukciju.višekratna izloţenost. DEO 3. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . Odeljak 4. Odeljak 3.1. kategorija 1A. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3. Toksiĉnost po reprodukciju. Odeljak 3. Deo 3. kategorija 1 i 2 Prilog 1.4.5. Deo 3. Odeljak 3.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 4. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .9. efekti na ili preko laktacije.jednokratna izloţenost.10.2.4. kategorija 1A. karcinogenost. Deo 3. .7. Deo 3.6. Senzibilizacija respiratornih organa.5.

kategorija 3 i 4.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli.hroniĉno.Prilog 1. .H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi. .H201: Eksploziv.kategorija 1 .Prilog 1.1). Deo 2. Deo 2. odeljak 2. odeljak 2. opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi.4 . podklasa 1. Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost . kategorija 1 .2). podklasa 1. . kategorija 1 . odeljak 2. kategorija 2 .H203: Eksploziv.H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.3).H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi. .Prilog 1. . podklasa 1.Prilog 1.Prilog 1.1).Prilog 1.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi.Prilog 1.Prilog 1. . . Deo 2.2 . Deo 2.1 . opasnost od poţara. .1). Deo 4. odeljak 2.Prilog 1.H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. . Deo 2. Deo 2. PRILOG 4. podklasa 1. Deo 2.H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli.5 . kategorija 1 .1).1. Odeljak 4.Prilog 1. podklasa 1. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi. odeljak 2. Nestabilan eksploziv . OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1. odeljak 2.2).6). kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: . kategorija 2 . Deo 2.Prilog 1.1).1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . odeljak 2.Prilog 1.Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odeljak 2. odeljak 2. udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi.3). odeljak 2.H202: Eksploziv. SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1.H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. Deo 2. Deo 2. odeljak 2.1). . Deo 2. .3 .

Prilog 1.. odeljak 2.5) .Prilog 1. kategorija 1 . teĉni i rastvoreni gas . tip B . . odeljak 2. kategorija 1 . odeljak 2. kategorija 2 i 3 . Deo 2.11). kategorija 1 i 2 .6) . Organski peroksidi.H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. kategorija 1 Prilog 1. kategorija 2 . oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi. Deo 2. F . odeljak 2.H251: Dolazi do samozagrevanja. odeljak 2.H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti. odeljak 2.Prilog 1. .14): .H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. tip B . Deo 2.13. Deo 2.. Deo 2. Organski peroksidi. odeljak 2.Prilog 1. odeljak 2.4). odeljak 2. tip A . .H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.12) .H280: Sadrţi gas pod pritiskom. odeljak 2. Deo 2. Deo 2. odeljak 2. odeljak 2. kategorija 2 .H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju.Prilog 1. kategorija 1 . Deo 2.Prilog 1. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. .10). ... Deo 2.H272: Moţe da pospeši poţar. Deo 2.14). odeljak 2. Deo 2.Prilog 1.H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.8).15). . odeljak 2.Prilog 1.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru. jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše.H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. odeljak 2. .Prilog 1. .Prilog 1. odeljak 2.8. Deo 2.Prilog 1. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. Deo 2.15). kategorija 1 . tip C.Prilog 1. kategorija 2 i 3 .9.Prilog 1.Prilog 1. Deo 2.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.8.6). .Prilog 1. odeljak 2. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.11). odeljak 2. Deo 2. kategorija 1 . Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1. odeljak 2. . kategorija 1 .12).H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2. kategorija 2 i 3 Prilog 1.13.7). tip A Prilog 1. D. Deo 2.Prilog 1. odeljak 2. kategorija 3 . Deo 2. . oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. E. Deo 2. Deo 2.

moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas .3). . odeljak 3.H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). kategorija 1 . . kategorija 1 Prilog 1. odeljak 3. odeljak 2.Prilog 1. .1). odeljak 3.Prilog 1.1). kategorija 3 .H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe. Deo 3.1). odeljak 3. odeljak 3. kategorija 1A. Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi . odeljak 3. kategorija 1 i 2 . .Prilog 1.2).Prilog 1. .Prilog 1.2.H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). Deo 3. . Deo 3.Prilog 1. Deo 3. 1. kategorija 1 .1). odeljak 3.Prilog 1.H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).5) . .Prilog 1.H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. Deo 3.Prilog 1. kategorija 4 . kategorija 3 . Deo 2.H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale.H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). Deo 3. Deo 2.1). kategorija 1 . odeljak 3.H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije.1). kategorija 2 .Prilog 1. . Deo 3. kategorija 4 . odeljak 2. . odeljak 3. kategorija 2 .Prilog 1. . kategorija 1 i 2 . kategorija 3 .Prilog 1.H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. 1B i 1C . . Deo 3. odeljak 3.Prilog 1.1) .H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). Deo 3.3). Deo 3. odeljak 3.16).2).4).10).H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). . odeljak 3.1). Deo 3.. odeljak 3.Prilog 1. Deo 3.H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas.Prilog 1. odeljak 3. Deo 3.H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). kategorija 1 i 2 . . Deo 3.H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.

kategorija 1A i 1B . . .8). . odeljak 3.Prilog 1. Deo 3. kategorija 3.1).Prilog 1.Prilog 1. odeljak 3. Deo 3.H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. kategorija 1 . Deo 3.H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost.H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).Prilog 1. Deo 3. odeljak 3. . kategorija 2 .8).Prilog 1. iritacija respiratornih organa . .jednokratna izloţenost. odeljak 3.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.Prilog 1.7).Prilog 1. kategorija 1 . odeljak 3. Prilog 1. efekti na ili preko laktacije.7).Prilog 1.5). odeljak 3.H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost.8). .H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. odeljak 3. astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa. .8). kategorija 2 . dodatna kategorija . Deo 3. kategorija 1A i 1B Prilog 1. kategorija 1A i 1B .Prilog 1.H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. .Prilog 1.5). Deo 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2. odeljak 3.H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 . kategorija 3. Deo 3. kategorija 4 .4).Prilog 1.6) .H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju. Deo 3. Deo 3. odeljak 3. odeljak 3. Deo 3. ..H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija. .H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. odeljak 3. Deo 3. Deo 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . odeljak 3.6). .7). odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. . narkotiĉko dejstvo .

9). 1. Deo 3. odeljak 4.EUH 018: "Pri upotrebi. moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.Prilog 1. kategorija 4 .Prilog 1. kategorija 3 . Deo 4. . hroniĉno. odeljak 4. hroniĉno.Prilog 1.EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas. Deo 4.1). . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: .H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Deo 3.Prilog 1.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. odeljak 4. kategorija 1 . kategorija 2 . Deo 4. odeljak 4." .H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. ." .H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. .EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside. kategorija 2 .EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom." . odeljak 3. kategorija 1 .1). ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.9) ." 2.EUH 014: "Reaguje burno sa vodom.Prilog 1..H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 . akutno. hroniĉno. Deo 4.3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu .1).višekratna izloţenost.2.EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo." .Prilog 1. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2.H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu." . odeljak 3." . odeljak 4. hroniĉno.višekratna izloţenost.1) DEO 2.Prilog 1. Deo 4.1).1.

Opasnost. Pri upotrebi nastaje opasan dim." .EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas." ." .EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." . Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ.EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe.." .EUH202: "Cijanoakrilat." . Moţe da izazove alergijsku reakciju. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke." .EUH204: "Sadrţi izocijanate." ." (Opasnost po ozonski omotaĉ .EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.1).EUH203: "Sadrţi hrom(VI).EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo.EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima. Trenutno lepi koţu i oĉi.Prilog 1.EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum." .3." . Deo 5. odeljak 5. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE .EUH201: "Sadrţi olovo." 2.EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." . Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas. DEO 3. Ĉuvati van domašaja dece.EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe." ." ." ." ." .EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ." . Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. Moţe da izazove alergijsku reakciju.

sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda. 2 (Prilog 1. Deo 3. Obaveštenja o merama predostroţnosti . Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 2. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv. R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi. Odeljak 3. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 22.opšte Ako je potreban medicinski savet. Deo 3. 3. 2.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli. Odeljak 3. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. kategorijama i uslovima za njihovu primenu.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2. eksploziv Odeljak 2. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl. R102 Ĉuvati van domašaja dece.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2 Deo 3.7) .PRILOG 5. Tabela 1. i 28. i 5. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. 1B. 1A. ovog pravilnika. 2 Odeljak 3.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Odeljak 3. 1B. 1B. Deo 3. 1A. 4.

3 1. 2 1A. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A. Deo 3. Odeljak 2.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. 2 1A. 3 1. C. Deo 2. obavezno proĉitati Odeljak 3. Deo 2. Deo 2. 2 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A. Odeljak 2. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. 2 Podklasa 1. D. 2.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. 1. Deo 2.5 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. B. 2 Tip A. D.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina. Deo 2. (Prilog 1. 1B.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1.3. Odeljak 3.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.7) Eksplozivi (Prilog 1. B. Deo 2. Deo 3. E.1. Zabranjeno pušenje. Odeljak 2. Deo 2.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. 1.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. 2. . Deo 2.4. C. Odeljak 2. Odeljak 2. 1.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.10) Organski peroksidi (Prilog 1. E. Deo 2. Deo 2.2. 1B. Odeljak 2. F 1. 1. 1B. (Prilog 1. Deo 3.Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2.

. Odeljak 2.." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale... Odeljak 2.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2.. 2 . supstance i smeše (Prilog 1. 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom. Deo 2... 3 ". Deo 2.. Deo 2. Deo 2. C. D..14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. inkompatibilne materijale. C..13) 1 2. Odeljak 2.. F 1. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/.8) 1. 2. ". Odeljak 2. Deo 2. E.14) Organski peroksidi (Prilog 1.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1. 2. Odeljak 2. B. Odeljak 2. D. supstance i smeše (Prilog 1. (Prilog 1.13. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. Odeljak 2. 3 1 1 1.10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 ". F ". Deo 2.Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja.) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. 3 "./ zapaljivih materijala. Deo 2. ".14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Deo 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A..15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2. 2.. 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. 2 1 Tip A. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. B.. E. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1..

3 narkotiĉni efekat (Prilog 1.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. C. Odeljak 2. 1. Odeljak 3.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage. Deo 3. Deo isparenja stvaraju opasnu 3.12) ". opasnost od eksplozije. Deo 2..6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 2.." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale. E. Odeljak 2. D. 1. 1. Deo 2. Eksplozivi (Prilog 1.ako isušivanje povećava 1. Odeljak 3. 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. 1.. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Podklasa . Deo 2. (Prilog 1. 2. B. Deo 2. Odeljak 3.1.. 1.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 3 Odeljak 2.8) . Odeljak 2. 3 Deo 3.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. 2. F Odeljak 2..2. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara.3.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1. R230 Drţati nakvašeno sa. zapaljive gasove (Prilog 1. 3 ĉvrsto zatvorenu. 2. Deo 2. 2. iritacija respiratornih . originalnoj ambalaţi. Odeljak 2. 3 inertnim gasom. nitroceluloza).kontakt sa vodom.

6) 1. Deo 2. 3 1. 2 Tip A. Odeljak 2. elektrostatiĉki osetljiv 1. 2. Organski peroksidi (Prilog 1.15) Eksplozivi (Prilog 1. E. B. Deo 2.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. D...1. 1. Deo 2. R240 i oprema za Odeljak 2.4. E.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.R235 Ĉuvati na hladnom. F 1. Deo 2. Odeljak 2.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. .6) pretakanje. Deo 2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. Deo 2.1) Tip A. Odeljak 2.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. 3 . Deo 2. 2. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2.7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi. 2 1. 1. Deo 2..8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. F Podklasa . 2 . Odeljak 2.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu.15) Korozivno za metale (Prilog 1. 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1. F 1 1.3. Deo 2. Koristiti opremu koja Odeljak 2. 2. D. 1.2.5 . Odeljak 2. D. 1. 3 Tip A. Odeljak 2. (Prilog 1.ako je eksploziv 1.11) Organski peroksidi (Prilog 1. 1..6) statiĉkog 1. C. Deo 2. ". B. Deo 2. B. Deo 2. 3 . C. E. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. C.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.

1. Deo 3.elektriciteta. 3. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. 1. 1C Odeljak 3. Deo 3.4) Eksplozivi (Prilog 1..7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 4 Deo 3. 1B. Deo 2. Odeljak 2.4. 2 (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1. Deo 3. 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1.3.. 1. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3. Deo 3. Deo 2. 1A. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.1. Odeljak 3. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti. 1. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. treba da naznaĉi vrstu 1.2) Toksiĉnost po reprodukciju .1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1. 2 Deo 3.9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. Senzibilizacija koţe (Prilog 1.2. Deo 2.5 grubog rukovanja. Deo 3."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1. Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima.3) 1 Podklasa ". Oksidujući gasovi (Prilog 1. ĉak ni kad su iskorišćeni. . 2 paru/ sprej (Prilog 1. Odeljak 3.4) magle/ pare/ spreja. Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Odeljak 3. 1 Odeljak 3. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.

7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. 1B. 1C Odeljak 3. 3. Odeljak 3.. 1. 4 Deo 3. Deo 3. Deo 3. 2. 1A. Odeljak 3. Deo 3. koţom ili dermalna (Prilog 1. 2. Deo 3.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3. 1. Deo 3.. 2 odećom. 2 Odeljak 3. Odeljak 3.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. (Prilog 1.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1.. Odeljak 3.9) Ne jesti.. Deo 3. Odeljak 3. 2 ekspozicija (Prilog 1. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. 1. 3." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja. Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Odeljak 3. 2 Oprati . Deo 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 2 Deo 3. Odeljak 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1.3) nakon rukovanja.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. reprodukciju .1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju . koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja. 4 .2) Iritacija oka ".8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.

Deo 4. 2. 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom.4) mesta.peroralna (Prilog 1. Odeljak 3.8) prostoru. 2 (Prilog 1. 1.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1. 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 3. 1. 4 Deo 3. . Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1 odelo van radnog Odeljak 3.1) ţivotnu sredinu.ako to nije naĉin (Prilog 1. Odeljak 3. 2 Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 4. R273 oslobaĊanje u korišćenja. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo provetrenom 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.1) Toksiĉnost po reprodukciju .8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ . 2. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3.

vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. E. B. . 1 Odeljak 2. 2. Odeljak 2. naoĉara i zaštite za lice.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1. 1. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. Odeljak 2.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Odeljak 4. D.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 4. zaštitne opreme. Deo 5. (Prilog 1.1. 2. Deo 2. Deo 2. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.4.14) Organski peroksidi Tip A. 1. Deo 2. C.1) Eksplozivi (Prilog 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. D. Deo 2. C. 1. Deo 2.2. 3 (Prilog 1. E.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1. 3 Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. F Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 1. Deo 2. 1. 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1.5 Naznaĉiti zaštitu za lice. 2 (Prilog 1. Deo 2. 2. Odeljak 5. 3 Odeljak 2. 2 (Prilog 1. B. Odeljak 2. Deo 2. (Prilog 1. Deo 2.3.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A.

RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2.3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1B.2) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 2. 1B. Odeljak 3. 1A. Odeljak 3. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi. Deo 3. naoĉara i zaštite za lice. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 1 1 .5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 2. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. Deo 3. 2 1A. 1A.Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3. 1B. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 3. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 3. Odeljak 3.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu. Odeljak 2. 4 opreme. Deo 3. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 1A.3) Iritacija oka (Prilog 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Odeljak 3.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.13) R283 na plamen/ vatru. Deo 3. Odeljak 3. Deo 2. 2. 1B. Nositi odeću otpornu Odeljak 2. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2.

Deo 3. Deo 3.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. opremu za zaštitu Odeljak 3. Deo 2.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. svetlosti.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. 4 2 1 .11) 1. 2. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 Tabela 3. 2. 3 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 2.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.4) respiratornih organa. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3. 1B. Odeljak 3. (Prilog 1. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1. Odeljak 3. zapaljive gasove Zaštititi od vlage. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1 1. Odeljak 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti . organa. 1C 1 1 1. Deo 3. Odeljak 2. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. Deo 2.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme. Odeljak 3. Deo 3. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 3.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2. 3. 3. 2.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1.1) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Deo 3.4) 1A. Odeljak 3.

13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. 2.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. 4 1A.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. 3. Odeljak 2. 1C 1 3 3 1A. 1B. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3. 1B.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.14) 1.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 3. 1C 1. Odeljak 3.8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 2. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2. 1B. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1C 1 2 1 1 . 2. Odeljak 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3 1A. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.

1B. Deo 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2 1A.jednokratna izloţenost (Prilog 1. 2 1. Deo 3. Deo 3. 1B. 2 Dodatna kategorija 2 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1A. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. 1B.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. 3 1. 1B.7) Toksiĉnost po reprodukciju . 1C 1 1 3 . Odeljak 3.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ .1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Deo 3.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 3.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A. 2 1A. Deo 3. 2. Odeljak 3. Odeljak 3. koţe (Prilog 1.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ .jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.

4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3.jednokratna osećate dobro. Odeljak 3.8) Iritacija koţe (Prilog 1.jednokratna izloţenost (Prilog 1.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru. 1B.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje. Deo 3. Odeljak 3. 2 . Deo 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 4 4 3 3 2. Deo 3. (Prilog 1. izloţenost. 1 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1.2) Iritacija oka (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.5) obratiti lekaru. 3 2 1 1A. 2 4 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. ako se ne organ . Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3.

ukoliko treba hitno primeniti antidot.. Deo 3.ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere. Odeljak 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju ..5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ". ". Deo 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. izloţenost (Prilog 1.. Deo 2.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 1..višekratna ne osećate dobro.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju. 2 RashlaĊeni teĉni gas "." Naznaĉiti dodatna 1A.8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1...1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.Karcinogenost (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. ako se organ .. Odeljak 3.." na ovoj 1. 1B.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3.. Deo 3. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ". Odeljak 2.." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere .1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1B. 1B.7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje.2) Akutna toksiĉnost - 1A. .efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 3. 1C uputstva za prvu pomoć. . ".. Deo 3. 2 1. 1. 2 1A.. Odeljak 3. Deo 3. 2 ako je potrebno. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. 1 1 ". Deo 3.. . Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1..ukoliko treba hitno primeniti antidot. Deo 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. 3." na ovoj etiketi). Odeljak 3. mišljenje.. Odeljak 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Deo 3. .jednokratna izloţenost (Prilog 1.ukoliko treba hitno primeniti mere.. 2 ". Odeljak etiketi). ". 2. Odeljak 3. . 2 Dodatna kategorija 1.

" Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Deo 1A. Odeljak 3.(videti ".. Deo 3. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. 2. Odeljak 3. Odeljak 2.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. ". dermalna (Prilog 1. Odeljak 2. 1 Deo 3." na ovoj etiketi). 1C 3. Deo 3. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Odeljak 3.. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1.1) 3. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3.2) Ne izazivati povraćanje.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. 3 koţe: Odeljak 3. 1.10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. koţe. Odeljak 2. 1B. 2. 2 . 2 zapaljive gasove (Prilog 1. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1 koţe ili osipa: Odeljak 3. Deo 3.10) Supstance i smeše 1. . Odeljak 2. Deo 1A. 1B. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 4 uputstva za prvu pomoć. 3. Deo 3. . 1C 3.. Deo 2.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.10) umotati u vlaţne zavoje.1) Isprati usta.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. 4 Deo 3.

2. Deo 2. Deo 3.4) koji ne ometa disanje. Odeljak 3. Odeljak 3. 1B. 1C 3 3 1 . Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 2. Odeljak 3. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. Ne trljati (Prilog 1. prolazi: Odeljak 3. Deo 3. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1. Nastaviti sa Odeljak 3. Odeljak 3.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost. 3. povreĊene površine.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva. Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. (Prilog 1.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.3) ispiranjem. Deo 3.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . Deo 2. 1B. Odeljak 2. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. uĉiniti. Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.jednokratna izloţenost.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. Deo 3.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 4 1A. Deo 3. 1C 1 2 1.

1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 2. 1. Deo 3. Odeljak 3. (Prilog 1. 4 Deo 3. 2 vode. Deo 2. Deo 2. 3. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. 2 sapuna i vode. Deo 3.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. Deo 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B. Deo 1A. 1C 3. 1.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1. 1B. 1 (Prilog 1. 1C 3. 1 Hitno isprati Odeljak 2. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje 1A. 3 Deo 3. 3 Odeljak 2. Deo 2.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.3) Iritacija oka (Prilog 1. 2. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1 Odeljak 3. Deo . 2. 1. dermalna (Prilog 1.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. 3 Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 1A. 1B.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1C koţe (Prilog 1.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 2 Odeljak 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 1.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. 2.

4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. 2 (Prilog 1. 1 Odeljak 2. 3 Odeljak 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. 1C 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1B.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe.3.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 1 Odeljak 3. 2.4. 3 Deo 3. 4 Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. (Prilog 1. Odeljak 3. C. 1. Deo 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 3.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. F Odeljak 2. 1. E. Deo 2. Odeljak 3.2.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. 1. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe. 1. Odeljak 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1. Deo 2. 2. Deo 3. D. B.1. P370 U sluĉaju poţara: 3. 2 Odeljak 3.12) . Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 3. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. 2. 1. Odeljak 2.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1.1) 1. Deo 2. Deo 1A. Odeljak 2.

13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2. komponente. 1 1.2) na bezbedan naĉin.4: municija i njene 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2.ako su eksplozivi 1. 2. Eksplozivi (Prilog 1. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije.1) Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.. Odeljak 2. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive. Deo 2.4: Podklasa 1.4. 1. 1 1 Zaustaviti curenje.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. za gašenje. Odeljak 2. 1. 3 .5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.2. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2.osim ako su eksplozivi Podklasa 1.. Odeljak 2. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.2.1. 3 1.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1..14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara. osim ako se P377 (Prilog 1. Odeljak 2. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin. 1. 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti . curenje moţe zaustaviti Odeljak 2.. 1. 1. Odeljak 2.4 municija i njene komponente. Deo 2. Deo 2.4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti. Deo 2. Deo 2.1.3. 2 ". Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. (Prilog 1.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. 1.4. Tip A. Odeljak 2. 1. Deo 2. 1. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1.5 . Eksplozivi (Prilog 1.3.1) 1. 2.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Deo 2.

14) . Deo 2. 2.6) odgovarajuće sredstvo . E. 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 2. D. Deo 2. 1 Odeljak 2. Deo 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 1.3. Deo 2.1. Odeljak 2. (Prilog 1. B (Prilog 1.4. Odeljak 2. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. 1.P380 Evakuisati oblast. 3 Odeljak 2. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. C. Odeljak 2. Deo 2. 3 (Prilog 1. Odeljak 2. 1. Deo 2. Odeljak 2.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik. 2 (Prilog 1. eksploziv Odeljak 2.2. B. F Odeljak 2.1) 1. Odeljak 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. supstance i smeše 1. Deo 2. 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Deo 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.

3. Deo 4. Odeljak 3.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1. 2 1. 4 2 . Deo 2. Ne izazivati koţe (Prilog 1.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. P312 lekara. Odeljak 4.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno. Deo 2.Ukloniti sve izvore paljenja. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. Odeljak 2.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj. Odeljak 2. AKO SE PROGUTA: Deo 3. 1C 1 1.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Iritacija koţe 1 1 1. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. 1B. Odeljak 3. Deo 2. Deo + povraćanje. 2 3. materijalne štete. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. Deo 3. Deo 4. 2. Odeljak 4.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. ukoliko se ne Deo 3.1) P352 vode. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.2) 1. Deo 3.9. (Prilog 1. Odeljak 2. P334 zavoje. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. P350 sapuna i vode. Odeljak 3.) osećate dobro.1. 3 1 4 1A.

Odeljak 3. Iritacija oka (Prilog 1. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva. (Prilog 1. 1B.6) skinuti svu kontaminiranu odeću.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1C 1 2 . 4 1A.3) 1 1. Deo istuširati se.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1.jednokratna izloţenost. 3. 1C 1. 1B. Deo 3. Deo 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1. Odeljak 2. 1B.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano. Odeljak 3. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. Deo 3. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje. 3 1A.3) je to moguće uĉiniti. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. 1C 3 3 1 1A. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Deo 3.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost. Odeljak 3. 3. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3.4) koji ne ometa disanje.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. Odeljak 3.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ . Odeljak 3.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Nastaviti sa ispiranjem. 2.

Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. Odeljak mišljenje. ĉestice sa koţe. Odeljak 3.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. 1B. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 2. Deo 3. Deo medicinski 3. lekara.4) savet/mišljenje. medicinski savet/ Odeljak 3.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1. Odeljak 3.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 2.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1B. Deo 3. 2 .2) mišljenje. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 3. Deo 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1.8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1. 2 1A. Deo 2. Deo 3.14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . 1B.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. lekara. Deo 3.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. Odeljak 2. Odeljak 2. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. 2 1A.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 3.

F Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 3. .7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 3 Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara. 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.. B. Odeljak 2. 3 Odeljak 2. Odeljak 3. C. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1..10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2. Iritacija oka (Prilog 1.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo.14) Eksplozivi Podklasa ". Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 3. Deo 3.zapaljive gasove (Prilog 1. 1.. . 2. Odeljak 2. E.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje. 3 (Prilog 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Deo 2.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti . Deo 2.. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Odeljak 2. 2 (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin. 2. D. 2.ako upotreba vode povećava rizik.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 2. Deo 2. (Prilog 1. 1. Deo 2. za gašenje.

2) Oksidujući gasovi (Prilog 1. 1 1 Tabela 4.6) .skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1. P402 Skladištiti na suvom mestu.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom.2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. 2. Deo 2.1. Odeljak 2. 3 .3. 1. Odeljak 2. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti ." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1. 3 1. meĊunarodnim 1. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2.4) 1.5 propisima (naznaĉiti). Deo 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti .1) ".1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 1. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1. Deo 2. 1. 1. Odeljak 2. Deo 2.1. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast. 1.5 Tip A. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2.+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast. Odeljak 2.4. 1. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1.4.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1...3. Deo 2. 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije.14) 1. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. 2.

Deo 3. 1.5) Kancerogenost (Prilog 1A. D. Deo 3. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2 1. Deo 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Odeljak 3.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1. 1B. C. 2 (Prilog 1. Deo 2. Deo 3. 3 ambalaţi. Deo 3. Deo 3.7) . 2.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. 2. 1A. 2. 1B. (Prilog 1. 3 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 1. B. Deo 2. Deo 3. 2 (Prilog 1. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1. koţe (Prilog 1. 3 (Prilog 1. E. 1B. Odeljak 3. Odeljak 3. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 2. 1B. Deo 3. Odeljak 3. gasove (Prilog 1. 3 (Prilog 1. 3 Deo 3. F Odeljak 2.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 1C Odeljak 3.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 2. Odeljak 2.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.

Odeljak 3. 2 3 3 1 ". E.16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. A. C. F Odeljak 2.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Odeljak 2. Organski peroksidi Tip .. Deo 2. 2 (Prilog 1. Deo 2.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Deo 3." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. B. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta. Odeljak 3. E. Odeljak 3.10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A.. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. B. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. D. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Deo 3. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1. 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2..8) prelaze…°S/…°F. Odeljak 2.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. Odeljak 2. C.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost... Deo 3. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu. Odeljak 2. Odeljak 3. 1 1. Deo 2. 2 1.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Odeljak 2. . Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1.. D.

" ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1. 2. Deo 2. F Odeljak 2. C. . A. Odeljak 2. Odeljak 2.. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1.. Deo 2. . 3 dobrom ventilacijom. 3 ambalaţi. 1. E. 1 Odeljak 2. Odeljak 2. C. F 1. 2 1. 2. Deo 2. Deo 2.. gasove (Prilog 1.(Prilog 1. Deo 2. 1. Odeljak 3. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Odeljak 3. E.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 2. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 2 smeše(Prilog 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost.9) Ĉuvati sadrţaj pod . A. Deo 2.8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala. B. C. 2 ".10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu. Deo 2.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1.15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. B.. Deo 3.3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. D. Odeljak 2. E." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu. D. B. D.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. F Odeljak 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1.. 3 Deo 3. Deo 3.12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.. zatvoriti. Odeljak 2.11) A. Deo 2. Deo 2. ".

2. 3 Tip A. 2. Tabela 5. ambalaţe u/ na ." ProizvoĊaĉ/ Tip A. Deo 2. Odeljak 2. 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. F naznaĉi temperaturu. E. ". C.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1.3) Organski peroksidi (Prilog 1." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. B.4. Odeljak 3. Deo 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 2. Odeljak 2. Deo 2. P235 Drţati na hladnom. 1. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Deo 2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 1. Deo 2.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom.odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. B..2. P235 Drţati na hladnom.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2.. D.. D. Odeljak 2. Odeljak 2. B.. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti). 1. E.15) 1. dobavljaĉ treba da E. Deo 2. Odeljak 2. Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. 2 ". 3 . Deo 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 1.1. Deo 2.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1.. Odeljak 2. Odeljak 2. 2.5 1.3. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1. Deo 2.. D. C. 3 1. C.

Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. E. 1. D. 1C 3. 1B. 1A. Deo 2. Deo 3. Deo 3.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 izloţenost (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.Odeljak 2. 4 Deo 3. Deo 2. Deo 3. 2. A.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. C. 2 Odeljak 3. B. 3. Deo 3. Deo 3. 2. 1 Odeljak 3. 3. Odeljak 3. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. 4 Deo 3. 3 (Prilog 1. Odeljak 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. 2 (Prilog 1.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. 1B.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna .14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. 2 (Prilog 1. 2. 1B.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 1. 1B.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 1A. Odeljak 3. Deo 3. 2 (Prilog 1. Odeljak 3.

Deo 3. Odeljak 3.izloţenost.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1.1. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost. Odeljak 4. Poglavlje 3.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. Deo 3. Deo 3. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu.1) 3 1. 2. . Odeljak 4. i 1. Deo 4. stav 1. Odeljak 3. Deo 4. Deo 3. 3. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 4 1 PRILOG 6. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1.2. Odeljak 5. Deo 5. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2 1 1 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.

npr. slabijih materijala. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. npr. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. Dodatna obaveštenja o opasnosti . acetilhlorid.2.1.1. 1. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo. dietil etar i 1. 1. 1." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi. alkalni metali.1. Dodatna obaveštenja o opasnosti .. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid. acetilen.1. kategorija 1. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.2.1." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas. Deo 2.1.1. odeljak 2. 1. npr. 1.2. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside.fizička i hemijska svojstva 1.2." . titan-tetrahlorid.5.2.1. Deo 2. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih.6. odeljak 2.2.4-dioksan.1. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše. 2 ili 3. navedene u Prilogu 1.4.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu. EUH014: "Reaguje burno sa vodom." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. 1." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1.1.3. 1. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. npr.1.1.

DEO 2. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid.4. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid.2." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama. Smeše koje sadrţe olovo . Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. i Prilogom 1. kategorija 3.1. 1.3. Deo 3.1. npr. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci.2.1%.5.1.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. ljuštenja ili pucanja koţe.10. napomena 1.2.6. koja pokazuje ove efekte. 2.. 1. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1. na osnovu: . 1. Deo 3. 1. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1.2. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe. npr. stav 9. odeljak 3. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. odeljak 3.2. do 2. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. Tabela 3.3.iskustava uoĉenih u praksi ili . kategorija 1 ili 2." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja. ovog pravilnika." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.3.3. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas.2.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu.1.

mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate.2. Moţe da izazove alergijsku reakciju. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI).3." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. Trenutno lepi koţu i oči. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje.4. sadrţe više od 0. mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja. Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi". Moţe da izazove alergijsku reakciju. predpolimeri ili njihove smeše). na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo." 2. oligomeri. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno. kada su hidratisane." Ako su dodata redukciona sredstva. 2. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat. Čuvati van domašaja dece.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima).0002%. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. mereno prema standardu SRPS ISO 6503. Opasnost." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju. Ukoliko nije već naznaĉeno.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0.0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa.5. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: . 2." 2. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0.

Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju. Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač. Pri upotrebi nastaje opasan dim. Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C.10." 2. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor)." 2. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.7.9. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe.6.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke." 2." 2. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna.1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 1 ili kao karcinogena. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju).supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe.1% (m/m) ili . Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." 2. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. Moţe da izazove alergijsku reakciju. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva.8. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0. Moţe da izazove alergijsku reakciju. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. a koja sadrţi: ." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.

1B ili 2. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti.2. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3.1. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. odeljci 3. 3.2. 2 ili 3." 2. 2. POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem.3. DEO 3.1. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti . navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. kategorije 1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0.2% (V/V) za gasovite smeše.najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0. Deo 3. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu. kategorija 1. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. ili kao korozivno za koţu.1.1. Deo 3. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3.11.višekratna izloţenost.1.. kategorija 1A..1.2. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3.1.10. 3. Redni broj 1.1. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. ovog priloga. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. Tabela 1.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju.10.4.1.10.1% (m/m) ili . ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. kategorija 1. odeljak 3.1.1. i 3.1.3. kategorija 1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost.

karcinogenost. ovog priloga nisu potrebna.3. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". kategorija 2.1. 3.2.2. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu.2. kategorija 2.3.2.4.1.2. senzibilizaciju respiratornih organa. ovog priloga ili .1.1.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda.3.2. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3.1.2. Napomene 3. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.1.2. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost. korozivno oštećenje koţe. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025. ili 3. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost.1. opasnost od aspiracije.2.2. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje. 3.4. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi.1. toksiĉnost po reprodukciju. a kojim se potvrĊuje da je: . Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata. kategorije 1 ili 2. potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.1.2. 3. Taktilno upozorenje 3.1.2. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše.1.4. kategorija 2. kategorija 1 ili 2.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. ili 3. 3. 3. mutagenost germinativnih ćelija. . ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683. 3.1.2.

OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29. . POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu." DEO 5.DEO 4.Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. OVOG PRAVILNIKA . STAV 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful