PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. i 4.8.0. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1.1. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. odeljak 3. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1.1. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše.3.1. Deo 4. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja.2. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje.6.9. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše.3. ProizvoĊaĉ. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1.2. ovog ĉlana odgovarajući. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi. i 3. Deo 1. Deo 3. odeljak 1.1. odeljak 4.3. Ako proizvoĊaĉ.7. stav 3. Deo 1.5. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. 3. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ.0.1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1.1. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. . ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi.1. ovog pravilnika. odeljak 1. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. Podaci iz stava 1. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove. III OBELEŢAVANJE 1. Deo 1. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa.1. ProizvoĊaĉ.2. ovog ĉlana. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. odgovarajuće i pouzdane podatke. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1.2. ProizvoĊaĉ. Deo 1.2. ili 2) do zamene. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. Izuzetno od stava 1. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. odeljak 1. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona.ProizvoĊaĉ. sa takvom klasifikacijom. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . Tabela 1. ovog ĉlana. U tom sluĉaju. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija.

4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. ovog pravilnika. adresu i broj telefona snabdevaĉa. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. ako se moţe primeniti. ako se moţe primeniti. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. ovog pravilnika. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. ovog pravilnika. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ovog pravilnika. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda").1) ime. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ovog pravilnika. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ako se moţe primeniti. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. ako se moţe primeniti.

Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost".2. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. i u Prilogu 3. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. odeljak 1. karcinogenost. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. .1. Deo 1. taĉka 2) ovog ĉlana. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. toksiĉnost po reprodukciju. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. mutagenost germinativnih ćelija. Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. date su u Prilogu 3. a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. piktogram opasnosti.

odnosno kategoriji opasnosti. legure. odeljak 2. butan ili teĉni naftni gas. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska. smeše koje sadrţe elastomere. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. odeljak 1. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. Deo 1. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.1. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.3. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. date su u Prilogu 1. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. odnosno kategoriji opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti. . 4) odlivke metala. Deo 2. date su u Prilogu 1. smeše koje sadrţe polimere.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti.

4. Deo 1. i 1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime.4. . odeljak 1. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. odeljak 1. Deo 1.1. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. a koja su data u ovom spisku. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. i 1. ovog pravilnika. odeljak 1. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. Na etiketi. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. odeljak 1. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. stav 3. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6.1.Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. ovog pravilnika.2. u delu za dodatne informacije. Deo 1. i u Prilogu 4.2. a ne alternativni hemijski naziv. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. Deo 1. u delu za dodatne informacije. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. Deo 2. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu.

ovog ĉlana. Na etiketi smeše iz stava 9. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. 2) reĉi upozorenja. 1. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. Deo 3. da pruţaju dodatne informacije. "nije zagaĊujuće". odgovara više od jednog piktograma opasnosti. Deo 4. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. kao i ime. koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. i 3. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. ovog pravilnika. i 9. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. Deo 2. ovog pravilnika. i Prilogu 6. Deo 2. . i Prilogu 4. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. u delu za dodatne informacije. 4. Deo 2. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. date su u Prilogu 4. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. na osnovu klasifikacije. ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. 1. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. u delu za dodatne informacije na etiketi. Dodatno obaveštenje iz stava 4.Na etiketi. Deo 3. Deo 5. i 4. zajedno sa pripadajućim tekstom. Snabdevaĉ moţe. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. Na etiketi smeše iz Priloga 6.

osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. Izuzetno od stava 4. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". na osnovu klasifikacije. Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. kao i na odlaganje njene ambalaţe. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Kada supstanci ili smeši. ovog ĉlana. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31.

sa ĉlanom 17. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju. 2. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1.2. ovog pravilnika. odeljak 1. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. Deo 2. Oblik. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. boja i veliĉina piktograma opasnosti. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše.5. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. stav 1. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. Deo 1. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe. odeljak 1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.5. ovog ĉlana. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati.1. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6.1. Deo 1. . Deo 1. odeljak 1.2. Deo 5. ovog pravilnika. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine.

Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 . ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. ovog ĉlana. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. ovog pravilnika. stav 1. ovog pravilnika. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. reĉi upozorenja. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. ovog ĉlana.Izuzetno od stava 1. stav 1. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. U tom sluĉaju.

niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1.1. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja. odeljak 3. i 3. ovog ĉlana. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa. odeljak 3.1. hranu za ţivotinje.1. a da sadrţaj ne iscuri. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi.2. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. 3. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom.2. Deo 3.3. Izuzetno od stava 1.Izuzetno od ĉlana 33. Deo 3.4. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. . ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi. ovog pravilnika. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport.1.2. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe.

mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. ili Pravilnikom o klasifikaciji. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. Do 1. pakovanju.2. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom. godine. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. odeljak 3. godine do 1. br. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. Do 1. Deo 3. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu). 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. . oktobra 2011. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 1). 59/10 i 25/11) u periodu od 1. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. br. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. 2) i 3) ovog ĉlana. drumskim saobraćajem. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. pakovanju. oktobra 2011. u skladu je sa uslovima iz stava 1. taĉ.2. oktobra 2011. Deo 3.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6.2. pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. godine proizvoĊaĉ. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. juna 2015.1. juna 2015. br. godine. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11). odeljak 3. unutrašnjim plovnim putevima. a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. stav 9. godine. oktobra 2011. pakovanju. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. a smeše od 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". ProizvoĊaĉ.

oktobra 2011. 59/10 i 25/11) do 1. a klasifikovane su. godine do 1. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. pakovanju. 59/10 i 25/11). uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". a klasifikovane su.Ako su supstance stavljene u promet pre 1. juna 2015. uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. ProizvoĊaĉ. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. PRILOG 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. pakovanju. oktobra 2011. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. ProizvoĊaĉ.0. Ako su smeše stavljene u promet pre 1. a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. juna 2015. 59/10 i 25/11). godine. br. decembra 2012. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. juna 2017. OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. Definicije . br. godine. ProizvoĊaĉ. 59/10 i 25/11). obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br. a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. pakovanju. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. pakovanju. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br. godine. godine. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". godine. pakovanju. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. juna 2015. br.

.0. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. ovog pravilnika. 1. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7. stav 3.1. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka.2.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. i 2. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.3 kPa.0. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju. stav 3.1. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara). Pravilnika 1.1.1. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st. Upotreba postojećih podataka 1. Klasifikacija supstanci i smeša 1. stav 3. 1.0.3 kPa. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. odnosno procenu rizika.0. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv.1.1. Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. stav 3.1. 1. ovog pravilnika.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101.1.1. ovog odeljka. odnosno procenu rizika. stav 3. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar.

6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. odnosno od predvidljivosti efekta. Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa.0. . stav 3. 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti.0.1. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. 1.1. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: . 4) validnost metode za posmatranje efekta. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng.2. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora.0. izmeĊu ostalog. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku. podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije.1. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7. 1. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi. Quantitative structure-activity relationship .(Q)SAR. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.3.3.moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima.1. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja. mogu imati dovoljan kvalitet. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama.1.

In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi. 1. .4.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. .1. odnosno procenu rizika i . Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo.1. U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup).. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska.podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.0. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene.5. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: . efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. . supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. toksikološka i ekotoksikološka svojstva. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)).dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. Ako se primenjuje pristup grupisanja.rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. odnosno procenu rizika. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije. . odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. 1.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. .0.rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr.

i 4. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR).2.1.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci.1. analogijski pristup). iskustva o efektima na ljude. 1.1. 1. a kada su ovi podaci u suprotnosti. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata. . Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5.1. Odgovarajući. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana.1. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. odnosno procenu rizika. ovog pravilnika. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje. st. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi.1.U svakom sluĉaju rezultati moraju: .1. 1. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja.4. potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene.1. kao i rezultati studija o mehanizmu. a u skladu sa ĉlanom 8.1. naĉinu ili mestu njihovog delovanja.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. . stav 5.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora.3. 3. 1. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. . tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. ovog pravilnika. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke.1. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja.1. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine.

1.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3.2.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1.1. prihvata se niţi stepen klasifikacije. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl. ovog priloga. 4. kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja. i 5. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. ovog priloga ili .1.1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.2. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. 1.1. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. Graniĉne vrednosti 1.1. i 5. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati. odnosno ona koja ima niţu vrednost. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3. 9.2.1.1. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava.1. Specifične granične koncentracije.1. ovog priloga. odeljak 4. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11.1. ovog priloga: . 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4.1. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude. ovog priloga ili . uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1.2.2. i 10. ovog priloga ili . 1.2. ovog pravilnika. Kada ovakvi podaci.2. 4.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude.2.1.2. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. 1. ovog priloga.1. ovog pravilnika. M-faktori i opšte granične vrednosti 1.5. ovog priloga.1. ovog priloga). ovog priloga: .

3.3.1.3.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.1.3. Tabela 1. kategorija 1 . videti 3.2. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti.1. i Dela 4. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili .3. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.kategorije 1-3 .akutna.3.1. ovog priloga.1% kada je neophodno. videti 4. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše. ovog priloga. odeljak 4.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8.1%(3) 0. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: .1 1.1. 1. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: . videti 3. kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0. a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše. ovog priloga.hroniĉna..3. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima.1 (2) ili < 1% kada je neophodno.hroniĉna. kategorija 1 . _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima.1 (3) ili < 0.1. za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1.odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše. .3. stav 4. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3.nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša.

. 2) C+B za koje vaţi sledeće: . nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.1. 3. i Delu 4. odeljak 4. 3. 3.1.1.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti.3. 3.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše.2. odeljak 4.1. 3. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B. i Delu 4. . Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. 1. odeljak 3. 1. ovog priloga. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe..3. mora se uraditi nova procena.2. . 1.1.3. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti. B i C) sa istim opasnim sastojcima. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.10. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2). ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ. 3. Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B.1.8. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti. 1. ovog priloga.5. 3.metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3.3.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr.9. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća.9.3. i 4. .u sluĉaju akutne toksiĉnosti. . primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula).1.1. 3. kada je reĉ o tri smeše (A.10.3. 3.3.8.4. 3. U tom sluĉaju.2. odeljak 3.

ali ne sme biti manji od 1 cm2.2. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1.5% 2.2. 3.2. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1. 1.2.3. ovog priloga.3.2.9. i 3.4. ovog priloga. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1.1.3.3. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. Tabela 1.1. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola.3.1. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika.3. stav 2.8.1.2. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1.1. 1. 3.6. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1.2. odeljak 3. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.3.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15.1. 3. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.1.2. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima . dijagonala postavljenih horizontalno. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv.1. Obeleţavanje 1. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete.7. 3.1.

Za odlivke metala. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. Odlivci metala. i 3.4.1. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu.4. U ovom sluĉaju. 1. 1. 1.10. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci.2. 1. ovog priloga. kontrola. ispitivanje i obeleţavanje. ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima. legure.2.2. Ukoliko su propan.3.3. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3.3. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas .U skladu sa odredbama ĉlana 23. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa.1.3. 1.2.3.2. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju . Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1. namenjene za prenosive aparate . ovog pravilnika.4. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara.3. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17. dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti.10.1. smeše koje sadrţe elastomere 1.Etikete za upozorenje".3.3.Proizvodnja. smeše koje sadrţe polimere. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3. legure. sa ili bez ventila. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin.10.3.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje.3.3. u skladu sa odredbama ovog priloga.2. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu.

ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: .jednokratna izloţenost.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1.3. . ovog priloga. ovog priloga.3. koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata.1.hroniĉna. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema .akutna toksiĉnost. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24. uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu.4. .korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .1. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima. 1.teško oštećenje oka/iritacija oka.4. . kategorije 2 i 3. kategorija 4. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2. kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. kategorija 2. 1.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1.5.2. bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.4. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga.4.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. kategorija 2. . . .višekratna izloţenost. 1.2. kategorija 2.

identifikator proizvoda iz ĉlana 18.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. E ili F. . D.1. . 1.5.Oksidujući gas.Zapaljive teĉnosti.5. kategorija 1.5.5. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše. tip C. ovog pravilnika. Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi.5. kategorija 2. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29." ili: "ekstrakt.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. kategorija 1 ili 2. . 1. stav 4.1. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje. ..Oksidujuće teĉnosti.2. kategorija 1. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29.2." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. 2 ili 3.1. . sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . taĉka 2) ovog pravilnika.1. kategorija 2. Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1.Za supstance koje se nalaze u prirodi..Supstance i smeše koje se same zagrevaju.1. ovog pravilnika 1. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31..5. kategorija 2 ili 3. 1.2. stav 2.Samoreaktivne supstance ili smeše. ovog pravilnika. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17. .1.Gas pod pritiskom. stav 1.2. ..1.5. ovog pravilnika 1. .

kategorija 2 ili 3. .2. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: .Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .2.Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše. D. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. 1.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Iritacija koţe. . kategorija 2. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: .Zapaljivi gas.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli. . .5. Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17.3..višekratna izloţenost.Iritacija oka.Akutna toksiĉnost.1. E ili F. . 1. kategorija 2. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale. kategorija 2 ili 3. kategorija 1. hroniĉno.Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu.2. 1.2. .Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. tip C. Piktogram opasnosti.5. pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu. kategorija 2. kategorija 2. hroniĉno. kategorija 3 ili 4.jednokratna izloţenost. kategorija 1 ili 2.5. . kategorija 4.Organski peroksidi. .2. .1. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa. akutno. .

osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini.2. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas.1.1. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. . 1) i 2).3. kao što su izbacivanje projektila. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ. 2. transporta i korišćenja.1.1.1. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove.5. DEO 2. 1. ovog pravilnika. Definicije 2.2.2. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1.1.1. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni.1. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša. 2) eksplozivni proizvodi.2. toplote ili buke i 3) supstance.1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml.1.1. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša. Odredbe iz odeljka 1. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17.5. Eksplozivi 2.5. dima.2. FIZIČKA OPASNOST 2. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. pojava vatre. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije.

moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja. Kriterijumi za eksplozive .1 Supstance. koja je data u ovom prilogu. 2) Podklasa 1. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1.1. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.2.supstance. ali ne i do masovne eksplozije i to: .1. Tabela 2. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance.1. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote. koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju.1. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije.supstance.Namenski eksploziv je supstanca.4 Supstance.2. 5) Podklasa 1. 6) Podklasa 1. u ovom prilogu. 3) Podklasa 1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju.2 Supstance.3.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila. 4) Podklasa 1. Supstance.1. 2. i to od serije 2 do serije 8.3 Supstance. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1. i to trenutno). Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi.2. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila.1. 2.2. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta.2. smeše i proizvodi iz ove klase. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju. Supstance. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije. .1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2.1. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta.

2 1. Priruĉnika o ispitivanjima i 1. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta. treba da budu ponovo ispitani. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).2. Napomena uz Tabelu 2.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.1.4 1.1 -1.1.2. do 1.1.3.2. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna. pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi.1.6 eksploziv 1.1.1.5 . reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance.6 kriterijumima). 2.6. Tabela 2. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).4.3 1.2.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1. ovog priloga.1. opasnost od masovne eksplozije". Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2. smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1 1. koja je data u ovom prilogu.6. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2.

1. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom.13. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1. opasnost od poţara. 3 i 4). Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). odeljak 1.o opasnosti Nestabilan Eksploziv. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5.1. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. Klasifikacija supstanci. udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2.4.4.14. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8. smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv. koja u emulziji. 6 i 7).1). Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost. . slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. Eksploziv. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6. Procena da li je supstanca ili smeša.

1. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance.1. koje su date u ovom prilogu. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . npr. u sluĉaju neosetljivih eksploziva.1.1.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem.4. do 2.1. ukljuĉivanjem u sastav smeše. proizvoda. Slika 2. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2. pakovanja ili na drugi naĉin.

odeljak 2. 15. Model propisa.1. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . Slika 2.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta.2. rev. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance.1.2. izd.

(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2. .

Slika 2. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .1.3.

.

1. Postupak klasifikacije emulzija.4.1. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.4.Slika 2.2. Skrining ima za .

ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2. 2. ukljuĉujući kiseonik. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200. Kriterijumi za klasifikaciju . ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije.4.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6. . Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne.3. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). Zapaljivi gasovi 2. 2. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti.2. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok. 2.1.2. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: .2.4. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva. mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.3 kPa.1.3.1.manja od 30% po masi. mora se primeniti procedura za prihvatanje.1 u Dodatku 6. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.manja od 15% po masi. ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija.

1.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu. Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili. ovog priloga.2. videti odeljak 2.2.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3 kPa.2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova .3.2. pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.4.3.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . drugaĉiji od onih iz kategorije 1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.2.1. Napomena: Za klasifikaciju aerosola. koja je data u ovom prilogu. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.1.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione . Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka. Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2.2.2.odlaganje 2. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 2.2.2. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su.

2.zapaljive gasove (odeljak 2. ovog priloga). moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") . Zapaljivi aerosoli 2. 2.7. kao pena. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2. ovog priloga).1.2.3. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju.1.sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola.1(1) . odnosno aerosolni raspršivaĉi. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom.4. hemijske toplote sagorevanja i. Slika 2.3. 31.2.3.zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C.3. . Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive.3. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. ukoliko je neophodno.3. Slika 2. u obliku paste ili praha.: .3.5.2.4 i 31. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu. ovog priloga. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.6.1. 2. sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu.1. odeljcima 31.3. Definicija Aerosol. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka.2. sa ili bez teĉnosti. Kada nema dovoljno dostupnih podataka. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2. .2. npr.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2.za zapaljive aerosole .3. i sa Delom III. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.

1.3. Slika 2. Za aerosole u obliku pene. (3).1(2) .Za aerosole u spreju.1. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2. (2). pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.za aerosole u spreju .3.3.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti . Zapaljive tečnosti 2.6. Tabela 2. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem.vrednost napona pare na 50°C. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: . Tabela 2. Podaci se mogu pronaći u literaturi. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.6. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3. .6.6.2. 2. Model propisa. koja je data u ovom prilogu.merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.kritiĉna temperatura.1.3.1. 2. 2.6. koja je data u ovom prilogu.2.2.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku.6.5. .1.6.6.

taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2.6. Ukoliko podaci nisu dostupni.4. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati.odlaganje 2.3.6.4. kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti.1. 2. Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. . kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti . Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem. 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju).reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti . taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti .). ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.6. Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji.4.2. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja. pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja).4. bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri.prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti .6. 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše. aditivi i sl.

5.7.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2. Eng. Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2. 2.6. estri (izuzev akrilata) i voda.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . Definicija . dobijeni negativni rezultati. (1982) 2. etri.4) teĉna faza homogena. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.6. Deo III.Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti . Fundament.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka.3. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6).4. 2.H8. koja je data u ovom prilogu. Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja .Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja .3. kao i reaktivne akrilate. 186. (6) Gmehling and Rasmussen.6.4.7. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2. 21. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja .Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja . alkoholi. Ind.6. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3.1. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja. ______________ (4) Do danas.6. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti. Tabela 2.3. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2.

2.7. odeljak 33.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.videti odeljak 2. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N.1 koja je opisana u odeljku 33.2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.1.2.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.7. Supstance i smeše u obliku praha.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.2 mm/s. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha.7. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. koja je data u ovom prilogu.2.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.7.7. prilikom snabdevanja ili transporta. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala . .2. 2.3. 2. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.7. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. na primer. u skladu sa Tabelom 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2.2.1.2. koja je data u ovom prilogu.7.3. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Tabela 2.7. 2. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1.7. 2.1. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe.2. Ukoliko je.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre.

8.2. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.1.2. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha). Samoreaktivne supstance i smeše 2.odlaganje 2.prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 . 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive. 2. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase. Definicija 2.Tabela 2.1. organske perokside ili kao oksidujuće.8. Kriterijumi za klasifikaciju 2. ovog priloga. ili 2.1.1. . Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 . ovog priloga.13.1. 2.7.2.8.1. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji.8.8.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2. 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.8.2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja. ovog priloga. ovog priloga.15. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.8.2.14.

ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji. kada se nalazi u originalnom pakovanju.8. E. . kada se nalazi u originalnom pakovanju. 28. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance.2. kada se zagreva u zatvorenom prostoru.detonira delimiĉno. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće. Ovakva smeša. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji.3.3. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. ovog priloga). sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . C.8. 3) ili 4) ovog priloga. ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B. 2). 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . a ambalaţa se naknadno izmeni.3 2. 2.8. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.2. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili .8.ne detonira.1. B. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg. 1).3 i Tabelu 28.2.1.2. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva. D. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. taĉ.2. 28.uopšte ne detonira. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. odeljak 28. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. kada se nalazi u originalnom pakovanju.

8. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. koja je data u ovom prilogu.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima.8. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja.8. Tabela 2. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg). a ambalaţa se naknadno izmeni. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C.2. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca.4. Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata.1. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. tip G. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. niti eksplozivnu moć. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C.1. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F.8. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć.3.

Slika 2. 2. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Samoreaktivne supstance i smeše .opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg.8.8. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6. odeljak 20. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Preporuke UN o transportu opasnog tereta).4.8.1. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.2. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. za pakovanje od 50 kg.3.4. koja je data u ovom prilogu. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje.1. 2.4.1 i A6.8.3.8.

9. Definicija . Samozapaljive tečnosti 2.1.2.9.

2. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. ĉak i u malim koliĉinama. odeljak 33.1.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se.9. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.31.9.4. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.9.2. koja je data u ovom prilogu. Dodatna uputstva za klasifikaciju . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.9. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.5.9. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.9. ili pali.3 iz Dela III.2.1.2. 2.9.

Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom .3. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.2. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj. prilikom snabdevanja ili transporta. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.10. Tabela 2. 2.10.10.1.10.2. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.10.2 iz Dela III.1. Tabela 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. odeljak 33. danima).10. 2. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. koja je data u ovom prilogu. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.10. na primer. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se.4.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr.2.3.10. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. 1. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom. ĉak i u malim koliĉinama. Ukoliko je.

Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3. 2. danima). Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1.4.11. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini.3. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.1.11. 2. koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije.10. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani).2. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C.11.2.1.1. 2.1.11. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta. . za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. Definicija 2.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Samozagrevajuće supstance i smeše 2. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr.4.11.10. tj.1. odeljak 33.1.11.2.

3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.2. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. prilikom snabdevanja ili transporta.1. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.6.11.2.2. na primer. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. 2.3.2. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase.11. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.11. Tabela 2.4.4 iz III Dela.11. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.1.11. 2. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.1.11.3.2. 2. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Ukoliko je. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 . Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše.11. 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. odeljak 33. 2.3. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.11. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.

skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. koja je data u ovom prilogu. Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson. D.11. moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. Plant Operations Progress. 1990. 4 (3). R.1.11.1. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1. N.4.4. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2.4. 181-189.J.11. Rogers.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2. Harper. Part 1.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja.11.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders. moţe da se zapali P407 P413 P420 2. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša . 1985 Slika 2.11. 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.2. __________________ (8) VD Iguideline 2263.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .

.

prilikom snabdevanja ili transporta. odeljak 33.12.12. opisanih u Delu III. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. 2.4. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja. Ukoliko je.1.12. koja je data u ovom prilogu.1. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. na primer. 2.3.12.2. Tabela 2.2. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti.1. . Preporuke UN o transportu opasnog tereta.12.2.2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2.2.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. 2. a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. na osnovu rezultata ispitivanja N.12.5. u skladu sa Tabelom 2. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama.12.12. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.12.

13. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2. npr. Oksidujuće tečnosti 2.12.2.Tabela 2. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.4.13. Kriterijumi za klasifikaciju .13. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu.2.12. 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom. 2.1.

a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2. Tabela 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1.1. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.13. Tabela 2.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju.13.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. odeljak 34. koja je data u ovom prilogu. Deo III.13.2.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 . Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.2.2.1. u skladu sa Tabelom 2.13. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1. 2.13.

fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.1.1. Deo III. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.13. ispitivanje iz Dela III.4. . kao što je dijatomejska zemlja. u skladu sa Tabelom 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.14. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive.13. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.13. 2. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.2.4. koja je data u ovom prilogu. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. odeljak 34.1. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti.13.4. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.4.14.14. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.4.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2. 2.2. odeljak 34. 2.4.13. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.3.4.1. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom.14. 2.2.2.

oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar.2. oksidujuće sredstvo P210 . IMO. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu.2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Tabela 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). Svaka supstanca ili smeša koja. 2005 2.1. Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama). ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.14.14.3.14. _______________ (10) BC Code.Tabela 2. prilikom snabdevanja ili transporta. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. na primer. Ukoliko je. Svaka supstanca ili smeša. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1. koja je data u ovom prilogu. Annex 3. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.14.

14. . a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.1. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: . Organski peroksidi 2.14. 2. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši.4. pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima.da brzo gore.15.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida.14. .1. fluor ili hlor.14.3.15.1. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše. Definicija 2. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid.2.4. Pored toga.da budu osetljive na udar ili trenje. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.15.1.4. . prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.4.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju. Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. 2. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2. 2.

ako u laboratorijskim ispitivanjima: . Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji. klasifikuje se u organske perokside tipa A. dok je u originalnom pakovanju..1.koncentracija (maseni %) organskog peroksida.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. B. 2. a da pri tom sadrţi do 1. ci . ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1.molekulska masa organskog peroksida i.15. C. 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali.15.1. mi . ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji.15. 2.2.15. F i G" u okviru ove klase opasnosti. D.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. Kriterijumi za klasifikaciju 2.0% ali manje od 7.2. a da pri tom sadrţi više od 1. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni . brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji.2. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji.0 % vodonik-peroksida. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji.2. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se u organske perokside tipa C.da reaguju burno sa drugim supstancama. klasifikuje se u organske perokside tipa B. E.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D.2. 2.

2. 28. za pakovanje od 50 kg(11). da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira.1. potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C.15. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.ne detonira. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. pod uslovom da je termiĉki stabilan. 2.ne detonira.3 i Tabelu 28. a ambalaţa se naknadno izmeni. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C. klasifikuje se u organske perokside tipa G. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. 28. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . . ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C.2. a za smeše u teĉnom stanju. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. odeljak 28. klasifikuje se u organske perokside tipa F. klasifikuje se u organske perokside tipa E.3. npr. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć.3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili .delimiĉno detonira.. 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.

kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. Tabela 2.15. II Deo.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje. koja je data u ovom prilogu.15. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 .1. 2. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. odeljak 28. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.15.3.1.

Organski peroksidi . Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka.15.15. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2. koja je data u ovom prilogu. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2.15. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše. Ipak. ovog priloga). s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka.15.4.1.2. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.15. Slika 2.15. 2.1. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2.1.2.1.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.4.

.

odeljak 37. Dodatna uputstva za klasifikaciju .16. 2.16.16.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Supstance i smeše korozivne za metale 2.16. Tabela 2.16. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti.1.2.4.16. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima. taĉka 37. u skladu sa Tabelom 2.1.2. Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale. koja je data u ovom prilogu.16.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Tabela 2. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna.2. koja je data u ovom prilogu.16.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III.1.16. 2.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala.3.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .

dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng.2. 3.ATE).1. neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 . dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3.St 37-2).2.1. SRPS ISO 3574.1. Akutna toksičnost 3. ĉelik tipa: .1.1. ili SAE 1020. .S235JR+CR (1. DEO 3.1.1.akutnu inhalacionu toksiĉnost.akutnu peroralnu toksiĉnost.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. 3. . . Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma. Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: .1.Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni. Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna.0144 resp. Tabela 3.1.S275J2G3+CR (1. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.1.St 44-3).akutnu dermalnu toksiĉnost.0037 resp. Napomene su date ispod Tabele 3.1.2. odeljak 37. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše. Acute toxicity estimates . koja je data u ovom prilogu.1. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3.1. Definicija 3.1.1.

0 < ATE ≤ 10.0 < ATE ≤ 20. Pojmovi: "prašina".05 < ATE ≤ ATE ≤ 0.05 0.1.5 0.1. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. .2. 3. kada su dostupne.2. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem.0 2. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze.2.1. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu. 3. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim .2. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili .5 < ATE ≤ 1.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.0 1.Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).1. Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm. klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV). U ovom drugom sluĉaju.LD50/LC50 vrednosti. . kategorija 4 (20000 ppmV).2.1.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.5 < ATE ≤ 2. Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: . parts per million per volume). Napomene uz Tabelu 3.5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: . kategorija 3 (2500 ppmV).1. kategorija 2 (500 ppmV).1.0 Napomena 1) i 2) 0.0 10. 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja.1.2.2.0 Napomena 1).0 < ATE ≤ 5. . koje se odnose na klasifikacionu kategoriju. Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima.Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3. 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.1.Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima.

Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova.2.1. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja.1. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala. koja je data u ovom prilogu. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l. 3. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze.1. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci. 3. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV.3.2.1. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3.2.1.3. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu. 3. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. ovog priloga).1. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu.1. 3.3. 3. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.2.3. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja.3. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima.vrstama ţivotinja. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom). vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l.4. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l.1. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti. Ipak.3. 3.3.1. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju.2.2. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti.2.1. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng.1. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe. mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3. u višestepenom pristupu: . Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3.1. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno.1. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke. podaci o pH vrednostima.3. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi.1.1.

1. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3. prašinu. ovog priloga.6. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu.3.3.1).1. i 3. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše.2.6. Slika 3.1.3. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost .1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1. maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj.1.1. teĉnosti.

4.1.3.1. što je objašnjeno u Tabeli .3. Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3. klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.3.4.1.

1. Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.1.1.5.1. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci . ovog priloga. sektore i kategorije. ovog priloga.3.1.6. 3.3. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.1.3. šećer). Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom.3.6.1.3.3.1. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.1.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V).1.3.1.5. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme. ovog priloga.3. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.1.1.6. 3. voda.1. primenjuje se procedura iz odeljaka 3. .5 i 3.2.. i . 3. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase.3.pojedinaĉni sastojak od 1 do n. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3.5.

6. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali. ovog priloga ali sa korekcijama. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13).2.2.6.3. ovog priloga.1. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3.1. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše.6.1.3. ali bez podataka o letalnim dozama. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja.1. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte. primenjuje se formula data u odeljku 3. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i.6. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3.1.1.6. 3. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti.3.3. 3.1.3.2.2.2.1. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše. ovog priloga.1.n .6.1. ATEi .2. u koliĉini od 1% ili većoj. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne.3.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix .6. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti.3. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja. U sluĉaju kada je u smeši. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3.1. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci. 3. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 .2.broj sastojaka.1. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti.3. videti odeljak 1. Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3. ovog priloga.1.6.1.1. koja je data u ovom prilogu. primenjuje se formula iz odeljka 3. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti.3. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima.3.

05 0.1. Elementi obeleţavanja 3.Tabela 3.1. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 . Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2.0 < kategorija 4 ≤ 5. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.5 1.0 2.0 1.4.3.0 < kategorija 3 ≤ 10.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.0 < kategorija 4 ≤ 20.5 3 11 0.5 < kategorija 2 ≤2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.1.05 0.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.1.1.5 0.005 0.4.05 < kategorija 2 ≤ 0.05 0.0 10.3. 3.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0.5 0.1.5 < kategorija 3 ≤ 1.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.

Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .Dermalno .reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .

Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe".2.2. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi.1. Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe. To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu).odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe".1.2.Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti.2.2.1.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu.3. ovog priloga. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.6. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata. 3. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3. videti odeljak 3.skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3. 3.2.3. krvarenja. ovog priloga).2.

2.2. .2.5.2. 3. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu. ovog priloga). Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna.2. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući.2. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze. Pre nego što se pristupi ispitivanju. predstavljaju prvi nivo analize.2.6. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.1. U nekim sluĉajevima. I pored izvesnih odstupanja. ovog pravilnika). 3. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja. tamo gde je prikladan.6.2. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka.2. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance.2. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra. prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. krvarenje.2.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance.3.2. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. koja je data u ovom prilogu. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3. ali ne i za sve parametre.2. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. 3. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup.1. kao što je dato u Tabeli 3.4. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe.3. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama. pri klasifikaciji.1. npr. 3.2. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka. nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje.2.2.2.5. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4. 3.2. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa. Korozivno oštećenje 3. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila.

2.1.2.2. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri .1.1.7. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.2. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.2.3.2.8.1. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.1.7.6.2. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2.1.1. ovog priloga. ovog priloga.1. i 3.1.2.4. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje.1. Iritacija 3.2. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.2.2. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno. kao i u odeljacima 1. i 3.2.2. 3.2. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.0. Tabela 3.2.8.6.2.4.1.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24.2.2.4.2. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina).1.4. Tabela 3.2. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje.7.2.1.2. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3. ukoliko je reakcija odloţena.3.2. i 1. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe. kao što je prikazano u odeljku 3. ovog priloga.1. hiperkeratoze. kao i u odeljcima 1. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.2.3 i 4.2.1.3 i 4.3. koja je data u ovom prilogu.2.3. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3. i 1.2.2.

Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu.3. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše.3. 3.2. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji.2. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu.2.3."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja.1. npr. ovog priloga). ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz.2. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. u okviru višestepenog pristupa: . takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu.1. 3.ispitivane ţivotinje.2.1. 3. teĉnosti.2. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.2. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance. 3.2.3.2. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.2. ovog priloga. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. primenjuje se sledeća pretpostavka. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu.1.1. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu.3.3. u vidu alopecije.1. osim ukoliko ne postoji .2. hiperkeratoze.3.8. hiperplazije i perutanja.2.2. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno.5 ili višu.5. MeĊutim. prašinu. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Za razliku od drugih klasa opasnosti. kada je to moguće. 3.3.2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3.3.2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati.3.2.1. ili pH vrednost jednaku 11. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana.

3.3.5.3 i 3. 3. fenoli i surfaktanti. 3.2. U drugim sluĉajevima. Tabela 3.3.3.2.2.3. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1.2.3. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.2. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3. i 3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%. koja je data u ovom prilogu. 3.4. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.2.6.4.3 i 3.3.3. aldehidi.2. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3. ali ne i na smešu kao celinu. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima. ovog pravilnika).2.2.3. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.2. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.3.3. 3.3. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.3. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A. koja je data u ovom prilogu.4.4.2.3. ovog priloga i ilustrovano na slici 3.3. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu.2. klasifikuje se u kategoriju 1A.2.pretpostavka (npr.4.2. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.4. 3.3.3.2. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na .3. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.1. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit.3.5. neorganske soli.3 data je u Tabeli 3.2. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim.2.3.2. U odreĊenim sluĉajevima. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.1. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3.3. kao što je dato u odeljku 3. i 11.1.2.2. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna. primenjuje se teorija aditivnosti. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva. 9.1.2.2. Tabela 3.2.3. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. 10.2. 3.3.2. 3. smeša se klasifikuje u skladu sa tim.2.3.

1B.2. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu.2. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. 1C Iritativno za koţu. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi.5. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%. kategorije 1A. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%. Tabela 3.4. Tabela 3. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe .5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. pH ≤2 Baza.5. 1B. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.2. 1B ili 1C iznosi 5% ili više. 1C) + Iritantivno za koţu. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina. kategorije 1A. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%.Korozivno za koţu. pH ≥11. 1B. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B.

2. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11.1. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi.2. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi. 3. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). da li neki agens izaziva teško (npr. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. ireverzibilno) oštećenje vida.odlaganje 3. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za .3.3.2. Teško oštećenje oka/iritacija oka 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti . 3.3. 3. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi. npr.2. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene.3.3.3. U pojedinim sluĉajevima.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci.2. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka.3.1. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. Tako npr. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje).

3. treba primeniti kad god je moguće.2. i to: oko (Kategorija 1) . ovog pravilnika). Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka.3. i 1. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko). uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci.2.2. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3. panus. kao i u odeljcima 1. Tabela 3.2. Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama.1.3.1. Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr. koja je data u ovom prilogu. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje. koja je data u ovom prilogu.2.3.3. 3.3.2. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve.4. . kao i trajno zamućenje roţnjaĉe. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude. 3.1. ali ne na sve parametare. kada se primeni u oko jedne ţivotinje. 3.1.2. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom). Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili . 48 ili 72 sata nakon primene test materijala.1.zapaljenja duţice (iritis) > 1.supstance koje deluju korozivno na koţu.3. kao što je opisano u Tabeli 3.3. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine.1 i 3.3. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.6.1. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr.1. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4. adheziju.1. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena.5 ovog priloga.3. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3.6.1. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid.4.4. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke. 1. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.3.5.1.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima. kao i validiranih alternativnih metoda.6. diskoloraciju roţnjaĉe.3.2.

2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša .3.3.3.3.2. Tabela 3.2. kada se primeni u oko ţivotinje. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji. i to: .7.0 ili ≥ 11. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju. 3.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za . preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe. 3.3. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše.1. Za razliku od drugih klasa opasnosti.edem konjuktive ≥2.1.1. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan.1.3. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.3.3.2.3.2. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3.3.2. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka.3. 3.2. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije.7. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova.3. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.1. koja je data u ovom prilogu.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) .3. 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3.3. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.3.2.7.3.3.3. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje.5.1. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko .

3.1. i 3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1.3.3.3.moţe odgovarajuće klasifikovati. 3. teĉnosti.3.3. ovog priloga. objedinjeni su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.2. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3.3. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj.3.4.3. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko.3. 3.3.3. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od . 3.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim.4.3. primenjuje se sledeća pretpostavka. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.3. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.2. prašinu. ali ne i na smešu kao celinu.3.3. kada je to moguće.3. 3. 3. 3.3.3 i 3.5. U pojedinim sluĉajevima.3.4.2. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3. aldehidi. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%. koja je data u ovom prilogu.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke.3.3. fenoli i surfaktanti.3.3.3.1.3. U tabeli 3.3.3.3.3.4.4.1.3. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. osim ukoliko ne postoji razlog (npr. ovog priloga. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.3. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju.3.3. 3. procena se zasniva na teoriji aditivnosti.3. neorganske soli.3.3. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka.3.3. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije.3.3. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom.2. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1.3.3.1.3. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji.

3 i 3. kategorije 1A. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3. kategorija 1A. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. kategorija 1) + Efekti na oko. odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko.3. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3.4. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka .5.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. 1C + Efekti na oko. pH ≤2 Baza. 1B. 1C Efekti na oko. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.3. 1B.3. 1C + Efekti na oko. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe. pH ≥11.4. U tim sluĉajevima.5.3.4.6.3. 1B.3. kategorija 2 Tabela 3. kategorija 2 (10 x Efekti na oko.3.3.3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka. kategorija 1) + Efekti na oko. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe. kategorije 1A.3. 3. Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup.3.

6. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije).4.4. Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor.1. kao i kod senzibilizacije respiratornih organa.1.4. 3.1. Kod senzibilizacije koţe. 3.4. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu.1. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test. Definicije i opšta razmatranja 3.4. 3. 3. u kojoj je faza indukcije.4. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom. ovog priloga.1.4. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije.4. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu.1. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju. 3. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu.1.1. Druga faza je provokacija.2. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3.5.3. tj. Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3.4. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova.4.4. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: . Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva.

3.1.2.2.1.1.4. .2.1.1.4. U tom kontekstu. Tabela 3.1. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi. .1. koţne probe).3.1..2. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti. serološke analize).1. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi. 2) stepen izloţenosti. 3. potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: .1. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis. u tim sluĉajevima. koja je data u ovom prilogu.Senzibilizaciju koţe.2. 3. Kategorija 1 3.5. 1.2.. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma.1. odnosno konjuktivitis i alveolitis. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.4.3. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3. koje takoĊe treba uzeti u obzir.1.in vivo imunološki test (npr.Senzibilizaciju respiratornih organa.4.2. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije. Kliniĉka slika će. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.4.1.1.1.4.1. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.1.4 i 1.4.4. .in vitro imunološki test (npr. ukazivati na alergijsku reakciju. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1. ovog priloga.1.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi.1. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa. odnosno organizama. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije).5.2.5. koja je data u ovom prilogu. 3. 3. 3.5.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi .2. Mutagenost germinativnih ćelija 3.1.1.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.5.1. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.2. a koje se mogu preneti na potomstvo. Tabela 3.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu.odlaganje P501 P501 3. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija.5.5. Definicije i opšta razmatranja 3. sadrţaj informacija ili segregaciju DNK.2. ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju.5. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti.5. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata.1.1.1.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . kao što je prikazano u tabeli 3.2.

Obrazac. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance.5. Klasifikacija se zasniva na opasnosti. stoga. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima. pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija.3. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara.2.1.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.5.aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija. 3. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.5. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: . Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3.5.3. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi.2.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi.2. ili .2.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 . Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju . Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija. a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti. 3. 3. npr.3.3.3.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti.2.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: .pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: . ili .

ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija.5. kao što su: .5. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija. 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: . .ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara.3.test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi.5.5. kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: .3. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija.2. 3. .5.8. 3.mikronukleus test kod spermatida.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre.in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara.se na osnovu struĉne procene. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti. .ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara.3.3.5.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i . kao što su: .3. 3.4.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka.ispitivanja naslednih translokacija kod miša. . kao što su: .test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa.2. kao što su: . 3. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija. . . 3. . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija.2.2.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara.6.7.2.

Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka. mutagen ≥ 1. Nova. koja je data u ovom prilogu.2. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. mutagen Kategorija 1B.3. U takvim sluĉajevima.5.9. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3.1. dobro sproveden test.5.5.5.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).5. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. 3.2.2. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja.1. period posmatranja.3.3. U pojedinim sluĉajevima. mutagen Kategorija 2. kao i na gasove (V/V). 3. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi. mutagen ≥ 0.3. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju.5.3.5.2.2.2. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni.1% Kategorija 2.3. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3.3.5.1.5.3. mutagen ≥ 0. mutagen Kategorija 1A.3.3. Tabela 3.3.5.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.1% Kategorija 1B. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati . osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3.1. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan.5. 3.1. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa.1. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A.

3.3.opasnost smeše.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . hemikalije indukuju genetske promene.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno . koja je data u ovom prilogu.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .6.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. ovog priloga). Shodno tome.6. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da.1. npr.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3. Karcinogenost 3. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija.6. ovog priloga. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.3.5. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. Tabela 3.5.5. Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave.5.6. 3. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3.5.4.2.

Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.1.2.2. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja.6.dejstvo na ljude. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Pored toga. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. ovog priloga).2.6. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.6. ovog priloga). Tabela 3. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja. ovog priloga 3.2. 3.6. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude.6. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama.1.2. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude.2.2.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili . odnosno ţivotinje.6. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih . Kategoriju 1B. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A. ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).4.2. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B.2.6. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena.2. * napomena: videti odeljak 3. supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka).

Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom.2.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora.6. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću.2. U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta. ali se sluĉajnosti. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti. ali nisu i dovoljni dokazi. konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze. .2.3. 3.2.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja. a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. 3. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću. Povećanje . ali bez uzroĉno-poslediĉna veze. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng.2.6. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim.2. dobijeni u studijama kod ljudi.1.6.2.3.

2.4.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta. 3. u dobro sprovedenom ispitivanju. 9) poreĊenje apsorpcije. ovog priloga)). postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. a ne povećanja zabrinutosti. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga.6. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu.6. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.6. 3) progresija lezija u maligne oblike. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora. distribucije.1. ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora. sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. 2) više mesta lokalizacije.2. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu. Uopšteno.1. . treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. lokalizaciju. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost.5.2. moţe predstavljati dovoljan dokaz. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja.2.6. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije.2. . 3.2. 3. 8) put izlaganja.

3.0% (Napomena 1) Kategorija 1B. mutagenost. metaboliti kongenera benzidinskih boja. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza.2. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal.1.2. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti.2. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A.6. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.6.6.7. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja. karcinogen ≥0. mitogeneza. karcinogen Kategorija 1B. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti. 3. kako je prikazano u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu. 3. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).2.6.3. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta. . toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih.1. karcinogen Kategorija 2. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A.1% ≥0.9. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama.2.2. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije.3. imunosupresija.1.6. karcinogen Kategorija 2. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena.6. npr. 3.2.2.6.6. Tabela 3. ali i na gasove (V/V).8.1% ≥1.3. karcinogen Kategorija 1A.

Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.6.6. 3. ovog priloga.3.1.6. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3.1. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.3.3.3. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.3.1.6. period posmatranja.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 . 3.3. U pojedinim sluĉajevima.6. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.6. U takvim sluĉajevima.3.3.2.3. Tabela 3.6. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .2. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.1%. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija.3. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.6.4. 3.2. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev.1.

Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. Toksičnost po reprodukciju 3. 2) efekti na ili preko laktacije. Ipak.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225. štetne efekte na razvoj u pubertetu.odlaganje P405 P501 P405 P501 3. plodnost. na normalan reproduktivni ciklus.7.7. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola. ali nije ograniĉen na.1.predostroţnosti .1. 2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva.1.7.5.2.7. seksualno ponašanje. 3. proizvodnju i kretanje gameta. ishod trudnoće. Za potrebe klasifikacije. supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe.7. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost.1. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . Definicije i opšta uputstva 3. ovog priloga). Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva. Takav uticaj podrazumeva.3. 3. . Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost. kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema. raĊanje.1.rast i razvoj. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu.seksualnu funkciju i plodnost ili . Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija.

ako je moguće. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama.7. u najširem smislu. (2) strukturni poremećaji. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja.4.7.1.7. Ukoliko se ovi . Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj. bilo pre ili posle roĊenja.1. 3. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju.7. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj.1. pre svega.2. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja.7. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi. Za potrebe klasifikacije.1.7. 3.2. Tabela 3. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj.2.5.1. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti. sve do perioda seksualne zrelosti. Toksiĉnost za razvoj se odnosi.2. ovog priloga.1.2.1. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.7. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). Kategorije opasnosti 3. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice.

7. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje.2. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. metabolizma.2. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije.1. ovog priloga). a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog .2. gore navedenih. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. distribucije i izluĉivanja. 3. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije.1. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata.7. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama.7. Osnove klasifikacije 3.2.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju.2. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. ovog priloga. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance.2.1. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Napomena:.1. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude.2.1. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće.2. 3.7. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije.

broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena.3. ovog priloga). potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1. Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci. ovog priloga). rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi.2.7. ovog priloga) 3. dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3.7. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A.efekta na reprodukciju.2.7. Ako su podaci o supstanci oskudni. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama.7.3.2.2. kao što su: kvalitet ispitivanja.1. postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). kategoriju 1B ili kategoriju 2.2. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B.3.2.2. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama.2.2. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno. kao što su epidemiološke studije. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe. kategorija 1B. 3.3. ovu supstancu ne treba klasifikovati.7. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije.7. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih. 3.4.2.1. konzistentnost rezultata. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata. priroda i stepen efekata. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. 3.2. Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3.2. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu.7.1. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama.3. . Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera).

mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele . Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce. npr. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku. 3. 3.2. Toksičnost po majku 3.5. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog.2. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. moţe se reći da toksiĉnost po majku. Ipak. 3. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance.4. a koje se. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku.4.3. pa oni ostaju bez hrane i umiru. ne mora se obavezno klasifikovati. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata.7.2.2. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. Na primer. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj.2.7. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja.3. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja.7. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih.7. u zavisnosti od teţine. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce.3. zakasnelo okoštavanje.3.2.2. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. 3. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni.4. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku.1. Na osnovu postojećih podataka.4. na primer.7. sekundarnog mehanizma.3. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci.7. nespecifiĉnih efekata. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa.

Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku. polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100).(16) . osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: . ako su na raspolaganju.3. klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. . ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene.Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance. smrt embriona/fetusa.2. smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu). U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2. kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena).7.Uzimanje vode i hrane. pre nego u kategoriju 1. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena. npr. treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). . Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice.4. Pored toga. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku. .4.2. Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. 3.da pokaţu doslednu. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke.Indeks parenja (br. oploĊenih ţenki/broj parenja x100). 3. kada takvi podaci postoje. pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode.7.4.Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja. ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke.).Indeks plodnosti (br. onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda. . Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke. ponovljivu vezu kod odreĊene vrste. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja. .

iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja.7. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci.5.2. U svim ovakvim sluĉajevima.7.2. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR). 3. povećanu aktivnost. OECD vodiĉ 421 . Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr.7.2. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki.2.Kliniĉke procene.2..3. ukljuĉujući kliniĉke znake. stepen i trajanje kliniĉkih znakova.2. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju. U praksi. iznemoglost. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi. 3. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3.1.5. . supstancu ne treba klasifikovati.5. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. . 3.2. uĉestalost. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije.5. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu. markere.4. 3. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju.studije toksiĉnosti kombinovanim.7.7.5. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr. 416). gubitak refleksa uspravljanja. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. histopatološke promene na polnim ţlezdama.7.5. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 . hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje. Rezultati skrining testova (npr.). Štetni efekti ili promene. 3.5. Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju. OECD vodiĉ za ispitivanje 415. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga. npr.Post mortem podaci (povećana uĉestalost.

Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.5. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana.7. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna.3. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti.1. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno.3. Pored toga. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja.7. ovog priloga.7.1.7. 3.3. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje.2. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju. Kategorija 2.7.5.7. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju.2.7. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka .3.4.1. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan.6. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza. npr.2.7. 3.2.8. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg.7.2. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze. teţih oblika gubitka apetita. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama.9.2. 3. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.3. 3.7.1. ukljuĉujući i njihovu iritaciju.2.7. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci. Tabela 3.2.5. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. 3.2.7. Kategorija 1B.5. moraju se objasniti sa posebnim oprezom. npr. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti.7.

3. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3.7. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0.7. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka.2. U skladu sa odredbama odeljka 3. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2. U pojedinim sluĉajevima. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke.3. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti. 3. 3.1. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema.7.7.4.1.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice).0% (Napomena 1) ≥0.1. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.2.3.7.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.7. posmatranje.3% (Napomena 1) ≥3.3.7. Tabela 3.3. ovog priloga. 3.3. ali i na gasove (zapreminske jedinice).3.7.2. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje . koja je data u ovom prilogu. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje. Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0.3% (Napomena 1) ≥0.Kategorija 1A. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju.1 %. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3.1. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B.

1. ovog priloga (videti odeljak 3.2.10. neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3.1.6.7. trenutno ili sa odloţenim dejstvom.8. do 3. ovog priloga). Definicija i opšta uputstva 3. i odeljku 3.8.1.1. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.8. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni. 3.1.jednokratna izloţenost 3.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna.1. . Specifična toksičnost za ciljni organ . Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno.8.8.

2. 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.jednokratna izloţenost podeljena je na: . 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3. ovog priloga).1. npr. 1) 3.1. peroralno.5. ovog priloga).1.2. kategorija 3. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3. 3. . kategorija 1 i 2.7.4.2.8.8. ovog priloga).8. ovog priloga).6. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . koja je data u ovom prilogu). 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3. ovog priloga.9.10.7.8.8. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3. ovog priloga). ovog priloga). obraĊeni su posebno.5.1.4.6.8.3.1.1. 3. koji su relevantni za zdravlje ljudi. ovog priloga). Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa. 6) kancerogenost (odeljak 3. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance.3.3.8. 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.1.2.1. .1.8.2. Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju. kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3.8.1.8. ovog priloga). Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu. dermalno ili inhalaciono.9.jednokratna izloţenost.1.jednokratna izloţenost. 3. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3.višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3.

. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica.2.9. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa.2. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1.2.2. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama. Prolazni efekti na ciljni organ.9.2.1.1. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3. 3.3. 3. epidemiološka. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. relevantni za ljudsko zdravlje. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3. kao npr.1.1.8. ovog priloga).2.1. U izuzetnim sluĉajevima. ovog priloga.1. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. 3.8.8.1.9. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.1. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.Tabela 3.1.4. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama.8. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka. ukljuĉujući i incidente kod ljudi.8. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2.8.8. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). ovog priloga).8.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se.2. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva. ovog priloga). Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.1.2.2. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu.1. pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti.

3.7. sluha i mirisa).2.1.8. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće.8. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke.2. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida.2.7.1. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom.3.2. ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2.1. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće.5.6.2. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema. Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima.8. 3.8. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja.7.1. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1.7. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije.1. 3. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance.2.8.8. koje ne ugroţavaju ţivot.1. 3. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2.2. Doze. 3. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.1. U izuzetnim sluĉajevima. . 3.

1. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju. promene u unošenju hrane i vode. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu. ali i njene doze/koncentracije). razmatranje doza. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost).2.3.8.1. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne.9. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima.2.8.5) multifokalne ili difuzne nekroze. 3.2. kao što je navedeno u Tabeli 3. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije.8. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.8.1. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost.jednokratna izloţenost).9.1. ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost.1. 3. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa.8.2.9. 3. .1. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. koja je data u ovom prilogu. odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. koji mogu imati toksikološki znaĉaj.8. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju.8.2.9. 3.2. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase. tj.2.

10. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance.1. One ne predstavljaju striktne vrednosti. kao što je npr. ako postoje.8.10. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5.2. tj. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. bez obzira na doze.4.8. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca.2. treba samo da budu smernice.2.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine.10.8.1.2. onda ona treba da se klasifikuje. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.1.8. 3.2. takva supstanca treba da bude klasifikovana. za toksiĉnost bitnih metabolita.2. magle.Tabela 3. 3.2.8.1. Dodatna uputstva 3. Pozitivni podaci kod ljudi.1. ali i za mnoge već poznate).1. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi. formiranje zajedniĉkih. ako je to moguće.8. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. pre svega. .10.8. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. 3. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.3. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši.10. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama. na osnovu podataka koji se odnose na ljude.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3.0 ≥ C > 1.2. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati. 3.

4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima.2. smanjena budnost. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti.8. gubitak refleksa. npr. 3. edem.) i histopatološke podatke (npr. gušenje i smetnje disanja. edem.jednokratna izloţenost.2. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). nedostatak koordinacije i vrtoglavica. bol. . san.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. svrab i/ili bol). ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija. osećaj nadraţenosti i suvoća. nervoze. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj.1. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. loša koordinacija. Na primer. umora. poremećaja opaţanja i koordinacije. respiratornog sistema. minimalna inflamacija. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija. gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. poremećaja pamćenja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. neprijatan ukus.2. nesvestice. koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija.2. hiperemija.8. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. rinitis itd. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti. 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa.3.2.8. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost.

jednokratnu i višekratnu toksiĉnost.3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8. 3.8.3. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.3. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu.1.2. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.4.3.8.1. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. Tabela 3.3.1. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3.3. 3. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.1.3.8.1.4.8.3. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.2. ovog priloga). 3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama.3.8.3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti.3. ovog priloga. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.8. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe.1.3.2.3. trajanje. Kao i supstance.4. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1.4. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.8. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.1.8.8. 3. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3. 3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.3. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti.8.8.3.

ipak. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.8. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4. dok se druga.5.8. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%.8. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje. kao što je narkotiĉko dejstvo. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.3. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa.3.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 . 3.8. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. kao što je iritacija respiratornog trakta. koja je data u ovom prilogu. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3.8.4. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%. 3. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena.4.4. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti.4. Tabela 3.4. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.0%. 3.

do 3.2.1.9.1.9. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka.9.10. peroralno.2. prolazno i trajno.5. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi . toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi.9.9.višekratna izloţenost 3. ovog priloga).1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. koja je data u ovom prilogu). Definicija i opšta uputstva 3.8. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. dermalno ili inhalaciono. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.2. ovog priloga. 3.2. Tabela 3. 3. Specifična toksičnost za ciljni organ .9.1. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.3. 3. Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa.9.1.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3. 3. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .9.1.1.4. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.9. i 3.9. 3.1.1.8.9.1.9.1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost (odeljak 3. 3.9.9.1. tj. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa.6.

ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. Preporuĉene vrednosti doza. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom.9.9.1. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. kad je to moguće. ovog priloga).2. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.3.5. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti.9.1. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. Procena se bazira na svim postojećim podacima.2. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju.2. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.1.2.9. ovog priloga.9.9. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. ovog priloga). Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.2.9. ovog priloga). Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti.6.9. 3. U izuzetnim sluĉajevima. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama.4. Preporuĉene vrednosti doza. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama.2.9. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti.1.2. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. kao što su ispitivanja karcinogenosti. relevantni za ljudsko zdravlje. Treba paţljivo analizirati sve podatke i. neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). kao npr. 3.4. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina.2. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke. 3. 3.9. . ukljuĉujući i incidente kod ljudi. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće.2.

Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući.7.7. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih. 5) multifokalna ili difuzna nekroza. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1.višekratna izloţenost. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. hematoloških ili parametara analize mokraće. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja.1. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti.9.9. sluha i mirisa).2. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom.2.7. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima.3.9.7. Doze. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti. 3. u vidu kliniĉkih posmatranja. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita. hematoloških.2. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.2. odnosno koncentracijama. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. na osnovu nalaza kod ljudi. 3. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. kliniĉko-biohemijsih. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata.9. U izuzetnim sluĉajevima.2. 3. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama.9.6. ĉak i relativno niskim dozama. na osnovu struĉne procene. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2. koje ne ugroţavaju ţivot. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa.2. . izmeĊu ostalih.3. 3. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.

U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza.9. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost.1.2. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. date su preporuĉene vrednosti doze. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu. odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje.9.8. sve supstance mogu da budu toksiĉne.9. .8. 3. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. tj. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr.9.2. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju.2. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2).2. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim. onda klasifikacija nije opravdana.9. 3. U ispitivanjima na ţivotinjama.9. hematološkim ili parametrima analize mokraće. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. promene u unosu hrane ili vode.1. 3.2.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. odnosno prolazni efekti. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove. teška masna degeneracija jetre). 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. tj. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude.9.9.2. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase.

m. 3.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t.m. koja je data u ovom prilogu. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti. 3. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja. npr. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.9.9. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. /dan mg/kg t.3.9.9. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.2.3.9. ali i duţine izloţenosti i doze. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2.7.4.2. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.9. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.9.9.9.2.3. 3. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0.9.2. koja je data u ovom prilogu. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 .2.9.2. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti. Tabela 3. odnosno koncentracije). pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.6. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza. Tabela 3.2 C ≤ 0. mg/kg t.m.9. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.9. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t.m. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo.5. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.3.02 3.9.

smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti. ponovljena izloţenost. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0. pa se supstanca ne mora klasifikovati.9.9.10.2.3. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu.1. ovog priloga treba samo da budu smernice. ali i za mnoge već poznate). i 3. Dodatna uputstva 3. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.9.9.2. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti.2 3. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.9.9. Kao i supstance.10.9.9./dan pri peroralnom unosu.m.2. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora. . tj. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.9.8. 3. ≥100 mg/kg t. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. 3.10. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t. 3. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. bez obzira na dozu. 3.9. 3. kao što je npr.2 < C ≤ 1. ako je to moguće. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi.10. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih.2. onda je treba klasifikovati.6. 3.02 < C ≤ 0. kao npr. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama.2. npr. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.9. meĊutim priroda efekta (npr.7.10. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi.0 0.3.3. I obratno.2. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza.9.9.2.1. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi.9.m.2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2./dan) pri peroralnom unosu.4. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna.9.9. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka.2. treba klasifikovati.

9.9.9. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu.3. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3.4.3. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju. 3. ovog priloga). a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1.4.3.3.1.1.9.4. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti.1.9. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev. . Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza.9.2.0%.4.4. 3. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.9. ovog priloga. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.3.1.9. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka.3.3. Tabela 3.9. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1.3.3.2.3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ). praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji.4. koja je data u ovom prilogu. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.3. 3.2. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja.9. 3. trajanju. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.3. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.1.1.4.

Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije. Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .9.10. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti . koja je data u ovom prilogu.5.10.odlaganje P501 P501 3.4.4.1.9. 3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.10.1.9. Definicije i opšta uputstva 3.3.5.1. .9.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Opasnost od aspiracije 3.3.4. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.

treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše.10.6. Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha.1. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju.6.6. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah.2. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana.10. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja.10. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom.2.1.1.1.3. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana. 3.1.3.4.1. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.2. 3. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. MeĊutim. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije.1. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju. 3.10.1. nakon gutanja.10. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu .3. 3. 3. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast.5.10.10. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana.6. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . Posebne napomene 3.1.10. U ovim sluĉajevima. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema.10.

3.3.1. 3. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više.3.5 mm 2/s ili manje. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim. Kategorija 1 3. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.10.5 mm2/s ili manje. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20.1.3.3.10. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju. 3. izmeĊu ostalih. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20.3.1.3. 3.Tabela 3.1.10.1.3.2. već ispitanim smešama. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. koja je data u ovom prilogu.10. ovog priloga.10.2.10.10. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.10. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20.1.5 mm 2/s ili manjim. terpentin i ulje iz borovih iglica. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. 3.1.2. . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. mereno na 40°C.10. mereno na 40°C.3.10.3. 3.1. ugljovodonike.3.2.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima. mereno na 40°C. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije.10.3.

Tabela 3. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja.1. anatomije i fiziologije organizma.1. vazduhom.1. vodom. farmakokinetike i puta izlaganja. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula. Definicije i opšta uputstva 4.1. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4. Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost.2. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance. Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma. U sluĉaju metala.1. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. sedimentom i hranom). OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4.1. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4.10. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance. .

2. vodu i soli. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7.2.1. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.0. ovog priloga.1. 4. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2.1. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama.1. Osnovni pojmovi 4. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. 4. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme.3.1.2.1.1.1. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja.1. ovog pravilnika. Druge napomene 4. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive.1.1. stav 3. 4. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od . pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno.1. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4. 4.1.0. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini.1. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti.1.1.2. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50). 4.2.1.

1. . (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.3.1.0.2.1.3. i odeljak 4. u nedostatku.0. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. Pored toga. akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.1. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.5.4.0. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti.6. log Kow ≥ 4). koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti.2. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1.1. 4. Kategorija 2. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4. 4.1. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka. 4.1.0.2. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci.1.2. 4.5.1. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka.2. iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. ovog priloga).1. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću. Tabela 4. 4.5. koja je data u ovom prilogu). u nedostatku. hroniĉno) (primer u Tabeli 4.2.

ovog priloga.1. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Rezultati ispitivanja na ribama.1. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)].2. EC10) 4. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini.7. 4.8. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini. Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe. klasifikuju se u ovu kategoriju.2. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr.1. log Kow ≥ 4). slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća.1.2.8.7.1. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l.2.1.2. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1. 48h EC50 za rakove. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow. akutno. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. ili kategoriju 1. Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance.3.1. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. u nedostatku. Kategorija 4.log Kow ≥ 4).1. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti". ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti. osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati.1. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. u nedostatku.7. Bioakumulacija 4. koja je data u ovom prilogu). sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost.2. 4. Na primer.1. klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2).2. Lemna spp. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr. a odnos izmeĊu log Kow i . Toksičnost po vodene organizme 4. Kategorija 3.2.

U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini. Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije.9.60% od teoretskog maksimuma.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. 4.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.2.9.2. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva". Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije.2.9. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku. 4. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.1.9. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida. Brza razgradnja organskih supstanci 4. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka.3.1.2.5. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti.2. tj.1. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili . a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje.1. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance.1. 4.4. potpuna mineralizacija.9.1. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. . 4. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0.2. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini.1. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. 4. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: .9. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana.2. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan.

10. 4. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4.2. koja je data u ovom prilogu.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1.1.3.3. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj. U odreĊenim sluĉajevima (npr.1.2. tj. Višestepeni pristup ukljuĉuje: .3. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv. hroniĉno.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana.1. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0.10. hroniĉno.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja.1. . akutno. .1.2.2. hroniĉno. kategorija 1.1. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša.1. ovog priloga). znaĉajnim sastojcima smeše. 4.1. Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance. Neorganska jedinjenja i metali 4.5.1% (m/m) ili većoj ili .1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4. akutno i kategorije 1 do 4.3. ako je BPK5/HPK ≥ 0. 4.1.5. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala.5. 3 i 4. Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci. Znaĉajni sastojci smeše su: . U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.5. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor.1.10.3. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1. hroniĉno.2. akutno ili kategoriju 1.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5).1.5 ovog priloga)). 4. ili kategoriju 1.

Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .1. Slika 4.2..korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti".

.

primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije.1. a NOEC > 1 mg/l. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4. .nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.5. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini.1. na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: .1. 2.1. 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.3. . rakovima i algama.3.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . 4.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance). klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance.5.3.3. i . . na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .3. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1.3. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti. Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti. ili iznad rastvorljivosti u vodi.3.5.1. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama.3.5.3. 3 i 4.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.4.2. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4. Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme. ili iznad rastvorljivosti u vodi.1. a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l.5. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l).5.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.klasifikovati u kategoriju 1.1. odnosno vodenim biljkama.

ovog priloga.  .5. ovog priloga. i 4. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4.2. 4. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1.3. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost.3.5.5. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1.4. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca. 4.4. 3 i 4. hroniĉno). koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. . toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci. L(E)C50m .1. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama. 4. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4.1.3.3. akutno ili kategorije 1.1. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1.3.1. kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4.1. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije.3.1.4.3.3.1.4. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše.1. ovog priloga.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l.1.4.3.2.3.4.3.broj sastojaka.3. 2. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja.4.1.5.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat). 4.1. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja. Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka. Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.2. Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom. L(E)C50i . ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci . Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4.1.5.3.

5.2. akutno. U postupku klasifikacije smeše. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše .5. Postupak klasifikacije 4. Tabela 4. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1.5.5.1. ribe.4. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke. tj. koja je data u ovom prilogu.3. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr.1. Metoda sumiranja 4. hroniĉno. akutno.3.1. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka.5. akutno ili u kategoriju 1.5.5. nije moguća.5.3. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.5. akutno. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina. 4. Obrazloţenje 4. 2 i 3.1.2. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l. akutno ili kategorije 1.5.3. hroniĉno. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1. hroniĉno.1.1. 2 i 3.1.4. npr. 4.5. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti.1. odnosno kategorije 1. 4.3.3.5. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1.1. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. MeĊutim. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke.1.3.1. dafnije. odnosno potcenjene klasifikacije smeše. akutno 4. ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat. hroniĉno. kao što je dato u odeljku 4. ovog priloga.5.1.1.1.5. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. organometalna jedinjenja.3.1.1.3.5. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj.3.3. hroniĉno.2. akutno.5.1. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme.5.1.3. 4.5. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci. 4. Klasifikacija u kategoriju 1.2. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti.1.5. alge ili ekvivalentno).5. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1. hroniĉno. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće.5. kao i neke druge supstance.1.3. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1. npr.5.3.3.3. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1. 4.5.1.1.

Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. hroniĉno Kategorija 2. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. hroniĉno Kategorija 4. jednak ili veći od 25%. 3 i 4.3.5. hroniĉno. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.5. hroniĉno + Kategorija 2.3. koja je data u ovom prilogu. hroniĉno.1.3. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.1. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2.3.1.5.5. Klasifikacija u kategorije 1. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. hroniĉno.3.5. hroniĉno. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom. hroniĉno) + Kategorija 3. hroniĉno. 4.1. 2. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti. hroniĉno 4. ni u kategoriju 2. Tabela 4.5. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2. .3. hroniĉno. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom. hroniĉno. hroniĉno.1. hroniĉno. 4. hroniĉno) + Kategorija 2. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1. ovog priloga. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1.5. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3.4.1.5. ovog priloga. postupak klasifikacije je završen. hroniĉno.5. hroniĉno. hroniĉno.2. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.5. 4. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. 3 i 4. hroniĉno.5. hroniĉno + Kategorija 3.2. hroniĉno. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1.2. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2.5. pomnoţen sa 10. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1.1.5. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1.1.4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. 4.1. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4. hroniĉno. hroniĉno. hroniĉno + Kategorija 4.1.3.3. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2.1. jednak ili veći od 25%. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1.4.5. jednak ili veći od 25%. hroniĉno.4. postupak klasifikacije je završen. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2.5. 4.5.4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4.4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3. hroniĉno.5. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. hroniĉno Kategorija 3. hroniĉno.3.5.4. 2.5.

1. ili kategorije 1. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4.1. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1.formula aditivnosti (videti odeljak 4.5.6.3. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50.1.2. koja je data u ovom prilogu. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka.4. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4.1.5.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4. . mnoţe odgovarajućim M-faktorom.1.00001 < L(E)C50 ≤ 0.01 100 0. ovog priloga).3 i 4.3.5.3. akutno i kategoriju 1. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija.2. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.3. koja je data u ovom prilogu. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.1. akutno. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni.1.4.1. akutno i kategoriju 1.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4. kao što je dato u Tabeli 4. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. .3.3.5.3.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0.4. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1.5. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: .5. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka.5. iz leve kolone Tabele 4.3. mnoţi M-faktorom.1.4 ovog priloga.1.6.1.3. hroniĉno.5.1. hroniĉno. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.1.1.01 < L(E)C50 ≤ 0.1.5. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1. hroniĉno. umesto prostog sabiranja procenata." 4. akutno ili kategoriju 1. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja. M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0.5.1. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti.5. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu. Tabela 4.1 10 0.0001 < L(E)C50 ≤ 0. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.001 < L(E)C50 ≤ 0. akutno.001 1000 0.

Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .Tabela 4.4.1.

Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ. Opasnost po ozonski omotač 5. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu.2.1. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše. 5. Tabela 5.1.1.1.3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu.1.1. koja je data u ovom prilogu.1% 5. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 5.1.2. 5.2. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ . odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5.

procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. broj 59/10 i 25/11) E. 6. ovog pravilnika. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost. Nije moguće neposredno prevoĊenje E. 8-13. R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. br. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. pakovanju. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Tabela 1. 5.2. R8 ĉvrsto O. ovog pravilnika. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br.1. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. koja je data u ovom prilogu. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. pakovanju. br. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . Nije moguće neposredno prevoĊenje O. 4. R2. pakovanju.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. pakovanju. ili 7. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji. primenom Tabele 1. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji.1. koja je data u ovom prilogu. Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".

kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: .Zapaljive teĉnosti. R17 Xn. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. kategorija 3. Zapaljive teĉnosti. kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost. tip G Nije moguće prevoĊenje. R23 T. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R20 Xn. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. R11 teĉnost F. kategorija 4 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti.Zapaljive teĉnosti. R23 T. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . kategorija 1. R23 T. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R11 ĉvrsto F+. H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše.Zapaljive teĉnosti. Zapaljive teĉnosti. kategorije 2. Nije moguće neposredno prevoĊenje. R12 je jedno od sledećih: . kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost.Zapaljivi gasivi. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 2. kategorija 2. R12 teĉnost teĉnost F. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili .Zapaljivi gasivi. R12 F+. R21 Xn. kategorija 1. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje.R10 teĉnost F. H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. R24 T. H220 ili . Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. R11 je jedno od sledećih: . Nije moguće neposredno prevoĊenje. R20 Xn. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. R17 F. kategorija 4 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . R22 T. R20 Xn. R15 F. H221. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. kategorija 1. R12 gas F+.

kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R28 R33 C. R34 C. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .T+.jednokratna izloţenost. R27 T+. R37 Xi. R36 Xi. kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa. R39/26 T+. R26 T+. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost.jednokratna izloţenost. R48/21 . kategorija 1A Iritacija oka. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R39/27 T+. R38 T. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. R39/24 T. R39/25 T+. R41 R42 R43 Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/20 Xn. R26 T+. R39/28 Xi.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . R35 Xi.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Senzibilizacija koţe. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.višekratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R26 T+.višekratna izloţenost. kategorija 3 Iritacija koţe. H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T. kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe. kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost.

R65 R67 Xn. kategorija 1A Karcinogenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/22 Karcinogeno. R49 Karcinogeno.višekratna izloţenost.višekratna izloţenost.višekratna izloţenost. R46 Mutageno kategorija 3. H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A (4) .jednokratna izloţenost. R68 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3. R40 Mutageno kategorija 2. R68/20 Xn. kategorija 1B Karcinogenost. kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 2. H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju. R48/22 T. kategorija 1. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Karcinogenost. R49 Karcinogeno. R48/24 T.Xn. kategorija 1B Karcinogenost. kategorija 1. R45 Karcinogeno kategorija 1. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/21 Xn. R45 Karcinogeno kategorija 2. R48/25 R64 Xn. R48/23 T.

kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 2. kategorija 3. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 2. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 2. kategorija 3.

Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R62 N. kategorija 1B N. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. hroniĉno. kategorija 3. R51-53 R52-53 R53 N. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju.2. kategorija 3. hroniĉno. Ipak.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R61 Toksiĉnost po reprodukciju.1. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. akutno. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R50-53 N. kategorija 2. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. . pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. akutno. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. hroniĉno. hroniĉno. kategorija 3. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.

Deo 2. slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1. 1. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. Deo 3. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".3 i 1. pakovanju.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda.7. odeljak 1. odeljak 3. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti.1.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod.1. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji. Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost. Odeljak 2. Deo 1. U pogledu oblika.1.4 .2. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. boje. DEO 1.1. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni. Tabela 1.2.2. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. 1. FIZIČKA OPASNOST 1.

Odeljak 2. D. 2 i 3 Prilog 1. Odeljak 2. Samoreaktivne supstance i smeše.9. Deo 2.2. Odeljak 2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Deo 2. E. kategorija 1i2 Prilog 1.6. Odeljak 2. 2. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti .15. Zapaljivi gasovi. E. Odeljak 2. 2 i 3 Prilog 1.8.3.12. C. Deo 2. Odeljak 2. Zapaljivi aerosoli. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2.7. kategorija 1 Prilog 1. Samozagrevajuće supstance i smeše. B 1. C. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 1 i 2 Prilog 1. tipa B. Organski peroksidi. Deo 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. kategorija 1. F Prilog 1. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. F 1. Deo 2. Organski peroksidi. Samoreaktivne supstance i smeše. D. Deo 2. Samozapaljive teĉnosti. kategorija 1 Prilog 1.Prilog 1. B Prilog 1. tipa B.3. Odeljak 2.8.11. Deo 2. tip A. Odeljak 2. Deo 2.15. Zapaljive teĉnosti. tip A. kategorija 1. Deo 2.2. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2.10.

Oksidujući ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.16.5. Deo 2. kategorija 2. . kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. podklasa 1. Odeljak 2. . Deo 2. . Deo 2. 2 i 3 Prilog 1. Deo 2.Prilog 1.Prilog 1. 2 i 3 1.Prilog 1.13.2: Zapaljivi gasovi. kategorija 1 1.8: Samoreaktivne supstance i smeše. Gasovi pod pritiskom: . kategorija 1. Oksidujuće teĉnosti.4.6. Supstance i smeše korozivne za metale.1: Eksplozivi.Rastvoreni gas. Deo 2.6. . kategorija 1. .15: Organski peroksidi. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. . Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. 1. Odeljak 2.Teĉni gas.4.Prilog 1. .Komprimovani gas.GHS03 Prilog 1. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: .5.14.RashlaĊeni teĉni gas. Odeljak 2. podklasa 1.1: Eksplozivi. Odeljak 2. Oksidujući gasovi. . tip G. tip G.5.

1. kategorija 2 Prilog 1. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .DEO 2.2.3. 1B i 1C Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.3. Deo 3. Iritacija koţe. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe. Deo 3.4. dermalna.1. kategorija 2 Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2. kategorija 4 Prilog 1. inhalaciona). 2 i 3 2.2. inhalaciona). Iritacija oka.3. Teško oštećenje oka. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2.1. Akutna toksiĉnost (peroralna. kategorija 1A. Akutna toksiĉnost (peroralna. kategorija 1 2. Odeljak 3. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . kategorija 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. dermalna. Deo 3.

Opasnost od aspiracije.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Odeljak 3.1. 1B i 2 Prilog 1. Deo 3.8.7.6. Odeljak 3. Deo 3. Senzibilizacija respiratornih organa. 1B i 2 Prilog 1. Deo 4.višekratna izloţenost. dodatna kategorija opasnosti. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3.1. Odeljak 3. Deo 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . DEO 3. Odeljak 3. efekti na ili preko laktacije. Odeljak 3. Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1 i 2 Prilog 1.4.5. kategorija 1A. kategorija 1 Prilog 1.jednokratna izloţenost.5. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .7: Toksiĉnost po reprodukciju.9. 1B i 2 Prilog 1.4. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. kategorija 1A. Deo 3. Deo 3. kategorija 1A. kategorija 1 2. Odeljak 4. .10. Deo 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .2. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Odeljak 3. Mutagenost terminativnih ćelija. karcinogenost.

H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. Deo 4.H201: Eksploziv. .Prilog 1.2). Deo 2.4 .2).1 .Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1). . odeljak 2.3 . Deo 2.Prilog 1. Deo 2. odeljak 2. odeljak 2.6).Prilog 1. kategorija 2 . odeljak 2.hroniĉno. opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi. Deo 2. Nestabilan eksploziv . .Prilog 1.1).H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi. Deo 2. Deo 2. PRILOG 4. odeljak 2.1).Prilog 1.2 . podklasa 1. podklasa 1. Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost .Prilog 1. odeljak 2. Deo 2. .H203: Eksploziv.1).1.H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: .kategorija 1 . Deo 2.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. . opasnost od poţara. . .Prilog 1. kategorija 2 .Prilog 1.Prilog 1. . kategorija 1 . . Deo 2. odeljak 2. podklasa 1.H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.H202: Eksploziv.Prilog 1.1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1. SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1. odeljak 2. odeljak 2.1). odeljak 2. .1). kategorija 3 i 4. . podklasa 1.3). kategorija 1 .Prilog 1.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. Deo 2.Prilog 1. Deo 2.3). udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. odeljak 2. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi. kategorija 1 .H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi.5 . Odeljak 4. podklasa 1.

odeljak 2.14).H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.15).H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti. kategorija 1 .Prilog 1.Prilog 1. oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti..H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. kategorija 2 . odeljak 2. .Prilog 1.6) .H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše.7).H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. odeljak 2. tip B . . kategorija 2 i 3 . odeljak 2.H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.10).9. kategorija 1 i 2 . teĉni i rastvoreni gas . Deo 2. Deo 2. kategorija 1 .13. odeljak 2.8).Prilog 1.Prilog 1. Deo 2.12).8.13. . odeljak 2.H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.Prilog 1.H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju.. odeljak 2. kategorija 3 . Deo 2. Deo 2. odeljak 2. Organski peroksidi. odeljak 2. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. Deo 2.12) .8. D.15).H251: Dolazi do samozagrevanja. odeljak 2.. odeljak 2.5) . moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. kategorija 1 . tip C.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru.Prilog 1. Deo 2. . Deo 2.Prilog 1. kategorija 2 i 3 Prilog 1. . Deo 2. tip B .Prilog 1.Prilog 1. Deo 2. . Deo 2. oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi. Deo 2. Organski peroksidi.H272: Moţe da pospeši poţar. Deo 2. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1. odeljak 2.6). .H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.Prilog 1. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. odeljak 2.4). odeljak 2. Deo 2. jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti..Prilog 1. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.14): . E. odeljak 2. kategorija 1 . Deo 2. Deo 2. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. Deo 2. Deo 2.Prilog 1. odeljak 2. .Prilog 1. odeljak 2. odeljak 2. . F . kategorija 1 . odeljak 2.Prilog 1. kategorija 1 . Deo 2.11).H280: Sadrţi gas pod pritiskom.H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. kategorija 1 Prilog 1. tip A . . kategorija 2 . .11). tip A Prilog 1..Prilog 1. odeljak 2. kategorija 2 i 3 . Deo 2.

Deo 3.Prilog 1.Prilog 1.Prilog 1.Prilog 1. kategorija 1 i 2 .2). odeljak 3. kategorija 1 . odeljak 2. odeljak 3.H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.1).Prilog 1.5) . kategorija 1A. kategorija 1 i 2 . Deo 3. odeljak 3. .H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). odeljak 3. Deo 2. kategorija 4 . Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi .Prilog 1. odeljak 3. odeljak 3.Prilog 1. . odeljak 3. Deo 3.1) .1).1). odeljak 3.H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). 1.H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.1). Deo 3.2. Deo 3. Deo 3. odeljak 3.H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).3). . .Prilog 1.1). Deo 3. Deo 3.H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). Deo 3. odeljak 3. kategorija 4 .H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale. .Prilog 1. .Prilog 1. kategorija 3 . Deo 3. .4).H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas. .1).. kategorija 2 .H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe.Prilog 1.H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije. kategorija 1 Prilog 1. kategorija 1 i 2 . Deo 3.H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). odeljak 3. . .1).Prilog 1. Deo 3. kategorija 3 . .Prilog 1. . odeljak 3.3).H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). Deo 2. odeljak 2. .H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.16).H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). odeljak 3. Deo 3. kategorija 3 .2). kategorija 1 . 1B i 1C . moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas .H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). Deo 3.Prilog 1.10). odeljak 3. kategorija 2 . kategorija 1 .Prilog 1.

7). odeljak 3. .H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. Deo 3.Prilog 1. . kategorija 2 .Prilog 1.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. iritacija respiratornih organa .8). odeljak 3. odeljak 3. Deo 3. odeljak 3.Prilog 1..8). kategorija 1A i 1B . Deo 3. odeljak 3. Deo 3. efekti na ili preko laktacije.8).Prilog 1. .H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 2 . dodatna kategorija . Prilog 1. kategorija 2 . kategorija 3. .Prilog 1. odeljak 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. . . Deo 3. odeljak 3. kategorija 2.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. Deo 3.H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A i 1B Prilog 1. kategorija 1A i 1B .7). .H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost.jednokratna izloţenost. Deo 3. odeljak 3.Prilog 1. Deo 3.6) . kategorija 1 .Prilog 1. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 . . odeljak 3.5).Prilog 1. Deo 3. .H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). . Deo 3.H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.6). odeljak 3.8).4).H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. . astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa.H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju.1). kategorija 4 .5). odeljak 3. odeljak 3.H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Deo 3.H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija.Prilog 1.jednokratna izloţenost. narkotiĉko dejstvo . .7).Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.Prilog 1. kategorija 3.H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.

.1.EUH 018: "Pri upotrebi.1) DEO 2." 2.H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 . . hroniĉno.Prilog 1.1). hroniĉno.2. .. 1. Deo 4. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3.H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu .Prilog 1.Prilog 1.1). kategorija 4 . DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2. kategorija 1 .EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo. odeljak 4. Deo 4.9). Deo 3. Deo 4.1).Prilog 1. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 4.višekratna izloţenost. odeljak 3.EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas. odeljak 4. . kategorija 1 ." . kategorija 2 .EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside." .H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: .Prilog 1." . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .višekratna izloţenost. hroniĉno.Prilog 1. Deo 4.H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. odeljak 4. odeljak 4. hroniĉno.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru.EUH 014: "Reaguje burno sa vodom.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu." . kategorija 3 .H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2 . odeljak 4.Prilog 1." .9) . odeljak 3.1). akutno." .EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.

DEO 3.EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima.1)." ." 2.EUH202: "Cijanoakrilat." .EUH203: "Sadrţi hrom(VI). Deo 5.Prilog 1." ." .EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum." ." (Opasnost po ozonski omotaĉ . Pri upotrebi nastaje opasan dim.3. odeljak 5.EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe..EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas.EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE . Moţe da izazove alergijsku reakciju. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." ." .EUH204: "Sadrţi izocijanate.EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev." . Moţe da izazove alergijsku reakciju. Trenutno lepi koţu i oĉi." . Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta.EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke." .EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ.EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.EUH201: "Sadrţi olovo." ." . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." . Ĉuvati van domašaja dece. Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ." ." .EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju)." ." .EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas. Opasnost.

1A. Deo 3.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . 1A. R102 Ĉuvati van domašaja dece. 2 (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.7) . Tabela 1. Deo 3. eksploziv Odeljak 2. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.PRILOG 5. ovog pravilnika. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda. Deo 2.opšte Ako je potreban medicinski savet.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . Odeljak 3. kategorijama i uslovima za njihovu primenu. 1B. 1B.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. 3. Odeljak 3. 22. 1B. 2 Odeljak 3. i 5. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv. Obaveštenja o merama predostroţnosti . R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi. Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. 2 Deo 3. Obaveštenja o merama predostroţnosti .7) Toksiĉnost po reprodukciju . Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2. snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli. 4.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. i 28. Odeljak 3. Deo 3.

Drţati dalje od izvora Odeljak 2. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. Odeljak 2.5 1. 3 1. F 1. Odeljak 2.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.2. E. obavezno proĉitati Odeljak 3. (Prilog 1.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. E. B. Deo 2. 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1. 1. 1B. 3 1. Odeljak 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 1B.4. Deo 2. Deo 3.7) Eksplozivi (Prilog 1. 2 1. Zabranjeno pušenje. (Prilog 1. C. 2 Podklasa 1. Deo 2. Deo 2. D.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. 1. 2. Odeljak 2.10) Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. 1. 2 1A. B. 2 Tip A. Odeljak 2. Odeljak 2. 1B. Deo 3. 2. D. Odeljak 2.3. C. 2. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. .Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. 2 1.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.1.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Odeljak 2.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. 2 1A. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A.

Odeljak 2. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A. Odeljak 2.14) Organski peroksidi (Prilog 1. F ". 3 ". ".14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom.. Deo 2. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Odeljak 2. supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Deo 2.. C. C. Deo 2.13) 1 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala... F 1. B. Odeljak 2. Odeljak 2. 2 1 Tip A. Deo 2.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. (Prilog 1.10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 "...." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale./ zapaljivih materijala.13. Deo 2... Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. inkompatibilne materijale. B. D. E... 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.8) 1. Deo 2. Odeljak 2.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. 3 1 1 1. "." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2. 3 ".14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. E. 1.Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja. supstance i smeše (Prilog 1. D. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. Deo 2.... 2.) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/. 2 . Odeljak 2. 2. 2..

12) ". 2. Podklasa . Odeljak 3.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. 3 Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. Odeljak 3. Eksplozivi (Prilog 1.8) . opasnost od eksplozije. 2.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1.1. Deo 2. 3 ĉvrsto zatvorenu. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1. originalnoj ambalaţi.. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. (Prilog 1. zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2.ako isušivanje povećava 1. Odeljak 2. E. 1. Deo 2. 3 Deo 3.3." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 2.kontakt sa vodom. Odeljak 2.. B.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage. 1..8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. Deo 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost. 3 inertnim gasom. Deo 2. C. D. 1. Deo 3. nitroceluloza). F Odeljak 2. 2.2.. R230 Drţati nakvašeno sa. iritacija respiratornih . Deo isparenja stvaraju opasnu 3. Deo 2.. 1. Deo 2. 1. 1. Odeljak 3.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.

R235 Ĉuvati na hladnom. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. 2. F Podklasa .6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/. 2. 3 Tip A. Odeljak 2.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.2. E. "... Deo 2. B. Odeljak 2. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1.15) Korozivno za metale (Prilog 1.5 . Deo 2.7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi. D.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine.1) Tip A. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1. C. elektrostatiĉki osetljiv 1.6) pretakanje. . Deo 2. Organski peroksidi (Prilog 1. 1.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.ako je eksploziv 1.6) 1. F 1. 1. Deo 2. 1. F 1 1. E. Odeljak 2. Deo 2. 1.4. 1. Odeljak 2. B. Odeljak 2.3. Koristiti opremu koja Odeljak 2. 3 .15) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2. Deo 2. 2 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. Deo 2.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. 2 . 3 1.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1...ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. 2 Tip A. C. Odeljak 2.1. Deo 2.6) statiĉkog 1. D.11) Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2. (Prilog 1. Odeljak 2. 2. Deo 2. B. R240 i oprema za Odeljak 2. E. C. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. D. Odeljak 2. 2. 2. 3 .

Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima.1. Deo 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Oksidujući gasovi (Prilog 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti. Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. 1B. 3. 1 Odeljak 3..9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2 paru/ sprej (Prilog 1. 2 Deo 3.3) 1 Podklasa ". Deo 3. Odeljak 3.4) magle/ pare/ spreja. Deo 2. 1. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. 1A.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. 2 (Prilog 1. Odeljak 3.2) Toksiĉnost po reprodukciju . ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. 1. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.elektriciteta.3.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 3. . 1C Odeljak 3. Odeljak 2.4. Deo 2. treba da naznaĉi vrstu 1."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1.4) Eksplozivi (Prilog 1. 4 Deo 3. 1.. 1. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. Deo 3.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 2. Deo 3. 1.2.5 grubog rukovanja.8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. ĉak ni kad su iskorišćeni.

R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju . Deo 3. Odeljak 3. 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1... 1.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 4 .7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. koţom ili dermalna (Prilog 1. 1. reprodukciju . Deo 3. 2 Oprati . 4 Deo 3. Odeljak 3. 2 Odeljak 3. Odeljak 3.. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja.9) Ne jesti. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Deo 3." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1. 1C Odeljak 3. Deo 3. 2 ekspozicija (Prilog 1. Odeljak 3.2) Iritacija oka ". Odeljak 3. Odeljak 3.3) nakon rukovanja.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. 1B. 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja. Odeljak 3. Deo 3.. 3.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3. 2 Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. (Prilog 1.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima. 2 odećom.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1A. Deo 3. Deo 3.

Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. 4 Deo 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 2. 3.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ . Odeljak 4. Deo provetrenom 3. R273 oslobaĊanje u korišćenja.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 4. 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. 2 (Prilog 1.8) prostoru. 1. . Deo 3. 2. 2 Deo 3.1) Toksiĉnost po reprodukciju . Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.1) ţivotnu sredinu.ako to nije naĉin (Prilog 1. 1 odelo van radnog Odeljak 3.4) mesta. 1. Deo 3.peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 3. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. Deo 3.

Deo 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. Odeljak 2. 2. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.3. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 2.4.1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 2 (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2. D. . Deo 2. Deo 2. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 3 (Prilog 1. 1. Odeljak 2. (Prilog 1. 1. Deo 2. 1.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. 3 Odeljak 2. D. Deo 2. B. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. (Prilog 1. Odeljak 5.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 4.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. F Odeljak 2. 2.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1. B. E. E.14) Organski peroksidi Tip A. Deo 2. Deo 2. 1. 1. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.5 Naznaĉiti zaštitu za lice. Deo 2.1) Eksplozivi (Prilog 1. 2. Odeljak 2. Odeljak 4. 1 Odeljak 2. 3 Odeljak 2. naoĉara i zaštite za lice. zaštitne opreme.2. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. C.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1. 1. 2 (Prilog 1. Deo 2. C. Deo 5.

3.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 1A. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. 1A. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice. Odeljak 2. Deo 2. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.Odeljak 2. Odeljak 3. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. Deo 2.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. 1B. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 1 1 . 1B.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1. 1B.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. 2. Deo 3. 4 opreme. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi. Odeljak 3. Nositi odeću otpornu Odeljak 2. 2 1A.2) Iritacija koţe (Prilog 1.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu. 2 1A.13) R283 na plamen/ vatru.5) Karcinogenost (Prilog 1. naoĉara i zaštite za lice.3) Eksplozivi (Prilog 1. 1B.

Odeljak 2.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. 2. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom.4) 1A. 2. 3 1. organa. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 3. 1B. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3. Odeljak 3. 2 Tabela 3. (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 3. 1C 1 1 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 2.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2. 4 2 1 . Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. Deo 3. zapaljive gasove Zaštititi od vlage. Deo 2. Odeljak 3. Odeljak 3.11) 1.4) respiratornih organa. Deo 3. 2. svetlosti. 3. Odeljak 3. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom. Deo 3.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.1) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Obaveštenja o merama predostroţnosti . opremu za zaštitu Odeljak 3.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1 1.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.

jednokratna izloţenost.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.14) 1. Odeljak 2. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. 1B.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1. Deo 3. Deo 2.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3. 2. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1C 1 3 3 1A. Odeljak 3. 4 1A. Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. Deo 2. 1C 1 2 1 1 . AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. 3. Odeljak 3. 2. Deo 3.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1B. 1B. 1C 1. Deo 3.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 2.jednokratna izloţenost. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. 3 1A. Deo 3.

Odeljak 3. 1B. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. 2 1A.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. Deo 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. 3 1.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. Deo 3.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ . 1B. Deo 3. Odeljak 3. 2 1. 2 1A. koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 1A. 2 Dodatna kategorija 2 1. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Deo 3. Odeljak 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. 1B. Deo 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1B.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. 2.jednokratna izloţenost (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. 1C 1 1 3 .Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ .

iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Deo 3.8) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 3.2) Iritacija oka (Prilog 1.jednokratna osećate dobro.5) obratiti lekaru. Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. 3 2 1 1A. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost (Prilog 1. 4 4 3 3 2. Odeljak 3. ako se ne organ . narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje. 2 .8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.1. Odeljak 3. Deo 3. 2 4 3. 1 1. Odeljak 3. Odeljak 3. izloţenost. Odeljak 3. Deo 3.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru. Deo 3. 1B.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. (Prilog 1.

6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna 1A. Deo 3.. ako se organ .višekratna ne osećate dobro. Odeljak 3..ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere. ". 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 2 Dodatna kategorija 1. 2 "." na ovoj 1. Deo 3. Odeljak 3. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ".1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ". Deo 3... Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 3. Deo 3.Karcinogenost (Prilog 1.. Odeljak 3.8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.. Deo 3.2) Akutna toksiĉnost - 1A. 2 1A. ".7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje.. 1C uputstva za prvu pomoć. 2 1. Odeljak 3. 2. Deo 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ ..ukoliko treba hitno primeniti antidot..ukoliko treba hitno primeniti antidot. Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1...ukoliko treba hitno primeniti mere. Deo 3. Odeljak 3. . Deo 3.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak etiketi). Deo 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1." na ovoj etiketi)..2) Iritacija koţe (Prilog 1.proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.. Odeljak 2. 1B. izloţenost (Prilog 1. 1 1 ". 1. 1B.9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. ." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. ". 2 ako je potrebno. Deo 3. 2 RashlaĊeni teĉni gas ".7) Toksiĉnost po reprodukciju ." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere . . Deo 3.. . Odeljak 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 1. mišljenje.. 1B. Odeljak 3. ..

Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. . Odeljak 3. 2.1) 3.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju.. Deo 3.2) Ne izazivati povraćanje. Deo 1A. 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. Deo 3.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 4 uputstva za prvu pomoć. Odeljak 2. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. Odeljak 2.10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. 2. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.(videti ". koţe.. Deo 1A. "." na ovoj etiketi). Odeljak 3. Deo 2. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. 1B. 1C 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1B.1) Isprati usta.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Deo 3. 3.. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 2 . 1 Deo 3.. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 3. Odeljak 3. 3 koţe: Odeljak 3.10) umotati u vlaţne zavoje. 1C 3. Odeljak 3. 2 zapaljive gasove (Prilog 1.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. 4 Deo 3. dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 2. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1 koţe ili osipa: Odeljak 3.10) Supstance i smeše 1. .

Deo 3. Ne trljati (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Deo 2. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. Deo 3. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4) koji ne ometa disanje. povreĊene površine. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. 2. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. 4 1A. Odeljak 3. Odeljak 3.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Odeljak 3. uĉiniti. Odeljak 2. Deo 3.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost. Odeljak 3. prolazi: Odeljak 3. Iritacija oka (Prilog 1. (Prilog 1. 3.3) ispiranjem. Deo 2. 1C 1 2 1.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano. 1B. Deo 3. Deo 3.jednokratna izloţenost.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1. 1B. Nastaviti sa Odeljak 3. Deo 3.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2. Deo 3.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . 1C 3 3 1 .

Odeljak 3. Odeljak 3. 1. Odeljak 3. Deo 3.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. Deo 1A. Deo 2. Deo 2. 1C 3. Deo 2. 1B.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. 2. Odeljak 3. 1 Hitno isprati Odeljak 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 3. Deo 3.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. 4 Deo 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. 1. (Prilog 1.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se. Deo 3.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. 1B. 2 Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 2. 2 vode. 3 Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1 Odeljak 3. 2. 1C 3.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1B. 1. Odeljak 3.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 1A. 2. 3 Odeljak 2. 2 sapuna i vode.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 1. 3 Odeljak 2. Deo . dermalna (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje 1A. Deo 3. Deo 2. 1C koţe (Prilog 1.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću. 1 (Prilog 1.

2.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. 2 Odeljak 3. Deo 3. F Odeljak 2. 2. 3 Deo 3. Odeljak 2. 1C 3. Deo 1A. Odeljak 2. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2. 1 Odeljak 2. Deo 2. 1B.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. 2 (Prilog 1.3. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 3. 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Deo 2. 1 Odeljak 3.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.1. C.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.12) . 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. D. Odeljak 3. P370 U sluĉaju poţara: 3. 3 Odeljak 2. 1. B. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 2.1) 1. Deo 2. 2.2) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. (Prilog 1. 1.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1. Deo 2.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe. 4 Deo 3. E.4. 2. Odeljak 2. Odeljak 3. 1. 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1.

5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. za gašenje. Deo 2. Deo 2. 1. Deo 2. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti..3. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije. 2. Deo 2.osim ako su eksplozivi Podklasa 1. Eksplozivi (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. 1. 1.4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti. 1 1 Zaustaviti curenje. 2 ".14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara. Tip A. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1. 3 1. Odeljak 2. Deo 2.. 1. Odeljak 2.2. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2.4: Podklasa 1.1) 1. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.ako su eksplozivi 1. 2. 1.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.1.4.. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. 1. Deo 2. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive.4 municija i njene komponente. 1 1. 2. 1. Deo 2.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. 3 . Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti .4.1) Eksplozivi (Prilog 1. komponente.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 2. 1.2. Deo 2.3.5 . Deo 2. osim ako se P377 (Prilog 1.1. 3 1 1 Nestabilan eksploziv i ..2) na bezbedan naĉin.4: municija i njene 1.

1) 1. 3 Odeljak 2. Odeljak 2. 1. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik. Deo 2. 1.6) odgovarajuće sredstvo . Deo 2.P380 Evakuisati oblast. C.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. 2. 1 Odeljak 2. 3 (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.14) .2. F Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. B. Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. 2. supstance i smeše 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. B (Prilog 1. Deo 2. 1. 1.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. (Prilog 1. eksploziv Odeljak 2. Deo 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. 2 (Prilog 1.1. Deo 2.3. Deo 2. E.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. D. Odeljak 2. Deo 2. 1. Odeljak 2.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.4.

1) P352 vode. P312 lekara. P350 sapuna i vode. Odeljak 3. 3 1 4 1A.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.Ukloniti sve izvore paljenja. Iritacija koţe 1 1 1. Odeljak 4. AKO SE PROGUTA: Deo 3.1. Deo 3. Deo 4. 2 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. materijalne štete. Ne izazivati koţe (Prilog 1. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3.) osećate dobro. 4 2 . Odeljak 3. Odeljak 4. (Prilog 1. P334 zavoje. Deo + povraćanje. Deo 2. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno. Odeljak 2.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1. 1B.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. 3. Odeljak 3. 2.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1. Deo 2. Deo 4. 1C 1 1. Deo 2.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara.2) 1. Deo 3. Odeljak 3. ukoliko se ne Deo 3. 2 1. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.9. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1. Odeljak 2.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj.

2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje.4) koji ne ometa disanje. 3. Deo 3. 2.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. Odeljak 3. 2. 1C 1.3) je to moguće uĉiniti. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 3. Deo istuširati se.6) skinuti svu kontaminiranu odeću. Deo 3.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 1B. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.jednokratna izloţenost. 1C 1 2 . da se odmara u poloţaju Odeljak 3. (Prilog 1. Odeljak 3. 1C 3 3 1 1A. Deo 3. Deo 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano. 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ . ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3. 1B. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1. 3 1A. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva. Odeljak 3. Odeljak 2. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1.3) 1 1. Odeljak 3. 4 1A. 1B. (Prilog 1. Iritacija oka (Prilog 1. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Nastaviti sa ispiranjem. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo medicinski 3.4) savet/mišljenje. Deo 2. Odeljak 2. ĉestice sa koţe. lekara. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1.2) mišljenje. Odeljak 2.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Odeljak 3.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće. Deo 2. Deo 3. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. Deo 3. Odeljak mišljenje. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 2 .8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 2.7) Toksiĉnost po reprodukciju .efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 3. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. 1B.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. Odeljak 2. 3. Deo 3. 1B. lekara. 2 1A. medicinski savet/ Odeljak 3. 2 1A. Odeljak 3.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .

Odeljak 2. Iritacija oka (Prilog 1. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. za gašenje.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 3. 3 Odeljak 2. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara.14) Eksplozivi Podklasa ". Deo 2. 3 (Prilog 1. Odeljak 2.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti . B. Odeljak 3. 2. Deo 2. Odeljak 2. 2. Odeljak 3. C.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1... Deo 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo. Deo 2. Deo 2. 2 (Prilog 1.. F Odeljak 2. Deo 2. 1.ako upotreba vode povećava rizik. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. 1. Odeljak 2.. Deo 2. (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 3. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Deo 2.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. . E. 3 Odeljak 2. Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 2. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje. Odeljak 2. 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. . 3 zapaljive gasove (Prilog 1. D.zapaljive gasove (Prilog 1.

" u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1. Deo 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1. 3 1.1) ". Odeljak 2. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1. 1. Deo 2. meĊunarodnim 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2.6) .+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast. 1. Deo 2.4. P402 Skladištiti na suvom mestu. Odeljak 2.3.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Deo 2..1. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. 1 1 Tabela 4.4) 1. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije. Deo 2.14) 1. 2. 3 .13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1. 1. Odeljak 2.skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1.5 Tip A. Odeljak 2. Odeljak 2. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast. Deo 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. 1. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Odeljak 2.. Deo 2. 2. Deo 2. 1.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.3. 1. 1. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast. Obaveštenja o merama predostroţnosti .2.4. Deo 2.2.1.5 propisima (naznaĉiti).

2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. 3 (Prilog 1. 2. 2 (Prilog 1. 1A. Deo 1. 2 1. 2 (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem. Odeljak 3. koţe (Prilog 1.7) .8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. C.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. 1. Odeljak 3. 1B. B. (Prilog 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. Deo 3. 3 ambalaţi. 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2. Odeljak 3. gasove (Prilog 1. D. 2. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. F Odeljak 2. Deo 3. 1B.5) Kancerogenost (Prilog 1A. Deo 3. 1B. 1C Odeljak 3. 3 Deo 3. Deo 2.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1. Deo 3. 3 (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Deo 3. 2. 3 3. Odeljak 3. E. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3. 1B.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1. Odeljak 3. Deo 3.

Organski peroksidi Tip . F Odeljak 2. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. E.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. D. 2 1. Odeljak 3.10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. B.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. 1. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu. Odeljak 3.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. Odeljak 2. Odeljak 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Odeljak 2. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 2.16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2..8) prelaze…°S/…°F.. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. Deo 3.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta. 2 (Prilog 1.. C.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 2.. 1 1. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. B. 2 3 3 1 ". . P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. Deo 2. Deo 3. Deo 3. A.. E. Deo 2. Odeljak 3. C. D.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1..

. Deo 2. C. 1 Odeljak 2. .8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu..(Prilog 1. . B. E.. Odeljak 2. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1. A. 3 Deo 3. D. D. Odeljak 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 2. 2 "." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu.11) A. Odeljak 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. Deo 3. F Odeljak 2. Deo 2. F 1. zatvoriti. 2. ". A. 3 dobrom ventilacijom. B. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. D. 1. 2 1. Deo 2. C. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1.9) Ĉuvati sadrţaj pod ..1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost. Deo 3. E. Deo 2. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. gasove (Prilog 1. 3 ambalaţi.15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2.8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala. Deo 2. Odeljak 3.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 1. 2. B. F Odeljak 2. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1. 2 smeše(Prilog 1. Deo 2. E..3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1.. Odeljak 2. C.

Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. Deo 2. 2. Odeljak 2. P235 Drţati na hladnom.. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Odeljak 3. Odeljak 2. 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 1. 1. Deo 2.. 3 Tip A. 2. Odeljak 2. Deo 2. ambalaţe u/ na .. 2. Odeljak 2.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1. E. F naznaĉi temperaturu. Tabela 5. dobavljaĉ treba da E." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. ".." ProizvoĊaĉ/ Tip A. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F.3) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom.5 1. Odeljak 2.4. D. B.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti .8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 2. P235 Drţati na hladnom. D. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1. Odeljak 2. 1. C.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. B.15) 1.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.. C.. Odeljak 2. 1. Deo 2.odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. 2 ". D. E. C. B. 1. Odeljak 2.3. 3 1. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Deo 2. Deo 2.2.1. 3 . 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti).

1B. 1B.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. 1. 1A. Deo 3. Deo 3. Deo 3. 3. Odeljak 2. Deo 3.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2 (Prilog 1. 2. Odeljak 3. E. 2 (Prilog 1.Odeljak 2.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. A. 4 Deo 3. Deo 3. 1. 2 izloţenost (Prilog 1. B.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. Deo 2. Odeljak 2. 1 Odeljak 3. 2. D.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2. Odeljak 3.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . 3. Deo 3. Odeljak 3.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. 1B. 2 Odeljak 3.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. C. Odeljak 3. 1C 3. Odeljak 3. 1B. 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Deo 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. 2 (Prilog 1.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1.

DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1. 4 1 PRILOG 6. Odeljak 4. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost. 2. 3. Odeljak 3.1) 3 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.izloţenost.1. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 3. 2 1 1 1. . Deo 4.2. Deo 5. stav 1. i 1. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. Odeljak 4. Odeljak 5. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 4.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Poglavlje 3.

. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. 1." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama. 1. navedene u Prilogu 1." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1. titan-tetrahlorid." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive.1.2. Dodatna obaveštenja o opasnosti . 1. 1. kategorija 1. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva.2. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. Dodatna obaveštenja o opasnosti . 1.. npr.1. npr.1. 1.1. npr. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.2." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. Deo 2. odeljak 2. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi.2. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas." . alkalni metali.1.3. EUH014: "Reaguje burno sa vodom. Deo 2.4. slabijih materijala.4-dioksan. npr. odeljak 2.fizička i hemijska svojstva 1." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi.1. dietil etar i 1. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici.2.5. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside. acetilhlorid.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1.1." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja. 1. acetilen. 2 ili 3. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo.1.1.2.1. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu.1.6.

stav 9. Deo 3.2. 1. na osnovu: . kategorija 3.3. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1. do 2.10. Tabela 3." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama.5.2. napomena 1. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25.1. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. i Prilogom 1. 2.2. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. 1. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka. kategorija 1 ili 2. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid.2.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu.6. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.iskustava uoĉenih u praksi ili . 1. npr.1.1%.2. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima. odeljak 3. 1. DEO 2.1. ljuštenja ili pucanja koţe. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost.4.3." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja. Smeše koje sadrţe olovo . ovog pravilnika." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.3.3. npr.2.. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1.1. Deo 3. odeljak 3. koja pokazuje ove efekte. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci.

Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0.2. Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI)." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju. oligomeri.0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0. 2. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate.4.5. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima). mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja." 2. Ukoliko nije već naznaĉeno. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi". sadrţe više od 0. Moţe da izazove alergijsku reakciju." 2. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje. Čuvati van domašaja dece. Trenutno lepi koţu i oči. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Opasnost. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." Ako su dodata redukciona sredstva. kada su hidratisane. mereno prema standardu SRPS ISO 6503.0002%. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: . 2. predpolimeri ili njihove smeše).3." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo.

Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. kategorija 1 ili kao karcinogena.9." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe." 2. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.6. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0." 2.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0.1% (m/m) ili . Pri upotrebi nastaje opasan dim.8.7. a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva. a koja sadrţi: ." 2. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač." 2. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C." 2. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke.1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju).10.

10. ili kao korozivno za koţu. 2 ili 3.. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0.1.4.1.višekratna izloţenost. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. kategorija 1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost.1. kategorija 1. sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1.2.1. POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3. sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem.1% (m/m) ili . Deo 3.. odeljak 3.2% (V/V) za gasovite smeše.11.3. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti . 3. DEO 3." 2. 3. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.2. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju.1. Tabela 1.10. kategorija 1A. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. 2.3.2.najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. kategorije 1.1.1. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije. kategorija 1.1. Redni broj 1. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3. i 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. ovog priloga.1.1. 1B ili 2. odeljci 3.1. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1.10. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti. Deo 3.1. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu.

potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. opasnost od aspiracije.4. ovog priloga nisu potrebna. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi.1. . 3. a kojim se potvrĊuje da je: . 3.1. 3. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025. kategorija 2.2.2.1.1.2.2.1.1.2. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje. ili 3. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu.1. kategorija 2. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3. Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata.3.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda.4. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.2. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost.2. 3. kategorija 2.3. kategorija 1 ili 2. Taktilno upozorenje 3.4.1. toksiĉnost po reprodukciju.2. Napomene 3.1. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. karcinogenost. ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683. mutagenost germinativnih ćelija.2.1. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost. 3.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje.2.3.2. kategorije 1 ili 2. senzibilizaciju respiratornih organa. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.1.1.2. korozivno oštećenje koţe. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše.2. ovog priloga ili . 3. ili 3.

" DEO 5. OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29.Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. . STAV 3. OVOG PRAVILNIKA .DEO 4.