PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1.1. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama.1.2. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1.0.8. Deo 1. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost. odeljak 4. odeljak 3. odeljak 1. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi. Podaci iz stava 1. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1.1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija.3. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. i 3. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1.9.0. ovog ĉlana odgovarajući. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ. ovog pravilnika.1. odeljak 1.3. 3. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. stav 3.6. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi.5.3. ProizvoĊaĉ. Deo 3. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.1. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7.1.1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja. Deo 4. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše.7. Deo 1.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. Ako proizvoĊaĉ. .2. i 4.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

ProizvoĊaĉ. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa. Deo 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. ovog ĉlana.2. ProizvoĊaĉ. ili 2) do zamene.2. Deo 1. III OBELEŢAVANJE 1. Tabela 1. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ovog ĉlana.2. sa takvom klasifikacijom. odeljak 1. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . ProizvoĊaĉ. Izuzetno od stava 1.1. odgovarajuće i pouzdane podatke. U tom sluĉaju.

4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. ako se moţe primeniti. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. ako se moţe primeniti. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. adresu i broj telefona snabdevaĉa. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku.1) ime. ovog pravilnika. ovog pravilnika. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18. ako se moţe primeniti. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ovog pravilnika. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ovog pravilnika. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan.

.2. izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. karcinogenost. toksiĉnost po reprodukciju. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". mutagenost germinativnih ćelija. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva.1. date su u Prilogu 3. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. Deo 1. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. taĉka 2) ovog ĉlana. piktogram opasnosti. i u Prilogu 3.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. odeljak 1. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

odeljak 1. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. butan ili teĉni naftni gas. odnosno kategoriji opasnosti. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. Deo 1. odeljak 2. 4) odlivke metala. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.1. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. . Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. date su u Prilogu 1. date su u Prilogu 1. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. smeše koje sadrţe polimere. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. legure.3. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. odnosno kategoriji opasnosti. Deo 2. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku. smeše koje sadrţe elastomere. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska.

i 1. a koja su data u ovom spisku. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime. Deo 1. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva.2.4. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18.1. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. stav 3. i 1. odeljak 1. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. i u Prilogu 4. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6.Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. Deo 1. odeljak 1. odeljak 1. Deo 1. a ne alternativni hemijski naziv. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. ovog pravilnika. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. ovog pravilnika.4. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. u delu za dodatne informacije. u delu za dodatne informacije. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. odeljak 1.2. Deo 1.1. Deo 2. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. Na etiketi. . 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6.

i 4. ovog pravilnika. i Prilogu 6. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". i 9. Dodatno obaveštenje iz stava 4. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. "nije zagaĊujuće". koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. kao i ime. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. Na etiketi smeše iz Priloga 6. adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. ovog pravilnika. 1. 4. Snabdevaĉ moţe. u delu za dodatne informacije na etiketi. i Prilogu 4. Deo 3. da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. Deo 2. zajedno sa pripadajućim tekstom. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. Deo 3.Na etiketi. Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. Deo 5. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". Deo 2. da pruţaju dodatne informacije. date su u Prilogu 4. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. ovog ĉlana. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". u delu za dodatne informacije. Deo 2. 2) reĉi upozorenja. 1. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. Deo 4. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. odgovara više od jednog piktograma opasnosti. i 3. na osnovu klasifikacije. . Na etiketi smeše iz stava 9.

ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. kao i na odlaganje njene ambalaţe.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. Izuzetno od stava 4. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. Kada supstanci ili smeši. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. ovog ĉlana. osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. na osnovu klasifikacije. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete.

Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju.2. Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. stav 1. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. odeljak 1. Oblik. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe. odeljak 1. ovog pravilnika. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. Deo 1. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja.1. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode. odeljak 1. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. ovog ĉlana. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. boja i veliĉina piktograma opasnosti. ovog pravilnika. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine.2.1. Deo 2.5. Deo 5. 2. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi.5.sa ĉlanom 17. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. . a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Deo 1. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. Deo 1.

ovog ĉlana. ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje.Izuzetno od stava 1. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. stav 1. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. U tom sluĉaju. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 . ovog pravilnika. stav 1. ovog pravilnika. reĉi upozorenja. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. ovog ĉlana. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25.

ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe.3. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja.1.Izuzetno od ĉlana 33. odeljak 3.1.1. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja. ovog pravilnika. i 3. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom.4. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi.2. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. 3.1. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. Izuzetno od stava 1. ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Deo 3. a da sadrţaj ne iscuri. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport. Deo 3. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji.2. odeljak 3. ovog ĉlana. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode.2. hranu za ţivotinje. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. .

br. oktobra 2011. oktobra 2011. juna 2015. pakovanju. 1). oktobra 2011. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".2. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom. godine proizvoĊaĉ.1. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. stav 9. godine do 1. odeljak 3. 2) i 3) ovog ĉlana. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. godine. unutrašnjim plovnim putevima. Deo 3. pakovanju. drumskim saobraćajem. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Do 1. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. ProizvoĊaĉ. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. godine. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. a smeše od 1. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. odeljak 3. . 59/10 i 25/11).2. godine. pakovanju. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. u skladu je sa uslovima iz stava 1. juna 2015. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu).2. ili Pravilnikom o klasifikaciji. oktobra 2011. taĉ. Do 1.

pakovanju. oktobra 2011. br. pakovanju. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. ProizvoĊaĉ. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br. br. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. PRILOG 1. juna 2015. godine. OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. ProizvoĊaĉ. uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. pakovanju. godine. godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. ProizvoĊaĉ. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". juna 2015.Ako su supstance stavljene u promet pre 1. 59/10 i 25/11). a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. Definicije . godine do 1. 59/10 i 25/11) do 1. 59/10 i 25/11). obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. br. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. Ako su smeše stavljene u promet pre 1. godine. juna 2017. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".0. godine. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". a klasifikovane su. juna 2015. 59/10 i 25/11). a klasifikovane su. godine. pakovanju. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. oktobra 2011. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. pakovanju. decembra 2012.

ovog odeljka.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. stav 3. stav 3. . Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.3 kPa. Pravilnika 1. ovog pravilnika. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka. stav 3. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. ovog pravilnika. Upotreba postojećih podataka 1.1.1. stav 3. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7.1. odnosno procenu rizika.2.1.0.1. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7.0.1. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara). Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. 1. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar.3 kPa. Klasifikacija supstanci i smeša 1.1. 1. i 2. odnosno procenu rizika. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv.1. stav 3.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101.1. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.0. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. 1. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101.0.

1. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. Quantitative structure-activity relationship . 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti.1. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: . Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.(Q)SAR. .2.1.0. podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti.3. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7.0. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude.1.3. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. izmeĊu ostalog. mogu imati dovoljan kvalitet.0. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja.moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima. odnosno od predvidljivosti efekta. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . 1. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva. 4) validnost metode za posmatranje efekta. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku. 1.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima. Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara.1. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. stav 3.

. 1. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene.rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup).1. odnosno procenu rizika. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska. .0. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. . što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: .0. u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije.rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR. 1. odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. .dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model.. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma. . pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije.1. Ako se primenjuje pristup grupisanja.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim.5. U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja.4.podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. odnosno procenu rizika i . 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. toksikološka i ekotoksikološka svojstva.

Odgovarajući. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana.1. i 4. . Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka.3.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki.1. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. 1.1. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. 3. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. a u skladu sa ĉlanom 8. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine.U svakom sluĉaju rezultati moraju: . odnosno procenu rizika.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim. 1. mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju.1.1. . epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja.2. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. ovog pravilnika. 1. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR).1. naĉinu ili mestu njihovog delovanja. nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. ovog pravilnika. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi.1.1.1. 1. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. . U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. analogijski pristup). kao i rezultati studija o mehanizmu. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. a kada su ovi podaci u suprotnosti. potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene.1. st.1.4. stav 5. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. iskustva o efektima na ljude. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja.

1. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11. 4.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3. ovog priloga ili . ovog priloga.2. 1.1. i 5. i 10.1. ovog priloga ili . 4.2.1.1.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3. ovog pravilnika. ovog priloga). i 5.1.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1.2. M-faktori i opšte granične vrednosti 1. ovog priloga ili . prihvata se niţi stepen klasifikacije. ovog pravilnika. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. odnosno ona koja ima niţu vrednost.2. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1. ovog priloga: . kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja.1.1.2. ovog priloga: . za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava.5. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma.1. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1.1.1.2. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. 1. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati. Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl.1.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja.2. Specifične granične koncentracije. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. ovog priloga. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.2. Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. Graniĉne vrednosti 1. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. odeljak 4. ovog priloga. 9. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude.2. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4.1. Kada ovakvi podaci.1.1. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća. ovog priloga.

prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: .1.1.odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1. _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno.1 (2) ili < 1% kada je neophodno.1.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima.3. . Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.2.1 (3) ili < 0.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.3.1% kada je neophodno. Tabela 1. stav 4. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3.3.3.1.1%(3) 0.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . ovog priloga. kategorija 1 . za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. videti 3. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: . ovog priloga. videti 4. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše. 1.hroniĉna. ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8.3.1 1.3. ovog priloga.. kategorija 1 .kategorije 1-3 .akutna. videti 3.3. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše. kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0.hroniĉna. i Dela 4.1.1. a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše. odeljak 4.nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša.1.3. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili .

Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B.2. U tom sluĉaju. 3. kada je reĉ o tri smeše (A. i Delu 4. i 4.1.. odeljak 3. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća. 3. 1. 3.3.1.4. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula). 3. 1.5. 3.1.1. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.u sluĉaju akutne toksiĉnosti.3. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.1. Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B. 3. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti. . 1. . . . 3. odeljak 3.9. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše. odeljak 4.3. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše.10.1.3.2. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. 2) C+B za koje vaţi sledeće: . 3. B i C) sa istim opasnim sastojcima.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2).2. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B.8.3. 1.9. ovog priloga.10.3. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. .metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3.8. mora se uraditi nova procena.3. i Delu 4.1. ovog priloga. 3. odeljak 4. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke. 3.1.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti.

2. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete.2. 3. 1.1. stav 2.2.2.3.3. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv.1.3.8.3.1. 3. Obeleţavanje 1.1.2.3.2.1. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74. ovog priloga.5% 2. 3. 1. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.1.4. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.1. odeljak 3. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika. 3.3. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.1. ali ne sme biti manji od 1 cm2.1. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1.3.2. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima .9.6. i 3. dijagonala postavljenih horizontalno.2. Tabela 1.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1.7. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. ovog priloga. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2.

smeše koje sadrţe polimere. i 3. ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima.Proizvodnja. smeše koje sadrţe elastomere 1. Odlivci metala. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas . namenjene za prenosive aparate . legure.Etikete za upozorenje".1.3. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki.4.3.2.3.3. 1.3. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara. sa ili bez ventila. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu.3.3. legure. 1.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje. ovog priloga.U skladu sa odredbama ĉlana 23.3. kontrola. 1. Ukoliko su propan. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3. ispitivanje i obeleţavanje.2.3. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.3. u skladu sa odredbama ovog priloga. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu. 1.2. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci.1.10. dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1.10. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju .3.2. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost. 1.4. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. Za odlivke metala. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3. U ovom sluĉaju. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana.2.2.10.1. ovog pravilnika.4. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu.

kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. ovog priloga.1.5. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima. .4.1.hroniĉna. 1. . uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu.3.akutna toksiĉnost.korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga.jednokratna izloţenost. .3.2. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet.teško oštećenje oka/iritacija oka. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. kategorija 2. ovog priloga. . Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1. kategorija 4. 1. bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. kategorije 2 i 3.4. koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . kategorija 2. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema . 1.višekratna izloţenost. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . . kategorija 2.4. . 1. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2.2.4.

hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje.Zapaljive teĉnosti. 1. Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1.1. .2.1. stav 1. tip C. . ovog pravilnika. . ovog pravilnika 1.1. stav 2. .1. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše. 2 ili 3." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. stav 4. kategorija 2.5.5." ili: "ekstrakt. ovog pravilnika. .. E ili F.1. sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: .2. kategorija 2.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. . . Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1. D.Supstance i smeše koje se same zagrevaju.Samoreaktivne supstance ili smeše.5.5.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.5.5.1. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi. 1. kategorija 1 ili 2. ovog pravilnika 1. identifikator proizvoda iz ĉlana 18.Oksidujući gas. kategorija 1.1.Za supstance koje se nalaze u prirodi. 1..Oksidujuće teĉnosti. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti.. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. kategorija 2 ili 3.2.. .5. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17. taĉka 2) ovog pravilnika. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31. kategorija 1.2.Gas pod pritiskom.

. . kategorija 2. D..5. .Organski peroksidi.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. . ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: .Zapaljivi gas. kategorija 4. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.5. . .1. . 1.Akutna toksiĉnost.Iritacija oka.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2. 1. tip C.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše.1.jednokratna izloţenost. kategorija 1 ili 2. hroniĉno. kategorija 2.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . . pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu.višekratna izloţenost.Iritacija koţe. Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17.2.2. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. hroniĉno. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa. E ili F. kategorija 3 ili 4.2. 1. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. akutno.3. Piktogram opasnosti.2. .2.5. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: . kategorija 2 ili 3. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale. . kategorija 2. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli.Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije. kategorija 1. kategorija 2 ili 3.

ovog pravilnika.2.2.1. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša. transporta i korišćenja.5.2. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini.1. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ. 2) eksplozivni proizvodi.1.5.1.2. 1. pojava vatre.1. dima. Odredbe iz odeljka 1. 1) i 2).3. FIZIČKA OPASNOST 2. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1.1.1. Definicije 2. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. . osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja.1. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas. toplote ili buke i 3) supstance.1. 2. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove.2. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. DEO 2.5. kao što su izbacivanje projektila.1.1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše. Eksplozivi 2.

koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv. 4) Podklasa 1. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja.1 Supstance. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja. 2.supstance. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila.2.2 Supstance.1.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije.1. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju. 3) Podklasa 1. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi.Namenski eksploziv je supstanca.1. 2) Podklasa 1.1.1. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.supstance.2. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju.1. i to od serije 2 do serije 8. koja je data u ovom prilogu. 2. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju.3 Supstance. 6) Podklasa 1. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1. .3.2. ali ne i do masovne eksplozije i to: .2. Supstance. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. 5) Podklasa 1. i to trenutno). Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine.1. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote.2. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance. 2. Kriterijumi za klasifikaciju 2.4 Supstance. Kriterijumi za eksplozive . ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije. Supstance. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. smeše i proizvodi iz ove klase. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.1. u ovom prilogu. Tabela 2.1.1.

1. treba da budu ponovo ispitani.2. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi.1. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2.1.6. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti.3.2. 2.5 . Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1. ovog priloga.3 1.1. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.4. Napomena uz Tabelu 2.4 1. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1 -1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance. pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. do 1. opasnost od masovne eksplozije". Tabela 2.6. koja je data u ovom prilogu. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna.2 1. Priruĉnika o ispitivanjima i 1. 2. smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.2.1.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira.1 1. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv.6 kriterijumima).2. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.6 eksploziv 1.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1.

udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2. Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1).14. opasnost od poţara.1. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6. koja u emulziji.o opasnosti Nestabilan Eksploziv. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8.4.4. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2. Procena da li je supstanca ili smeša. odeljak 1.1. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. Klasifikacija supstanci.1). Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom. Eksploziv.13. Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost. smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 3 i 4). . Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1. 6 i 7).

1. do 2.1. pakovanja ili na drugi naĉin. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2. u sluĉaju neosetljivih eksploziva.1.1.4.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem. koje su date u ovom prilogu.1. proizvoda. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance. Slika 2. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . ukljuĉivanjem u sastav smeše. npr.

2. Slika 2. izd.1.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta. 15. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .1. odeljak 2.2. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance. Model propisa. rev.

(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2. .

1.Slika 2. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .3.

.

1.2. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.Slika 2.1.4. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.4. Postupak klasifikacije emulzija. Skrining ima za .

3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). mora se primeniti procedura za prihvatanje. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. .2. 2. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti.2. 2. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok.1. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne. 2. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije. Zapaljivi gasovi 2. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Kriterijumi za klasifikaciju .3.4. ukljuĉujući kiseonik.manja od 30% po masi. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.manja od 15% po masi. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2.3.1. ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija.3 kPa. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3.4.2. 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.1.1 u Dodatku 6.2. mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije.

koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.2. 2. videti odeljak 2.2. Napomena: Za klasifikaciju aerosola.2. Tabela 2.2.2.1. pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.2. ovog priloga.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili. u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka. koja je data u ovom prilogu.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 2.2.3.3.4.odlaganje 2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione .2. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.3 kPa.2. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova . drugaĉiji od onih iz kategorije 1. Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .2.1.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu.

Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2. ovog priloga).3.3. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.1.2. 2. 31.3. Zapaljivi aerosoli 2.1.3. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu. .5. 2.: . stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom. ukoliko je neophodno.2.zapaljive gasove (odeljak 2. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2.4.2. kao pena. sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu.2. ovog priloga.zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C.2.1(1) .1. .sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce").7. i sa Delom III.3. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive. 2. Definicija Aerosol. hemijske toplote sagorevanja i. Slika 2.3. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja. npr. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ovog priloga). moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") . Kada nema dovoljno dostupnih podataka.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. u obliku paste ili praha.6. sa ili bez teĉnosti.3. odnosno aerosolni raspršivaĉi.4 i 31.2. odeljcima 31. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka.3. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2. Slika 2.za zapaljive aerosole .3. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2.

Za aerosole u spreju.3.za aerosole u spreju .1(2) .3. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.3. Za aerosole u obliku pene.1. Slika 2. (2).1. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2. (3).

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

1.6.1.5. 2.2. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: .6.6. Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. .2. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti .6.2. Zapaljive tečnosti 2.6. Podaci se mogu pronaći u literaturi. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu. . Model propisa.6.4.merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.6. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku. Tabela 2.1. 2. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem.vrednost napona pare na 50°C. Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3.6.3. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja.kritiĉna temperatura. 2.

.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti . Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem.4.6. kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti.2. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati.3.reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti . bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri. aditivi i sl. pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja). taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem.4.odlaganje 2. 2. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.4.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti .4. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2.prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti .6. 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše.6. 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju). Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji. Ukoliko podaci nisu dostupni. Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.6.). kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija.1.

Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .6. Ind. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka. Tabela 2.H8. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2. 186. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2.4) teĉna faza homogena. 21. Fundament. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno. estri (izuzev akrilata) i voda. metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka. (6) Gmehling and Rasmussen.1. alkoholi. (1982) 2.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja .047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti . ______________ (4) Do danas.6. 2.6.Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.6.3.4.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja . kao i reaktivne akrilate.5.Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja .6.7. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija . Eng. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6). Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja . koja je data u ovom prilogu.7.3.4. (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma. dobijeni negativni rezultati. Deo III.4.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2. etri.4. 2.3. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti.

Tabela 2.3.2. 2.7.2.2. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. odeljak 33. na primer.2.2.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. koja je data u ovom prilogu. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe. prilikom snabdevanja ili transporta. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.videti odeljak 2. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre.7. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Supstance i smeše u obliku praha. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi.1.7. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala . Kriterijumi za klasifikaciju 2.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.2.7.7. 2. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha. 2. Ukoliko je.7.7.2 mm/s. 2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.1 koja je opisana u odeljku 33.3.2. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.7.7. .1.2. u skladu sa Tabelom 2.1.

15. .2. ovog priloga.Tabela 2.2.1.1. 2. 2.8. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.13.1. ili 2.8.8.8.odlaganje 2.1. Samoreaktivne supstance i smeše 2.prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 .2.2. ovog priloga. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.8.7.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji. sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2. ovog priloga.8.1. 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.14. ovog priloga. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja. Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 . ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha). Kriterijumi za klasifikaciju 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . organske perokside ili kao oksidujuće.1.2. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.8.2. 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Definicija 2.

5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo.ne detonira.2.2. B. a ambalaţa se naknadno izmeni. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. 1). klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A. kada se zagreva u zatvorenom prostoru. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.2.uopšte ne detonira.1.3.2.8. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D. D. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E.2. Ovakva smeša. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. odeljak 28.8.detonira delimiĉno. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . 28. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. ovog priloga). kada se nalazi u originalnom pakovanju. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji. . 2. kada se nalazi u originalnom pakovanju.8.3. 2). taĉ. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji. C. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva. 3) ili 4) ovog priloga. kada se nalazi u originalnom pakovanju.8.3 i Tabelu 28.2. 28.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B.3 2. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće.1. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji. E.

koja je data u ovom prilogu.8. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. 2. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C.4.8.1. 2. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. tip G. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. niti eksplozivnu moć. a ambalaţa se naknadno izmeni. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć.1.8. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg).3. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. Tabela 2.8. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.2. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta).3. Samoreaktivne supstance i smeše .4.8.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.8. koja je data u ovom prilogu. odeljak 20. 2. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2.4.4.8. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.3. 2. za pakovanje od 50 kg.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje.8. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.3. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II.1 i A6.8.1.1. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama. Slika 2. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2.

2. Samozapaljive tečnosti 2.1. Definicija .9.9.

9.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu.2. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.1. ĉak i u malim koliĉinama.31. Dodatna uputstva za klasifikaciju .9.1.5. Tabela 2.4. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.3.9. 2. koja je data u ovom prilogu. koja je data u ovom prilogu. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. odeljak 33.3 iz Dela III.9.9.9. 2. Tabela 2. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.9. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.2. ili pali.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.

koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.10. Tabela 2. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom.1. 1.10. 2. 2.1. prilikom snabdevanja ili transporta.2.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr.2. na primer.2 iz Dela III. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.3.10.10. odeljak 33. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se. Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom . supstanca se mora ispitati i u novom obliku. 2.3. Ukoliko je.10. Tabela 2.10. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.1. ĉak i u malim koliĉinama. danima). Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj. koja je data u ovom prilogu.4. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.10.10.

. 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta.2.1. 2.11.11.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2. odeljak 33.2. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.1.10. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C. Samozagrevajuće supstance i smeše 2.11.4. danima). tj. 2. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje.4. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.10.1. koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani). Definicija 2.3. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr. Kriterijumi za klasifikaciju 2.11.2.1.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša.11.1.1.1.11.

1.2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. 2. Tabela 2. 2. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.11. Tabela 2.4.4 iz III Dela. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 . Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše.11.11.3.11. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. koja je data u ovom prilogu. 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. koja je data u ovom prilogu.2. odeljak 33.2.2.11.1. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Ukoliko je.3.11.11. prilikom snabdevanja ili transporta. na primer.2.11. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara.3.2. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N. 2. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.6. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase.1. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.

11. 4 (3). moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. Part 1. Plant Operations Progress. N.GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .11. 181-189. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.4. 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .4.1. D.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. 1990.4.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja. Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson.1. Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. Rogers.1. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. moţe da se zapali P407 P413 P420 2. Harper. koja je data u ovom prilogu.11.J. __________________ (8) VD Iguideline 2263.2. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša . 1985 Slika 2.11.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2. R.11.

.

u skladu sa Tabelom 2. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja. 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2.4. 2. na primer. a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti.12.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.12. opisanih u Delu III.1. Tabela 2. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi.5.2.12. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2. prilikom snabdevanja ili transporta. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1. na osnovu rezultata ispitivanja N.12.12.12. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama.2.2. odeljak 33.2. . Kriterijumi za klasifikaciju 2.12.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti.2. koja je data u ovom prilogu.1. 2.3. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2.12. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.12. koja je data u ovom prilogu. Ukoliko je.1.

12. 2.12. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom.13.2. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva.Tabela 2.4. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije. 2.13.2.13. Oksidujuće tečnosti 2. npr.1. Kriterijumi za klasifikaciju .

13. Tabela 2.2.3. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju.13. jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar.2. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 . 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. Tabela 2. u skladu sa Tabelom 2.13. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. koja je data u ovom prilogu. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. koja je data u ovom prilogu. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.4.1.13. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1. Deo III.2. odeljak 34.1.13.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

4. 2.4.4.4. u skladu sa Tabelom 2. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.14. kao što je dijatomejska zemlja.13.13. Deo III.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2.1.14. ispitivanje iz Dela III. 2. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.13. odeljak 34. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. odeljak 34.2. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.14. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti. koja je data u ovom prilogu. . 2. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.13.4.1.4.4. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani.2. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2.2.14.1.2. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala. 2. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.13.1.

Svaka supstanca ili smeša koja. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. Tabela 2. IMO. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar.Tabela 2. Svaka supstanca ili smeša.14. Annex 3.2.1.2. Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. 2005 2. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10).14. na primer. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Ukoliko je. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1.14. prilikom snabdevanja ili transporta. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama).14. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.3. oksidujuće sredstvo P210 . _______________ (10) BC Code.

pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.1.4.4. Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O. 2. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše. fluor ili hlor.15.1. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši.4.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2.14. . .da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju.3. 2. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. Organski peroksidi 2.1. . Definicija 2.14.14. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: .2.15. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid.da budu osetljive na udar ili trenje.1. 2. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Pored toga.15.14.4.da brzo gore.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.

3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali. ci . E. a da pri tom sadrţi više od 1. dok je u originalnom pakovanju.1.15. klasifikuje se u organske perokside tipa B. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 2. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1.2. mi .0 % vodonik-peroksida.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.2. B. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji.2. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji. Kriterijumi za klasifikaciju 2.. 2. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji. C. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni .da reaguju burno sa drugim supstancama. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A. F i G" u okviru ove klase opasnosti. klasifikuje se u organske perokside tipa A.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.2.2. klasifikuje se u organske perokside tipa C. a da pri tom sadrţi do 1. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D.15.15. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji. ako u laboratorijskim ispitivanjima: .15.1.koncentracija (maseni %) organskog peroksida. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji.0% ali manje od 7. D. 2.molekulska masa organskog peroksida i.

15.delimiĉno detonira. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili .2.3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. a ambalaţa se naknadno izmeni. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. 2. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. npr.ne detonira. 28. potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se u organske perokside tipa E. .3. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. klasifikuje se u organske perokside tipa G. odeljak 28.2. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. a za smeše u teĉnom stanju. klasifikuje se u organske perokside tipa F. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. pod uslovom da je termiĉki stabilan.3 i Tabelu 28. 28.1. za pakovanje od 50 kg(11).ne detonira. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C. da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.

15.1. kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. II Deo. Tabela 2.15. odeljak 28.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. koja je data u ovom prilogu.15. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 . Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja.1.

2.4. 2. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Slika 2. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše.15.15.4.4.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. Ipak.1. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka.15.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.15.1. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši.1.1.15.15. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.2. Organski peroksidi . koja je data u ovom prilogu. ovog priloga).

.

odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6.16.16.16.1.16.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale. Tabela 2. Tabela 2. 2. Supstance i smeše korozivne za metale 2. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .16. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima.16. koja je data u ovom prilogu.16. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju . odeljak 37.16. taĉka 37.2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .3. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti.16.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala.2. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna.2.1. koja je data u ovom prilogu. 2.4. u skladu sa Tabelom 2. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III.1.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

1.1. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma.Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III.1. Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna. dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3.S235JR+CR (1. dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.akutnu dermalnu toksiĉnost. koja je data u ovom prilogu.St 44-3). .1. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika. Napomene su date ispod Tabele 3.1.akutnu peroralnu toksiĉnost. SRPS ISO 3574.1.S275J2G3+CR (1.0144 resp.2.St 37-2). DEO 3.1. Acute toxicity estimates . Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: .1.1.1. 3. Tabela 3.1.1. neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6. ili SAE 1020. ĉelik tipa: . 3.1. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 . .ATE). .0037 resp.1.1. odeljak 37.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni.2.1. Akutna toksičnost 3.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše. Definicija 3.akutnu inhalacionu toksiĉnost.

LD50/LC50 vrednosti.0 10. 3.Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja.1. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim .1.2.1.5 < ATE ≤ 1.2.0 < ATE ≤ 5. .odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0. 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.1.Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). koje se odnose na klasifikacionu kategoriju. 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja.5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng.1.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: .5 < ATE ≤ 2.1. .2.1.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.0 1. Pojmovi: "prašina". parts per million per volume). Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima. kategorija 4 (20000 ppmV). kategorija 2 (500 ppmV). klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV). Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. U ovom drugom sluĉaju.0 2. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze.0 Napomena 1) i 2) 0. dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili . Napomene uz Tabelu 3. kada su dostupne.0 < ATE ≤ 10.1. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: .5 0. .2.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0. kategorija 3 (2500 ppmV).05 0. Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti.0 < ATE ≤ 20.0 Napomena 1). 3.2. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze. Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm.2.Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem.2.1.

1. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3.1.1.2. 3.1. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima. podaci o pH vrednostima.2. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV.1.vrstama ţivotinja.2. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3.1. 3.1. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV.1. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom).4. 3. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno.1. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti. 3.3.1. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.1.2. koja je data u ovom prilogu. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala.3. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l.3. 3. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja.3. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l.2.2. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3.1.3.1.3. 3. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para.3. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost.3.3. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke.3. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3. u višestepenom pristupu: . Ipak. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu.1. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem.1. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng. ovog priloga). mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja.

maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj.3. ovog priloga.1.1.3. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše.6. prašinu. Slika 3. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1.1. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3.1. i 3. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost .6.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.2. teĉnosti.1).3.1.

1. Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost. što je objašnjeno u Tabeli .4.3.1. klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.4.3.1.

Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati. primenjuje se procedura iz odeljaka 3. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3.1. ovog priloga.. Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata.5. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci .1.pojedinaĉni sastojak od 1 do n.1. 3. 3.1.1.1. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3.1.5. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme.1. . sektore i kategorije.5. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu. voda.1. 3.3. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom.2.6. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu.3.1.3.3.1.6. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3.3. ovog priloga.6. šećer).3. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1.3.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V). Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.3.5 i 3. ovog priloga. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.1.3.1. i .1.

3. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja.1.2. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 .6. ovog priloga.1. U sluĉaju kada je u smeši.1. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3.1.2.6. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci.1. ovog priloga.1.3.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix . ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.1. Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke.2. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3. videti odeljak 1.2.1. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena.1.1.broj sastojaka. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali.6. 3. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne. ovog priloga ali sa korekcijama. koja je data u ovom prilogu.1.3.6.6. primenjuje se formula data u odeljku 3. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše.1.3. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti.6.3.3. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja.n .3.1.3. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja.2. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3.1.6.3. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13). u koliĉini od 1% ili većoj. 3. ali bez podataka o letalnim dozama. ATEi . ovog priloga.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i.3.6.2. primenjuje se formula iz odeljka 3. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte. 3.2.1.

5 < kategorija 3 ≤ 1.3.5 0.0 1.5 < kategorija 2 ≤2.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0.4.1.1. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.2. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Elementi obeleţavanja 3. Tabela 3.0 < kategorija 4 ≤ 20.1.005 0.1. koja je data u ovom prilogu.5 0.05 0.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.05 0.5 1.1. 3.1.0 < kategorija 4 ≤ 5.3.4.5 3 11 0.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.Tabela 3.0 < kategorija 3 ≤ 10.05 < kategorija 2 ≤ 0.0 2. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 .0 10.05 0.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.

Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Dermalno .

2. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu.Obaveštenja o merama predostroţnosti . ovog priloga).2. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance.1.prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .2.1.3.skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . ovog priloga.1. 3.2.3. 3. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe". videti odeljak 3. ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe".2.6. To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu).3. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj.odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna.2. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata. Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe. Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . krvarenja.

2. predstavljaju prvi nivo analize. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4.2. npr.2.5.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi.1.3.3. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka.2. kao što je dato u Tabeli 3. 3. prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi.2.2.1. koja je data u ovom prilogu. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu.5. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama. krvarenje. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. U nekim sluĉajevima. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze. Korozivno oštećenje 3. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. ovog priloga). pri klasifikaciji. 3. . ali ne i za sve parametre. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup.2. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju. tamo gde je prikladan. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.1. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke.2.2. I pored izvesnih odstupanja.2.2. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.2. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna.2. 3. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance. 3.6. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. 3. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje.4. Pre nego što se pristupi ispitivanju.2. ovog pravilnika).2.2. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila.2.6. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.2. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja.

2.1.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24.2. kao i u odeljcima 1.2. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje.2. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.1.4. kao što je prikazano u odeljku 3. i 3.1. Tabela 3.0.3 i 4.6.1.2. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3.1. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.2.3.2.2.1.1.3. hiperkeratoze.2. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri .4.2.7.2. koja je data u ovom prilogu.2.2. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2.2. ovog priloga.2.2. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana. ovog priloga. kao i u odeljacima 1.8. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2.8. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe.7. Iritacija 3.1.2.3. ovog priloga.1.2. i 1.2. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat. ukoliko je reakcija odloţena. i 1.2. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu.2.2.2.1.1.2. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno.2.1.7. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.4. i 3. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina). Tabela 3. 3. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.1. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2.3 i 4.3.4.1. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili.2.1.2.6.

2.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.2.2. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu.2.1. primenjuje se sledeća pretpostavka.1. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno. kada je to moguće.3. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz.2.2. 3. 3. u vidu alopecije.2. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu. 3.2. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše. ili pH vrednost jednaku 11.2.1. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. prašinu.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. npr.2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja.1. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu.2. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance.3. hiperplazije i perutanja.2. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3. osim ukoliko ne postoji .3.1.ispitivane ţivotinje. hiperkeratoze. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu.3.1.2.5 ili višu. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.3. MeĊutim. ovog priloga. teĉnosti. 3.3.5.3.1.3.2. Za razliku od drugih klasa opasnosti. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. 3. u okviru višestepenog pristupa: .2.3. ovog priloga). pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju.3. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3.8.

2. smeša se klasifikuje u skladu sa tim. aldehidi. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.3. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.2.3.3.4.3.3. ali ne i na smešu kao celinu.2. 3.2. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. i 3. 3.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na .2.4.2.2.2. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl.5. U odreĊenim sluĉajevima.2. 9.3. U drugim sluĉajevima.1.3. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.3. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3. i 11.3.3 i 3.4. 3.4.3 data je u Tabeli 3.5.3. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim.2.2. neorganske soli. ovog pravilnika). Tabela 3.6. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A. kao što je dato u odeljku 3. 3.3.2. 3. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva. 3.3. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima.3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%.2. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.3.3.4. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3.3. klasifikuje se u kategoriju 1A.1. 10.2.2.3 i 3.1. Tabela 3.3. koja je data u ovom prilogu. fenoli i surfaktanti. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna. koja je data u ovom prilogu. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.3.2.pretpostavka (npr.2.3. primenjuje se teorija aditivnosti.2. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup.2.2. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna.3.2. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.4. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.2.3.2.3.2. 3.3. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.3. ovog priloga i ilustrovano na slici 3.2.2.1. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.

1B. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A.4. 1C) + Iritantivno za koţu.5. pH ≥11. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C.2.Korozivno za koţu. 1C Iritativno za koţu.2. kategorije 1A.5. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi. 1B. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. Tabela 3. kategorije 1A. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina. koja je data u ovom prilogu. 1B. 1B ili 1C iznosi 5% ili više. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe . pH ≤2 Baza. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. Tabela 3. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%.2.

2.3. 3. 3.3. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za .5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.2.2. da li neki agens izaziva teško (npr.2. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR).3. 3.2. U pojedinim sluĉajevima. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. ireverzibilno) oštećenje vida. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti . koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene.odlaganje 3. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Teško oštećenje oka/iritacija oka 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. npr.3. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi. Tako npr. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi.3.3. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti.3.1.1. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje).

1 i 3. 3. diskoloraciju roţnjaĉe.2. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom).4.1.1.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili . treba primeniti kad god je moguće. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama. kao što je opisano u Tabeli 3. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena. kada se primeni u oko jedne ţivotinje. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr.2. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24.3. adheziju. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe.1.6.1. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka.1. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko).5 ovog priloga. Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr. ovog pravilnika). Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.1.1.3.2. koja je data u ovom prilogu. 3. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3. uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan. 3.2.2. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude.3.1. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3.zapaljenja duţice (iritis) > 1.3.3.3.2. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja.3. 1. 3. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe.supstance koje deluju korozivno na koţu.1. koja je data u ovom prilogu. kao i validiranih alternativnih metoda.2. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid.6.1.3.5. panus.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima. Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama. . Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4.3. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci.3.3. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke. Tabela 3.4. kao i u odeljcima 1.2. ali ne na sve parametare.4. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve. i to: oko (Kategorija 1) .6. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe. i 1.

3. kada se primeni u oko ţivotinje. i to: . Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje.3. Tabela 3.2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3.3.1.7.2.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko .3.2. preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24.2.1.1. koja je data u ovom prilogu. 3.3.0 ili ≥ 11.2.2.7. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše. 3.2.1.1.3.7. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju.3.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) .1.2. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova.3. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3.3.3. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.3.3. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije.3. 3. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za .3. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji.3. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša .3.3. Za razliku od drugih klasa opasnosti. 3. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan.5.edem konjuktive ≥2. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.

1.3.4. teĉnosti.3.3.5.3.3.3. osim ukoliko ne postoji razlog (npr. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka.moţe odgovarajuće klasifikovati. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3. kada je to moguće. 3.1.3. neorganske soli.3.3. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji.3. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke.3.3. ovog priloga.3. ali ne i na smešu kao celinu.3. objedinjeni su u Tabeli 3.4. fenoli i surfaktanti.2.3.2. 3.3. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.3.3. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.3. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3.3. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju. U tabeli 3.3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze.3.3. 3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1.3. 3.3. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od . koja je data u ovom prilogu. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka. primenjuje se sledeća pretpostavka.3. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj. i 3. 3.3. procena se zasniva na teoriji aditivnosti.2.3 i 3. 3. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.1.3. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3. ovog priloga.3.4. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3.3.3.3.3. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.3. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3.1.3. aldehidi.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim.3. prašinu. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko.3. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka. 3.3.3.4. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.3.3. koja je data u ovom prilogu.3. U pojedinim sluĉajevima.4.3.

odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup.4. kategorije 1A. koja je data u ovom prilogu. kategorija 1) + Efekti na oko.5.3 i 3. 1B. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe. Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.5.3. kategorija 1A.6.3. U tim sluĉajevima. 1C + Efekti na oko. 1B. 1C Efekti na oko.3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. kategorija 1) + Efekti na oko. 1B.3.3. Tabela 3. pH ≤2 Baza. 1C + Efekti na oko. kategorije 1A.4.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe.3.3. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. kategorija 2 Tabela 3.3. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.3.3.4. pH ≥11. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka . 3. kategorija 2 (10 x Efekti na oko.3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.

koji tipiĉno ukljuĉuje patch test. kao i kod senzibilizacije respiratornih organa. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju.4. Kod senzibilizacije koţe. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom.3.1. Definicije i opšta razmatranja 3. u kojoj je faza indukcije. 3. 3. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu.4. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: .1. Druga faza je provokacija.4. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu. 3. Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor.1. tj.1.1. 3.4.1. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje.4.1.4.4. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa.4. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3. ovog priloga. 3.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3.4. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova.4.1. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva.6.5.2. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije). Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3.4.

koja je data u ovom prilogu.4.4. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.1. U tom kontekstu. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3..1. .5. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama.4 i 1.1.4..4. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.1.1.1. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis.1. 1.2. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije.1.4.2.1. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1. koje takoĊe treba uzeti u obzir. ukazivati na alergijsku reakciju. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi. Kategorija 1 3. .1.2. u tim sluĉajevima. 3.1.in vivo imunološki test (npr. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti. .3.4.1.1.1. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma. 3. 3. potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: .1. 2) stepen izloţenosti.Senzibilizaciju koţe.3. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi.1. Tabela 3.2.2.4.2. serološke analize).1.1.4. koţne probe).2. odnosno konjuktivitis i alveolitis. Kliniĉka slika će.Senzibilizaciju respiratornih organa. ovog priloga.in vitro imunološki test (npr.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

2. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije).1. kao što je prikazano u tabeli 3.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata.5.1. koja je data u ovom prilogu. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti. 3. Tabela 3.1. Mutagenost germinativnih ćelija 3.1. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.5. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa.5.odlaganje P501 P501 3.5.5. a koje se mogu preneti na potomstvo.5.2.5.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.5.2.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.5.1. ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju.2. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija. Definicije i opšta razmatranja 3. Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi . 3. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi.1. odnosno organizama. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti . sadrţaj informacija ili segregaciju DNK. 3. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu.

1. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju . Obrazac.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara. a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura .5. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima.2.3. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija.5. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja.2.2. Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3. 3. 3. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance.5. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo.3.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi. ili .pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija. Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: .aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: .5. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija.2. ili .3. stoga. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: . npr.3.2.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 . Klasifikacija se zasniva na opasnosti. 3.3.

.2.mikronukleus test kod spermatida. . U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka.2. .in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre.ispitivanja naslednih translokacija kod miša.test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi. .8.7. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija.5.3.ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa. kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: .6.3.5.2.in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara. .ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti. 3. . 3.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara. .2. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.3. 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija. kao što su: . kao što su: .5.4. 3.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i .3.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara. 3.2.se na osnovu struĉne procene. kao što su: .5. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija.5.ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara.3.5. 3.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija. kao što su: .

U takvim sluĉajevima. osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija. mutagen ≥ 0. 3. mutagen Kategorija 1B. dobro sproveden test.1.1.2.3.1.5. 3.3. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija. mutagen Kategorija 1A. kao i na gasove (V/V).5.9. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan.2.5.2.5.1. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja. Tabela 3.2.3.5. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A.5. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni.3. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka.2. U pojedinim sluĉajevima.3. 3. mutagen ≥ 0.5.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi. period posmatranja.5.3.3.1% Kategorija 1B. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.5. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka.1% Kategorija 2.2.1. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija. mutagen Kategorija 2.3.3.5. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. Nova.3. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa. koja je data u ovom prilogu. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije. mutagen ≥ 1.3.5. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati .

koja je data u ovom prilogu. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.5. Tabela 3.4. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . ovog priloga).5. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da.6. Karcinogenost 3. npr.3. Shodno tome.6.1.3.2.opasnost smeše.3. 3.5.5.6. 3. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3. hemikalije indukuju genetske promene.2. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno .reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija.1.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave.5.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .6. ovog priloga.

studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili . Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost.6.1. Kategoriju 1B. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude.2. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ovog priloga).dejstvo na ljude.6. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva. Tabela 3.2. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude. ovog priloga).eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).1. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja.2.6.2. ovog priloga 3.2. klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena.2.6. 3.6.6.6. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A. supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka).2.2. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih .4. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude.2. * napomena: videti odeljak 3. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. Pored toga. odnosno ţivotinje. ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje.2.

sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja.1. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda. ali se sluĉajnosti. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma. Povećanje . U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze. 3.2. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću.3. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat.2. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću. . Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim.2.6. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. dobijeni u studijama kod ljudi. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze.2. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi.2.2.3. a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng.2. konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti. ali nisu i dovoljni dokazi. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .6. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima. 3.6.

sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu. 3.4.6.2. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost. a ne povećanja zabrinutosti. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora. ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora.2. lokalizaciju.2. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi. .6. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. 3.2. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije. postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. . distribucije. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. Uopšteno. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora.6. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno.2. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu.1. ovog priloga)). Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi.2. 2) više mesta lokalizacije. moţe predstavljati dovoljan dokaz. 8) put izlaganja.6. u dobro sprovedenom ispitivanju.1. 3) progresija lezija u maligne oblike.5. 9) poreĊenje apsorpcije. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza. 3. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude.

2. mutagenost. karcinogen Kategorija 2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal. mitogeneza.2. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama.8.6.9. 3. imunosupresija.2. Tabela 3.2.0% (Napomena 1) Kategorija 1B.1.2.3. npr. karcinogen ≥0.6. karcinogen Kategorija 2. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A.1.1% ≥1. kako je prikazano u Tabeli 3.2.6.1.1% ≥0.6. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma.6. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije.2. . 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta.6. karcinogen Kategorija 1A.6. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti. metaboliti kongenera benzidinskih boja. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih. 3.3. 3. karcinogen Kategorija 1B.7. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena. 3.3. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). koja je data u ovom prilogu.6. ali i na gasove (V/V).2.

Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 .3. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.3.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.3. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev. period posmatranja.3.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.6. U pojedinim sluĉajevima.1.1. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3. ovog priloga. U takvim sluĉajevima.6.1.3. Tabela 3. 3.3.1%.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija. 3. koja je data u ovom prilogu. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.2.6. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3.6.6. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.3.3.6.6. 3. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.3.6.4.

7. ali nije ograniĉen na. 3.rast i razvoj.1. 2) efekti na ili preko laktacije.seksualnu funkciju i plodnost ili . raĊanje. ovog priloga). Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola. Za potrebe klasifikacije. Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost. Toksičnost po reprodukciju 3.1.3. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu. plodnost. štetne efekte na razvoj u pubertetu. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva.1. Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . .1.2. poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema. seksualno ponašanje. Ipak.1.7. kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva. proizvodnju i kretanje gameta. ishod trudnoće.odlaganje P405 P501 P405 P501 3. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija.7. Definicije i opšta uputstva 3.predostroţnosti . 2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva. Takav uticaj podrazumeva.5. 3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe. na normalan reproduktivni ciklus.7.7. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .

Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju.7. ako je moguće.2.7.1.5.4. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama.1. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti.7.2. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). (2) strukturni poremećaji.1. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. Ukoliko se ovi .1. 3.1. 3. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji. bilo pre ili posle roĊenja. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi.1. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude.7. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda. u najširem smislu. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. sve do perioda seksualne zrelosti. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Kategorije opasnosti 3. Tabela 3.7.1. pre svega. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3.2. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja. Za potrebe klasifikacije.7. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja.2.2. ovog priloga. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.3. obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda.7. Toksiĉnost za razvoj se odnosi. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja.

ovog priloga.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju.2.1.2. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije. ovog priloga). metabolizma.2. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju.1. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1.2.7.2.7. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje. a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije. gore navedenih.2. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude. distribucije i izluĉivanja. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.1. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.2.1. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog . Napomena:. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3.7. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće.7. 3.1. 3.2. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance. Osnove klasifikacije 3.

Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. kategoriju 1B ili kategoriju 2.2. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka. potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. 3.3. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A. Ako su podaci o supstanci oskudni.7. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3.2.1. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku. dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi.3.2. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih. ovu supstancu ne treba klasifikovati.7. 3. konzistentnost rezultata. ovog priloga). kao što su: kvalitet ispitivanja. kao što su epidemiološke studije.7. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3.3.2.2.2.1. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1. 3.7. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi. Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3. broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno.3.2.4. . Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu. ovog priloga).2.2.efekta na reprodukciju.2. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa. ovog priloga) 3.1. priroda i stepen efekata. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera).3. kategorija 1B. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije.7. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama.2.7.7.2. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr.

Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja. zakasnelo okoštavanje.3. nespecifiĉnih efekata. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih.2. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci. pa oni ostaju bez hrane i umiru. mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja. npr.7.7.3. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku.7. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa.2. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze. 3. 3.3.4. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije.7. Ipak. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. ne mora se obavezno klasifikovati. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce.2.2. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce.2. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance. na primer.2. u zavisnosti od teţine. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda.7.1.3.2. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna. 3. a koje se. Na primer.5.3. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele . Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. sekundarnog mehanizma. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj.7. Toksičnost po majku 3. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog.4. Na osnovu postojećih podataka.4. 3. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. moţe se reći da toksiĉnost po majku. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena.4.

4.2.4.). . ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke. Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi. kada takvi podaci postoje. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: . oploĊenih ţenki/broj parenja x100). ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene. U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2. polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100).Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). ako su na raspolaganju. 3.7. . smrt embriona/fetusa. Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine.2. . pre nego u kategoriju 1.Indeks plodnosti (br. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena. osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke.7. .Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba. Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku. . klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja. kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena). ponovljivu vezu kod odreĊene vrste. Pored toga. pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode. treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.4. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke.Indeks parenja (br. onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda.Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice.(16) .da pokaţu doslednu. 3. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku.3. smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu). znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja.Uzimanje vode i hrane. npr.

7.4.2. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje. povećanu aktivnost. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. stepen i trajanje kliniĉkih znakova. uĉestalost.Kliniĉke procene.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 . . npr. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju. hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku.5.3..7. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. U praksi.7. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu.2. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci. Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. 3.2. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi. ukljuĉujući kliniĉke znake.5. OECD vodiĉ 421 . markere.5. .7. 3. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju.Post mortem podaci (povećana uĉestalost. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije. iznemoglost. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. gubitak refleksa uspravljanja.5.2. 3. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR). OECD vodiĉ za ispitivanje 415. histopatološke promene na polnim ţlezdama. 3.2.7. Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr.5. Rezultati skrining testova (npr. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. Štetni efekti ili promene. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu. 3.2.2. onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi. supstancu ne treba klasifikovati.5.1.studije toksiĉnosti kombinovanim. U svim ovakvim sluĉajevima. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa.5.7. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga.). 416). to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku).

toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje.3.3.3.8. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti. moraju se objasniti sa posebnim oprezom. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A.3.7. Pored toga.5. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana.2. 3.7. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka .5. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze.7. 3. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza.2. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan. npr. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.7. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno.7.1.5. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna.2.2. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.2.3.7. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti.7. npr. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.6. Kategorija 2.1. 3. ukljuĉujući i njihovu iritaciju.7. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije.1. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju.7. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. teţih oblika gubitka apetita.2. 3.9. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci. Kategorija 1B. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju.1.5. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance.7.2. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.2. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2.4. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa. ovog priloga.7.7. Tabela 3.7.2. 3.

3.7. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema. U pojedinim sluĉajevima. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3% (Napomena 1) ≥3.1. 3.3.Kategorija 1A.7.2. posmatranje.7. koja je data u ovom prilogu. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1. 3.7. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka.7.3. Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2.3.1. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3.2.7.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice). Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje.7.1 %.1.3.2. ovog priloga. ali i na gasove (zapreminske jedinice). U skladu sa odredbama odeljka 3.3.0% (Napomena 1) ≥0.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje .3. Tabela 3.1. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.7.3% (Napomena 1) ≥0.3.4. 3.

Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno. Definicija i opšta uputstva 3. .1.8.1.1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna. trenutno ili sa odloţenim dejstvom. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.1. ovog priloga (videti odeljak 3. Specifična toksičnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost 3. ovog priloga).1.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3. Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.2. neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši.1.7.8.8.6.10. 3. do 3.8. i odeljku 3.

5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.1.2.jednokratna izloţenost. kategorija 1 i 2. peroralno. 6) kancerogenost (odeljak 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3. 3. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .3. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.2. kategorija 3. Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju. ovog priloga). ovog priloga). npr.5.1. 3.jednokratna izloţenost. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance.1. obraĊeni su posebno.2.1.8.5. ovog priloga).1. 1) 3. 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3.8. koja je data u ovom prilogu). kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3. Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.8.8. dermalno ili inhalaciono. ovog priloga). ovog priloga).1. ovog priloga). Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu.1.8. ovog priloga).1.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . 3. . 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3.2. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3. ovog priloga).2.7. 3.3.1.8.9. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3.4.jednokratna izloţenost podeljena je na: .8. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3.7.1. koji su relevantni za zdravlje ljudi. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3.6.8.1. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3.6.9. već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa. .4.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga.10.8.8.

Tabela 3.2. Prolazni efekti na ciljni organ. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.1. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3. epidemiološka. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3.8. relevantni za ljudsko zdravlje.1.8.1. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše. ovog priloga. Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva. 3. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama.1.2.1. ovog priloga).2.1. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga).4.2.1. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa.1.2.9. ovog priloga). Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka.2. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). ukljuĉujući i incidente kod ljudi. pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2.9.8. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1.1.3. 3.2.8.8. 3. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. U izuzetnim sluĉajevima. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.1.8. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. kao npr.9. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.1. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja.2. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama.2.8. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom.8.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se. .

ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. 3. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja.1. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće.2.8.3.3.2.2.8. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.8.1.7. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. U izuzetnim sluĉajevima.1.7. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema.2.1. .8. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). 3.2.8. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2.7.1.1. Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti. koje ne ugroţavaju ţivot.6. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata.1.7. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. 3. Doze.8. 3. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2.2. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode.5.2. 3. sluha i mirisa).

Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje.8. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju.9. koji mogu imati toksikološki znaĉaj.2.jednokratna izloţenost). razmatranje doza.2. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. . 3. odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.1. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. 3.2. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava.9.9.2. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu.2. 3.3. tj. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima.5) multifokalne ili difuzne nekroze.1.8. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost.1. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.2.8. koja je data u ovom prilogu. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. promene u unošenju hrane i vode. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost.1.1.8. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa. 3.2.8.8.1.9. ali i njene doze/koncentracije).8. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. kao što je navedeno u Tabeli 3.

2.8. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1. treba samo da budu smernice.8.0 ≥ C > 1. 3.2.1.2. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši. 3. kao što je npr. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati.1. Dodatna uputstva 3. Pozitivni podaci kod ljudi.2. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3. bez obzira na doze.8. . onda ona treba da se klasifikuje.Tabela 3. ako je to moguće.2. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5.1. One ne predstavljaju striktne vrednosti.10. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.1. na osnovu podataka koji se odnose na ljude.3.2.8.1.10. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. za toksiĉnost bitnih metabolita. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama.10.2. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi. magle. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. tj.10. 3. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. ali i za mnoge već poznate).2. 3. formiranje zajedniĉkih. takva supstanca treba da bude klasifikovana.4.8.10. pre svega. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance. ako postoje.1. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine.8.8.

respiratornog sistema. edem.jednokratna izloţenost.3. osećaj nadraţenosti i suvoća. smanjena budnost. loša koordinacija.2. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj. minimalna inflamacija.1.2.) i histopatološke podatke (npr.2. san. Na primer. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija. bol. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti.2. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. svrab i/ili bol). koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima.8. gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja. poremećaja opaţanja i koordinacije. gušenje i smetnje disanja. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance. rinitis itd. umora. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo.2. nedostatak koordinacije i vrtoglavica.2.8.2. edem. gubitak refleksa. poremećaja pamćenja. 3. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. npr. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija.8. hiperemija. ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje. . 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa. neprijatan ukus. nesvestice. nervoze.

8.8.4.3.4. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti.2.2.3.8. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2.3. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost. 3.3.3. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.3. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.2.4.3.8.4. 3.3. 3. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ.3. 3.1.1. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.4.3. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.1. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze.8.3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga). Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.1. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti.3. ovog priloga.3.8.8. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.8. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim. 3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.8.8.8. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3.3. trajanje.8.1. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.1. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. Kao i supstance.1. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije. Tabela 3.3. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju.

4. kao što je iritacija respiratornog trakta. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena.8. 3.4. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3. kao što je narkotiĉko dejstvo. 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti.4.8. koja je data u ovom prilogu. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.5.8.8.4.8. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. 3. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1.4. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Tabela 3. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 . dok se druga. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.0%. ipak. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.4.3. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa.3.

9.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka.1. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa.9. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3.9.1.9. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Specifična toksičnost za ciljni organ .8. tj.2. koja je data u ovom prilogu). Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . dermalno ili inhalaciono.9.9.1. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.jednokratna izloţenost (odeljak 3. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa.9. 3.8. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . 3. 3.4.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi .3. i 3.1. Definicija i opšta uputstva 3. Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.1.9. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.9.2. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .6.1. peroralno.1.2.9.1. 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude.10.1.9. ovog priloga. prolazno i trajno. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3. do 3. Tabela 3. 3. ovog priloga). Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze.9. 3. odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3.2.5. toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi.1.9.9.višekratna izloţenost 3.1.

2. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Preporuĉene vrednosti doza.2. ovog priloga).2.2.2.5.9. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. Treba paţljivo analizirati sve podatke i. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama.1. neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju. 3. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama. ovog priloga). Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe.3. Preporuĉene vrednosti doza. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.9. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. . relevantni za ljudsko zdravlje.9. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. odnosno koncentracija date su u odeljku 3.6. Procena se bazira na svim postojećim podacima. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. ovog priloga.9. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih. 3.9. kao što su ispitivanja karcinogenosti.2.9. kad je to moguće. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina.2.9. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.2. 3.1.9.1. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti.9. 3.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti. ovog priloga).9. U izuzetnim sluĉajevima. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju.4. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke.2. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti.1. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju. kao npr.4.

2. hematoloških. u vidu kliniĉkih posmatranja. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa.7. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2.9.9. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih.7. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. sluha i mirisa). 3. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita. U izuzetnim sluĉajevima. 5) multifokalna ili difuzna nekroza. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti. 3.2. Doze.9. na osnovu struĉne procene. . kliniĉko-biohemijsih. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.3. ĉak i relativno niskim dozama. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima.3. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. 3.1. izmeĊu ostalih. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom.9. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida. odnosno koncentracijama. hematoloških ili parametara analize mokraće. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije.9. na osnovu nalaza kod ljudi.višekratna izloţenost.2. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .7. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1.6. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.2. 3. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata.7.2. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama.2. koje ne ugroţavaju ţivot. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući.

Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije.9. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim. sve supstance mogu da budu toksiĉne. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. tj.2. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost. promene u unosu hrane ili vode. hematološkim ili parametrima analize mokraće. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije. onda klasifikacija nije opravdana.8. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.9.9. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza.1.1. odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3.9. teška masna degeneracija jetre). 3.9. odnosno prolazni efekti.9. 3.2. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2).2.2. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase. Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove.8. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. 3.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne.2. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. date su preporuĉene vrednosti doze. U ispitivanjima na ţivotinjama. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. .2.9.9. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr. tj.

npr. Tabela 3.9. odnosno koncentracije). Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.9. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 .m. mg/kg t. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja.4. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0.02 3.2. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.2.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t. koja je data u ovom prilogu.7.3.9.2.3.9. /dan mg/kg t. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.9. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. ali i duţine izloţenosti i doze. 3. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.9.2 C ≤ 0.m. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri.9.m.2. 3.9. pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.9.9. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t. Tabela 3.9. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo.3. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti.9.2.2. 3.9. koja je data u ovom prilogu.3.5.m.9. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.6. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.

0 0. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.9.02 < C ≤ 0./dan pri peroralnom unosu. i 3.10. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance. kao što je npr.9.9.1. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza.2./dan) pri peroralnom unosu.2. tj.9.9.10. 3.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0.1.9.2 < C ≤ 1.2.9. 3. 3.8. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti. Kao i supstance.6. kao npr. ali i za mnoge već poznate). formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita.3. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3.10.2.9. ponovljena izloţenost. npr.2.m. 3.2.10. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.9. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.4.9. Dodatna uputstva 3. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca. . pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. treba klasifikovati. onda je treba klasifikovati. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju.2. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama. I obratno. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze. ako je to moguće.9.2. bez obzira na dozu.2. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.7. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora. 3.3. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama.10.9. 3. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama. pa se supstanca ne mora klasifikovati.9.9.9. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih. ≥100 mg/kg t. meĊutim priroda efekta (npr.9. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna.2. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t.3. ovog priloga treba samo da budu smernice. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi.2 3. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi.m.

Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja.3.9. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim. 3.3.4. koja je data u ovom prilogu. 3. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.0%.3.9.3. ovog priloga).3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ).9. 3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka.9. ovog priloga. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.3.2.3.4.1.1. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu.1. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.4.9. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1.1.2.2.3. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti.4. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama.3. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe.9. 3. Tabela 3.9.1. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3.3.9.3.4.9.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.1. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. . a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1.4.9.4. trajanju.

10. Opasnost od aspiracije 3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .5. Definicije i opšta uputstva 3.10. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.odlaganje P501 P501 3. . Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije. 3. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.4.3. koja je data u ovom prilogu. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti .10. Tabela 3.4.4.9.9.1.1.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .9.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .3.5.9.1. Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.

10. MeĊutim.10. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana.3. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana. U ovim sluĉajevima. Posebne napomene 3.10.6.6.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3.1. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu .6. 3.1. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.10.10. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja.1. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah.2.3. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju. 3.1. 3. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana.3. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola.1. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije.10. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.2.1.10.1. nakon gutanja.6. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza.4. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3.10.1. treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema.1. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija.5.10. 3.2. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti. 3.

Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.10.10.3.Tabela 3.10.10.10. .3. ugljovodonike. 3. mereno na 40°C.10. izmeĊu ostalih. 3. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. ovog priloga.5 mm 2/s ili manje.10.4.5 mm2/s ili manje.10.3. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju. 3. već ispitanim smešama.1.3.1.1.2.1.1.5 mm 2/s ili manjim. terpentin i ulje iz borovih iglica. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.2. mereno na 40°C. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.3. 3.3. koja je data u ovom prilogu.10.10.10.3.1. Kategorija 1 3. mereno na 40°C. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.2. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima. 3. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20.3.3.3. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije.2.1. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20.3.1. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva.3.

OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4.1. Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma.1.1. vodom.10.1. . Definicije i opšta uputstva 4. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4. Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance. U sluĉaju metala.Tabela 3.1.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance. vazduhom. farmakokinetike i puta izlaganja.2. anatomije i fiziologije organizma. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula. sedimentom i hranom).

1.2. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od . Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.1.1. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme. vodu i soli. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive. Druge napomene 4.3. stav 3.1.1. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7. 4. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno. 4. 4.1. 4.1.2. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini. 4.1.3. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme.2.0.2.1. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini. Osnovni pojmovi 4.2. ovog priloga. ovog pravilnika.2. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1.1.1.1. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti.1.1.2.1.1.1.0.1. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.

iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). 4. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.2. u nedostatku.3. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1.1.2.1. ovog priloga).0.2.2.1. i odeljak 4. 4.1.5. u nedostatku. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1.1.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Pored toga.0. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti. koja je data u ovom prilogu). akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci.1. 4. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l. 4. Tabela 4.5.2. . Kategorija 2. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.2.0.1.6. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka. log Kow ≥ 4).0. hroniĉno) (primer u Tabeli 4.1. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.3.1. 4. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću.4.1. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4.5.

7.1. 48h EC50 za rakove. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. u nedostatku. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti". Bioakumulacija 4. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow.2. Kategorija 3. klasifikuju se u ovu kategoriju.1.8.7. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l. klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50.2. ili kategoriju 1.7.2. Toksičnost po vodene organizme 4. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Rezultati ispitivanja na ribama. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1. log Kow ≥ 4).2.1. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini. ovog priloga. koja je data u ovom prilogu).8.3.1.1. Na primer. EC10) 4. Lemna spp. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti.log Kow ≥ 4). Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. 4. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati.2. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti.2. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2). Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4.1.1. 4. Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća.2. a odnos izmeĊu log Kow i .2. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima. Kategorija 4. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost.1. Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe.1.1. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. akutno. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini. u nedostatku.

4.9. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: .2.9. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije.2.60% od teoretskog maksimuma. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida.1.2. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti.1. 4.9. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa.2.2. Brza razgradnja organskih supstanci 4.1.9. U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini.2. .9. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. 4. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni.4.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0.2. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje.5. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili . Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije. 4.1.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini.1. 4.1. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. tj. potpuna mineralizacija. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva".9. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka.1.3. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini.

1. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1. hroniĉno.1% (m/m) ili većoj ili . akutno. 3 i 4.2. znaĉajnim sastojcima smeše.1.2.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5).2. Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci.10. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor.2.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja.5.1.5.1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4.2.3.5 ovog priloga)). .sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2. Neorganska jedinjenja i metali 4. hroniĉno.1.3.2. tj. akutno ili kategoriju 1.3. 4.10.5. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala. 4. 4. ako je BPK5/HPK ≥ 0. .1. U odreĊenim sluĉajevima (npr. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.10. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4. hroniĉno. ovog priloga). U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke.1.1.5.1.5.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale.1. ili kategoriju 1. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv. koja je data u ovom prilogu.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1. hroniĉno.3. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj. Znaĉajni sastojci smeše su: . akutno i kategorije 1 do 4. Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0.3. 4.1. kategorija 1.

korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti". Slika 4.1.2.. Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .

.

nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l.5. ili iznad rastvorljivosti u vodi. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.2. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama. . ili iznad rastvorljivosti u vodi.3.3.3.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.1.5.1. .1.1.3. rakovima i algama. Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. a NOEC > 1 mg/l. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance).5.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.3. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . 4. 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.4. na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: .1.5. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin.5. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4.3. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .3. i .5. 2.1.3. . Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme.3.1. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini.primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. 3 i 4. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l.klasifikovati u kategoriju 1. odnosno vodenim biljkama. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.

Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.3.2.5. 4. ovog priloga.3. ovog priloga.1.5.1. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci.1. akutno ili kategorije 1.broj sastojaka. Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom.3. Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.5. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije.2. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.3.3.4.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja.4. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci . kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti.3.4.3. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat). hroniĉno). .3.4. 4.1. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama.3.1.5.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4. L(E)C50m . a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1.4. 3 i 4.1.1. i 4.1.1.3.2. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l. 4.  . U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4.1. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše. 2.1.3.4.4.1. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. ovog priloga.3.5. 4. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1. L(E)C50i . a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.1.

klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1.4.1. npr. koja je data u ovom prilogu.1.2. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1.5. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1.5.5. akutno.3. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme.5.5. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat.3.1.4.1.1.1. Obrazloţenje 4. Tabela 4. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. akutno 4. MeĊutim. Klasifikacija u kategoriju 1.5. npr.3. odnosno kategorije 1.3. alge ili ekvivalentno).3.3. hroniĉno.1. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2. hroniĉno. akutno ili u kategoriju 1.2.5.5. tj.5.3.3.1. hroniĉno.1.3. hroniĉno. Metoda sumiranja 4. 4. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. hroniĉno. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1.3.1.1.3. U postupku klasifikacije smeše. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1. akutno. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr.5. organometalna jedinjenja. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci. 2 i 3.1.3.5.1. kao što je dato u odeljku 4. 4. akutno. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka. 4. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.5.2.1. 4.1. 2 i 3.1.1.5. dafnije.1. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše . ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama. nije moguća.3. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama.3. kao i neke druge supstance.5. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1. akutno. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.1. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina. Postupak klasifikacije 4.5. 4. akutno ili kategorije 1.5.5. hroniĉno.5.1.2.5. ribe.1. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće.1.3.3. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti.5. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti. odnosno potcenjene klasifikacije smeše.5.5.5. 4. ovog priloga.

hroniĉno. Tabela 4.1. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2.3.3. hroniĉno. hroniĉno.3.4. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1.5.5.5. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1. jednak ili veći od 25%. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti.5.1. postupak klasifikacije je završen. hroniĉno. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1. 2. hroniĉno.1. Klasifikacija u kategorije 1.2.1. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1. hroniĉno. hroniĉno Kategorija 4.5.3. 2.3. hroniĉno.1.1. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. ni u kategoriju 2.1. hroniĉno. hroniĉno. 4.5. hroniĉno. hroniĉno.5. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. hroniĉno + Kategorija 2. ovog priloga. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1.5. hroniĉno) + Kategorija 3. hroniĉno Kategorija 2. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. hroniĉno.1.5.3. hroniĉno 4. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.4. hroniĉno + Kategorija 4.5. ovog priloga.5.3.4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3. 3 i 4. postupak klasifikacije je završen. hroniĉno Kategorija 3.2.2.4.4.1. hroniĉno + Kategorija 3. jednak ili veći od 25%. hroniĉno.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.5. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. . U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno. koja je data u ovom prilogu.4.5.5. 3 i 4. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1.3. hroniĉno. jednak ili veći od 25%.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. 4. pomnoţen sa 10. hroniĉno.4. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. hroniĉno. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4. hroniĉno) + Kategorija 2.5. 4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4. 4.5. hroniĉno.1.5. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. 4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. hroniĉno.1. hroniĉno. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2.3.

4. umesto prostog sabiranja procenata. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja.3. . hroniĉno.3.1 10 0. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija.2. akutno ili kategoriju 1.1. Tabela 4.4.5.3. . akutno. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1. akutno i kategoriju 1. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni.5. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50.4 ovog priloga. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4.1.3.001 1000 0. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj. mnoţi M-faktorom. mnoţe odgovarajućim M-faktorom.1.1.5. koja je data u ovom prilogu.1.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4.01 < L(E)C50 ≤ 0.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.1.3 i 4. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka.1.1.5. ovog priloga). iz leve kolone Tabele 4. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu. akutno.6.1.1. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.5.1.5. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.0001 < L(E)C50 ≤ 0.6. hroniĉno.3.1. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka. hroniĉno.001 < L(E)C50 ≤ 0. ili kategorije 1. kao što je dato u Tabeli 4.5. M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.3. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1.5.1. koja je data u ovom prilogu.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.2.1. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: .5.5." 4.3.1. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti.3.formula aditivnosti (videti odeljak 4.00001 < L(E)C50 ≤ 0. akutno i kategoriju 1.3.01 100 0.4.5.

1.4.Tabela 4. Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .

1. koja je data u ovom prilogu. 5. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5.1. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi. Tabela 5. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0.1.1.3. Opasnost po ozonski omotač 5. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu.4.1% 5.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu. 5. Tabela 5. koja je data u ovom prilogu.2. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5.1. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ . Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ.1.2.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5.1.

ili 7. pakovanju. broj 59/10 i 25/11) E. 4. R8 ĉvrsto O. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". pakovanju. koja je data u ovom prilogu. Nije moguće neposredno prevoĊenje O. 6. Tabela 1. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".2. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . br. koja je data u ovom prilogu. 8-13. pakovanju. primenom Tabele 1. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. br. ovog pravilnika. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. pakovanju. 5. ovog pravilnika. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. R2. br.1.1. Nije moguće neposredno prevoĊenje E. procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji.

Nije moguće neposredno prevoĊenje.Zapaljive teĉnosti. R17 Xn.Zapaljivi gasivi. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. kategorija 1. R23 T. R12 je jedno od sledećih: . kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost. R12 teĉnost teĉnost F. Zapaljive teĉnosti. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . R15 F.Zapaljive teĉnosti. R22 T.Zapaljive teĉnosti. H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R12 F+. kategorije 2. tip G Nije moguće prevoĊenje. R11 je jedno od sledećih: . R12 gas F+. H221. R24 T. Zapaljive teĉnosti. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . R21 Xn. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. H220 ili . kategorija 4 Akutna toksiĉnost. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 1. R11 ĉvrsto F+. R23 T. R11 teĉnost F. kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše.Zapaljive teĉnosti. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . R20 Xn.Zapaljive teĉnosti. H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R17 F. R20 Xn. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 3. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. kategorija 4 Akutna toksiĉnost.R10 teĉnost F. R23 T. kategorija 1. kategorija 2. kategorija 2. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili .Zapaljivi gasivi. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. R20 Xn.

R36 Xi. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. R26 T+. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T. R34 C. kategorija 1 Senzibilizacija koţe.jednokratna izloţenost. R41 R42 R43 Xn.jednokratna izloţenost. R27 T+. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. R37 Xi.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost.višekratna izloţenost. kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. R35 Xi. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R39/27 T+. R26 T+. R28 R33 C. R48/20 Xn. R39/25 T+. kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa. R48/21 . kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . kategorija 1A Iritacija oka. kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost. R39/28 Xi. R38 T. R39/26 T+. R26 T+. kategorija 3 Iritacija koţe.T+. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R39/24 T.

R46 Mutageno kategorija 3. kategorija 1A Karcinogenost .jednokratna izloţenost. R68 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R48/22 T. R45 Karcinogeno kategorija 2. R68/21 Xn.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A Karcinogenost.višekratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2.Xn.višekratna izloţenost. R40 Mutageno kategorija 2. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1B Karcinogenost. kategorija 1A (4) . R45 Karcinogeno kategorija 1.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Karcinogenost. R65 R67 Xn. kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 1. R68/20 Xn. R49 Karcinogeno. H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/25 R64 Xn. R48/24 T. R48/23 T. R49 Karcinogeno. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/22 Karcinogeno.višekratna izloţenost. kategorija 1B Karcinogenost. kategorija 1.jednokratna izloţenost.

R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . kategorija 2. kategorija 3. kategorija 3. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 3. kategorija 2.Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1. kategorija 2. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 3. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 2.

kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. kategorija 3. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. hroniĉno. R62 N. kategorija 1. kategorija 3.1. kategorija 1B N. akutno.Toksiĉnost po reprodukciju. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R50-53 N. akutno. kategorija 3. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. . Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. hroniĉno. R51-53 R52-53 R53 N. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Ipak. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. hroniĉno. hroniĉno.2.

Deo 1. Deo 2. odeljak 1.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1. odeljak 3. FIZIČKA OPASNOST 1. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni. Deo 3.3 i 1.4 . pakovanju.2.1. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost.1. Odeljak 2. 1. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti.1. boje. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1. DEO 1.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod.2.7.1. Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. U pogledu oblika.2. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Tabela 1. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. 1.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda.

C. Odeljak 2.15. Odeljak 2. Odeljak 2.9. Odeljak 2. Samozapaljive teĉnosti. E. Samoreaktivne supstance i smeše.8. tipa B. E.15. Odeljak 2.6. kategorija 1 Prilog 1. Deo 2.12. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. Odeljak 2. Zapaljivi gasovi.2. kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. Deo 2. B Prilog 1. kategorija 1. C. Odeljak 2. 2 i 3 Prilog 1. Samoreaktivne supstance i smeše. F Prilog 1. kategorija 1 i 2 Prilog 1.Prilog 1. Odeljak 2. Zapaljivi aerosoli. Deo 2. Organski peroksidi. Zapaljive teĉnosti.7. D.8. Odeljak 2. Samozagrevajuće supstance i smeše.3. Odeljak 2. Deo 2. 2. Deo 2. 2 i 3 Prilog 1. Organski peroksidi.2. tip A. Deo 2. B 1. kategorija 1. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 2. D. tip A. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Odeljak 2. kategorija 1 Prilog 1. tipa B. Deo 2.11. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti . kategorija 1 i 2 Prilog 1. Deo 2. F 1. Deo 2. Deo 2. kategorija 1i2 Prilog 1.10.3. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.

Komprimovani gas. Deo 2. . Deo 2. Deo 2. Oksidujuće teĉnosti.Rastvoreni gas. 2 i 3 Prilog 1.GHS03 Prilog 1. kategorija 1 1.5. Deo 2. Odeljak 2.4.5. tip G. Deo 2. Odeljak 2.6. Deo 2. Oksidujući gasovi. Deo 2. .8: Samoreaktivne supstance i smeše. 1.13.4. Odeljak 2. .Prilog 1. podklasa 1.15: Organski peroksidi. Deo 2. Deo 2. Deo 2.14. Odeljak 2. . Supstance i smeše korozivne za metale.16. Gasovi pod pritiskom: . . tip G. Odeljak 2.2: Zapaljivi gasovi. Odeljak 2.RashlaĊeni teĉni gas. Odeljak 2. podklasa 1. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. .6.1: Eksplozivi. Odeljak 2. 2 i 3 1. kategorija 2. kategorija 1.1: Eksplozivi. Odeljak 2. .Teĉni gas.Prilog 1. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.Prilog 1. Odeljak 2.Prilog 1. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: . kategorija 1. kategorija 1 Prilog 1.5. . Oksidujući ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1.

inhalaciona). dermalna. 2 i 3 2. kategorija 1A.1. Korozivno oštećenje koţe. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Iritacija oka.4.1. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. Akutna toksiĉnost (peroralna. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2. Deo 3. 1B i 1C Prilog 1. Teško oštećenje oka. inhalaciona). kategorija 2 Prilog 1.1.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Akutna toksiĉnost (peroralna. Odeljak 3. kategorija 1 2. Odeljak 3.3. kategorija 4 Prilog 1. Deo 3.2.DEO 2. Odeljak 3. Iritacija koţe.3. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. kategorija 1. Deo 3. dermalna.3.jednokratna izloţenost. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Deo 3. kategorija 2 Prilog 1. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . Odeljak 3.2. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.2.

6. kategorija 1 2. Opasnost od aspiracije. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu .9. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.8. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .2. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3. Odeljak 3.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Odeljak 4.5. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Deo 3. kategorija 1 Prilog 1. kategorija 1A. Odeljak 3. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Senzibilizacija respiratornih organa.višekratna izloţenost. 1B i 2 Prilog 1. . efekti na ili preko laktacije. Odeljak 3.4.jednokratna izloţenost. Deo 3. Toksiĉnost po reprodukciju. 1B i 2 Prilog 1. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Odeljak 3. Mutagenost terminativnih ćelija.1.10. kategorija 1A. dodatna kategorija opasnosti. Deo 4. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1.7. 1B i 2 Prilog 1. Odeljak 3. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. karcinogenost.5.7: Toksiĉnost po reprodukciju.1.4. DEO 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. kategorija 1A. Odeljak 3.

podklasa 1. udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi.2). .H201: Eksploziv.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli.1).H202: Eksploziv. Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost . odeljak 2. podklasa 1.H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi. OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1.H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. Deo 2. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi. podklasa 1.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi.Prilog 1.Prilog 1.Prilog 1. . Deo 2. . odeljak 2. . Odeljak 4.1.1 .1). opasnost od poţara.Prilog 1. Deo 2. kategorija 3 i 4. Deo 4.Prilog 1.H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.Prilog 1. odeljak 2. . kategorija 2 .1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu .3). kategorija 1 .hroniĉno. PRILOG 4. odeljak 2.H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.Prilog 1.3 . Deo 2. kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: .H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. . podklasa 1. Deo 2.3). odeljak 2. . Deo 2.1). odeljak 2.6).2 .4 .Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.5 .H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi. .Prilog 1. . Deo 2. . odeljak 2.Prilog 1. Nestabilan eksploziv .2). kategorija 1 . . podklasa 1.H203: Eksploziv.kategorija 1 .Prilog 1. odeljak 2.Prilog 1. Deo 2. odeljak 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 1 .1). Deo 2.1). odeljak 2. SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1. odeljak 2. kategorija 2 .Prilog 1.1). opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi.

tip B . Deo 2.8.H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. odeljak 2.Prilog 1. Deo 2.Prilog 1. kategorija 1 i 2 . Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.H251: Dolazi do samozagrevanja. kategorija 2 i 3 . . Deo 2. . moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. kategorija 1 . Organski peroksidi.H272: Moţe da pospeši poţar.5) .. kategorija 2 i 3 . kategorija 3 . Deo 2. Deo 2. odeljak 2.6). Deo 2.Prilog 1. odeljak 2. jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. odeljak 2.Prilog 1. oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi. tip A Prilog 1. Deo 2.9.Prilog 1.14): .4).Prilog 1.H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju. kategorija 1 . odeljak 2.. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.H280: Sadrţi gas pod pritiskom. D. odeljak 2. tip A . odeljak 2. kategorija 1 . kategorija 2 . .H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.Prilog 1. . .10). odeljak 2.13.11). kategorija 1 Prilog 1.Prilog 1. odeljak 2.Prilog 1. Deo 2.Prilog 1.H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. odeljak 2. odeljak 2. odeljak 2.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru. Deo 2.. odeljak 2. odeljak 2.Prilog 1.H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.6) . Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Deo 2.Prilog 1.H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. .. .Prilog 1. tip C.14). odeljak 2. Organski peroksidi.H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. teĉni i rastvoreni gas . Deo 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 1 . odeljak 2. kategorija 2 i 3 Prilog 1. Deo 2. . Deo 2. .8). Deo 2.Prilog 1.Prilog 1. kategorija 1 . Deo 2. odeljak 2. kategorija 2 . odeljak 2. kategorija 1 .H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.Prilog 1. .H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti.12). oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.11).15).13.7).. E. Deo 2. odeljak 2.15). tip B . . F . odeljak 2.Prilog 1.12) . Deo 2.8. Deo 2.

odeljak 2. .Prilog 1. kategorija 4 .H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. odeljak 2. kategorija 1 i 2 .Prilog 1.Prilog 1. odeljak 3..H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije. Deo 3. Deo 3. odeljak 3. kategorija 1 Prilog 1.H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).1). Deo 3. . 1. kategorija 3 . odeljak 3. odeljak 3. odeljak 3.Prilog 1. odeljak 3. Deo 3.Prilog 1. Deo 3.1). kategorija 2 .H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).Prilog 1. kategorija 1A. Deo 3.1) .Prilog 1. odeljak 3.Prilog 1. .4).H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). . Deo 2.H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). kategorija 2 .1). Deo 3. odeljak 3. odeljak 3. kategorija 1 . moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas . .Prilog 1. Deo 3. . kategorija 4 . Deo 3. . Deo 2. 1B i 1C .H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). kategorija 1 .Prilog 1. kategorija 3 .1).H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). odeljak 3. Deo 3.16). odeljak 3. kategorija 1 i 2 .2). kategorija 1 i 2 .Prilog 1.2. .3). Deo 3.H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe.10). odeljak 3. Deo 3.1).H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas.1). Deo 3.1). . .Prilog 1.5) .2). kategorija 3 . . Deo 3.H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). odeljak 3. kategorija 1 . odeljak 3.3). . .Prilog 1.H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale. Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi .Prilog 1.Prilog 1.

7).1). kategorija 1A i 1B Prilog 1. kategorija 1A i 1B . odeljak 3. odeljak 3.jednokratna izloţenost. odeljak 3.Prilog 1. odeljak 3. odeljak 3. .Prilog 1. . odeljak 3. Deo 3.6). .5). odeljak 3. Deo 3. kategorija 4 . .Prilog 1. odeljak 3. kategorija 2. odeljak 3. astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa. narkotiĉko dejstvo . kategorija 1 .7).Prilog 1. odeljak 3.6) .Prilog 1. Deo 3.H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). Deo 3. kategorija 2 . . Deo 3.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. efekti na ili preko laktacije.7)..H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. . odeljak 3. Deo 3.5). .jednokratna izloţenost.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.Prilog 1.8). Deo 3. odeljak 3.H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju.Prilog 1. odeljak 3. Deo 3. Deo 3.Prilog 1. iritacija respiratornih organa . . .4). . kategorija 3. dodatna kategorija . Prilog 1. kategorija 1A i 1B . kategorija 2 . kategorija 1 .H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.8).Prilog 1. Deo 3. Deo 3. kategorija 2 .H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija.Prilog 1.8). ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3. .H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Deo 3. .Prilog 1.H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. Deo 3.8).

Prilog 1..H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.9) . kategorija 3 . moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 . Deo 4." . DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2." . ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost.EUH 014: "Reaguje burno sa vodom.1).EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo." .1) DEO 2. 1.višekratna izloţenost. Deo 4. odeljak 3. kategorija 1 . Deo 4.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu." ." 2." .1). kategorija 2 .Prilog 1.3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu .Prilog 1. Deo 4." . odeljak 4.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. hroniĉno. odeljak 4.H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 4 . hroniĉno. Deo 3. Deo 3. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Prilog 1. Deo 4. hroniĉno.H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.Prilog 1.Prilog 1. . odeljak 3.EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas. .2. odeljak 4. akutno. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: .Prilog 1.9). odeljak 4. . odeljak 4.EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside.EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.EUH 018: "Pri upotrebi.1. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. hroniĉno.1). . kategorija 1 . kategorija 2 .1).

" ." .EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju).EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.EUH204: "Sadrţi izocijanate. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe." ." 2.EUH203: "Sadrţi hrom(VI)." .EUH202: "Cijanoakrilat. Pri upotrebi nastaje opasan dim. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE . Ĉuvati van domašaja dece..EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ.EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe.EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas. Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ." . Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." . Moţe da izazove alergijsku reakciju. Moţe da izazove alergijsku reakciju." .1).EUH201: "Sadrţi olovo. Moţe da izazove alergijsku reakciju." . Trenutno lepi koţu i oĉi." ." .EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas. DEO 3.EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe. Opasnost.3. odeljak 5." . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke." .EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima. Deo 5." (Opasnost po ozonski omotaĉ . Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." .Prilog 1. Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev.EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo." ." ." .EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima." .

Deo 3. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. i 5.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 1A. Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2. 3. 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 2. 2 Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . i 28. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti.PRILOG 5. snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli.opšte Ako je potreban medicinski savet.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe. eksploziv Odeljak 2.5) Karcinogenost (Prilog 1. ovog pravilnika. sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 1. 2 (Prilog 1.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl. Deo 2. Deo 3. Deo 3. 1B. 1B. 1B. 2 Odeljak 3. R102 Ĉuvati van domašaja dece.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.7) . 22. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv. R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi. Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. 4. Odeljak 3. Odeljak 3. kategorijama i uslovima za njihovu primenu. Odeljak 3. Obaveštenja o merama predostroţnosti .

2 1.5 1. Odeljak 2. Deo 2. (Prilog 1. Odeljak 2. B. Odeljak 2. Deo 2.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1. E. . 2 Podklasa 1. 2 Tip A. Odeljak 2. 3 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 3. B.1. 1B. Deo 2. 2.Eksplozivi (Prilog 1. (Prilog 1. 1B. C. Zabranjeno pušenje.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A. Deo 3. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2.10) Organski peroksidi (Prilog 1. 1. Deo 2. Odeljak 2.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina. F 1. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. E. Deo 2. obavezno proĉitati Odeljak 3.2. Odeljak 3.7) Eksplozivi (Prilog 1. D. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A. 2. Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. 3 1. Deo 2.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1. C. Odeljak 2. Odeljak 2.3. 2 1.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti.4.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 2 1A. Odeljak 2. 1. 2 1A. 1B. D. Deo 2. 2. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 3.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.

14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1... Deo 2.. Odeljak 2..13. Odeljak 2. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. 3 1 1 1. 2 1 Tip A. Odeljak 2. Deo 2./ zapaljivih materijala. ". 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 1. B.. D. 3 "."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A. F 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala.. E. Deo 2. Odeljak 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Deo 2. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.. Odeljak 2. supstance i smeše (Prilog 1.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom. inkompatibilne materijale.) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/. C. C.. 3 ". (Prilog 1. 2.13) 1 2. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Odeljak 2.. 2.14) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. 2. Deo 2. D.14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. Deo 2..8) 1. B. "..15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.. Odeljak 2.. supstance i smeše (Prilog 1.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/. E.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Deo 2.10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 ". Deo 2. Odeljak 2... F ".Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja. 2 .

5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. 2.8) . Deo 2.8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara. E. Odeljak 2. R230 Drţati nakvašeno sa.. C.. Deo 3.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage. 3 Odeljak 2. Deo 2.3. originalnoj ambalaţi. 1. Odeljak 3. 1. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1. 3 ĉvrsto zatvorenu. 2. Deo 2. zapaljive gasove (Prilog 1. opasnost od eksplozije.kontakt sa vodom. 2. Odeljak 2. Odeljak 3. D. Deo 2.12) ". B. 1. 1. 2. Deo 2. Odeljak 3.ako isušivanje povećava 1. Deo isparenja stvaraju opasnu 3.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale.. 3 Deo 3.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.. Deo 2. (Prilog 1. iritacija respiratornih .. F Odeljak 2. 1. 1. Odeljak 2.2. 3 inertnim gasom. Podklasa . Eksplozivi (Prilog 1. nitroceluloza).1.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. Odeljak 2.

Odeljak 2.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. F 1. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. D. 2. Odeljak 2. Deo 2. F 1 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1.2. Odeljak 2. 1. Deo 2. 1. C. 2 1. Deo 2.1) Tip A.. E.15) Eksplozivi (Prilog 1. 2 . 2. Deo 2. C. Deo 2. B. (Prilog 1.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. Odeljak 2.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. Deo 2.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1.6) statiĉkog 1. Odeljak 2. D. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. 3 . 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1. elektrostatiĉki osetljiv 1.ako je eksploziv 1. Odeljak 2. C.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. .. 2 Tip A. 3 . 1. B.R235 Ĉuvati na hladnom.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu.6) 1. 3 1. Deo 2. Odeljak 2. ". E. D. 1. E. R240 i oprema za Odeljak 2. 2.. Deo 2.15) Korozivno za metale (Prilog 1. Deo 2. Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2.5 . B. Deo 2. Odeljak 2.11) Organski peroksidi (Prilog 1.6) pretakanje.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/. Deo 2.7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi.1. Koristiti opremu koja Odeljak 2. 2..3. F Podklasa . Deo 2. 2. 3 Tip A.4. Odeljak 2.

Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1. Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.4. Deo 3. 1A. 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.4) magle/ pare/ spreja.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1.3) 1 Podklasa ".2. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1. Deo 3. Deo 3.2) Toksiĉnost po reprodukciju . Oksidujući gasovi (Prilog 1. ĉak ni kad su iskorišćeni. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju.1. 1 Odeljak 3. Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2.9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1..elektriciteta.8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1. . treba da naznaĉi vrstu 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. 2 paru/ sprej (Prilog 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 1. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3.4) Eksplozivi (Prilog 1. 1. 2 (Prilog 1.3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 2. 4 Deo 3.. Odeljak 3. 1. Odeljak 3. 1C Odeljak 3. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti. 3. 2 Deo 3. 1B.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3.5 grubog rukovanja.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 3. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja.

efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju .detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 2 Odeljak 3. 2 Oprati . 2.. Odeljak 3.. Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Odeljak 3. 2. Odeljak 3.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1. 1A. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 3. koţom ili dermalna (Prilog 1. 1C Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 4 . 4 Deo 3.. 2 odećom.2) Iritacija oka ". 1. Odeljak 3. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. Deo 3. 1B.3) nakon rukovanja. 3. (Prilog 1.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. 2 ekspozicija (Prilog 1. Deo 3. reprodukciju .. 3. 1. 1. Deo 3. Deo 3.9) Ne jesti.2) Iritacija koţe (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. 2 Deo 3. Deo 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. Deo 3.

Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ .8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1. 2 Deo 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. . Deo 3. 2 (Prilog 1.4) mesta.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 2. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 4. 1. 2.peroralna (Prilog 1. 4 Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.ako to nije naĉin (Prilog 1. 1 odelo van radnog Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. Odeljak 3. 1. 3.1) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo provetrenom 3. 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. 3.1) ţivotnu sredinu.8) prostoru. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1. Deo 4. R273 oslobaĊanje u korišćenja.

Odeljak 2. 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.3. 3 Odeljak 2. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. Deo 4. zaštitne opreme.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1. 2 (Prilog 1. Deo 2. 1 Odeljak 2. (Prilog 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 2. C. F Odeljak 2.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1. 2 (Prilog 1. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 2. Deo 2. 1.1.4. Odeljak 4.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.2. E. 3 (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. C. 2. naoĉara i zaštite za lice. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. 1. B. D. Deo 2. Deo 5. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 3 Odeljak 2. Deo 2.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Odeljak 5.1) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Deo 2.5 Naznaĉiti zaštitu za lice. 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. 1. (Prilog 1. 1. Deo 2.14) Organski peroksidi Tip A.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. . D. E. 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. B.

3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2. Deo 3. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi. Deo 2.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1.13) R283 na plamen/ vatru. 2 1A. Odeljak 3. 3. 1A. 4 opreme. 2 1A. 1B.3) Iritacija oka (Prilog 1. 1 1 . Deo 3. naoĉara i zaštite za lice.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 1A.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 3. Odeljak 3. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Nositi odeću otpornu Odeljak 2.Odeljak 2. 1B. Odeljak 3. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 1B. 1B. Deo 2. 2. Odeljak 3.

Deo 3.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. svetlosti. 3. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 3. opremu za zaštitu Odeljak 3. Odeljak 3. 1 1. Odeljak 3. organa. Deo 2. 3. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1. Odeljak 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti .9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3. Deo 3.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. 2.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. 3 1. Deo 3. zapaljive gasove Zaštititi od vlage. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom. Odeljak 3.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1. 2 Tabela 3.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 2. 4 2 1 . Deo 3.4) 1A. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme.11) 1. (Prilog 1. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 2. 2. Deo 3. Odeljak 3. 1B.1) Iritacija koţe (Prilog 1. 2.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. 1C 1 1 1. Deo 2. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.4) respiratornih organa.

14) 1. Deo 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. 4 1A. Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. 1B.13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ . 1B. Odeljak 3. Deo 3.8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.jednokratna izloţenost. Deo 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 1B. Odeljak 2. 2. Deo 2. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2. 3.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1C 1. 2. Deo 2. Deo 3. Odeljak 3.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 3 1A. Odeljak 3. Deo 3.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1. Odeljak 2. 1C 1 3 3 1A. 1C 1 2 1 1 .

2 Dodatna kategorija 2 1. 1C 1 1 3 . Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju .jednokratna izloţenost (Prilog 1. 3 1. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 1. Deo 3.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3. Deo 3.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. 2.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru. Deo 3. 2 1A. 1B.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1B. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ . 2 1A.5) Karcinogenost (Prilog 1.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ . 2 1A. Odeljak 3. 1B. 1B.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Odeljak 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. koţe (Prilog 1. Odeljak 3.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A. Deo 3.

5) obratiti lekaru. Deo 3. izloţenost.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3.1. Deo 3.jednokratna osećate dobro. Deo 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1.2) Iritacija oka (Prilog 1.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.8) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 3. ako se ne organ . Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. 3 2 1 1A. Odeljak 3. (Prilog 1. 2 4 3.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. 1 1. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. 2 . Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 1B. Deo 3. 4 4 3 3 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje. Odeljak 3.

. 1B. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ".efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.jednokratna izloţenost (Prilog 1. Deo 3. .. ako se organ . 2 1. Deo 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1. ".1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna ne osećate dobro. 1. 3..ukoliko treba hitno primeniti antidot. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1C uputstva za prvu pomoć. .. Deo 3. Odeljak 3.. "." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 1B..proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju. 2 RashlaĊeni teĉni gas ".8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. mišljenje.7) Toksiĉnost po reprodukciju . izloţenost (Prilog 1. Deo 3.7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje. Odeljak 3.. 1. Odeljak 3. Odeljak 3. ".5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ".Karcinogenost (Prilog 1.2) Akutna toksiĉnost - 1A.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć." na ovoj 1. Odeljak 2. 1 1 ". 1B. 2 ". Deo 2. Deo 3. Odeljak 3. ." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Odeljak etiketi).ukoliko treba hitno primeniti antidot." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere . Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. 2 ako je potrebno.. Odeljak 3.." Naznaĉiti dodatna 1A. Deo 3. Deo 3.....ukoliko treba hitno primeniti mere. 2 Dodatna kategorija 1.. . Deo 3." na ovoj etiketi). . Odeljak 3. 2. 2 1A. Deo 3.9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1.

1) Isprati usta.2) Ne izazivati povraćanje. Odeljak 3.10) Supstance i smeše 1. Deo 3. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. Deo 2. Deo 1A. Odeljak 3. Deo 3.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 4 uputstva za prvu pomoć.. Odeljak 3.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. . 1 koţe ili osipa: Odeljak 3. koţe.(videti ".1) 3.. Odeljak 2. 1C 3. Odeljak 3. 3 koţe: Odeljak 3. 2. 3.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. 1B. 2 .. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. 1C 3. 1B.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.. Odeljak 3. . Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. 2 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 1 Deo 3." na ovoj etiketi). specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. Deo 3. Deo 1A. 1. Odeljak 2. Odeljak 3.10) umotati u vlaţne zavoje. 2. 4 Deo 3. Odeljak 2. dermalna (Prilog 1. ".4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2.10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1.

2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. 1B.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1. 3. Deo 3.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. Deo 3. Odeljak 3.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Nastaviti sa Odeljak 3. Ne trljati (Prilog 1. Deo 3. (Prilog 1. Odeljak 2.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.4) koji ne ometa disanje.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B. Deo 2. Odeljak 3. 2.3) ispiranjem. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. 4 1A. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 2. povreĊene površine. prolazi: Odeljak 3.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . Deo 2. uĉiniti. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1. 1C 3 3 1 . Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. 1C 1 2 1.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.

1B.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje 1A. 1.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. 1C koţe (Prilog 1. 1C 3. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B. 2 sapuna i vode.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. Deo 2. 2 vode. Odeljak 3.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. 1 Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2. 1B.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 4 Deo 3. 3 Odeljak 2.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 Odeljak 3. dermalna (Prilog 1. Deo 1A. 3 Deo 3.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. Deo 3. 3 Odeljak 2. 2. Deo 2. (Prilog 1.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. 2. 1. 1 Hitno isprati Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3. Deo 1A. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1C 3. Deo 2. 3. 1.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. 1. 1 (Prilog 1. Deo 2. 2.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1. Deo . Deo 3.

Odeljak 3. Odeljak 3. 2 Odeljak 3. Odeljak 2. P370 U sluĉaju poţara: 3. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe. D.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Odeljak 3. 1. (Prilog 1.3. 2.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1 Odeljak 2. 1 Odeljak 3.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 1A.2) Iritacija koţe (Prilog 1.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.12) .1. Deo 3. 3 Deo 3. Deo 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2.2. 1. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 1. 2. 2 (Prilog 1. Deo 2.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1. 1B.1) 1. E. 4 Deo 3. Odeljak 3. 1.4. 3 Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. F Odeljak 2. Deo 2. B.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe. C. 1. Deo 3. Odeljak 2. 1. Odeljak 2. 1C 3.

2) na bezbedan naĉin. Odeljak 2. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.. 2.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2.2. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije. Odeljak 2. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin. Deo 2. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1.5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.. Deo 2.1) 1.4. 2.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1.5 .3.4 municija i njene komponente.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.1.osim ako su eksplozivi Podklasa 1. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2.4: municija i njene 1.2. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Eksplozivi (Prilog 1. 1. 1. za gašenje. Deo 2.ako su eksplozivi 1. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. 2 ". 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . 1 1 Zaustaviti curenje. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti. Odeljak 2. 1.1. Deo 2. Deo 2.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. 3 .8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.. 1.3.14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara. Eksplozivi (Prilog 1..4: Podklasa 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti .4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti.4. 3 1. Odeljak 2. osim ako se P377 (Prilog 1.1) Eksplozivi (Prilog 1. 1. Odeljak 2. 2. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2. Tip A. Deo 2. 1. komponente. 1 1.

14) .12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. (Prilog 1. 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2.4. 1.1) 1. Odeljak 2. supstance i smeše 1. Deo 2. 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.6) odgovarajuće sredstvo . Deo 2. 2 (Prilog 1. Deo 2. C. B (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. 1.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. Deo 2.3. Odeljak 2. 2. Odeljak 2. Deo 2. D.2. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. 1. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. eksploziv Odeljak 2. E. Odeljak 2. 1 Odeljak 2. 3 (Prilog 1.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1.P380 Evakuisati oblast. Deo 2.1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 3 Odeljak 2. Deo 2. 2. F Odeljak 2. B.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.

Deo 2.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj. Deo 3. Odeljak 4. Odeljak 3. 2 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 4. P312 lekara. Odeljak 2.1.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno.Ukloniti sve izvore paljenja. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 3. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. 2 1. 1C 1 1. 3. Deo + povraćanje. Odeljak 3. Odeljak 3. ukoliko se ne Deo 3. Deo 4. 4 2 . 2.) osećate dobro. P334 zavoje.1) P352 vode.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. Ne izazivati koţe (Prilog 1.2) 1. Odeljak 2.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1. P350 sapuna i vode. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. Deo 2. Odeljak 3. (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3.9. Iritacija koţe 1 1 1. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 4. Deo 2. 1B. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1. AKO SE PROGUTA: Deo 3. materijalne štete. 3 1 4 1A.

3) je to moguće uĉiniti. Odeljak 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano. da se odmara u poloţaju Odeljak 3.6) skinuti svu kontaminiranu odeću. Odeljak 3. Deo 3. 1C 1 2 .3) 1 1. Deo 3. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Odeljak 3. Nastaviti sa ispiranjem. Deo 3. Odeljak 3. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo istuširati se. Odeljak 3. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 3. 1B. 3 1A. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Iritacija oka (Prilog 1.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1. Odeljak 3. 1C 3 3 1 1A. Deo 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Deo 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1C 1. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva. 3.4) koji ne ometa disanje. 1B.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ . (Prilog 1. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje. 1B. 4 1A. 2. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3. 2.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. 3.

Odeljak 2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. lekara.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1.8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Odeljak mišljenje. ĉestice sa koţe. Deo medicinski 3. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1.4) savet/mišljenje. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1. Deo 2. 1B.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće. Odeljak 3. 1B. Deo 3.2) mišljenje. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2. Deo 3.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. Odeljak 2. 2 1A.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2 1A. Deo 2. Odeljak 3. 1B.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Deo 3. Deo 2. Deo 3. 3. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. medicinski savet/ Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. lekara. 2 .7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Odeljak 3. Odeljak 3.

. Deo 2. Deo 2. . Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara. Odeljak 2. Deo 3. 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. B.. (Prilog 1. 2. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin. Deo 2. E..ako upotreba vode povećava rizik.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. F Odeljak 2. Odeljak 2. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje.zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 3. Deo 2. 3 (Prilog 1. C. Odeljak 3. Iritacija oka (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2. . 3 Odeljak 2. D.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Odeljak 3..13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. za gašenje. Odeljak 2.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje. Odeljak 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1.14) Eksplozivi Podklasa ". 1. Odeljak 2. 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti . 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. 3 Odeljak 2. Deo 2.

Deo 2.3. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.1) ". Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. P402 Skladištiti na suvom mestu. Deo 2. Odeljak 2. 1..skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1.1. Odeljak 2.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 1. Odeljak 2. Deo 2. 2. Odeljak 2. 3 . Odeljak 2. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1.2. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast.4. Odeljak 2. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije.5 propisima (naznaĉiti).2.14) 1." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast. Deo 2. Deo 2. 1.3. Deo 2.1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . 1. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. 1. 1 1 Tabela 4.4) 1.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. 1.6) .+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.5 Tip A. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom. meĊunarodnim 1. Odeljak 2. 3 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.4.. 1. 2.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.

Odeljak 3. 2. 1B. Odeljak 3. Deo 3.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 2. 3 (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.7) .1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1. Deo 1. koţe (Prilog 1. 3 (Prilog 1. D. 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Deo 2.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem. Odeljak 3. 1B. Odeljak 3.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. (Prilog 1. Odeljak 3. 1C Odeljak 3. Deo 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. C. 1. 3 Deo 3. Deo 3. Deo 3. 1B. F Odeljak 2. 2 (Prilog 1.5) Kancerogenost (Prilog 1A. 1B. Deo 2. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1. 2.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. B. 3 ambalaţi. 2. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. 2 (Prilog 1. gasove (Prilog 1. Odeljak 3. E. 2.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 1. Deo 3. 3 3.

3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 3.. Deo 2. Odeljak 3.16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. F Odeljak 2. Deo 2. 2 (Prilog 1. Deo 2.. 1 1. Odeljak 2. 1. E. Odeljak 2.. C. B. Deo 3. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. Odeljak 2.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. Odeljak 3. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1.. Deo 3. D.. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta. Deo 2. . C.10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /. D. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1. B.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. 2 1.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Odeljak 2. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 2. 2 3 3 1 ". P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. Odeljak 3.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. E. Deo 2. A.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1. Deo 3.. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3. Organski peroksidi Tip . Deo 2. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.8) prelaze…°S/…°F.

". Odeljak 3. Deo 2. 1 Odeljak 2. 3 Deo 3. Odeljak 2..11) A.9) Ĉuvati sadrţaj pod . C.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1.3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. 1. 2. 1. . B. B. A. Deo 2.. 3 ambalaţi.(Prilog 1. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. . 2. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.. C. Odeljak 2. 2 ".. Deo 3. Odeljak 3. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1. zatvoriti. F Odeljak 2. Deo 2. 3 dobrom ventilacijom. Odeljak 2. C. Deo 2. E. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1. A." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. E. D. Odeljak 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. B. F 1.8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala.12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.. F Odeljak 2. Deo 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 2. D. Deo 2. Deo 2.10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu. Deo 3." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu.15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2 smeše(Prilog 1. E.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost.. Deo 2. gasove (Prilog 1. 2 1. D.

Deo 2.4.. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Odeljak 2. 2. E.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. 1. C. Odeljak 2. D. Tabela 5. Deo 2.3) Organski peroksidi (Prilog 1.. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti). Odeljak 2. 3 1. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti.1. 1. Deo 2. 3 . Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. Deo 2. C. dobavljaĉ treba da E. ambalaţe u/ na .6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1. Odeljak 2. B. Odeljak 2.5 1.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. C. Odeljak 3. Deo 2.3. 1.. Deo 2.15) 1. Odeljak 2. P235 Drţati na hladnom. F naznaĉi temperaturu. Odeljak 2. Deo 2. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1. P235 Drţati na hladnom.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 3 Tip A.2.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 2. 1. Deo 2.. E. D.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F. B. Odeljak 2. 2 ". 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom. "." ProizvoĊaĉ/ Tip A.. 2.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A.. B. 1. D. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 2. Deo 2.

1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 4 Deo 3. D. 1B. Deo 2. 2 Odeljak 3. 1 Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 1A. A.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. Deo 3. 1. 2.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. B. 2 (Prilog 1. 1C 3. Odeljak 3. 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. 2. Deo 3. E. 1B. Odeljak 3. 2 izloţenost (Prilog 1.Odeljak 2. 3. 3 (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . 3. 1B. 1. Deo 2.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. 2. Odeljak 3. C. 4 Deo 3. 1A. Odeljak 3.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2. 1B.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1.

8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 3.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. Deo 5. Odeljak 3.1) 3 1. 4 1 PRILOG 6. Poglavlje 3. Deo 4. Deo 4.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1. stav 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. .10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 4.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Deo 3. i 1. 3. Deo 3. Odeljak 4.izloţenost. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost. 2.2.1. Deo 3. 2 1 1 1.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 5.

1. acetilen. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside.3.2.1.4-dioksan. Deo 2." . EUH014: "Reaguje burno sa vodom." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja. 2 ili 3." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1. dietil etar i 1. slabijih materijala.1. npr.1. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih. npr. navedene u Prilogu 1. 1.1. 1. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi.6. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama. odeljak 2.1. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu. 1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas. acetilhlorid. Dodatna obaveštenja o opasnosti .2." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše. kategorija 1.1. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. 1." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi. alkalni metali.fizička i hemijska svojstva 1. 1.5. 1. titan-tetrahlorid.2.2.1.1. odeljak 2. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva.1. 1.2. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. Deo 2. npr.1.2.4. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. Dodatna obaveštenja o opasnosti .." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. npr. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo.

3. 1.3. stav 9.2." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja. 1. kategorija 3. koja pokazuje ove efekte. npr. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1.3. 1.. Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća.2. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. kategorija 1 ili 2. i Prilogom 1.2. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima.iskustava uoĉenih u praksi ili . POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1. Deo 3. ovog pravilnika. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe. 2.1.10. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid.2. Deo 3.6. Tabela 3. odeljak 3.1. napomena 1. na osnovu: . što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka.1.3. DEO 2.1%. do 2.1. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. ljuštenja ili pucanja koţe." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu. odeljak 3.5.2. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25.4.2. Smeše koje sadrţe olovo . Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. npr. 1.

Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. sadrţe više od 0. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI)." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. 2.0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri.5. mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Trenutno lepi koţu i oči. 2. oligomeri. Ukoliko nije već naznaĉeno.4. Čuvati van domašaja dece.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima).3." Ako su dodata redukciona sredstva. kada su hidratisane.2. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi". sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo. predpolimeri ili njihove smeše)." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement." 2.0002%. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno." 2. Moţe da izazove alergijsku reakciju. mereno prema standardu SRPS ISO 6503. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. Opasnost. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: .

kategorija 1 ili kao karcinogena. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.7." 2. Moţe da izazove alergijsku reakciju.9. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe. Pri upotrebi nastaje opasan dim. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C.1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor)." 2. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum." 2. Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima.10.1% (m/m) ili . a koja sadrţi: . a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva." 2. Moţe da izazove alergijsku reakciju.6.8." 2.

sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem.2.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju.10. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3.1. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. kategorije 1.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0. 2. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1.. 3. 3.1. Deo 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti." 2. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. DEO 3.1.10.višekratna izloţenost.. Tabela 1.najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. 2 ili 3. ovog priloga. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije.1.1. kategorija 1. odeljak 3.1. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev.4. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3.1.3.11.1. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3. i 3. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.1. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0.3. kategorija 1.2% (V/V) za gasovite smeše. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost. kategorija 1A. Redni broj 1.1. 1B ili 2. Deo 3.1.1% (m/m) ili . Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti .10.2. sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. ili kao korozivno za koţu. kategorija 1.1. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu.2. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. odeljci 3.

1. potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025.1.2. kategorija 2. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3.3. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025. 3. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje.2.2. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.2.1.2. karcinogenost.1.2.2. 3. ovog priloga ili . 3. toksiĉnost po reprodukciju. ili 3.4. mutagenost germinativnih ćelija. Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata.1.3. 3. kategorija 1 ili 2.2. Taktilno upozorenje 3.1. . ovog priloga nisu potrebna. ili 3. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše. 3.4.1. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.3.2.4. kategorija 2. opasnost od aspiracije. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu. korozivno oštećenje koţe. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost. a kojim se potvrĊuje da je: .tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.1.1.1.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje.1. kategorija 2.2.2. senzibilizaciju respiratornih organa. kategorije 1 ili 2.2. Napomene 3. 3.2.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda.1. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683.

DEO 4. OVOG PRAVILNIKA . POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. . STAV 3.Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29." DEO 5.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful