PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEAVANJU I OGLAAVANJU HEMIKALIJE I ODREENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se nain klasifikacije, pakovanja, obeleavanja i oglaavanja hemikalije i odreenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleavanje UN, svojstva supstance za koju moe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadraj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

lan 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) klasa opasnosti oznaava prirodu fizike opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se blie odreuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafikih elemenata kao to su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) re upozorenja jeste re koja ukazuje na odgovarajui nivo opasnosti i koja upozorava na moguu opasnost, a koriste se sledee rei: - opasnost jeste re upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - panja jeste re upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obavetenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smee, ukljuujui i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obavetenje o merama predostronosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuene mere za smanjenje ili spreavanje tetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smei prilikom njihovog korienja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih slinih ili razliitih molekula pod uslovima odgovarajuim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreenom opsegu, pri emu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadri: (a) vie od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ine dva ili vie elemenata sastavljena tako da se mehanikim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smeom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granina koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smei kao neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smee kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronino, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smee koja sadri tu supstancu; 14) granina vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojaka u supstanci ili smei iznad koje se ta neistoa, aditiv ili pojedinani sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smee; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalae i sadraja u njoj ili proces kojim se sadraj pakuje u ambalau; 16) ambalaa jeste jedna ili vie posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadravanja sadraja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meuambalaa jeste ambalaa koja se postavlja izmeu unutranje ambalae, odnosno proizvoda i spoljanje ambalae.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti lan 3
Hemikalije (supstance i smee) se klasifikuju u jednu ili vie klasa opasnosti uporeivanjem podataka o svojstvima supstanci i smea sa kriterijumima za klasifikaciju u odreenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smee predstavljaju fiziku opasnost ako se na osnovu fizikih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledeih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujui gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive tenosti; - zapaljive vrste supstance i smee; - samoreaktivne supstance ili smee; - samozapaljive tenosti; - samozapaljive vrste supstance i smee; - samozagrevajue supstance ili smee; - supstance ili smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove; - oksidujue tenosti; - oksidujue vrste supstance i smee; - organski peroksidi; - supstance i smee korozivne za metale.

Supstance i smee predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiu na ivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledeih klasa opasnosti: - akutna toksinost; - korozivno oteenje koe / iritacija koe; - teko oteenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koe; - mutagenost germinativnih elija; - karcinogenost; - toksinost po reprodukciju; - specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost; - specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smee predstavljaju opasnost po ivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiu na ivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omota". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smea se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na nain dat u Prilogu 1. Odreeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci lan 4

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik supstance duan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u lanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemiolokih studija i iskustava o efektima na ljude, kao to su statistiki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

3) druge podatke koji su dobijeni na nain dat u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0; 4) nove podatke iz naunih istraivanja; 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meunarodno priznatim programima o hemikalijama. Podaci iz stava 1. ovog lana odnose se na fiziko stanje, odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik supstance duan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. ovog lana odgovarajui, pouzdani i nauno potvreni.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o smei lan 5

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik smee duan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smei ili supstancama koje ona sadri na osnovu kojih se moe utvrditi da li smea predstavlja fiziku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke o samoj smei ili supstancama koje ona sadri dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u lanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemiolokih studija i iskustava o efektima na ljude, kao to su statistiki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smee ili supstance koje ona sadri; 3) druge podatke koji su dobijeni na nain dat u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0; 4) druge podatke o samoj smei ili supstancama koje ona sadri koji su dobijeni u skladu sa meunarodno priznatim programima o hemikalijama. Ako proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1. ovog lana koji su dostupni za samu smeu odgovarajui, pouzdani i nauno potvreni, ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smee. Za procenu opasnosti smee u odnosu na mutagenost germinativnih elija, karcinogenost i toksinost po reprodukciju na nain dat u Prilogu 1. Deo 3. odeljak 3.5.3.1, 3.6.3.1. i 3.7.3.1, koriste se podaci za supstance koje smea sadri. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smee ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih elija, karcinogenosti ili toksinosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinane supstance u smei, takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smee. Za procenu opasnosti smee u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. Deo 4. odeljak 4.1.2.8. i 4.1.2.9, koriste se iskljuivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. ovog lana za supstance koje smea sadri.

Kada podaci o svojstvima same smee nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smee mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadranim u smei i slinim smeama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajui za procenu opasnosti smee u skladu sa lanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na ivotinjama i ljudima lan 6

Nova ispitivanja na ivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smee vre se samo ako nema drugih naina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raena u druge svrhe, kao npr. klinika ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smea.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smeu lan 7

Nova ispitivanja radi utvrivanja da li neka supstanca ili smea predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu mogu se vriti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrivanja da li supstanca ili smea predstavlja fiziku opasnost moraju se izvriti ako nema dostupnih odgovarajuih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog lana vre se u skladu sa: 1) metodama koje su ureene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauno potvrenim principima ili metodama za koje je uraena validacija u skladu sa meunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smee lan 8

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreivanja opasnosti supstance ili smee, procenjuje identifikovane podatke iz l. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujui kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u lanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik je duan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom lanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog lana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da procenu opasnosti supstance ili smee vri

utvrivanjem kvaliteta podataka na osnovu strune procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajui u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smeu dostupni samo podaci iz lana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da za procenu opasnosti smee koristi naela premoavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog lana ne mogu primeniti naela premoavanja ili struna procena i utvrivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granine koncentracije za klasifikaciju supstance i smee lan 9

Specifina i opta granina koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojka u drugoj supstanci ili smei dovodi do klasifikacije te supstance ili smee kao opasne. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da odredi specifinu graninu koncentraciju kada odgovarajui i pouzdani nauni podaci pokazuju da je supstanca ili smea opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od optih graninih koncentracija propisanih za odgovarajuu klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe da odredi specifinu graninu koncentraciju i u sluaju kada odgovarajui i pouzdani nauni podaci pokazuju da supstanca ili smea nije opasna iako sadri opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili veoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od optih graninih koncentracija propisanih za odgovarajuu klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifine granine koncentracije ne odreuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreivanja specifine granine koncentracije, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da uzme u obzir svaku specifinu graninu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja. U postupku klasifikacije, specifine granine koncentracije iz st. 2. i 3. ovog lana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opte granine koncentracije propisane za odgovarajue klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smee lan 10

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moe klasifikovati kao opasna po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronino, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smee ili druge supstance koja sadri supstancu iz stava 1. ovog lana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreivanja M-faktora proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja.

Granina vrednost lan 11

U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili vea od graninih vrednosti odreenih na nain propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smee uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neistoe ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili vea od graninih vrednosti odreenih na nain propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni sluajevi koji zahtevaju dodatnu procenu lan 12

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledee podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smee, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smee iz lana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajue i pouzdane podatke koji pokazuju da se fizike opasnosti supstance ili smee identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat naunih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smea nije bioloki dostupna; 3) odgovarajue i pouzdane naune podatke koji ukazuju na sinergistike ili antagonistike efekte supstanci sadranih u smei, ako je procena opasnosti smee vrena na osnovu podataka o supstancama sadranim u smei.

Klasifikacija supstance i smee lan 13

Kada na osnovu procene podataka iz l. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smea ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duan je da klasifikuje supstancu ili smeu u jednu ili vie klasa opasnosti, odnosno u jednu ili vie razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog lana odreuju se i: 1) jedna ili vie kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili vie obavetenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz take 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smee u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smee lan 14

Na klasifikaciju smee ne utiu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradei razliite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smei, gradei razliite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moe da se samopolimerizuje, gradei oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smee na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vri se ako: 1) nijedna supstanca u smei ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moe zakljuiti da smea nee izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauni podaci ukazuju da promena sastava smee nee dovesti do promene u klasifikaciji smee ili 3) smea se stavlja u promet u obliku aerosolnog rasprivaa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalai aerosolnog rasprivaa je jasno, itljivo i neizbrisivo naznaeno ime i adresa ili zatitni znak (logo) snabdevaa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smee lan 15

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da se informie o novim naunim ili tehnikim podacima koji mogu da utiu na klasifikaciju i da izvri reviziju klasifikacije supstance ili smee koju stavlja u promet uzimajui u obzir i nove, odgovarajue i pouzdane podatke. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da izvri reviziju klasifikacije smee ako je dolo do promena u sastavu smee, i to: 1) do odstupanja od poetne koncentracije jednog ili vie opasnih sastojaka smee takvog da je promena u sastavu smee jednaka ili vea od propisanih opsega datih u Prilogu 1. Deo 1. Tabela 1.2. ili 2) do zamene, odnosno dodavanja jednog ili vie opasnih sastojaka, takve da je njihova koncentracija jednaka ili vea od graninih vrednosti propisanih u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. Revizija klasifikacije se ne vri ako postoje validni i nauno potvreni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. ovog lana, odnosno promene u sastavu smee iz stava 2. ovog lana nee dovesti do izmene klasifikacije. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smee u skladu sa rezultatima revizije, izuzev ako je supstanca ili smea ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci. Na supstance ili smee koje su ureene propisima o sredstvima za zatitu bilja ili biocidnim proizvodima, primenjuju se i zahtevi iz tih propisa.

Klasifikacija supstance ukljuene u EU inventar klasifikacije i obeleavanja lan 16

Supstanca moe da se klasifikuje razliito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuena u EU inventar klasifikacije i obeleavanja. U tom sluaju, prilikom upisa supstance u Registar hemikalija, zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloenje za takvu klasifikaciju. Izuzetno od stava 1. ovog lana, supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuena u EU inventar klasifikacije i obeleavanja ako je ona, sa takvom klasifikacijom, ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci.

III OBELEAVANJE
1. Sadraj etikete Elementi obeleavanja lan 17
Na ambalai supstance ili smee klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadri sledee elemente obeleavanja:

1) ime, adresu i broj telefona snabdevaa; 2) nominalnu koliinu supstance ili smee u pakovanju koje je namenjeno za optu upotrebu, osim ako ova koliina nije naznaena na drugom mestu na ambalai; 3) identifikator proizvoda iz lana 18. ovog pravilnika; 4) piktogram opasnosti iz lana 19. ovog pravilnika, ako se moe primeniti; 5) re upozorenja iz lana 20. ovog pravilnika, ako se moe primeniti; 6) obavetenja o opasnosti iz lana 21. ovog pravilnika, ako se moe primeniti; 7) obavetenja o merama predostronosti iz lana 22. ovog pravilnika, ako se moe primeniti; 8) deo za dodatne informacije iz lana 25. ovog pravilnika, ako se moe primeniti. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. Etiketa moe biti napisana na vie jezika, pod uslovom da su podaci dati na svim korienim jezicima isti.

Identifikator proizvoda lan 18

Etiketa mora da sadri podatke koji omoguavaju identifikaciju supstance ili smee (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smee mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu sainjenom u skladu sa propisom kojim se ureuje sadraj bezbednosnog lista. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadri jedno od sledeeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuena u ovaj spisak; 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja ako je supstanca ukljuena u ovaj inventar ali nije ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci; 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleavanja; 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. Identifikator proizvoda za smeu mora da sadri:

1) trgovako ime ili oznaku za smeu i 2) identitet svih supstanci u smei koje doprinose klasifikaciji smee u odnosu na akutnu toksinost, korozivno oteenje koe ili teko oteenja oka, mutagenost germinativnih elija, karcinogenost, toksinost po reprodukciju, senzibilizaciju respiratornih organa ili koe, specifinu toksinost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. Kada smea sadri vie od etiri supstance iji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. taka 2) ovog lana, dovoljno je navesti najvie etiri hemijska naziva, izuzev kada je vie od etiri naziva neophodno da se ukae na prirodu i ozbiljnost opasnosti. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smei koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi, a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smee i izboru odgovarajuih obavetenja o opasnosti.

Piktogram opasnosti lan 19

Etiketa mora da sadri jedan ili vie odgovarajuih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinanoj klasi opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latininih slova "GHS" i odgovarajueg broja, date su u Prilogu 3. u tabelama koje sadre: oznaku za piktogram opasnosti, piktogram opasnosti, klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1. i u Prilogu 3. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.

Re upozorenja lan 20
Etiketa mora da sadri odgovarajuu re upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smee. Rei upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Ako se na etiketi nalazi re upozorenja: "Opasnost", ne navodi se re upozorenja: "Panja".

Obavetenje o opasnosti lan 21

Etiketa mora da sadri odgovarajue obavetenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smee.

Oznake za obavetenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinanoj klasi opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti, a koje se sastoje od latininog slova "H" i odgovarajueg trocifrenog broja, date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Obavetenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao to je dato u Prilogu 4. koji ini sastavni deo ovog pravilnika. Kada je supstanca ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci, ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti, pored obavetenja o opasnosti iz ovog spiska, na etiketi mora da bude istaknuto i obavetenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku.

Obavetenje o merama predostronosti lan 22

Etiketa mora da sadri odgovarajua obavetenja o merama predostronosti. Oznake za obavetenja o merama predostronosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti, a koje se sastoje od latininog slova "P" i odgovarajueg trocifrenog broja, date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Obavetenje o merama predostronosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao to je dato u Prilogu 5. koji ini sastavni deo ovog pravilnika. Obavetenje o merama predostronosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. uzimajui u obzir i obavetenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naine korienja supstance ili smee.

Odstupanja od obeleavanja u posebnim sluajevima lan 23

Odstupanja od obeleavanja u posebnim sluajevima data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.3. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas; 2) kontejnere za gas namenjene za propan, butan ili teni naftni gas; 3) aerosole i kontejnere sa zapeaenim raspraivaem koji sadre supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije; 4) odlivke metala, legure, smee koje sadre polimere, smee koje sadre elastomere; 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehnikog efekta date u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1.

Alternativni hemijski naziv supstance lan 24

Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadranu u smei koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.4. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadri sledee: 1) ime, adresu i broj telefona snabdevaa supstance u smei; 2) trgovako ime ili oznaku za smeu; 3) identifikator proizvoda za supstancu u smei za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa lanom 18. stav 3. ovog pravilnika; 4) predloeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smei sa obrazloenjem da ovaj naziv moe da obezbedi dovoljno informacija o merama zatite zdravlja ljudi i merama predostronosti koje treba preduzeti na radnom mestu, kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smeom, odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu; 5) obrazloenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva, odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu; 6) nominalnu koliinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za optu upotrebu. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreenu supstancu sadranu u smei, ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da vie ne ispunjava uslove iz Priloga 1. Deo 1. odeljak 1.4, snabdeva smee duan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa lanom 18. ovog pravilnika, a ne alternativni hemijski naziv.

Dodatne informacije na etiketi lan 25

Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navode se dodatna obavetenja o opasnosti za supstancu ili smeu sa odreenim fizikim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. Deo 1. odeljak 1.1. i 1.2, koji ini sastavni deo ovog pravilnika. Dodatno obavetenje o opasnosti iz stava 1. ovog lana treba da glasi kao to je dato u Prilogu 6. Deo 1. odeljak 1.1. i 1.2. i u Prilogu 4. Deo 2. Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navode se dodatna obavetenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci, a koja su data u ovom spisku.

Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navodi se dodatno obavetenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zatitu bilja. Dodatno obavetenje iz stava 4. ovog lana treba da glasi kao to je dato u Prilogu 6. Deo 4. i Prilogu 4. Deo 3. Snabdeva moe, u delu za dodatne informacije na etiketi, da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. 1. i 4. ovog lana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoljivost elemenata obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika, da pruaju dodatne informacije, da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleavanja na etiketi. Na etiketi ili ambalai ne smeju se navoditi obavetenja kao to su: "nije tetno", "nije zagaujue", "ekoloko" ili druga obavetenja koja ukazuju da supstanca ili smea nije opasna, kao i obavetenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smee. Za supstancu ili smeu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. Deo 5. primenjuje se sledee: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti; 2) rei upozorenja, obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. Na etiketi smee iz Priloga 6. Deo 2. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obavetenje o opasnosti koje treba da glasi kao to je dato u Prilogu 4. Deo 3. i Prilogu 6. Deo 2. Na etiketi smee iz stava 9. ovog lana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz lana 18. ovog pravilnika, kao i ime, adresa i broj telefona snabdevaa smee. Oznake za dodatna obavetenja o opasnosti iz st. 1, 4. i 9. ovog lana, koje se sastoje od latininih slova "EUH" i odgovarajueg trocifrenog broja, date su u Prilogu 4. Deo 2. i 3. zajedno sa pripadajuim tekstom.

Principi prvenstva za piktograme opasnosti lan 26

Kada supstanci ili smei, na osnovu klasifikacije, odgovara vie od jednog piktograma opasnosti, u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledei principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01", nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03", osim u sluajevima kada je navoenje vie od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno; 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06", ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07";

3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05", piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluaju iritacije koe ili oka; 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa, piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluaju senzibilizacije koe ili iritacije koe ili oka. Kada supstanci ili smei, na osnovu klasifikacije, odgovara vie od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti, na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Na etiketi supstanci koje su ukljuene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku, navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti.

Principi prvenstva za obavetenja o opasnosti lan 27

Ako je supstanca ili smea klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa, sva obavetenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi, osim ukoliko se ponavljaju ili su suvina.

Principi prvenstva za obavetenja o merama predostronosti lan 28

Kada se prilikom izbora obavetenja o merama predostronosti utvrdi da su neka od dodeljenih obavetenja suvina ili su nepotrebno dodeljena odreenoj supstanci ili smei, takva obavetenja se izostavljaju sa etikete. Ako je supstanca ili smea namenjena za optu upotrebu, na etiketi se navodi obavetenje o merama predostronosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smee, kao i na odlaganje njene ambalae. Ako supstanca ili smea nije namenjena za optu upotrebu, obavetenje o merama predostronosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smee, odnosno njene ambalae ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu. Na etiketi se navodi najvie est obavetenja o merama predostronosti. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na etiketi se navodi vie od est obavetenja o merama predostronosti ukoliko je neophodno da se prikae priroda i ozbiljnost opasnosti.

Izuzeci od uslova za obeleavanje i pakovanje lan 29

Kada je ambalaa supstance ili smee takvog oblika ili je toliko mala da je nemogue zadovoljiti opta pravila za primenu etikete iz lana 31. ovog pravilnika na nain da etiketa bude u skladu

sa lanom 17. ovog pravilnika, elementi obeleavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. Deo 1. odeljak 1.5.1. Ako na nain odreen u stavu 1. ovog lana nije mogue prikazati sve potrebne elemente obeleavanja na etiketi, odreeni elementi obeleavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. Deo 1. odeljak 1.5.2. Kada je opasna supstanca ili smea iz Priloga 6. Deo 5. namenjena za optu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalae, spisak elementa obeleavanja koje u skladu sa lanom 17. ovog pravilnika treba da sadri etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smeu. Izuzeci od odreenih odredbi obeleavanja, odnosno posebne odredbe obeleavanja za odreene smee klasifikovane kao opasne po ivotnu sredinu date su u Prilogu 6. Deo 2.

Auriranje etikete lan 30

Snabdeva je duan da bez odlaganja aurira etiketu kada doe do izmene u klasifikaciji i obeleavanju supstance ili smee, a naroito u sluaju kada nova klasifikacija ukazuje na veu ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleavanja u skladu sa lanom 25. ovog pravilnika, a u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine. Kada su potrebne izmene u obeleavanju supstance ili smee drugaije od onih navedenih u stavu 1. ovog lana, snabdeva je duan da etiketu aurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. Za opasnu supstancu ili smeu koja spada u sredstva za zatitu bilja ili biocidne proizvode, snabdeva je duan da etiketu aurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureuju sredstva za zatitu bilja ili biocidni proizvodi.

2. Postavljanje i izgled etikete Opta pravila za postavljanje i izgled etikete lan 31

Etiketa se postavlja na ambalau supstance ili smee tako da bude vrsto zalepljena na jednu ili vie povrina ambalae i da se podaci itaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoavaju. Elementi obeleavanja iz lana 17. stav 1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi, tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliine i razmaka da se mogu lako itati. Oblik, boja i veliina piktograma opasnosti, kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, etiketa nije potrebna ako su elementi obeleavanja iz lana 17. stav 1. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalai. U tom sluaju, odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleavanja koji se prikazuju na ambalai.

Raspored informacija na etiketi lan 32

Piktogrami opasnosti, rei upozorenja, obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti prikazuju se zajedno na etiketi. Redosled obavetenja o opasnosti na etiketi odreuje snabdeva vodei rauna da budu grupisana sva obavetenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. Redosled obavetenja o merama predostronosti na etiketi odreuje snabdeva vodei rauna da budu grupisana sva obavetenja o merama predostronosti koja su ispisana na istom jeziku. Grupa obavetenja o opasnosti iz stava 2. ovog lana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obavetenja o merama predostronosti iz stava 3. ovog lana. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadri dodatna obavetenja iz lana 25. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleavanja iz lana 17. stav 1. ovog pravilnika. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti, boja se moe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleavanje. Elementi obeleavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa lanom 25. ovog pravilnika.

Posebna pravila za obeleavanje spoljanje i unutranje ambalae lan 33

Kada je opasna supstanca ili smea upakovana u ambalau koja se sastoji od spoljanje i unutranje ambalae, ukljuujui i meuambalau, spoljanja ambalaa se obeleava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta, a unutranja ambalaa i meuambalaa obeleavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Spoljanja ambalaa iz stava 1. ovog lana moe biti obeleena i u skladu sa ovim pravilnikom, pri emu na spoljanjoj ambalai ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.

Izuzeci od posebnih pravila za obeleavanje spoljanje i unutranje ambalae lan 34

Izuzetno od lana 33. ovog pravilnika, ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleavanje spoljanje ambalae, i spoljanja i unutranja ambalaa, kao i meuambalaa obeleavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Spoljanja ambalaa iz stava 1. ovog lana ne mora da bude obeleena ako su jasno vidljivi elementi obeleavanja koji se nalaze na unutranjoj ambalai ili meuambalai.

Posebna pravila za obeleavanje jedinstvene ambalae lan 35

Kada je opasna supstanca ili smea upakovana u jedinstvenu ambalau koja slui i za stavljanje u promet i za transport, ova ambalaa se obeleava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta, piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalai.

IV PAKOVANJE
Ambalaa lan 36
Ambalaa opasne supstance ili smee mora da ispunjava sledee uslove: 1) ambalaa mora da bude takva da spreava izlivanje sadraja, osim kada su propisani posebni bezbednosni ureaji; 2) ambalaa i zatvara moraju da budu izraeni od materijala koji se ne moe otetiti sadrajem u njoj i koji ne podlee reakciji sa sadrajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja; 3) ambalaa i zatvara moraju da budu dovoljno vrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja, a da pri tom ne doe do otvaranja ambalae; 4) zamenljivi zatvarai na ambalai moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati vie puta, a da sadraj ne iscuri. Ambalaa opasne supstance ili smee koja je namenjena za optu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moe da privue panju dece ili da dovede potroae u zabludu, niti da ima oblik ili dizajn slian onom koji se koristi za hranu, hranu za ivotinje, lekove i medicinska sredstva ili kozmetike proizvode. Ambalaa supstance ili smee koja je data u Prilogu 6. Deo 3. odeljak 3.2.1. mora da ima zatvarae koji oteavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. odeljak 3.1.2, 3.1.3. i 3.1.4.2.

Na ambalai supstance ili smee koja je data u Prilogu 6. Deo 3. odeljak 3.2.1. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. odeljak 3.2.2. Ambalaa supstance ili smee koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta eleznicom, drumskim saobraajem, unutranjim plovnim putevima, pomorskim ili vazdunim saobraajem, u skladu je sa uslovima iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana.

V OGLAAVANJE
Oglasna poruka lan 37
Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukae na odgovarajuu klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. Oglasna poruka za smee klasifikovane kao opasne ili smee iz lana 25. stav 9. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smeu bez mogunosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu), mora da ukae na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita potroaa.

VI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Prelazne odredbe lan 38
Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da klasifikuje, a snabdeva da obelei i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. oktobra 2011. godine, a smee od 1. juna 2015. godine. Do 1. oktobra 2011. godine proizvoa, uvoznik i dalji korisnik moe da klasifikuje supstance i smee u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11). Do 1. oktobra 2011. godine snabdeva je duan da supstance i smee obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom, ili Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaeim propisima. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik je duan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. oktobra 2011. godine do 1. juna 2015. godine. Snabdeva je duan da supstance iz stava 4. ovog lana obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom.

Ako su supstance stavljene u promet pre 1. oktobra 2011. godine, a klasifikovane su, obeleene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), snabdeva je duan da ih ponovo obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. decembra 2012. godine. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da u periodu od 1. oktobra 2011. godine do 1. juna 2015. godine klasifikuje smee u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), a moe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. Ako je smea klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. ovog lana snabdeva je duan da je obelei i upakuje u skladu ovim pravilnikom. Ako su smee stavljene u promet pre 1. juna 2015. godine, a klasifikovane su, obeleene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), snabdeva je duan da ih ponovo obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. juna 2017. godine. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadranu u smei u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) do 1. juna 2015. godine, a nakon ovog roka iskljuivo u skladu sa ovim pravilnikom. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik smee kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) nije duan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom.

Stupanje na snagu lan 39

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

PRILOG 1. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEAVANJE SUPSTANCI I SMEA

DEO 1. OPTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEAVANJA
1.0. Definicije

Gas je supstanca koja: 1) na 50C ima napon pare vei od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20C pri normalnom pritisku od 101,3 kPa. Tenost je supstanca ili smea koja: 1) na 50C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara); 2) nije u potpunosti gasovita na 20C pri normalnom pritisku od 101,3 kPa i 3) ima taku topljenja ili poetnu taku topljenja na 20C ili manje pri normalnom pritisku od 101,3 kPa. Supstanca ili smea u vrstom stanju je supstanca ili smea koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili tenost iz st. 1. i 2. ovog odeljka.

1.1. Klasifikacija supstanci i smea 1.1.0. Korienje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz lana 7. stav 3. Pravilnika
1.1.0.1. Upotreba postojeih podataka 1.1.0.1.1. Podaci o fiziko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvrena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz lana 7. stav 3. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smea ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) podaci su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika; 2) dostavljena je odgovarajua dokumentacija za utvrivanje kvaliteta podataka; 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraivanja je prihvatljiv. 1.1.0.1.2. Podaci o svojstvima koja utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu iz istraivanja koja nisu izvrena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) podaci su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika; 2) ispitivanje obezbeuje pouzdane podatke o kljunim parametrima koji se odreuju i u odgovarajuim metodama ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika; 3) trajanje izlaganja je slino ili due nego kod odgovarajuih metoda ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika, ako je trajanje izlaganja relevantan parametar; 4) dostavljena je odgovarajua i pouzdana dokumentacija o ispitivanju.

1.1.0.1.3. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojee podatke o efektima na ljude, kao to su epidemioloke studije o izloenim populacijama, podaci o sluajnoj ili profesionalnoj izloenosti i klinike studije. Kvalitet podataka o odreenom efektu na zdravlje ljudi zavisi, izmeu ostalog, i od vrste ispitivanja i obuhvaenih parametara, kao i od jaine i specifinosti odgovora, odnosno od predvidljivosti efekta. Kvalitet podataka je odgovarajui ako su zadovoljeni sledei kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloenih i kontrolnih grupa; 2) odgovarajua karakterizacija izloenosti; 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoi mogua pojava bolesti; 4) validnost metode za posmatranje efekta; 5) uzete su u obzir mogue greke (bias) i zbunjujui faktori; 6) statistika pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuak. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajua i pouzdana. 1.1.0.2. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz vie nezavisnih izvora, na osnovu kojih se moe pretpostaviti ili zakljuiti da supstanca ima ili nema odreeno opasno svojstvo, mogu imati dovoljan kvalitet, ak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuak ili pretpostavku. Podaci na osnovu kojih se moe zakljuiti da supstanca ima ili nema odreeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje jo uvek nisu obuhvaene lanom 7. stav 3. ovog pravilnika ili upotrebom meunarodno priznatih metoda ispitivanja. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: - mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kimenjacima; - moe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkimenjacima. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajua i pouzdana. 1.1.0.3. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. Quantitative structure-activity relationship - (Q)SAR, u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreenog opasnog svojstva. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledei uslovi:

- rezultati su dobijeni na osnovu nauno zasnovanog modela (Q)SAR, - na supstancu se moe primeniti odreeni (Q)SAR model, - podaci su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika i - dostavljena je odgovarajua i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. 1.1.0.4. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajuim in vitro metodama mogu ukazati na odreeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vani u pogledu odreivanja mehanizma, to moe biti vano za procenu opasnosti. U ovom smislu: "odgovarajue" su one in vitro metode koje su dobro osmiljene, u skladu s meunarodno priznatim kriterijumima (npr. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreeno opasno svojstvo, ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. Od potvrivanja negativnog rezultata moe se odustati ako su ispunjeni sledei uslovi: - rezultati su dobijeni in vitro metodom ija je nauna utemeljenost potvrena validacijom, u skladu s meunarodno priznatim validacionim principima; - rezultati su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika; - dostavljena je odgovarajua i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. 1.1.0.5. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne slinosti moe oekivati da imaju slina fizikohemijska, toksikoloka i ekotoksikoloka svojstva, odnosno da odgovaraju odreenom obrascu, mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. Koncept grupe se moe primeniti ako se fiziko-hemijska svojstva, efekti na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, odnosno sudbina u ivotnoj sredini odreene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili vie referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). U tom sluaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. Slinosti se mogu zasnivati na: 1) zajednikoj funkcionalnoj grupi; 2) zajednikim prekursorima i/ili verovatnoi zajednikih proizvoda razgradnje u fizikohemijskim ili biolokim procesima, pri emu nastaju strukturno sline hemikalije; 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. Ako se primenjuje pristup grupisanja, supstance se klasifikuju i obeleavaju u skladu s tim.

U svakom sluaju rezultati moraju: - biti odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika; - obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljunih parametara iz odgovarajuih metoda ispitivanja, - obuhvatiti slian ili dui period izlaganja nego kod odgovarajuih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana.

1.1.1. Uloga i primena strune procene i utvrivanja kvaliteta podataka

1.1.1.1. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz lana 5. stav 5. ovog pravilnika, potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu strune procene, a u skladu sa lanom 8. st. 3. i 4. ovog pravilnika. 1.1.1.2. U postupku klasifikacije smea mogu se koristiti strune procene iz razliitih oblasti kako bi se omoguila klasifikacija na osnovu postojeih podataka za to vei broj smea sa ciljem da se obezbedi zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine. Struna procena moe se zahtevati za tumaenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci, naroito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. 1.1.1.3. Utvrivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreenu opasnost, kao to su rezultati odgovarajuih in vitro ispitivanja; odgovarajui podaci dobijeni ispitivanjem na ivotinjama; informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje, analogijski pristup); rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR); iskustva o efektima na ljude, kao to su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima; epidemioloke i klinike studije i dobro dokumentovani prikazi sluaja. Potrebno je na odgovarajui nain proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. Podaci o slinim supstancama i smeama koje se odnose i na supstancu ili smeu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim, kao i rezultati studija o mehanizmu, nainu ili mestu njihovog delovanja. Prilikom utvrivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. 1.1.1.4. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga) uobiajeno je da se klasifikacija vri na osnovu efekata uoenih u odgovarajuim ispitivanjima na ivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ivotinjama i podaci o efektima na ljude, a kada su ovi podaci u suprotnosti, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvrila klasifikacija. Odgovarajui, pouzdani i nauno potvreni podaci o efektima na ljude (ukljuujui i epidemioloka ispitivanja, nauno utemeljene studije sluaja kao to je dato u ovom prilogu ili statistiki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. Dobro osmiljena i voena epidemioloka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata, tako da se na osnovu njih ne mogu uoiti relativno retki, ali znaajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi, ali se u tom sluaju mora proceniti potpunost, kvalitet i statistiki znaaj podataka iz oba izvora.

1.1.1.5. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga), kljuni inioci za odreivanje znaaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja, mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. Kada ovakvi podaci, uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu, izazovu sumnju o znaaju efekata na ljude, prihvata se nii stepen klasifikacije. Kada postoje nauni dokazi da mehanizam i nain delovanja nisu bitni za efekte na ljude, supstancu ili smeu ne treba klasifikovati.

1.1.2. Specifine granine koncentracije, M-faktori i opte granine vrednosti

1.1.2.1. Specifine granine koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa l. 9. i 10. ovog pravilnika. 1.1.2.2. Granine vrednosti 1.1.2.2.1. Granine vrednosti odreuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smee potrebno uzeti u obzir prisustvo odreene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neistoa, aditiv ili pojedinani sastojak u skladu sa lanom 11. ovog pravilnika. 1.1.2.2.2. Granine vrednosti iz lana 11. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu iz Delova 3, 4. i 5. ovog priloga: - specifina granina koncentracija ili odgovarajua opta granina vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga, odnosno ona koja ima niu vrednost, za supstance za koje su date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili - specifina granina koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja, za supstance za koje su date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleavanja i pakovanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili - opta granina vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga, za supstance za koje nisu date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleava, a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili - opta granina koncentracija data u odgovarajuim odeljcima Delova 3, 4. i 5. ovog priloga, za supstance za koje nisu date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleavanja i pakovanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga; 2) za opasnost po vodenu ivotnu sredinu iz Dela 4. odeljak 4.1. ovog priloga:

- opta granina vrednost korigovana korienjem prorauna iz Dela 4. odeljak 4.1. ovog priloga, za supstance za koje je utvren M-faktor za odgovarajue kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja ili - odgovarajue opte granine vrednosti date u Tabeli 1.1. ovog priloga, za supstance za koje nije utvren M-faktor za odgovarajue kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja. Tabela 1.1. Opte granine vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksinost: - kategorije 1-3 - kategorija 4 Korozivno oteenje koe/iritacija koe Teko oteenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ivotnu sredinu - akutna, kategorija 1 - hronina, kategorija 1 - hronina, kategorije 2-4 OPTE GRANINE VREDNOSTI 0,1% 1% 1%(1) 1%(2) 0,1%(3) 0,1%(3) 1%

Napomena: opte granine vrednosti izraene su u masenim procentima, osim za smee u gasovitom stanju kod kojih su izraene u zapreminskim procentima. _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno, videti 3.2.3.3.1 (2) ili < 1% kada je neophodno, videti 3.3.3.3.1 (3) ili < 0.1% kada je neophodno, videti 4.1.3.1

1.1.3. Naela premoavanja za klasifikaciju smea kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee
Kada nisu izvrena ispitivanja same smee kako bi se odredila njena opasna svojstva, ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinane sastojke i sline ispitane smee na osnovu kojih se moe pravilno proceniti opasnost smee, ovi podaci se koriste u skladu sa naelima premoavanja koji su dati u lanu 8. stav 4. ovog pravilnika za svaku pojedinanu klasu opasnosti iz Dela 3. i Dela 4. ovog priloga, u skladu sa specifinim odredbama za smee koje su date za svaku klasu opasnosti. 1.1.3.1. Razblaivanje Ukoliko je smea razblaena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smee, a za koju se ne oekuje da e uticati na klasifikaciju drugih sastojka smee, prilikom klasifikacije postupa se na sledei nain: - nova smea se klasifikuje kao i poetna smea;

- metod koji je objanjen u svakom odeljku Dela 3. i 4. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smea kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smee; - u sluaju akutne toksinosti, primenjuje se metod za klasifikaciju smea na osnovu sastojaka smee (aditivna formula). 1.1.3.2. arna proizvodnja Moe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne are smee sutinski jednaka kategoriji opasnosti drugih ari istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontrolie isti snabdeva, osim ako postoji sumnja da postoji znaajna razlika koja moe dovesti do promene klasifikacije are. U tom sluaju, mora se uraditi nova procena. 1.1.3.3. Koncentracija veoma opasnih smea Pri klasifikaciji smea opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. i Delu 4. odeljak 4.1. ovog priloga, ako je smea klasifikovana u najvie kategorije ili podkategorije opasnosti, a koncentracija sastojaka smee koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se povea, nova smea e biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja. 1.1.3.4. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksinosti Pri klasifikaciji smea opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. i Delu 4. odeljak 4.1. ovog priloga, kada je re o tri smee (A, B i C) sa istim opasnim sastojcima, pri emu su smee A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti, a smea C ima iste aktivne opasne sastojke, ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smeama A i B, onda i smea C treba bude iste kategorije opasnosti kao smee A i B. 1.1.3.5. Veoma sline smee Ako postoje dve smee od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B, 2) C+B za koje vai sledee: - koncentracija sastojka B je jednaka u obe smee; - koncentracija sastojka A u smei iz take 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smei iz take 2); - podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B; - tada ako je smea iz take 1) ve klasifikovana u odreenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smea iz take 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti.

1.1.3.6. Preispitivanje klasifikacije u sluaju promena u sastavu smee Definisana su sledea odstupanja od poetne koncentracije radi primene lana 15. stav 2. taka 1) ovog pravilnika: Tabela 1.2. Naela premoavanja u sluaju promena u sastavu smee Opseg poetnih koncentracija sastojaka < 2.5% 2.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1.1.3.7. Aerosoli Pri klasifikaciji smea opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 3.8. i 3.9. ovog priloga, smeu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smeu koja nije u obliku aerosola, pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utie na opasna svojstva smee nakon rasprivanja i pod uslovom da postoje nauni dokazi koji pokazuju da aerosol te smee nije opasniji od smee koja nije u obliku aerosola. Dozvoljena odstupanja od poetnih koncentracija sastojaka 30% 20% 10% 5%

1.2. Obeleavanje 1.2.1. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti

1.2.1.1. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne irine da bude jasno uoljiv. 1.2.1.2. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika, dijagonala postavljenih horizontalno, odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu povrine etikete, ali ne sme biti manji od 1 cm2. 1.2.1.3. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.3. ovog priloga. Tabela 1.3. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra Izmeu 3 i 50 litara Izmeu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74, ukoliko je mogue najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210

1.3. Odstupanja od obeleavanja u posebnim sluajevima

U skladu sa odredbama lana 23. ovog pravilnika, dozvoljena su sledea odstupanja od obeleavanja:

1.3.1. Prenosivi cilindri za gas

Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara, dozvoljeno je koristiti jedno od sledeih odstupanja od obeleavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas - Etikete za upozorenje". U ovom sluaju, na etiketi se moe nalaziti generiki, industrijski ili trgovaki naziv supstance ili smee pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv nain. 2) elementi obeleavanja koji su navedeni u lanu 17. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci.

1.3.2. Kontejneri za gas namenjeni za uvanje propana, butana ili tenog naftnog gasa (TNG)
1.3.2.1. Ukoliko su propan, butan i teni naftni gas ili smee koje sadre ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu, stavljene u promet u zatvorenim bocama za viekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartue) za teni naftni gas za jednokratnu upotrebu, sa ili bez ventila, namenjene za prenosive aparate - Proizvodnja, kontrola, ispitivanje i obeleavanje.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje, tada se ovakve boce ili posude obeleavaju samo sa odgovarajuim piktogramom i obavetenjima o opasnosti i obavetenjima o merama predostronosti koje se odnose na zapaljivost. 1.3.2.2. Etiketa ne mora da sadri informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ivotnu sredinu. Umesto toga snabdeva je duan da u bezbednosnom listu prui informacije o efektima na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima. 1.3.2.3. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih e moi da preduzmu sve neophodne mere za ouvanje zdravlja i bezbednosti.

1.3.3. Aerosoli i kontejneri sa zapeaenim raspraivaem koji sadre supstance ili smee koje predstavljaju opasnost od aspiracije
U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3.10.4. ovog priloga, supstance ili smee klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3.10.2. i 3.10.3. ovog priloga nije potrebno da budu obeleene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za optu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeaenim rasprivaima.

1.3.4. Odlivci metala, legure, smee koje sadre polimere, smee koje sadre elastomere
1.3.4.1. Za odlivke metala, legure, smee koje sadre polimere i smee koje sadre elastomere nije potrebna etiketa, u skladu sa odredbama ovog priloga, ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu, progutaju ili dou u kontakt sa koom i ako ne predstavljaju

opasnost po vodenu ivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet, bez obzira na to to su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. 1.3.4.2. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga, snabdeva je duan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima.

1.3.5. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehnikih efekata
Eksplozivi iz odeljka 2.1. ovog priloga, koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehnikih efekata, moraju se obeleiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive.

1.4. Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1.4.1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva
Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz lana 24. ovog pravilnika moe da bude odobren za supstancu sadranu u smei samo ako je ispunjeno sledee: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuivo u jednu ili vie sledeih kategorija opasnosti: - bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. ovog priloga; - akutna toksinost, kategorija 4; - korozivno oteenje koe/iritacija koe, kategorija 2; - teko oteenje oka/iritacija oka, kategorija 2; - specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorije 2 i 3; - specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 2; - opasnost po vodenu ivotnu sredinu - hronina, kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana granina vrednost izloenosti u radnoj sredini i 3) proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe da dokae da e se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zatite zdravlja ljudi i merama predostronosti koje treba preduzeti na radnom mestu, kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smeom.

1.4.2. Izbor hemijskog naziva za smee namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema

Za supstance koje se nalaze u prirodi, hemijski naziv kao to je: "esencijalno ulje..." ili: "ekstrakt..." moe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u lanu 18. stav 4. taka 2) ovog pravilnika.

1.5. Izuzeci od obeleavanja i pakovanja 1.5.1. Izuzeci od optih pravila za primenu etikete iz lana 31. ovog pravilnika
1.5.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz lana 29. stav 1. ovog pravilnika, elementi obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledeih naina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploici ili etiketi ili 3) na spoljanjoj ambalai. 1.5.1.2. Etiketa na unutranjem pakovanju obavezno mora da sadri piktogram opasnosti, identifikator proizvoda iz lana 18. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaa supstance ili smee.

1.5.2. Izuzeci od primene elemenata obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika

1.5.2.1. Obeleavanje na pakovanju iji sadraj ne prelazi 125 ml 1.5.2.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz lana 29. stav 2. ovog pravilnika, sa etikete se mogu izostaviti obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadraj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smea klasifikovana u jednu ili vie sledeih kategorija opasnosti: - Oksidujui gas, kategorija 1; - Gas pod pritiskom; - Zapaljive tenosti, kategorija 2 ili 3; - Zapaljive vrste supstance i smee, kategorija 1 ili 2; - Samoreaktivne supstance ili smee, tip C, D, E ili F; - Supstance i smee koje se same zagrevaju, kategorija 2; - Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, kategorija 1, 2 ili 3; - Oksidujue tenosti, kategorija 2;

- Oksidujue vrste supstance ili smee, kategorija 2 ili 3; - Organski peroksidi, tip C, D, E ili F; - Akutna toksinost, kategorija 4, pod uslovom da supstance ili smee nisu namenjene za optu upotrebu; - Iritacija koe, kategorija 2; - Iritacija oka, kategorija 2; - Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 2 ili 3, pod uslovom da supstanca ili smea nije namenjena za optu upotrebu; - Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 2, pod uslovom da supstanca ili smea nije namenjena za optu upotrebu; - Opasno po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1; - Opasno po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 1 ili 2; U sluaju aerosolnih rasprivaa, primenjuju se i izuzeci od obeleavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureuju aerosoli. 1.5.2.1.2. Obavetenja o merama predostronosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika ako: 1) sadraj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smea klasifikovana u jednu ili vie kategorija opasnosti: - Zapaljivi gas, kategorija 2; - Toksinost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije; - Opasno po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 3 ili 4. 1.5.2.1.3. Piktogram opasnosti, obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleavanja datih u lanu 17. ovog pravilnika ako: 1) sadraj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smea klasifikovana kao korozivna za metale. 1.5.2.2. Obeleavanje rastvorljive ambalae namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalae namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledei uslovi:

1) sadraj u svakoj pojedinanoj rastvorljivoj ambalai ne prelazi zapreminu od 25 ml; 2) sadraj u rastvorljivoj ambalai je klasifikovan iskljuivo u jednu ili vie kategorija opasnosti iz odeljka 1.5.2.1.1. take 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaa se nalazi u spoljanjoj ambalai koja u potpunosti ispunjava uslove iz lana 17. ovog pravilnika. 1.5.2.3. Odredbe iz odeljka 1.5.2.2. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smee ureene propisima o sredstvima za zatitu bilja ili biocidnim proizvodima.

DEO 2. FIZIKA OPASNOST

2.1. Eksplozivi 2.1.1. Definicije
2.1.1.1. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smee, 2) eksplozivni proizvodi, osim ureaja koji sadre eksplozivne supstance ili smee u takvoj koliini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluajno paljenje ili aktiviranje ne moe imati nikakve efekte van samog ureaja, kao to su izbacivanje projektila, pojava vatre, dima, toplote ili buke i 3) supstance, smee i proizvodi koji nisu pomenuti u ta. 1) i 2), ija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehnike efekte. 2.1.1.2. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smea je vrsta ili tena supstanca ili smea koja ima svojstvo da sama po sebi moe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaanja gasa takve temperature, pritiska i brzine da moe prouzrokovati tetu u okolini. Pirotehnike supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaaju gasove. Pirotehnika supstanca ili smea je supstanca ili smea ija je svrha da izazove toplotni, svetlosni ili zvuni efekat ili da proizvede gas, dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajue egzotermne hemijske reakcije. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smea koja je termiki nestabilna i/ili isuvie osetljiva pri uobiajenom nainu rukovanja, transporta i korienja. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadri jednu ili vie eksplozivnih supstanci ili smea. Pirotehniki proizvod je proizvod koji sadri jednu ili vie pirotehnikih supstanci ili smea.

Namenski eksploziv je supstanca, smea ili proizvod ija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehnike efekte.

2.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.1.2.1. Supstance, smee i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu ematskog prikaza datog na slici 2.1.2. u ovom prilogu. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2.1.2.2. Supstance, smee i proizvodi iz ove klase, koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv, klasifikuju se u jednu od sledeih est podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1.1 Supstance, smee i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata itavu koliinu u pakovanju, i to trenutno); 2) Podklasa 1.2 Supstance, smee i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila, ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije; 3) Podklasa 1.3 Supstance, smee i proizvodi koji mogu dovesti do poara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila, ali ne i do masovne eksplozije i to: - supstance, smee i proizvodi ije sagorevanje dovodi do oslobaanja znatne koliine toplote, - supstance, smee i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta; 4) Podklasa 1.4 Supstance, smee i proizvodi koji ne predstavljaju znaajnu opasnost: supstance, smee i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluaju paljenja ili aktiviranja. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oekivati izbacivanje pojedinanih delova znaajne veliine. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije itavog sadraja u pakovanju; 5) Podklasa 1.5 Slabo osetljive supstance ili smee koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smee koje mogu da izazovu masovnu eksploziju, ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoa da e pod uobiajenim uslovima doi do aktiviranja ili prerastanja poara u detonaciju; 6) Podklasa 1.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadre samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smee kod kojih je zanemarljiva verovatnoa da e doi do sluajnog aktivitranja ili do irenja eksplozije. 2.1.2.3. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi, moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih est podklasa na osnovu serija ispitivanja, i to od serije 2 do serije 8, koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.1.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.1.1. Kriterijumi za eksplozive

Kategorija opasnosti

Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1.1. do 1.6. moraju se izvriti sledea osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima). Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i 1.1 -1.6 kriterijumima). Termika stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.6.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima). Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreenoj podklasi. 2.1.2.4. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalau koja nije originalna, treba da budu ponovo ispitani.

2.1.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance, smee i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.2. koja je data u ovom prilogu. Napomena uz Tabelu 2.1.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalau koja nije originalna moraju sadrati sledee oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira; 2) re upozorenja: "Opasnost" i 3) obavetenje o opasnosti: "eksploziv; opasnost od masovne eksplozije", osim ukoliko mogua opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2.1.2. ovog priloga, pri emu se na ambalai nalaze odgovarajui piktogram opasnosti, re upozorenja i/ili obavetenje o opasnosti. Tabela 2.1.2. Elementi obeleavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Re Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obavetenje H200: H201: H202: H203: Panja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.6 eksploziv 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5

o opasnosti

Nestabilan Eksploziv, Eksploziv, eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila

Obavetenje o merama predostrono sti prevencija Obavetenje o merama predostrono sti reagovanje Obavetenje o merama predostrono sti skladitenje Obavetenje o merama predostrono sti odlaganje

P201 P202 P281

P372 P373 P380

P401

P501

Bez obavetenja o merama predostrono sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obavetenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostrono P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obavetenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostrono sti Bez obavetenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostrono sti P210 P240 P250 P280

P210 P230 P240 P250 P280

P210 P230 P240 P250 P280

Eksploziv, opasnost od poara, udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280

Opasnost od poara ili izbacivanj a projektila

Masovna obavetenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu

P210 P230 P240 P250 P280

2.1.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.1.4.1. Klasifikacija supstanci, smea i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u est podklasa je veoma sloen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima). Prvi korak je odreivanje da li supstanca ili smea ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2, 3 i 4). Trei korak je odreivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5, 6 i 7). Procena da li je supstanca ili smea, koja u emulziji, suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moe da izazove eksploziju sa udarnim talasom, slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujue tenosti (odeljak 2.13. ovog priloga) ili oksidujue vrste supstance i smee (odeljak 2.14. ovog priloga) objanjena je u Seriji ispitivanja 8. Eksplozivne supstance i smee nakvaene vodom ili alkoholima ili razblaene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost, mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fizikim osobinama (u skladu sa Prilogom 6, odeljak 1.1).

Odreene fizike opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaivanjem, npr. u sluaju neosetljivih eksploziva, ukljuivanjem u sastav smee, proizvoda, pakovanja ili na drugi nain. Izvoenje zakljuaka u postupku klasifikacije vri se prema ematskim prikazima datim na slikama 2.1.1. do 2.1.4. koje su date u ovom prilogu. Slika 2.1.1. Opta ema postupka za klasifikaciju supstance, smee ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)

(*)

videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta, Model propisa, 15. rev. izd. odeljak 2.1.2.

Slika 2.1.2. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance, smee ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)

(*) Klasifikaciju zapoeti sa Serijom ispitivanja 2.

Slika 2.1.3. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)

Slika 2.1.4. Postupak klasifikacije emulzija, rastvora i gelova sa amonijum nitratom

2.1.4.2. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo poveavanje temperature ili pritiska. Skrining ima za

cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaanje energije. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smee koje mogu biti potencijalno eksplozivne, mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.3. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreivanje irenja detonacije, niti iz serije 2 tip (a) za odreivanje osetljivosti na detonacioni ok. 2.1.4.3. Supstanca ili smea se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadri hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6.1 u Dodatku 6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadri hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti, ukljuujui kiseonik, a izraunati balans kiseonika je manji od -200. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2xCO2+(y/2)H2O izraunava pomou sledee formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa; 3) kada organska supstanca ili homogena smea organskih supstanci sadri hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poetak egzotermnog raspada je na temperaturi nioj od 500C (energija egzotermnog raspada moe se odrediti korienjem odgovarajuih kalorimetrijskih tehnika), ili 4) za smee koje se sastoje od neorganskih oksidujuih jedinjenja i organskih materija, gde je koncentracija neorganskih oksidujuih supstanci: - manja od 15% po masi, ukoliko oksidujua supstanca pripada kategorijama 1 ili 2; - manja od 30% po masi, ukoliko oksidujua supstanca pripada kategoriji 3. 2.1.4.4. Kod smea koje sadre bilo koju vrstu poznatog eksploziva, mora se primeniti procedura za prihvatanje.

2.2. Zapaljivi gasovi 2.2.1. Definicija

Zapaljivi gas je gas ili smea gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20C i normalnom pritisku od 101.3 kPa.

2.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.2.2.1. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.2.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.2.1. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su, pri temperaturi od 20C i normalnom pritisku od 101.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smei od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu; ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi, drugaiji od onih iz kategorije 1, koji imaju svojstvo zapaljivosti kada dou u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20C i normalnom pritisku od 101.3 kPa.

Napomena: Za klasifikaciju aerosola, videti odeljak 2.3. ovog priloga.

2.2.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance ili smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.2.2. Elementi obeleavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Panja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti - prevencija Obavetenje o merama predostronosti - reagovanje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

2.2.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Zapaljivost gasova i smea gasova odreuje se metodama ispitivanja ili, u sluaju smea za koje postoji dovoljno dostupnih podataka, metodama izraunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smee gasova - Odreivanje mogunosti paljenja i oksidacione

sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). Kada nema dovoljno dostupnih podataka, moe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("Odreivanje granica eksplozivnosti gasova i para") .

2.3. Zapaljivi aerosoli 2.3.1. Definicija

Aerosol, odnosno aerosolni rasprivai, oznaavaju bilo koji sud napravljen od metala, stakla ili plastike koji se ne moe ponovo puniti i koji sadri komprimovani ili teni gas ili gas rastvoren pod pritiskom, sa ili bez tenosti, u obliku paste ili praha, sa ureajem za izbacivanje koji omoguuje da njegov sadraj bude izbaen u vidu estica u vrstom ili tenom stanju u suspenziji u gasu, kao pena, pasta ili prah ili u tenom ili u gasovitom stanju.

2.3.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.3.2.1. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2.3.2.2. ovog priloga ako sadre sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu, npr.: - zapaljive tenosti sa takom paljenja niom od 93C, koja ukljuuje zapaljive tenosti u skladu sa odeljkom 2.6. ovog priloga; - zapaljive gasove (odeljak 2.2. ovog priloga); - zapaljive vrste materije (odeljak 2.7. ovog priloga). Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smee koje su samozapaljive, samozagrevajue ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola. 2.3.2.2. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka, hemijske toplote sagorevanja i, ukoliko je neophodno, na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreivanja udaljenosti paljenja, kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ogranienom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.3.1. i sa Delom III, odeljcima 31.4, 31.4 i 31.5. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Slika 2.3.1. Slika 2.3.1(1) - za zapaljive aerosole

Za aerosole u spreju, pratiti ematski prikaz izvoenja zakljuaka 2.3.1. (2); Za aerosole u obliku pene, pratiti ematski prikaz izvoenja zakljuaka 2.3.1. (3); Slika 2.3.1(2) - za aerosole u spreju

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance ili smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti - prevencija Obavetenje o merama predostronosti - reagovanje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

Opasnost Panja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (Hc), izraena u kilodulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obino nia od 1,0 (tipina vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinanih sastojaka, kao to sledi: n Hc(proizvod) = [wi % x Hc(i)] i pri emu su: Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; Hc(i) - specifina toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moe se pronai u literaturi, izraunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreivanje toplote sagorevanja tenih ugljovodoninih goriva pomou kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poara - Renik, i Smernice za proizvodnju i skladitenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujui gasovi 2.4.1. Definicija

Oksidujui gasovi jesu gasovi ili smee gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.4.2.1. Oksidujui gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajue gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu isti gasovi ili smee gasova sa oksidacionim potencijalom veim od 23,5% odreenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleavanja za oksidujue gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti - prevencija Obavetenje o merama predostronosti - reagovanje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

Opasnost H270: Moe da izazove ili podstakne vatru, oksidujue sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Da bi se gas ili smea gasova klasifikovala u klasu oksidujuih gasova moraju se izvriti ispitivanja ili primeniti metode izraunavanja, kao to je objanjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smee gasova - Odreivanje mogunosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smee gasova - Deo 2: Odreivanje sposobnosti oksidacije toksinih i korozivnih gasova i smea gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije

2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smee gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili vii od 200kPa, ili gasovi ili smee gasova koji su teni ili teni i rashlaeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, tene gasove, rastvorene gasove i rashlaene tene gasove. 2.5.1.2. Kritina temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u istom obliku ne moe biti pretvoren u tenost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fizikog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od etiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50C, ukljuujui i sve gasove sa kritinom temperaturom -50C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimino u tenom stanju na temperaturi iznad -50C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritinom temperaturom izmeu 50C i +65C; i - teni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritinom temperaturom iznad +65C.

Teni gas

Rashlaeni teni Gas koji postaje delimino tean usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u tenom rastvarau kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance ili smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teni gas Rashlaeni teni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Panja Panja H281: H280: H280: H280: Sadri rashlaeni Sadri gas pod Sadri gas pod Sadri gas pod teni gas, moe pritiskom, moe da pritiskom, moe pritiskom, moe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlae toploti se izlae toploti se izlae toploti povrede P282 Panja Panja

Obavetenje o opasnosti

Obavetenje o merama predostronosti prevencija Obavetenje o merama predostronosti reagovanje Obavetenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti odlaganje

2.5.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledee informacije: - vrednost napona pare na 50C; - fiziko stanje na 20C pri standardnom pritisku; - kritina temperatura. Podaci se mogu pronai u literaturi, izraunati ili odrediti ispitivanjem. Veina istih gasova je ve klasifikovana kao to je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta, Model propisa.

2.6. Zapaljive tenosti 2.6.1. Definicija

Zapaljiva tenost jeste tenost ija je taka paljenja jednaka ili nia od 60C.

2.6.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Zapaljive tenosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.6.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.6.1. Kriterijumi za zapaljive tenosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taka paljenja < 23C i poetna taka kljuanja 35C Kategorija 2 Taka paljenja < 23C i poetna taka kljuanja > 35C Kategorija 3 Taka paljenja 23C i 60C* (*) Gasna ulja, dizel i laka ulja za loenje koja imaju taku paljenja izmeu 55C i 75C mogu se klasifikovati u kategoriju 3.

2.6.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.6.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.6.2. Elementi obeleavanja za zapaljive tenosti

Klasifikacija

Kategorija 1

Kategorija 2

Kategorija 3

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja

Opasnost Opasnost Panja H224: H225: H226: Obavetenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva tenost i tenost i para tenost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obavetenje o merama P241 P241 P241 predostronosti - prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obavetenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostronosti - reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obavetenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama P501 P501 P501 predostronosti - odlaganje

2.6.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.6.4.1. Za klasifikaciju zapaljivih tenosti neophodan je podatak o taki paljenja i poetnoj taki kljuanja. Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem, preuzeti iz strune literature ili izraunati. Ukoliko podaci nisu dostupni, taka paljenja i poetna taka kljuanja moraju se odrediti ispitivanjem. Za odreivanje take paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu. 2.6.4.2. Za smee(4) koje sadre poznate zapaljive tenosti u odreenoj koncentraciji, bez obzira na to to one mogu da sadre i neisparljive sastojke (polimeri, aditivi i sl.), taka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taka paljenja za smeu izraunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2.6.4.3. ovog priloga za najmanje 5C(5) via od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju, kao i pod uslovom da je: 1) poznat taan sastav smee (ukoliko je sastav smee dat kao opseg koncentracija, pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smee sa najniom izraunatom takom paljenja); 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajua korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliite od onih upotrebljenih pri ispitivanju), kao i metoda za izraunavanje donje granice eksplozivnosti; 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smee;

4) tena faza homogena. 2.6.4.3. Odgovarajua metoda je opisana u literaturi(6). Kod smea koje sadre neisparljive sastojke taka paljenja izraunava se na osnovu isparljivih sastojaka. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraa i izraunata taka paljenja je neznatno ispod odreenih vrednosti. 2.6.4.4. Metode ispitivanja koje se koriste za odreivanje take paljenja zapaljivih tenosti date su u Tabeli 2.6.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.6.3. Metode za odreivanje take paljenja zapaljivih tenosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 Odreivanje "zapaljivo/nezapaljivo" - Metoda ravnotee u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 Odreivanje take paljenja - Ravnotena metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 Odreivanje take paljenja - Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 Odreivanje take paljenja - Brza ravnotena metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 Odreivanje "zapaljivo/nezapaljivo" - Metoda brze ravnotee u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 Odreivanje take paljenja - Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B.H8.047 Ispitivanje tenih goriva i drugih zapaljivih tenosti - Odreivanje take paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755

2.6.4.5. Tenosti sa takom paljenja viom od 35C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2, Deo III, odeljak 32 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, dobijeni negativni rezultati. ______________ (4) Do danas, metoda izraunavanja je validirana za smee koje sadre do 6 isparljivih sastojaka. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tenosti kao to su ugljovodonici, etri, alkoholi, estri (izuzev akrilata) i voda. Jo uvek nije izvrena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja, kao i reaktivne akrilate. (5) Ukoliko je izraunata taka paljenja za manje od 5C via od relevantnih klasifikacionih kriterijuma, metod izraunavanja se ne moe koristiti i taka paljenja se mora odrediti eksperimentalno. (6) Gmehling and Rasmussen, Ind. Eng. Fundament, 21, 186, (1982)

2.7. Zapaljive vrste supstance i smee 2.7.1. Definicija

Zapaljive vrste supstance i smee jesu vrste supstance i smee koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre. vrste supstance i smee koje se lako pale jesu supstance ili smee u obliku praha, granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre, kao to je zapaljena ibica i ako se plamen brzo iri.

2.7.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.7.2.1. Supstance i smee u obliku praha, granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala - videti odeljak 2.7.2.2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive vrste supstance i smee kada je u jednom ili u vie ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III, odeljak 33.2.1 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, vreme njihovog gorenja krae od 45s ili kada je brzina sagorevanja vea od 2,2 mm/s. 2.7.2.2. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive vrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata itav uzorak u roku od 10 minuta ili bre. 2.7.2.3. Zapaljive vrste supstance i smee se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N.1 koja je opisana u odeljku 33.2.1. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.7.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.7.1. Kriterijumi za zapaljive vrste supstance i smee Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smee koje nisu metalni prah: (a) nakvaena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvaena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smee treba izvriti u fizikom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizikom obliku razliitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moe znaajno da utie na njenu klasifikaciju, supstanca se mora ispitati i u novom obliku.

2.7.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.7.2. koja je data u ovom prilogu.

Tabela 2.7.2. Elementi obeleavanja za zapaljive vrste supstance i smee Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja

Opasnost Panja H228: H228: Obavetenje o opasnosti Zapaljiva vrsta supstanca Zapaljiva vrsta supstanca ili smea ili smea P210 P210 Obavetenje o merama predostronosti P240 P240 - prevencija P241 P241 P280 P280 Obavetenje o merama predostronosti P370 + P378 P370 + P378 - reagovanje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

2.8. Samoreaktivne supstance i smee 2.8.1. Definicija

2.8.1.1. Samoreaktivne supstance i smee su termiki nestabilne tene ili vrste supstance ili smee kod kojih moe doi do jakog egzotermnog razlaganja, ak i u odsustvu kiseonika (vazduha). Ova definicija ne obuhvata supstance ili smee koje treba klasifikovati kao eksplozive, organske perokside ili kao oksidujue. 2.8.1.2. Za samoreaktivne supstance ili smee smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokau da je formulacija sklona detonaciji, brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.

2.8.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.8.2.1. Svaka samoreaktivna supstanca ili smea klasifikuje se u okviru ove klase, izuzev: 1) ako je re o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.1. ovog priloga, 2) ako je re o oksidujuim tenostima ili oksidujuim vrstim supstancama i smeama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.13. ili 2.14. ovog priloga, sa izuzetkom smea oksidujuih supstanci koje sadre 5% ili vie zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2.8.2.2. ovog priloga, 3) ako je re o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.15. ovog priloga,

4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smea manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja via od 75C za pakovanje od 50kg. (7) ________________ (7) Videti UN Prirunik o metodama ispitivanja i kriterijumima, odeljak 28.1, 28.2, 28.3 i Tabelu 28.3 2.8.2.2. Smee koje sadre supstance klasifikovane kao oksidujue, a koje sadre i 5% ili vie zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.8.2.1. ta. 1), 2), 3) ili 4) ovog priloga, treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. Ovakva smea, koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.8.2.3. ovog priloga), klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. Ukoliko je izvreno ispitivanje supstance ili smee uzete iz originalnog pakovanja, a ambalaa se naknadno izmeni, potrebno je izvriti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalae moe uticati na rezultate ispitivanja. 2.8.2.3. Samoreaktivne supstance ili smee treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A, B, C, D, E, F ili G) unutar ove klase na osnovu sledeih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja moe detonirati ili je sklona deflagraciji, kada se nalazi u originalnom pakovanju, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A; 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podlee brzoj deflagraciji, kada se nalazi u originalnom pakovanju, ali je podlona termikoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B; 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja ima eksplozivna svojstva, ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji, kada se nalazi u originalnom pakovanju, a ne podlee ni termikoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C; 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja u laboratorijskim ispitivanjima: - detonira delimino, ne podlee brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili - uopte ne detonira, sporo podlee deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili - ne detonira, ne podlee deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru; klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D; 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podlee ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo, kada se zagreva u zatvorenom prostoru, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E;

6) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podlee deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu mo, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F; 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smea koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podlee deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, niti eksplozivnu mo, pod uslovom da je termiki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60C do 75C za pakovanje od 50 kg), a za tene smee i pod uslovom da sadri sredstvo za razblaivanje koji slui za ublaavanje efekata, i koji ima taku kljuanja jednaku ili viu od 150C, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca, tip G. Ukoliko ovakva smea nije termiki stabilna ili sadri sredstvo za razblaivanje koji slui za ublaavanje efekata, a koji ima taku kljuanja manju od 150C, takva smea klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. Ukoliko je izvreno ispitivanje supstance ili smee uzete iz originalnog pakovanja, a ambalaa se naknadno izmeni, potrebno je izvriti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalae moe uticati na rezultate ispitivanja. 2.8.2.4. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili nia od 55C. Metode ispitivanja za odreivanje temperature samorazlaganja, kao i odreivanje kontrolne temperature i kritine temperature dati su Delu II, odeljak 28 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na nain koji odgovara veliini i materijalu originalnog pakovanja.

2.8.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.8.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.8.1. Elementi obeleavanja za samoreaktivne supstance i smee Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G*

GHS piktogram opasnosti

Nema nikakvih elemenata obeleavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Panja H242:

Re upozorenja Obavetenje o

opasnosti

Obavetenje o merama predostronosti prevencija Obavetenje o merama predostronosti reagovanje Obavetenje o merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti odlaganje
(*)

Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moe dovesti moe dovesti moe dovesti moe dovesti do eksplozije do poara ili do poara do poara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420

P501

P501

P501

P501

Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleavanja, ali se moraju razmotriti elementi obeleavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.

2.8.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.8.4.1. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smea koja predstavljaju odluujui faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno. Samoreaktivne supstance ili smee klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Postupak klasifikacije ematski je prikazan na slici 2.8.1. koja je data u ovom prilogu. 2.8.4.2. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smee ne treba primenjivati u sledeim sluajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6.1 i A6.2 u Dodatku 6 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smeu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje, za pakovanje od 50 kg, via od 75C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg. Poetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajuih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II, odeljak 20.3.3.3. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta). Slika 2.8.1. Samoreaktivne supstance i smee

2.9. Samozapaljive tenosti 2.9.1. Definicija

Samozapaljiva tenost jeste tena supstanca ili smea koja se, ak i u malim koliinama, zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.

2.9.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Samozapaljiva tenost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.3 iz Dela III, odeljak 33.31.5. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.9.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.9.1. Kriterijumi za samozapaljive tenosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Tenost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosau i izloi vazduhu, ili pali, odnosno ugljenie filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.

2.9.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.9.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.9.2. Elementi obeleavanja za samozapaljive tenosti Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti prevencija Obavetenje o merama predostronosti rukovanje Obavetenje o merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti odlaganje

Opasnost H250: Spontano poinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422

2.9.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Postupak klasifikacije za samozapaljive tenosti nije potrebno sprovoditi u sluaju kada iskustvo proizvoaa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smea ne pali spontano kada doe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duem vremenskom periodu tj. danima).

2.10. Samozapaljive vrste supstance i smee 2.10.1. Definicija

Samozapaljive vrste supstance i smee jesu supstance i smee koje se, ak i u malim koliinama, zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.

2.10.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Samozapaljive vrste supstance i smee klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.2 iz Dela III, odeljak 33.3. 1.4. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.10.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.10.1. Kriterijumi za samozapaljive vrste supstance i smee Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi vrsta supstanca ili smea se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom.

Napomena: Ispitivanje supstance ili smee treba izvriti u fizikom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizikom obliku razliitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moe znaajno da utie na njenu klasifikaciju, supstanca se mora ispitati i u novom obliku.

2.10.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja supstanci i smea koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.10.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.10.2. Elementi obeleavanja za samozapaljive vrste supstance i smee Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti

Opasnost H250: Spontano poinje da gori u kontaktu sa vazduhom

Obavetenje o merama predostronosti prevencija Obavetenje o merama predostronosti reagovanje Obavetenje o merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti odlaganje

P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442

2.10.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.10.4.1. Postupak klasifikacije samozapaljive vrste materije nije potrebno sprovoditi u sluaju kada iskustvo proizvoaa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smea ne pali spontano kada doe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duem vremenskom periodu, tj. danima).

2.11. Samozagrevajue supstance i smee 2.11.1. Definicija

2.11.1.1. Samozagrevajua supstanca ili smea je tena ili vrsta supstanca ili smea, koja se razlikuje od samozapaljive tenosti ili vrste supstance ili smee i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. Ovakva supstanca ili smea razlikuje se od samozapaljive tenosti ili vrste materije po tome to e se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliinama (kilogrami) i nakon dueg vremenskog perioda (sati ili dani). 2.11.1.2. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smee sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote vei od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje.

2.11.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.11.2.1. Supstancu ili smeu treba klasifikovati kao samozagrevajuu supstancu ili smeu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III, odeljak 33.3.1.6 pokau pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140C; 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120C, i supstanca ili smea se pakuje u ambalau ija je zapremina vea od 3 m3;

3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100C, i supstanca ili smea se pakuje u ambalau ija je zapremina vea od 450 litara; 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100C. 2.11.2.2. Samozagrevajua supstanca ili smea klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase, ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.4 iz III Dela, odeljak 33.3.1.6, Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2.11.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.11.1. Kriterijumi za samozagrevajue supstance ili smee Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140C. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140C i supstanca ili smea se pakuje u ambalau ija je zapremina vea od 3 m3; (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140C, a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120C i supstanca ili smea se pakuje u ambalau ija je zapremina vea od 450 litara; (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100C. Napomena: Ispitivanje supstance ili smee treba izvriti u fizikom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizikom obliku razliitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moe znaajno da utie na njenu klasifikaciju, supstanca se mora ispitati i u novom obliku. 2.11.2.3. Supstance i smee ija je temperatura spontanog sagorevanja via od 50C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajue supstance ili smee. 2.11.2.4. Supstance i smee ija je temperatura spontanog paljenja via od 50C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase.

2.11.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.11.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.11.2. Elementi obeleavanja za samozagrevajue supstance i smee Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti - prevencija Obavetenje o merama predostronosti - reagovanje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja, moe da se zapali P235+P410 P280

Panja H252: U velikoj koliini dolazi do samozagrevanja, moe da se zapali

P407 P413 P420

2.11.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.11.4.1. Postupak klasifikacije vri se prema ematskom prikazu datom na slici 2.11.1. koja je data u ovom prilogu. 2.11.4.2. Postupak klasifikacije za samozagrevajue supstance ili smee ne mora se sprovoditi ukoliko se moe napraviti odgovarajua korelacija izmeu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajue bezbednosne mere. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra; 2) Skrining test za prakaste materije(9) sa poetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. __________________ (8) VD Iguideline 2263, Part 1, 1990, Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson, N. Harper, D.J. Rogers, R.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders, Plant Operations Progress, 4 (3), 181-189, 1985 Slika 2.11.1. Klasifikacija samozagrevajuih supstanci i smea

2.12. Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove 2.12.1. Definicija
Supstance ili smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove jesu vrste ili tene supstance i smee koje pri interakciji sa vodom postaju podlone spontanom paljenju ili poinju da oslobaaju zapaljive gasove u opasnim koliinama.

2.12.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.12.2.1. Supstanca ili smea koja u kontaktu sa vodom oslobaa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti, na osnovu rezultata ispitivanja N.5, opisanih u Delu III, odeljak 33.4.1.4 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.12.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.12.1. Kriterijumi za supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi

Svaka supstanca ili smea koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaanja gasa koji moe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi, a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili vea koliini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. Svaka smea ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri emu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 vea od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1. Svaka smea ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri emu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 vea od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2. Napomena: Ispitivanje supstance ili smee treba izvriti u fizikom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizikom obliku razliitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moe znaajno da utie na njenu klasifikaciju, supstanca se mora ispitati i u novom obliku. 2.12.2.2. Supstanca ili smea treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smea koja u kontaktu sa vodom oslobaa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja.

2.12.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.12.2. koja je data u ovom prilogu.

Tabela 2.12.2. Elementi obeleavanja za supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obavetenje o oslobaa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obavetenje o merama P233 predostronosti P231 + P232 prevencija P280 Obavetenje o merama P335 + P334 predostronosti P370 + P378 reagovanje Obavetenje o merama predostronosti P402 + P404 skladitenje Obavetenje o merama predostronosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Panja H261: U kontaktu sa vodom oslobaa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3

P370 + P378

P402 + P404

P501

P501

2.12.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledeim sluajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smea je takva da one ne sadre metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smeom pokazuje da one ne reaguju sa vodom, npr. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smea rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smeu.

2.13. Oksidujue tenosti 2.13.1. Definicija

Oksidujua tenost jeste tena supstanca ili smea koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva, ali moe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.

2.13.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Oksidujua tenost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.2, Deo III, odeljak 34.4.2. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.13.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.13.1. Kriterijumi za oksidujue tenosti Kategorija opasnosti Kriterijumi

Svaka supstanca ili smea koja spontano poinje da gori kada se nalazi u smei sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smee krae ili jednako prosenom vremenu porasta pritiska referentne smee koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. Svaka supstanca ili smea koja kada se nalazi u smei sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseno vreme porasta pritiska krae ili jednako prosenom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smee koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1, a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1. Svaka supstanca ili smea koja kada se nalazi u smei sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseno vreme porasta pritiska krae ili jednako prosenom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smee koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1, a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.

2.13.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.13.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.13.2. Elementi obeleavanja za oksidujue tenosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Opasnost H271: Obavetenje o Moe da izazove poar opasnosti ili eksploziju; jako oksidujue sredstvo P210 Obavetenje o merama P220 predostronosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moe da pospei poar; oksidujue sredstvo P210 P220 P221 P280 Panja H272: Moe da pospei poar; oksidujue sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3

Obavetenje o merama P306 + P360 predostronosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obavetenje o merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti P501 odlaganje

P370 + P378

P370 + P378

P501

P501

2.13.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.13.4.1. Organske supstance ili smee ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smea ne sadri kiseonik, fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smea sadri kiseonik, fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. 2.13.4.2. Neorganske supstance ili smee ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadre kiseonik ili halogene elemente. 2.13.4.3. Kada za supstancu ili smeu postoji razlika izmeu rezultata ispitivanja i praktinih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujuoj tenosti, prilikom odluivanja o klasifikaciji praktino iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. 2.13.4.4. Kada supstanca ili smea dovodi do promene pritiska (postaje previe visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristina za supstance ili smee sa oksidujuim svojstvima, ispitivanje iz Dela III, odeljak 34.4.2. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom, kao to je dijatomejska zemlja, umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani.

2.14. Oksidujue vrste supstance i smee 2.14.1. Definicija

Oksidujue vrste supstance i smee jesu supstance ili smee koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive, ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.

2.14.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Oksidujue vrste supstance i smee klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.2, Deo III, odeljak 34.4.1. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.14.1. koja je data u ovom prilogu.

Tabela 2.14.1. Kriterijumi za oksidujue vrste supstance i smee Kategorija opasnosti Kriterijumi

Svaka supstanca ili smea koja, kada se nalazi u smei sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1, ima krae proseno vreme sagorevanja u odnosu na proseno vreme sagorevanja smee kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. Svaka supstanca ili smea koja, kada se nalazi u smei sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1, ima proseno vreme sagorevanja jednako ili krae u odnosu na Kategorija 2 proseno vreme sagorevanja smee kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1. Svaka supstanca ili smea, kada se nalazi u smei sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1, ima proseno vreme sagorevanja jednako ili krae u odnosu na Kategorija 3 proseno vreme sagorevanja smee kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. Napomena 1: Pojedine oksidujue vrste supstance i smee predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreenim uslovima (prilikom skladitenja u veim koliinama). Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima, a za procenu ove opasnosti moe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). Odgovarajue informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smee treba izvriti u fizikom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizikom obliku razliitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moe znaajno da utie na njenu klasifikaciju, supstanca se mora ispitati i u novom obliku. _______________ (10) BC Code, Annex 3, Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes, IMO, 2005

2.14.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.14.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.14.2. Elementi obeleavanja za oksidujue vrste supstance i smee Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja

Opasnost H271: Moe da izazove poar ili Obavetenje o opasnosti eksploziju, jako oksidujue sredstvo Obavetenje o merama P210

Opasnost H272: Moe da pospei poar, oksidujue sredstvo P210

Panja H272: Moe da pospei poar, oksidujue sredstvo P210

predostronosti prevencija

Obavetenje o merama predostronosti rukovanje Obavetenje o merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti odlaganje

P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378

P220 P221 P280

P220 P221 P280

P370 + P378

P370 + P378

P501

P501

P501

2.14.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.14.4.1. Organske supstance ili smee ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smea ne sadri kiseonik, fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smea sadri kiseonik, fluor ili hlor, a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. 2.14.4.2. Neorganske supstance ili smee ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadre kiseonik ili halogene elemente. 2.14.4.3. Kada za supstancu ili smeu postoji razlika izmeu rezultata ispitivanja i praktinih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujuoj vrstoj supstanci ili smei, prilikom odluivanja o klasifikaciji praktino iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.

2.15. Organski peroksidi 2.15.1. Definicija

2.15.1.1. Organski peroksid jeste tena ili vrsta organska supstanca ili smea koja sadri bivalentnu -O-O- funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida, pri emu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima. Termin "organski peroksid" odnosi se na smeu organskih peroksida (formulaciju) koja sadri barem jedan organski peroksid. Organski peroksidi su termiki nestabilne supstance i smee, koje su podlone egzotermnoj samorazgradnji. Pored toga, one mogu da imaju jednu ili vie od sledeih osobina: - da budu podlone dekompoziciji uz eksploziju; - da brzo gore; - da budu osetljive na udar ili trenje;

- da reaguju burno sa drugim supstancama. 2.15.1.2. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smea (formulacija) podlee detonaciji, brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.

2.15.2. Kriterijumi za klasifikaciju

2.15.2.1. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadri manje od 1,0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida, a da pri tom sadri do 1,0% vodonik-peroksida ili 2) sadri manje od 0,5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida, a da pri tom sadri vie od 1,0% ali manje od 7,0 % vodonik-peroksida. Napomena: Sadraj dostupnog kiseonika (%) u smei organskog peroksida izraunava se na osnovu sledee formule: n 16 x

(
i

ni x ci mi

gde je: ni - broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida; ci - koncentracija (maseni %) organskog peroksida; mi - molekulska masa organskog peroksida i. 2.15.2.2. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A, B, C, D, E, F i G" u okviru ove klase opasnosti, na osnovu sledeih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podlee detonaciji ili brzoj deflagraciji, klasifikuje se u organske perokside tipa A; 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podlee detonaciji ni brzoj deflagraciji, ali moe da podlegne termalnoj eksploziji, klasifikuje se u organske perokside tipa B; 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali, dok je u originalnom pakovanju, ova supstanca ili smea ne podlee detonaciji, brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji, klasifikuje se u organske perokside tipa C; 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D, ako u laboratorijskim ispitivanjima:

- delimino detonira, ne podlee brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili - ne detonira, podlee sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili - ne detonira, ne podlee brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira, ne podlee brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, klasifikuje se u organske perokside tipa E; 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podlee brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, a takoe nema ili ima slabu eksplozivnu mo, klasifikuje se u organske perokside tipa F; 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podlee brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, a takoe nema ili ima slabu eksplozivnu mo, pod uslovom da je termiki stabilan, npr. da mu je temperatura samorazlaganja 60C ili via, za pakovanje od 50 kg(11), a za smee u tenom stanju, da taka kljuanja razreivaa koji se koristi za ublaavanje efekata bude vea od 150C, klasifikuje se u organske perokside tipa G. Ukoliko organski peroksid nije termiki stabilan ili se za ublaavanje efekata koristi razreiva koji ima taku kljuanja niu od 150C, takav organski peroksid klasifikuje se u tip F. Ukoliko je izvreno ispitivanje supstance ili smee uzete iz originalnog pakovanja, a ambalaa se naknadno izmeni, potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalae moe uticati na rezultate ispitivanja. 2.15.2.3. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledei organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje 50C; 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu mo srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje 50C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje 45C i ________________ (11) Videti UN Prirunik o metodama ispitivanja i kriterijumima, odeljak 28.1, 28.2, 28.3 i Tabelu 28.3 (12) Kao to je odreeno ispitivanjima serije E kao to je opisano u Priruniku o metodama ispitivanja i kriterijumima, Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje 45C.

Metode ispitivanja za odreivanje temperature samorazgradnje, kao i metode za utvrivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritine temperature dati su u Priruniku o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, II Deo, odeljak 28. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na nain koji je reprezentativan i za veliinu i za materijal pakovanja.

2.15.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.15.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.15.1. Elementi obeleavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G

GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti prevencija Obavetenje o merama predostronosti reagovanje Obavetenje o merama predostronosti skladitenje Obavetenje o merama predostronosti odlaganje

Opasnost Opasnost Panja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moe dovesti moe dovesti moe dovesti moe dovesti do poara ili do eksplozije do poara do poara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost

P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420

P501

P501

P501

P501

Tip G nema dodeljene elemente obeleavanja, ali se moraju razmotriti elementi obeleavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.

2.15.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

2.15.4.1. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadraja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smei (videti odeljak 2.15.2.1. ovog priloga). Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvrena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Postupak klasifikacije je ematski prikazan na slici 2.15.1. koja je data u ovom prilogu. 2.15.4.2. Smee organskih peroksida koji su ve klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadran u smei. Ipak, s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smeu koja ima manju termiku stabilnost od sastojaka, potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smee. Napomena: Zbir pojedinanih delova moe biti opasniji od pojedinanih sastojaka. Slika 2.15.1. Organski peroksidi

2.16. Supstance i smee korozivne za metale 2.16.1. Definicija

Supstanca ili smea koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smea koja hemijskom reakcijom moe da oteti ili ak i da uniti metale.

2.16.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Supstanca ili smea koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti, na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III, odeljak 37, taka 37.4 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.16.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.16.1. Kriterijumi za supstance i smee korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na povrini elika ili aluminijuma prelazi 6.25 mm godinje kada se na temperaturi od 55C ispituju oba materijala.

Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na eliku ili aluminijumu pokae da je neka supstanca ili smea korozivna, ne moraju se vriti dodatna ispitivanja na drugim materijalima.

2.16.3. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.16.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.16.2. Elementi obeleavanja za supstance i smee korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenje o merama predostronosti - prevencija Obavetenje o merama predostronosti - reagovanje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

Panja H290: Moe biti korozivno za metale P234 P390 P406

2.16.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Brzina korozije moe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III, odeljak 37.4 Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moe se napraviti od sledeih materijala: 1) za potrebe ispitivanja elika, elik tipa: - S235JR+CR (1.0037 resp.St 37-2); - S275J2G3+CR (1.0144 resp.St 44-3), SRPS ISO 3574, unificirani brojani sistem (UNS) G 10200, ili SAE 1020; 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma, neobloeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6.

DEO 3. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI

3.1. Akutna toksinost 3.1.1. Definicija
3.1.1.1. Akutna toksinost predstavlja one tetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinane doze supstance ili smee, odnosno unoenja vie doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od etiri sata. 3.1.1.2. Klasa opasnosti akutna toksinost se deli na: - akutnu peroralnu toksinost, - akutnu dermalnu toksinost, - akutnu inhalacionu toksinost.

3.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksinih

3.1.2.1. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od etiri kategorije akutne toksinosti na osnovu puta izlaganja koji moe biti peroralni, dermalni ili inhalacioni u skladu sa numerikim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3.1.1. koja je data u ovom prilogu. Vrednosti za akutnu toksinost su prikazane kao (pribline) LD50 (peroralna, dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksinosti (eng. Acute toxicity estimates - ATE). Napomene su date ispod Tabele 3.1.1. Tabela 3.1.1. Kategorije akutne toksinosti i procenjene vrednosti akutne toksinosti (ATE) za odgovarajue kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE 5 Kategorija 2 5 < ATE 50 Kategorija 3 Kategorija 4

50 < ATE 300 300 < ATE 2000

mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE 1000 < ATE mase) ATE 50 50 < ATE 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE 500 < ATE 2500 < ATE ATE 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE 0,5 0,5 < ATE 2,0 2,0 < ATE 10,0 10,0 < ATE 20,0 Napomena 1), 2) i 3) Praina i magla (mg/l) 0,05 < ATE ATE 0,05 0,5 < ATE 1,0 1,0 < ATE 5,0 Napomena 1) i 2) 0,5 (*) Koncentracije gasa su izraene u ppmV (eng. parts per million per volume). Napomene uz Tabelu 3.1.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksinosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smei izvode se na osnovu sledeih parametara: - LD50/LC50 vrednosti, kada su dostupne; - odgovarajuih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.1.2. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksinosti ili - odgovarajuih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.1.2. koje se odnose na klasifikacionu kategoriju. 2) Opte granine koncentracije za inhalacionu toksinost u tabeli zasnivaju se na rezultatima etvoroasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoasovnog izlaganja moe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prainu i maglu. 3) Za pojedine supstance ili smee atmosfera u kojoj se vri ispitivanje nije samo u obliku pare ve predstavlja meavinu tene i gasovite faze. Za druge supstance ili smee atmosfera se moe sastojati od pare koja je na granici gasne faze. U ovom drugom sluaju, klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledei nain: kategorija 1 (100 ppmV), kategorija 2 (500 ppmV), kategorija 3 (2500 ppmV), kategorija 4 (20000 ppmV). 3.1.2.1.1. Pojmovi: "praina", "magla" i "para" definisani su na sledei nain: - Praina jesu vrste estice supstance ili smee suspendovane u gasu (obino vazduh); - Magla jesu tene estice supstance ili smee suspendovane u gasu (obino vazduh); - Para jeste gasoviti oblik supstance ili smee osloboen iz njenog tenog ili vrstog stanja. Praina se obino formira mehanikim putem. Magla najee nastaje kondenzovanjem prezasienih para ili fizikim irenjem tenosti. estice praine i magle su veliine od manje od 1 m do oko 100 m. 3.1.2.2. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksinih 3.1.2.2.1. Ispitivanja za procenu akutne toksinosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obino se vre na pacovima, dok se dermalna akutna toksinost supstanci ispituje na kuniima ili pacovima. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksinosti neke supstance na razliitim

vrstama ivotinja, odgovarajua LD50 vrednost bie izabrana na osnovu naune procene izmeu vie validnih i dobro sprovedenih ispitivanja. 3.1.2.3. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksinih koje se unose inhalacijom 3.1.2.3.1. Jedinice u kojima se izraava inhalaciona toksinost zavise od oblika inhaliranog materijala. Vrednosti za prainu i maglu izraavaju se u mg/l. Vrednosti za gasove izraavaju se u ppmV. S obzirom na potekoe koje postoje u ispitivanju para, od kojih se neke sastoje od tene i gasne faze, vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l. Ipak, za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju, klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV. 3.1.2.3.2. Od naroitog znaaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksinost je korienje dobro odreenih vrednosti za kategorije visoke toksinosti za prainu i maglu. Inhalirane estice prosenog aerodinamikog prenika (eng. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeu 1 i 4 mikrona taloie se u svim delovima respiratornog trakta pacova. Ovaj opseg veliine estica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l. Da bi se rezultati eksperimenata na ivotinjama mogli primeniti na izloenost ljudi, idealno je prainu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu. 3.1.2.3.3. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksinost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksinosti zasniva na korozivnosti, supstanca ili smea mora biti obeleena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3.1.4.1. ovog priloga). Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog, ogranienog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oteenju koe i obuhvata i razaranje sluzokoe. Procena korozivnog delovanja moe biti zasnovana na strunoj proceni korienjem podataka kao to su: iskustvo o delovanju na ljude i ivotinje, postojei podaci dobijeni in vitro ispitivanjem, podaci o pH vrednostima, podaci o slinim supstancama i drugi prikladni podaci.

3.1.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea kao akutno toksinih

3.1.3.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksinih dati su u odeljku 3.1.2. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraunom). Kod smea je neophodno pribaviti ili proraunati podatke koje omoguavaju klasifikaciju smea. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksinost je viestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smei i njenim sastojcima. ematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3.1.1. koja je data u ovom prilogu. 3.1.3.2. Kod klasifikacije smea u odnosu na akutnu toksinost, mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smei, ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke. Ako je akutna toksinost odreena za dva ili vie puteva izlaganja, koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti, a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaeni prilikom informisanja o opasnosti. 3.1.3.3. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smei radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti, date su odreene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno, u viestepenom pristupu:

1) "relevantni sastojci" smee su oni koji su u njoj sadrani u koncentraciji od 1% (m/m za vrste materije, tenosti, prainu, maglu i pare i V/V za gasove) ili veoj, osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smei u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksinost (videti Tabelu 1.1); 2) kada se ve klasifikovana smea koristi kao sastojak druge smee, mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksinosti (ATE) odreene za ovu smeu, a klasifikacija nove smee vri se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3.1.3.6.1. i 3.1.3.6.2.3. ovog priloga. Slika 3.1.1. Viestepeni pristup za klasifikaciju smea u odnosu na akutnu toksinost

3.1.3.4. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o akutnoj toksinosti za samu smeu 3.1.3.4.1. Kada je sama smea ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksinost, klasifikacija se vri na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance, to je objanjeno u Tabeli

3.1.1. ovog priloga. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smeu nisu poznati, primenjuje se procedura iz odeljaka 3.1.3.5 i 3.1.3.6. ovog priloga. 3.1.3.5. Klasifikacija smea kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksinosti za samu smeu: Naela premoavanja 3.1.3.5.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njene akutne toksinosti, ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinane sastojke i sline ispitane smee tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moe odrediti, ovi podaci se koristite na osnovu naela premoavanja iz odeljka 1.1.3. ovog priloga. 3.1.3.5.2. Ukoliko je smea razblaena vodom ili nekom drugom netoksinom materijom, toksinost smee moe se izraunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaenu smeu. 3.1.3.6. Klasifikacija smea na osnovu sastojaka smee (formula aditivnosti) 3.1.3.6.1. Klasifikacija smea kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajua klasifikacija i da bi se prorauni vrili samo jednom za sve sisteme, sektore i kategorije, procenjena akutna toksinost (ATE) sastojaka se razmatra na sledei nain: 1) ukljuiti sastojke sa poznatom akutnom toksinou koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksinosti datih u Tabeli 3.1.1., 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksini (npr. voda, eer), 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksinost pri graninoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase. Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ija je procenjena akutna toksinost (ATE) poznata. Procenjena akutna toksinost (ATE) za smeu odreuje se proraunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu, dermalnu i inhalacionu toksinost prema sledeoj formuli: 100 Ci = ATEmix n ATEi

pri emu je: Ci - koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V); i - pojedinani sastojak od 1 do n;

n - broj sastojaka; ATEi - procenjena akutna toksinost za sastojak i. 3.1.3.6.2. Klasifikacija smea kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3.1.3.6.2.1. Kada procenjena akutna toksinost (ATE) nije poznata za neki od pojedinanih sastojaka smee, ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da poslue da se konverzijom izvede takva vrednost kao to je prikazano u Tabeli 3.1.2. koja je data u ovom prilogu, primenjuje se formula data u odeljku 3.1.3.6.1. ovog priloga. Ovo podrazumeva sledee: 1) ekstrapolaciju izmeu peroralne, dermalne i inhalacione procenjene akutne toksinosti(13). Ovakva procena moe zahtevati odgovarajue farmakodinamike i farmakokinetike podatke; 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvruju toksine efekte, ali bez podataka o letalnim dozama; 3) podatke o akutnim toksinim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima, ali koji ne pruaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti. ________________ (13) Podaci o najeem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksinosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najei put izlaganja. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali, u sluaju da su za neki specifian sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksinosti, vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti ba za taj put izlaganja. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniki podaci, kao i dobro obuen i iskusan strunjak (struna procena, videti odeljak 1.1.1. ovog priloga) koji e izvriti pouzdanu procenu akutne toksinosti. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3.1.3.6.2.3. ovog priloga. 3.1.3.6.2.2. U sluaju kada je u smei, u koliini od 1% ili veoj, upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajui podaci, ne moe se proceniti akutna toksinost te smee. U tom sluaju smeu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smee sastoji od sastojka nepoznate toksinosti. 3.1.3.6.2.3. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksinosti u smei 10% ili manja, primenjuje se formula iz odeljka 3.1.3.6.1. ovog priloga. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka vea od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3.1.3.6.1. ovog priloga ali sa korekcijama, tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 - (Cnepoznato > 10%) Ci = n ATEi ATEmix

Tabela 3.1.2. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksinosti (ili kategorije akutne toksinosti) u procenjenu vrednost akutne toksinosti za klasifikaciju za odgovarajui put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreen opseg akutne toksinosti 0 < kategorija 1 5 5 < kategorija 2 50 50 < kategorija 3 300 300 < kategorija 4 2000 0 < kategorija 1 50 50 < kategorija 2 200 200 < kategorija 3 1000 1000 < kategorija 4 2000 0 < kategorija 1 100 100 < kategorija 2 500 500 < kategorija 3 2500 2500 < kategorija 4 20000 0 < kategorija 1 0,5 0,5 < kategorija 2 2,0 2,0 < kategorija 3 10,0 10,0 < kategorija 4 20,0 0 < kategorija 1 0,05 0,05 < kategorija 2 0,5 0,5 < kategorija 3 1,0 1,0 < kategorija 4 5,0 Konvertovana akutna toksinost (videti Napomenu 1) 0,5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0,05 0,5 3 11 0,005 0,05 0,5 1,5

Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teine) Dermalno (mg/kg telesne teine) Gasovi (ppmV)

Pare (mg/l)

Praina/magla (mg/l)

Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksinosti) za klasifikaciju smea na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.

3.1.4. Elementi obeleavanja

3.1.4.1. Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.1.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.1.3. Elementi obeleavanja za akutnu toksinost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Obavetenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksino ako se Panja H302: tetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4

- Peroralno - Dermalno

- Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obavetenja o merama predostronosti - prevencija (peroralno) Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje (peroralno) Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje (peroralno) Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje (peroralno) Obavetenja o merama predostronosti - prevencija (dermalno) Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje (dermalno) Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje (dermalno) Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje (dermalno)

se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koom H330: Smrtonosno ako se udie P264 P270

se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksino u kontaktu sa kontaktu sa koom koom H330: H331: Smrtonosno ako Toksino ako se se udie udie P264 P270 P264 P270

proguta H312: tetno u kontaktu sa koom H332: tetno ako se udie P264 P270

P301+P310 P321 P330

P301+P310 P321 P330

P301+P310 P321 P330

P301+P312 P330

P405

P405

P405

P501

P501

P501

P501

P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363

P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363

P280

P280

P302+P352 P312 P322 P361 P363

P302+P352 P312 P322 P363

P405

P405

P405

P501

P501

P501

P501

Obavetenja o merama predostronosti - prevencija (inhalaciono) Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje (inhalaciono) Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje (inhalaciono) Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje (inhalaciono)

P260 P271 P284

P260 P271 P284

P261 P271

P261 P271

P304+P340 P310 P320

P304+P340 P310 P320

P304+P340 P311 P321

P304+P340 P312

P403+P233 P405

P403+P233 P405

P403+P233 P405

P501

P501

P501

Napomena 1: Pored toga to je klasifikovana kao inhalaciono toksina, ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksinosti zasniva na korozivnosti, na etiketi uz takvu supstancu ili smeu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe", videti odeljak 3.1.2.3.3. ovog priloga. To znai da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksinost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oteenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili kou), kao i obavetenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe". Napomena 2: U sluaju kada je u smei prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajui podaci u koliini od 1% ili veoj, smeu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smea sadri x% sastojka koji ima nepoznatu toksinost" (videti odeljak 3.1.3.6.2.2. ovog priloga).

3.2. Korozivno oteenje / iritacija koe 3.2.1. Definicije

Korozivno oteenje koe jeste nastanak ireverzibilnih oteenja koe, odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu, nakon etvoroasovne primene ispitivane supstance. Korozivna oteenja koe se karakteriu prema tipu izazvanog oteenja kao: ulkusi, krvarenja, krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koe uslovljene perutanjem i pojavi podruja sa alopecijom i oiljcima. U cilju procene nejasnih oteenja potrebno je razmotriti histopatologiju. Iritacija koe predstavlja nastanak reverzibilnih oteenja koe koja prate primenu ispitivane supstance tokom etiri sata.

3.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.2.2.1. Pre nego to se pristupi ispitivanju, neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreuju korozivni i iritativni potencijal supstance. vrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlae ili kada dou u kontakt sa vlanom koom ili mukoznim membranama. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ivotinjama koji se odnose na jednokratno ili viekratno izlaganje, predstavljaju prvi nivo analize, poto direktno obezbeuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na kou (videti lan 4. ovog pravilnika). U nekim sluajevima, pri klasifikaciji, mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sline supstance. 3.2.2.2. I pored izvesnih odstupanja, ekstremne pH vrednosti kao to su 2 i 11,5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koi, pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. Za ovakve supstance se oekuje da mogu imati znaajan efekat na kou. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti, moraju se sprovesti dodatna ispitivanja, primenom odgovarajueg validiranog in vitro testa, kojima bi se ova pretpostavka potvrdila. 3.2.2.3. Ukoliko je supstanca visoko toksina kada se unese preko koe, ne preporuuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na kou jer koliina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksinu dozu i kao posledicu ima uginue laboratorijskih ivotinja. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksinosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na kou i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom granine doze, nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja, pod uslovom da su razblaenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajui. 3.2.2.4. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smei treba razmotriti prilikom donoenja odluke o potrebi izvoenja in vivo ispitivanja iritacije koe. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinanih parametara u okviru viestepenog pristupa (videti odeljak 3.2.2.5. ovog priloga), npr. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za kou, prednost ima razmatranje svih postojeih podataka i utvrivanje kvaliteta podataka. Ovo je znaajno kada su podaci dostupni samo za neke, ali ne i za sve parametre. Ako je neophodna procena svakog pojedinanog parametra, prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi, zatim podaci dobijeni pri izlaganju ivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. 3.2.2.5. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti viestepeni pristup, tamo gde je prikladan, imajui u vidu da u odreenim sluajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. 3.2.2.6. Korozivno oteenje 3.2.2.6.1. Na osnovu rezultata ispitivanja na ivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna, kao to je dato u Tabeli 3.2.1. koja je data u ovom prilogu. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oteenja tkiva koe, odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ivotinje nakon izlaganja u trajanju od etiri sata. Korozivna oteenja se karakteriu prema tipu izazvanog oteenja kao: ulkusi, krvarenje, krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koe uslovljene perutanjem i pojavi podruja sa alopecijom i oiljcima. U cilju procene nejasnih oteenja potrebno je razmotriti histopatologiju.

3.2.2.6.2. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat, podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeu jednog i etiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana. 3.2.2.6.3. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2.2.1. i 3.2.2.4, kao i u odeljacima 1.1.1.3. i 1.1.1.4. ovog priloga. Tabela 3.2.1. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za kou Korozivno za kou kod > 1 od 3 ivotinje Izlaganje Period posmatranja 3 minuta 1 sat >3 minuta 1 sat 14 dana > 1 sat 4 sata 14 dana

Kategorija 1: Korozivno

Podkategorije 1A 1B 1C

3.2.2.7. Iritacija 3.2.2.7.1. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.2.2. koja je data u ovom prilogu. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2.2.1. i 3.2.2.4. kao i u odeljcima 1.1.1.3. i 1.1.1.1.4. ovog priloga. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ivotinje imaju prosean intenzitet iritacije koe izmeu 2,3 i 4,0. Tabela 3.2.2. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koe Kategorija opasnosti Kriterijumi

(1) Prosena vrednost izmeu 2,3 i 4,0 za crvenilo koe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ivotinje nakon perioda posmatranja od 24, 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili, ukoliko je reakcija odloena, tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koe; Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ivotinje, naroito uzimajui u obzir pojavu alopecije (ograniena povrina), hiperkeratoze, hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluajevima kada je izraeno variranje u odgovoru ivotinja, ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ivotinje, ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3.2.2.8. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koe na ivotinjama 3.2.2.8.1. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ivotinjama mogu biti prilino razliiti, kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za kou, kao to je prikazano u odeljku 3.2.2.7.1. ovog priloga, je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koe/esharu ili edem koe kod najmanje dve od tri

ispitivane ivotinje. Posebni kriterijum primenjuje se u sluajevima kada postoji jasan iritativni odgovor, ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz, npr. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ivotinje dobijen jasan nalaz ukljuujui oteenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum. Meutim, potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloenosti hemikaliji. 3.2.2.8.2. Reverzibilnost oteenja koe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili vie ispitivanih ivotinja, u vidu alopecije, hiperkeratoze, hiperplazije i perutanja, takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za kou.

3.2.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.2.3.1. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.2.3.1.1. Smea se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance, pri emu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti. 3.2.3.1.2. Za razliku od drugih klasa opasnosti, kod odreenih smea i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrivanje korozivnog delovanja na kou, koja daju tane rezultate potrebne za klasifikaciju, a istovremeno su relativno jeftina za izvoenje. Pri razmatranju ispitivanja neke smee, strunjacima koji vre klasifikaciju preporuuje se da koriste viestepeni pristup utvrivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za kou (odeljak 3.2.2.5. ovog priloga), da bi se istovremeno izvrila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ivotinjama. Smea se smatra korozivnom za kou (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niu, ili pH vrednost jednaku 11,5 ili viu. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smea najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti, moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajueg validiranog in vitro testa. 3.2.3.2. Klasifikacija smea kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.2.3.2.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na kou, ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sline ve ispitane smee na osnovu kojih se ova smea moe klasifikovati, ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naelima premoavanja koji su opisani u odeljku 1.1.3. ovog priloga. 3.2.3.3. Klasifikacija smea kod nisu dostupni podaci za samu smeu ili za pojedine sastojke smee 3.2.3.3.1. Da bi se iskoristili svi raspoloivi podaci u cilju klasifikacije smee kao iritativne/korozivne za kou, primenjuje se sledea pretpostavka, kada je to mogue, u okviru viestepenog pristupa: - "relevantni sastojci" smee su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za vrste materije, tenosti, prainu, maglu i pare i V/Vza gasove) ili vie, osim ukoliko ne postoji

pretpostavka (npr. u sluaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na kou) da e neki sastojak prisutan u smei u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju. 3.2.3.3.2. Kada se vri klasifikacija smee kao iritativne/korozivne za kou na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke, ali ne i na smeu kao celinu, primenjuje se teorija aditivnosti, jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na kou doprinosi da i smea ima ova svojstva, prema svojoj jaini i koncentraciji u kojoj je prisutna. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opte granine koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1, ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja e doprineti da se smea klasifikuje kao iritativna. Smea se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit. 3.2.3.3.3. Tabela 3.2.3. koja je data u ovom prilogu daje opte granine koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smee na kou. 3.2.3.3.4.1. Mora se obratiti posebna panja pri klasifikaciji pojedinih smea koje sadre supstance kao to su kiseline i baze, neorganske soli, aldehidi, fenoli i surfaktanti. Pristup koji je objanjen u odeljcima 3.2.3.3.1. i 3.2.3.3.2. ovog priloga moda nije primenjiv u ovim sluajevima, imajui u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ak i kada su prisutne u koncentracijama <1%. 3.2.3.3.4.2. Za smee koje sadre jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.2.3.1.2. ovog priloga) zato to je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3.2.3. 3.2.3.3.4.3. Smea koja sadri sastojke koji su korozivni ili iritativni za kou i koja se ne moe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.2.3. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ine neprimenjivim, klasifikuje se u kategoriju 1A, 1B ili 1C ukoliko sadri 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A, 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadri 3% sastojka sa iritativnim dejstvom. Klasifikacija smea sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.2.3 data je u Tabeli 3.2.4. koja je data u ovom prilogu. 3.2.3.3.5. U odreenim sluajevima, podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance nee ispoljiti iako je njena koncentracija u smei vea od optih graninih koncentracija datih u Tabelama 3.2.3 i 3.2.4. U tom sluaju smea se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti l. 9, 10. i 11. ovog pravilnika). U drugim sluajevima, kada se oekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka nee ispoljiti kada je njegova koncentracija u smei vea od optih graninih koncentracija datih u Tabelama 3.2.3 i 3.2.4, treba razmotriti mogunost ispitivanja same smee. Tada se za utvrivanje kvaliteta podataka primenjuje viestepeni pristup, kao to je dato u odeljku 3.2.2.5. ovog priloga i ilustrovano na slici 3.2.1. koja je data u ovom prilogu. 3.2.3.3.6. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%, smea se klasifikuje u skladu sa tim. Tabela 3.2.3. Opte granine koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za kou (kategorija 1 ili 2) koje utiu na klasifikaciju smee kao korozivne/iritatine za kou Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utie na

Korozivno za kou, kategorije 1A, 1B, 1C Iritativno za kou, kategorija 2 (10 x Korozivno za kou, kategorije 1A, 1B, 1C) + Iritantivno za kou, kategorija 2

klasifikaciju smee: Korozivno za kou Iritativno za kou Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) 5% 1% ali <5% 10% 10%

Napomena: Smea se klasifikuje kao korozivna za kou kategorije 1A, 1B, ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smee koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A, 1B ili 1C iznosi 5% ili vie. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%, ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B 5%, smea se klasifikuje u kategoriju 1B. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%, ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C 5% smea se klasifikuje u kategoriju 1C. Tabela 3.2.4. Opte granine koncentracije sastojaka u smei za koje ne vai aditivni pristup i koje utiu na klasifikaciju smee kao korozivne/iritativne za kou Sastojak: Kiselina, pH 2 Baza, pH 11,5 Ostali korozivni (Kategorije 1A, 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi, ukljuujui kiseline i baze Koncentracija: 1% 1% 1% 3% Smea klasifikovana kao korozivna/iritativna za kou Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2

Elementi obeleavanja Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2.5. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.2.5. Elementi obeleavanja za korozivno oteenje/iritaciju koe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti

Opasnost H314: Izaziva teke opekotine koe i oteenje oka

Panja H315: Izaziva iritaciju koe

Obavetenja o merama predostronosti prevencija

Obavetenja o merama predostronosti reagovanje

P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405

P264 P280

P302+P352 PP321 PP332+P313 P362

Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje

3.3. Teko oteenje oka/iritacija oka 3.3.1. Definicije

Teko oteenje oka predstavlja oteenje tkiva oka ili ozbiljno pogoranje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljanju povrinu oka, koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljanju povrinu oka, koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene.

3.3.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.3.2.1. Sistem klasifikacije supstanci ukljuuje viestepeno ispitivanje i pristup proceni, kombinovanje postojeih podataka o tekim oteenjima onog tkiva i o iritaciji oka (ukljuujui i statistike podatke o dejstvu na ljude i ivotinje), razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR), kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ivotinjama. 3.3.2.2. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa tekim oteenjem/iritacijom oka, treba pregledati sve postojee podatke o supstanci. Preliminarne odluke se esto mogu doneti na osnovu postojeih podataka, npr. da li neki agens izaziva teko (npr. ireverzibilno) oteenje vida. Ukoliko se supstanca moe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. 3.3.2.3. Pre nego to se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir vie faktora koji odreuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teko oteenje ili iritaciju oka. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi, kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ivotinjama, jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oi. U pojedinim sluajevima, podaci u vezi sa strukturno slinim jedinjenjima dovoljni su za odluivanje o opasnosti. Tako npr. ekstremna pH vrednost 2 i 11,5 moe da dovede do tekog oteenja oka, naroito ako postoji i znaajan puferski kapacitet. Za ovakve supstance se oekuje da imaju znatne efekte na oi. Pre razmatranja tekog oteenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na kou kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oi za

supstance koje deluju korozivno na kou. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti lan 4. ovog pravilnika). 3.3.2.4. Prilikom odreivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinanih parametara u okviru viestepenog pristupa (npr. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom), pri utvrivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojee podatke, pogotovo ako se postojei podaci odnose na pojedine, ali ne na sve parametare. Od primarnog znaaja je struna procena, doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude, zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koe, kao i validiranih alternativnih metoda. Kad god je mogue treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ivotinjama. 3.3.2.5. Viestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka, kao to je opisano u Tabeli 3.3.1. koja je data u ovom prilogu, treba primeniti kad god je mogue, ali imajui u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinane sluajeve. 3.3.2.6. Ireverzibilni efekti na oko/teka oteenja oka (kategorija 1) 3.3.2.6.1. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno otete oi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko). Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ivotinjama, u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3.3.1. koja je data u ovom prilogu. Ovo ukljuuje etvrti stepen oteenja ronjae i druge teke poremeaje (npr. destrukcija ronjae) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja, kao i trajno zamuenje ronjae, diskoloraciju ronjae, adheziju, panus, interferenciju sa funkcijom duice ili druge efekte koji oteuju vid. Pod trajnim oteenjima se smatraju ona oteenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiajenog perioda posmatranja od 21 dan. Supstance se takoe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamuenja ronjae 3 ili iritis >1.5 koji su uoeni na Draize testu na kuniima, uz napomenu da takva oteenja obino nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan. Tabela 3.3.1. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca, kada se primeni u oko jedne ivotinje, dovodi do: 1) oteenja ronjae, duice ili konjuktive kod barem jedne ivotinje za koje se ne oekuje da e se povui ili da se nee u potpunosti povui u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ivotinje, i to: oko (Kategorija 1) - zamuenja ronjae 3 i/ili - zapaljenja duice (iritis) > 1.5 pri emu ove vrednosti predstavljaju prosene vrednosti dobijene na osnovu procene 24, 48 ili 72 sata nakon primene test materijala. 3.3.2.6.2. Korienje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3.3.2.1 i 3.3.2.4, kao i u odeljcima 1.1.1.3, 1.1.1.4. i 1.1.1.5 ovog priloga.

3.3.2.7. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3.3.2.7.1. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.3.2. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi

Ukoliko supstanca, kada se primeni u oko ivotinje, dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ivotinje, i to: - zamuenje ronjae 1 i/ili Iritativno za - zapaljenje duice (iritis) 1 i/ili oko - crvenilo konjuktive 2 i/ili (Kategorija 2) - edem konjuktive 2, 2) izraunate srednje vrednosti na osnovu procene 24, 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlae tokom perioda posmatranja od 21 dan. 3.3.2.7.2. Za one supstance kod kojih je izraena varijabilnost u reakciji ispitivanih ivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji.

3.3.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.3.3.1. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.3.3.1.1. Smea se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vae za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti. 3.3.3.1.2. Za razliku od drugih klasa opasnosti, za utvrivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na kou postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreenih tipova supstanci i smea i koja daju tane podatke potrebne za klasifikaciju. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoenje. Kada se razmatra ispitivanje neke smee, preporuuje se da se primeni viestepeni pristup pri utvrivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oteenje koe, teko oteenje oka i/ili iritaciju oka, kako bi se izvrila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ivotinjama. Smatra se da smea dovodi do korozivnog oteenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost 2,0 ili 11,5. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smea najverovatnije nema potencijal da izazove teko oteenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti, treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajuih validiranih in vitro testova. 3.3.3.2. Klasifikacija smea kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.3.3.2.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njenog korozivnog dejstva na kou ili potencijala da dovede do tekog oteenja oka ili iritacije, ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinane sastojke i na sline ve ispitane smee na osnovu kojih se ova smea

moe odgovarajue klasifikovati, ove podatke treba koristiti u skladu sa naelima premoavanja iz odeljka 1.1.3. ovog priloga. 3.3.3.3. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smee 3.3.3.3.1. Da bi se iskoristili svi raspoloivi podaci u postupku klasifikacije smee u klasu opasnosti teko oteenje oka/iritacija oka, primenjuje se sledea pretpostavka, kada je to mogue, u okviru viestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smee su oni koji su u njoj sadrani u koncentraciji od 1% (m/m za vrste smee, tenosti, prainu, maglu i pare i V/Vza gasove) ili veoj, osim ukoliko ne postoji razlog (npr. u sluaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smei u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju. 3.3.3.3.2. Pri klasifikaciji smea u odnosu na teko oteenje oka/iritaciju oka, kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke, ali ne i na smeu kao celinu, procena se zasniva na teoriji aditivnosti, tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smee srazmerno svojoj jaini i koncentraciji. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opte granine koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1, ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja e doprineti da se smea klasifikuje kao iritativna. Smea se klasifikuje kao smea koja izaziva teko oteenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi granine koncentracije. 3.3.3.3.3. U tabeli 3.3.3. koja je data u ovom prilogu date su opte granine koncentracije na osnovu kojih se smea klasifikuje kao smea koja izaziva teko oteenje oka ili iritaciju oka. 3.3.3.3.4.1. Posebna panja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smea koje sadre supstance kao to su kiseline i baze, neorganske soli, aldehidi, fenoli i surfaktanti. Pristup koji je objanjen u odeljcima 3.3.3.3.1. i 3.3.3.3.2. ovog priloga moda nije primenjiv u ovim sluajevima imajui u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ak i kada su prisutne u koncentracijama <1%. 3.3.3.3.4.2. Za smee koje sadre jake kiseline ili baze, kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3.3.2.3. ovog priloga) poto je pH vrednost bolji pokazatelj za teko oteenje oka nego opta granina koncentracija data u Tabeli 3.3.3. koja je data u ovom prilogu. 3.3.3.3.4.3. Smea koja sadri sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom, a koja se ne moe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3.3.) zbog hemijskih svojstava koja ine ovaj pristup neprimenjivim, treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadri 1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadri 3% sastojka sa iritativnim dejstvom. Klasifikacija smea sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.3.3. objedinjeni su u Tabeli 3.3.4. koja je data u ovom prilogu. 3.3.3.3.5. U pojedinim sluajevima, podaci o odreenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko nee ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smei vea od opte granine koncentracije date u Tabelama 3.3.3 i 3.3.4. ovog priloga. U tim sluajevima smeu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka. U drugim sluajevima kada se oekuje da neki sastojak nee izazvati korozivno oteenje koe /iritaciju koe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko, ukoliko je koncentracija tog sastojka u smei vea od

opte granine koncentracije date u Tabelama 3.3.3 i 3.3.4, treba razmotriti mogunost ispitivanja same smee. U tim sluajevima, pri utvrivanju kvaliteta podataka treba primeniti viestepeni pristup. 3.3.3.3.6. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smea se klasifikuje na osnovu tih podataka. Tabela 3.3.3. Opte granine koncentracije sastojaka smee koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oteenje koe, odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smee u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utie na klasifikaciju smee kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 3% 1% ali < 3% 10% 10% 3% 1% ali <3% 10%

Zbir sastojaka klasifikovanih kao:

Efekti na oko, kategorija 1 ili Korozivno oteenje koe, kategorije 1A, 1B, 1C Efekti na oko, kategorija 2 (10 x Efekti na oko, kategorija 1) + Efekti na oko, kategorija 2 Korozivno oteenje koe, kategorije 1A, 1B, 1C + Efekti na oko, kategorija 1 10 x (Korozivno oteenje koe, kategorija 1A, 1B, 1C + Efekti na oko, kategorija 1) + Efekti na oko, kategorija 2

Tabela 3.3.4. Opte granine koncentracije sastojaka u smei za koje ne vai aditivni pristup i koje utiu na klasifikaciju smee kao opasne za oko Sastojak Kiselina, pH 2 Baza, pH 11,5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moe primeniti, ukljuujui kiseline i baze Koncentracija 1% 1% 1% 3% Smea klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2

3.3.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3.5. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.3.5. Elementi obeleavanja za teko oteenje oka / iritaciju oka

Klasifikacija

Kategorija 1

Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenja o merama predostronosti prevencija Obavetenja o merama predostronosti reagovanje Obavetenja o merama predostronosti skladitenje Obavetenja o merama predostronosti odlaganje

Opasnost Panja H318: H319: Dovodi do tekog oteenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313

3.4. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koe 3.4.1. Definicije i opta razmatranja
3.4.1.1. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smea koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva. 3.4.1.2. Senzibilizator koe je supstanca ili smea koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koom. 3.4.1.3. Senzibilizacija respiratornih organa ili koe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunoloke memorije izlaganjem pojedinca alergenu. Druga faza je provokacija, tj. produkcija elijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu. 3.4.1.4. Opti model indukcije koja je praena provokacijom je zajedniki za senzibilizaciju koe i senzibilizaciju respiratornih organa. Za senzibilizaciju koe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem ui da reaguje; kliniki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koi (faza provokacije). Prediktivni testovi obino slede ovu emu, u kojoj je faza indukcije, odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije, koji tipino ukljuuje patch test. Test procene lokalnih limfnih vorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor. Dokazi o senzibilizaciji koe kod ljudi se obino procenjuju na osnovu dijagnostikih patch testova. 3.4.1.5. Kod senzibilizacije koe, kao i kod senzibilizacije respiratornih organa, za provokaciju su potrebni nii nivoi nego za indukciju. Odredbe o nainu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smei mogu se nai u odeljku 3.4.4. ovog priloga. 3.4.1.6. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koe deli se na:

- Senzibilizaciju respiratornih organa; - Senzibilizaciju koe.

3.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.4.2.1. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.1. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledeih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ivotinjama.

Kategorija 1

3.4.2.1.1. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.4.2.1.1.1. Dokazi da neka supstanca izaziva specifinu respiratornu preosetljivost obino su zasnovani na iskustvima kod ljudi. U tom kontekstu, preosetljivost se obino ispoljava kao astma, ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao to su rinitis, odnosno konjuktivitis i alveolitis, koje takoe treba uzeti u obzir. Klinika slika e, u tim sluajevima, ukazivati na alergijsku reakciju,. meutim imunoloki mehanizmi se ne moraju ispoljiti. 3.4.2.1.1.2. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi, za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledee: 1) veliinu izloene populacije; 2) stepen izloenosti. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1.1.1.3, 1.1.1.4 i 1.1.1.5. ovog priloga. 3.4.2.1.1.3. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) klinika anamneza i podaci odgovarajueg testa funkcije plua u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci, potvreni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuuju: - in vivo imunoloki test (npr. kone probe); - in vitro imunoloki test (npr. seroloke analize);

- studije koje upuuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunoloki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakoloki posredovani efekti; - podaci o supstancama sline hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili vie bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaenih procedura za utvrivanje specifinih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Klinika anamneza treba da sadri, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeu izlaganja odreenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadre informacije o postajanju rizika i kod kue i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodinu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta iji se sluaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadri i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o puenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su ve sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajuim ispitivanjima na ivotinjama(14) koji mogu da ukau na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadre: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifinih imunolokih parametara kod mieva; - specifine plune odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme jo uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivou, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koe (kategorija 1) na osnovu sledeih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koom na osnovu ispoljene reakcije kod znaajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ivotinjama (specifine kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koe potreban je najmanje jedan od sledeih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na vie od jednoj dermatolokoj klinici; 2) epidemioloke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloenih datoj supstanci ispoljava karakteristine simptome treba posmatrati sa posebnom panjom, ak i kada je broj takvih sluajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajuim studijama na ivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na vie od jedne dermatoloke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovee pozitivne reakcije uoene kod ljudi ili kod ivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obino su vie pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvrila valjana klasifikacija. U najveem broju sluajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata vienih u eksperimentima na ivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koe kod ljudi obino se izvede iz pojedinanih sluajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paljivo proceniti, jer uestalost sluajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao to su okolnosti u kojima je dolo do izlaganja, bioraspoloivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koe. Ipak, kombinacija dva ili vie indikatora senzibilizacije koe moe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluiti razmatranjem svakog sluaja pojedinano: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemioloke studije ogranienog statistikog znaaja npr. kada pojedinani sluajevi, bias ili sluajevi koji odstupaju nisu odbaeni sa odgovarajuom pouzdanou;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojeim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao to je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunoloka kontaktna urtikarija (koprivnjaa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunoloku kontaktnu urtikariju (koprivnjau). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajuih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunoloke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogunost klasifikacije kao senzibilizatora koe. Za sada nema odgovarajueg modela na ivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunoloke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obino zasniva na nalazima kod ljudi, koji e biti slini podacima dobijenim za senzibilizaciju koe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ivotinja. Za utvrivanje senzibilizacije koe koristie se metode koje su opisane u propisu kojim se ureuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.4.3.1. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.4.3.1.1. Kada za smee postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajue studije na eksperimentalnim ivotinjama, kao to je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smea moe klasifikovati na osnovu utvrivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrivanju kvaliteta podataka kod smea treba obratiti panju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moe izvesti nedvosmislen zakljuak. 3.4.3.2. Klasifikacija smea kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinanim sastojcima i podataka o slinim smeama, takvih da se na odgovarajui nain okarakteriu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naela premoavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smea se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili veoj od opte granine koncentracije, kao to je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opte granine koncentracije za sastojke smea koji su klasifikovani kao senzibilizatori koe ili respiratornih organa, to utie na klasifikaciju smee Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utie na klasifikaciju smee kao: Senzibilizator koe Senzibilizator respiratornih organa sva fizika stanja vrsto/tenost gas 0.1% (Napomena 1) 1.0% (Napomena 2) 0.1% 0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) 1.0% 0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova granina koncentracija se obino koristi u sluaju kada je potrebno posebno obeleavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zatitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smeu kada ona sadri neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Granina koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smee u odnosu na senzibilizaciju koe. Napomena 3: Granina koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smee u odnosu na senzibilizaciju koe.

3.4.4. Elementi obeleavanja

3.4.4.1. Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti

Opasnost H334: Ako se udie moe da dovede do pojave alegrijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311

Panja H317: Moe da izazove alergijske reakcije na koi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363

Obavetenja o merama predostronosti - prevencija Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje

P501

P501

3.5. Mutagenost germinativnih elija 3.5.1. Definicije i opta razmatranja

3.5.1.1. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u eliji. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa, kao i na promene strukture DNK (ukljuujui i specifine promene baznih parova i hromozomske translokacije). Termini "mutageno" i "mutagen" e se koristiti za supstance i smee koje dovode do poveanja broja mutacija kod populacije elija, odnosno organizama. 3.5.1.2. Optiji termini "genotoksinost" i "genotoksino" odnose se na supstance i smee ili procese koji menjaju strukturu, sadraj informacija ili segregaciju DNK, ukljuujui i one supstance i smee koje oteuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefizioloki nain (privremeno) utiu na replikaciju. Rezultati ispitivanja genotoksinosti obino se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata.

3.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.5.2.1. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih elija kod ljudi, a koje se mogu preneti na potomstvo. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksinosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim elijama sisara. 3.5.2.2. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih elija, supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti, kao to je prikazano u tabeli 3.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.5.1. Kriterijumi za mutagenost germinativnih elija Kategorija opasnosti Kriterijumi

Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih elija ljudi. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih elija ljudi. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemiolokih Kategorija studija kod ljudi. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih elija ljudi. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: - pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih elija sisara, ili - pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih elija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih elija. Mogue je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti, odnosno genotoksinosti na germinativnim elijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih elija, ili - pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim elijama ljudi, ali bez nalaza o prenoenju na potomstvo, npr. poveana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloeni dejstvu ove supstance. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih elija ljudi. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: - pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: - in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih elija sisara ili Kategorija 2 - drugim in vivo ispitivanjima genotoksinosti somatskih elija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara, a koje imaju i slian odnos hemijska struktura - aktivnost u poreenju sa poznatim mutagenima germinativnih elija, treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. 3.5.2.3. Specifina razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih elija 3.5.2.3.1. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrivanje mutegenih/genotoksinih efekata na germinativne i/ili somatske elije kod ivotinja izloenih dejstvu te supstance. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksini efekti uoeni u in vitro ispitivanjima. 3.5.2.3.2. Klasifikacija se zasniva na opasnosti, pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih elija. Obrazac, stoga, ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja. 3.5.2.3.3. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne elije kod ljudi vri se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju

se na osnovu strune procene. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka. 3.5.2.3.4. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih elija, kao to su: - ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i - ispitivanja naslednih translokacija kod mia. 3.5.2.3.5. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih elija, kao to su: - ispitivanja hromozomskih aberacija elija kostne sri sisara; - spot test kod mia mikronukleus test na eritrocitima sisara. 3.5.2.3.6. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti, odnosno genotoksinosti germinativnih elija, kao to su: 1) za ispitivanja mutagenosti: - ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara; - mikronukleus test kod spermatida, 2) za ispitivanja genotoksinosti: - test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija; - test neplanirane sinteze DNK (UDS) na elijama testisa. 3.5.2.3.7. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksinosti kod somatskih elija, kao to su: - in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na elijama jetre; - test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na elijama kostne sri. 3.5.2.3.8. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti, kao to su: - in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara; - in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara; - ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija.

3.5.2.3.9. Klasifikacija pojedinanih supstanci zasniva se na strunoj proceni i utvrivanju kvaliteta svih dostupnih podataka. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korien jedan, dobro sproveden test, dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni. Nova, na odgovarajui nain validirana ispitivanja mogu se takoe koristiti prilikom utvrivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korien u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi.

3.5.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.5.3.1. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smee 3.5.3.1.1. Smeu treba klasifikovati kao smeu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A, 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad optih graninih koncentracija koje su date u Tabeli 3.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.5.2. Opte granine koncentracije sastojaka smee klasifikovanih kao mutageni germinativnih elija koje utiu na klasifikaciju te smee Granine koncentracije koje utiu na klasifikaciju smee kao: Kategorija 1A, mutagen Kategorija 1B, mutagen Kategorija 2, mutagen Kategorija 1A, mutagen 0,1% Kategorija 1B, mutagen 0,1% Kategorija 2, mutagen 1,0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Granine koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u vrstom i tenom stanju (m/m), kao i na gasove (V/V). 3.5.3.2. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.5.3.2.1. Klasifikacija smea zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smee primenom graninih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih elija. U pojedinim sluajevima, kada smee pokazuju efekte koji nisu uoeni prilikom analize pojedinanih sastojaka, podaci dobijeni ispitivanjem smea mogu se koristiti za klasifikaciju. U takvim sluajevima, rezultati ispitivanja koji se odnose na smeu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moe jasno izvriti klasifikacija, uzimajui u obzir dozu i ostale faktore kao to su: trajanje testa, period posmatranja, osetljivost i rezultati statistike analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih elija. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude sauvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja. 3.5.3.3. Klasifikacija smea kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.5.3.3.1. Kada sama smea nije ispitna radi utvrivanja njene mutagenosti za germinativne elije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinanim sastojcima i slinim smeama (u skladu sa odeljkom 3.5.3.2.1. ovog priloga) tako da je mogue na odgovarajui nain okarakterisati

opasnost smee, ove podatke treba koristiti u skladu sa naelima premoavanja datim u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.5.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.5.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.5.3. Elementi obeleavanja za mutagenost germinativnih elija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja

Obavetenje o opasnosti

Obavetenja o merama predostronosti - prevencija Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje

Opasnost H340: Moe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501

Panja H341: Sumnja se da moe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501

3.5.5. Dodatna razmatranja za klasifikaciju

Opte je prihvaeno da, u procesu tumorogeneze kod ljudi i ivotinja, hemikalije indukuju genetske promene, npr. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih elija. Shodno tome, supstance mutagene za somatske i/ili germinativne elije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3.6.2.2.6. ovog priloga).

3.6. Karcinogenost 3.6.1. Definicija

Karcinogen je supstanca ili smea koja dovodi do pojave karcinoma ili poveava incidencu njegove pojave. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno

dejstvo na ljude, osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaaja za ljude.

3.6.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.6.2.1. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost, supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu vrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka). U pojedinim sluajevima moe biti opravdana klasifikacija za specifini put izlaganja, ukoliko se dokae da drugi putevi izlaganja nisu od znaaja. Tabela 3.6.1. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi

Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemiolokih podataka i/ ili ispitivanja na ivotinjama. Supstanca moe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A, supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude, Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude; Kategoriju 1B, supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude, klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ivotinjama. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na vrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.6.2.2. ovog priloga). Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: - studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moe uspostaviti uzronoposledina veza izmeu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili - eksperimenata na ivotinjama pri emu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude). Pored toga, prilikom razmatranja pojedinanih sluajeva, ukoliko postoje ogranieni dokazi o karcinogenosti za ljude i ogranieni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ivotinje, na osnovu naune procene moe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vri se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude, odnosno ivotinje, ali kada vrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.6.2.2. ovog priloga), nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. Ovakav zakljuak moe biti izveden na osnovu ogranienih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ogranienih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ivotinjama. * napomena: videti odeljak 3.6.2.2.4. ovog priloga 3.6.2.2. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih

3.6.2.2.1. Klasifikacija supstance kao karcinogene vri se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim, prihvaenim metodama i predvieno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima, recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima. 3.6.2.2.2. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuuje dve meuzavisne odrednice: procenu vrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za oveka u odgovarajuu kategoriju opasnosti. 3.6.2.2.3. vrstina dokaza ukljuuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ivotinja i utvrivanje stepena statistike znaajnosti. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzrono-posledinu vezu izmeu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma, dok dovoljni dokazi o delovanju na ivotinje ukazuju na uzrono-posledini odnos izmeu supstance i poveane incidence tumora. Ogranieni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma, ali bez uzrono-posledina veze. Ogranieni dokazi o delovanju na ivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat, ali nisu i dovoljni dokazi. Termini "dovoljan" i "ogranien" u ovom tekstu imaju znaenje definisano od strane Meunarodne agencije za istraivanje karcinoma (eng. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost, dobijeni u studijama kod ljudi, klasifikuju se u jednu od sledeih kategorija opasnosti: - dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzrono-posledina veza izmeu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluajnosti, bias i neusaglaeni rezultati mogu iskljuiti sa odgovarajuom pouzdanou; - ogranieni dokazi za karcinogenost: izmeu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza, a interpretacija ove uzrono-posledine veze smatra se uverljivom, ali se sluajnosti, bias i neusaglaeni rezultati ne mogu iskljuiti sa dovoljnom pouzdanou; 2) Karcinogeno za ivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ivotinja moe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda, metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili vie kritinih stadijuma karcinogeneze. U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konanog efekta, konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliite stadijume viestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni vrstine dokaza za karcinogenost kod ivotinja. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ivotinja klasifikuju se u jednu od sledeih kategorija opasnosti: - dovoljni dokazi za karcinogenost: uzrono-posledina veza je ustanovljena izmeu supstance i poveane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili vie vrsta eksperimentalnih ivotinja ili (2) dva ili vie nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ivotinja, sprovedenih u razliitom vremenu ili u razliitim laboratorijama ili primenom razliitih protokola. Poveanje

incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ivotinja, u dobro sprovedenom ispitivanju, sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse, moe predstavljati dovoljan dokaz. Ukoliko se u pojedinanoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu, maligne neoplazme jave u neoekivanom stepenu u odnosu na incidencu, lokalizaciju, tip tumora ili starost ivotinje ili kada postoje jasni nalazi o veem broju mesta lokalizacije, ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeuje dovoljno dokaza; - ogranieni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ogranieni pa se definitivan zakljuak ne moe doneti zato to: (1) dokazi o karcinogenosti potiu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nereena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca poveava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastinog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuivo promotornu aktivnost u ogranienom broju tkiva i organa. 3.6.2.2.4. Dodatna razmatranja (kao deo utvrivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.1.1. ovog priloga)). Pored procene vrstine dokaza za karcinogenost, treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiu na poveanje verovatnoe da neka supstanca bude karcinogena za ljude. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga, ali su ovde razmotreni neki od vanijih faktora. 3.6.2.2.5. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji poveavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi. Relativni znaaj koji e biti dat svakom faktoru zavisi od koliine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinano. Uopteno, postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja, a ne poveanja zabrinutosti. U pojedinim sluajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora. 3.6.2.2.6. Neki vani faktori koji se mogu uzeti u razmatranje, kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojei podaci o incidenci; 2) vie mesta lokalizacije; 3) progresija lezija u maligne oblike; 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora; 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola; 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili vie vrsta; 7) strukturna slinost sa supstancom (supstancama) za koju postoje vrsti dokazi o karcinogenom delovanju; 8) put izlaganja; 9) poreenje apsorpcije, distribucije, metabolizma i ekskrecije izmeu eksperimentalnih ivotinja i ljudi;

10) mogunost pojave neoekivanih efekata usled visoke toksinosti primenjenih doza; 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude, kao to su citotoksinost sa stimulacijom rasta, mitogeneza, imunosupresija, mutagenost. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moe da ukae da neka supstanca ima karcinogeni potencijal. 3.6.2.2.7. Supstanca ija karcinogenost nije ispitana u odreenim sluajevima moe biti klasifikovana u kategorije 1A, 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno slinu supstancu i razmatranjem drugih vanih faktora kao to je formiranje zajednikih metabolita od znaaja, npr. metaboliti kongenera benzidinskih boja. 3.6.2.2.8. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena, dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti. 3.6.2.2.9. Vano je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiu fizikohemijskih, toksikokinetikih i toksikodinamikih svojstava supstance, kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski slinim supstancama, kao to su odnos njihove strukture i aktivnosti.

3.6.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.6.3.1. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smee 3.6.3.1.1. Smeu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili veoj od odgovarajue opte granine koncentracije, kako je prikazano u Tabeli 3.6.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.6.2. Opte granine koncentracije sastojaka smee klasifikovanih kao karcinogeni koja povlai klasifikaciju smee Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A, karcinogen Kategorija 1B, karcinogen Kategorija 2, karcinogen Kategorija 1A, karcinogen 0.1% 0.1% 1.0% (Napomena 1) Kategorija 1B, karcinogen Kategorija 2, karcinogen

Napomena: Granine koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u vrstom i tenom stanju (m/m), ali i na gasove (V/V).

Napomena 1: Ukoliko je sastojak smee koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji 0.1%, bezbednosni list za smeu mora da bude dostupan na zahtev. 3.6.3.2. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.6.3.2.1. Klasifikacija smee zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinane sastojke smee klasifikovane kao karcinogene primenom optih graninih koncentracija. U pojedinim sluajevima, za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smee ukoliko dobijeni efekti nisu uoeni kod pojedinanih sastojaka. U takvim sluajevima, rezultati ispitivanja koji se odnose na smeu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moe izvriti klasifikacija i to uzimajui u obzir dozu i druge faktore kao to su trajanje, period posmatranja, osetljivost i statistika analiza ispitivanja karcinogenosti. Dokumentacija na osnovu koje je izvrena klasifikacija treba da bude sauvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev. 3.6.3.3. Klasifikacija smea kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smee ili za samu smeu: Naela premoavanja 3.6.3.3.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njene karcinogenosti, ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i slinim smeama (videti odeljak 3.6.3.2.1. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moe odrediti, ove podatke treba koristiti u skladu sa naelima premoavanja datim u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.6.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.6.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.6.3. Elementi obeleavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja

Obavetenje o opasnosti

Obavetenja o merama predostronosti - prevencija Obavetenja o merama

Opasnost Panja H350: H351: Moe da dovede do pojave Sumnja se da moe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313

predostronosti - reagovanje Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje

P405 P501

P405 P501

3.7. Toksinost po reprodukciju 3.7.1. Definicije i opta uputstva

3.7.1.1. Toksinost po reprodukciju predstavlja tetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki mukog i enskog pola, kao i razvojnu toksinost kod potomstva. Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225, Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija. Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih elija (odeljak 3.5. ovog priloga). Toksinost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) tetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost; 2) tetni efekti na rast i razvoj potomstva. Za pojedine toksine efekte na reprodukciju ne moe se jasno utvrditi da li dovode do poremeaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva. Ipak, supstance koje imaju navedene efekte ili smee koje ih sadre, bie klasifikovane kao toksine po reprodukciju sa optim napomenama o njihovom toksinom efektu. 3.7.1.2. Za potrebe klasifikacije, u okviru klase opasnosti Toksinost po reprodukciju razlikuju se sledei efekti: 1) tetni efekti na - seksualnu funkciju i plodnost ili - rast i razvoj; 2) efekti na ili preko laktacije. 3.7.1.3. tetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiu na seksualnu funkciju i plodnost. Takav uticaj podrazumeva, ali nije ogranien na, poremeaje mukog i enskog reproduktivnog sistema, tetne efekte na razvoj u pubertetu, proizvodnju i kretanje gameta, na normalan reproduktivni ciklus, seksualno ponaanje, plodnost, raanje, ishod trudnoe, prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema.

3.7.1.4. tetni efekti na rast i razvoj Toksini efekti na rast i razvoj, u najirem smislu, obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda, bilo pre ili posle roenja, a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaea ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roenja, sve do perioda seksualne zrelosti. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksinost po plod treba da upozori trudnice, kao i mukarce i ene u reproduktivnom periodu ivota. Toksinost za razvoj se odnosi, pre svega, na tetne efekte tokom trudnoe ili na one koji su posledica izlaganja roditelja. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ivota. Glavne posledice toksinosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda, (2) strukturni poremeaji, (3) poremeaji rasta i (4) funkcionalni poremeaji. 3.7.1.5. tetni efekti na ili preko laktacije su takoe ukljueni u toksinost po reprodukciju, ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraeni u odeljak 3.7.2.1.2. ovog priloga. Supstance koje imaju tetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju, kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obavetenja.

3.7.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.7.2.1. Kategorije opasnosti 3.7.2.1.1. Za potrebe klasifikacije, u okviru klase opasnosti Toksinost po reprodukciju, supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj. Tabela 3.7.1. Kriterijumi za toksinost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksine efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksinosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale tetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima, ako je mogue, koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utie na reprodukciju kod ljudi. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci e zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksinosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ivotinje (kategorija 1B). Supstance za koje se zna da imaju toksine efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksinosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksine efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksinosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ivotinjama. U odsustvu drugih toksinih efekata takvi podaci treba da prue jasne dokaze o tetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj. Ukoliko se ovi

efekti javljaju zajedno sa drugim toksinim efektima na reprodukciju, ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifina posledica tih drugih toksinih efekata. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude, prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. Supstance za koje se sumnja da imaju toksine efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksinosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ivotinje, potkrepljeni i drugim podacima ako je mogue, koji ukazuju na njihov tetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajui dokazi o delovanju supstance, prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. Podaci treba da prue jasne dokaze o tetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksinih efekata ili ukoliko imaju i druge toksine efekte, tetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifina posledica dejstva drugih toksinih efekata. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3.7.2.1.2. ovog priloga. 3.7.2.1.2. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksinost po reprodukciju. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledei: Supstance koje organizam ene apsorbuje, a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluiti mlekom (ukljuujui i metabolite) u koliinama koje predstavljaju rizik po odojad, klasifikuju se i obeleavaju tako da se ukae na opasnost po odojad. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ivotinja koji pruaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju tetne efekte na potomstvo preko majinog mleka ili da imaju tetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije, metabolizma, distribucije i izluivanja, a koja ukazuju da postoji verovatnoa da se takva supstanca nae u majinom mleku u toksinim koncentracijama. Napomena:. Uoeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu tetne efekte na potomstvo preko laktacije. 3.7.2.2. Osnove klasifikacije 3.7.2.2.1. Klasifikacija se vri na osnovu odgovarajuih kriterijuma, gore navedenih, i procene kvaliteta podataka (odeljak 1.1.1. ovog priloga). Klasifikacija supstanci kao toksinih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifino svojstvo da dovedu do tetnog

efekta na reprodukciju, a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifinu sekundarnu posledicu drugih toksinih efekata. Klasifikacija ovih supstanci vri se u odgovarajue kategorije opasnosti po sledeem redosledu: kategorija 1A, kategorija 1B, kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obavetenja o opasnosti. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A, kategoriju 1B ili kategoriju 2. 3.7.2.2.2. Pri proceni toksinih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksinost po majku (odeljak 3.7.2.4. ovog priloga) 3.7.2.2.3. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o tetnim efektima na reprodukciju ljudi. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiu iz dobro sprovedenih epidemiolokih studija koje podrazumevaju odgovarajuu kontrolnu grupu, odgovarajuu procenu rezultata i procenu moguih sistemskih greaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera). Manje pouzdane podatke koji potiu iz zapaanja na ljudima treba zameniti odgovarajuim podacima iz ispitivanja na ivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. 3.7.2.3. Utvrivanje kvaliteta podataka 3.7.2.3.1. Klasifikacija supstanci kao toksinih po reprodukciju vri se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1.1.1. ovog priloga). To znai da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksinost po reprodukciju razmatraju zajedno, kao to su epidemioloke studije, dobro dokumentovani prikazi sluajeva kod ljudi, specifina ispitivanja toksinosti po reprodukciju na ivotinjama, zajedno sa rezultatima subhroninih i hroninih, kao i rezultatima specifinih ispitivanja na ivotinjama koji obezbeuju relevantne podatke o toksinosti po reproduktivne i odgovarajue endokrine organe. Ako su podaci o supstanci oskudni, potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski slinim supstancama. Na znaaj podataka utiu razliiti inioci, kao to su: kvalitet ispitivanja, konzistentnost rezultata, priroda i stepen efekata, postojanje eksperimentalnih dokaza na ivotinjama o toksinosti po majku, nivo statistikog znaaja za razlike izmeu grupa, broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoena promena, znaaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje greaka (bias). I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre naune prakse sa statistiki ili bioloki znaajnim pozitivnim rezultatima moe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3.7.2.2.3. ovog priloga). 3.7.2.3.2. Toksikokinetika ispitivanja na ljudima i ivotinjama, rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naina dejstva supstance mogu da prue relevantne podatke koji utiu na smanjenje ili poveanje zabrinutosti zbog njihove tetnosti po zdravlje ljudi. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetike razlike takve da je sigurno da tetna svojstva supstance nee uticati na ljude, iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala tetne efekte na ivotinjama, ovu supstancu ne treba klasifikovati.

3.7.2.3.3. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksinosti po reprodukciju na eksperimentalnim ivotinjama pokae da supstanca ima slabo toksino dejstvo, ne mora se obavezno klasifikovati. Ova dejstva ukljuuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremeaja kod ploda, manje promene u proprocijama koje se uobiajeno prate kod ploda, a koje se, na primer, mogu primetiti prilikom pregleda skeleta, ili teine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roenja. 3.7.2.3.4. Podaci dobijeni ispitivanjima na ivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifinom toksinom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksinih efekata. Ipak, ukoliko se toksinost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksinim dejstvima kod enke, treba u to veoj meri proceniti mogua opta toksina dejstva neke supstance. Najbolje je najpre razmotriti tetne efekte na embrion/fetus, a zatim proceniti toksine efekte na majku, zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiu na pojavu takvih efekata, u sklopu utvrivanja kvaliteta podataka o tetnosti neke supstance. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluaja do sluaja, u zavisnosti od toga da li je uzrono-posledina veza uspostavljena ili odbaena. 3.7.2.3.5. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajui podaci, vano je odrediti da li je toksino delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifinog mehanizma prenosa toksinosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifinog, sekundarnog mehanizma, kao to je stres majke ili poremeaj homeostaze. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuivo sekundarnih, nespecifinih efekata, ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksinosti po majku. Ovo je naroito vano u sluajevima kada su uticaji na mladunce znaajni, npr. ireverzibilni efekti kao to su strukturne malformacije. U pojedinim situacijama toksino delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato to su toksini efekti posledica sekundarnih efekata toksinosti po majku. Na primer, ukoliko je supstanca veoma toksina, kod enke moe doi do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce, pa oni ostaju bez hrane i umiru. 3.7.2.4. Toksinost po majku 3.7.2.4.1. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksini uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifine mehanizme koji su povezani sa stresom i naruavanjem homeostaze u majinom organizmu ili kroz specifine mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksinost na svoje mladunce. Prilikom tumaenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i mogu uticaj toksinosti po majku. Ovo je veoma sloena odluka zbog neutvrene veze izmeu toksinosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj. Struna procena pri utvrivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksinosti po majku u toksinom efektu neke supstance je kljuna u klasifikaciji te supstance prema toksinim efektima na rast i razvoj. Kako bi se dolo do pravilnih zakljuaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus, pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksinosti po majku, kao i ostalih inilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. 3.7.2.4.2. Na osnovu postojeih podataka, moe se rei da toksinost po majku, u zavisnosti od teine, utie na razvoj ploda preko nespecifinih, sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao to su smanjena teina fetusa, zakasnelo okotavanje, mogua resorpcija i odreene malformacije kod pojedinih vrsta ivotinja. Ogranien broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeu toksinosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele

da pokau doslednu, ponovljivu vezu kod odreene vrste. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksinosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksinog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roenja, osim ukoliko se od sluaja do sluaja moe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksinosti po majku. Pored toga, klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primeeni znaajni toksini efekti, npr. ireverzibilni efekti kao to su strukturne promene, smrt embriona/fetusa, znaajni funkcionalni nedostaci posle roenja. 3.7.2.4.3. Klasifikacija supstanci koje imaju tetan efekat na rast i razvoj samo preko toksinosti po majku ne treba automatski da se prekine, ak iako je dokazan specifian mehanizam kojim se toksinost prenosi sa majke. U takvim sluajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2, pre nego u kategoriju 1. Kada je posledica toksinog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona vie ne moe da doji svoje mladunce, onda toksini uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuivo posledicom toksinosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksinim efektima na rast i razvoj ploda. Klasifikaciju supstance ne treba izvriti u sluajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okotavanje koje je u tesnoj vezi sa toksinou po majku. 3.7.2.4.4. Podaci o pokazateljima za procenu toksinosti po majku, ako su na raspolaganju, treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistike ili bioloke znaajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor. Neki od pokazatelja za procenu toksinosti po majku su: - Smrtnost majki (poveana smrtnost meu ispitivanim enkama prestavlja dokaz o toksinosti po majku ukoliko je ovo poveanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moe pripisati sistemskoj toksinosti testirane supstance; smrtnost gravidnih enki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu), - Indeks parenja (br. polno zrelih mujaka/broj sparenih ivotinja x100),(16) - Indeks plodnosti (br. oploenih enki/broj parenja x100), - Trajanje graviditeta (ukoliko je mogue izraunati), - Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoene telesne mase treba, kada takvi podaci postoje, ukljuiti u podatke koji se koriste za procenu toksinih efekata neke supstance na majku. Izraunavanje prilagoene promene srednje vrednosti telesne mase kod enke, koja predstavlja razliku izmeu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena, umanjena za teinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moe da pokae da li je dolo do promene teine kod enke ili njene materice; kod zeeva poveanje telesne teine nije pouzdan pokazatelj toksinosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teini tokom graviditeta kod zeeva uobiajena), - Uzimanje vode i hrane, ukoliko je relevantno (praenje da li postoji znaajno poveanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih enki u odnosu na kontrolnu grupu moe znaajno uticati na procenu toksinih efekata neke supstance po gravidne enke, pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode. Promene u koliini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih enki kada se utvruje da li primeeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi.),

- Klinike procene, ukljuujui klinike znake, markere, hematoloke i biohemijske nalaze (praenje poveane uestalosti pojave znaajnih klinikih znakova trovanja kod ispitivanih enki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksinih efekata neke supstance po majku. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksinosti za majku, onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi, uestalost, stepen i trajanje klinikih znakova. Kliniki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu, iznemoglost, poveanu aktivnost, gubitak refleksa uspravljanja, prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteano disanje.), - Post mortem podaci (poveana uestalost, odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moe biti pokazatelj trovanja gravidnih enki. Oni mogu ukljuivati patoanatomske i patohistoloke podatke ili podatke o teini organa, ukljuujui i apsolutnu teinu organa, odnos teine tela prema teini pojedinih organa ili odnos teine organa i teine mozga. Kada postoje i histopatoloki nalazi zahvaenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih enki u odnosu na kontrolnu grupu, to se smatra dokazom toksinosti po majku). ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i mujaci. 3.7.2.5. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ivotinjama 3.7.2.5.1. Postoje mnoge meunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksinosti po rast i razvoj (npr. OECD vodi za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksinosti na jednoj ili dve generacije (npr. OECD vodi za ispitivanje 415, 416). 3.7.2.5.2. Rezultati skrining testova (npr. OECD vodi 421 - skrining testovi toksinosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 - studije toksinosti kombinovanim, ponovljenim dozama sa skrining testovima toksinosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoe da se koriste za potvrdu klasifikacije, mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. 3.7.2.5.3. tetni efekti ili promene, uoeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksinosti, za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaajne opte toksinosti, mogu biti korieni kao osnova za klasifikaciju, npr. histopatoloke promene na polnim lezdama. 3.7.2.5.4. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa slinim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR). U svim ovakvim sluajevima, mora se koristiti struno miljenje za procenu da li su podaci odgovarajui. Neodgovarajui podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju. 3.7.2.5.5. Najbolje je da se u testovima na ivotinjama koriste odgovarajui putevi izlaganja supstanci koji imaju slinosti sa moguim putem izlaganja ljudi. U praksi, kada se odreuje toksinost po reprodukciju, obino se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obino pogodna za procenu rizika od toksinog efekta na proces reprodukcije. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i nain dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetike razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance nee ispoljiti kod ljudi, iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala tetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ivotinja, supstancu ne treba klasifikovati.

3.7.2.5.6. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno, to dovodi do izloenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance, ili izaziva lokalna oteenja ovih organa, ukljuujui i njihovu iritaciju, moraju se objasniti sa posebnim oprezom, a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. 3.7.2.5.7. Postoji opta saglasnost oko granine doze iznad koje se nastupanje tetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju. U pojedinim uputstvima za izvoenje ispitivanja navedene su granine doze, dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene vee doze ako je oekivano izlaganje ljudi vee od odgovarajue granice izloenosti. Pored toga, zahvaljujui toksikokinetikim razlikama meu vrstama, utvrivanje specifinih graninih doza moe biti neodgovarajue u sluajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ivotinja. 3.7.2.5.8. tetni efekti na proces reprodukcije koji se uoavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ivotinjama (ukljuujui i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti, teih oblika gubitka apetita, poveane smrtnosti) ne znae da e ta supstanca biti klasifikovana, osim ukoliko ne postoje i drugi podaci, npr. toksiko-kinetiki koji upuuju na to da bi ljudi mogli biti podloniji njenom delovanju nego ivotinje, to bi ukazalo da je klasifikacija potrebna. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.7.2.4. ovog priloga. 3.7.2.5.9. Da li e "granina doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju, npr. u OECD uputstvu za ispitivanje toksinosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuuje se granina doza od 1000 mg/kg, osim u sluaju kada oekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna vea doza.

3.7.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.7.3.1. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.7.3.1.1. Smeu treba klasifikovati kao toksinu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksinim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smee prisutan u koncentraciji iznad opte granine koncentracije iz Tabele 3.7.2. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2. 3.7.3.1.2. Smeu treba klasifikovati kao onu koja toksinost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan, a prisutan je u smei u koncentraciji iznad opte granine koncentracije iz Tabele 3.7.2. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. Tabela 3.7.2. Opte granine koncentracije sastojaka smee koja su klasifikovani kao toksini po reprodukciju ili se njihovi toksini efekti ispoljavaju na ili preko laktacije to utie na klasifikaciju smee Opte granine vrednosti koje utiu na klasifikaciju smee Dodatna Kategorija 1A, Kategorija 1B, Kategorija 2, kategorija za toksinost po toksinost po toksinost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije

Klasifikacija sastojka

Kategorija 1A, toksinost po reprodukciju Kategorija 1B, toksinost po reprodukciju Kategorija 2, toksinost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije

0.3% (Napomena 1) 0.3% (Napomena 1) 3.0% (Napomena 1) 0.3%

Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u vrstom i tenom stanju (teinske jedinice), ali i na gasove (zapreminske jedinice). Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smee sa toksinim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smei u koncentraciji iznad 0.1 %, bezbednosni list za smeu mora da bude dostupan na zahtev. 3.7.3.2. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.7.3.2.1. U pojedinim sluajevima, za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smeama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoeni prilikom ispitivanja pojedinanih sastojaka. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smeu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moe izvriti klasifikacija i to uzimajui u obzir dozu i druge faktore kao to su: trajanje, posmatranje, osetljivost i statistika analiza ispitivanja reproduktivnog sistema. Odgovarajua dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude sauvana i dostupna u sluaju da je potrebna naknadna provera odluke. 3.7.3.3. Klasifikacija smee kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.7.3.3.1. U skladu sa odredbama odeljka 3.7.3.2.1, kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njene toksinosti po reprodukciju, ali postoji dovoljno podataka koji se tiu pojedinanih sastojaka i slinih testiranih smea tako da se stepen mogue opasnosti moe pravilno odrediti, ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premoavanje datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.7.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.7.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.7.3. Elementi obeleavanja za toksinost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleavanje za supstance koje

svoje tetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Opasnost H360: Moe tetno da utie na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Panja Nema rei upozorenja H361: Sumnja se da moe tetno da utie na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moe da ima tetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojad ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313

Obavetenje o opanosti

Obavetenja o merama predostronosti prevencija Obavetenja o merama predostronosti reagovanje Obavetenja o merama predostronosti skladitenje Obavetenja o merama predostronosti odlaganje

P308+P313

P405

P405

P501

P501

3.8. Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost 3.8.1. Definicija i opta uputstva
3.8.1.1. Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost predstavlja specifina, neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloenosti supstanci ili smei. Ovde spadaju sva znaajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno, trenutno ili sa odloenim dejstvom, a nisu obraeni u odeljcima 3.1. do 3.7. i odeljku 3.10. ovog priloga (videti odeljak 3.8.1.6. ovog priloga). 3.8.1.2. Klasifikacija supstanci ili smea kao specifino toksinih za ciljni organ (jednokratna izloenost) identifikuje ih kao specifino toksine za ciljni organ i kao potencijalno tetne po zdravlje ljudi koji su izloeni.

3.8.1.3. Ovi tetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloenosti ukljuuju karakteristine toksine efekte na ljude ili toksikoloki znaajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematolokih parametara kod eksperimentalnih ivotinja, koji su relevantni za zdravlje ljudi. Podaci o delovanju na ljude su najvaniji inioci za klasifikaciju. 3.8.1.4. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaajne promene u jednom organu ili biolokom sistemu, ve i opte promene manjeg intenziteta koje zahvataju vie organa. 3.8.1.5. Specifina toksinost za ciljni organ moe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaaja za ljude, npr. peroralno, dermalno ili inhalaciono. 1) 3.8.1.6. Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost je obraena u odeljku 3.9. ovog priloga, pa su takvi specifini toksini efekti izuzeti iz ovog odeljka. Ostali specifini toksini efekti nabrojani u daljem tekstu, obraeni su posebno, pa su takoe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksinost (odeljak 3.1. ovog priloga); 2) korozivno oteenje/iritacija koe (odeljak 3.2. ovog priloga); 3) teko oteenje/iritacija oka (odeljak 3.3. ovog priloga); 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koe (odeljak 3.4. ovog priloga); 5) mutagenost germinativnih elija (odeljak 3.5. ovog priloga); 6) kancerogenost (odeljak 3.6. ovog priloga); 7) toksinost po reprodukciju (odeljak 3.7. ovog priloga) i 8) toksinost posle aspiracije (odeljak 3.10. ovog priloga). 3.8.1.7. Klasa opasnih materija Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost podeljena je na: - specifinu toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 i 2; - specifinu toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 3.

3.8.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.8.2.1. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost) 3.8.2.1.1. Supstance sa trenutnim i odloenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliitih kategorija opasnosti na osnovu strune procene i utvrivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance, kao i preporuenih vrednosti (videti odeljak 3.8.2.1.9. ovog priloga). Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3.8.1. koja je data u ovom prilogu).

Tabela 3.8.1. Kriterijumi za specifinu toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost Kategorija opasnosti Kriterijumi

Supstance koje dovode do znatnih toksinih efekata kod ljudi ili za koje se, na osnovu eksperimenata na ivotinjama, pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksine efekte kod ljudi posle jednokratne izloenosti. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemiolokih studija ili (2) odgovarajuih ispitivanja na eksperimentalnim ivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaajnih toksinih efekata. Preporuene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3.8.2.1.9. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ivotinjama moe pretpostaviti da mogu imati tetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost) na osnovu eksperimenata na ivotinjama u kojima su uoeni znaajni toksini efekti, relevantni za ljudsko zdravlje, izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama. Preporuene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3.8.2.1.9. ovog priloga) kako bi se olakala klasifikacija. U izuzetnim sluajevima, podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.8.2.1.9. ovog priloga). Prolazni efekti na ciljni organ. Postoje supstance/smee koje izazivaju odreene efekte na ciljnom organu, ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smee, ali od kojih se ovek moe oporaviti bez znaajnih posledica. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotike efekte ili iritaciju respiratornih organa. Supstance i smee se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objanjeno u odeljku 3.8.2.2. ovog priloga. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksinosti i u skladu sa tim klasifikovati, kao npr. supstance sa hepatotoksinim dejstvom, sa neurotoksinim dejstvom i slino. Treba paljivo analizirati sve podatke i kad je mogue iskljuiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksinim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). 3.8.2.1.2. Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksina dejstva. 3.8.2.1.3. Klasifikacija se vri na osnovu strune procene (odeljak 1.1.1. ovog priloga), utvrivanjem kvaliteta svih podataka, uzimajui u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu. 3.8.2.1.4. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.1.1. ovog priloga), ukljuujui i incidente kod ljudi, epidemioloka, ispitivanja i ispitivanja na ivotinjama, slui da se potvrde specifini toksini efekti supstance za ciljni organ koji utiu na klasifikaciju.

3.8.2.1.5. Podaci potrebni za procenu specifine toksinosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloenost ljudi kod kue, na radnom mestu ili u okruenju ili na istraivanja na ivotinjama. Standardna ispitivanja na ivotinjama izvode se na pacovima ili mievima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksinosti koje ukljuuju klinika posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksino delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. Rezultati ispitivanja akutne toksinosti sprovedene na drugim vrstama ivotinja takoe mogu obezbediti relevantne podatke. 3.8.2.1.6. U izuzetnim sluajevima, pojedine supstance sa specifinom toksinou za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2, na osnovu strune procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. Doze, odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1, supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. 3.8.2.1.7. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost). 3.8.2.1.7.1. Klasifikacija se vri na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloenost supstanci sa oiglednim i karakteristinim toksinim efektima. 3.8.2.1.7.2. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata, obino su ogranieni na izvetaje o tetnim posledicama po zdravlje ljudi, esto s nepouzdanim podacima o uslovima izloenosti i ne mogu da obezbede dovoljno naunih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ivotinjama. 3.8.2.1.7.3. Podaci dobijeni ispitivanjima na ivotinjama mogu pruiti mnogo vie detalja u obliku klinikih posmatranja, mikoroskopskih i makroskopskih patolokih pregleda, kada se esto otkriju opasnosti od neke supstance, koje ne ugroavaju ivot, ali koje mogu da ukau na funkcionalni poremeaj. Svi raspoloivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije, to podrazumeva i sledee efekte na ljude i/ili ivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloenosti; 2) znaajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode, centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema, ukljuujui znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ula (kao to su ulo vida, sluha i mirisa); 3) svaka postojana i znaajna promena biohemijskih ili hematolokih parametara ili promene uoene pri analizi mokrae; 4) znatna oteenja organa koja su uoena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrena mikroskopskim pregledom;

5) multifokalne ili difuzne nekroze, fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije; 6) morfoloke promene koje su potencijalno reverzibilne, ali pruaju jasan dokaz o poremeaju funkcije organa; 7) dokazi o znaajnom izumiranju elija (gde spada i degeneracija elija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. 3.8.2.1.8. Efekti na osnovu kojih se ne moe izvriti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost). Ponekad se mogu uoiti efekti odreenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ivotinja izmeu ostalog ukljuuju: 1) kliniko zapaanje ili male promene telesne mase, promene u unoenju hrane i vode, koji mogu imati toksikoloki znaaj, ali sami po sebi ne ukazuju na znaajnu toksinost; 2) manje promene u biohemijskim i hematolokim parametrima i promene uoene pri analizi mokrae i/ili prolazne efekte, kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikolokog znaaja; 3) promene u masi organa bez dokaza o poremeaju funkcije organa; 4) reakcije prilagoavanja za koje se ne smatra da su toksikoloki bitne; 5) mehanizmi toksinosti supstanci specifini za vrstu, tj. kada je sa sigurnou dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. 3.8.2.1.9. Preporuene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ivotinjama 3.8.2.1.9.1. Kako bi se olakalo donoenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifine toksinosti za ciljni organ - jednokratna izloenost), odreene su preporuene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze, odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaajnih uticaja na zdravlje. Osnovni razlog za uvoenje ovih preporuenih vrednosti je injenica da sve supstance imaju mogue toksino dejstvo i da postoji odreena doza/koncentracija iznad koje se njena toksinost ispoljava. 3.8.2.1.9.2. Kada se u ispitivanjima na ivotinjama uoi toksino dejstvo koje je znaajno za klasifikaciju, razmatranje doza, odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreenju sa preporuenim vrednostima, obezbeuje korisne podatke na osnovu kojih se moe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksini efekti posledica tetnih svojstava same supstance, ali i njene doze/koncentracije). 3.8.2.1.9.3. Opseg preporuenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaajnog neletalnog toksinog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksinost, kao to je navedeno u Tabeli 3.8.2. koja je data u ovom prilogu.

Tabela 3.8.2. Opseg preporuenih vrednosti za specifinu toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost Opseg preporuenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C 300 2000 C > 300 2000 C > 1000 5000 C > 2500 20 C > 10 5,0 C > 1,0 ne primenjuju se preporuene vrednosti

Put izlaganja Peroralno (pacov)

Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h

Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija praine, magle, dima (pacov)

C 1000 C 2500 C 10 C 1,0

Napomene: 1) Ove preporuene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3.8.2. treba samo da budu smernice, tj. da budu upotrebljene u okviru utvrivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donoenju odluke o klasifikaciji. One ne predstavljaju striktne vrednosti. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vri, pre svega, na osnovu podataka koji se odnose na ljude. Podaci koji potiu od ispitivanja na ivotinjama, ako postoje, treba da budu ukljueni u postupak utvrivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance. 3.8.2.1.10. Dodatna uputstva 3.8.2.1.10.1. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ivotinjama (tipino za nove supstance, ali i za mnoge ve poznate), proces klasifikacije podrazumeva upuivanje na preporuene doze, odnosno koncentracije kao vaan elemenat za procenu kvaliteta podataka. 3.8.2.1.10.2. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifinoj toksinosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloenosti kod ljudi, takva supstanca treba da bude klasifikovana. Pozitivni podaci kod ljudi, bez obzira na doze, imaju vee vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ivotinjama. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojei podaci nisu ukazivali na specifinu toksinost za ciljni organ kod ljudi, ali u meuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifinu toksinost za ciljni organ, onda ona treba da se klasifikuje. 3.8.2.1.10.3. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifine toksinosti za ciljni organ treba klasifikovati, ako je to mogue, na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu strune procene podataka o strukturno slinoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih inilaca, kao to je npr. formiranje zajednikih, za toksinost bitnih metabolita. 3.8.2.1.10.4. Koncentracije zasienih isparenja takoe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zatite zdravlja ljudi i vee bezbednosti.

3.8.2.2. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3.8.2.2.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifine toksinosti za ciljni organ (jednokratna izloenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledei: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ogranieno crvenilo, edem, svrab i/ili bol), koji remete funkciju sa simptomima kao to su kaalj, bol, guenje i smetnje disanja. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima; 2) subjektivno praenje dejstva moe biti podrano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao to su elektrofizioloka reakcija, biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima); 3) simptomi uoeni kod ljudi treba da budu svojstveni iroj populaciji izloenoj dejstvu neke supstance, a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. Nedovoljno jasni izvetaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaeni jer se ovi termini koriste za razliite oseaje kao to su mirisi, neprijatan ukus, oseaj nadraenosti i suvoa, koji ne spadaju u tipine simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvrila klasifikacija; 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI), meutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksinosti. Na primer, ispitivanje na ivotinjama moe da obezbedi korisne podatke o klinikim znacima toksinosti (oteano disanje, rinitis itd.) i histopatoloke podatke (npr. hiperemija, edem, minimalna inflamacija, zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih klinikih simptoma. Ovakva ispitivanja na ivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka; 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluaju kada nisu primeena ozbiljnija oteenja organa, npr. respiratornog sistema. 3.8.2.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotikog dejstva. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotikog dejstva su sledei: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuujui narkotike efekte kod ljudi kao to su: pospanost, san, smanjena budnost, gubitak refleksa, nedostatak koordinacije i vrtoglavica. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili munina i mogu dovesti do loeg rasuivanja, nesvestice, nervoze, umora, poremeaja pamenja, poremeaja opaanja i koordinacije, poremeaja u vremenu reakcije ili pospanosti; 2) kod ivotinja simptomi narkotikog dejstva supstance su letargija, loa koordinacija, gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter, supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifine toksinosti za ciljne organe - jednokratna izloenost.

3.8.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.8.3.1. Smee se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vae i za supstance ili na nain koji je opisan u daljem tekstu. Kao i supstance, smee treba klasifikovati na osnovu specifine toksinosti za ciljni organ posle jednokratne izloenosti. 3.8.3.2. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.8.3.2.1. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajuih ispitivanja na ivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smeu, kao to je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju, onda smeu treba klasifikovati na osnovu utvrivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1.1.1.4. ovog priloga). Posebnu panju treba obratiti na procenu podataka o smeama kako doze, trajanje, praenje ili analize ne bi uinile takve rezultate neupotrebljivim. 3.8.3.3. Klasifikacija smee kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.8.3.3.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njene specifine toksinosti za ciljni organ, ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i slinim ve ispitanim smeama, da bi se opasnost od smee mogla odgovarajue okarakterisati, ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premoavanja koji su opisani u odeljku 1.1.3. ovog priloga. 3.8.3.4. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.8.3.4.1. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smeu, a ni naela premoavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije, onda se klasifikacija takvih smea zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Smeu treba klasifikovati kao smeu sa specifinom toksinou za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloenosti, kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifine toksinosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opte granine koncentracije date u Tabeli 3.8.3. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2. 3.8.3.4.2. Ove opte granine koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloenost supstanci sa specifinom toksinou za ciljni organ. 3.8.3.4.3. Smee treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe, jednokratnu i viekratnu toksinost. Tabela 3.8.3. Opte granine koncentracije za sastojke smee klasifikovane kao specifino toksine za ciljni organ, to utie na klasifikaciju smee u kategoriju 1 ili 2 Opte granine vrednosti koje utiu na klasifikaciju smee Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija 10% 1,0% koncentracija < 10% koncentracija 10% (Napomena 1)

Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ Kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ

Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smee sa specifinom toksinou za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smei u koncentraciji iznad 1,0%, bezbednosni list za smeu mora da bude dostupan na zahtev. 3.8.3.4.4. Posebnu panju treba obratiti ako se u smei nalaze toksini sastojci koji deluju na vie od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistike interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksinost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smee pojaava njegovo toksino delovanje. 3.8.3.4.5. Posebnu panju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksinosti smee koja sadri sastojak iz kategorije 3. Odgovarajua opta granina koncentracija je 20%; ipak, ona moe biti via ili nia u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva, kao to je iritacija respiratornog trakta, moda nee pojaviti ispod odreene koncentracije, dok se druga, kao to je narkotiko dejstvo, mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. U ovom sluaju potrebna je struna procena.

3.8.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.8.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.8.4. Elementi obeleavanja za specifinu toksinost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca oteuje, ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Panja H371: Moe da dovede do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca moe da oteti, ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. P260 P264 P270 P309 + P311 Panja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3

Obavetenje o opanosti

H335: Moe da izazove iritaciju respiratornih organa; ili H336: Moe da izazove pospanost i nesvesticu

Obavetenja o merama predostronosti prevencija Obavetenja o merama predostronosti reagovanje

P261 P271 P304 + P340 P312

Obavetenja o merama predostronosti skladitenje Obavetenja o merama predostronosti odlaganje

P405

P405

P403 + P233 P405 P501

P501

P501

3.9. Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost 3.9.1. Definicija i opta uputstva
3.9.1.1. Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost predstavlja specifina dejstva na pojedine organe posle viekratne izloenosti supstanci ili smei. Ovde spadaju sva znaajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa, prolazno i trajno, trenutno i/ili sa odloenim dejstvom, a koja nisu obraena u odeljcima 3.1. do 3.8. i 3.10. ovog priloga. 3.9.1.2. Klasifikacija supstanci kao toksinih za ciljni organ (viekratna izloenost) identifikuje ih kao specifino toksine za ciljni organ i kao potencijalno tetne po zdravlje ljudi koji su izloeni. 3.9.1.3. Ova tetni efekti po zdravlje obuhvataju toksine efekte na ljude ili eksperimentalne ivotinje, toksikoloki znaajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematolokih parametara kod eksperimentalnih ivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi. 3.9.1.4. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaajne promene u jednom organu ili biolokom sistemu, ve i opte promene manje teke prirode koje zahvataju vie organa. 3.9.1.5. Specifina toksinost za ciljni organ moe moe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaaja za ljude, tj. peroralno, dermalno ili inhalaciono. 3.9.1.6. Neletalni toksini efekti na pojedine organe posle jednokratne izloenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifinu toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost (odeljak 3.8. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka.

3.9.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

3.9.2.1. Supstance se klasifikuju u kategorije specifine toksinosti za ciljni organ - viekratna izloenost na osnovu strune procene i utvrivanja kvaliteta podataka kao i preporuenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloenosti i doze, odnosno koncentracije koja ima toksine efekte (videti odeljak 3.9.2.9. ovog priloga). Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3.9.1. koja je data u ovom prilogu). Tabela 3.9.1. Kriterijumi za specifinu toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost Kategorija opasnosti Kriterijumi

Supstance koje dovode do znatnih toksinih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksine efekte kod ljudi posle viekratne izloenosti. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifine toksinosti za ciljni organ (viekratna izloenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemiolokih studija ili (2) odgovarajuih ispitivanja na ivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaajnih, odnosno ozbiljnih toksinih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje. Preporuene vrednosti doza, odnosno koncentracija date su u odeljku 3.9.2.9. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ivotinjama pretpostavlja da mogu imati tetne efekte na zdravlje ljudi posle viekratne izloenosti. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifine toksinosti za ciljni organ (viekratna izloenost) na osnovu eksperimenata na ivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoeni znaajni toksini efekti, relevantni za ljudsko zdravlje, izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama. Preporuene vrednosti doza, odnosno koncentracija date su u odeljku 3.9.2.9. ovog priloga kako bi se olakala klasifikacija. U izuzetnim sluajevima, podaci dobijeni kod ljudi mogu posluiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.9.2.6. ovog priloga). Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksinosti i u skladu sa tim klasifikovati, kao npr. supstance sa hepatotoksinim dejstvom, sa neurotoksinim dejstvom i slino. Treba paljivo analizirati sve podatke i, kad je to mogue, iskljuiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksinim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). 3.9.2.2. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksina dejstva. 3.9.2.3. Klasifikacija se vri na osnovu strune procene (odeljak 1.1.1. ovog priloga), na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuujui i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3.9.2.4. ovog priloga. 3.9.2.4. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.1.1. ovog priloga), ukljuujui i incidente kod ljudi, epidemioloka i ispitivanja na ivotinjama, slui da se potvrde specifini toksini efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina. Procena se bazira na svim postojeim podacima, ukljuujui objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke. 3.9.2.5. Podaci potrebni za procenu specifine toksinosti za ciljni organ dobijaju se ili iz viekratne izloenosti ljudi kod kue, na radnom mestu ili u okruenju ili iz ispitivanja na ivotinjama. Standardna ispitivanja na pacovima ili mievima koja obezbeuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuuju hematoloka, kliniko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreivanja toksinih efekata na ciljna tkiva/organe. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ivotinjskim vrstama takoe mogu obezbediti relevantne podatke. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloenosti, kao to su ispitivanja karcinogenosti, neurotoksinosti ili toksinosti po reprodukciju, mogu takoe obezbediti podatke o specifinoj toksinosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju.

3.9.2.6. U izuzetnim sluajevima, na osnovu strune procene, pojedine supstance sa specifinom toksinou za ciljni organ, na osnovu nalaza kod ljudi, mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. Doze, odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ivotinjama treba da budu odgovarajui za klasifikaciju u kategoriju 2. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ivotinjama ukazuju da je odgovarajua klasifikacija u kategoriju 1, supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. 3.9.2.7. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifine toksinosti za ciljni organ - viekratna izloenost. 3.9.2.7.1. Klasifikacija supstanci vri se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu viekratnu izloenost sa oiglednim i karakteristinim toksinim efektima supstance. 3.9.2.7.2. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata, obino su ogranieni na izvetaje o tetnim posledicama po zdravlje ljudi, esto su nepouzdani u pogledu o uslova izloenosti i ne obezbeuju dovoljno naunih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ivotinjama. 3.9.2.7.3. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ivotinjama mogu pruiti mnogo vie detalja, u vidu klinikih posmatranja, hematolokih, kliniko-biohemijsih, mikroskopskih i makroskopskih patolokih pregleda u kojima se esto identifikuju opasnosti od neke supstance, koje ne ugroavaju ivot, ali koje mogu da ukau na funkcionalni poremeaj. Svi raspoloivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuujui, izmeu ostalih, i sledee efekte na ljude i/ili ivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica viekratne ili dugotrajne izloenosti. Oboljevanje ili smrt moe biti rezultat viekratne izloenosti, ak i relativno niskim dozama, odnosno koncentracijama, usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita, odnosno zbog zasienja procesa detoksikacije usled ponovljene izloenosti supstanci ili njenim metabolitima; 2) znaajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa, ukljuujui znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ula (kao to su ulo vida, sluha i mirisa); 3) svaka postojana i znaajna promena kliniko-biohemijskih, hematolokih ili parametara analize mokrae; 4) znatno oteenje organa uoeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvreno mikroskopskim pregledom; 5) multifokalna ili difuzna nekroza, fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije;

6) morfoloke promene koje su potencijalno reverzibilne, ali pruaju jasan dokaz o poremeaju funkcije organa (npr. teka masna degeneracija jetre); 7) dokazi o znaajnom izumiranju elija (ukljuujui degeneraciju elija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. 3.9.2.8. Efekti na osnovu kojih se ne moe izvriti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifine toksinosti za ciljni organ posle viekratne izloenosti: 3.9.2.8.1. Ponekad se mogu uoiti efekti odreenih supstanci kod ljudi ili ivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju. Takvi efekti ukljuuju i: 1) kliniko zapaanje ili neznatne promene u poveanju telesne mase, promene u unosu hrane ili vode, koji imaju toksikoloki znaaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaajnu" toksinost; 2) neznatne promene u kliniko-biohemijskim, hematolokim ili parametrima analize mokrae, odnosno prolazni efekti, kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikolokog znaaja; 3) promene u masi organa bez dokaza o poremeaju funkcije organa; 4) reakcije prilagoavanja za koje se ne smatra da su toksikoloki bitne; 5) mehanizme toksinosti supstanci koji su specifini za vrstu, tj. kada je sa sigurnou dokazano da efekti nisu relevantni za ljude, onda klasifikacija nije opravdana. 3.9.2.9. Preporuene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifine toksinosti za ciljni organ (viekratna izloenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ivotinjama 3.9.2.9.1. U ispitivanjima na ivotinjama, nemogue je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duini izloenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije, jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije, tj. sve supstance mogu da budu toksine, a doza/koncentracija i duina izlaganja su inioci koji odreuju toksinost. U veini eksperimenata na ivotinjama koriste se gornje granine vrednosti doza. 3.9.2.9.2. Da bi se olakalo donoenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2), date su preporuene vrednosti doze, odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaajno utiu na zdravlje. Osnovni razlog za uvoenje ovih preporuenih vrednosti je injenica da sve supstance mogu biti toksine i da postoji odreena doza/koncentracija iznad koje se toksinost ispoljava. Ispitivanja na ivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksine efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da veina studija otkrije neko toksino dejstvo supstance bar pri primeni najviih doza. Ne odluuje se samo kakve efekte supstanca moe da izazove, ve i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude.

3.9.2.9.3. Kada se u ispitivanjima na ivotinjama uoi znaajno toksino dejstvo koje zahteva klasifikaciju, razmatranje duine izloenosti u eksperimentu i doza, odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoena u poreenju sa preporuenim vrednostima obezbeuje korisne podatke na osnovu kojih se moe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksini efekti posledica tetnih svojstava same supstance, ali i duine izloenosti i doze, odnosno koncentracije). 3.9.2.9.4. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moe uticati i podatak o preporuenoj dozi, odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoava znaajno toksino dejstvo. 3.9.2.9.5. Ove preporuene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksinosti sprovedenim na pacovima. Ove vrednosti mogu posluiti kao osnova za izvoenje odgovarajuih preporuenih vrednosti u studijama toksinosti za duu ili krau izloenost, ekstrapolacijom vremena izloenosti u dozu slino Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duini izloenosti. Procenu treba vriti od sluaja do sluaja, npr. vrednosti za 28-dnevne studije dobie se tako to se preporuene vrednosti pomnoe faktorom tri. 3.9.2.9.6. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaajni toksini efekti, uoeni posle viekratne izloenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ivotinjama, pojavljuju na nivou ili ispod preporuenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.9.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.9.2. Preporuene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifine toksinosti za ciljni organ - viekratna izloenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) praina/magla/dim Jedinice mg/kg t.m. mg/kg t.m. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuene vrednosti (doza/koncentracija) C 10 C 20 C 50 C 0,2 C 0,02

3.9.2.9.7. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaajni toksini efekti uoeni posle viekratne izloenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ivotinjama, javljaju u opsegu preporuenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.9.3. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.9.3. Preporuene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t.m. /dan mg/kg t.m. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C 100 20 < C 200 50 < C 250

Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) praine/magle/dima

mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan

0,2 < C 1,0 0,02 < C 0,2

3.9.2.9.8. Navedene preporuene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3.9.2.9.6. i 3.9.2.9.7. ovog priloga treba samo da budu smernice, tj. da budu upotrebljeni za utvrivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donoenju odluke o klasifikaciji. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti. 3.9.2.9.9. Mogue je da se specifini profil toksinosti pojavi u studijama na ivotinjama, ponovljena izloenost, pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuenih vrednosti, npr. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t.m./dan) pri peroralnom unosu, meutim priroda efekta (npr. nefrotoksinost) je takva da se javlja samo kod mujaka pacova odreene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu, pa se supstanca ne mora klasifikovati. I obratno, mogue je da se specifini profil toksinosti pojavi u studijama na ivotinjama pri dozama koje su iznad preporuenih, kao npr. 100 mg/kg t.m./dan pri peroralnom unosu, a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora, kao to su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi, koje podravaju odluku sa stanovita utvrivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna. 3.9.2.10. Dodatna uputstva 3.9.2.10.1. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ivotinjama (tipino za nove supstance, ali i za mnoge ve poznate), proces klasifikacije podrazumeva upuivanje na preporuene doze, odnosno koncentracije kao vaan elemenat za procenu kvaliteta podataka. 3.9.2.10.2. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifinoj toksinosti supstance za ciljni organ kod ljudi, koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi, bez obzira na dozu, znaajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ivotinjama. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoena specifina toksinost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuenih doza, odnosno koncentracija za ispitivanje na ivotinjama, a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifinu toksinost za ciljni organ, onda je treba klasifikovati. 3.9.2.10.3. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifine toksinosti za ciljni organ, treba klasifikovati, ako je to mogue, na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu strune procene podataka o strukturno slinim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih inilaca, kao to je npr. formiranje zajednikih za toksinost bitnih metabolita. 3.9.2.10.4. Koncentracije zasienih isparenja takoe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zatite zdravlje i vee sigurnosti.

3.9.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.9.3.1. Smee se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vae i za supstance ili na nain koji je opisan u daljem tekstu. Kao i supstance, smee treba klasifikovati na osnovu specifine toksinosti za ciljni organ posle viekratne izloenosti.

3.9.3.2. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci o svojstvima same smee 3.9.3.2.1. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajuih ispitivanja na ivotinjama, kao to je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci, a koji se odnose na samu smeu (odeljak 1.1.1.4. ovog priloga), onda se smea klasifikuje na osnovu utvrivanja kvaliteta ovih podataka. Posebnu panju treba obratiti na procenu podataka o smeama kako doza, trajanju, praenje ili analiza ne bi uinile rezultate neupotrebljivim za zakljuivanje o klasifikaciji. 3.9.3.3. Klasifikacija smee kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.9.3.3.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njene specifine toksinosti za ciljni organ, ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i slinim, ve ispitanim smeama da bi se opasnost od smee mogla odgovarajue proceniti, ove podatke treba koristiti u skladu sa naelima premoavanja koja su opisana u odeljku 1.1.3. ovog priloga. 3.9.3.4. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.9.3.4.1. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smeu, a ni naela premoavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju, onda se klasifikacija takvih smea zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Smeu treba klasifikovati kao smeu sa specifinom toksinou za ciljni organ (navesti organ), posle jednokratne ili viekratne izloenosti ili posle obe, kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifine toksinosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajuih optih graninih koncentracija datih u Tabeli 3.9.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.9.4. Opte granine koncentracije za sastojke smee klasifikovane kao specifino toksine za ciljni organ, to utie na klasifikaciju smee Opte granine vrednosti koje utiu na klasifikaciju smee Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija 10% 1,0% koncentracija < 10% koncentracija 10% (Napomena 1)

Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ Kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ

Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smee sa specifinom toksinou za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smei u koncentraciji 1,0%, bezbednosni list za smeu mora biti dostupan na zahtev. 3.9.3.4.2. Ove opte granine koncentracije i odgovarajuu klasifikaciju treba primeniti u sluaju toksikanata sa specifinom toksinou za ciljni organ pri viekratnom izlaganju. 3.9.3.4.3. Nezavisno se razmatra klasifikacija smee u odnosu na toksinost posle jednokratnog i u odnosu na toksinost posle viekratnog izlaganja.

3.9.3.4.4. Posebnu panju treba obratiti u sluaju kada se u smei nalaze toksikanti koji deluju na vie od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistike interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksinost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smee pojaava njegovo toksino delovanje.

3.9.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.9.5. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.9.5. Elementi obeleavanja za specifinu toksinost za ciljni organ nakon viekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja

Opasnost H372: Dovodi do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca oteuje, ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili viekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314

Obavetenje o opanosti

Panja H373: Moe da dovede do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca moe da oteti, ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili viekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314

Obavetenja o merama predostronosti - prevencija Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje

P501

P501

3.10. Opasnost od aspiracije 3.10.1. Definicije i opta uputstva

3.10.1.1. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smea koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije.

3.10.1.2. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smee u vrstom ili tenom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraanju, kada supstanca dospeva u dunik i donje delove respiratornog sistema. 3.10.1.3. Toksinost usled aspiracije ukljuuje ozbiljne akutne toksine efekte kao to su hemijska pneumonija, oteenja plua razliitog stepena ili smrt nakon aspiracije. 3.10.1.4. Aspiracija zapoinje u trenutku udaha, a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah, kada materijal uzronik zastane na mestu gde se ukrtaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i pree u laringofaringealnu oblast. 3.10.1.5. Do aspiracije supstance ili smee moe doi i pri povraanju, nakon gutanja. Ovo treba imati u vidu pri obeleavanju, naroito kada je zbog akutne toksinosti preporueno izazivanje povraanja posle gutanja. Ako supstanca ili smea predstavlja opasnost od toksinosti usled aspiracije, preporuku o izazivanju povraanja treba izmeniti. 3.10.1.6. Posebne napomene 3.10.1.6.1. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije. 3.10.1.6.2. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematikom viskozitetu. Sledea formula omoguava pretvaranje dinamikog u kinematiki viskozitet: dinamiki viskozitet (mPa s) = kinematiki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3.10.1.6.3. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smea u obliku aerosola i magle obino se pakuje u ambalau kao to su posude pod pritiskom, posude sa rasprivaem sa okidaem i posude sa pumpicom. U ovim sluajevima, kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moe formirati koliina supstance ili smee koja bi zatim mogla biti aspirirana. Ako se supstanca ili smea iz posude pod pritiskom raspruje u vidu fine magle ili aerosola, nema mogunosti da se u ustima formira koliina koja bi mogla biti aspirirana. Meutim, ako se supstanca ili smea iz posude pod pritiskom raspruje u obliku mlaza, moe doi do formiranja koliine koja potom moe biti aspirirana. Obino je magla koja se izbacuje rasprivaem sa okidaem ili pumpicom gruba, pa moe da formira koliinu koja potom moe biti aspirirana. Ukoliko se mehanizam za rasprivanje moe skinuti sa pakovanja tako da sadraj bude dostupan za gutanje, treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smee. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tenosti u gasu - kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tenom fazom

3.10.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

Tabela 3.10.1. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksine za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksinosti usled aspiracije. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematikim viskozitetom od 20,5 mm 2/s ili manjim, mereno na 40C.

Kategorija 1

Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuuju, izmeu ostalih, ugljovodonike, terpentin i ulje iz borovih iglica.

3.10.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

3.10.3.1. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci o svojstvima same smee Smea se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima. 3.10.3.2. Klasifikacija smee kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naela premoavanja 3.10.3.2.1. Kada sama smea nije ispitana radi utvrivanja njene opasnosti od aspiracije, ali ima dovoljno podataka o pojedinanim sastojcima i slinim, ve ispitanim smeama, da bi se odgovarajue okarakterisala opasnost, ove podatke treba koristiti u skladu sa naelima premoavanja datim u odeljku 1.1.3. ovog priloga. U sluaju primene naela premoavanja koja se odnose na razblaivanje, koncentracija sastojaka toksinih usled aspiracije treba da bude 10% ili vie. 3.10.3.3. Klasifikacija smee kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.10.3.3.1. Kategorija 1 3.10.3.3.1.1. Smeu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadri ukupno 10% ili vie supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiki viskozitet od 20,5 mm 2/s ili manje, mereno na 40C. 3.10.3.3.1.2. Smeu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smea deli na dva ili vie odvojenih slojeva, od kojih jedan sadri 10% ili vie supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiki viskozitet od 20,5 mm2/s ili manje, mereno na 40C.

3.10.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.10.2. koja je data u ovom prilogu.

Tabela 3.10.2. Elementi obeleavanja za toksinost usled aspiracije (opasnost od toksinosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opanosti Obavetenja o merama predostronosti prevencija Obavetenja o merama predostronosti reagovanje Obavetenja o merama predostronosti skladitenje Obavetenja o merama predostronosti odlaganje

Opasnost H304: Moe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva

P301 + P310 P331 P405 P501

DEO 4. OPASNOST PO IVOTNU SREDINU

4.1. Opasnost po vodenu ivotnu sredinu 4.1.1. Definicije i opta uputstva
4.1.1.1. Definicije Akutna toksinost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude tetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloen dejstvu te supstance. Raspoloivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. U sluaju metala, raspoloivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M) moe odvojiti od ostatka molekula. Bioraspoloivost (ili bioloka raspoloivost) oznaava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma. Zavisi od fiziko-hemijskih osobina supstance, anatomije i fiziologije organizma, farmakokinetike i puta izlaganja. Raspoloivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloivost. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unoenja, transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr. vazduhom, vodom, sedimentom i hranom).

Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unoenja, transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloenosti u vodenoj sredini. Hronina toksinost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je tetna za vodene organizme koji su izloeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ivotnog ciklusa tih organizama. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogunost potpune razgradnje na ugljen dioksid, vodu i soli. 4.1.1.2. Osnovni pojmovi 4.1.1.2.0. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ivotnu sredinu; 2) hroninu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ivotnu sredinu. 4.1.1.2.1. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ivotnu sredinu su: 1) akutna toksinost po vodene organizme; 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije; 3) razgradnja (biotika ili abiotika) organskih hemikalija i 4) hronina toksinost po vodene organizme. 4.1.1.2.2. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz lana 7. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1.1.0. ovog priloga. 4.1.1.3. Druge napomene 4.1.1.3.1. Vodena ivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ive. Prilikom utvrivanja opasnosti po vodenu ivotnu sredinu prvo se razmatra toksinost supstance ili smee po vodene organizme, a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ivotnoj sredini.

4.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

4.1.2.1. U odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksinosti i tri kategorije hronine toksinosti, pri emu se akutna i hronina toksinost razmatraju nezavisno. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksinosti (u daljem tekstu: kategorija 1, akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksinosti po vodene organizme (EC50 ili LC50). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od

tri kategorije hronine toksinosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka, odnosno pored podataka o akutnoj toksinosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). 4.1.2.2. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti, ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hronine toksinosti (u daljem tekstu: kategorija 4, hronino) (primer u Tabeli 4.1.0. koja je data u ovom prilogu). 4.1.2.3. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hronina toksinost supstance. Pojedinane kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti. Najnia od vrednosti dostupnih za razliite vodene organizme koristi se za odreivanje odgovarajue kategorije opasnosti. Pored toga, moe se primeniti i pristup utvrivanja kvaliteta podataka. 4.1.2.4. Glavnu opasnost po vodenu ivotnu sredinu predstavlja hronina toksinost supstanci, iako se i akutna toksinost smatra opasnom. Svojstvo supstance da ne podlee brzoj razgradnji, odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksinou, koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hronine (dugotrajne) opasnosti po vodenu ivotnu sredinu. 4.1.2.5. Supstance ije su vrednosti za akutnu toksinost znatno ispod 1 mg/l, kao sastojci smee ak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksinosti smee, pa se zbog toga u postupku klasifikacije smee primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4.1.0. i odeljak 4.1.3.5.5. ovog priloga). 4.1.2.6. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ivotnu sredinu dati su u Tabeli 4.1.0. Tabela 4.1.0. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ivotnu sredinu Kategorija 1, akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) 1 mg/l. (Napomena 2) Hronina (dugotrajna) opasnost po vodenu ivotnu sredinu Kategorija 1, hronino (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) 1 mg/l. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreen BCF 500 (ili, u nedostatku, log Kow 4). Kategorija 2, hronino 96 h LC50 (za ribe) > 1 do 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreen BCF 500 (ili, u nedostatku,

log Kow 4), sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroninu toksinost. Kategorija 3, hronino 96 h LC50 (za ribe) > 10 do 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreen BCF 500 (ili, u nedostatku, log Kow 4), sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroninu toksinost. Kategorija 4, hronino U sluajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima, ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hronine toksinosti. Na primer, slabo rastvorne supstance za koje nije uoena akutna toksinost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreen BCF 500 (ili, u nedostatku, log Kow 4) to ukazuje na sposobnost bioakumulacije, klasifikuju se u ovu kategoriju, osim ako ne postoje drugi nauni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati, kao to su: vrednost NOEC za hroninu toksinost je vea od rastvorljivosti u vodi odnosno vea od 1 mg/l, ili dokazi o brzoj razgradnji u ivotnoj sredini. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1, akutno, ili kategoriju 1, hronino neophodno je navesti i odgovarajui M-faktor (Tabela 4.1.3. koja je data u ovom prilogu). Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. U sluajevima kada uslovi za utvrivanje EC50 nisu jasno naznaeni ili nema podataka o ErC50, klasifikacija treba da se zasniva na najnioj dostupnoj vrednosti EC50. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksinosti". Ovo vai i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksinosti ne pruaju prave informacije o toksinosti supstance. 4.1.2.7. Toksinost po vodene organizme 4.1.2.7.1. Akutna toksinost po vodene organizme odreuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe, 48h EC50 za rakove, odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. Rezultati ispitivanja na ribama, rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama, smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofike nivoe u vodenoj ivotnoj sredini. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. Lemna spp.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajua. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hronine toksinosti, ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluaju akutne toksinosti (vidi Napomenu 2). 4.1.2.7.2. Hronina toksinost po vodene organizme odreuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4.1.1.2.2. ovog priloga, pri emu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr. EC10) 4.1.2.8. Bioakumulacija 4.1.2.8.1. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moe doi do pojave toksinih efekata tokom dueg vremenskog perioda i u sluajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreuje se pomou koeficijenta raspodele oktanol/voda izraenog kao log Kow, a odnos izmeu log Kow i

biokoncentracije organske supstance izraava se pomou faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. Granina vrednost log Kow 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije. Iako se na ovaj nain moe predstaviti sposobnost bioakumulacije, najbolje je koristiti eksperimentalno odreen BCF ukoliko je dostupan. BCF 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. 4.1.2.9. Brza razgradnja organskih supstanci 4.1.2.9.1. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ivotne sredine. Iako se tetni efekti takvih supstanci mogu javiti, naroito u sluaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa, ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. U odsustvu brze razgradnje u ivotnoj sredini, supstanca moe ispoljavati toksinost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima. 4.1.2.9.2. Jedan od naina utvrivanja brze razgradnje je korienje skrining testa biorazgradnje kojim se moe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva". Ukoliko takvi podaci nisu dostupni, odnos BPK (5dana)/HPK 0,5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ivotnoj sredini. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlae brzo u ivotnoj sredini, ve se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ivotnoj sredini, a naroito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobioloku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omoguavaju korienje podataka koji pokazuju da se vie od 70% supstance biotiki ili abiotiki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana. Ukoliko se razgradnja supstance dokae u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. 4.1.2.9.3. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreivanje brze razgradnje, pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance, tj. potpuna mineralizacija. Primarna biorazgradljivost moe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ivotnu sredinu. 4.1.2.9.4. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz injenice da razgradnja u ivotnoj sredini moe biti biotika i abiotika. Hidroliza se moe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ivotnu sredinu. 4.1.2.9.5. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledeih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledei nivo razgradnje: - 70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku, - 60% od teoretskog maksimuma, u ispitivanjima koji se zasnivaju na potronji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postii u periodu od deset dana od poetka razgradnje, a za poetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili

2) u sluajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potronji kiseonika (HPK) i biolokoj potronji kiseonika za 5 dana (BPK5), ako je BPK5/HPK 0,5 ili 3) ako postoje drugi nauni dokazi da se vie od 70% supstance moe razgraditi (biotiki i/ili abiotiki) u vodenoj ivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana. 4.1.2.10. Neorganska jedinjenja i metali 4.1.2.10.1. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaaja za neorganska jedinjenja i metale. Tokom uobiajenih procesa u ivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da poveavaju ili smanjuju bioraspoloivost toksinih supstanci. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala. 4.1.2.10.2. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hronino toksini po vodenu ivotnu sredinu u zavisnosti od toksinosti bioraspoloive neorganske supstance, odnosno brzine rastvaranja i koliine supstance koja ulazi u rastvor.

4.1.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

4.1.3.1. Sistem klasifikacije za smee obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance, tj. kategorija 1, akutno i kategorije 1 do 4, hronino. U postupku klasifikacije smee u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu, uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv. znaajnim sastojcima smee. Znaajni sastojci smee su: - sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1, akutno ili kategoriju 1, hronino, a koji su u smei prisutni u koncentraciji od 0,1% (m/m) ili veoj ili - sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2, 3 i 4, hronino, a koji su u smei prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili veoj. U odreenim sluajevima (npr. smea sa veoma toksinim sastojcima (videti odeljak 4.1.3.5.5.5 ovog priloga)), i sastojak smee prisutan u niim koncentracijama od gore navedenih moe se uzeti u obzir kao znaajan sastojak za klasifikaciju smee u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1, akutno, ili kategoriju 1, hronino, treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0,1/M)% ili vea (za objanjenje M faktora videti odeljak 4.1.3.5.5.5. ovog priloga). 4.1.3.2. U postupku klasifikacije smee u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu koristi se viestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smeu i njene sastojke. ematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4.1.2. koja je data u ovom prilogu. Viestepeni pristup ukljuuje: - klasifikaciju na osnovu ispitanih smea; - klasifikaciju na osnovu naela premoavanja;

- korienje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti". Slika 4.1.2. Viestepeni pristup klasifikaciji smea u odnosu na akutnu i hroninu opasnost po vodenu ivotnu sredinu

4.1.3.3. Klasifikacija smea kada su poznati podaci o svojstvima same smee 4.1.3.3.1. Kada je ispitana toksinost same smee po vodene organizme, klasifikacija se vri prema kriterijumima koji vae za supstance, ali samo u sluaju akutne opasnosti. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama, rakovima i algama, odnosno vodenim biljkama. Klasifikacija smee na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije mogua za kategorije hronine toksinosti, jer je u tom sluaju neophodno imati podatke i o toksinosti i o sudbini u ivotnoj sredini, to nije mogue jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smee ne mogu protumaiti (oni su od znaaja samo za pojedinane supstance). 4.1.3.3.2. Da bi se izvrila klasifikacija ispitane smee pored podataka o akutnoj toksinosti smee (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuiti i podatke o hroninoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smee na dole naveden nain. Ukoliko postoje podaci o hroninim toksinim dejstvima (kao to je NOEC) i njih treba ukljuiti u postupku klasifikacije. 1) Ako je za ispitanu smeu vrednost LC50 ili EC50 100 mg/l i NOEC 1 mg/l ili NOEC nije poznat, na osnovu dostupnih podataka treba zakljuiti da li smeu treba: - klasifikovati u kategoriju 1, akutno (LC50 ili EC50 ispitane smee 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksinosti (LC50 i EC50 ispitivane smee > 1 mg/l), i - primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hronine toksinosti sastojaka smee (videti odeljak 4.1.3.5.5. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1, 2, 3 i 4, hronino ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hronine toksinosti. 2) Ako je za ispitanu smeu vrednost LC50 ili EC50 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l, na osnovu dostupnih podataka moe se zakljuiti da: - nema potrebe da se smea klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost; - primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.1.3.5.5. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1, hronino ili nema potrebe za klasifikacijom smee na osnovu hronine toksinosti. 3) Ako je za ispitanu smeu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l, ili iznad rastvorljivosti u vodi, a NOEC 1 mg/l ili NOEC nije poznat, na osnovu dostupnih podataka moe se zakljuiti da: - nema potrebe da se smea klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost; - primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.1.3.5.5. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4, hronino ili nema potrebe za klasifikacijom smee na osnovu hronine toksinosti. 4) Ako je za ispitanu smeu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l, ili iznad rastvorljivosti u vodi, a NOEC > 1 mg/l, na osnovu dostupnih podataka moe se zakljuiti da: - nema potrebe da se smea klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroninu (dugotrajnu) opasnost.

4.1.3.4. Klasifikacija smea kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smee: Naelo premoavanja 4.1.3.4.1. Kada smea nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ivotnu sredinu, ali postoji dovoljno podataka o pojedinanim sastojcima i slinim ispitanim smeama, ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naelom premoavanja datim u odeljku 1.1.3. ovog priloga. U sluaju primene naela premoavanja na razblaivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4.1.3.4.2. i 4.1.3.4.3. ovog priloga. 4.1.3.4.2. Razblaivanje: Ukoliko je smea dobijena razblaivanjem neke druge smee ili supstance, klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu, a razblaiva je klasifikovan u istu ili niu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksian sastojak smee i ne utie na stepen toksinosti ostalih sastojaka, tada se smea dobijena razblaivanjem klasifikuje isto kao i originalna smea ili supstanca. 4.1.3.4.3. Ukoliko se smea dobija razblaivanjem druge smee ili supstance vodom ili nekom drugom netoksinom hemikalijom, toksinost smee moe se izraunati na osnovu podataka o originalnoj smei ili supstanci. 4.1.3.5. Klasifikacija smea kada su dostupni podaci za sve sastojke smee ili samo za pojedine sastojke 4.1.3.5.1. Klasifikacija smee zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hronino" koristi se u metodi sumiranja. Primena ove metode detaljno je objanjena u odeljku 4.1.3.5.5. ovog priloga. 4.1.3.5.2. Kada smea sadri sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1, akutno ili kategorije 1, 2, 3 i 4, hronino), ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke, ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije. Ukoliko su dostupni odgovarajui podaci o toksinosti za vie od jednog sastojka smee, kombinovana toksinost ovih sastojaka se izraunava pomou dole navedene formule aditivnosti, a izraunata toksinost se koristi za klasifikaciju ovog dela smee u odnosu na akutnu toksinost, koja e se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja.

C(E)L50

C n C(E)L
i

50i

pri emu je: Ci - koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat); L(E)C50i - LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l; - broj sastojaka; L(E)C50m - LC50 ili EC50 dela smee za koji postoje rezultati ispitivanja.

4.1.3.5.3. Kada se toksinost dela smee izraunava preko formule aditivnosti, koriste se podaci o najvioj toksinosti (najnioj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka, dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj. ribe, dafnije, alge ili ekvivalentno). Meutim, kada podaci o toksinosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke, njihova toksinost se odreuje na isti nain kao u postupku klasifikacije supstanci, tj. koristi se via toksinost za najosetljiviji organizam. Na ovaj nain odreena akutna toksinost koristi se za procenu da li ispitivani deo smee treba klasifikovati u kategoriju 1, akutno, na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. 4.1.3.5.4. Ukoliko je smea klasifikovana na vie od jednog naina, treba koristiti onaj nain koji daje najstroiji rezultat. 4.1.3.5.5. Metoda sumiranja 4.1.3.5.5.1. Obrazloenje 4.1.3.5.5.1.1. U sluaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1, akutno ili kategorije 1, 2 i 3, hronino) osnovni kriterijumi toksinosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smee u niu kategoriju opasnosti. Prilikom izraunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1, akutno, odnosno kategorije 1, 2 i 3, hronino. 4.1.3.5.5.1.2. Kada smea sadri sastojke klasifikovane u kategoriju 1, akutno ili u kategoriju 1, hronino, ija je akutna toksinost ispod 1mg/l, ovi sastojci doprinose toksinosti smee ak i u niskim koncentracijama. Aktivne supstance u pesticidima esto imaju visoku toksinost po vodene organizme, kao i neke druge supstance, npr. organometalna jedinjenja. U takvim sluajevima primena optih graninih koncentracija dovodi do neodgovarajue, odnosno potcenjene klasifikacije smee. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksine sastojke, kao to je dato u odeljku 4.1.3.5.5.5. ovog priloga. 4.1.3.5.5.2. Postupak klasifikacije 4.1.3.5.5.2.1. U postupku klasifikacije smee, najstroija klasifikacija preovlauje nad manje strogim klasifikacijama, npr. klasifikacija na osnovu hronine toksinosti u kategoriju 1, hronino, nadjaava klasifikaciju u kategoriju 2, hronino. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1, hronino, klasifikacija je zavrena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije, s obzirom da klasifikacija stroija od kategorije 1, hronino, nije mogua. 4.1.3.5.5.3. Klasifikacija u kategoriju 1, akutno 4.1.3.5.5.3.1. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1, akutno. Ukoliko je suma ovih sastojaka vea od 25% smea se klasifikuje u kategoriju 1, akutno. 4.1.3.5.5.3.2. Klasifikacija smea na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.1.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 4.1.1. Klasifikacija smee na osnovu akutne opasnosti po vodenu ivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smee

Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1, akutno M 25%

Smea je klasifikovana kao: Kategorija 1, akutno

Napomena: Za objanjenje M-faktora videti odeljak 4.1.3.5.5.5. ovog priloga. 4.1.3.5.5.4. Klasifikacija u kategorije 1, 2, 3 i 4, hronino 4.1.3.5.5.4.1. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su ve klasifikovani u kategoriju 1, hronino. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoen odgovarajuim M faktorom jednak ili vei od 25% smea se klasifikuje u kategoriju 1, hronino. Ukoliko je rezultat prorauna klasifikacija smee u kategoriju 1, hronino, postupak klasifikacije je zavren. 4.1.3.5.5.4.2. U sluajevima kada smea nije klasifikovana u kategoriju 1, hronino, razmatra se klasifikacija smee u kategoriju 2, hronino. Smea se klasifikuje u kategoriju 2, hronino, ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1, hronino, pomnoen sa 10 i odgovarajuim M-faktorom, plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2, jednak ili vei od 25%. Ukoliko je rezultat prorauna klasifikacija smee u kategoriju 2, hronino, postupak klasifikacije je zavren. 4.1.3.5.5.4.3. U sluajevima kada smea nije klasifikovana ni u kategoriju 1, hronino, ni u kategoriju 2, hronino, razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3, hronino. Smea se klasifikuje u kategoriju 3, hronino, ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1, hronino, pomnoen sa 100 i odgovarajuim M-faktorom, plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2, hronino, pomnoen sa 10, plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3, hronino, jednak ili vei od 25%. 4.1.3.5.5.4.4. U sluaju kada smea nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hronino, ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3, hronino, treba razmotriti mogunost njene klasifikacije u kategoriju 4, hronino. Smea se klasifikuje u kategoriju 4, hronino, ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1, 2, 3 i 4, hronino, jednak ili vei od 25%. 4.1.3.5.5.4.5. Klasifikacija smea na osnovu hronine (dugotrajne) opasnosti, primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.1.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 4.1.2. Klasifikacija smee na osnovu hronine (dugotrajne) opasnosti po vodenu ivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1, hronino M 25% (M 10 Kategorija 1, hronino) + Kategorija 2, hronino 25% (M 100 Kategorija 1, hronino) + (10 Kategorija 2, hronino) + Kategorija 3, hronino 25% Kategorija 1, hronino + Kategorija 2, hronino + Kategorija 3, hronino + Kategorija 4, hronino 25% Smea je klasifikovana kao: Kategorija 1, hronino Kategorija 2, hronino Kategorija 3, hronino Kategorija 4, hronino

Napomena: Za objanjenje M-faktora videti odeljak 4.1.3.5.5.5. ovog priloga.

4.1.3.5.5.5. Smee sa visoko toksinim sastojcima 4.1.3.5.5.5.1. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1, akutno i kategoriju 1, hronino, sa toksinou znatno ispod 1mg/l doprinose toksinosti smee ak i u niskoj koncentraciji i treba im dati vei znaaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija. Kada smea sadri sastojke iz kategorije 1, akutno, ili kategorije 1, hronino, primenjuje se jedan od sledeih pristupa: - viestepeni pristup opisan u odeljcima 4.1.3.5.5.3 i 4.1.3.5.5.4 ovog priloga, primenjuje se tako to se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1, akutno i kategoriju 1, hronino, mnoi M-faktorom, umesto prostog sabiranja procenata. Ovo znai da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1, akutno, iz leve kolone Tabele 4.1.1. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1, hronino iz leve kolone Tabele 4.1.2. mnoe odgovarajuim M-faktorom. M-faktori za ove sastojke se odreuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50, kao to je dato u Tabeli 4.1.3. koja je data u ovom prilogu. U postupku klasifikacije smea koje sadre sastojke klasifikovane u kategoriju 1, akutno ili kategoriju 1, hronino treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja; - formula aditivnosti (videti odeljak 4.1.3.5.2. ovog priloga), pod uslovom da su podaci o toksinosti dostupni za sve visoko toksine sastojke smee i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci, ukljuujui i one za koje podaci o specifinoj akutnoj toksinosti nisu dostupni, imaju nisku toksinost ili uopte nisu toksini i ne doprinose opasnosti smee po ivotnu sredinu. Tabela 4.1.3. M-faktori za visoko toksine sastojke smee L(E)C50 vrednost M-faktor 0,1 < L(E)C50 1 1 0,01 < L(E)C50 0,1 10 0,001 < L(E)C50 0,01 100 0,0001 < L(E)C50 0,001 1000 0,00001 < L(E)C50 0,0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko poveanje L(E)C50) M-faktora) 4.1.3.6. Klasifikacija smea sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.1.3.6.1. U sluaju kada ne postoje podaci o akutnoj, odnosno hroninoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ivotnu sredinu za jedan ili vie znaajnih sastojaka, moe se izvesti zakljuak da se takva smea ne moe sa sigurnou klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti. Smea se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka, sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadri x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ivotnu sredinu."

4.1.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4.1.4. koja je data u ovom prilogu.

Tabela 4.1.4. Elementi obeleavanja za opasnost po vodenu ivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenja Obavetenje o opasnosti Obavetenja o merama predostronosti prevencija Obavetenja o merama predostronosti reagovanje Obavetenja o merama predostronosti skladitenje Obavetenja o merama predostronosti odlaganje HRONINO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema rei upozorenja H411: Toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2

Panja H400: Veoma toksino po ivi svet P273 P391

P501

Kategorija 3

Kategorija 4

Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Panja H410: Veoma toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema rei upozorenja H412: tetno za ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema rei upozorenja H413: Moe da dovede do dugotrajnih tetnih posledica za ivi svet u vodi P273

Re upozorenja

Obavetenje o opasnosti Obavetenja o merama predostronosti prevencija Obavetenja o merama predostronosti reagovanje Obavetenja o merama predostronosti -

P391

P391

skladitenje Obavetenja o merama predostronosti odlaganje

P501

P501

P501

P501

DEO 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI

5.1. Opasnost po ozonski omota 5.1.1. Definicije i opta uputstva
Supstanca opasna po ozonski omota je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoenoj sudbini i ponaanju u ivotnoj sredini moe predstavljati opasnost po strukturu, odnosno funkciju ozonskog omotaa u stratosferi.

5.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci

Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omota kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoenoj sudbini i ponaanju u ivotnoj sredini ukazuju da supstanca moe predstavljati opasnost po strukturu, odnosno ulogu ozonskog omotaa u stratosferi.

5.1.3. Kriterijumi za klasifikaciju smea

Smea se klasifikuje kao opasna po ozonski omota na osnovu pojedinanih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smee, a koje su takoe klasifikovane kao opasne po ozonski omota i u skladu sa Tabelom 5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 5.1. Opte granine koncentracije za supstance (u smei) klasifikovane kao opasne po ozonski omota, koje impliciraju klasifikaciju smee kao opasne po ozonski omota Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omota Klasifikacija smee C > 0,1%

5.1.4. Elementi obeleavanja

Elementi obeleavanja za supstance i smee koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 5.2. Elementi obeleavanja za opasnost po ozonski omota GHS piktogram opasnosti Re upozorenja Obavetenje o opasnosti

Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omota

Obavetenja o merama predostronosti Sledei Prethodni

P273 P501

PRILOG 2. PREVOENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEE

Klasifikacija supstance ili smee prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moe se prevesti u odgovarajuu klasifikaciju prema ovom pravilniku, primenom Tabele 1.1. koja je data u ovom prilogu. Ukoliko su dostupni podaci iz l. 4, 5, 6. ili 7. ovog pravilnika, procena opasnosti supstance ili smee i klasifikacija vri se u skladu sa l. 8-13. ovog pravilnika. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obavetenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 1.1. Prevoenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, Fiziko obeleavanju i stanje oglaavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obavetenje odreenog o opasnosti znaajno proizvoda ("Slubeni glasnik RS", broj 59/10 i 25/11) E; R2. Nije mogue neposredno prevoenje E; R3 Nije mogue neposredno prevoenje O; R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O; R8 gas Oksidujui gasovi 1 H270 tenost, Nije mogue neposredno prevoenje O; R8 vrsto O; R9 tenost Oksidujue tenosti 1 H271 Oksidujue vrste supstance i O; R9 vrsto H271 smee 1

Napomena

R10

tenost

F; R11

tenost

F; R11

vrsto

F+; R12

gas

F+; R12 F+; R12

tenost tenost

F; R15 F; R17 F; R17 Xn; R20 Xn; R20 Xn; R20 Xn; R21 Xn; R22 T; R23 T; R23 T; R23 T; R24 T; R25

tenost vrsto gas para praina/ magla

Nije mogue neposredno prevoenje. Odgovarajue prevoenje klasifikacije za tenosti sa R10 je jedno od sledeih: - Zapaljive tenosti, kategorija 1, H224 ako je taka paljenja < 23C i poetna taka kljuanja 35C ili - Zapaljive tenosti, kategorije 2, H225 ako je taka paljenja < 23C i poetna taka kljuanja > 35C ili - Zapaljive tenosti, kategorija 3, H226 ako je taka paljenja 23C. Nije mogue neposredno prevoenje. Odgovarajue prevoenje klasifikacije za tenosti sa F, R11 je jedno od sledeih: - Zapaljive tenosti, kategorija 1, H224 ako je poetna taka kljuanja 35C ili - Zapaljive tenosti, kategorija 2, H225 ako je poetna taka kljuanja > 35C. Nije mogue neposredno prevoenje. Nije mogue neposredno prevoenje. Odgovarajue prevoenje klasifikacije za gasove sa F+, R12 je jedno od sledeih: - Zapaljivi gasivi, kategorija 1, H220 ili - Zapaljivi gasivi, kategorija 2, H221. Zapaljive tenosti, kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smee, tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smee, tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smee, tip G Nije mogue prevoenje. Zapaljive tenosti, kategorija 1 H250 Zapaljive vrste supstance i H250 smee, kategorija 1 Akutna toksinost, kategorija 4 H332 (1) Akutna toksinost, kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksinost, kategorija 4 Akutna toksinost, kategorija 4 Akutna toksinost, kategorija 4 Akutna toksinost, kategorija 3 Akutna toksinost, kategorija 2 Akutna toksinost, kategorija 3 Akutna toksinost, kategorija 3 Akutna toksinost, kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1)

gas para praina/ magla

T+; R26 T+; R26 T+; R26 T+; R27 T+; R28 R33 C; R34 C; R35 Xi; R36 Xi; R37 Xi; R38 T; R39/23

gas para praina/ magla

Akutna toksinost, kategorija 2 Akutna toksinost 1 Akutna toksinost, kategorija 2 Akutna toksinost, kategorija 1 Akutna toksinost, kategorija 2 Specifina toksinost za ciljne organe - viekratna izloenost, kategorija 2 Korozivno oteenje koe, kategorija 1B Korozivno oteenje koe, kategorija 1A Iritacija oka, kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 3 Iritacija koe, kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 Teko oteenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa, kategorija 1 Senzibilizacija koe, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, Kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost,

H330 H330 H330 H310 H300 H373

(1) (1) (1) (3)

H314 H314 H319 H335

(2)

H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3)

T; R39/24

T; R39/25

T+; R39/26

T+; R39/27

T+; R39/28 Xi; R41 R42 R43 Xn; R48/20 Xn; R48/21

Xn; R48/22

T; R48/23

T; R48/24

T; R48/25 R64 Xn; R65 R67

Xn; R68/20

Xn; R68/21

Xn; R68/22 Karcinogeno, kategorija 1; R45 Karcinogeno kategorija 2; R45 Karcinogeno kategorija 1; R49 Karcinogeno, kategorija 2; R49 Karcinogeno, kategorija 3; R40 Mutageno kategorija 2; R46 Mutageno kategorija 3; R68 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R60

kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 1 Toksinost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije, kategorija 1 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 3 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 2 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 2 Karcinogenost, kategorija 1A Karcinogenost , kategorija 1B Karcinogenost, kategorija 1A Karcinogenost, kategorija 1B Karcinogenost, kategorija 2

H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336

H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351

Mutagenost germinativnih elija, H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih elija, H341 kategorija 2 H360F Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A

(4)

Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R60 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R61 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R61 Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R62 Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R63 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R6061 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R60 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R61 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R60 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R61 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R6061 Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R6263 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R60 Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R63 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R60

Toksinost po reprodukciju, kategorija 1B Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A Toksinost po reprodukciju, kategorija 1B Toksinost po reprodukciju, kategorija 2 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2

H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD

Toksinost po reprodukciju 1A H360FD Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A

H360FD Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A

H360FD Toksinost po reprodukciju 1B H361fd Toksinost po reprodukciju 2 H360Fd Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A

H360Fd Toksinost po reprodukciju 1B

Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R63 Toksinost po reprodukciju, kategorija 1; R61 Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R62 Toksinost po reprodukciju, kategorija 2; R61 Toksinost po reprodukciju, kategorija 3; R62 N; R50

H360Df Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A

H360Df Toksinost po reprodukciju, kategorija 1B

N; R50-53

N; R51-53 R52-53 R53 N; R59 Napomena (1)

Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 1 Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 2 Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 3 Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 4 Opasnost po ozonski omota

H400 H400 H410

H411 H412 H413 EUH059

Za ove klase opasnosti mogue je koristiti preporuenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa takom 2.2.1. Spiska klasifikovanih supstanci. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teu kategoriju opasnosti. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ak i u sluajevima kada je supstancu mogue klasifikovati u kategoriju 1C. Nije uvek mogue ponovno odreivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C, poto period izlaganja iznosi do etiri sata prema propisu kojim se ureuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Ipak, klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti, put izlaganja se navodi uz obavetenje o opasnosti.

Napomena (4) Obavetenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moe tetno da utie na plodnost ili na plod.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da tetno da utie na plodnost ili na plod.") ukazuju na optu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. U sluaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni, prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1, Deo 3. odeljak 3.7, opte obavetenje o opasnosti zamenjuje se obavetenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost. Tabela 1.2. Prevoenje oznaka rizika u dodatna obavetenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i reklamiranju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obavetenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070

PRILOG 3. PIKTOGRAMI OPASNOSTI

Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti, ukljuujui i razlike unutar te klase opasnosti. U pogledu oblika, boje, slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1.

DEO 1. FIZIKA OPASNOST

1.1. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira
Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.1. Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4

Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.8. Samoreaktivne supstance i smee, tip A, B Prilog 1, Deo 2. Odeljak 2.15. Organski peroksidi, tip A, B

1.2. Piktogram opasnosti: plamen

Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.2. Zapaljivi gasovi, kategorija 1 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.3. Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 i 2 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.6. Zapaljive tenosti, kategorija 1, 2 i 3 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.7. Zapaljive vrste supstance i smee, kategorija 1i2 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.8. Samoreaktivne supstance i smee, tipa B, C, D, E, F Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.9. Samozapaljive tenosti, kategorija 1 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.10. Samozapaljive vrste supstance i smee, kategorija 1 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.11. Samozagrevajue supstance i smee, kategorija 1 i 2 Prilog 1, 2, Deo 2, Odeljak 2.12. Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, kategorija 1, 2 i 3 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.15. Organski peroksidi, tipa B, C, D, E, F

1.3. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga

Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti

GHS03

Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.4. Oksidujui gasovi, kategorija 1 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.13. Oksidujue tenosti, kategorija 1, 2 i 3 Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.14. Oksidujui vrste supstance i smee, kategorija 1, 2 i 3

1.4. Piktogram opasnosti: cilindar za gas

Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.5. Gasovi pod pritiskom: - Komprimovani gas; - Teni gas; - Rashlaeni teni gas; - Rastvoreni gas.

1.5. Piktogram opasnosti: korozija

Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti

Prilog 1, Deo 2, Odeljak 2.16. Supstance i smee korozivne za metale, kategorija 1

1.6. Piktogram opasnosti nije potreban za sledee klase opasnosti i kategorije fizike opasnosti:
- Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1: Eksplozivi, podklasa 1.5; - Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1: Eksplozivi, podklasa 1.6; - Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.2: Zapaljivi gasovi, kategorija 2; - Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8: Samoreaktivne supstance i smee, tip G; - Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15: Organski peroksidi, tip G.

DEO 2. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI

2.1. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrtene kosti
Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti

Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.1. Akutna toksinost (peroralna, dermalna, inhalaciona), kategorija 1, 2 i 3

2.2. Piktogram opasnosti: korozija

Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.2. Korozivno oteenje koe, kategorija 1A, 1B i 1C Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.3. Teko oteenje oka, kategorija 1

2.3. Piktogram opasnosti: znak uzvika

Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.1. Akutna toksinost (peroralna, dermalna, inhalaciona), kategorija 4 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.2. Iritacija koe, kategorija 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.3. Iritacija oka, kategorija 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.4. Senzibilizacija koe kategorija 1 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.8 Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiko dejstvo

2.4. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi

Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.4. Senzibilizacija respiratornih organa, kategorija 1 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.5. Mutagenost terminativnih elija, kategorija 1A, 1B i 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.6. karcinogenost, kategorija 1A, 1B i 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.7. Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A, 1B i 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.8. Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 i 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.9. Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 1 i 2 Prilog 1, Deo 3, Odeljak 3.10. Opasnost od aspiracije, kategorija 1

2.5. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledee klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi:
Prilog 1. Odeljak 3.7: Toksinost po reprodukciju, efekti na ili preko laktacije, dodatna kategorija opasnosti.

DEO 3. OPASNOST PO IVOTNU SREDINU

3.1. Piktogram opasnosti: ivotna sredina
Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1, Deo 4, Odeljak 4.1. Opasno po vodenu ivotnu sredinu - Akutna opasnost po vodenu ivotnu sredinu,

kategorija 1 - Hronina opasnost po vodenu ivotnu sredinu, kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledee klase opasnosti i kategorije: - Prilog 1. Deo 4. Odeljak 4.1: Opasno po vodenu ivotnu sredinu - hronino, kategorija 3 i 4.

PRILOG 4. SPISAK OBAVETENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVETENJA O OPASNOSTI

DEO 1. OBAVETENJA O OPASNOSTI
1.1. Obavetenja o opasnosti za fiziku opasnost
- H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi, Nestabilan eksploziv - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.1); - H201: Eksploziv, opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi, podklasa 1.1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.1); - H202: Eksploziv, opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi, podklasa 1.2 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.1); - H203: Eksploziv, opasnost od poara, udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi, podklasa 1.3 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.1); - H204: Opasnost od poara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi, podklasa 1.4 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.1); - H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi, podklasa 1.5 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.1); - H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.2); - H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.2); - H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.3); - H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.3); - H224: Veoma lako zapaljiva tenost i para (Zapaljive tenosti, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.6);

- H225: Lako zapaljiva tenost i para (Zapaljive tenosti, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.6); - H226: Zapaljiva tenost i para (Zapaljive tenosti, kategorija 3 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.6) - H228: Zapaljiva vrsta supstanca ili smea (Zapaljive vrste supstance i smee, kategorija 1 i 2 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.7); - H240: Zagrevanje moe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smee, tip A Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.8., Organski peroksidi, tip A - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.15); - H241: Zagrevanje moe da dovede do poara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smee, tip B - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.8., Organski peroksidi, tip B - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.15); - H242: Zagrevanje moe da dovede do poara (Samoreaktivne supstance i smee, tip C, D, E, F - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.8); - H250: Spontano poinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive tenosti, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.9. Samozapaljive vrste supstance i smee, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.10); - H251: Dolazi do samozagrevanja; moe da se zapali (Samozagrevajue supstance i smee, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.11); - H252: U velikoj koliini dolazi do samozagrevanja; moe da se zapali (Samozagrevajue supstance i smee, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.11); - H260: U kontaktu sa vodom oslobaa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.12); - H261: U kontaktu sa vodom oslobaa zapaljive gasove (Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, kategorija 2 i 3 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.12) - H270: Moe da izazove ili podstakne vatru; oksidujue sredstvo (Oksidujui gasovi, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.4); - H271: Moe da izazove poar ili eksploziju; jako oksidujue sredstvo (Oksidujue tenosti, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.13., Oksidujue vrste supstance i smee, kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.14); - H272: Moe da pospei poar; oksidujue sredstvo (Oksidujue tenosti, kategorija 2 i 3 Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.13., Oksidujue vrste supstance i smee, kategorija 2 i 3 - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.14): - H280: Sadri gas pod pritiskom, moe da eksplodira ako se izlae toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani, teni i rastvoreni gas - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.5)

- H281: Sadri rashlaeni teni gas, moe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaeni teni gas - Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.5) - H290: Moe biti korozivno za metale (Supstance i smee korozivne za metale, kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.16).

1.2. Obavetenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi

- H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksinost (peroralna), kategorija 1 i 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H301: Toksino ako se proguta (Akutna toksinost (peroralna), kategorija 3 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H302: tetno ako se proguta (Akutna toksinost (peroralna), kategorija 4 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H304: Moe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.10); - H310: Smrtonosno u kontaktu sa koom (Akutna toksinost (dermalna), kategorija 1 i 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H311: Toksino u kontaktu sa koom (Akutna toksinost (dermalna), kategorija 3 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H312: tetno u kontaktu sa koom (Akutna toksinost (dermalna), kategorija 4 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H314: Izaziva teke opekotine koe i oteenje oka (Korozivno oteenje/ iritacija koe, kategorija 1A, 1B i 1C - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.2); - H315: Izaziva iritaciju koe (Korozivno oteenje/ iritacija koe, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.2); - H317: Moe da izazove alergijske reakcije na koi (Senzibilizacija koe, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.4); - H318: Dovodi do tekog oteenja oka (Teko oteenje/ iritacija oka, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.3); - H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teko oteenje/ iritacija oka, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.3); - H330: Smrtonosno ako se udie (Akutna toksinost (inhalaciona), kategorija 1 i 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H331: Toksino ako se udie (Akutna toksinost (inhalaciona), kategorija 3 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1)

- H332: tetno ako se udie (Akutna toksinost (inhalaciona), kategorija 4 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.1); - H334: Ako se udie moe da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.4); - H335: Moe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost, kategorija 3, iritacija respiratornih organa - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.8); - H336: Moe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost, kategorija 3, narkotiko dejstvo - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.8); - H340: Moe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih elija, kategorija 1A i 1B - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.5); - H341: Sumnja se da moe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih elija, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.5); - H350: Moe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost, kategorija 1A i 1B Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.6); - H351: Sumnja se da moe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.6) - H360: Moe tetno da utie na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksinost po reprodukciju, kategorija 1A i 1B - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.7); - H361: Sumnja se da moe tetno da utie na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksinost po reprodukciju, kategorija 2, Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.7); - H362: Moe da ima tetno dejstvo na odojad (Toksinost po reprodukciju, efekti na ili preko laktacije, dodatna kategorija - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.7); - H370: Dovodi do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca oteuje, ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.8); - H371: Moe da dovede do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca moe da oteti, ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.8);

- H372: Dovodi do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca oteuje, ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili viekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.9) - H373: Moe da dovede do oteenja organa (navesti sve organe koje supstanca moe da oteti, ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili viekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.9).

1.3 Obavetenja o opasnosti za opasnost po ivotnu sredinu

- H400: Veoma toksino po ivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 4. odeljak 4.1); - H410: Veoma toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 1 - Prilog 1. Deo 4. odeljak 4.1); - H411: Toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 2 - Prilog 1. Deo 4. odeljak 4.1); - H412: tetno za ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 3 - Prilog 1. Deo 4. odeljak 4.1); - H413: Moe da dovede do dugotrajnih tetnih posledica po ivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 4 - Prilog 1. Deo 4. odeljak 4.1)

DEO 2. DODATNA OBAVETENJA O OPASNOSTI

2.1. Dodatna obavetenja o opasnosti za fizika i hemijska svojstva:
- EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo." - EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom." - EUH 014: "Reaguje burno sa vodom." - EUH 018: "Pri upotrebi, moe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smeu para-vazduh." - EUH 019: "Moe da obrazuje eksplozivne perokside." - EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru."

2.2. Dodatna obavetenja o opasnosti za svojstva koja utiu na ivot i zdravlje ljudi:
- EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaa toksian gas."

- EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaa toksian gas." - EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaa veoma toksian gas." - EUH 066: "Viekratno izlaganje moe da izazove suenje ili pucanje koe." - EUH 070: "Toksino u kontaktu sa oima." - EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe."

2.3. Dodatna obavetenja o opasnosti za svojstva koja utiu na ivotnu sredinu:

- EUH 059: "Opasno po ozonski omota." (Opasnost po ozonski omota - Prilog 1. Deo 5. odeljak 5.1).

DEO 3. DODATNA OBAVETENJA O OPASNOSTI ZA ODREENE SMEE

- EUH201: "Sadri olovo. Ne sme se koristiti na povrinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." - EUH201A: "Panja! Sadri olovo." - EUH202: "Cijanoakrilat. Opasnost. Trenutno lepi kou i oi. uvati van domaaja dece." - EUH203: "Sadri hrom(VI). Moe da izazove alergijsku reakciju." - EUH204: "Sadri izocijanate. Moe da izazove alergijsku reakciju." - EUH205: "Sadri epoksi-sastojke. Moe da izazove alergijsku reakciju." - EUH206: "Panja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. Moe da oslobodi opasan gas (hlor)." - EUH207: "Panja! Sadri kadmijum. Pri upotrebi nastaje opasan dim. Videti uputstva koja je naveo proizvoa. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." - EUH208: "Sadri (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Moe da izazove alergijsku reakciju." - EUH209: "Moe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." - EUH209A: "Moe da postane zapaljivo prilikom upotrebe." - EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev." - EUH401: "Pridravati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu."

PRILOG 5. SPISAK OBAVETENJA O MERAMA PREDOSTRONOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU

Obavetenja o merama predostronosti data su u Tabelama 1, 2, 3, 4. i 5. ovog priloga zajedno sa odgovarajuim klasama opasnosti, kategorijama i uslovima za njihovu primenu. Pri izboru obavetenja o merama predostronosti u skladu sa l. 22. i 28. ovog pravilnika, snabdeva moe da kombinuje obavetenja o merama predostronosti koja su navedena u tabeli, vodei rauna da savet o merama predostronosti bude jasan i razumljiv. Tabela 1. Obavetenja o merama predostronosti - opte Oznaka Obavetenje o merama predostronosti - opte Ako je potreban medicinski savet, sa R101 sobom poneti ambalau ili etiketu proizvoda. R102 uvati van domaaja dece. R103 Pre upotrebe proitati informacije na etiketi. Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za optu upotrebu Proizvod za optu upotrebu Proizvod za optu upotrebu

Tabela 2. Obavetenja o merama predostronosti - prevencija Obavetenje o merama predostronosti - prevencija

Oznaka

Klasa opasnosti

Kategorija opasnosti

Uslov za primenu

Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe.

Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. eksploziv Odeljak 2.1) Mutagenost germinativnih elija 1A, 1B, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. 1A, 1B, 2 Odeljak 3.6) Toksinost po reprodukciju (Prilog 1. 1A, 1B, 2 Deo 3. Odeljak 3.7) Toksinost po reprodukciju - efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7)

Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Mutagenost germinativnih elija Pre rukovanja (Prilog 1. Deo 3. obavezno proitati Odeljak 3.5) R202 sve mere predostronosti i Karcinogenost bezbednosti. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.6) Toksinost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.3) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6) Zapaljive vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Drati dalje od izvora Odeljak 2.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smee vruih povrina. (Prilog 1. Deo 2. Zabranjeno puenje. Odeljak 2.8) Samozapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13) Oksidujue vrste

Nestabilan eksploziv

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2 Podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5 1, 2

1, 2

1, 2, 3

1, 2

Tip A, B, C, D, E, F 1

Proizvoa/ snabdeva treba da naznai izvore paljenja na koje se primenjuje obavetenje

1 Tip A, B, C, D, E, F 1, 2, 3 1, 2, 3 Naznaiti da se dre dalje od izvora toplote.

Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja.

supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.3) Oksidujui gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.4) Samoreaktivne supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8)

1, 2

1 Tip A, B, C, D, E, F "..." Proizvoa/ snabdeva treba da naznai inkompatibilne materijale.

Drati/ uvati dalje R220 od odee/.../ zapaljivih materijala.

Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13)

2, 3

Oksidujue vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Odeljak Preduzeti mere predostronosti da 2.13.) R221 se izbegne meanje Oksidujue vrste sa zapaljivim supstance i smee materijalima/... (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Samozapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive vrste sa vazduhom. supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) R223 Spreiti bilo kakav Supstance i smee

"..." Proizvoa/ snabdeva treba da naznai inkompatibilne materijale. Naznaiti da se dri dalje od odee kao i od drugih inkompatibilnih materijala. "..." Proizvoa/ snabdeva treba da naznai inkompatibilne materijale. "..."Proizvoa/ snabdeva treba da naznai inkompatibilne materijale. Naznaiti da se dri dalje od odee kao i od drugih inkompatibilnih materijala.

2, 3 "..."Proizvoa/ snabdeva Tip treba da naznai A, B, C, D, inkompatibilne materijale. E, F 1, 2, 3 "..." Proizvoa/ snabdeva treba da naznai inkompatibilne materijale.

1, 2, 3

1 1, 2

kontakt sa vodom, zbog burne reakcije i mogunosti paljenja i nastanka poara.

koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) "...." Proizvoa/ snabdeva treba da naznai odgovarajue materijale. Podklasa - ako isuivanje poveava 1.1, 1.2, opasnost od eksplozije, 1.3, 1.5 osim kada je isuivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. nitroceluloza).

R230

Drati nakvaeno sa...

Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1)

R231

R232

R233

R234

Supstance i smee koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaaju 1, 2, 3 inertnim gasom. zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju Zatititi od vlage. 1, 2, 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.6) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. 1, 2, 3 Deo 3. Odeljak 3.1) Specifina toksinost za ciljni organ uvati ambalau jednokratna izloenost; 3 vrsto zatvorenu. iritacija respiratornih - ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. Deo isparenja stvaraju opasnu 3. Odeljak 3.8) atmosferu Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; 3 narkotini efekat (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Samoreaktivne Tip uvati samo u supstance i smee A, B, C, D, originalnoj ambalai. (Prilog 1. Deo 2. E, F Odeljak 2.8)

R235 uvati na hladnom.

Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15) Korozivno za metale (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.16) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6) Samoreaktivne supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8) Samozagrevajue supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.11) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1)

Tip A, B, C, D, E, F 1

1, 2, 3 Tip A, B, C, D, E, F

1, 2 Tip A, B, C, D, E, F Podklasa - ako je eksploziv 1.1, 1.2, elektrostatiki osetljiv 1.3, 1.4, 1.5 - ako je materijal koji se pretae elektrostatiki osetljiv. 1, 2, 3 - ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. 1, 2 - ako je materijal koji se pretae elektrostatiki osetljiv. "" Proizvoa/ snabdeva treba da naznai drugu opremu. "..." Proizvoa/ snabdeva treba da naznai drugu opremu. - u sluaju stvaranja oblaka praine.

Uzemljeni/ Zapaljive tenosti privreni kontejner (Prilog 1. Deo 2. R240 i oprema za Odeljak 2.6) pretakanje. Zapaljive vrste supstance (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.7) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Koristiti opremu koja Odeljak 2.6) ne moe da izazove R241 eksploziju Zapaljive vrste elektrooprema/ supstance i smee ventilacija/ rasveta/... (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.7) R242 Koristiti iskljuivo alat koji ne varnii. Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6)

1, 2, 3

1, 2

1, 2, 3

Preduzeti mere Zapaljive tenosti predostronosti da R243 (Prilog 1. Deo 2. ne doe do stvaranja Odeljak 2.6) statikog

1, 2, 3

elektriciteta. Odravati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu// trenju. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti, ak ni kad su iskorieni.

Oksidujui gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.4) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.3)

Podklasa "..."Proizvoa/ snabdeva 1.1, 1.2, treba da naznai vrstu 1.3, 1.4, 1.5 grubog rukovanja.

1, 2

Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. 1, 2 Deo 3. Odeljak 3.1) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost 1, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost Ne udisati prainu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ viekratna izloenost 1, 2 paru/ sprej (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.9) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. 1A, 1B, 1C Odeljak 3.2) Toksinost po reprodukciju - efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1. Deo 3. R261 praine/ dima/ gasa/ Odeljak 3.4) magle/ pare/ spreja. Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. 1 Odeljak 3.4) Specifina toksinost za ciljni organ 3 jednokratna izloenost;

Proizvoa/ snabdeva treba da naznai odgovarajue uslove.

Naznaiti da se ne udiu praina ili magla ako estice praine ili magla mogu da nastanu prilikom korienja.

Proizvoa/ snabdeva treba da naznai odgovarajue uslove.

R262

R263

R264

R270

iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; 3 narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksinost sa oima, koom ili dermalna (Prilog 1. 1, 2 odeom. Deo 3. Odeljak 3.1) Toksinost po Izbegavati kontakt za reprodukciju - efekti na Dodatna vreme trudnoe ili ili preko laktacije kategorija dojenja. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. 1, 2, 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. 1, 2 Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. 1A, 1B, 1C Odeljak 3.2) Iritacija koe (Prilog 1. Deo 3. 2 Odeljak 3.2) Iritacija oka "..." Proizvoa/ snabdeva (Prilog 1. Deo 3. 2 Oprati ...detaljno treba da naznai delove tela Odeljak 3.3) nakon rukovanja. koje treba oprati nakon Toksinost po rukovanja. reprodukciju - efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna 1, 2 ekspozicija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ viekratna izloenost 1 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.9) Ne jesti, ne piti i ne Akutna toksinost 1, 2, 3, 4

peroralna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. 1, 2 Deo 3. Odeljak 3.1) Toksinost po reprodukciju - efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost 1, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ viekratna izloenost 1 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.9) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. 1, 2, 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. Deo provetrenom 3. Odeljak 3.8) prostoru. Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost: 3 narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koe kontaminirano radno R272 (Prilog 1. Deo 3. 1 odelo van radnog Odeljak 3.4) mesta. Opasno po vodenu ivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ivotnu sredinu isputanje/ - ako to nije nain (Prilog 1. Deo 4. R273 oslobaanje u korienja. Odeljak 4.1) ivotnu sredinu. Opasno po vodenu ivotnu sredinu 1, 2, 3, 4 hronina opasnost po

puiti prilikom rukovanja ovim proizvodom.

vodenu ivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. Odeljak 4.1) Opasno po ozonski omota (Prilog 1. Deo 5. Odeljak 5.1) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1)

1 Proizvoa/ snabdeva Podklasa treba da naznai vrstu 1.1, 1.2, zatitne opreme. 1.3, 1.4, 1.5 Naznaiti zatitu za lice.

Nositi zatitne rukavice/ zatitnu R280 odeu/ zatitne naoare/ zatitu za lice.

Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.6) Zapaljive vrste supstance i smee 1, 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smee Tip A, B, C, (Prilog 1. Deo 2. D, E, F Odeljak 2.8) Samozapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1 Odeljak 2.9) Samozapaljive vrste supstance i smee 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Samozagrevajue supstance i smee 1, 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.11) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju 1, 2, 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee 1, 2, 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Organski peroksidi Tip A, B, C, (Prilog 1. Deo 2. D, E, F

Proizvoa/ snabdeva treba da naznai vrstu zatitne opreme. Naznaiti vrstu zatitnih rukavica, naoara i zatite za lice.

Odeljak 2.15) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Proizvoa/snabdeva treba da naznai vrstu zatitne 1, 2, 3, 4 opreme. Naznaiti vrstu zatitnih rukavica/ odee. Proizvoa/snabdeva treba da naznai vrstu zatitne opreme. 1A, 1B, 1C Naznaiti vrstu zatitnih rukavica/ odee, naoara i zatite za lice. 2 Proizvoa/ snabdeva treba da naznai vrstu zatitne opreme. Naznaiti vrstu zatitnih rukavica. Proizvoa/ snabdeva treba da naznai vrstu zatitne opreme. Naznaiti vrstu zatite za oi/lice.

Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Iritacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Teko oteenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Mutagenost germinativnih elija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.6) Toksinost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.5)

2 Nestabilan eksploziv

Koristiti potrebnu R281 linu zatitnu opremu.

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

Nositi rukavice koje tite od hladnoe/ R282 zatitu za lice/ zatitu za oi.

Rashlaeni teni gas

Oksidujue tenosti (Prilog 1 Deo 2. Nositi odeu otpornu Odeljak 2.13) R283 na plamen/ vatru. Oksidujue vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2.

R284

R285

R231 + R232

R235 + R410

Odeljak 2.14) Nositi opremu za Akutna toksinost zatitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1. organa. Deo 3. Odeljak 3.1) U sluaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. Deo 3. opremu za zatitu Odeljak 3.4) respiratornih organa. Supstance i smee koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaaju inertnim gasom. zapaljive gasove Zatititi od vlage. (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Samozagrevajue uvati na hladnom. supstance i smee Zatititi od suneve (Prilog 1. Deo 2. svetlosti. Odeljak 2.11)

1, 2

Proizvoa/ snabdeva treba da naznai vrstu zatitne opreme. Proizvoa/ snabdeva treba da naznai vrstu opreme.

1, 2, 3

1, 2

Tabela 3. Obavetenja o merama predostronosti - reagovanje Oznaka Obavetenje o merama predostronosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1, 2, 3, 4 Uslov za primenu

Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. Odeljak 3.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) Samozapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. R302 AKO DOSPE NA KOU: Deo 3. Odeljak 3.1) Iritacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4)

1A, 1B, 1C

1, 2, 3, 4

R303

R304

R305

R306

Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. AKO DOSPE NA KOU Odeljak 2.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Specifina AKO SE UDIE: toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost; iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost; narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Teka oteenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OI: (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13) AKO DOSPE NA Oksidujue vrste ODEU: supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14)

1, 2, 3

1A, 1B, 1C

1, 2, 3, 4

1A, 1B, 1C

1A, 1B, 1C

Specifina toksinost za ciljni R307 Ako doe do izlaganja: organ - jednokratna izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Mutagenost germinativnih elija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. Ako doe do izlaganja ili Odeljak 3.6) R308 se sumnja da je dolo Reproduktivna do izlaganja: toksinost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Toksinost po reprodukciju - efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Specifina Ako doe do izlaganja ili toksinost za ciljni P309 ako se ne oseate organ - jednokratna dobro: izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oteenje obratiti lekaru. koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Teko oteenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) Pozvati Centar za Akutna toksinost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

Dodatna kategorija

1, 2, 3

1, 2

1, 2

1A, 1B, 1C

1. Deo 3. Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Pozvati Centar za Specifina kontrolu trovanja ili se toksinost za ciljni P312 obratiti lekaru, ako se ne organ - jednokratna oseate dobro. izloenost; iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost; narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Iritacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Potraiti medicinski P313 Senzibilizacija koe savet/ miljenje. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Mutagenost germinativnih elija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5)

obratiti lekaru.

1, 2

3, 4

2, 3

1A, 1B, 2

Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.6) Toksinost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Toksinost po reprodukciju - efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Specifina Potraiti medicinski toksinost za ciljni P314 savet/ miljenje, ako se organ - viekratna ne oseate dobro. izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.9) Gasovi pod Hitno potraiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. Deo 2. miljenje. Odeljak 2.5) Akutna toksinost Specifian tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti "..." na ovoj 1. Deo 3. Odeljak etiketi). 3.1) Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Iritacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Akutna toksinost -

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

Dodatna kategorija

1, 2

Rashlaeni teni gas "..." Naznaiti dodatna uputstva za prvu pomo. - ukoliko treba hitno primeniti antidot. "..." Naznaiti dodatna uputstva za prvu pomo. - ukoliko treba hitno primeniti antidot. "..." Naznaiti dodatna uputstva za prvu pomo. - ukoliko treba hitno primeniti specifine mere. "..." Naznaiti dodatna uputstva za prvu pomo. - ukoliko treba hitno primeniti mere.

1, 2

1, 2, 3

Specifian tretman P321 (videti "..." na ovoj etiketi).

1 "..." Naznaiti dodatna 1A, 1B, 1C uputstva za prvu pomo. - proizvoa/snabdeva moe da naznai sredstvo za neutralizaciju, 2 ako je potrebno. 1, 2 "..." Naznaiti dodatna

P322 Specifine mere

(videti "..." na ovoj etiketi).

dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1)

Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1)

3, 4

uputstva za prvu pomo. - ukoliko se preporuuju hitne mere kao to je npr. specifino sredstvo za neutralizaciju. "..." Naznaiti dodatna uputstva za prvu pomo. - ukoliko se preporuuju hitne mere kao to je npr. specifino sredstvo za neutralizaciju.

P330

P331

P332

P333

P334

P335

Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. 1, 2, 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Isprati usta. Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 1A, 1B, 1C 3. Odeljak 3.2) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 1A, 1B, 1C 3. Odeljak 3.2) Ne izazivati povraanje. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) Iritacija koe Ako doe do iritacije (Prilog 1. Deo 3. 2, 3 koe: Odeljak 3.2) Senzibilizacija koe Ako doe do iritacije (Prilog 1. Deo 3. 1 koe ili osipa: Odeljak 3.4) Samozapaljive tenosti (Prilog 1. 1 Deo 3. Odeljak 2.9) Samozapaljive vrste supstance i 1 smee (Prilog 1. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. Odeljak 2.10) umotati u vlane zavoje. Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju 1, 2 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Samozapaljive vrste supstance i 1 Odstraniti estice sa smee (Prilog 1. koe. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smee 1, 2

P336

P337

P338

P340

P341

koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. Ne trljati (Prilog 1. Deo 2. povreene povrine. Odeljak 2.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1. Deo 3. prolazi: Odeljak 3.3) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Ukloniti kontaktna Teko oteenje soiva, ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to mogue (Prilog 1. Deo 3. uiniti. Nastaviti sa Odeljak 3.3) ispiranjem. Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Specifina Izneti povreenu osobu toksinost za ciljni na sve vazduh i organ - jednokratna obezbediti da se odmara izloenost; iritacija u poloaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost; narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteano, izneti osobu na respiratornih organa sve vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3. da se odmara u poloaju Odeljak 3.4) koji ne ometa disanje.

Rashlaeni teni gas

1A, 1B, 1C

1, 2, 3, 4

1A, 1B, 1C

Senzibilizacija Ako oseate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Akutna toksinost Paljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. 1, 2 sapuna i vode. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 1A, 1B, 1C 3. Odeljak 3.2) Teko oteenje Paljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. 2 Odeljak 3.3) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Iritacija koe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. Deo 3. 2 vode. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. 1 Odeljak 3.4) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.6) Isprati kou vodom/ P353 istuirati se. Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 1A, 1B, 1C 3. Odeljak 3.2) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1 Hitno isprati Odeljak 2.13) kontaminiranu odeu i P360 kou sa dosta vode pre Oksidujue vrste supstance i smee skidanja odee. 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksinost P361 kontaminiranu odeu. dermalna (Prilog 1. 1, 2, 3 Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje 1A, 1B, 1C koe (Prilog 1. Deo

Skinuti kontaminiranu P362 odeu i oprati je pre ponovne upotrebe.

Oprati kontaminiranu P363 odeu pre ponovne upotrebe.

P370 U sluaju poara:

3. Odeljak 3.2) Iritacija koe (Prilog 1. Deo 3. 2 Odeljak 3.2) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. 1, 2, 3 Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 1A, 1B, 1C 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. 1 Odeljak 3.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Deo 2. 1.1, 1.2, 1.3, Odeljak 2.1) 1.4, 1.5 Oksidujui gasovi (Prilog 1. Deo 2. 1 Odeljak 2.4) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.6) Zapaljive vrste supstance i smee 1, 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smee Tip A, B, C, (Prilog 1. Deo 2. D, E, F Odeljak 2.8) Samozapaljive tenosti 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive vrste supstance i 1 smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju 1, 2, 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12)

Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. U sluaju velikog poara Odeljak 2.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujue vrste velikih koliina: supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Rizik od eksplozije u sluaju poara. Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1)

1, 2, 3

1, 2, 3

1 Nestabilan eksploziv i - osim ako su eksplozivi Podklasa 1.4: municija i njene 1.1, 1.2, 1.3, komponente. 1.4, 1.5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5 - ako su eksplozivi 1.4: Podklasa 1.4 municija i njene komponente.

P372

P373

Ne gasiti poar kada zahvati eksplozive.

Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Samoreaktivne supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Oksidujui gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.4)

Gasiti poar uz normalne mere P374 predostronosti sa razumne udaljenosti.

Tip A, B

Gasiti poar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije.

Zaustaviti curenje, ako P376 je to mogue uiniti na bezbedan nain. Poar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti, osim ako se P377 (Prilog 1. Deo 2. curenje moe zaustaviti Odeljak 2.2) na bezbedan nain. Zapaljive tenosti P378 Koristiti ... za gaenje. (Prilog 1. Deo 2.

1, 2 "..." Proizvoa/ dobavlja treba da naznai

1, 2, 3

P380 Evakuisati oblast.

Odeljak 2.6) odgovarajue sredstvo - ukoliko upotreba vode Zapaljive vrste poveava rizik. supstance i smee 1, 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smee Tip A, B, C, (Prilog 1. Deo 2. D, E, F Odeljak 2.8) Samozapaljive tenosti 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive vrste supstance i 1 smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju 1, 2, 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee 1, 2, 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. eksploziv Odeljak 2.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Deo 2. 1.1, 1.2, 1.3, Odeljak 2.1) 1.4, 1.5 Samoreaktivne supstance i smee Tip A, B (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1 Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14)

Ukloniti sve izvore paljenja, ako je to P381 mogue uiniti bezbedno.

Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.2)

1, 2

Supstance i smee Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadraj radi spreavanja (Prilog 1. Deo 2. materijalne tete. Odeljak 2.16) Opasno po vodenu ivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. Odeljak 4.1) P391 Sakupiti prosuti sadraj. Opasno po vodenu ivotnu sredinu hronina opasnost po vodenu ivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. Odeljak 4.1) Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. AKO SE PROGUTA: Deo 3. Odeljak 3.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksinost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1. P312 lekara, ukoliko se ne Deo 3. Odeljak 3.1.) oseate dobro. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oteenje P330 Isprati usta. Ne izazivati koe (Prilog 1. Deo + povraanje. 3. Odeljak 3.2) P331 AKO DOSPE NA KOU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ tenosti + zamotati u vlane (Prilog 1. Deo 2. P334 zavoje. Odeljak 2.9.) P302 AKO DOSPE NA KOU: Akutna toksinost + Paljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. P350 sapuna i vode. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost P302 AKO DOSPE NA KOU: dermalna (Prilog 1. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. Odeljak 3.1) P352 vode. Iritacija koe

1, 2

1, 2, 3

1A, 1B, 1C

1, 2

3, 4 2

P303 + P361 + P353

P304 + P340

P304 + P341

P305 + P351 + P338

(Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) AKO DOSPE NA KOU Zapaljive tenosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6) skinuti svu kontaminiranu odeu. Korozivno oteenje Isprati kou vodom/ koe (Prilog 1. Deo istuirati se. 3. Odeljak 3.2) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.2) Specifina AKO SE UDIE: Izneti toksinost za ciljni povreenu osobu na organ - jednokratna sve vazduh i obezbediti izloenost; iritacija da se odmara u poloaju respiratornih organa koji ne ometa disanje. (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost; narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) AKO SE UDIE: Ukoliko je disanje oteano, izneti Senzibilizacija povreenu osobu na respiratornih organa sve vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3. da se odmara u poloaju Odeljak 3.4) koji ne ometa disanje. Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo AKO DOSPE U OI: 3. Odeljak 3.2) Paljivo ispirati vodom Teko oteenje nekoliko minuta. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soiva, (Prilog 1. Deo 3. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3.3) je to mogue uiniti. Nastaviti sa ispiranjem. Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3)

1, 2, 3

1A, 1B, 1C

1, 2, 3, 4

1A, 1B, 1C

1A, 1B, 1C

AKO DOSPE NA P306 ODEU: Hitno isprati + kontaminiranu odeu i P360 kou sa dosta vode pre skidanja odee.

P307 + P311

P308 + P313

P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313

P335 + P334

Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Specifina Ako doe do izlaganja: toksinost za ciljni Pozvati Centar za organ - jednokratna kontrolu trovanja ili izloenost (Prilog 1. lekara. Deo 3. Odeljak 3.8) Mutagenost germinativnih elija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. Ako doe do izlaganja ili Odeljak 3.6) se sumnja da je dolo Toksinost po do izlaganja: Potraiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1. Deo 3. Odeljak miljenje. 3.7) Toksinost po reprodukciju - efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Ako doe do izlaganja ili Specifina se ne oseate dobro: toksinost za ciljni Pozvati Centar za organ - jednokratna kontrolu trovanja ili izloenost (Prilog 1. lekara. Deo 3. Odeljak 3.8) Ako doe do iritacije Iritacija koe koe: Potraiti (Prilog 1. Deo 3. medicinski savet/ Odeljak 3.2) miljenje. Ako doe do iritacije Korozivno oteenje koe ili osipa: Potraiti koe (Prilog 1. Deo medicinski 3. Odeljak 3.4) savet/miljenje. Samozapaljive vrste supstance i Ukloniti rastresite smee (Prilog 1. estice sa koe. Deo 2. Odeljak 2.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlane zavoje. Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

1A, 1B, 2

Dodatna kategorija

1, 2

zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraiti + medicinski savet/ P313 miljenje. Ako oseate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara. U sluaju poara: P370 Zaustaviti curenje, ako + je to mogue uiniti na P376 bezbedan nain. Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Oksidujui gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.4) 2

P370 U sluaju poara: + Koristiti ... za gaenje. P378

P370 U sluaju poara:

Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.6) Zapaljive vrste supstance i smee 1, 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smee Tip A, B, C, (Prilog 1. Deo 2. D, E, F Odeljak 2.8) Samozapaljive tenosti 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive vrste supstance i 1 smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju 1, 2, 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1, 2, 3 Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee 1, 2, 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Eksplozivi Podklasa

"..." Proizvoa/ dobavlja treba da naznai odgovarajue sredstvo. - ako upotreba vode poveava rizik.

+ P380 P370 + P380 + P375

Evakuisati oblast. U sluaju poara: Evakuisati oblast. Gasiti poar iz daljine zbog rizika od eksplozije

(Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Samoreaktivne supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14)

1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

Tip A, B

U sluaju velikog poara P371 (hemijski udes) i velikih + koliina: Evakuisati P380 oblast. Gasiti poar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije.

Tabela 4. Obavetenja o merama predostronosti - skladitenje Obavetenje o merama predostronosti - skladitenje

Oznaka

Klasa opasnosti

Kategorija opasnosti

Uslov za primenu

P401 Skladititi

Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1)

"..." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1.1, meunarodnim 1.2, 1.3, 1.4, 1.5 propisima (naznaiti).

P402

Skladititi na suvom mestu.

Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.2) Oksidujui gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.4)

1, 2, 3

1, 2 1 Komprimovani gas Teni gas Rashlaeni teni gas Rastvoreni gas 1, 2, 3 - ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu

P403

Skladititi na mestu sa dobrom ventilacijom.

Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.5) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6)

Samoreaktivne supstance i smee Tip A, B, C, D, (Prilog 1. Deo 2. E, F Odeljak 2.8) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. 1, 2, 3 Deo 3. Odeljak 3.1) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; 3 narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom Skladititi u zatvorenoj P404 oslobaaju zapaljive 1, 2, 3 ambalai. gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. Deo 1, 2, 3 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna 1, 2, 3 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost inhalaciona 1, 2, 3 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje P405 Skladititi pod kljuem. koe (Prilog 1. Deo 3. 1A, 1B, 1C Odeljak 3.2) Mutagenost germinativnih elija 1A, 1B, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5) Kancerogenost (Prilog 1A, 1B, 2 1. Deo 3. Odeljak 3.6) Toksinost po reprodukciju 1A, 1B, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7)

Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) uvati u ambalai otpornoj na koroziju /... P406 ambalai sa unutranjim slojem otpornim na koroziju. Ostaviti prazan P407 (vazduni) prostor izmeu gomila/ paleta. Supstance i smee korozivne za metale (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.16) Samozagrevajue supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.5) P410 Zatititi od suneve svetlosti.

1, 2

1 "..." Proizvoa/ dobavlja treba da naznai druge kompatibilne materijale.

1, 2

1, 2 Komprimovani gas Teni gas Rastvoreni gas

Supstance i smee koje se same zagrevaju 1, 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Deo 2. A, B, C, D, E, F Odeljak 2.15) Samoreaktivne supstance i smee Tip uvati na A, B, C, D, E, F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8) prelazeS/F. Organski peroksidi Tip

... Proizvoa/ dobavlja treba da naznai temperaturu.

(Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su vee od 50S/ 122F Velike koliine u rasutom stanju ija je masa vea od kg P413 uvati na temperaturama koje ne prelaze S/F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.3) Samozagrevajue supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.11)

A, B, C, D, E, F

1, 2

1, 2

"..." Proizvoa/ dobavlja treba da naznai masu i temperaturu.

P420

P422

P402 + P404

P403 + P233

Samoreaktivne supstance i smee Tip (Prilog 1. Deo 2. A, B, C, D, E, F Odeljak 2.8) Samozagrevajue uvati dalje od drugih supstance i materijala. 1, 2 smee(Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Deo 2. A, B, C, D, E, F Odeljak 2.15) Samozapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. 1 Odeljak 2.9) uvati sadraj pod ... Samozapaljive vrste supstance i smee 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smee koje uvati na suvom mestu. u kontaktu sa vodom uvati u zatvorenoj oslobaaju zapaljive 1, 2, 3 ambalai. gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Akutna toksinost inhalaciona (Prilog 1. 1, 2, 3 Deo 3. Odeljak 3.1) Specifina toksinost za ciljni organ uvati u prostoriji sa jednokratna izloenost; 3 dobrom ventilacijom. iritacija respiratornih Ambalau vrsto organa (Prilog 1. Deo 3. zatvoriti. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; 3 narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3.

"..." Proizvoa/ dobavlja treba da naznai odgovarajuu tenost ili inertni gas.

- ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu.

P403 uvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom. P235 Drati na hladnom.

Odeljak 3.8) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6) Samoreaktivne supstance i smee (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.3) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.15)

1, 2, 3

Tip A, B, C, D, E, F Komprimovani gas Teni gas Rastvoreni gas 1, 2 "..." Proizvoa/ Tip A, B, C, D, dobavlja treba da E, F naznai temperaturu.

Zatititi od suneve P410 svetlosti. uvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. Zatititi od suneve P410 svetlosti. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 vee od 50C/122F uvati na P411 temperaturama koje ne + prelazeC/F. P235 Drati na hladnom.

Tabela 5. Obavetenja o merama predostronosti - odlaganje Obavetenje o merama Oznaka predostronosti odlaganje

Klasa opasnosti

Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5 1, 2, 3

Uslov za primenu

Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.1) Zapaljive tenosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smee P501 sadraja/ (Prilog 1. Deo 2. ambalae u/ na ... Odeljak 2.8) Supstance i smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.12) Oksidujue tenosti (Prilog 1. Deo 2.

"..." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A, B, C, D, E, nacionalnim/meunarodnim F propisima (naznaiti).

1, 2, 3

1, 2, 3

Odeljak 2.13) Oksidujue vrste supstance i smee 1, 2, 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Deo 2. A, B, C, D, E, Odeljak 2.15) F Akutna toksinost peroralna (Prilog 1. 1, 2, 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost dermalna (Prilog 1. 1, 2, 3, 4 Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksinost inhalaciona 1, 2 (Prilog 1. Odeljak 3.1) Korozivno oteenje koe (Prilog 1. Deo 1A, 1B, 1C 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.4) Senzibilizacija koe (Prilog 1. Deo 3. 1 Odeljak 3.4) Mutagenost germinativnih elija 1A, 1B, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3. 1A, 1B, 2 Odeljak 3.6) Toksinost po reprodukciju 1A, 1B, 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.7) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna 1, 2 izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ 3 jednokratna

izloenost; iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Poglavlje 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ jednokratna izloenost; narkotiko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifina toksinost za ciljni organ viekratna izloenost (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.10) Opasnost po vodenu ivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. Odeljak 4.1) Opasnost po vodenu ivotnu sredinu hronina opasnost po vodenu ivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. Odeljak 4.1) Opasnost po ozonski omota (Prilog 1. Deo 5. Odeljak 5.1)

1, 2

1, 2, 3, 4

PRILOG 6. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEAVANJE I PAKOVANJE ODREENIH SUPSTANCI I SMEA

DEO 1. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI
Dodatna obavetenja o opasnosti data u odeljcima 1.1. i 1.2. ovog priloga navode se u skladu sa lanom 25. stav 1. ovog pravilnika za supstance i smee koje su klasifikovane kao opasne zbog toga to predstavljaju fiziku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu.

1.1. Dodatna obavetenja o opasnosti - fizika i hemijska svojstva

1.1.1. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo." Navodi se za eksplozivne supstance i smee, navedene u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1., koje se stavljaju u promet nakvaene vodom ili alkoholom ili razblaene drugim supstancama, da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva. 1.1.2. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom." Navodi se za supstance i smee koje su nestabilne na sobnoj temperaturi, npr. acetilen. 1.1.3. EUH014: "Reaguje burno sa vodom." Navodi se za supstance i smee koje reaguju burno sa vodom, npr. acetilhlorid, alkalni metali, titan-tetrahlorid. 1.1.4. EUH018: "Pri upotrebi moe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smeu para-vazduh." Navodi se za supstance i smee koje nisu klasifikovane kao zapaljive, a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smeu para-vazduh. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici, a za smee primer su smee koje sadre isparljive zapaljive sastojke ili smee kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi. 1.1.5. EUH019: "Moe da obrazuje eksplozivne perokside." Navodi se za supstance i smee koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladitenja, npr. dietil etar i 1,4-dioksan. 1.1.6. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru." Navodi se za supstance i smee koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1. Deo 2. odeljak 2.1.2., ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. Naroito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u elinom buretu, a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalai izraenoj od drugih, slabijih materijala.

1.2. Dodatna obavetenja o opasnosti - svojstva koja utiu na ivot i zdravlje ljudi
1.2.1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaa toksian gas." Navodi se za supstance i smee koje u kontaktu sa vodom ili vlanim vazduhom oslobaaju gasove u koliinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksini, kategorija 1, 2 ili 3, npr. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid. 1.2.2. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaa toksian gas."

Navodi se za supstance i smee koje u reakciji sa kiselinama oslobaaju gasove u koliinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksini, kategorija 3, npr. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid. 1.2.3. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaa veoma toksian gas." Navodi se za supstance i smee koje u reakciji sa kiselinama oslobaaju gasove u koliinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksini, kategorija 1 ili 2, npr. soli cijanovodonine kiseline i natrijum-azid. 1.2.4. EUH066: "Viekratno izlaganje moe da izazove suenje ili pucanje koe." Navodi se za supstance i smee koje mogu izazvati zabrinutost zbog suenja, ljutenja ili pucanja koe, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za kou iz Priloga 1. Deo 3. odeljak 3.2., na osnovu: - iskustava uoenih u praksi ili - relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na kou. 1.2.5. EUH070: "Toksino u kontaktu sa oima." Navodi se za supstance ili smee kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oigledne znake sistemske toksinosti ili mortalitet meu ispitivanim ivotinjama, to se moe pripisati resorpciji supstance ili smee kroz mukozne membrane oka. Ovo obavetenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksinosti nakon kontakta sa oima kod ljudi. Ovo obavetenje se primenjuje i kada supstanca ili smea sadri drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili veoj od 0,1%, koja pokazuje ove efekte, osim ako je drugaije odreeno u Spisku klasifikovanih supstanci. 1.2.6. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe." Navodi se za supstance i smee kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksinost, ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksinosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1. Deo 3, odeljak 3.1.2.3.3. i Prilogom 1. Tabela 3.1.3. napomena 1. Navodi se za supstance i smee kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oteenje koe, ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksinosti i ako je inhalacija mogua.

DEO 2. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEAVANJA ZA ODREENE SMEE

Dodatna obavetenja o opasnosti navedena u odeljcima 2.1. do 2.10. ovog priloga dodeljuju se smeama u skladu sa lanom 25. stav 9. ovog pravilnika.

2.1. Smee koje sadre olovo

Etiketa na ambalai boja i lakova koji sadre olovo u koliinama koje su vee od 0,15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smee (elementarnog olova) izraen u procentima), mereno prema standardu SRPS ISO 6503, sadri sledee dodatno obavetenje o opasnosti: EUH201: "Sadri olovo. Ne sme se koristiti na povrinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." Na ambalai koja sadri manje od 125 ml ove smee dodatno obavetenje o opasnosti moe da glasi: EUH201A: "Panja! Sadri olovo."

2.2. Smee koje sadre cijanoakrilate

Etiketa na ambalai lepka na bazi cijanoakrilata sadri sledee dodatno obavetenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat. Opasnost. Trenutno lepi kou i oi. uvati van domaaja dece." Uz pakovanje se mora priloiti i odgovarajue uputstvo o bezbednom uvanju i rukovanju.

2.3. Cementi i cementne smee

Ukoliko cement ili cementne smee nisu ve klasifikovane i obeleene kao senzibilizatori koe sa obavetenjem o opasnosti H317: "Moe da izazove alergijske reakcije na koi", etiketa na ambalai cementa i cementnih smea koje, kada su hidratisane, sadre vie od 0,0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa, sadri dodatno obavetenje o opasnosti: EUH203: "Sadri hrom(VI). Moe da izazove alergijsku reakciju." Ako su dodata redukciona sredstva, ambalaa cementa ili smee koja sadri cement, mora da sadri informacije o datumu pakovanja, uslovima uvanja i periodu skladitenja tokom kojeg e biti ouvana svojstva redukcionog sredstva koje odrava sadraj rastvornog hroma(VI) ispod 0,0002%.

2.4. Smee koje sadre izocijanate

Ukoliko nije ve naznaeno, na etiketi smee koja sadri izocijanate (kao to su monomeri, oligomeri, predpolimeri ili njihove smee), mora se navesti sledee dodatno obavetenje o opasnosti: EUH204: "Sadri izocijanate. Moe da izazove alergijsku reakciju."

2.5. Smee koje sadre epoksi-sastojke sa prosenom molekulskom masom 700.

Ukoliko nije ve naznaeno, na etiketi smee koja sadri epoksi-sastojke sa prosenom molekulskom masom 700 mora se navesti sledee dodatno obavetenje o opasnosti:

EUH205: "Sadri epoksi-sastojke. Moe da izazove alergijsku reakciju."

2.6. Smee namenjene za optu upotrebu koje sadre aktivni hlor

Na etiketi smee koja sadri vie od 1% aktivnog hlora navodi se sledee dodatno obavetenje o opasnosti: EUH206: "Panja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. Moe da oslobodi opasan gas (hlor)."

2.7. Smee koje sadre kadmijum (legure) i koje su namenjene za korienje pri lemljenju
Na etiketi smea koje sadre kadmijum (legure) i koje su namenjene za korienje pri lemljenju, navodi se dodatno obavetenje o opasnosti: EUH207: "Panja! Sadri kadmijum. Pri upotrebi nastaje opasan dim. Videti uputstva koja je naveo proizvoa. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti."

2.8. Smee koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadre najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju
Na etiketi smea koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadre barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili veoj od 0,1% ili u koncentraciji jednakoj ili veoj od koncentracije naznaene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci, navodi se dodatno obavetenje o opasnosti: EUH208: "Sadri (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Moe da izazove alergijsku reakciju."

2.9. Smee u tenom stanju koje sadre halogenovane ugljovodonike

Na etiketi smee u tenom stanju koja nema taku paljenja ili joj je taka paljenja vea od 55C, a manja od 93C i koja sadra halogenovani ugljovodonik i vie od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva, navodi se jedno od sledeih dodatnih obavetenja o opasnosti, u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." ili EUH209A: "Moe da postane zapaljivo prilikom upotrebe."

2.10. Smee koje nisu namenjene za optu upotrebu

Na etiketi smee koja nije klasifikovana kao opasna, a koja sadri: - supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koe, kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa, kategorija 1 ili kao karcinogena, kategorija 2 u koncentraciji veoj ili jednakoj 0,1% (m/m) ili

- supstancu koja je klasifikovana kao toksina po reprodukciju, kategorija 1A, 1B ili 2, sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji veoj ili jednakoj 0,1% (m/m) ili - najmanje jednu supstancu u pojedinanoj koncentraciji veoj ili jednakoj 0,1% (m/m) za negasovite smee ili veoj ili jednakoj 0,2% (V/V) za gasovite smee, koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu; ili za koju su propisane granine vrednosti izloenosti na radnom mestu, navodi se dodatno obavetenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev."

2.11. Aerosoli
Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleavanju u skladu sa propisima kojima se ureuju aerosoli.

DEO 3. POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAU

3.1. Odredbe koje se odnose na zatvarae koji oteavaju otvaranje od strane dece 3.1.1. Ambalaa sa zatvaraem koji oteava otvaranje od strane dece
3.1.1.1. Ambalaa koja sadri supstancu ili smeu namenjenu za optu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksinosti, kategorije 1, 2 ili 3, specifine toksinosti za ciljni organ jednokratna izloenost, kategorija 1, specifine toksinosti za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 1, ili kao korozivno za kou, kategorija 1, mora imati zatvara koji oteava otvaranje od strane dece. 3.1.1.2. Ambalaa koja sadri supstancu ili smeu namenjenu za optu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. Deo 3. odeljci 3.10.2. i 3.10.3. i koja je obeleena u skladu sa Prilogom 1. Deo 3. odeljak 3.10.4.1., sa izuzetkom supstanci i smea koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalai koja je opremljena zapeaenim rasprivaem, mora imati zatvara koji oteava otvaranje od strane dece. 3.1.1.3. Kada supstanca ili smea koja je namenjena za optu upotrebu, sadri najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. ovog priloga, prisutnu u koncentraciji jednakoj ili veoj od naznaene granine koncentracije, ambalaa mora imati zatvara koji oteava otvaranje od strane dece. Tabela 1. Redni broj 1. 2. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Granina koncentracija 3% 1%

3.1.2. Ambalaa koja se moe vie puta dobro zatvoriti

Zatvarai koji oteavaju otvaranje od strane dece na ambalai koja se moe vie puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za viekratno otvaranje.

3.1.3. Ambalaa koja se ne moe vie puta dobro zatvoriti

Zatvarai koji oteavaju otvaranje od strane dece na ambalai koja se ne moe vie puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje.

3.1.4. Napomene
3.1.4.1. Ispunjenost gore navedenih uslova moe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025. 3.1.4.2. Posebni sluajevi Ako je oigledno da je ambalaa dovoljno bezbedna za decu zbog toga to ona ne mogu da imaju pristup sadraju bez upotrebe alata, ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.1.2. ili 3.1.3. ovog priloga nisu potrebna. Ako se osnovano sumnja da ambalaa nije dovoljno bezbedna za decu, potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025, a kojim se potvruje da je: - tip zatvaraa takav da nije neophodno vriti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.1.2. ili 3.1.3. ovog priloga ili - zatvara ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda.

3.2. Taktilno upozorenje 3.2.1. Ambalaa koja mora da ima taktilna upozorenja
Ambalaa supstance ili smee namenjene za optu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksinost; korozivno oteenje koe; mutagenost germinativnih elija, kategorija 2; karcinogenost, kategorija 2; toksinost po reprodukciju, kategorija 2; senzibilizaciju respiratornih organa; specifinu toksinost za ciljni organ, kategorija 1 ili 2; opasnost od aspiracije; ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi, tenosti i vrste supstance ili smee, kategorije 1 ili 2, mora da sadri taktilno upozorenje na opasnost.

3.2.2. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje

3.2.2.1. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". 3.2.2.2. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.2.1. ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683.

DEO 4. POSEBNO PRAVILO ZA OBELEAVANJE SREDSTAVA ZA ZATITU BILJA

Etiketa sredstva za zatitu bilja mora da sadri dodatno obavetenje o opasnosti: EUH401: "Pridravati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu."

DEO 5. OPASNE SUPSTANCE I SMEE NA KOJE SE PRIMENJUJE LAN 29. STAV 3. OVOG PRAVILNIKA
- Svee zamean cement i beton u vlanom stanju.