PRAVILNIK o klasifikaciji pakovanju obelezavanju i oglasavanju henikalije i odredjenog proizvoda u skladu sa Globalno Harmonizovanim Sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN

PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

pouzdani i nauĉno potvrĊeni. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. i 3. 3. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši.1. Deo 4. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi. i 4. Deo 1. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše.1.8. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. stav 3. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi.3. odeljak 1.2.9.1. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. Deo 3. Deo 1.1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija.6. . odeljak 4. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. Podaci iz stava 1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.7. ovog pravilnika.3. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1.3.1.0.1.0. ovog ĉlana odgovarajući. odeljak 3.5. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja. odeljak 1. ProizvoĊaĉ. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. Ako proizvoĊaĉ. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi.2. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama.1.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

ProizvoĊaĉ. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. sa takvom klasifikacijom. odgovarajuće i pouzdane podatke. odeljak 1. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. ProizvoĊaĉ. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka.2. Deo 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona. ovog ĉlana. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. Deo 1. ili 2) do zamene. U tom sluĉaju.2.2. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije.ProizvoĊaĉ. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. III OBELEŢAVANJE 1.1. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. ovog ĉlana. Tabela 1. Izuzetno od stava 1. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: .

ako se moţe primeniti. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. ovog pravilnika. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). ako se moţe primeniti. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. ako se moţe primeniti. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18.1) ime. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. ovog pravilnika. ovog pravilnika. 4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. adresu i broj telefona snabdevaĉa. ovog pravilnika. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. ovog pravilnika. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. ako se moţe primeniti.

Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. piktogram opasnosti. mutagenost germinativnih ćelija. karcinogenost. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. date su u Prilogu 3. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. Deo 1. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi.2. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. odeljak 1. Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. i u Prilogu 3. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.1. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. taĉka 2) ovog ĉlana. . toksiĉnost po reprodukciju. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka.

date su u Prilogu 1. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska.3. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. odeljak 2. 4) odlivke metala. odnosno kategoriji opasnosti. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Deo 1. smeše koje sadrţe polimere. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. odeljak 1. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. date su u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. legure. . Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. smeše koje sadrţe elastomere. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. butan ili teĉni naftni gas. odnosno kategoriji opasnosti. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja.1.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti. Deo 2.

Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. stav 3. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. u delu za dodatne informacije. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. Deo 1. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. Deo 1. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. Deo 1. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. odeljak 1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime. ovog pravilnika. i u Prilogu 4. a koja su data u ovom spisku. odeljak 1. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. ovog pravilnika.2. . odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu.1. u delu za dodatne informacije. odeljak 1. i 1. Deo 1. a ne alternativni hemijski naziv. odeljak 1. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. Na etiketi.4.2. Deo 2. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. i 1.4. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši.1.

date su u Prilogu 4. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. zajedno sa pripadajućim tekstom. i Prilogu 4. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". Na etiketi smeše iz stava 9. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. "nije zagaĊujuće". 1. ovog pravilnika. u delu za dodatne informacije na etiketi. i 3. . Deo 5. kao i ime. da pruţaju dodatne informacije. Deo 2. Deo 3. ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. Deo 3. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. u delu za dodatne informacije. Na etiketi smeše iz Priloga 6. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". 1. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. i 4. Snabdevaĉ moţe. odgovara više od jednog piktograma opasnosti. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. 2) reĉi upozorenja. 4. i 9. Deo 2.Na etiketi. Deo 2. koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. i Prilogu 6. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. Deo 4. Dodatno obaveštenje iz stava 4. Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. ovog ĉlana. na osnovu klasifikacije. ovog pravilnika.

Izuzetno od stava 4. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. ovog ĉlana. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. Kada supstanci ili smeši. kao i na odlaganje njene ambalaţe. Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. na osnovu klasifikacije. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti.

2. odeljak 1. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja. Deo 2. Deo 1. Deo 1. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode. Deo 5. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati.5.1. Deo 1. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6. boja i veliĉina piktograma opasnosti. odeljak 1. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju.sa ĉlanom 17. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25.5. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. odeljak 1. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. 2.1. . ovog ĉlana. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. Oblik. stav 1. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. ovog pravilnika. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine.2. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. ovog pravilnika. Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6.

reĉi upozorenja. ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25. stav 1. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. U tom sluĉaju. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 . ovog ĉlana. ovog pravilnika. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. ovog ĉlana. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. ovog pravilnika. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. stav 1.Izuzetno od stava 1. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2.

kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.1. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja.Izuzetno od ĉlana 33. ovog pravilnika. odeljak 3.2.2. ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom.1. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. i 3. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Deo 3. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa.1. 3. ovog ĉlana. odeljak 3. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. . Deo 3. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. hranu za ţivotinje. Izuzetno od stava 1. a da sadrţaj ne iscuri. niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji.3. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja.2.1.4. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6.

godine. . pakovanju. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. odeljak 3. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. 1). pakovanju. Deo 3. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 2) i 3) ovog ĉlana. oktobra 2011.2. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. godine do 1. godine. br.2. 59/10 i 25/11). mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. ili Pravilnikom o klasifikaciji.1. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. odeljak 3. godine. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. oktobra 2011. pakovanju. drumskim saobraćajem. taĉ. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. godine proizvoĊaĉ. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". juna 2015. oktobra 2011.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. br. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. u skladu je sa uslovima iz stava 1. Do 1. juna 2015. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu). stav 9. Do 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. unutrašnjim plovnim putevima.2. Deo 3. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. ProizvoĊaĉ. oktobra 2011. a smeše od 1. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom.

godine. pakovanju. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. br. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. pakovanju. 59/10 i 25/11). Definicije . PRILOG 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine. juna 2015. godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. godine. decembra 2012. godine. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. ProizvoĊaĉ. juna 2015. godine. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". oktobra 2011. a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. 59/10 i 25/11). Ako su smeše stavljene u promet pre 1. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". pakovanju. oktobra 2011. br.0. godine do 1. br. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7.Ako su supstance stavljene u promet pre 1. br. uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. pakovanju. 59/10 i 25/11) do 1. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. juna 2015. br. ProizvoĊaĉ. juna 2017. 59/10 i 25/11). a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. pakovanju. a klasifikovane su. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". ProizvoĊaĉ. a klasifikovane su.

Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara).1.1. stav 3.0. Klasifikacija supstanci i smeša 1.0. Upotreba postojećih podataka 1. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101.1.0. 1. odnosno procenu rizika.1. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.1. i 2. odnosno procenu rizika. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. stav 3.1.1. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar. stav 3.3 kPa. ovog pravilnika.2. stav 3. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju. 1. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7. stav 3. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka. ovog pravilnika.0. 1.1. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st.3 kPa. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7. .3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101. ovog odeljka. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. Pravilnika 1.

Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.1. odnosno od predvidljivosti efekta. 4) validnost metode za posmatranje efekta. .1. Quantitative structure-activity relationship . 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: . kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije. 1. stav 3. mogu imati dovoljan kvalitet. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku.0. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti.(Q)SAR. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja.1.2. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara.1.3. izmeĊu ostalog. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora.3. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi.0.moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima.1. Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa.0. 1.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori.

. odnosno procenu rizika. Ako se primenjuje pristup grupisanja. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. 1.rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR.0. toksikološka i ekotoksikološka svojstva. .rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. .5.0. Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. odnosno procenu rizika i .na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup).1. U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: .. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene.rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. 1. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi.1.podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. . u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima. odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. .4. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr.

a u skladu sa ĉlanom 8.1. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja. 1.4. naĉinu ili mestu njihovog delovanja. 1. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. 1.U svakom sluĉaju rezultati moraju: . st. Odgovarajući. . tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki. 3.2. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora.1.1. ovog pravilnika.1. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje.1. .biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. iskustva o efektima na ljude. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana. mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. a kada su ovi podaci u suprotnosti. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi. kao i rezultati studija o mehanizmu.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. 1. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. i 4.1.1. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. odnosno procenu rizika. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. . stav 5. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. ovog pravilnika. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja.1. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene.3.1. analogijski pristup).1. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata.1.

1.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. Specifične granične koncentracije.1.2.1. ovog pravilnika. odnosno ona koja ima niţu vrednost.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1.2.2. 1.1. ovog pravilnika. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11.2.1. 1. prihvata se niţi stepen klasifikacije. ovog priloga. ovog priloga.1. i 5. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. Graniĉne vrednosti 1. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. 4. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati.1. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude. 4. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu.2.1. ovog priloga. i 10. i 5.1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. ovog priloga ili . Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. 9.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3.1. kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja.2. 1. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4. ovog priloga: .1.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1.2. ovog priloga.2.1. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma.1.1.2. M-faktori i opšte granične vrednosti 1.1. ovog priloga ili . Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl.5. ovog priloga). odeljak 4. ovog priloga: . Kada ovakvi podaci.1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. ovog priloga ili .1.

odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1.hroniĉna. ovog priloga. kategorija 1 .. videti 3. odeljak 4. ovog priloga. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili . a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše. kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0.3.1.1. Tabela 1.3.1% kada je neophodno.1%(3) 0.3.1.3. ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8. za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.1. videti 4.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .1 (2) ili < 1% kada je neophodno. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima. ovog priloga. stav 4. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti. .kategorije 1-3 .1.3. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: . ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše.akutna. kategorija 1 .nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša. 1. _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: .hroniĉna. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.3.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima.1 1. i Dela 4.1 (3) ili < 0.1.2.3.3.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4.1. videti 3.

ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše.1.2. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. 3. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja. 3.9. odeljak 3. odeljak 3.3. . a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše.3. kada je reĉ o tri smeše (A. Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B.1.u sluĉaju akutne toksiĉnosti.3. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti.1.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B. 3. ovog priloga. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula).metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3. 3.4.3.1. 3. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti. 1. 3.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2). 3. mora se uraditi nova procena. 1. . 3. i 4.5.8. B i C) sa istim opasnim sastojcima. odeljak 4.3. 1. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B.1. 3.3. i Delu 4.8.3. U tom sluĉaju. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ.1. odeljak 4.9. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B.10. 2) C+B za koje vaţi sledeće: .. ovog priloga. 1. i Delu 4.1. . .2. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke.1. . Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. 3.10.2.

3. 1.1. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete. ali ne sme biti manji od 1 cm2.6.5% 2.3. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.1. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3.2.2.3.1.2.2. 3. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74.3.3. stav 2. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1.1.1.7. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima . imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1. 3. ovog priloga. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1.9. dijagonala postavljenih horizontalno. 1. odeljak 3.1. ovog priloga. 3.2.1.2. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1. i 3. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.3. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.2.2.1. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.3. Tabela 1. Obeleţavanje 1.4. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. 3.8.1.

3.2. namenjene za prenosive aparate .10. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.2. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu. legure. dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju . dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas .2.3. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki.Proizvodnja.U skladu sa odredbama ĉlana 23. sa ili bez ventila. Ukoliko su propan. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. ispitivanje i obeleţavanje. 1. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana. smeše koje sadrţe elastomere 1. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3. smeše koje sadrţe polimere.3. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti.3.3.3.3.4. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3.4. Za odlivke metala. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost. 1. u skladu sa odredbama ovog priloga. ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima. U ovom sluĉaju.1.3. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17.4.1.2.3.10. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci. 1.1. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu. Odlivci metala.2. 1.2. ovog priloga. kontrola.10. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.Etikete za upozorenje". 1.3. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara. legure. i 3.3. ovog pravilnika.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje.

Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema . Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1.korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4. . .opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .4. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: .višekratna izloţenost.1.3. kategorije 2 i 3. moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. kategorija 2.2. . kategorija 2. 1. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima.3.4. kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.2. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet. koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.akutna toksiĉnost. ovog priloga. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24. kategorija 2. . 1.4.5.jednokratna izloţenost.1. . .teško oštećenje oka/iritacija oka. ovog priloga.hroniĉna. kategorija 4. 1. 1.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu.

2.Oksidujuće teĉnosti. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31. Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1. ovog pravilnika. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. kategorija 1 ili 2. Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1. identifikator proizvoda iz ĉlana 18. kategorija 1. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje.5. .5..5.1.Samoreaktivne supstance ili smeše." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. taĉka 2) ovog pravilnika. . kategorija 2..2. ovog pravilnika.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29.Za supstance koje se nalaze u prirodi. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. D. kategorija 2. tip C.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti.5. ovog pravilnika 1. kategorija 2 ili 3. 1. 1.1. .1. . sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17.5.Oksidujući gas. .5.5." ili: "ekstrakt. stav 2. 1. E ili F.Gas pod pritiskom. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi.1. stav 1. stav 4..1.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše..Supstance i smeše koje se same zagrevaju. kategorija 1.2. .2. .Zapaljive teĉnosti. ovog pravilnika 1. 2 ili 3. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše. .

Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. kategorija 4.Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše.Akutna toksiĉnost. 1. .Iritacija koţe.5.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale. kategorija 2. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. hroniĉno. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: . .Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije. kategorija 2.5. tip C. 1.Iritacija oka. kategorija 2 ili 3. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu. .2.1. . kategorija 2.2. E ili F.2. kategorija 2 ili 3. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. D. . kategorija 1. . . kategorija 2.Organski peroksidi. .jednokratna izloţenost. . hroniĉno.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 ili 4. akutno. .2.5. Piktogram opasnosti.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: .3..višekratna izloţenost. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa.1. 1.2. kategorija 1 ili 2.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.Zapaljivi gas.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli.

1. Definicije 2. 2.5.2.1. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše.1. 1. transporta i korišćenja. dima.5. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. 1) i 2).1.1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml.3. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove.1. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17.2.1. pojava vatre.2.1. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.2. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. Odredbe iz odeljka 1.1. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni. 2) eksplozivni proizvodi. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas. osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja. DEO 2. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ.1. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini. FIZIČKA OPASNOST 2.2. ovog pravilnika. . Eksplozivi 2. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša. toplote ili buke i 3) supstance.1. kao što su izbacivanje projektila.5. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije.

1. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju. 5) Podklasa 1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. 2. koja je data u ovom prilogu. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije.1. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja.3 Supstance.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. 2. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote.Namenski eksploziv je supstanca. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.1.2. u ovom prilogu. i to od serije 2 do serije 8.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju.1. 6) Podklasa 1. ali ne i do masovne eksplozije i to: . smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi.2. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 4) Podklasa 1. i to trenutno).2. Tabela 2.1.2. 2.2.1. 3) Podklasa 1. . Kriterijumi za eksplozive . smeše i proizvodi iz ove klase. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance. 2) Podklasa 1. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine. Supstance.supstance.2 Supstance.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije.4 Supstance. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta. koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv.3. Supstance. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1 Supstance. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1.2. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila.supstance.

2.4 1.4. koja je data u ovom prilogu.6. ovog priloga.6.1. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1.2.6 kriterijumima).2 1. Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.3 1.1. Tabela 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.5 . Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi.1. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2.6 eksploziv 1. 2.1.1 1. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti. Napomena uz Tabelu 2.2. treba da budu ponovo ispitani. opasnost od masovne eksplozije".1.1 -1. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta. pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv. do 1.1. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna. Priruĉnika o ispitivanjima i 1.2.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1.2. smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).3.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.

Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost.1.13.14. eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv. udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2. odeljak 1. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2.4. opasnost od poţara. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. Eksploziv. 3 i 4). Klasifikacija supstanci. . ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8.1. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2.4.o opasnosti Nestabilan Eksploziv.1). smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom. 6 i 7). Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1).1. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6. Procena da li je supstanca ili smeša. koja u emulziji.

proizvoda. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2. ukljuĉivanjem u sastav smeše. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . pakovanja ili na drugi naĉin. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance. koje su date u ovom prilogu. u sluĉaju neosetljivih eksploziva.1.1.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem. Slika 2. npr.4.1.1. do 2.1.

Slika 2. odeljak 2. izd. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance.1.2.1. rev. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . Model propisa.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta.2. 15.

(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2. .

Slika 2.3.1. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .

.

4.1.2. Skrining ima za . Postupak klasifikacije emulzija.4.Slika 2. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.1. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.

a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.1. Kriterijumi za klasifikaciju . ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). Zapaljivi gasovi 2. 2.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije.2. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . . ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3.1. mora se primeniti procedura za prihvatanje.2. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne.2.4. mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije.3 kPa.1.3. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok. 2.2.3.manja od 15% po masi. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2.manja od 30% po masi.1 u Dodatku 6.4.4. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti. ukljuĉujući kiseonik. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva. 2.

pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Napomena: Za klasifikaciju aerosola.3 kPa.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .1. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.1.2. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi. Tabela 2. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2. u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka.3.2.3.1. 2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova . Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili. Tabela 2.2.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione .2. videti odeljak 2.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. ovog priloga. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su.4.2.2.odlaganje 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . drugaĉiji od onih iz kategorije 1. koja je data u ovom prilogu.2. koja je data u ovom prilogu.2.

sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu.6.2.sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2. Slika 2. Slika 2. . Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka. Kada nema dovoljno dostupnih podataka.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2.3.1(1) .2.2. ovog priloga. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2.1.2. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive. 2. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.3. kao pena. i sa Delom III.za zapaljive aerosole . Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. ovog priloga).3.3.1. u obliku paste ili praha.2. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola.4.5.3. 2. . Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C. odnosno aerosolni raspršivaĉi.3. Definicija Aerosol.1. hemijske toplote sagorevanja i. ukoliko je neophodno. odeljcima 31. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja.3.: .3. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju.1. Zapaljivi aerosoli 2.3. ovog priloga). 31.2. moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") .4 i 31. npr. sa ili bez teĉnosti. 2.zapaljive gasove (odeljak 2.7.

3.za aerosole u spreju . Za aerosole u obliku pene. Slika 2. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.3. (2).1. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.Za aerosole u spreju.1(2) . (3).1.3.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

6. 2.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku. 2.merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem.2. Tabela 2.6. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja.6.6.4.6. koja je data u ovom prilogu. Zapaljive tečnosti 2.6. koja je data u ovom prilogu.5. 2.kritiĉna temperatura.vrednost napona pare na 50°C.1.6. Tabela 2.1. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti . Podaci se mogu pronaći u literaturi. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta.2. .6. Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C.1. . Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: . dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3.2. Model propisa. Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.

Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu.6.1.).prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti . bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri. Ukoliko podaci nisu dostupni. aditivi i sl. 2. Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji.3. .2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.6.4.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti .4. kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti.reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti . 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše. pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja). ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.4.4. 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju). taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati.6.6.odlaganje 2. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2. kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti . Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem.

Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja.6. Deo III. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja .Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja .Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti. 2.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .6. (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma. dobijeni negativni rezultati.5.3.3. Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2. etri. estri (izuzev akrilata) i voda. 186.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja . kao i reaktivne akrilate. ______________ (4) Do danas. Definicija . 2.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti .4.1. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2. koja je data u ovom prilogu.4. Ind. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3.H8. Tabela 2.3. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2. 21. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6).4. metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka. (6) Gmehling and Rasmussen.4. Eng. (1982) 2.6. Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .6.7.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja . Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2.4) teĉna faza homogena.6. Fundament. alkoholi.7.

ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. koja je data u ovom prilogu. koja je data u ovom prilogu.2. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre.2. 2. Tabela 2. 2.videti odeljak 2.2.7.3.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2. Supstance i smeše u obliku praha.2 mm/s.7. u skladu sa Tabelom 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.1.3.7.1. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe.7.7.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.7.2. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N. na primer. Kriterijumi za klasifikaciju 2. prilikom snabdevanja ili transporta.7.2. 2.1. 2.2.7. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala . odeljak 33. . Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. Ukoliko je.7.2.1 koja je opisana u odeljku 33. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.

8.15.odlaganje 2.2.prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 . 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive.1. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha). ovog priloga. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.1. ovog priloga. Kriterijumi za klasifikaciju 2.13.1.2. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji. ovog priloga. ili 2.8.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . .8.1. Samoreaktivne supstance i smeše 2.2. 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja. 2.8.2.8.1.14.2.2.8. ovog priloga.7.Tabela 2. organske perokside ili kao oksidujuće. Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 .1. Definicija 2. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .8. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2. 2.

treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.ne detonira.uopšte ne detonira. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji.3. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 3) ili 4) ovog priloga. odeljak 28. 28. D. 28. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E.1. B. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . Ovakva smeša.3 2. C. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva. 1).2. taĉ.2. 2).2. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji. kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 2.8. E. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A.8. kada se nalazi u originalnom pakovanju. .4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo.detonira delimiĉno. kada se nalazi u originalnom pakovanju. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. a ambalaţa se naknadno izmeni. ovog priloga). potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji.3.1. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D.8.3 i Tabelu 28.2. kada se nalazi u originalnom pakovanju.8. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B.2.

8. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. 2.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. niti eksplozivnu moć. Tabela 2. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F.8. koja je data u ovom prilogu.4. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. tip G.1.8.3. 2. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.2. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg).8. a ambalaţa se naknadno izmeni. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima.

koja je data u ovom prilogu. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama.8.4.1. za pakovanje od 50 kg. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Slika 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.1. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8. 2.2.4. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno. Preporuke UN o transportu opasnog tereta). Samoreaktivne supstance i smeše .8.1 i A6.8.1.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.3. 2. odeljak 20.8. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II.3.4.

9. Definicija .1. Samozapaljive tečnosti 2.2.9.

5. odeljak 33.9.2.9.3.4. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.2. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Dodatna uputstva za klasifikaciju .9. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta. Tabela 2. ili pali.9.1.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.9.3 iz Dela III.2.31. Tabela 2. 2.9. koja je data u ovom prilogu. ĉak i u malim koliĉinama.9. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom. koja je data u ovom prilogu.1.

3. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.10.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom .10. na primer. odeljak 33.2.1. prilikom snabdevanja ili transporta. 2.10.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr.10.1.10.10. 1. koja je data u ovom prilogu. koja je data u ovom prilogu. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se.2.3. 2. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj. ĉak i u malim koliĉinama. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom. Tabela 2. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2. Ukoliko je.10. danima). supstanca se mora ispitati i u novom obliku.4.10. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 2. Tabela 2.2 iz Dela III. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.2.

1. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr.1. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C. Definicija 2.10.11. .1.1. Samozagrevajuće supstance i smeše 2.11.1. danima). Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani). Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3. 2. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.10.2.4.11.11.4.11. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. 2. odeljak 33.3.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2. 2. koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. tj.2.1.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.1. Kriterijumi za klasifikaciju 2.11.

4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase. Tabela 2. 2.4 iz III Dela. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.11. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3. koja je data u ovom prilogu.2. odeljak 33.1. Tabela 2. 2.11. prilikom snabdevanja ili transporta.2.2. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.11. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2.2. koja je data u ovom prilogu. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2.3.6. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara.3. na primer.11. 2. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 .4.3. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2.1.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.11.11.11. Ukoliko je.11. 2. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše.1. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.

4.1.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders.11.4. R. 1985 Slika 2. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša .11. D. 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. Rogers. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.11.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.1. N.J. Part 1. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.11. koja je data u ovom prilogu.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Plant Operations Progress. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2. 181-189.11.2. 2. moţe da se zapali P407 P413 P420 2.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja.1.4. __________________ (8) VD Iguideline 2263. 4 (3). Harper.GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . 1990. Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson.

.

2.2.5. koja je data u ovom prilogu.1. .12.12. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.2.12. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. u skladu sa Tabelom 2. 2. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja. opisanih u Delu III. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi.1.12.12.12. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2.1.2. Tabela 2. 2. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama. koja je data u ovom prilogu.1.3. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.2. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti.2. odeljak 33.12. prilikom snabdevanja ili transporta.4.2. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2.12.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. na osnovu rezultata ispitivanja N. Ukoliko je. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.12. na primer.1.

Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2.13. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom.13.2.13. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva.12.12. Kriterijumi za klasifikaciju .Tabela 2. Oksidujuće tečnosti 2. npr. 2.2.4.1. 2.

oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar.1. jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar.13. 2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju. u skladu sa Tabelom 2. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu.4. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.1.13.2. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. odeljak 34.2.2. Deo III.13. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.13. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 .13.

14. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani.2.14. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima. Deo III. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive.2. . Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.14.13. 2.1.14.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.4. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.4. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.1. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.13.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2.4. koja je data u ovom prilogu.4.3.13.13. odeljak 34. kao što je dijatomejska zemlja. 2. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. u skladu sa Tabelom 2. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom.4. ispitivanje iz Dela III. 2.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.13. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.1. odeljak 34. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. 2.4. 2.2.

Ukoliko je. IMO. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.Tabela 2.14.14. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes. Annex 3. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Svaka supstanca ili smeša. Tabela 2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.2. prilikom snabdevanja ili transporta. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar.1. _______________ (10) BC Code. 2005 2.2.14. koja je data u ovom prilogu. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu.3. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. Svaka supstanca ili smeša koja. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). oksidujuće sredstvo P210 . ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama). na primer.14.

Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju.15. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.4.14. Definicija 2. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. fluor ili hlor. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.14.3.2. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji.4.1. . Organski peroksidi 2.1.1. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: .4.4.da budu osetljive na udar ili trenje. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid. 2.da brzo gore. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. .14. Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O. Pored toga.14. . 2.15. pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima.1.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2.15. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. 2.

molekulska masa organskog peroksida i. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. a da pri tom sadrţi više od 1. C. mi .2. 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali.15.koncentracija (maseni %) organskog peroksida. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D.0% ali manje od 7.2. E.15. 2.da reaguju burno sa drugim supstancama. ako u laboratorijskim ispitivanjima: . ci . 2.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.15. F i G" u okviru ove klase opasnosti.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida.2. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni .. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji. klasifikuje se u organske perokside tipa A. a da pri tom sadrţi do 1.2. D.0 % vodonik-peroksida. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji. klasifikuje se u organske perokside tipa C. 2.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A.1. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1. dok je u originalnom pakovanju. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji. B. klasifikuje se u organske perokside tipa B.15.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.1.

potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. odeljak 28. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F. . da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C.. klasifikuje se u organske perokside tipa E. klasifikuje se u organske perokside tipa G. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima.2. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 2.ne detonira. 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.15. za pakovanje od 50 kg(11). 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 28. npr.3. Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C. pod uslovom da je termiĉki stabilan.3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.2.3 i Tabelu 28.ne detonira. a ambalaţa se naknadno izmeni. klasifikuje se u organske perokside tipa F. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. a za smeše u teĉnom stanju. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. 28. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć.1.delimiĉno detonira. da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira.

15. II Deo.3.15.1. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. Tabela 2. odeljak 28. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje.15. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 . koja je data u ovom prilogu.

Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Organski peroksidi .1. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. koja je data u ovom prilogu. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka.4.1.4. ovog priloga).15.1. Slika 2. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše.1.15.4.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. 2.15.15.15.15. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2.2. 2. Ipak.

.

2.2. Dodatna uputstva za klasifikaciju .reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .16.2.1. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti. Tabela 2. Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale. Tabela 2. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala.2.3. koja je data u ovom prilogu.1. Supstance i smeše korozivne za metale 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .16. 2. taĉka 37.2. odeljak 37.16.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III.1. koja je data u ovom prilogu.16. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima.16.4.16.16.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . u skladu sa Tabelom 2.16.16.

Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: . OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3.1. SRPS ISO 3574.1. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. Napomene su date ispod Tabele 3.1.1. ili SAE 1020. .S235JR+CR (1. . DEO 3.1.St 37-2).1.2.0037 resp.1. Akutna toksičnost 3. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200. neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. 3.1.1.akutnu peroralnu toksiĉnost.Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III. . Tabela 3. Definicija 3.1. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše. 3.1.S275J2G3+CR (1.ATE). ĉelik tipa: . Preporuke UN o transportu opasnog tereta. odeljak 37. Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna. dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng.1.2. Acute toxicity estimates .1.akutnu dermalnu toksiĉnost. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.1. dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3.0144 resp. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma.1. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika.1. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 . koja je data u ovom prilogu.akutnu inhalacionu toksiĉnost. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni.1.St 44-3).

Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti.0 1.2. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu.1.5 0. 3.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.2. klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV).2.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: .Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). koje se odnose na klasifikacionu kategoriju. parts per million per volume).0 < ATE ≤ 20.0 Napomena 1) i 2) 0.Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja. Napomene uz Tabelu 3.5 < ATE ≤ 2.0 < ATE ≤ 10.1.5 < ATE ≤ 1. 3. U ovom drugom sluĉaju.1. Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze.0 10. .1.2. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.2. . .odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.1. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili .0 2. kategorija 2 (500 ppmV). kategorija 3 (2500 ppmV). Pojmovi: "prašina".1.1. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem. kada su dostupne.1.LD50/LC50 vrednosti.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: . 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze. Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim . dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima.0 < ATE ≤ 5. 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.1.0 Napomena 1).odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng.2. kategorija 4 (20000 ppmV).2.05 0.

3.2. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi.3. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem.1. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog.1. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3.2. 3.1. mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe.3. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja.2. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke.2. 3. u višestepenom pristupu: .1.2. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV.3.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3.1.1. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala. 3. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l. koja je data u ovom prilogu. podaci o pH vrednostima. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.2.1.1. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost.1. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno.1. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša.4.3. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom).1. Ipak.1. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti.1.1. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti.2. ovog priloga).3. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova.vrstama ţivotinja. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3. 3.3. 3.3. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju. 3. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l.3. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l.1. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu.

6. maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj. prašinu.1.1).3. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu.6.3.1. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost .1. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše. i 3.3.1. teĉnosti. Slika 3.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.2. ovog priloga.1. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1.

što je objašnjeno u Tabeli . klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.1.3.4.1.4. Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.1.

3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.3. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. 3. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.3.1.1. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase.5 i 3. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3.1. . voda.5. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci .1. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3. ovog priloga. 3. primenjuje se procedura iz odeljaka 3.5. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.3. ovog priloga.pojedinaĉni sastojak od 1 do n. i .1.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V). sektore i kategorije. ovog priloga.3.3.1.2.6.3. Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata.3.1. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme.3.6.1. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3.1..1.6. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.1.1. šećer). Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu.1.5. 3.1. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu.

3. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena.3.2.1.3. ovog priloga. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti.1. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 .2.3.1.broj sastojaka. ATEi . 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte.3.6.1. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3.6. U sluĉaju kada je u smeši.1. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali.3.6. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti.1.2. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.2. videti odeljak 1.1.2.6. primenjuje se formula data u odeljku 3.3.n . Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše.2.2.3.6. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima. u koliĉini od 1% ili većoj.1. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13). Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja.1.6. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše.1. ovog priloga. koja je data u ovom prilogu.1.1. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja. 3.1. Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja.6.1. 3.3. primenjuje se formula iz odeljka 3.3.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix .1. ovog priloga ali sa korekcijama. 3. ali bez podataka o letalnim dozama. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti. ovog priloga.6. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci.

Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 . koja je data u ovom prilogu.5 0.0 < kategorija 4 ≤ 5. 3.5 3 11 0.3.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.1.0 2.0 < kategorija 3 ≤ 10.5 < kategorija 2 ≤2.4. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0.5 0.0 1.1.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.05 0.1.05 0.1. Tabela 3. Elementi obeleţavanja 3.4.0 < kategorija 4 ≤ 20.3.05 < kategorija 2 ≤ 0.0 10.5 < kategorija 3 ≤ 1.5 1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2.1.05 0.1.Tabela 3.005 0.

.odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .Dermalno .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .

krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.2.3.2. 3.skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance.prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . ovog priloga).3.Obaveštenja o merama predostroţnosti . na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe". videti odeljak 3.1.2. To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu). kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe".6.2. krvarenja.2.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu.odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna.1. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi.3. ovog priloga. Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe.2. ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata. 3. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj.2. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3.

2. Korozivno oštećenje 3. tamo gde je prikladan. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4.2.2. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet.2.2. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja.1.1. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi.3. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu.2. ovog priloga). prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. .2. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance. kao što je dato u Tabeli 3. ali ne i za sve parametre. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka. 3.3. predstavljaju prvi nivo analize.2. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3.6. nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja. 3.5.2.2.6.2. I pored izvesnih odstupanja. 3.2. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila.2.2. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama. ovog pravilnika).2.5.2. npr. 3.1. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe.2. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu. 3. Pre nego što se pristupi ispitivanju. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući. krvarenje. pri klasifikaciji. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. U nekim sluĉajevima.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi.2. koja je data u ovom prilogu. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.4. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra.

Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. koja je data u ovom prilogu. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu.2. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.2. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3.2.4. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3. hiperkeratoze.1. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili.4. Iritacija 3.2. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3. ovog priloga. i 1.0.4. ukoliko je reakcija odloţena. i 3.1.7. kao i u odeljcima 1.2.2.1.7. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina).4.6.2.1. Tabela 3.1.8.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri . ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje.1.1.2.3 i 4. i 3.1.2. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.1.2. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.2. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2.1.2.2. ovog priloga. i 1.2.2.1. Tabela 3.1.1.7.2. ovog priloga. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. kao što je prikazano u odeljku 3.2. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje.3 i 4. 3. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.3.2.2.1.2.3.6.8. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno.2. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2.2. kao i u odeljacima 1.2. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat.3.2.3.2.2.2.2.1.

Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3.2. 3.5 ili višu."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.1.2. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu. hiperplazije i perutanja. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati.2.3.2.1.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. ovog priloga. primenjuje se sledeća pretpostavka. teĉnosti. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja. prašinu. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.5. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu. 3. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.8. osim ukoliko ne postoji .2.3. Za razliku od drugih klasa opasnosti.3. u okviru višestepenog pristupa: . Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3.2.2.2. kada je to moguće. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti.2. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju.1.2. 3.3. hiperkeratoze.3. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.2. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana. MeĊutim. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu.1.1. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum.3. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. 3. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance.2.ispitivane ţivotinje.3. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše.3.2.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.1. u vidu alopecije.1. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više. npr.2. 3. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji.2. ili pH vrednost jednaku 11. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz. ovog priloga).3.

3.2. 3. neorganske soli. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A.2. Tabela 3.3.2. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. koja je data u ovom prilogu. 3.2. fenoli i surfaktanti.3.2. 3. Tabela 3. U odreĊenim sluĉajevima. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva.2.4. primenjuje se teorija aditivnosti.5.3.5.2.3 i 3.2.6.4. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.4.3.3.3.3.3.2. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. kao što je dato u odeljku 3. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.2. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.3. aldehidi.3 data je u Tabeli 3. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%. 10. ovog priloga i ilustrovano na slici 3. smeša se klasifikuje u skladu sa tim.3.3.2.2. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3.3.3.2.1.4. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.3. koja je data u ovom prilogu. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.2. 3. ali ne i na smešu kao celinu.3. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim. i 3.2. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze. 3. i 11. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna.3. ovog pravilnika). U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl.4.2. 9.2.2.2. U drugim sluĉajevima. 3.2.1.3.3.4.3.pretpostavka (npr.3.2.3.2.2.2. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.2. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.1.1. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima. 3.3.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na .2.3 i 3. klasifikuje se u kategoriju 1A.3.

Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina. 1B ili 1C iznosi 5% ili više. 1C Iritativno za koţu. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%. koja je data u ovom prilogu. pH ≥11.Korozivno za koţu.2. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. kategorije 1A. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A.5. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C.2.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe . ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi. kategorije 1A. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B. 1B. 1B. Tabela 3. Tabela 3.4.2.5. pH ≤2 Baza. 1B. 1C) + Iritantivno za koţu.

2. da li neki agens izaziva teško (npr. 3.2.2. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje).2. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet. 3.3. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi.3. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11. U pojedinim sluĉajevima. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama. Teško oštećenje oka/iritacija oka 3.3. ireverzibilno) oštećenje vida. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za .1. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka.3. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti .3.3. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.odlaganje 3. koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene.1.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene. npr.2. 3. Tako npr.3.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka.

1 i 3. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe.3.5 ovog priloga. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama. kao i validiranih alternativnih metoda.2. kao i u odeljcima 1. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko). Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr.1. uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine.3.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24. 3. diskoloraciju roţnjaĉe. 1. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena.5.1. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. 3. adheziju. ali ne na sve parametare. i to: oko (Kategorija 1) .3.6.3. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje.3.zapaljenja duţice (iritis) > 1. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3.2. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid.1.3. . Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama. treba primeniti kad god je moguće.3.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili .2.1. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka. ovog pravilnika).1. i 1. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude.6.1.1. 3.2. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe.2. koja je data u ovom prilogu.supstance koje deluju korozivno na koţu.3. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala. Tabela 3. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom). destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr.2.3. 3.1.1.2.3.6.3.1. panus.2. kada se primeni u oko jedne ţivotinje. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima.4. kao što je opisano u Tabeli 3.4.4. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4.

kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova.1. 3.2.3.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) . kada se primeni u oko ţivotinje.2. koja je data u ovom prilogu.3. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji.5.3.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za .3. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju. 3.2.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24.7. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.0 ili ≥ 11.3.1.1.3. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2.3.1.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko . 3.3.3. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje. i to: .3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti.3. preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe.2. Za razliku od drugih klasa opasnosti. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.edem konjuktive ≥2. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše.2.3.7. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša .2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3.3.3.3. Tabela 3.2. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.3.1.7. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan. 3.3. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka.1.2.3.

u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju.3.4.3.3. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.3. i 3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. 3.3. fenoli i surfaktanti. ali ne i na smešu kao celinu. neorganske soli.3. 3. prašinu. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze.5. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko. aldehidi. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše. 3. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka.3.3.moţe odgovarajuće klasifikovati. 3.3.3. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od . U tabeli 3.3 i 3.3.3. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj. koja je data u ovom prilogu.3.3. primenjuje se sledeća pretpostavka.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3.1.3. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3.3.3.3. procena se zasniva na teoriji aditivnosti.3.4.3.3.3. teĉnosti. ovog priloga.3.3.1.3. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom. kada je to moguće. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije.3.3.1. 3.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim.4. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke.3.1. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji. ovog priloga.3.3.3. objedinjeni su u Tabeli 3.3.2.3.2. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka. osim ukoliko ne postoji razlog (npr. U pojedinim sluĉajevima.3.3. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.3.3.3.3.4.3.3. 3. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3.2. 3. koja je data u ovom prilogu. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka.4. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.3.3.3. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.

1C Efekti na oko. Tabela 3.4.3.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. 1C + Efekti na oko. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka. 1B. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko.3. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka . kategorija 1) + Efekti na oko.3.3. kategorija 2 Tabela 3. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup.3. 1C + Efekti na oko. kategorije 1A. kategorija 2 (10 x Efekti na oko. Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.4. 3. 1B.3.3.3. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3.5. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe. U tim sluĉajevima.3 i 3. pH ≥11. kategorija 1) + Efekti na oko. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.3. kategorija 1A.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti. koja je data u ovom prilogu.3.5. pH ≤2 Baza.6. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe. 1B. kategorije 1A.

3.4. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije.4. kao i kod senzibilizacije respiratornih organa. 3.2.4. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test.1. 3. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva.3. Druga faza je provokacija. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije). Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: .1.4.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu.6.4.1. ovog priloga.4.4.1. Kod senzibilizacije koţe.1. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu.1. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju.4. Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3. 3. u kojoj je faza indukcije. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom.4. tj. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3. Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor. Definicije i opšta razmatranja 3.4.1.5. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa.1. 3. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu.4.

1. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije. 3. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis. Kategorija 1 3.1.4.4.2. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.1. 2) stepen izloţenosti.2.1.1.1.4.2.1. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama.4. ovog priloga.Senzibilizaciju respiratornih organa.1.3.1. koţne probe).4 i 1.3. u tim sluĉajevima.in vivo imunološki test (npr. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ukazivati na alergijsku reakciju.1..5. odnosno konjuktivitis i alveolitis.2. U tom kontekstu. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.1. koja je data u ovom prilogu.Senzibilizaciju koţe. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma. 1.1. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1.in vitro imunološki test (npr. serološke analize). Kliniĉka slika će.4.1.1.1. Tabela 3. .. . potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: . 3.1.4.1. .2. koje takoĊe treba uzeti u obzir. 3. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi.1.2.4.4.2. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Mutagenost germinativnih ćelija 3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .1. ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju. kao što je prikazano u tabeli 3.2. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi.2. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti.1. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti . Definicije i opšta razmatranja 3. koja je data u ovom prilogu.5. 3.1.5. a koje se mogu preneti na potomstvo. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu.5. Tabela 3.5.2.odlaganje P501 P501 3. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije).5. 3.5. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .1. sadrţaj informacija ili segregaciju DNK. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2.5.1. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija. Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi .5.5.1.2.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija.1. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. odnosno organizama. 3.

ili . npr.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 . ili .1.2.5. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima.3.5. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance.2. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi.3.3. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: .2. 3. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.5. Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi.2.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju . a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Obrazac.3. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi.3.5. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2.2. Klasifikacija se zasniva na opasnosti. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja. pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara.aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija. Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3. stoga. 3.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: . Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: . 3. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija.

3.2.8.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i .in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara.2. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija. 3.ispitivanja naslednih translokacija kod miša. .5.5.2.3.5. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.5.3.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija. 3. kao što su: .4.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre.2. kao što su: . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti. 3.5.se na osnovu struĉne procene.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa. .in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara.7. .ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara. kao što su: .3.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija.ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara. . 3. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija.ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija.6. kao što su: .test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi.3.2. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka. kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: . . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija. 3. .5. .mikronukleus test kod spermatida. 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: .

Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni.5. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A.1.5. period posmatranja.2. mutagen ≥ 0.5.2. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije.1% Kategorija 1B. 3. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka. U takvim sluĉajevima. kao i na gasove (V/V).5. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja. dobro sproveden test.3.5.1.3. mutagen Kategorija 1B.5.1. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan.3.9.1% Kategorija 2. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju. mutagen Kategorija 1A. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.5. 3.1.3.3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A.5.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3. 3. mutagen ≥ 1. mutagen ≥ 0.3.5. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi.3. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija.2. koja je data u ovom prilogu. osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija.5. mutagen Kategorija 2.3. U pojedinim sluĉajevima.2.1.2. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3.5.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3. Nova. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka.3. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati . Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija.1.3.2.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Tabela 3.

3.5. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.2. ovog priloga).3.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .4.2.3.opasnost smeše. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da.3. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja. 3.6.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3. npr.6. Shodno tome. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3. Karcinogenost 3.6. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.1.5.5.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.6.1. Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave. hemikalije indukuju genetske promene. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno . ovog priloga.5.

2. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama. Pored toga.2.6. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Tabela 3. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude. odnosno ţivotinje. * napomena: videti odeljak 3.1. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . Kategoriju 1B.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili .2. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude.2. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena. ovog priloga 3.1.2.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).6. klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja.2. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja.dejstvo na ljude.6.4.2.2.6. 3. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude.2.6. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva.6.2. ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B. ovog priloga). ovog priloga).6. supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka). Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih . KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude.

Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza. dobijeni u studijama kod ljudi. a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda.2. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima.2.2. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola.2.3. U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja. Povećanje .2.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti.6.2. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost.6. 3.3. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . ali nisu i dovoljni dokazi. ali se sluĉajnosti.2.6. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom.1. . Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng. 3. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću. Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi.

1.1. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje.6. postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja.4.2. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi.2. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije.6.2.2. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa. 9) poreĊenje apsorpcije. 3) progresija lezija u maligne oblike. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. u dobro sprovedenom ispitivanju. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora. . moţe predstavljati dovoljan dokaz. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.2. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. 3. distribucije. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora. .2. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost. 3. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga. 8) put izlaganja. lokalizaciju. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. 2) više mesta lokalizacije. a ne povećanja zabrinutosti.6.6. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta.5. 3. Uopšteno.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu. ovog priloga)). ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora.

Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma. koja je data u ovom prilogu. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama. karcinogen Kategorija 2. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti. mitogeneza.6.6.2. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal.2.7.3.6. karcinogen Kategorija 2.6. metaboliti kongenera benzidinskih boja.3.2.3. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).0% (Napomena 1) Kategorija 1B.2. 3.2. 3. .6. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja.1. ali i na gasove (V/V). kako je prikazano u Tabeli 3.8.2. 3. imunosupresija. 3.6.6.6.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.1% ≥1.9.1% ≥0. npr. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije.2. karcinogen ≥0. karcinogen Kategorija 1B. mutagenost. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2.1. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude. Tabela 3. karcinogen Kategorija 1A.

Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3. 3. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3.3.1.3.6.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija.3.2. U pojedinim sluĉajevima.4.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0.3.6. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . koja je data u ovom prilogu.3. Tabela 3.3.6. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti. ovog priloga.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 .1.6. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.6.2. period posmatranja.2.3. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev. U takvim sluĉajevima.1%.6. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.3. 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.6. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. 3.1.1.6.3.

2) efekti na ili preko laktacije. Toksičnost po reprodukciju 3.1.7. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija. ovog priloga).odlaganje P405 P501 P405 P501 3. štetne efekte na razvoj u pubertetu. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na .7. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu. Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225. poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema. Za potrebe klasifikacije.2.7. Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost. Ipak. proizvodnju i kretanje gameta. na normalan reproduktivni ciklus. raĊanje.7.3.predostroţnosti .1.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe.5. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost. 3.1. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola.1. . 2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .seksualnu funkciju i plodnost ili . 3.rast i razvoj. Definicije i opšta uputstva 3. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema. ali nije ograniĉen na. seksualno ponašanje. Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva.7.1. Takav uticaj podrazumeva. ishod trudnoće. plodnost. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva.

3. pre svega. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj.7.3. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima.5. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja. Tabela 3.4. sve do perioda seksualne zrelosti.2. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota.1.1. Kategorije opasnosti 3.7. bilo pre ili posle roĊenja.1. ako je moguće. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju. (2) strukturni poremećaji. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi.7.7. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). Ukoliko se ovi . supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti. obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda.2. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3. 3. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji.7. Toksiĉnost za razvoj se odnosi.1.1. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj.7. Za potrebe klasifikacije.2. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. u najširem smislu.1.2. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja.7. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. ovog priloga.2.1.

1. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma.7. ovog priloga).1. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.2. distribucije i izluĉivanja. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog . a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje.1.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju. 3.2.2.2. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije. metabolizma.2. 3.2. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju.7. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije. gore navedenih. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1.7.2. ovog priloga.2.1. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.7. Napomena:.1. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. Osnove klasifikacije 3. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.

7. 3.2. . dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno.3. konzistentnost rezultata. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A.2.7. Ako su podaci o supstanci oskudni.7.3. ovu supstancu ne treba klasifikovati. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka.7. broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe.3. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3.2.4. ovog priloga). a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata. postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku.7.2. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije.2. ovog priloga) 3. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama.2. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3.2. kao što su: kvalitet ispitivanja. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi.3. kategoriju 1B ili kategoriju 2. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A.2. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. ovog priloga). Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci. kategorija 1B. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera).3. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi.2. 3. priroda i stepen efekata. kao što su epidemiološke studije. 3.2.1.7.efekta na reprodukciju.1. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih.2. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1.1.2.7.

Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce. zakasnelo okoštavanje.2. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih.3. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata.4. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. Ipak. Toksičnost po majku 3. nespecifiĉnih efekata. 3. a koje se. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele .3.1. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus.2. moţe se reći da toksiĉnost po majku.7. mogu primetiti prilikom pregleda skeleta.3. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci.2. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja. 3. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku.2. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih. 3. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj.3. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja. na primer. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku.4. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. pa oni ostaju bez hrane i umiru.7.7.7.7.4.3.2. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena.4. u zavisnosti od teţine. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance.7. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. ne mora se obavezno klasifikovati. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. npr.2. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda.2. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. sekundarnog mehanizma.5. Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog. 3. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku. Na primer. Na osnovu postojećih podataka.

Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku. smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu). . Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi. .7. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: .4.). pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode.3. pre nego u kategoriju 1. ako su na raspolaganju. . npr. polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100). treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.4. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke. Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku. 3. osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. . Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja. ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene.7.Uzimanje vode i hrane.2. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice.da pokaţu doslednu. oploĊenih ţenki/broj parenja x100). ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke. 3. . Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke. kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena).2. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. ponovljivu vezu kod odreĊene vrste.Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba.Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti.(16) .4. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja. U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2. smrt embriona/fetusa.Indeks plodnosti (br.Indeks parenja (br. Pored toga. kada takvi podaci postoje. onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda.

1. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije.7. ukljuĉujući kliniĉke znake. 3. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju. U praksi.3. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. markere. OECD vodiĉ 421 . supstancu ne treba klasifikovati. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu.7.2. 3. 3.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 .2.5. onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi.). Štetni efekti ili promene. hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku. histopatološke promene na polnim ţlezdama. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku.7.Post mortem podaci (povećana uĉestalost.2.4. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje.5. U svim ovakvim sluĉajevima.7. Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju.5. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. 416).2. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi.5.2.5.Kliniĉke procene.7. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). 3. stepen i trajanje kliniĉkih znakova. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci. npr. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga.5. povećanu aktivnost. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu. gubitak refleksa uspravljanja.2. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa. iznemoglost. Rezultati skrining testova (npr. 3.5. OECD vodiĉ za ispitivanje 415. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. .. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. uĉestalost.studije toksiĉnosti kombinovanim.2. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. . Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr.7. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR).

2. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje. Tabela 3.3. 3. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. ukljuĉujući i njihovu iritaciju. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana.6.3. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.2. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A.5. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa. npr. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti.7. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. npr.7. Kategorija 1B. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze. 3.2. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. 3.9. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2.1.2.7. Pored toga. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci.7. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju.7. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.5.4.3.8.7.2. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. 3.2.3. Kategorija 2.7.5.7.7.1.7. teţih oblika gubitka apetita.2. moraju se objasniti sa posebnim oprezom.1.7. 3.7.1.7.2.5. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka .3.2. ovog priloga.

ovog priloga.3.3.7. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje .7. U skladu sa odredbama odeljka 3.0% (Napomena 1) ≥0.3. 3. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka.3.3.2.2.1.1 %. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2.3% (Napomena 1) ≥0. 3. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti.7.4.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2.7.3.7. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B.1. 3. ali i na gasove (zapreminske jedinice). Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.3.Kategorija 1A.7. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0.3.3% (Napomena 1) ≥3.1.1. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. Tabela 3. U pojedinim sluĉajevima. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. posmatranje.7. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice). koja je data u ovom prilogu.7.

jednokratna izloţenost 3.1.8. Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.6.1. do 3.1. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.7.1.8. ovog priloga (videti odeljak 3.8. trenutno ili sa odloţenim dejstvom. ovog priloga). Definicija i opšta uputstva 3.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna.10.8. .1. 3.1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Specifična toksičnost za ciljni organ . Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno. neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3.8.2. i odeljku 3.

8. ovog priloga). obraĊeni su posebno.2. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3. npr. 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. ovog priloga). Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3. ovog priloga).9. dermalno ili inhalaciono. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance.3.1.8. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.8.1.7.8. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. peroralno.8. koji su relevantni za zdravlje ljudi.jednokratna izloţenost podeljena je na: . . Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu.1.1. 6) kancerogenost (odeljak 3.5. kategorija 1 i 2.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3. ovog priloga).3. 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3. . 1) 3.8. ovog priloga).1.1. već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa.8.2. ovog priloga). Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja.1.10. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.8.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju.8.2.1.6. 3.1. ovog priloga.jednokratna izloţenost.višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3. ovog priloga). kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3.6. koja je data u ovom prilogu).2.7. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3.3.1. ovog priloga). 3.9. 3. 3.5. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3. kategorija 3.4.1. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3.4.8. 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3.2.

Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3.8.1. Prolazni efekti na ciljni organ. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama.2.9.2.8. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka.2. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.1. ovog priloga). 3. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2. relevantni za ljudsko zdravlje. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama. kao npr.1. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu.9. ovog priloga. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju.1.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se.1.2.1. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.Tabela 3. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu.2.2. . Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3.1. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.8.8.2.1.1.2.9.8. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3. ovog priloga). epidemiološka.8.2. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . 3. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom.3. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše. U izuzetnim sluĉajevima. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.1. ovog priloga).8.1.8. 3. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa.4. Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva.

1. sluha i mirisa).1.2. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće. 3.3.8.2. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.1. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema. Doze.2. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. . U izuzetnim sluĉajevima. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.7.2.8. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije.7.1. ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. 3. koje ne ugroţavaju ţivot.2.8.1.1. 3.2.8.8.2.7.1.3. 3.6. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće.8. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. 3. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom.5.7. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja.

8. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju. kao što je navedeno u Tabeli 3.5) multifokalne ili difuzne nekroze. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima.2. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje.2. 3.2.1. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase.8.9.1. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . koji mogu imati toksikološki znaĉaj. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.9.3.1. 3. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude.2. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju.8.1. ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost.2. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.2. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost. razmatranje doza. tj. promene u unošenju hrane i vode.1.1.8.9. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa.8. 3. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.2.8. .8. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava. ali i njene doze/koncentracije).jednokratna izloţenost). odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze. 3.9. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa. koja je data u ovom prilogu.

tj.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine. 3. formiranje zajedniĉkih. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.3.8. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi.8. ali i za mnoge već poznate). pre svega. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši.2.10. za toksiĉnost bitnih metabolita. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5.2. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti. na osnovu podataka koji se odnose na ljude.10.1. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance.1.8. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.2. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati. 3. 3.1.Tabela 3. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1. ako je to moguće.8.8.10. takva supstanca treba da bude klasifikovana. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.1. bez obzira na doze. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama.2.1.2.2. 3. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca.2. Pozitivni podaci kod ljudi. treba samo da budu smernice. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3. onda ona treba da se klasifikuje.10.10.1. .8. One ne predstavljaju striktne vrednosti. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi. Dodatna uputstva 3.4.2. ako postoje. kao što je npr. magle.0 ≥ C > 1.8.

2.2. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. gubitak refleksa.jednokratna izloţenost. san. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. svrab i/ili bol). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo. poremećaja pamćenja. Na primer.2. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . gušenje i smetnje disanja.1.8. npr. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance. nesvestice. 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja.8. . koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija. neprijatan ukus. minimalna inflamacija. smanjena budnost. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI).3. 3.2. biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost.2. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma.2. edem. poremećaja opaţanja i koordinacije. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija. osećaj nadraţenosti i suvoća. ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje. nedostatak koordinacije i vrtoglavica. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. nervoze. bol. respiratornog sistema. edem. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti. hiperemija.2. umora. loša koordinacija. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe.) i histopatološke podatke (npr. rinitis itd.8.

8.4. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.3. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze. 3.4.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3.4.3. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju.8. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ.2.3. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti.3. trajanje. Tabela 3.1.1. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu. 3. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1.3. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije.3.1.8.8. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.2. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2.8.2.3. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim.3.1.8. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. Kao i supstance.1.4. ovog priloga.8.3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama. 3. 3. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.8.1.8.1.3. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3.8.3. ovog priloga).3. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.4.8. 3.8.

kao što je iritacija respiratornog trakta.3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. kao što je narkotiĉko dejstvo. 3.8. ipak. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa.4. dok se druga. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%. 3. koja je data u ovom prilogu.3.8. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena.8. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 . 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti.4.4.0%. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3.8. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.4.5.4.4. Tabela 3.8. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.

dermalno ili inhalaciono.9.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3.9. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3.5.9. Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje. Tabela 3.1. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.9.1.1.6.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi .4.9.8.9. 3.1.višekratna izloţenost 3.2. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.jednokratna izloţenost (odeljak 3. 3.9.3. ovog priloga). 3.8.1. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa. toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi. Definicija i opšta uputstva 3.9. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. i 3.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.2. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3. tj. ovog priloga.9. peroralno.višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. 3. 3.2. 3.9.9.9.9.1.1. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa. prolazno i trajno. Specifična toksičnost za ciljni organ .1.1. koja je data u ovom prilogu). odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.1.1. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .10. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .1.9.2. do 3. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .

2. ovog priloga).9. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti.1.4. kad je to moguće. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka.2.9. Preporuĉene vrednosti doza.2.9. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke.9. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. ovog priloga).1. kao što su ispitivanja karcinogenosti. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti.3. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3.1. ovog priloga. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.6.9. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti. Treba paţljivo analizirati sve podatke i. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. U izuzetnim sluĉajevima. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. Procena se bazira na svim postojećim podacima. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke. odnosno koncentracija date su u odeljku 3.2. neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju. relevantni za ljudsko zdravlje. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama. ukljuĉujući i incidente kod ljudi.2. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.2. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva.9. 3.4.9. 3.2. ovog priloga). 3. kao npr. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.2. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).1. 3.9.9.2.9. Preporuĉene vrednosti doza. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe.5. .

ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida.1. 3. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. 5) multifokalna ili difuzna nekroza.2. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih.9. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. U izuzetnim sluĉajevima.7. izmeĊu ostalih. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance.2. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti. koje ne ugroţavaju ţivot. u vidu kliniĉkih posmatranja.9. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2. ĉak i relativno niskim dozama. hematoloških.9.3. na osnovu struĉne procene. hematoloških ili parametara analize mokraće. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita.6. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima. Doze. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti.3. na osnovu nalaza kod ljudi. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući. sluha i mirisa). .7. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.2.9.9. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata.višekratna izloţenost.2. 3.2. 3. kliniĉko-biohemijsih.7. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. 3. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .7. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa.2. odnosno koncentracijama. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom.

Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove. odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje. onda klasifikacija nije opravdana. teška masna degeneracija jetre).2. 3. date su preporuĉene vrednosti doze.1. hematološkim ili parametrima analize mokraće. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. promene u unosu hrane ili vode.9.9. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza.8. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim.9.2. .9. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.9.2. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3.9. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost.1. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne.9.2. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu.8. tj.2. 3.9. U ispitivanjima na ţivotinjama. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr. 3. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. sve supstance mogu da budu toksiĉne. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. odnosno prolazni efekti. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava.2. tj. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2).

3. odnosno koncentracije).9.m.2.9. 3. Tabela 3.3.2 C ≤ 0. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t. Tabela 3. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.m.9. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo.2.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t.3.3.m. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza.9.7.2. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti.9. mg/kg t. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . koja je data u ovom prilogu.2. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja. /dan mg/kg t. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.9. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.2.9.6.2.9.4. npr.9.3. pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 .m.02 3.9.9. ali i duţine izloţenosti i doze. koja je data u ovom prilogu.5.9.2. 3. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.9. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri.9. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.

3. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance. .9. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. ako je to moguće.2.6. I obratno. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti. 3.2 3. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi. ali i za mnoge već poznate).9.2. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju. onda je treba klasifikovati. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu. 3. meĊutim priroda efekta (npr. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti.9.m.2.9. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi. npr. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.9.2.2.10.3. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca. i 3. ovog priloga treba samo da budu smernice.10. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu.0 0.9. pa se supstanca ne mora klasifikovati. treba klasifikovati.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.10.3.2. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi.4. ≥100 mg/kg t.m. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama.3.10.9.9. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora. kao što je npr.9. Dodatna uputstva 3. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama.8. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.02 < C ≤ 0. ponovljena izloţenost./dan) pri peroralnom unosu.9. kao npr.9.2. 3. bez obzira na dozu.2 < C ≤ 1.10./dan pri peroralnom unosu.2.1.7.9.2.2.9. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza.9. 3.9. tj. 3. Kao i supstance.9. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama.1. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.

1. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka.4.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim.0%. trajanju.3.9. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe. 3.9. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1.1. ovog priloga).1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza. 3. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3. .1. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama.4.9. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju. 3.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.3. Tabela 3. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1.3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ). što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. koja je data u ovom prilogu.1.9.3. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu.4. ovog priloga.9.9.4. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3.2.9.3.2.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1. 3.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.4.9. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti.9. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju.2.9. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev.3.3.4. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.1.3.3.4.

Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.4.4. koja je data u ovom prilogu.4. Opasnost od aspiracije 3.3.9.10.odlaganje P501 P501 3.1. 3. Definicije i opšta uputstva 3. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.9.9.1. .1.3.5. Tabela 3.10. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.9.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.10.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti .

Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija. treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti.10.4.2.1.1.3.1.2.10. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana.6. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.1.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije.3.1. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana.10. nakon gutanja. MeĊutim.3.1. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba.10. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. 3.1. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah. 3. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema.1.10. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju. U ovim sluĉajevima.10. 3.10. Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha.2. 3.6.6.6.5.1. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu .10. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom.10. Posebne napomene 3. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju. 3.

1.3.3. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije. Kategorija 1 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. mereno na 40°C. izmeĊu ostalih.10.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim.2. terpentin i ulje iz borovih iglica.3.10. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju.2. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima.10.1.2. mereno na 40°C.3.3. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.10.3.5 mm 2/s ili manjim. koja je data u ovom prilogu.5 mm2/s ili manje. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.10. ugljovodonike.10. 3.1.1.3. . da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost.1. 3.3. 3.3.10.5 mm 2/s ili manje.1. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20.1. 3. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. ovog priloga.10. mereno na 40°C.10.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. već ispitanim smešama.Tabela 3.10.10. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više.3.2. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. 3.4.

Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost.1.2. vodom. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance. . sedimentom i hranom). Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma.1.1.1. anatomije i fiziologije organizma. U sluĉaju metala. farmakokinetike i puta izlaganja. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr.1. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove.10.Tabela 3. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4. vazduhom. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula.1. Definicije i opšta uputstva 4.

1.2. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama. 4.2. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50).1.1. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7. Druge napomene 4. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme.1.1. Osnovni pojmovi 4. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini.2.1. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti. vodu i soli. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4.1.1. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme.1.1. 4.1.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja.2. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive.1. ovog priloga.1.1. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije.0. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7. 4. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od . stav 3.2.0.3. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.3.1.1.2. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini. 4.1.1. ovog pravilnika. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1. 4. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid.

hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. u nedostatku. 4. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4. Pored toga. 4.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka.2.2.6.1.3. iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. log Kow ≥ 4).4.1.0. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.1.1. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.1. u nedostatku. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.1.3. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). i odeljak 4. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji. . Tabela 4.5. koja je data u ovom prilogu).1.1.0. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci. ovog priloga).2.5. 4. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka.2. 4.0. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l.0. hroniĉno) (primer u Tabeli 4. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću.5. Kategorija 2.1.1. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti.2. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše.2. 4.

Kategorija 4. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr.2.1.2. log Kow ≥ 4). Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini.8. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini.1. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti.1.2.1.1.3. Lemna spp. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1.1.7. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost.log Kow ≥ 4). slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe. EC10) 4. 48h EC50 za rakove. ovog priloga.2. akutno.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. Na primer. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. Kategorija 3. 4.2.2. a odnos izmeĊu log Kow i . klasifikuju se u ovu kategoriju. u nedostatku. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. koja je data u ovom prilogu). odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti.2. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. Toksičnost po vodene organizme 4.2. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama.7. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.1. ili kategoriju 1.1. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima. Rezultati ispitivanja na ribama. osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati.1.7. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2).8. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti". Bioakumulacija 4. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4.1. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l. u nedostatku. klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. 4.

Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje. potpuna mineralizacija. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini.1. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: . U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima. Brza razgradnja organskih supstanci 4.2.2.9.2. Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida.9. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. 4.1.4.9. 4. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni. 4.1.60% od teoretskog maksimuma.1. 4.3. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja.1. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka. tj.9. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje.2.2. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. .9. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili . Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.1.1. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. 4.9.5. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva".2. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti.2.

5. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv. hroniĉno.3. 4.1% (m/m) ili većoj ili . 3 i 4.5. tj. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj.1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4.1. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1. Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana. . Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0.2.5.5.10. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1. hroniĉno.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2. Znaĉajni sastojci smeše su: . ili kategoriju 1.1. U odreĊenim sluĉajevima (npr. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4.3. 4.1.5 ovog priloga)).1.3. akutno i kategorije 1 do 4.3. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . koja je data u ovom prilogu. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4. 4.1.1.1. kategorija 1. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.1.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1.3.5. akutno ili kategoriju 1. znaĉajnim sastojcima smeše.2. akutno.2.1.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša. Neorganska jedinjenja i metali 4.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5).klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja. ovog priloga). .10.1. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala. hroniĉno.10. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0.2. ako je BPK5/HPK ≥ 0. 4.2. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke. hroniĉno.

korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti"..1. Slika 4.2. Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .

.

nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost. Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije. odnosno vodenim biljkama.3. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.2.1. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. 4. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . ili iznad rastvorljivosti u vodi. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1.5. i . Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4.3. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama.1.3.5.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: . Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4.1. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance. .3. Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme. 3 i 4.5.1. . 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.3. a NOEC > 1 mg/l.3. .4. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti.1.5.5. 2.3.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini. ili iznad rastvorljivosti u vodi. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. rakovima i algama.1. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance). a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .5. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.3. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .3. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l.1. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti.klasifikovati u kategoriju 1.

kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti.5.1.broj sastojaka.2. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1.2.1.1.4. akutno ili kategorije 1.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l. 4.4. 4. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4.1.1. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci.1. 4. i 4.1.3.1. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama.4.1. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke.  .4.3. ovog priloga. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.3.3.1.5. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci . Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja.3. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1.3.4. . 2.5.3. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše.1.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat).3.4. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost.4. ovog priloga.3.1. hroniĉno). 4. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4. 3 i 4. ovog priloga. L(E)C50i . Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.3.1. Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4.3. Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.5.2.5. L(E)C50m .3. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.

5. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l.3. hroniĉno. akutno 4.1. 4. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke.1.5.3. npr. odnosno potcenjene klasifikacije smeše.1.3.2.1. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr.1. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.5.1.5. dafnije. hroniĉno.1. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci. 2 i 3.5.3. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše .1.2.5.3.5. akutno. 4. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2.5. 2 i 3. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1. hroniĉno.5. Postupak klasifikacije 4. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina.1.3.1. akutno. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije. akutno.1. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka.1. nije moguća.1.4. hroniĉno.5.3. alge ili ekvivalentno). ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama.1. ovog priloga. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti.1. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1. hroniĉno. akutno. akutno ili kategorije 1. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10.5.5. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće. MeĊutim.5. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1.2. kao i neke druge supstance.5.1.2. 4.1.1. 4. kao što je dato u odeljku 4. akutno ili u kategoriju 1. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.5. 4. Obrazloţenje 4. ribe. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj.1. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1.1. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1.3. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat. koja je data u ovom prilogu. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. tj. 4.3. odnosno kategorije 1.5. Tabela 4. organometalna jedinjenja. npr.5.3. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke. U postupku klasifikacije smeše.1. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1. Klasifikacija u kategoriju 1.3. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama. Metoda sumiranja 4.3.5.3.3.1.4.5.5.5.5.3. hroniĉno.3.5.

5. hroniĉno Kategorija 4. hroniĉno + Kategorija 4. hroniĉno. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.5. hroniĉno) + Kategorija 2.1.5. hroniĉno.3.3. hroniĉno + Kategorija 3. hroniĉno.5. .4.5. hroniĉno. hroniĉno. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3. hroniĉno. hroniĉno. postupak klasifikacije je završen. 2. 3 i 4. Tabela 4. 2.5. hroniĉno. jednak ili veći od 25%. hroniĉno.3. hroniĉno.1. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom.5. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2. ni u kategoriju 2. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti.3. hroniĉno 4. 4.5.4.5.3. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1.4. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. hroniĉno Kategorija 3.5.4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3.3.1. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1.2.3.1. hroniĉno Kategorija 2.1.5.5.5.1. 4.1. hroniĉno) + Kategorija 3. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1.5. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2. hroniĉno. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno.3.4. hroniĉno. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. jednak ili veći od 25%. hroniĉno. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1. 3 i 4. jednak ili veći od 25%. hroniĉno. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. ovog priloga. hroniĉno + Kategorija 2. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2.1.2. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom. pomnoţen sa 10. 4.4. postupak klasifikacije je završen.5. 4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4.5. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1. hroniĉno. hroniĉno. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3. hroniĉno.4. hroniĉno. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. hroniĉno. koja je data u ovom prilogu. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2. ovog priloga.1. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1.3.1. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.2. Klasifikacija u kategorije 1.5.5.5.1. 4.

00001 < L(E)C50 ≤ 0.1. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4. hroniĉno. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.4.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0.6.5.5.5. akutno. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1.01 < L(E)C50 ≤ 0. akutno i kategoriju 1. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu.1.3. .1. akutno. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50.4.3. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja.5.5. koja je data u ovom prilogu.4.5.0001 < L(E)C50 ≤ 0.1.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4.2. ovog priloga).1.1. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni.3 i 4.1. kao što je dato u Tabeli 4. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. ili kategorije 1.1.1. hroniĉno.001 < L(E)C50 ≤ 0. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1.1.1. mnoţi M-faktorom.6. mnoţe odgovarajućim M-faktorom.formula aditivnosti (videti odeljak 4. akutno i kategoriju 1.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4.3.5.3.1 10 0.3. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: .5. Tabela 4.1.3.1.5.2. koja je data u ovom prilogu.3.01 100 0.5. akutno ili kategoriju 1.4 ovog priloga.1.1. iz leve kolone Tabele 4. M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0.1.3.3. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1. hroniĉno. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti." 4. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj.001 1000 0.5. . pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci. umesto prostog sabiranja procenata. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka.

Tabela 4.4.1. Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .

Tabela 5. Opasnost po ozonski omotač 5. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi.1. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0.1.3. koja je data u ovom prilogu.2.1. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu. 5.1.4.1. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ .1. Tabela 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5.2.1.1% 5. Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ. 5.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5.2. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi.1.

R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".2. Nije moguće neposredno prevoĊenje O. pakovanju. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. R8 ĉvrsto O. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji. ovog pravilnika. procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. pakovanju. pakovanju. koja je data u ovom prilogu. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . 6. 8-13. 5. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Tabela 1.1. ovog pravilnika. broj 59/10 i 25/11) E. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. ili 7. primenom Tabele 1. 4. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. Nije moguće neposredno prevoĊenje E.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. R2. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. pakovanju. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji. koja je data u ovom prilogu. br.1. Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br. br. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost.

tip G Nije moguće prevoĊenje.Zapaljive teĉnosti. H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili . kategorija 4 Akutna toksiĉnost. R23 T. R11 teĉnost F. R21 Xn. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 1. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . kategorija 3.Zapaljive teĉnosti. R20 Xn.Zapaljive teĉnosti. H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. R12 teĉnost teĉnost F. H220 ili . R23 T. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše.Zapaljivi gasivi. R17 Xn. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R12 gas F+. R12 F+. kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. Nije moguće neposredno prevoĊenje. R22 T. R15 F. R11 je jedno od sledećih: . kategorija 1. Zapaljive teĉnosti. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost. R23 T. R12 je jedno od sledećih: . R17 F.Zapaljivi gasivi. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. kategorije 2. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. H221. R11 ĉvrsto F+. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R20 Xn. R24 T. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . Zapaljive teĉnosti.R10 teĉnost F.Zapaljive teĉnosti. kategorija 2. kategorija 1. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili .Zapaljive teĉnosti. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R20 Xn. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 2. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje.

kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost. R34 C. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/21 . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe. kategorija 1A Iritacija oka. R39/24 T. R26 T+.T+.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R39/25 T+. R27 T+. R48/20 Xn. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R28 R33 C. R39/27 T+. R39/26 T+. R26 T+.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Senzibilizacija koţe. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. R41 R42 R43 Xn.višekratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R36 Xi.višekratna izloţenost.jednokratna izloţenost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R37 Xi. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . kategorija 3 Iritacija koţe.jednokratna izloţenost. R35 Xi. R26 T+.višekratna izloţenost. R38 T.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/28 Xi. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

kategorija 1B Karcinogenost. R45 Karcinogeno kategorija 1. R48/24 T. R65 R67 Xn. R68/21 Xn. R40 Mutageno kategorija 2.višekratna izloţenost. R48/22 T. kategorija 3. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A (4) . kategorija 1B Karcinogenost. R48/23 T.jednokratna izloţenost. R49 Karcinogeno. R46 Mutageno kategorija 3. H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. kategorija 2 Karcinogenost. kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije. kategorija 1. R48/25 R64 Xn. R45 Karcinogeno kategorija 2. R49 Karcinogeno. R68 Toksiĉnost po reprodukciju.višekratna izloţenost.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/22 Karcinogeno. kategorija 1. kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost . kategorija 1A Karcinogenost.Xn. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/20 Xn. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija.

R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . kategorija 1. kategorija 2. kategorija 3. kategorija 1. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 2. R63 Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1.

. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 3. hroniĉno. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. akutno. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. kategorija 3. kategorija 2. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. hroniĉno. R62 N. akutno. kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. kategorija 1B N. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. Spiska klasifikovanih supstanci.2. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. hroniĉno. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. Ipak. R50-53 N. R51-53 R52-53 R53 N.Toksiĉnost po reprodukciju.

1.2. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1. Deo 2. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost. FIZIČKA OPASNOST 1. pakovanju. Odeljak 2.1.7. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti. odeljak 1. Deo 1. U pogledu oblika.3 i 1.2. slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. DEO 1. 1. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod.4 . Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1.1.2. odeljak 3. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 1.1. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji. boje.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. Tabela 1. Deo 3.

Odeljak 2. tipa B.8.7. tip A. Deo 2. Deo 2.10. 2. D. C. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. Zapaljivi gasovi. Odeljak 2. Organski peroksidi. Samozapaljive teĉnosti. Samoreaktivne supstance i smeše. Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2.11. Odeljak 2. C. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. tipa B. F 1. kategorija 1i2 Prilog 1. D.15. Deo 2. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti .2.12. Deo 2. Deo 2.Prilog 1. Deo 2. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše.2.9. Odeljak 2. Odeljak 2. B Prilog 1. Odeljak 2. E. Odeljak 2. kategorija 1 Prilog 1. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.6. tip A. kategorija 1 i 2 Prilog 1.8.15. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Samozagrevajuće supstance i smeše. B 1. Deo 2. Zapaljivi aerosoli.3. kategorija 1 Prilog 1. 2 i 3 Prilog 1.3. Organski peroksidi. Samoreaktivne supstance i smeše. Odeljak 2. kategorija 1. E. Deo 2. Deo 2. F Prilog 1. 2 i 3 Prilog 1. kategorija 1.

1: Eksplozivi. 2 i 3 1.6.Prilog 1. Oksidujući gasovi.RashlaĊeni teĉni gas. 2 i 3 Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Oksidujući ĉvrste supstance i smeše. Oksidujuće teĉnosti.5. 1. Deo 2. .13. Deo 2. .2: Zapaljivi gasovi. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 2.8: Samoreaktivne supstance i smeše.Prilog 1. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: . Deo 2.GHS03 Prilog 1. podklasa 1.15: Organski peroksidi.6. Deo 2. Deo 2. kategorija 2. Odeljak 2.5.1: Eksplozivi. Deo 2. Odeljak 2. kategorija 1.16. kategorija 1 Prilog 1. . .Prilog 1.Rastvoreni gas. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 1 1.4. podklasa 1.5. Odeljak 2. Odeljak 2.Prilog 1. Odeljak 2.Prilog 1. . Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. . tip G.4.Komprimovani gas.Teĉni gas. Odeljak 2. Deo 2.14. Odeljak 2. Supstance i smeše korozivne za metale. . Gasovi pod pritiskom: . kategorija 1. . tip G.

Deo 3. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. Deo 3.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Akutna toksiĉnost (peroralna. Deo 3.1.2. Akutna toksiĉnost (peroralna. Odeljak 3. kategorija 1 2. Teško oštećenje oka. Odeljak 3. kategorija 1. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Iritacija oka. dermalna. Deo 3. Odeljak 3.3. dermalna.1. Iritacija koţe.DEO 2.3. Deo 3.1. inhalaciona).2. Deo 3. Odeljak 3. 2 i 3 2. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3.2. kategorija 4 Prilog 1. Korozivno oštećenje koţe. 1B i 1C Prilog 1.4. kategorija 1A. inhalaciona). kategorija 2 Prilog 1. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . Deo 3. Deo 3.3. kategorija 2 Prilog 1.

Deo 3.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Odeljak 3.4. Deo 3.7. Odeljak 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A. karcinogenost. Mutagenost terminativnih ćelija. Deo 3. kategorija 1 i 2 Prilog 1. kategorija 1 Prilog 1. Deo 3. Deo 3.1. Odeljak 3. Deo 3.9. Odeljak 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Toksiĉnost po reprodukciju. efekti na ili preko laktacije. . kategorija 1 i 2 Prilog 1. kategorija 1 2.6. Deo 4. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1.5. Odeljak 3. Odeljak 4. dodatna kategorija opasnosti. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.2. 1B i 2 Prilog 1. 1B i 2 Prilog 1.jednokratna izloţenost.7: Toksiĉnost po reprodukciju. Senzibilizacija respiratornih organa. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.4.1. Odeljak 3.10. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . kategorija 1A. Odeljak 3. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3.8. 1B i 2 Prilog 1. Odeljak 3. kategorija 1A. DEO 3.5. Opasnost od aspiracije. Deo 3.višekratna izloţenost.

1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu .3 .Prilog 1. odeljak 2. Deo 2. .Prilog 1. PRILOG 4. podklasa 1. Deo 2. Nestabilan eksploziv .Prilog 1. Odeljak 4. . Deo 2. . opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi.1).H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi.H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. kategorija 3 i 4. odeljak 2.2 . odeljak 2. podklasa 1.1. .1). .Prilog 1. odeljak 2. Deo 2.Prilog 1.H202: Eksploziv.6).H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.1). kategorija 1 .Prilog 1.H203: Eksploziv.2). odeljak 2.1 . odeljak 2.kategorija 1 . kategorija 1 . odeljak 2. Deo 2. odeljak 2. Deo 2. . Deo 2.3).4 . SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1.5 . kategorija 2 . Deo 2.2).Prilog 1. .Prilog 1. odeljak 2. podklasa 1.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli.hroniĉno.H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. podklasa 1. . . opasnost od poţara. udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi.1). OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1. Deo 2.1). podklasa 1.Prilog 1.Prilog 1. Deo 2.Prilog 1. . kategorija 1 . Deo 2. . Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost .3). kategorija 2 . odeljak 2.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. odeljak 2.H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi.Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi.H201: Eksploziv. Deo 4. kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: .1).Prilog 1.

12). Deo 2.Prilog 1.H280: Sadrţi gas pod pritiskom.Prilog 1. odeljak 2.H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. odeljak 2.13.Prilog 1.9. kategorija 1 .Prilog 1. odeljak 2.8).. Deo 2. kategorija 1 i 2 . . kategorija 1 .10). odeljak 2. Deo 2.Prilog 1. Organski peroksidi. kategorija 1 .Prilog 1. . Deo 2. kategorija 1 . Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1. odeljak 2. odeljak 2. odeljak 2. odeljak 2. Deo 2.Prilog 1..H251: Dolazi do samozagrevanja.Prilog 1.6) . Deo 2. odeljak 2.Prilog 1.H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. odeljak 2. . jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. odeljak 2.4). moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. .14): .Prilog 1.. odeljak 2. kategorija 1 . . kategorija 2 i 3 Prilog 1. kategorija 2 i 3 . Deo 2. tip A Prilog 1. tip B .H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1.H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti.Prilog 1.8. kategorija 2 i 3 . . kategorija 1 .5) . Deo 2.. odeljak 2. odeljak 2. . Deo 2. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. teĉni i rastvoreni gas . oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi. kategorija 2 . odeljak 2.Prilog 1. Deo 2.H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. odeljak 2.11). . tip C. . F . E. odeljak 2. tip B . tip A . Deo 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. kategorija 3 . Organski peroksidi.H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru.. Deo 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 2 . moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. odeljak 2. kategorija 1 Prilog 1. .Prilog 1.7).6). Deo 2.15).Prilog 1. Deo 2.H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.13.H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.H272: Moţe da pospeši poţar.14). D.12) .15).Prilog 1. odeljak 2.H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. . Deo 2.H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.11). odeljak 2. Deo 2.8. Deo 2.

H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije. kategorija 1 i 2 . Deo 3. odeljak 3.H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).1). Deo 2. . Deo 3. 1.1). kategorija 1 . kategorija 1 . Deo 3. kategorija 3 . kategorija 1A. Deo 3.H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.16).1).H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale. . odeljak 3. Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi . Deo 3. 1B i 1C .H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). .Prilog 1.2). kategorija 1 i 2 . . .H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).1). odeljak 3.Prilog 1. Deo 3. .H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe.Prilog 1. odeljak 3. . odeljak 3. odeljak 3.H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). odeljak 3. odeljak 3.H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas. odeljak 2.2). kategorija 4 .Prilog 1. .Prilog 1. kategorija 3 . Deo 2.1).Prilog 1.1). kategorija 2 .H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). Deo 3. kategorija 2 . Deo 3. kategorija 4 . odeljak 3. odeljak 3. moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas . . Deo 3.Prilog 1. odeljak 3.10).Prilog 1. .Prilog 1.Prilog 1. . odeljak 2.H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).5) .4)..Prilog 1. . Deo 3.3).1) . odeljak 3. Deo 3.1). Deo 3. odeljak 3.3).H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. Deo 3. odeljak 3. .Prilog 1.H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.Prilog 1. kategorija 3 . kategorija 1 .2. kategorija 1 Prilog 1. kategorija 1 i 2 .Prilog 1. Deo 3.Prilog 1.

7). kategorija 1A i 1B Prilog 1. . iritacija respiratornih organa . efekti na ili preko laktacije.Prilog 1.6). kategorija 4 . Deo 3. odeljak 3. Deo 3. kategorija 1 .7).Prilog 1. .4). . astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa. Deo 3.5). . kategorija 3.H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). kategorija 2. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . odeljak 3. odeljak 3.H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija. Prilog 1.H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.Prilog 1. odeljak 3.H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. kategorija 1A i 1B . kategorija 1A i 1B .H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. kategorija 2 . .. . Deo 3.Prilog 1.7). Deo 3.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.8). Deo 3.Prilog 1. dodatna kategorija .H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju. Deo 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.Prilog 1. kategorija 2 .6) .jednokratna izloţenost.8).H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. odeljak 3. Deo 3.1). odeljak 3. Deo 3.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. . kategorija 3. odeljak 3.H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.8). narkotiĉko dejstvo .Prilog 1. odeljak 3.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.Prilog 1.Prilog 1. Deo 3. odeljak 3. odeljak 3. Deo 3. odeljak 3. . Deo 3. kategorija 1 .8).jednokratna izloţenost. .5).Prilog 1. . kategorija 2 . . odeljak 3. .

H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 .H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu." .1). Deo 4. odeljak 3.H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.EUH 018: "Pri upotrebi.Prilog 1.Prilog 1. Deo 3. Deo 4. kategorija 2 .Prilog 1. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2." . ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ ." 2.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. odeljak 4." .1).Prilog 1.EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas.EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo.višekratna izloţenost. kategorija 1 .1. kategorija 4 . kategorija 3 .EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. odeljak 4. odeljak 4.1). Deo 4. Deo 4.9). hroniĉno.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside.3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu .Prilog 1. Deo 4." . Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: . hroniĉno.Prilog 1. . Deo 3. kategorija 1 .višekratna izloţenost. odeljak 3. kategorija 2 . akutno.1).Prilog 1.. hroniĉno. odeljak 4.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. 1. odeljak 4." . hroniĉno." . ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .2. .9) . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .1) DEO 2.H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. .EUH 014: "Reaguje burno sa vodom. .H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.

EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe. Deo 5. odeljak 5. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: . Moţe da izazove alergijsku reakciju.Prilog 1.1)." 2.EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." .EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." ." .EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas." . Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ." .EUH204: "Sadrţi izocijanate. Opasnost. Pri upotrebi nastaje opasan dim. Moţe da izazove alergijsku reakciju." .EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev.3. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." .EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe." . Ĉuvati van domašaja dece. DEO 3." ." .EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas." ." . Trenutno lepi koţu i oĉi.EUH203: "Sadrţi hrom(VI)." .EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke." . Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ.EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju)." ..EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima. Moţe da izazove alergijsku reakciju." ." .EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo.EUH202: "Cijanoakrilat.EUH201: "Sadrţi olovo." (Opasnost po ozonski omotaĉ .EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.

eksploziv Odeljak 2. kategorijama i uslovima za njihovu primenu. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl. Obaveštenja o merama predostroţnosti . vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv. 3. 1B. 2 Deo 3. Odeljak 3. snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli. 2 Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. 4. Odeljak 3. Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2. Odeljak 3. Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 3. 1A.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda. 22. 2.opšte Ako je potreban medicinski savet. R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi. Deo 3. ovog pravilnika.7) .opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . Obaveštenja o merama predostroţnosti . Deo 2.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. Deo 3. i 28.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. 1B.PRILOG 5. R102 Ĉuvati van domašaja dece.7) Toksiĉnost po reprodukciju . i 5. 1A. 1B. Tabela 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2 (Prilog 1.

5 1. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. Odeljak 2. Zabranjeno pušenje.3. 2 1. Odeljak 2. 1B. 2 1A.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. E. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. 2. (Prilog 1. 1. 2 1A. Deo 2. 1. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. obavezno proĉitati Odeljak 3. (Prilog 1.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 2.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. C. Deo 3. B. Odeljak 2. 2 1. 2. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 1B. Deo 2. Odeljak 2.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina. 1.10) Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2. 2. Deo 3. E.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 2 Podklasa 1. B.4. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A. 2 Tip A. C. D. F 1.7) Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2.1.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. . 3 1. Odeljak 2. 1. Deo 2. 3 1. D. Odeljak 2. Deo 2. 1B. Deo 2. Odeljak 3.Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2.2. Odeljak 2.

Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2..... Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2.10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 ". inkompatibilne materijale. 2 1 Tip A. Odeljak 2. D. Odeljak 2.14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A.. Deo 2. Deo 2. B. D. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. 2....8) 1.. Deo 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. E. Odeljak 2. C. Odeljak 2. E. Deo 2. 2 . 3 ". Deo 2. (Prilog 1. Deo 2. 2.) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/.14) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Deo 2./ zapaljivih materijala.13) 1 2. F ". ".13... 3 ". Odeljak 2. B.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1... ". C. Odeljak 2.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.. Odeljak 2..Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Deo 2. 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/. 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. supstance i smeše (Prilog 1.. supstance i smeše (Prilog 1. F 1. Deo 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 3 1 1 1.14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.

2. nitroceluloza). Deo 2.12) ".1. opasnost od eksplozije. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1.. Odeljak 2.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1. 1. B. Deo isparenja stvaraju opasnu 3. 3 inertnim gasom. 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost.. Odeljak 2...8) . Deo 2. zapaljive gasove (Prilog 1.8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 1. 2.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage. 3 Odeljak 2. Deo 2. Podklasa . iritacija respiratornih . 1. Odeljak 3.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3. Eksplozivi (Prilog 1.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. Deo 3.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara. 2.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1.kontakt sa vodom. (Prilog 1. originalnoj ambalaţi. F Odeljak 2. Deo 2. E. R230 Drţati nakvašeno sa. 3 zapaljive gasove (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale.2.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. 3 Deo 3. D. Odeljak 2. 1.3. 1. Deo 2. C. 3 ĉvrsto zatvorenu.ako isušivanje povećava 1. Deo 2.. Odeljak 3. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.

Odeljak 2. C.15) Eksplozivi (Prilog 1.ako je eksploziv 1. Odeljak 2.1) Tip A. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. B. Deo 2. 2. D. Deo 2. Deo 2.1.6) pretakanje. Odeljak 2.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.. Deo 2.. 2. 1.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.3. Deo 2. R240 i oprema za Odeljak 2.R235 Ĉuvati na hladnom.4. 2 1. 1. F 1 1. Deo 2. ". "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. D. Odeljak 2.6) statiĉkog 1..ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. elektrostatiĉki osetljiv 1. (Prilog 1. 3 . E. Deo 2. 2. Odeljak 2.5 . 3 1. F 1.15) Korozivno za metale (Prilog 1. E. 2 . . Odeljak 2. Koristiti opremu koja Odeljak 2. 1. 2. 1. 1. Deo 2. Odeljak 2. 3 Tip A. 2. Deo 2.6) 1.2. Organski peroksidi (Prilog 1.. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1.7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi. B. Odeljak 2. Odeljak 2. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. D. Odeljak 2.11) Organski peroksidi (Prilog 1.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. Deo 2. B.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. 3 . Deo 2. Deo 2. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. C. F Podklasa . 2 Tip A. C. Deo 2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. E.

2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3.3) 1 Podklasa "."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1.4) Eksplozivi (Prilog 1. . Odeljak 3. Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2. 1. Deo 3.4. 1..1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 3. ĉak ni kad su iskorišćeni. Deo 2. Deo 3. Odeljak 2. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. Deo 3.2) Toksiĉnost po reprodukciju . 1.1. 4 Deo 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1. Deo 3. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti. 2 (Prilog 1. 2 paru/ sprej (Prilog 1. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. 1B. 1. Oksidujući gasovi (Prilog 1.4) magle/ pare/ spreja. Odeljak 3.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. Deo 2.5 grubog rukovanja. 1. Deo 2. Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 1C Odeljak 3.elektriciteta. Odeljak 2. treba da naznaĉi vrstu 1.9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1A.. 2 Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1.3. 1 Odeljak 3.

Odeljak 3. 1. Odeljak 3.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 4 . koţom ili dermalna (Prilog 1. 2. 2 Odeljak 3. Odeljak 3. 3. Deo 3. 2 odećom.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja.2) Iritacija koţe (Prilog 1...2) Iritacija oka ". 1C Odeljak 3. Odeljak 3. 1. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. Deo 3.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3. 1A. 2. 1.. Odeljak 3. 4 Deo 3. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. Odeljak 3.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima. Deo 3. Deo 3. 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja. 2 ekspozicija (Prilog 1.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1.9) Ne jesti.3) nakon rukovanja. Deo 3. 2 Oprati . (Prilog 1.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3. 2 Deo 3. 1B.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju .8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. reprodukciju . Odeljak 3..

Deo 3. 1 odelo van radnog Odeljak 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom.1) Toksiĉnost po reprodukciju .8) prostoru. 2 Deo 3.peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 2. 3. . Odeljak 3. 2. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1. R273 oslobaĊanje u korišćenja. Deo 3. Deo 4. Odeljak 3. Odeljak 4.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.1) ţivotnu sredinu. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Deo provetrenom 3. 4 Deo 3. 1. Odeljak 3. Deo 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. 1.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 3.ako to nije naĉin (Prilog 1.4) mesta. Odeljak 3. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ .

Odeljak 5. 1. 1. 2 (Prilog 1. F Odeljak 2. C. 1.1.5 Naznaĉiti zaštitu za lice. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1. C. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 1. Deo 4. Odeljak 2. 2. 2 (Prilog 1. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Odeljak 2.1) Eksplozivi (Prilog 1.2. Deo 2. Odeljak 2.4. B. (Prilog 1.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 2. 3 (Prilog 1. E.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1.3. Odeljak 2. Deo 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. D. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. . Deo 2. B. Odeljak 4. (Prilog 1. 1. 3 Odeljak 2. Deo 2. 2. 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2. Deo 2. 1 Odeljak 2.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1. E. Odeljak 2. 3 Odeljak 2. Deo 2. D. Deo 5. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. naoĉara i zaštite za lice. Deo 2.14) Organski peroksidi Tip A. zaštitne opreme.

Odeljak 3.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 3. Deo 3. 1B. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice.3) Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Odeljak 2. 4 opreme. Deo 3. Deo 3.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi. Odeljak 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 3. 2 1A. naoĉara i zaštite za lice. Deo 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.Odeljak 2. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 2. 1A. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 1B. 1 1 . Deo 3. Deo 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 1B. Odeljak 3. Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.13) R283 na plamen/ vatru. Odeljak 3. Odeljak 2. 1A.2) Iritacija koţe (Prilog 1.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1. Deo 3.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu. Odeljak 3. 2. 1B.3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. 2 1A. Nositi odeću otpornu Odeljak 2.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Odeljak 3.

12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom. 1B. opremu za zaštitu Odeljak 3. organa. 2. svetlosti. Odeljak 3. Deo 2. 2.11) 1. 3 1. Deo 3.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.4) 1A. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme. Odeljak 3.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 2. Deo 3. Deo 3. 2 Tabela 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 2. 1 1. Odeljak 3. 3. Odeljak 3. Odeljak 2.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 2.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. zapaljive gasove Zaštititi od vlage.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3.4) respiratornih organa. Obaveštenja o merama predostroţnosti .14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1. (Prilog 1. 4 2 1 . 3. Odeljak 3. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3.1) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. 1C 1 1 1.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.

8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 4 1A. 3 1A.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1B.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 3. Deo 3.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Deo 3. Odeljak 3.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1. Deo 3. 1B. 1C 1. Odeljak 3. 1C 1 2 1 1 . Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1B.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3.13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2. 1C 1 3 3 1A.3) Iritacija oka (Prilog 1.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.14) 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 2.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 2. 2.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost.

1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru. Deo 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. 2 Dodatna kategorija 2 1. Odeljak 3.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. Deo 3. 1B. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ . Deo 3. Deo 3. Deo 3.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. 1C 1 1 3 .1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. 3 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 1. 1B. 2 1A. Deo 3. 2. Deo 3.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. Deo 3. 2 1A. Odeljak 3. 1B.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1B. Deo 3. Odeljak 3.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ . Deo 3.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. koţe (Prilog 1. 2 1A. Odeljak 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.

(Prilog 1. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3. 3 2 1 1A. Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. ako se ne organ . narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.jednokratna osećate dobro.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru. Deo 3.8) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. 2 4 3.5) obratiti lekaru. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.1. 1B. Odeljak 3.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. izloţenost.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. 4 4 3 3 2.2) Iritacija oka (Prilog 1.jednokratna izloţenost (Prilog 1. 2 . 1 1. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

mišljenje. Deo 3.. 2 RashlaĊeni teĉni gas ".. Odeljak 3. ako se organ .2) Akutna toksiĉnost - 1A.7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje. Deo 3. Deo 3.5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ". Odeljak etiketi). Odeljak 3.ukoliko treba hitno primeniti mere.proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju. Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Odeljak 3." na ovoj 1.. . 2 ". . 1B. 1 1 ". Odeljak 3.. 2. Deo 3.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1..2) Iritacija koţe (Prilog 1.7) Toksiĉnost po reprodukciju .. Odeljak 3.ukoliko treba hitno primeniti antidot. 2 1A. 1B.ukoliko treba hitno primeniti antidot. 1.Karcinogenost (Prilog 1. ".. 1C uputstva za prvu pomoć...." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Deo 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1. 1. Deo 3.8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 3.9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. izloţenost (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna 1A.višekratna ne osećate dobro.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 1. . 1B." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. . Deo 3. Deo 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. 2 ako je potrebno. Deo 3. Odeljak 2. Deo 2. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ".. ". Odeljak 3.." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere .ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere. Deo 3.. 2 Dodatna kategorija 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .. Odeljak 3." na ovoj etiketi). ". . Odeljak 3..

koţe.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.1) Isprati usta. 1C 3. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. Odeljak 2. 2 . Odeljak 3. 1B. Deo 1A. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 2.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr.2) Ne izazivati povraćanje. Odeljak 3." na ovoj etiketi). Deo 1A. . Deo 2.. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju..10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Odeljak 3.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. ".(videti ". 1C 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.10) umotati u vlaţne zavoje. . dermalna (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1.1) 3. 2. Deo 2. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1. 1 koţe ili osipa: Odeljak 3... 2. 4 uputstva za prvu pomoć. Odeljak 3. Deo 3. 3 koţe: Odeljak 3. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 zapaljive gasove (Prilog 1. 3. 1 Deo 3. 1B. Deo 3.10) Supstance i smeše 1. 4 Deo 3.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. Odeljak 3.

12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. 1B. 1C 3 3 1 .P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. uĉiniti. 1C 1 2 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 2. (Prilog 1. Deo 3. 2.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano. 1B. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. Odeljak 2.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva. Ne trljati (Prilog 1. prolazi: Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Deo 3. Deo 3. Deo 2.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. Nastaviti sa Odeljak 3. Deo 3. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1. Odeljak 3.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . 4 1A.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3.4) koji ne ometa disanje. Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. povreĊene površine. Deo 3. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. 3.3) ispiranjem.

1. Deo 2. Odeljak 3. dermalna (Prilog 1. Deo 2. 2 sapuna i vode. Deo 3. Deo 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 4 Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 3.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću. 1 Hitno isprati Odeljak 2.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. Deo 3. 2 vode. 2 Odeljak 3.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1B. 3 Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 1C 3. 1 (Prilog 1. 3 Deo 3. Odeljak 3. 1B. 1B. 1.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. 1 Odeljak 3. 3 Odeljak 2. 2.1) Korozivno oštećenje 1A.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 1A. Deo 3. 1. Deo . Deo 2. 3.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. Deo 3. Deo 1A. 1C 3. 1C koţe (Prilog 1. 2. (Prilog 1.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2. Odeljak 3.

Deo 2. B. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 2. F Odeljak 2. Odeljak 2. 1C 3. 3 Odeljak 2.3. (Prilog 1. 1. C. Odeljak 3. Odeljak 2. 2.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe.1) 1. Deo 2. 2. Deo 1A. 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. Odeljak 2.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe. 2 Odeljak 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 1. Deo 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. D. 2. P370 U sluĉaju poţara: 3.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 2. E.2. Deo 2. Deo 3. 1. Deo 2.4.12) .1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. 4 Deo 3. 1 Odeljak 2.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1 Odeljak 3. Deo 3. Deo 2. 3 Deo 3.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 1. 2 (Prilog 1. Odeljak 2. 1.1. 1B.

2. Odeljak 2. Deo 2. 1. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 1. (Prilog 1. 3 .5 . Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Eksplozivi (Prilog 1.4 municija i njene komponente.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.1) Eksplozivi (Prilog 1.5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . Odeljak 2. 1. Deo 2.4. Deo 2. Odeljak 2.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. 2 ". 3 1. 1 1 Zaustaviti curenje. Deo 2. 2..14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. komponente. 2.2. Tip A. Deo 2.4: Podklasa 1. Odeljak 2. Deo 2.ako su eksplozivi 1. 1..2) na bezbedan naĉin. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti .2. 1.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 1. Odeljak 2.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2. 1 1.4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti. za gašenje. 1..1.4: municija i njene 1.osim ako su eksplozivi Podklasa 1.3. Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2.1) 1..14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara. osim ako se P377 (Prilog 1. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive. Odeljak 2. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije.3. Deo 2. 1.4. Odeljak 2.1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1. Deo 2.

3 zapaljive gasove (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 2.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.1. E. Deo 2. supstance i smeše 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Deo 2. 1. Odeljak 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 3 (Prilog 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.1) 1. Deo 2. C. D.14) . Deo 2. (Prilog 1. 2.6) odgovarajuće sredstvo . eksploziv Odeljak 2. Deo 2. 2 (Prilog 1. 1. Deo 2. 2. Odeljak 2. 1.2. B (Prilog 1. F Odeljak 2.4. 1 Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik. B.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2.P380 Evakuisati oblast. Odeljak 2. Deo 2.3. 3 Odeljak 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. 1. Odeljak 2. Deo 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1.

1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj.) osećate dobro.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1. 1C 1 1. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.Ukloniti sve izvore paljenja. Deo 2.2) 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. 2. (Prilog 1. Odeljak 3. 3. Odeljak 2.1) P352 vode. Ne izazivati koţe (Prilog 1.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. P350 sapuna i vode. materijalne štete.1. 4 2 . 2 1. 1B. Odeljak 3. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Iritacija koţe 1 1 1. P312 lekara. Odeljak 2.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. Deo 4. Odeljak 3. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. Odeljak 4. ukoliko se ne Deo 3. P334 zavoje. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. AKO SE PROGUTA: Deo 3. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1.9. Deo 3.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. Odeljak 2. 3 1 4 1A. Deo 4. Deo + povraćanje. Deo 2.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1. 2 3. Odeljak 4. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno.

narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.4) koji ne ometa disanje. Odeljak 3. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 2. 3.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3 1A. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3.6) skinuti svu kontaminiranu odeću.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1B. Deo 3. 1C 1.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost. 2.jednokratna izloţenost.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. (Prilog 1. Odeljak 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. Deo 3. (Prilog 1. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje. Odeljak 2. 3. Deo 3. 4 1A. 1C 3 3 1 1A. Odeljak 3.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1C 1 2 . Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 2. Nastaviti sa ispiranjem. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. 1B. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. Odeljak 3.3) 1 1. Deo 3. 1B.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ . Deo 3. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva.3) je to moguće uĉiniti. Deo istuširati se. Iritacija oka (Prilog 1.

jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Deo 3. lekara.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 2.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Deo 3. Deo medicinski 3. 2 1A.14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Deo 3.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 2. 1B. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. 1B. 3. Odeljak mišljenje.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Deo 3.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1.2) mišljenje.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. lekara. 1B.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.4) savet/mišljenje. Odeljak 3. 2 1A. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1. 2 . Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. Odeljak 3. Odeljak 2. medicinski savet/ Odeljak 3. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. ĉestice sa koţe.8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće. Deo 3.

za gašenje.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1.. Deo 2. 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. 2. (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. 2... Odeljak 2. Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 3. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Iritacija oka (Prilog 1. 3 (Prilog 1. Deo 3. 3 Odeljak 2. Odeljak 2. 2 (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. B. 1. E.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Odeljak 3. D. .12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. F Odeljak 2. Odeljak 3.zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.ako upotreba vode povećava rizik..14) Eksplozivi Podklasa ".4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti . Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin. Deo 2.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje. Deo 2. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. 3 Odeljak 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. C. Deo 2. Deo 2. .

Deo 2.3.skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . 3 1.4. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 3 . Deo 2. 2. 1. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije. Odeljak 2. 1.6) . meĊunarodnim 1. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2.. 1 1 Tabela 4.4. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2.4) 1.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. Odeljak 2. 1. P402 Skladištiti na suvom mestu. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom.5 Tip A.14) 1.2.5 propisima (naznaĉiti). Odeljak 2.3. Deo 2.. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1. Odeljak 2. 1.1.2. Odeljak 2. Deo 2. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast. 2.1) ". Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 1. Deo 2.+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.1. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast.

Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 1. 1. F Odeljak 2. E. Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 3 (Prilog 1. Deo 3. 1A. Odeljak 2. 2. Deo 2. Odeljak 3. 3 (Prilog 1. gasove (Prilog 1. C. 2. 1B. Odeljak 3.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. koţe (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1. Deo 3.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1. 1B. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 2. 2. Odeljak 3. 2 1. 3 3. Deo 3. Deo 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Deo 3. Odeljak 3. 1B. (Prilog 1.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. 3 ambalaţi. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. 2 (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.5) Kancerogenost (Prilog 1A. 1C Odeljak 3.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 2. D.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. B.7) . Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. 3 Deo 3. 1B.

Deo 3. Deo 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. Deo 3. Odeljak 3. Deo 2. A.10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /. B. 2 1..3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. C.16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. Deo 2. F Odeljak 2. D. E.. B. Odeljak 2. 2 (Prilog 1.. . 1. P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. Odeljak 2. Deo 3. D. Organski peroksidi Tip .8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. Odeljak 3. E.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 1 1.8) prelaze…°S/…°F. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1. Odeljak 2. Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Deo 3. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta.. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Odeljak 2. C. 2 3 3 1 ".. Odeljak 3..

15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1 Odeljak 2.11) A.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost. Odeljak 2. 3 dobrom ventilacijom. Deo 3. Odeljak 3. gasove (Prilog 1.3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. B. Deo 2. zatvoriti. C. F 1.8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala. Deo 2. D. Odeljak 2. F Odeljak 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. 2. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1. 2 smeše(Prilog 1.. 2. . 1. Deo 2. 2 ".. Deo 2. A." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu. E.(Prilog 1. D. F Odeljak 2. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. Odeljak 3. B.. 3 ambalaţi. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1..12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 2.. Deo 3. C. Odeljak 2. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1. . ".10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu. Deo 2..9) Ĉuvati sadrţaj pod . D." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. C. Odeljak 2. Deo 2. E. 1. Deo 2. E.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 3 Deo 3. 2 1.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. B. A. Odeljak 2. Deo 2.

2. P235 Drţati na hladnom. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1. 1. 3 Tip A. 1." ProizvoĊaĉ/ Tip A. Odeljak 2. Odeljak 2.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.5 1. Odeljak 2. Tabela 5. 1. Odeljak 2. 2. B.. Deo 2..2.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F. 2. Odeljak 2. Deo 2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.. Odeljak 2. E. C. dobavljaĉ treba da E. Odeljak 2. D. E. 3 .. C. Deo 2. B. Odeljak 3. 3 1. Deo 2.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. D. 2. 2 ". D. Odeljak 2. Obaveštenja o merama predostroţnosti . nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti).15) 1.3. C.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1. ambalaţe u/ na ..3) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2.4. F naznaĉi temperaturu. Deo 2." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A.1.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. Deo 2. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Deo 2. P235 Drţati na hladnom. 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. ".8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1..odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. Deo 2. Deo 2. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2. B.

Deo 3. 1A. B. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 (Prilog 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A.Odeljak 2. 1. 1B. 3. Deo 3. 3 (Prilog 1. 3. Odeljak 3.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. 2. 2 (Prilog 1. A. 1B. Odeljak 3. 1 Odeljak 3. C.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. 4 Deo 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. E. Deo 2. 1B.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 2 izloţenost (Prilog 1. Deo 1A. 2.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2. 2 Odeljak 3. D. 1C 3.5) Karcinogenost (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . 2. 1B. Odeljak 2. 4 Deo 3. Deo 2.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. Odeljak 3. 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1.

ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Odeljak 5. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. stav 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 2.izloţenost.1. 3. Odeljak 4.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Poglavlje 3. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3. 4 1 PRILOG 6. 2 1 1 1. i 1.1) 3 1. Deo 3. Deo 5.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1. . Deo 4.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1.2. Deo 3. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. Deo 4. Odeljak 3. Odeljak 4. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1.

1. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše. npr." . odeljak 2. acetilen.2. dietil etar i 1. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici.4-dioksan. titan-tetrahlorid.2.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1.1.1. 1." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva. navedene u Prilogu 1." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.2. EUH014: "Reaguje burno sa vodom. Deo 2. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.1." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. odeljak 2.1. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. 1.4.2. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi.1.fizička i hemijska svojstva 1.3." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi.1. slabijih materijala. 1. 1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas. acetilhlorid. 1.2. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama. alkalni metali. npr. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih. Dodatna obaveštenja o opasnosti . kategorija 1. 2 ili 3. npr." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1.1. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. Dodatna obaveštenja o opasnosti ..5. npr.1.. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo. 1.6. Deo 2.1.1.1.1.2. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.

5. odeljak 3." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama. kategorija 1 ili 2. kategorija 3.1. ljuštenja ili pucanja koţe. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.6.3. 2. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. koja pokazuje ove efekte. Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1.iskustava uoĉenih u praksi ili . npr. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu. Tabela 3. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid.10.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. 1.2. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima.3. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas. i Prilogom 1.2.2. Smeše koje sadrţe olovo . 1.1. DEO 2. Deo 3. stav 9.2. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe.. odeljak 3. napomena 1. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1.1.4. npr. 1.3. do 2." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. Deo 3. 1." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost. na osnovu: .2.2." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja.1%.3. ovog pravilnika.1.

sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI).3. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat.0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa. Čuvati van domašaja dece.4. Ukoliko nije već naznaĉeno. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0." 2. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje. 2. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Moţe da izazove alergijsku reakciju. predpolimeri ili njihove smeše).0002%.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima). oligomeri. kada su hidratisane. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno. Trenutno lepi koţu i oči." Ako su dodata redukciona sredstva. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. 2. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri.5. Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi"." 2.2. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate. Opasnost. mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. mereno prema standardu SRPS ISO 6503.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: ." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju. sadrţe više od 0. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo.

" 2.6. Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju).7.1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. a koja sadrţi: . navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna. kategorija 1 ili kao karcinogena. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti. Pri upotrebi nastaje opasan dim." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor). a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva." 2.1% (m/m) ili . navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke.9. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." 2. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0.10. Moţe da izazove alergijsku reakciju.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe. Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima." 2. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0.8. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. Moţe da izazove alergijsku reakciju." 2.

mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije. kategorija 1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2% (V/V) za gasovite smeše.1.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0. ovog priloga.10. POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. 3." 2.1.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju.1.najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0.1.10. Redni broj 1. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3. ili kao korozivno za koţu.1. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti . i 3. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0.1.10.1. kategorija 1A.1% (m/m) ili . sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem.višekratna izloţenost. Deo 3. sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. kategorije 1. Deo 3. 2 ili 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3.3.1.1. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. 1B ili 2. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost.1.11. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3. odeljci 3. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1. kategorija 1. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.2. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu.3. kategorija 1.2.2. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu.1. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti. Tabela 1.4.1. 2. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. DEO 3. 3. odeljak 3..

Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3. . ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.4. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.2. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše. Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu.2.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda. kategorija 2. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.2.2. potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 2. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025.3. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli".1.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje. ili 3. ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683. ili 3.4. toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1 ili 2. a kojim se potvrĊuje da je: . ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi.1. opasnost od aspiracije. ovog priloga nisu potrebna.2.1. karcinogenost. kategorija 2. korozivno oštećenje koţe.1.2. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost. 3. 3. Napomene 3.1.2.2.4. kategorije 1 ili 2. Taktilno upozorenje 3.1.2.1. ovog priloga ili .2.2. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje.1.2.1.2.3. senzibilizaciju respiratornih organa. 3. 3. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.1. 3.1.3. 3.1.

DEO 4." DEO 5. OVOG PRAVILNIKA . POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29. .Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. STAV 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful