PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

ProizvoĊaĉ.3. ovog pravilnika. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama.0. odeljak 4. .7. odeljak 1. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. Deo 1.6. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet.3.1. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. Deo 1. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. 3. odeljak 3.2. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost. Deo 4. i 3. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. Deo 3.3. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući. odeljak 1. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1.1. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši. i 4.1. stav 3. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi.2. Ako proizvoĊaĉ.0. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše.1.1.1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. Podaci iz stava 1.8.9. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.1. ovog ĉlana odgovarajući. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše.5.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci.2. ProizvoĊaĉ. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. Izuzetno od stava 1. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona.1. odgovarajuće i pouzdane podatke. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. III OBELEŢAVANJE 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. ili 2) do zamene. Deo 1. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. Tabela 1. ProizvoĊaĉ. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka.2. ovog ĉlana. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. odeljak 1. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1.ProizvoĊaĉ. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa. Deo 1. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. ovog ĉlana.2. sa takvom klasifikacijom. U tom sluĉaju.

ovog pravilnika. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. ovog pravilnika. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. ovog pravilnika. ako se moţe primeniti. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . ovog pravilnika. 4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19.1) ime. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ovog pravilnika. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). ako se moţe primeniti. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. ako se moţe primeniti. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. ako se moţe primeniti. adresu i broj telefona snabdevaĉa.

piktogram opasnosti.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. mutagenost germinativnih ćelija. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". . klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi.2. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Deo 1. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti.1. toksiĉnost po reprodukciju. karcinogenost. odeljak 1. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. taĉka 2) ovog ĉlana. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. date su u Prilogu 3. i u Prilogu 3. a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti.

a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. . u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. odeljak 1. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti.1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. odnosno kategoriji opasnosti. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. Deo 1. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. odnosno kategoriji opasnosti. smeše koje sadrţe polimere. 4) odlivke metala. odeljak 2. butan ili teĉni naftni gas. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti. date su u Prilogu 1. legure. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. date su u Prilogu 1.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5.3. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. Deo 2. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. smeše koje sadrţe elastomere. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku.

odeljak 1. i u Prilogu 4. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. Deo 2. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime. odeljak 1.1. a ne alternativni hemijski naziv. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu.4. stav 3. Deo 1. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. Deo 1. Deo 1.1. a koja su data u ovom spisku.2. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. ovog pravilnika. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. odeljak 1. i 1. Na etiketi. ovog pravilnika. u delu za dodatne informacije. i 1. odeljak 1. Deo 1.2. u delu za dodatne informacije. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. .Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci.4.

1. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". ovog pravilnika. Deo 5. Deo 2. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. Na etiketi smeše iz stava 9. Deo 2. u delu za dodatne informacije na etiketi. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. date su u Prilogu 4.Na etiketi. Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. ovog ĉlana. koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. 2) reĉi upozorenja. u delu za dodatne informacije. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". i 9. Deo 3. . ovog pravilnika. i 3. kao i ime. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. na osnovu klasifikacije. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. da pruţaju dodatne informacije. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". Deo 2. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. Snabdevaĉ moţe. "nije zagaĊujuće". adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. zajedno sa pripadajućim tekstom. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Na etiketi smeše iz Priloga 6. ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". Deo 4. Deo 3. i Prilogu 6. 1. i 4. odgovara više od jednog piktograma opasnosti. Dodatno obaveštenje iz stava 4. Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. i Prilogu 4. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. 4.

odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. Izuzetno od stava 4. kao i na odlaganje njene ambalaţe. ovog ĉlana. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. na osnovu klasifikacije. Kada supstanci ili smeši. navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše.

ovog pravilnika. Oblik. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju.2. Deo 1. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. odeljak 1. Deo 1. boja i veliĉina piktograma opasnosti. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. . ovog ĉlana. Deo 2. 2.sa ĉlanom 17. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. odeljak 1. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1.1. Deo 1.2. ovog pravilnika. Deo 5. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1.5. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6. odeljak 1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi.1.5. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja. stav 1. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1.

stav 1. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. stav 1. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 .Izuzetno od stava 1. ovog ĉlana. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. ovog pravilnika. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. ovog ĉlana. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. U tom sluĉaju. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. ovog pravilnika. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. reĉi upozorenja. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25.

niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa.2. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi. Deo 3. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6.Izuzetno od ĉlana 33. hranu za ţivotinje. i 3.3. Deo 3. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja.1. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji.1. ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe. odeljak 3. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. ovog pravilnika. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. a da sadrţaj ne iscuri.1. odeljak 3. ovog ĉlana. Izuzetno od stava 1. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. 3. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport. ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.2. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6.2.1.4. .

pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. Deo 3. odeljak 3. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".2.1. stav 9. godine. br.2. taĉ. . ili Pravilnikom o klasifikaciji. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. godine. unutrašnjim plovnim putevima. oktobra 2011. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". ProizvoĊaĉ. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. pakovanju. juna 2015.2. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. pakovanju. oktobra 2011. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. Do 1. 2) i 3) ovog ĉlana. Do 1. oktobra 2011. drumskim saobraćajem. godine. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. juna 2015. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu). Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom. godine do 1. odeljak 3. pakovanju. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. 59/10 i 25/11). godine proizvoĊaĉ. oktobra 2011. br. Deo 3. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. a smeše od 1. br. u skladu je sa uslovima iz stava 1. 1).

br. godine. br. pakovanju. ProizvoĊaĉ. decembra 2012. juna 2015. a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. br. godine. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11). ProizvoĊaĉ. godine. a klasifikovane su. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. juna 2015. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. oktobra 2011. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". br. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. a klasifikovane su. Ako su smeše stavljene u promet pre 1. juna 2017. 59/10 i 25/11) do 1. ProizvoĊaĉ. pakovanju. br. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. godine.Ako su supstance stavljene u promet pre 1. godine. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. pakovanju. pakovanju. 59/10 i 25/11). 59/10 i 25/11). pakovanju. godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. juna 2015. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Definicije . PRILOG 1. oktobra 2011. godine do 1.0. uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji.

1.1.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. stav 3. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.3 kPa.1. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju.0. odnosno procenu rizika. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka. ovog odeljka.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101. Upotreba postojećih podataka 1.1. stav 3.1. Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1.0. 1. odnosno procenu rizika. ovog pravilnika. stav 3. Pravilnika 1. stav 3. Klasifikacija supstanci i smeša 1. 1. ovog pravilnika.2. .3 kPa. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st.1. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7.1.0. 1. stav 3.1. i 2. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara). ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.0. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv.

mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima.2.(Q)SAR. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude.3.1.0. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. izmeĊu ostalog. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. mogu imati dovoljan kvalitet. Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa. odnosno od predvidljivosti efekta.moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima. 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: . 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti.3. 1. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7.0. 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora. Quantitative structure-activity relationship . podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . .1. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara.1. 4) validnost metode za posmatranje efekta.1. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja.1. stav 3.0. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. 1.

U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene.. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: . mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima.0. . odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma.1.5.podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). odnosno procenu rizika i .4.rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr. efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije.1. Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo. .dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. . Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. toksikološka i ekotoksikološka svojstva. . supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. Ako se primenjuje pristup grupisanja. 1.rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR.0. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. odnosno procenu rizika. U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. . što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. 1. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska.

nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. ovog pravilnika. .4. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. 1. . U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. analogijski pristup). i 4.1. a kada su ovi podaci u suprotnosti.1. 1.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. naĉinu ili mestu njihovog delovanja. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja.1.1.1. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi. a u skladu sa ĉlanom 8. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka.1. 1. . informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene.1.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka.1. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude.1.1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja.1. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka.3.2. tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki. 1. stav 5. 3. odnosno procenu rizika. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR).U svakom sluĉaju rezultati moraju: . ovog pravilnika. Odgovarajući. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. kao i rezultati studija o mehanizmu. st. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata. iskustva o efektima na ljude. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci.

specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. ovog priloga. 1.1. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11. ovog priloga. odeljak 4. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude. Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl. i 10. ovog priloga ili . Specifične granične koncentracije. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4. i 5.2.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. ovog pravilnika. 9.1.1. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.2. 1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. ovog priloga ili . U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća. ovog priloga.2. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava.2. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja.1.1.5.2.2. ovog priloga). ovog priloga: . ovog pravilnika. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. odnosno ona koja ima niţu vrednost.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1.1. Graniĉne vrednosti 1.2. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma.2. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu.1. 4.1. 1. M-faktori i opšte granične vrednosti 1.1. ovog priloga ili . 4.1. Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11.1. ovog priloga. kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja.2. i 5. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati.1. Kada ovakvi podaci. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3. ovog priloga: .1.1.1.1. prihvata se niţi stepen klasifikacije.

1 (2) ili < 1% kada je neophodno. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima.3. kategorija 1 .1. odeljak 4. videti 4.1. ovog priloga. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: .1 (3) ili < 0.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima. i Dela 4.3. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše.hroniĉna.. ovog priloga. 1.1. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti. za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.3.3.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4.3. Tabela 1.2.hroniĉna. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: . stav 4.1. videti 3. ovog priloga.3. videti 3. kategorija 1 .1.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili . _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno.1. a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše.odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1.3. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3.1 1. . kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0.akutna.kategorije 1-3 . ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.1%(3) 0.3.1% kada je neophodno.1.

10. . oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B.1. odeljak 3. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ.3. i Delu 4.3. kada je reĉ o tri smeše (A.1. 2) C+B za koje vaţi sledeće: .2. .1. 3.8.10. Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.8. 3. 1. 3. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti.2. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke. mora se uraditi nova procena.3.1. 3. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B.2. 3.3. ovog priloga. 1.9. 1. 1.3.4. odeljak 3. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti. ovog priloga. B i C) sa istim opasnim sastojcima. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe.1.3. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B. 3.u sluĉaju akutne toksiĉnosti. odeljak 4. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula). odeljak 4.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. 3. . .koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše. U tom sluĉaju.5. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća.1.3. 3.9. 3.metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3.. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti. i 4.1.1. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2). ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše. . i Delu 4. 3.

9.2.1. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74. 3. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.2.4.3.1. 3. i 3.3.1. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1. ali ne sme biti manji od 1 cm2. stav 2.1. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1.2. dijagonala postavljenih horizontalno. 3. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika. 1.3.2. ovog priloga.3.7.3.1. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima . ovog priloga. odeljak 3. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.2. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete. 1. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2.5% 2. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1.2.8.1. 3.3.2.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1. Obeleţavanje 1. Tabela 1.1. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.6.2.1.3.1.

3.2. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu.3.3.1. smeše koje sadrţe elastomere 1.3. namenjene za prenosive aparate . Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu.U skladu sa odredbama ĉlana 23. U ovom sluĉaju. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas . ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima.3.2. 1.3.3. u skladu sa odredbama ovog priloga. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.1.4. 1.4. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17.10. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa.3. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.2. legure. i 3. 1. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki. kontrola.2.3. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1. Ukoliko su propan.10. ovog priloga. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu. legure. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju . dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1. Odlivci metala.3. smeše koje sadrţe polimere. ovog pravilnika. sa ili bez ventila.4.Proizvodnja.3. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3. 1. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. Za odlivke metala.1. ispitivanje i obeleţavanje.2.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje. 1.Etikete za upozorenje".2.10.

4.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . ovog priloga. bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. . kategorija 4. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima.1. kategorija 2. 1.4. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2.4.višekratna izloţenost. . uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. 1.2.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .akutna toksiĉnost.3.1.teško oštećenje oka/iritacija oka.2.hroniĉna. . koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. kategorije 2 i 3. . kategorija 2.3. ovog priloga. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2. kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. 1. 1. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga.jednokratna izloţenost.korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe. . . kategorija 2. Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1.5. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema .4.

1..2. taĉka 2) ovog pravilnika.2. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi.1.Zapaljive teĉnosti.1.." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. . Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. ovog pravilnika 1.Gas pod pritiskom. ovog pravilnika. kategorija 1 ili 2. 2 ili 3. stav 2.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. .Samoreaktivne supstance ili smeše.Za supstance koje se nalaze u prirodi.1. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje.5. ovog pravilnika. stav 4. identifikator proizvoda iz ĉlana 18.Oksidujuće teĉnosti. kategorija 2. E ili F. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17. tip C. D. .5. .Supstance i smeše koje se same zagrevaju.5. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. . 1. kategorija 2.1.1. .. sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: .. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše.2." ili: "ekstrakt. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. 1. ovog pravilnika 1. kategorija 1. . Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. kategorija 1. kategorija 2 ili 3.5.5.5.Oksidujući gas.1. stav 1. . 1. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti.5.2.

kategorija 2.5. hroniĉno. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: .Akutna toksiĉnost. . hroniĉno. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. kategorija 3 ili 4.5. . kategorija 2. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. .5. 1.. tip C. pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. D. .1.jednokratna izloţenost. 1. . kategorija 2 ili 3. .Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . .2.Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše.3. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: .višekratna izloţenost.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 4. kategorija 1. . . E ili F. kategorija 2 ili 3. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale.2.Iritacija koţe.2.2.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Iritacija oka.Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. kategorija 1 ili 2. .Organski peroksidi.1. 1.Zapaljivi gas. akutno. Piktogram opasnosti. kategorija 2.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu.2. Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. kategorija 2. primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli.

dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni. toplote ili buke i 3) supstance.1.5.1.1. osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja.2.5. kao što su izbacivanje projektila. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1. .1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml. Odredbe iz odeljka 1. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove.1. Definicije 2. 2. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. 1. FIZIČKA OPASNOST 2. ovog pravilnika. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ. pojava vatre.1.5. dima. DEO 2.1.1. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša.2.3. transporta i korišćenja. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja.1.2. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša.1. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. 2) eksplozivni proizvodi. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše.2.1. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17. 1) i 2). Eksplozivi 2.2.

koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. 2.1.1 Supstance. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1.1. smeše i proizvodi iz ove klase.3. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2. koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv.1.1.3 Supstance.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila. i to od serije 2 do serije 8.2. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote.Namenski eksploziv je supstanca. ali ne i do masovne eksplozije i to: . Tabela 2. . smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance.4 Supstance. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta. i to trenutno). 5) Podklasa 1.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije. 3) Podklasa 1. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi. Kriterijumi za eksplozive . ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju.2 Supstance. 2) Podklasa 1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije. 2. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2.supstance.2. 4) Podklasa 1. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju.1.2. Supstance. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2.1.1.supstance.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju.2. u ovom prilogu. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine. 2. 6) Podklasa 1. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila.1. Supstance.

5 . Priruĉnika o ispitivanjima i 1.1. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2. koja je data u ovom prilogu. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.6. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1.6 kriterijumima). Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. Tabela 2.1.1 -1. 2.1. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti. opasnost od masovne eksplozije". Napomena uz Tabelu 2.4.2 1.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna.6 eksploziv 1. ovog priloga.2.4 1. pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance. smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira.2. 2.1.2. Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.1.3. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi. treba da budu ponovo ispitani. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1.1. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta.3 1.1 1. do 1.6. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).

4. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. Procena da li je supstanca ili smeša.1). opasnost od poţara. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.14. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6. 6 i 7).1. Klasifikacija supstanci. Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost.o opasnosti Nestabilan Eksploziv.13.1. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). 3 i 4). koja u emulziji.1. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2. smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Eksploziv. Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv. . udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2.4. odeljak 1. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom.

1. ukljuĉivanjem u sastav smeše.1. pakovanja ili na drugi naĉin. npr.4.1. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem. koje su date u ovom prilogu. do 2. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance.1. u sluĉaju neosetljivih eksploziva. Slika 2. proizvoda.1.

1.2.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta. Slika 2. izd. rev. 15.1. Model propisa. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . odeljak 2.2.

.(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2.

Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .Slika 2.1.3.

.

Postupak klasifikacije emulzija.4.Slika 2.1.1. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.2. Skrining ima za . rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.4.

4. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti.4.2. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. . Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). Preporuke UN o transportu opasnog tereta.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije. mora se primeniti procedura za prihvatanje.2.1 u Dodatku 6.3. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne. ukljuĉujući kiseonik. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok. Zapaljivi gasovi 2.2.1.manja od 15% po masi. Kriterijumi za klasifikaciju . gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . 2.2.manja od 30% po masi. mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4. 2. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2. ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija.3. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3.3 kPa.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200. 2.1.

2. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su.2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi.4.3.2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka. Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili.1. Tabela 2. Napomena: Za klasifikaciju aerosola.3.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione . Tabela 2.3 kPa.1.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.2.2. videti odeljak 2. koja je data u ovom prilogu. drugaĉiji od onih iz kategorije 1. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .odlaganje 2.2. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2. 2.2. koja je data u ovom prilogu. pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova .3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu.2.2. ovog priloga.

Slika 2. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. 2.4.: . sa ili bez teĉnosti.3. 2. ovog priloga.2.4 i 31.2.6. ukoliko je neophodno. sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu.za zapaljive aerosole .2. .1(1) .3.3.3. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom.1. 31. odeljcima 31.3. Zapaljivi aerosoli 2. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu. . na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja.1.2.3. Slika 2.3.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2. odnosno aerosolni raspršivaĉi.1. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju. npr.zapaljive gasove (odeljak 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. u obliku paste ili praha.5. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2. i sa Delom III. Kriterijumi za klasifikaciju 2.sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce").3.zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C. hemijske toplote sagorevanja i. ovog priloga).2. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala.7. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2.2. Definicija Aerosol.3.1. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2. 2. moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") . Kada nema dovoljno dostupnih podataka. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola. ovog priloga). kao pena.

za aerosole u spreju .3.3. (3).1(2) . Slika 2. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.3. (2).Za aerosole u spreju. Za aerosole u obliku pene.1.1.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

6.1.1.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti .6.2. Zapaljive tečnosti 2.6. koja je data u ovom prilogu.6. Tabela 2.3.4. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta. Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: . Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.6.1. Podaci se mogu pronaći u literaturi. . 2.5.6. .kritiĉna temperatura. Tabela 2.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku.merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.6. 2. Model propisa.6. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem.2.vrednost napona pare na 50°C.

6.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti .4. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati.reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti . pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja). 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše. taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem. Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem. 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju). kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija.prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti .Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti . Ukoliko podaci nisu dostupni. bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri. Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji. kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti. Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu.2. 2.). Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.6.odlaganje 2. aditivi i sl.6.4. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.4. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2. .1. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.6.4.3.

7.6.1.5.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja .6. (1982) 2. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno.4. estri (izuzev akrilata) i voda.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja .3. 2.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja .4.3. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti. Fundament. Deo III.6. dobijeni negativni rezultati. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3.Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja .4. ______________ (4) Do danas.3.4) teĉna faza homogena.7. koja je data u ovom prilogu. 2. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6). Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2.6. Eng.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . 21. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja. etri. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2.6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija .Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. Ind. Tabela 2.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti .4. kao i reaktivne akrilate. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka.H8. (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2. 186. (6) Gmehling and Rasmussen. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici. metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka. alkoholi.

2. 2. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe.2.videti odeljak 2.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Tabela 2. prilikom snabdevanja ili transporta.7.2.7.1.7. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2. . granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala .7. odeljak 33. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi.2 mm/s.2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. koja je data u ovom prilogu. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.7.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.3.1. 2.3. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha. 2.7. Supstance i smeše u obliku praha. koja je data u ovom prilogu.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.1.7. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N. 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1 koja je opisana u odeljku 33.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre. u skladu sa Tabelom 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. na primer.7.2.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2.7. Ukoliko je.

Samoreaktivne supstance i smeše 2.2. ovog priloga. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.8.1. ovog priloga.1.2.odlaganje 2.15. ovog priloga.8.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2.8. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive. Kriterijumi za klasifikaciju 2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .1. ovog priloga. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja. 2.8.8.2.2. .8.14. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji.1. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.Tabela 2. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha).1.1. ili 2.13.2.7. Definicija 2.2. 2. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 .8. 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. organske perokside ili kao oksidujuće. Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 . 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.

2. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . . ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 2. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.8. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva.2. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji. 2).ne detonira. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D. 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: .3 i Tabelu 28.uopšte ne detonira. odeljak 28. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. B. taĉ.3. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. a ambalaţa se naknadno izmeni. kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.1. ovog priloga).1. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2. 1).3. E. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo. C. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji. 28. ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B. 28. kada se nalazi u originalnom pakovanju.8.detonira delimiĉno. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca.8. D.3 2. kada se nalazi u originalnom pakovanju. Ovakva smeša.2. ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg.8.2. kada se nalazi u originalnom pakovanju. 3) ili 4) ovog priloga.2. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A.

Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II. 2. tip G. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja.1.8. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. Tabela 2.2.8. koja je data u ovom prilogu.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg). Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja.3. 2.8. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C. Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C. niti eksplozivnu moć. a ambalaţa se naknadno izmeni. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.8.

1 i A6.1. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6.8. Samoreaktivne supstance i smeše . Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II. koja je data u ovom prilogu.8. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje. za pakovanje od 50 kg. odeljak 20. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2.8. Slika 2.4. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.4.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta). Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.2. 2.4. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama.3. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2.8.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1.3.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.3.8. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg.

2.9.9. Definicija .1. Samozapaljive tečnosti 2.

1.4. 2.2. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.9.3. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1.9.9. ĉak i u malim koliĉinama. Tabela 2. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu. koja je data u ovom prilogu. ili pali.9.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se.2.9.9. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.31.3 iz Dela III.2. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. Tabela 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju .9. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.5. 2. odeljak 33.

10.3. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom.10. koja je data u ovom prilogu.3.1.2 iz Dela III.10. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2. Ukoliko je. na primer. odeljak 33.2.10. danima).2.1.4. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Tabela 2.10. 2. 1.10. ĉak i u malim koliĉinama.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Tabela 2. prilikom snabdevanja ili transporta.10. 2.2. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom. 2. Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom . Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.10. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.

Definicija 2. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2. danima).3.11. koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. odeljak 33. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr.10.1.10. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje.11.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.2.1. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.1.4.1. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C.4.1. 2. tj.11.2. 2.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.11.1. 2.1. . Samozagrevajuće supstance i smeše 2. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani). Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta.11. Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša.11. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini.

2. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. prilikom snabdevanja ili transporta.2.11.11.3. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2.11.4 iz III Dela. koja je data u ovom prilogu.4. Tabela 2. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.2.1. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 . Tabela 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.11.2. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase.2. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. koja je data u ovom prilogu.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. na primer. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše.11.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.2.11. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase. 2.11.6. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. 2. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2.3.2.1. Ukoliko je. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. odeljak 33.11. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara.3.

Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. koja je data u ovom prilogu. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.11.1. N. Rogers.2. 181-189.4. 1990.11. __________________ (8) VD Iguideline 2263. 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Harper.11. moţe da se zapali P407 P413 P420 2. 4 (3).GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. 1985 Slika 2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson. 2.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders. R. Part 1.J.4.1.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2. D.11.11. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša . Plant Operations Progress.4.

.

opisanih u Delu III.12. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1. na primer.4. 2.1.2.12.12. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2.1. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2.2. u skladu sa Tabelom 2.12. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.12. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2. . a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. odeljak 33. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama. Ukoliko je. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Tabela 2. prilikom snabdevanja ili transporta.12. 2.12.1. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. koja je data u ovom prilogu. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.12. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja.2. 2.3.2.5.12.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. na osnovu rezultata ispitivanja N. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti. koja je data u ovom prilogu.

13.12. Kriterijumi za klasifikaciju .2. 2.1.13.13.12. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva. 2. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom.4. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2. npr.2. Oksidujuće tečnosti 2.Tabela 2. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.

jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.1.2. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.3. koja je data u ovom prilogu. 2.2.13. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. koja je data u ovom prilogu. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 . Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju. u skladu sa Tabelom 2. Tabela 2. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1.2. odeljak 34. Tabela 2.4.2.13.13.13.13. Deo III.

ispitivanje iz Dela III. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti.4.1. 2.13.3. 2.1. Deo III. 2.13. koja je data u ovom prilogu. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima.4. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive.14. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.1.4. odeljak 34.2. 2. odeljak 34. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. u skladu sa Tabelom 2. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.4.4. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.4.13.14.4. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.13. 2. kao što je dijatomejska zemlja.2.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2.2.14. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom. . Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1.13. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.14. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.2. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

IMO. oksidujuće sredstvo P210 .14. _______________ (10) BC Code. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1.1.2. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja.2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Ukoliko je. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama). Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. Svaka supstanca ili smeša. prilikom snabdevanja ili transporta. na primer.3. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2.14.Tabela 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Annex 3. koja je data u ovom prilogu. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.14. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes. Tabela 2.14. Svaka supstanca ili smeša koja. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. 2005 2.

1. pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju. 2.da brzo gore. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.4. Definicija 2.3. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše.14.14.15. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji. . Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.15. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: .4.15. . Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. Pored toga. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid. Organski peroksidi 2.4. 2.2. 2.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši. .1.1.14.da budu osetljive na udar ili trenje. Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.14.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2. fluor ili hlor.1.4.

2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji.15. B.molekulska masa organskog peroksida i.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. ci .0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni . C.1. klasifikuje se u organske perokside tipa A.15.0% ali manje od 7. F i G" u okviru ove klase opasnosti. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji. dok je u originalnom pakovanju. 2. D.koncentracija (maseni %) organskog peroksida. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji.2.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. 2.da reaguju burno sa drugim supstancama. 2.15. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji.15. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji.1. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A. klasifikuje se u organske perokside tipa B..0 % vodonik-peroksida.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida.2. E. klasifikuje se u organske perokside tipa C.2. ako u laboratorijskim ispitivanjima: . mi . a da pri tom sadrţi više od 1.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.2. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1. 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali. a da pri tom sadrţi do 1.

15. da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira.3 i Tabelu 28. a za smeše u teĉnom stanju. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. za pakovanje od 50 kg(11).ne detonira. Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C. 28. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.2. 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 2. a ambalaţa se naknadno izmeni. npr. .2. klasifikuje se u organske perokside tipa F. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C.delimiĉno detonira. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C.ne detonira. klasifikuje se u organske perokside tipa G. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. klasifikuje se u organske perokside tipa E..3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.3. odeljak 28. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 28. pod uslovom da je termiĉki stabilan.1. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima.

kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.15. Tabela 2.15. odeljak 28.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. 2. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 .1. II Deo. koja je data u ovom prilogu.1.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.15.

Slika 2. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši. Organski peroksidi .15. 2. koja je data u ovom prilogu.4. ovog priloga).1. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka.4.15.15. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka. Ipak.2. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2.15.15. 2.1. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2.1.4.15.1.

.

2. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti.16. koja je data u ovom prilogu. 2.16.16. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III. Supstance i smeše korozivne za metale 2.16. Tabela 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.1.16. Dodatna uputstva za klasifikaciju . u skladu sa Tabelom 2.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2. taĉka 37.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 2.3. 2.16. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.16.16. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima.2.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. koja je data u ovom prilogu.1.4. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .16. odeljak 37.2. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6.

Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna. ĉelik tipa: . Tabela 3.1. Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: .2.St 37-2).1. dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 . OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3. dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3. . .1.1.akutnu inhalacionu toksiĉnost.2. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200.akutnu peroralnu toksiĉnost. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika.1. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše.1.1. . DEO 3.1.1.1.0144 resp. Akutna toksičnost 3. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.1. Napomene su date ispod Tabele 3.ATE).1. koja je data u ovom prilogu.S235JR+CR (1. 3.0037 resp. ili SAE 1020.akutnu dermalnu toksiĉnost.2. neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6.1. 3. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma. Acute toxicity estimates .S275J2G3+CR (1. Definicija 3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.St 44-3). odeljak 37.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. SRPS ISO 3574.Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni.1.

Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti.2. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu. Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima.2.0 10. 3.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.1.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.0 < ATE ≤ 10.1. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.2.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.05 0.5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng.5 < ATE ≤ 1. dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima.2. koje se odnose na klasifikacionu kategoriju. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim . kategorija 2 (500 ppmV). .1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: . "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: .1. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze. klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV). .5 0.5 < ATE ≤ 2. Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm.0 1.Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja. kategorija 3 (2500 ppmV). kategorija 4 (20000 ppmV).1.2. . Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze. 3. U ovom drugom sluĉaju.2.1. parts per million per volume).1.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0.1.0 Napomena 1). koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili .0 Napomena 1) i 2) 0. Napomene uz Tabelu 3.2.0 < ATE ≤ 20. kada su dostupne.0 < ATE ≤ 5.0 2.1.1. 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja. Pojmovi: "prašina".LD50/LC50 vrednosti.

2.1. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l.1.3. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova.1.1. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti.2. u višestepenom pristupu: . Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng.1. podaci o pH vrednostima. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para.2. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje. 3. 3.3. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3.3.1.1. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe. 3. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog. ovog priloga). klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV.3.3.1. 3. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu.1. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3.3.1. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu.1.2.3.1. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima.vrstama ţivotinja.3.4. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom). Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l.3. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju. 3. mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši.1. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala.2. koja je data u ovom prilogu. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti.2. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno.1. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci.3. Ipak.2. 3.1.

mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu.2.6.1. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.1. maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj. ovog priloga. prašinu. i 3. teĉnosti.1. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost .3.3. Slika 3.6.1.3.1. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3.1).

Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost.3.3.1.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.4.1. što je objašnjeno u Tabeli .4.1. klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.

Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata.3. sektore i kategorije.1.1.3. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3. 3.2. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom.1..6.1. i .6. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3. ovog priloga. šećer).1.1. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.pojedinaĉni sastojak od 1 do n.1.1. 3.1. 3.3.3. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci .5 i 3. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3.5. .5. ovog priloga.3.1. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V).5. voda.1.3. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. ovog priloga.6. primenjuje se procedura iz odeljaka 3.3.1.1.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.3. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu.3.

tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 .1. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali.6.3. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti. ovog priloga. ovog priloga ali sa korekcijama.1.2.1. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti.3. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima.1.1.3. 3.1.3.2. Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke.broj sastojaka.1.2.1.2. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3.3.6. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena.3. 3.6.1. ovog priloga.2. koja je data u ovom prilogu. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše.1. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i. ATEi . upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.2.6. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix .2. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte. 3.3. ovog priloga.3.1.6.3. videti odeljak 1.1. primenjuje se formula data u odeljku 3.1. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja.3.1. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3. ali bez podataka o letalnim dozama. primenjuje se formula iz odeljka 3. U sluĉaju kada je u smeši. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci.6.n . Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3.6. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3.6. u koliĉini od 1% ili većoj. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13).1.

Tabela 3.4. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.4.3.05 0. Elementi obeleţavanja 3.1.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.5 0. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.1.5 3 11 0.5 < kategorija 3 ≤ 1.5 < kategorija 2 ≤2.1.1.0 < kategorija 3 ≤ 10.0 1.0 10.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0. Tabela 3.1.005 0.2.5 0.0 2.5 1.05 0.05 0.1. 3.3.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.0 < kategorija 4 ≤ 5.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.0 < kategorija 4 ≤ 20. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 .05 < kategorija 2 ≤ 0.

reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .Dermalno .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .

1. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj. Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe. videti odeljak 3. 3.1.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. ovog priloga).prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.6.2.skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .2.2.2.2. kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe".2.odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata. To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu). Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3.1. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe". ovog priloga. ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. krvarenja.2. 3. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi.Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci .3.

Pre nego što se pristupi ispitivanju.2. kao što je dato u Tabeli 3. U nekim sluĉajevima. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3. I pored izvesnih odstupanja.2. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.2.1. npr. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.6.2. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje.2.2.4.2.5. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka.2. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe.2.1. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja.3. 3.2.2. ali ne i za sve parametre. Korozivno oštećenje 3. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe. ovog priloga). prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. 3.5. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu. 3. koja je data u ovom prilogu. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze. .2. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući. tamo gde je prikladan.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi. krvarenje. ovog pravilnika).2. pri klasifikaciji. nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. 3. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe.2.1.2. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja. predstavljaju prvi nivo analize. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup.2. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4.6.2. 3.2. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna.3.

2. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3.2. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina). i 1. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3. 3. ovog priloga.6.1.8.1.2.2. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2.2. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno.1. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2. ukoliko je reakcija odloţena. kao što je prikazano u odeljku 3.4.2.2.2. hiperkeratoze.4.1.3.4. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3.2.3.3 i 4.0.2.2.1.1.2.4.2.2.1. Tabela 3.6. koja je data u ovom prilogu.2.2. kao i u odeljacima 1.1. ovog priloga.2. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje. kao i u odeljcima 1. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat.2.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24.2. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.7. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu. Tabela 3. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe.1.1.2. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.1. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.2.1.2.1. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri .2. ovog priloga.2.7.2. i 1.3 i 4. i 3.3.2.8.2. i 3.1. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.3.7.1.2. Iritacija 3.

3. 3.1. Za razliku od drugih klasa opasnosti.1. prašinu.2. osim ukoliko ne postoji .2.1.2. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.1. 3. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance.1. kada je to moguće.3.3.2. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više. u vidu alopecije. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju.3. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno.3. teĉnosti.3. ovog priloga). Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor.2. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum.3. 3.3.2. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše. hiperkeratoze.2. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3.5. 3.2. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu.2.3.2. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu.2. primenjuje se sledeća pretpostavka. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. hiperplazije i perutanja."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu. u okviru višestepenog pristupa: .1. ili pH vrednost jednaku 11.ispitivane ţivotinje. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana.2.2. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti. MeĊutim.3. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.2.8. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. ovog priloga.2. npr.3.1. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu.2.5 ili višu.

3.2.2.3.2. 10. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%.2. 3.4. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na . neorganske soli. 3.2.3.3. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.3.2.3 i 3.3. aldehidi.2.3. ovog pravilnika). koja je data u ovom prilogu.2. primenjuje se teorija aditivnosti.1.2. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva.2.2.6.2.3.3.3. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima.3.3.2. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. 9.2.3. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.2.2.2. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke. 3. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.3.2.3.pretpostavka (npr. 3. U drugim sluĉajevima.2. 3. smeša se klasifikuje u skladu sa tim.1. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna. 3. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3. koja je data u ovom prilogu. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup.3. Tabela 3. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.3 data je u Tabeli 3. i 3. fenoli i surfaktanti.4.4. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.2.4.3.3. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit. ovog priloga i ilustrovano na slici 3.2. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.3. 3. klasifikuje se u kategoriju 1A. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.2.5.3.1. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.3. Tabela 3.4.5.2.3. kao što je dato u odeljku 3.1. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. ali ne i na smešu kao celinu. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.4. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna.3. i 11.3. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl. U odreĊenim sluĉajevima.2.2.2.3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3.3 i 3.

1B.Korozivno za koţu. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Tabela 3. 1C Iritativno za koţu.4. Tabela 3.2. 1B.5.5. 1B. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C. koja je data u ovom prilogu. pH ≤2 Baza. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. kategorije 1A. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe . 1B ili 1C iznosi 5% ili više.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%.2. kategorije 1A. 1C) + Iritantivno za koţu.2. pH ≥11. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina.

2. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi. 3. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.3. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR).3. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi.2.2. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka. ireverzibilno) oštećenje vida. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet.3.3. 3. koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti. Tako npr. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi.3. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. Teško oštećenje oka/iritacija oka 3. 3.odlaganje 3.1. npr.2.2. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za . kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje).3. U pojedinim sluĉajevima. da li neki agens izaziva teško (npr. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama.1.

2. kao što je opisano u Tabeli 3. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama. Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama. 1. kao i validiranih alternativnih metoda. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje.2. ali ne na sve parametare.1.1. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe. treba primeniti kad god je moguće. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom).2.2. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr.1.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili .3. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid. . Tabela 3.2.1. panus. 3. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe.3.1. adheziju.3.3. ovog pravilnika).6. kao i u odeljcima 1. kada se primeni u oko jedne ţivotinje.3. diskoloraciju roţnjaĉe. 3. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1.3. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.4. Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr.3.3. i to: oko (Kategorija 1) . 3.2.5 ovog priloga. 3.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24.6. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko).6.2. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe. koja je data u ovom prilogu.1. i 1.3. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine.4.1.3.1. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka.supstance koje deluju korozivno na koţu. koja je data u ovom prilogu. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci.1. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala.2. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.zapaljenja duţice (iritis) > 1.5. uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan.4.1 i 3.1. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude.3. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima.

2.3. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3.2. i to: .1.3.3.1.1. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka.3. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.2. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2.7. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša .2. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24.3.3.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za . dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.7. kada se primeni u oko ţivotinje. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova. preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3.1. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju.2. 3.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) .3. Za razliku od drugih klasa opasnosti. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.2. koja je data u ovom prilogu.edem konjuktive ≥2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.7.3.3.5. 3.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko .1.3. 3. Tabela 3.2.3.3.2.3. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan.0 ili ≥ 11.3. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije.3.3. 3.2.3. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3.1.

Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije.3.3. 3.3.3. osim ukoliko ne postoji razlog (npr.3.4. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3.3. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3. kada je to moguće.3.3.3. U tabeli 3. prašinu. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.1.3. koja je data u ovom prilogu.3. objedinjeni su u Tabeli 3.3. 3. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke.3. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju. teĉnosti.3.moţe odgovarajuće klasifikovati. procena se zasniva na teoriji aditivnosti.3.3. primenjuje se sledeća pretpostavka.3. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka.3.3.3.3.3.3. 3. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim.3. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka.3.4. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1.3.3. ovog priloga.3. 3.3. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.1. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko.3.5.3.4.3.3. i 3. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze. 3. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka. koja je data u ovom prilogu.4.2. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka.3. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3.3 i 3.1. ovog priloga. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.2.3. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od .3.1. 3.3.2.3. U pojedinim sluĉajevima. fenoli i surfaktanti.3. ali ne i na smešu kao celinu. 3.4. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. aldehidi. neorganske soli. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše.3.3.3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3.2. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom.3.3.

1B.3. kategorija 2 (10 x Efekti na oko. kategorije 1A.3. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3. kategorija 1) + Efekti na oko.3 i 3. 1C + Efekti na oko.4.4. kategorija 1) + Efekti na oko. 3. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe.3. kategorija 2 Tabela 3.4.3.3.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti.5.3.3. 1B. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe. kategorija 1A.6. pH ≥11. 1C + Efekti na oko. odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Tabela 3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka.3. pH ≤2 Baza.3.3. 1B. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. Tabela 3. koja je data u ovom prilogu.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. kategorije 1A. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup.3. U tim sluĉajevima. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. 1C Efekti na oko. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka .5.

Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu. 3. tj. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test.1. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu. Druga faza je provokacija.4. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju.3.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3. 3.1.4. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3.4. Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3.4.4. 3.5.1.4. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije.1.1. Definicije i opšta razmatranja 3.4.4. ovog priloga.4.1. 3.6. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije). kao i kod senzibilizacije respiratornih organa.4. u kojoj je faza indukcije.1. Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor.1. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu. 3. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: . Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova.2.4. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa. Kod senzibilizacije koţe. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje.

4 i 1.1. .2.3..2.1.1.5. 1. serološke analize). . koja je data u ovom prilogu. ukazivati na alergijsku reakciju.1.1.4. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2.1. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi.2.in vivo imunološki test (npr. potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: . U tom kontekstu. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.4. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti.Senzibilizaciju respiratornih organa. ovog priloga.4. 3. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi.4.1.4.4.2. odnosno konjuktivitis i alveolitis.1.1. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama.1.. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis. 3. Tabela 3. koje takoĊe treba uzeti u obzir.1.4. .1. 2) stepen izloţenosti. u tim sluĉajevima.1.3. Kategorija 1 3. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma. Kliniĉka slika će.2. koţne probe). Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3. 3.4.1.2.1.in vitro imunološki test (npr.Senzibilizaciju koţe.1.1. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.1.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

2. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije).1. Tabela 3. Definicije i opšta razmatranja 3.5.5.2.1. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata. sadrţaj informacija ili segregaciju DNK. 3.5. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti . supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. a koje se mogu preneti na potomstvo.1.5.1.5.5. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .1. kao što je prikazano u tabeli 3.5. koja je data u ovom prilogu.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.1. Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi . 3.2. odnosno organizama.2.5. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. 3.odlaganje P501 P501 3.2.1. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija. Mutagenost germinativnih ćelija 3.

pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija.2.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance.3.3. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju . Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara. ili . Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 .2. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara.3. 3. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo. 3. npr.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.5.2. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: . Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: . treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.2.aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja. stoga.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Obrazac.5.5. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.3. ili .5. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi. a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . Klasifikacija se zasniva na opasnosti.1. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima.2.3. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi. 3.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: .

3. kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: . . .5.3.ispitivanja naslednih translokacija kod miša. kao što su: . 3. 3.in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa. . kao što su: .se na osnovu struĉne procene.2.2.ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara.3.test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi.5.ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara.8.ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija. 3.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija.5. . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija.5.2.3.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara. .7.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara.2. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka. kao što su: . kao što su: . 3. . .2. 3. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija. 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti.5.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.4.3.6.5.mikronukleus test kod spermatida. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i .

1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3.2.3.5.3. mutagen ≥ 0.3. 3. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju.1. mutagen Kategorija 1A.3.5. osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).1. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju.3. Nova. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja.5.2. mutagen ≥ 1.1. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3.3. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A. kao i na gasove (V/V). ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati .5. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka.1.5.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3.3.1.1% Kategorija 1B.3.1% Kategorija 2. U takvim sluĉajevima. 3.3.5. period posmatranja.5.2. dobro sproveden test.5. 3. koja je data u ovom prilogu. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka.5.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni.2. Tabela 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija.5.5. mutagen Kategorija 1B.2.3.9.1. mutagen Kategorija 2. mutagen ≥ 0. U pojedinim sluĉajevima.

ovog priloga). 3. Tabela 3. Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave.4. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno .6. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija.5.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da.1.3.1.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3. 3.3.2. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja.6.5. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3. npr. Karcinogenost 3.3. hemikalije indukuju genetske promene.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.opasnost smeše. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.5.2. koja je data u ovom prilogu. ovog priloga.6.6.5. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Shodno tome.

nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. ovog priloga 3.2. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A. ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).2. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude. Pored toga. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ovog priloga). Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude.1. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja.dejstvo na ljude.6. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama. odnosno ţivotinje. 3. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva. Kategoriju 1B. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: .2.2. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja.6.2. Tabela 3. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.6.6. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih .2.4. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude.2.2.2.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili . supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka). klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude.6.6. ovog priloga).1.2. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama.6. * napomena: videti odeljak 3.

U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze. Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti.3. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora.2. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja. 3.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi.6. ali nisu i dovoljni dokazi. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng.2.2. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost. konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti.2. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću.1.6.2. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću.6. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . Procena se zasniva na svim dostupnim podacima. ali se sluĉajnosti. Povećanje . 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza.2. . a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. dobijeni u studijama kod ljudi.2. 3.3.

8) put izlaganja. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu. postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta.2. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije.6. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. moţe predstavljati dovoljan dokaz. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora.2.5. distribucije. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora.2. a ne povećanja zabrinutosti. 3) progresija lezija u maligne oblike. ovog priloga)). 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju. . 3. sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. lokalizaciju.4.1.6. u dobro sprovedenom ispitivanju. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi. 2) više mesta lokalizacije. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga. 3.6. . 3. 9) poreĊenje apsorpcije.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja.2.2. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi.2. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora.6. Uopšteno.1.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.

2.2.7. karcinogen Kategorija 2.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza. mutagenost. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih.6. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.8. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A. 3.3.9. . ali i na gasove (V/V). imunosupresija. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude.1% ≥0.6.1. 3. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal.6. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A. karcinogen Kategorija 1A. 3.6.2. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti. karcinogen ≥0. Tabela 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. kako je prikazano u Tabeli 3.3. karcinogen Kategorija 1B.0% (Napomena 1) Kategorija 1B.6. 3.6.2. mitogeneza.2. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).2.6.1% ≥1. metaboliti kongenera benzidinskih boja. npr. koja je data u ovom prilogu. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja.6. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena.1.2.2.1. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti. karcinogen Kategorija 2. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije.3.

2.3. period posmatranja. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.3.2.6.3. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija.3. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3. 3. 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev.6. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . ovog priloga. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.4. koja je data u ovom prilogu.6.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti.3.3. U takvim sluĉajevima. 3.3.1.3. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.6.6. U pojedinim sluĉajevima.1%.1. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0.1.2.6. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3.6.3. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 .6. Tabela 3.1.

7.7.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .rast i razvoj. plodnost. 2) efekti na ili preko laktacije. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema. Za potrebe klasifikacije. Definicije i opšta uputstva 3. ali nije ograniĉen na. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost.1. proizvodnju i kretanje gameta. 3. Takav uticaj podrazumeva. raĊanje.predostroţnosti . na normalan reproduktivni ciklus. ovog priloga).7.7.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva.1. Ipak. supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe.7.5.1. Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva. štetne efekte na razvoj u pubertetu. Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225. . 2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva.1. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija.1. ishod trudnoće. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema. Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost.seksualnu funkciju i plodnost ili .3. Toksičnost po reprodukciju 3. seksualno ponašanje.2.odlaganje P405 P501 P405 P501 3. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu. 3. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola.

obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja.1. Toksiĉnost za razvoj se odnosi. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja. 3. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. bilo pre ili posle roĊenja.7. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota.4.1. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Kategorije opasnosti 3. pre svega. sve do perioda seksualne zrelosti.2. Ukoliko se ovi .1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda.7. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude.1.1. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj.1.5.7. Tabela 3. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi.7. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. u najširem smislu. ovog priloga. Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). (2) strukturni poremećaji.7. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3.3.2.7. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice. Za potrebe klasifikacije. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj.2. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju.2. ako je moguće.2. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti. 3.7.1.

Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1.7. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog . Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju.2. ovog priloga).2.2.1.2. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće.2. Osnove klasifikacije 3. metabolizma. distribucije i izluĉivanja. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje.7. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad.7. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. ovog priloga. gore navedenih.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3. 3. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije.2. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije.2.1. 3.1. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.1.1. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama.2. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. Napomena:. a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad.7.

Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1.2. kao što su: kvalitet ispitivanja. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka. postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku.1. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno. Ako su podaci o supstanci oskudni. .1.efekta na reprodukciju.7. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. ovog priloga).2.7. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A.2.3. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe.7.2. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera). potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3.7. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi. 3. kao što su epidemiološke studije. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3.4.2.2. konzistentnost rezultata.7.7. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3. 3. priroda i stepen efekata. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu.2. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A.2. kategorija 1B.1.3. ovog priloga). ovog priloga) 3. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. ovu supstancu ne treba klasifikovati. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B.2. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa. 3. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi.2.3. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama.3. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata. dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi.2.3.2. Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci. kategoriju 1B ili kategoriju 2. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena.7.

4. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni. a koje se. pa oni ostaju bez hrane i umiru.7.3. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku. Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance.3.2.3. Ipak. u zavisnosti od teţine.2. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance. 3. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku.1.2. mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke.3. Na osnovu postojećih podataka. ne mora se obavezno klasifikovati.7.3. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda. 3.7. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku.2. Na primer. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije.7.2.4. npr. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze. Toksičnost po majku 3.5. 3. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja.4.4. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. sekundarnog mehanizma. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj. nespecifiĉnih efekata.7. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna. moţe se reći da toksiĉnost po majku. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci.2. 3.7. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena. na primer. zakasnelo okoštavanje. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele . Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti.2.

smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu).4. .Indeks parenja (br. ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke. smrt embriona/fetusa. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke.Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice.Indeks plodnosti (br. polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100). oploĊenih ţenki/broj parenja x100). 3. . pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode.da pokaţu doslednu. Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi.7. klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. ponovljivu vezu kod odreĊene vrste. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja.Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance. . treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.2.4. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: . Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. kada takvi podaci postoje. osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku. 3. npr. Pored toga. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku.7. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke.(16) . pre nego u kategoriju 1.2.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena). U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2. ako su na raspolaganju.3. . onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda.Uzimanje vode i hrane. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja.).4. . ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku.

hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr. U svim ovakvim sluĉajevima. gubitak refleksa uspravljanja. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga. povećanu aktivnost.2. .5. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 .2.). npr. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci. supstancu ne treba klasifikovati. Štetni efekti ili promene.4. 3. stepen i trajanje kliniĉkih znakova. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. OECD vodiĉ 421 .studije toksiĉnosti kombinovanim.5.1.3.Kliniĉke procene.2. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi.Post mortem podaci (povećana uĉestalost. 3. uĉestalost. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju. OECD vodiĉ za ispitivanje 415. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije.2.2..7. 3.5. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju.5. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi. histopatološke promene na polnim ţlezdama. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa. 416). iznemoglost.5. ukljuĉujući kliniĉke znake.7. .7.2. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR).5. 3.7.5. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati skrining testova (npr. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku. Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr. Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju.7. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu. markere. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući. 3. U praksi.7.2.

2. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance.6. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A.5.4.2.2.7. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju.5.2. npr.7. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.2.7.2. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci.2.9. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Tabela 3. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana. 3.1. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju.1.7.2.7. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje. ukljuĉujući i njihovu iritaciju. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze.1.7. ovog priloga. 3. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2. teţih oblika gubitka apetita.7. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti.7. 3.7. 3. Pored toga.7.3. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja.1.3. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka .3. moraju se objasniti sa posebnim oprezom. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna.8. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan. Kategorija 1B. Kategorija 2. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. npr.3.2. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza.7. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama.7. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.5.3.7. 3.5.

7.1. ali i na gasove (zapreminske jedinice).3.1. 3.Kategorija 1A.3.3.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.1 %. U pojedinim sluĉajevima. Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0.7.3% (Napomena 1) ≥3.3. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke.7. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.7. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1.3% (Napomena 1) ≥0. 3. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev. posmatranje.2.2.3. Tabela 3.1. U skladu sa odredbama odeljka 3.4.7.7. koja je data u ovom prilogu. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B.7.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice).1. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje . Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema. 3.0% (Napomena 1) ≥0. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju.7.3.3.3. ovog priloga.2. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2.

do 3.1.6.1.10. Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni. ovog priloga). neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši.2.8.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna. Definicija i opšta uputstva 3.8. trenutno ili sa odloţenim dejstvom. 3. .1.1. Specifična toksičnost za ciljni organ . i odeljku 3. ovog priloga (videti odeljak 3.7.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno.8.8. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.8.1.jednokratna izloţenost 3.1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

1. 3. koji su relevantni za zdravlje ljudi. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga).3.7.4. peroralno. 1) 3. već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3.6. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3.8.1.2.1. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3. kategorija 3. 6) kancerogenost (odeljak 3. Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja. kategorija 1 i 2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. ovog priloga).1. npr. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.8. dermalno ili inhalaciono. Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju.8.1.6.4.1.3.10.8. 3.8. 3. ovog priloga). Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga).9.2.8.8.1.5.5. .1.2.3.8.1. kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3.jednokratna izloţenost.1.9.jednokratna izloţenost podeljena je na: . Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.8.2.8. obraĊeni su posebno. ovog priloga).1.višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3. 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3. koja je data u ovom prilogu).2. ovog priloga). ovog priloga).specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. . Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance.7. 3. ovog priloga). ovog priloga.

kao npr.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se.8.8.1.1. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama.1. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).4.2. 3.2. 3.2. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.8.1. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom.2. U izuzetnim sluĉajevima.1. Prolazni efekti na ciljni organ.2. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti.8.1. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2.2. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. ovog priloga). epidemiološka.1.2. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.1. Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. ovog priloga). Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama.1.8. relevantni za ljudsko zdravlje.2. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata.8.2. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.9.1.1. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. . To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše.9. pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama. ovog priloga. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka. ovog priloga).Tabela 3. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa.8.9.3. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu. 3.8.

Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance.5. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. Doze. 3. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2. koje ne ugroţavaju ţivot. .1. 3.7.7. sluha i mirisa).1.1. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. 3. U izuzetnim sluĉajevima. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1.8.2. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema.1. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.3. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2.2. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja.1. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće.8.1.8. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida.8. 3.6. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti.2.8.2. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke.7. 3.2.7.2.8. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom.1.2.3. ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije.

9.9.2.8. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu.1.2. ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost.8. 3. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost.1.2.8. razmatranje doza.1. ali i njene doze/koncentracije).5) multifokalne ili difuzne nekroze.2.9. promene u unošenju hrane i vode. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju.1. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju.2. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. koja je data u ovom prilogu. odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa.8. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje.8. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. 3. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). kao što je navedeno u Tabeli 3.1. koji mogu imati toksikološki znaĉaj. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte.jednokratna izloţenost). kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase.2. 3. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. tj. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. 3.9.8.1. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. .3.2.8.

Pozitivni podaci kod ljudi.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši.2. onda ona treba da se klasifikuje. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca. tj. formiranje zajedniĉkih.10.2.8.8.4. 3.2. Dodatna uputstva 3. pre svega. bez obzira na doze. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji.8.1. 3. na osnovu podataka koji se odnose na ljude.8. 3. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. magle.10.0 ≥ C > 1. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. za toksiĉnost bitnih metabolita.2.2. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama.10.1. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.3.8. 3. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.1. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi. treba samo da budu smernice.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.2. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance. .1. ali i za mnoge već poznate).1. ako postoje.10. ako je to moguće.8. kao što je npr. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1.1.2. takva supstanca treba da bude klasifikovana.10. One ne predstavljaju striktne vrednosti.Tabela 3.2. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi.8.

Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost. gušenje i smetnje disanja. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija. nedostatak koordinacije i vrtoglavica. smanjena budnost. nesvestice. npr. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance.2. minimalna inflamacija.2. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj.2. nervoze. hiperemija. san.2.jednokratna izloţenost. edem. 3. osećaj nadraţenosti i suvoća. bol.1.2.8. . koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija.3.2. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa. rinitis itd. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti.8. neprijatan ukus. respiratornog sistema. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. umora. loša koordinacija. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo. ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje.8. poremećaja pamćenja. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. Na primer.) i histopatološke podatke (npr. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. edem. poremećaja opaţanja i koordinacije. gubitak refleksa.2. svrab i/ili bol).

3. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti.8.3.3. 3. ovog priloga).3. trajanje.4.3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.8.8.8.3. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze. Kao i supstance. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.8.4.3.1.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8.1.8.8. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije. 3.2. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe.3.8. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti. 3. 3.1. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama.8. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.2.1. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.3.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.3.3. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ.1. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.1.4.3. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.4.1.4.8. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim. 3. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.2.8. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1. Tabela 3. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. ovog priloga. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3.3.

3. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.3. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. ipak. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%. Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3. 3.8.0%.4. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%.4. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 .4. kao što je narkotiĉko dejstvo.4. 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. kao što je iritacija respiratornog trakta. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.8.5.8.4. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3.8.4. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa.8. koja je data u ovom prilogu. dok se druga.

toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi.9.višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. koja je data u ovom prilogu). već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . 3.8. 3.2.1.2.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi .1. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .9. i 3. Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.1. do 3. 3.9.4.1. Tabela 3.9.9.višekratna izloţenost 3.1. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa.6.1.9.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3.9. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.1.3. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2.1.9.9. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.1. ovog priloga). tj.9. prolazno i trajno.9.1.5. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. peroralno.jednokratna izloţenost (odeljak 3.9. 3. dermalno ili inhalaciono.9.9.1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .10.2. Definicija i opšta uputstva 3. Specifična toksičnost za ciljni organ . 3. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.8. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka. 3. ovog priloga. odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.1.

3.9. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe.2.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti.9. ovog priloga.2.2.1. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).9. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati. ovog priloga). odnosno koncentracija date su u odeljku 3. 3. neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju. odnosno koncentracija date su u odeljku 3.9. kad je to moguće.2. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje.6. relevantni za ljudsko zdravlje. 3.9.2. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti. Procena se bazira na svim postojećim podacima. .9. ovog priloga).9. U izuzetnim sluĉajevima. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke.1. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.5.2. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama.4.9.2. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina. Preporuĉene vrednosti doza. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva.3. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. kao npr. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka. 3.9. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.9.2.1. kao što su ispitivanja karcinogenosti. ovog priloga). Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju. Treba paţljivo analizirati sve podatke i.1. Preporuĉene vrednosti doza. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti.2.4.

7. 3. odnosno koncentracijama. ĉak i relativno niskim dozama. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. 3.1. na osnovu nalaza kod ljudi.2. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. izmeĊu ostalih. hematoloških. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama.2.6. 3.2. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida.3. hematoloških ili parametara analize mokraće. u vidu kliniĉkih posmatranja.9. 5) multifokalna ili difuzna nekroza. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima.9.višekratna izloţenost. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. kliniĉko-biohemijsih.9. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .7.2. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući.2.9. sluha i mirisa). na osnovu struĉne procene. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. U izuzetnim sluĉajevima.2. koje ne ugroţavaju ţivot.7.9.3. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita.7. 3. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. Doze. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. . 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih.

6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. teška masna degeneracija jetre). Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase. hematološkim ili parametrima analize mokraće.2. odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje.9.2.2.9. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2). tj. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost.2. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. sve supstance mogu da budu toksiĉne.9. 3. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije. 3.9. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost.2.1. onda klasifikacija nije opravdana. tj. odnosno prolazni efekti. 3. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr.8.9. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava.9. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. U ispitivanjima na ţivotinjama.8. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. . date su preporuĉene vrednosti doze. promene u unosu hrane ili vode.1.2. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3.9.9. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne.

9. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . koja je data u ovom prilogu. 3. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.2.9. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.2.2. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 .m. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.3. ali i duţine izloţenosti i doze. Tabela 3. Tabela 3.9.m.9. odnosno koncentracije).3.02 3. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo.m.2 C ≤ 0. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri.9.9.6. 3.7.9. pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.m. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.2. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja.9. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti.9.3. mg/kg t. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0.2. 3. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.9.9.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t.4.9. npr. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t.9.5.9. koja je data u ovom prilogu.3. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti.2.2. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza. /dan mg/kg t.

Oni ne predstavljaju striktne vrednosti.8.2. 3. ali i za mnoge već poznate). 3. npr. 3. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi. ovog priloga treba samo da budu smernice.9./dan) pri peroralnom unosu. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka.9.9. ≥100 mg/kg t.3.3. 3. pa se supstanca ne mora klasifikovati.9.2.9. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3.2. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t.2.9.9.m.2. kao što je npr.2.10.2.2 3.9.2. ako je to moguće.2. 3. . Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. i 3. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora.7. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0.9.m.3.9. Kao i supstance. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca.0 0.9.9. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu. I obratno. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.10. treba klasifikovati.02 < C ≤ 0. kao npr.1.9.4./dan pri peroralnom unosu. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama.10.10. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita. 3.9. meĊutim priroda efekta (npr. ponovljena izloţenost.10.9. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.2 < C ≤ 1. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti.2. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.6. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih. Dodatna uputstva 3. onda je treba klasifikovati.1.9. bez obzira na dozu. tj. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama.

Tabela 3. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja. ovog priloga.1. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe.9.4. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ).3.3.2.4.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. 3.9.3.1. trajanju. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza.3. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1.3.4.3.3.1.9.9.3. 3. koja je data u ovom prilogu.4. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.3.9. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.9. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.4. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. 3.0%.4. .1. 3.9.4. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim.9.2. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju.1.1.3. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.2.9.9. ovog priloga).3. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev.3.

9. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.9. Tabela 3.1.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.4. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.1. Opasnost od aspiracije 3.10. Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Definicije i opšta uputstva 3. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti .9.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . . koja je data u ovom prilogu.10. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije.3.9. 3.1.10.5.odlaganje P501 P501 3.3.4.4.

1. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast.6.1. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza. Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha.1.6. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana.10. 3.2. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana.4. Posebne napomene 3. nakon gutanja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci .10.10.10. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom.3. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu . posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija.1.10. 3.10. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju.10. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema.3.10. U ovim sluĉajevima. treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju.10. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije.1. 3.6.6. MeĊutim.1.1.2.3. 3. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. 3. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola.1.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.1.5. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju.2.

3.3.3.10. mereno na 40°C.10.3. 3.10.5 mm 2/s ili manje.5 mm2/s ili manje.3.1. terpentin i ulje iz borovih iglica.4. izmeĊu ostalih.10. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. 3. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.Tabela 3. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim.3.10.3.2. mereno na 40°C. 3.2. Kategorija 1 3. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje. ugljovodonike. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju. koja je data u ovom prilogu. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima.1.1. već ispitanim smešama.2. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva. 3. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.3.5 mm 2/s ili manjim.3.10.10.3.10. 3.3.10. .10.1.3. mereno na 40°C. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.1.2.3.10.1. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. ovog priloga.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.1.

U sluĉaju metala. farmakokinetike i puta izlaganja.10.1.1. Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. sedimentom i hranom). vodom. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance.Tabela 3.1.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr. Definicije i opšta uputstva 4. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4.1. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4. . anatomije i fiziologije organizma. vazduhom.2. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove.1. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula. Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma.

2.2.2.3.2. vodu i soli.1.1. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini.1.1.0. 4. ovog pravilnika. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Osnovni pojmovi 4. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme.2.2.1.1.1.1. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od . ovog priloga.1. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti.0. 4. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4. stav 3. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7.1. 4. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.1. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7.2. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama.3. 4.1. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive. 4.1.1. Druge napomene 4.1.1. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno.

4. koja je data u ovom prilogu). akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance.2.1.1. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka. log Kow ≥ 4).1.1.0. ovog priloga). odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1.2. iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti. Tabela 4. 4. 4.5. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću.3.3.1. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti. 4. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4. u nedostatku.0. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji.2.5.0. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci. u nedostatku.2. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.1. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.4.1.1.2. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. hroniĉno) (primer u Tabeli 4. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4.1. Pored toga. . Kategorija 2.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka. i odeljak 4.6.1. 4. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1.0. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše.2.5.

ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini. slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Lemna spp.8. akutno.3. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti.2.1.1. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. Kategorija 4. osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti". hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima. Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe.1.2.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća. u nedostatku. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow.7. 48h EC50 za rakove. Bioakumulacija 4.2.1.2.1.1.log Kow ≥ 4).2. koja je data u ovom prilogu). hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. u nedostatku. EC10) 4. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini. Na primer. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti.8. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2). klasifikuju se u ovu kategoriju. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. ili kategoriju 1. 4.1. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama.1.2. Toksičnost po vodene organizme 4.1. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l.2. ovog priloga.2. Kategorija 3. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. 4.7. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. Rezultati ispitivanja na ribama.1. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. log Kow ≥ 4). a odnos izmeĊu log Kow i .7.

Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini. 4. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili . . ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. 4.9.2. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida. Brza razgradnja organskih supstanci 4.1. Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti.2.1. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije.1. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje.2.1. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan.1. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: .9.2.2. 4.2.9.5.1.4. U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini.60% od teoretskog maksimuma.2.1.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku. 4. 4.9. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana.3. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.9. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva". supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima. tj. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance. potpuna mineralizacija.9.

10.3. 4.5. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke. Neorganska jedinjenja i metali 4. U odreĊenim sluĉajevima (npr.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša. hroniĉno. znaĉajnim sastojcima smeše.5 ovog priloga)). Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale.2. 4. .1. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4. ili kategoriju 1.5. 3 i 4.1.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja. . ako je BPK5/HPK ≥ 0. 4. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv.5. hroniĉno.1.5.3. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0.1. akutno ili kategoriju 1. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4.2.5.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana.2.1. hroniĉno. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor.1.1. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj. Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance. Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci.1.2.1.1. koja je data u ovom prilogu. kategorija 1.10. akutno i kategorije 1 do 4. ovog priloga). akutno.2. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4.3. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1.2. 4.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5). Znaĉajni sastojci smeše su: .3.10. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0. tj. hroniĉno.1% (m/m) ili većoj ili .3.

Slika 4..korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti".1. Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .2.

.

na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .1. Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme.5.5.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost. 2.3.1.3.3.3.3. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1.1. ili iznad rastvorljivosti u vodi.1.5. na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: . ili iznad rastvorljivosti u vodi.1.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4. . na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4.2. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. odnosno vodenim biljkama. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. rakovima i algama.4. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l.3. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . .3. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti. Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance.3. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama. .5.1. 3 i 4. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.5.5. 4. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. i . 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.1.klasifikovati u kategoriju 1. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance).primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. a NOEC > 1 mg/l.3. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1.

3.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat). Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance. .4. ovog priloga.1.1.2.3.4.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja. 3 i 4. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. akutno ili kategorije 1.4.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l.3.3.3. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama. 4. L(E)C50m .  .5.1.4. 4. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1. L(E)C50i . kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti.1.1.3. i 4.1. ovog priloga. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.3. Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca. 4.3.1. 2.1. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci . Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. 4. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše.4. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja.5. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4.5. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno).3.broj sastojaka.1.5.3. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost.2.4.1.5.3.1.4.1.3.2.1. ovog priloga.3. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije. Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.

ovog priloga. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1.1.1. alge ili ekvivalentno). akutno ili u kategoriju 1.5.1.3. ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama. hroniĉno. koja je data u ovom prilogu.3.1. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1.1.2. Metoda sumiranja 4. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr. npr. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1. npr.1. hroniĉno.1. 2 i 3.3.3.5. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke.5.5. akutno. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama.1. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti.5. MeĊutim. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.5.2. nije moguća.5.5.1. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1.5.1.5. 4. 4. akutno.5. odnosno kategorije 1. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće.2. kao što je dato u odeljku 4. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. Klasifikacija u kategoriju 1.2. kao i neke druge supstance. organometalna jedinjenja.5.4.3.5.3.4.1. hroniĉno. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije.5.1. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.1.5.1.5. Tabela 4. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše . Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke.1. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. hroniĉno. 2 i 3. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l. akutno.3.1. U postupku klasifikacije smeše.3.5. tj.1. akutno 4.5.5.5.1. Postupak klasifikacije 4.3. akutno.3.3. hroniĉno. 4. dafnije. akutno ili kategorije 1. ribe.5.1. 4.1. 4.3.5.1.3.5. odnosno potcenjene klasifikacije smeše.3.3. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1. hroniĉno. 4. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2.3. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat. Obrazloţenje 4.1. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam.

1. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.1. postupak klasifikacije je završen. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1.1.5.5.5.1. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1.3. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1.1. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. hroniĉno.1. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1.3.4.2. koja je data u ovom prilogu. hroniĉno 4. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.2. 2. .3.5. Tabela 4. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4. ni u kategoriju 2. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4. hroniĉno.1. hroniĉno. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. hroniĉno.4. hroniĉno + Kategorija 4.2. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2.4. ovog priloga. 4. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. jednak ili veći od 25%. hroniĉno + Kategorija 2.4. hroniĉno + Kategorija 3. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2.5. hroniĉno. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom.4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2. hroniĉno. jednak ili veći od 25%. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. hroniĉno. 3 i 4.3. postupak klasifikacije je završen. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1. pomnoţen sa 10. Klasifikacija u kategorije 1. 4.5. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom. 2. hroniĉno Kategorija 3. hroniĉno.3.3. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3.5.5.5. hroniĉno.5.5. ovog priloga. 4. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2.5. hroniĉno Kategorija 4. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti.4.1.5. hroniĉno.3. 3 i 4. hroniĉno.5. hroniĉno) + Kategorija 2. 4. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. hroniĉno. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.3. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.5. hroniĉno. hroniĉno. hroniĉno.1.5.3.1.5.5.1. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1. hroniĉno. hroniĉno. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. 4. jednak ili veći od 25%. hroniĉno. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3.4. hroniĉno) + Kategorija 3. hroniĉno Kategorija 2.5. hroniĉno. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1.

umesto prostog sabiranja procenata.1.5.5.01 100 0.5. iz leve kolone Tabele 4. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni. mnoţe odgovarajućim M-faktorom. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1. kao što je dato u Tabeli 4.5.3 i 4.3. hroniĉno.1.5.1.0001 < L(E)C50 ≤ 0. .1. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja.1. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka.4. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1.1. koja je data u ovom prilogu. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1. hroniĉno. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0.6. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4. ovog priloga). odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu.1. ili kategorije 1. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.1.5.4. akutno.01 < L(E)C50 ≤ 0.1. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.1. mnoţi M-faktorom.6.1. akutno.3." 4.5.3.5.5. akutno i kategoriju 1.00001 < L(E)C50 ≤ 0.1.001 1000 0. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: .5.001 < L(E)C50 ≤ 0.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.1 10 0.1. Tabela 4.3.2. hroniĉno.3.formula aditivnosti (videti odeljak 4.3.2.1. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti.3. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj. koja je data u ovom prilogu.3. M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0. .3.5.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4.4 ovog priloga.4. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4. akutno i kategoriju 1.1. akutno ili kategoriju 1.

1. Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .Tabela 4.4.

Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu.1.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5.1.1.1.3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi. 5. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše. Opasnost po ozonski omotač 5.1. Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ .1.1. Tabela 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5. koja je data u ovom prilogu. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0.2. Tabela 5.4. 5.1% 5.1.

2. Tabela 1. procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. br. primenom Tabele 1. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. R2. pakovanju. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost. broj 59/10 i 25/11) E. koja je data u ovom prilogu. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. ovog pravilnika. 6. ili 7.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji. pakovanju. koja je data u ovom prilogu. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".1. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. pakovanju. Nije moguće neposredno prevoĊenje E.1. br. 8-13. 4. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji. Nije moguće neposredno prevoĊenje O. 5. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". pakovanju. R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. ovog pravilnika. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. R8 ĉvrsto O.

Nije moguće neposredno prevoĊenje. Zapaljive teĉnosti. R11 je jedno od sledećih: . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R12 je jedno od sledećih: . R20 Xn. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . kategorija 2. R12 teĉnost teĉnost F. kategorije 2. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. R15 F. R21 Xn. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. tip G Nije moguće prevoĊenje.Zapaljivi gasivi. kategorija 3. R22 T. R23 T.Zapaljive teĉnosti. Zapaljive teĉnosti. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. R24 T. kategorija 1. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. R20 Xn. Nije moguće neposredno prevoĊenje. R11 teĉnost F. R17 Xn. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 2. R11 ĉvrsto F+. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 3 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. H221. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 1. H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili .Zapaljivi gasivi.Zapaljive teĉnosti. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. R23 T. R12 F+. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. R17 F. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . kategorija 1. R23 T.Zapaljive teĉnosti.Zapaljive teĉnosti. R20 Xn.R10 teĉnost F. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. H220 ili . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R12 gas F+. kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše.

R34 C. kategorija 1A Iritacija oka. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . R37 Xi.jednokratna izloţenost. R38 T. H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T. kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost. R41 R42 R43 Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe.jednokratna izloţenost. R48/21 . R39/25 T+. R48/20 Xn.jednokratna izloţenost.višekratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R39/27 T+. R26 T+. R28 R33 C. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa.T+.višekratna izloţenost. R26 T+. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost. kategorija 1 Senzibilizacija koţe. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R36 Xi. R39/28 Xi. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R39/24 T. kategorija 3 Iritacija koţe.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/26 T+. R26 T+. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R27 T+. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R35 Xi. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

R48/22 T. kategorija 3. R45 Karcinogeno kategorija 1. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. kategorija 1B Karcinogenost. R46 Mutageno kategorija 3. kategorija 1B Karcinogenost.Xn. kategorija 1A Karcinogenost .višekratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Karcinogenost. R68/20 Xn. R48/25 R64 Xn. H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. R68/21 Xn. R49 Karcinogeno. R40 Mutageno kategorija 2. kategorija 1. R68 Toksiĉnost po reprodukciju. R45 Karcinogeno kategorija 2. R48/24 T. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R65 R67 Xn.višekratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R48/23 T.jednokratna izloţenost. kategorija 1. R68/22 Karcinogeno. R49 Karcinogeno. kategorija 1A (4) . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 2. H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju.višekratna izloţenost. kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije.

R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R63 Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju.

kategorija 1B N. hroniĉno. R50-53 N. R51-53 R52-53 R53 N.1.Toksiĉnost po reprodukciju. hroniĉno. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1. akutno. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Spiska klasifikovanih supstanci. hroniĉno. kategorija 3. kategorija 3. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. Ipak. akutno. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. . Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. R62 N. kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. kategorija 3. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju.2. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.

") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. pakovanju. Deo 3.1. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. U pogledu oblika. Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. DEO 1. slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1.7.1. Deo 1. odeljak 3. 1. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni.4 .1. boje.2. Odeljak 2. Deo 2.1.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.2.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 1. Tabela 1. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti.3 i 1.2. odeljak 1. FIZIČKA OPASNOST 1.

B Prilog 1. Deo 2. C.Prilog 1. Samoreaktivne supstance i smeše. E.7. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.8. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti . Odeljak 2. B 1. Odeljak 2. tip A. Organski peroksidi. C. Odeljak 2. 2 i 3 Prilog 1. F Prilog 1. Samozapaljive teĉnosti.11. Zapaljive teĉnosti. kategorija 1.15. kategorija 1i2 Prilog 1. Zapaljivi gasovi. kategorija 1 Prilog 1.8. Odeljak 2. D. Deo 2. Deo 2.2. tipa B. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 1 Prilog 1. 2. Deo 2. Odeljak 2. Samoreaktivne supstance i smeše. Deo 2.3. D. 2 i 3 Prilog 1. Samozagrevajuće supstance i smeše. kategorija 1 i 2 Prilog 1.10. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.2.9.12. Odeljak 2. Zapaljivi aerosoli. tip A. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2. kategorija 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. F 1. Organski peroksidi.6. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2.15.3. tipa B. E. Deo 2. kategorija 1 Prilog 1.

kategorija 1 1.Rastvoreni gas. .14. 2 i 3 1. kategorija 1.2: Zapaljivi gasovi. Deo 2. Odeljak 2. kategorija 1. Deo 2. .4.GHS03 Prilog 1. tip G. Odeljak 2. tip G. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2.Komprimovani gas. Gasovi pod pritiskom: . Odeljak 2.16. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2.Prilog 1.5.1: Eksplozivi. . Supstance i smeše korozivne za metale.1: Eksplozivi. Deo 2. 1. kategorija 2. Oksidujući ĉvrste supstance i smeše. . Deo 2. podklasa 1.5. Odeljak 2.13.4. Deo 2. Deo 2.Prilog 1. Odeljak 2.Prilog 1.Prilog 1.Prilog 1.Teĉni gas. . Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: . 2 i 3 Prilog 1.6. . Deo 2.6. . Oksidujuće teĉnosti.RashlaĊeni teĉni gas. Oksidujući gasovi. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.15: Organski peroksidi. Odeljak 2. Deo 2. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 2. . podklasa 1.5.8: Samoreaktivne supstance i smeše.

Deo 3.3.4.2. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. kategorija 1 2.1. Akutna toksiĉnost (peroralna.2.3. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. dermalna. Odeljak 3. Akutna toksiĉnost (peroralna. kategorija 1. kategorija 2 Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Deo 3.2. Odeljak 3. Odeljak 3. dermalna.DEO 2. kategorija 2 Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Teško oštećenje oka. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. kategorija 1A. 2 i 3 2.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Iritacija koţe. Iritacija oka. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 4 Prilog 1. Deo 3. Korozivno oštećenje koţe.1.1. 1B i 1C Prilog 1. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . inhalaciona). inhalaciona).3. Odeljak 3. Odeljak 3.

Deo 4. efekti na ili preko laktacije. Toksiĉnost po reprodukciju. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.2. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3. Odeljak 3.višekratna izloţenost. . Odeljak 3. dodatna kategorija opasnosti.9. Odeljak 3. DEO 3. Mutagenost terminativnih ćelija.jednokratna izloţenost. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1.1.4. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.5. 1B i 2 Prilog 1. kategorija 1A. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 1A. Odeljak 3.8. Opasnost od aspiracije. 1B i 2 Prilog 1.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.7.4. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A. Deo 3.1. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Deo 3.6. Odeljak 3. kategorija 1 2. Deo 3. Deo 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . Senzibilizacija respiratornih organa. 1B i 2 Prilog 1. kategorija 1 i 2 Prilog 1. karcinogenost.5. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.7: Toksiĉnost po reprodukciju.10. Odeljak 4. Odeljak 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

Deo 2. Deo 4. podklasa 1.H203: Eksploziv.2). podklasa 1. Nestabilan eksploziv . .Prilog 1.3 . odeljak 2.Prilog 1.2 . odeljak 2.H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. . .H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.1.1). Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost .Prilog 1. . odeljak 2. odeljak 2.1).Prilog 1.H202: Eksploziv. Deo 2. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi.1).Prilog 1.Prilog 1. . podklasa 1.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli.Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. . . . OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1. odeljak 2.H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi.H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1.Prilog 1.H201: Eksploziv.3). kategorija 2 .Prilog 1.1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . Odeljak 4. kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: .kategorija 1 . Deo 2. Deo 2. Deo 2. Deo 2. odeljak 2.5 . odeljak 2.1 . odeljak 2. Deo 2. Deo 2.3). kategorija 2 . . podklasa 1. opasnost od poţara. odeljak 2.4 . Deo 2. opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi. kategorija 3 i 4. odeljak 2. kategorija 1 .1).Prilog 1. kategorija 1 . PRILOG 4.1).Prilog 1. Deo 2. . podklasa 1.1).H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. kategorija 1 .H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi.2). .6). odeljak 2.hroniĉno.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. Deo 2.Prilog 1.Prilog 1.

. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. .11). odeljak 2.15). odeljak 2. Deo 2.Prilog 1. . kategorija 1 Prilog 1. oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi.6).H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. Organski peroksidi.8.. Deo 2. tip A Prilog 1. . odeljak 2. . odeljak 2.7). . odeljak 2. . Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše. kategorija 2 .Prilog 1.H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti.Prilog 1. odeljak 2. D. odeljak 2.8. kategorija 3 . kategorija 1 . kategorija 1 i 2 . Deo 2. odeljak 2. kategorija 1 ..Prilog 1.12).Prilog 1.. .H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. Deo 2.Prilog 1. odeljak 2.Prilog 1. F .Prilog 1. tip C. kategorija 2 i 3 . Deo 2. Deo 2. odeljak 2. Deo 2.H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše.12) . oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. kategorija 1 . kategorija 1 .Prilog 1. odeljak 2.Prilog 1. teĉni i rastvoreni gas .13.H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. Deo 2.6) .Prilog 1. .Prilog 1. Deo 2.H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju. odeljak 2. Deo 2.H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. E. . Deo 2. .10). kategorija 2 . odeljak 2. odeljak 2. tip B .H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.H280: Sadrţi gas pod pritiskom.H251: Dolazi do samozagrevanja.Prilog 1.11). Organski peroksidi.Prilog 1. kategorija 1 . Deo 2. odeljak 2.H272: Moţe da pospeši poţar. kategorija 1 .5) . Deo 2.Prilog 1. tip A .. Deo 2. odeljak 2. Deo 2. .9. kategorija 2 i 3 Prilog 1.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.Prilog 1. odeljak 2. Deo 2.8). odeljak 2. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.14). Deo 2.14): . Deo 2.H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. tip B . odeljak 2. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru.15). kategorija 2 i 3 .Prilog 1. odeljak 2.4). Deo 2.H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.13.

odeljak 3. Deo 3. kategorija 1 . . Deo 3.H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). Deo 3. kategorija 2 . kategorija 1 i 2 . moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas .Prilog 1.Prilog 1. kategorija 4 .1). .H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). .Prilog 1.Prilog 1. odeljak 3. .2). Deo 3.Prilog 1. 1B i 1C . odeljak 3. odeljak 3.H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).1) .H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. odeljak 2.2. odeljak 3. .H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). odeljak 3.Prilog 1. kategorija 1 .H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. Deo 3. Deo 3. . Deo 3.1). kategorija 1 Prilog 1. kategorija 4 .3). . Deo 3.H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). odeljak 3. . Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi ..Prilog 1.Prilog 1.H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. Deo 2.16).H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas. .Prilog 1.1).Prilog 1. kategorija 1A.2). kategorija 3 . odeljak 3.4). odeljak 3.1).1). Deo 3. Deo 3. Deo 3. kategorija 3 . odeljak 3. .3).H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.5) . Deo 3. Deo 3. Deo 2. kategorija 1 i 2 .H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije.Prilog 1. odeljak 3. kategorija 3 .1).10).H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). odeljak 3. . odeljak 3. .H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale. odeljak 2. .Prilog 1. kategorija 1 . 1.Prilog 1.Prilog 1. Deo 3. odeljak 3.H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). kategorija 2 . kategorija 1 i 2 .1).Prilog 1.H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe.

Prilog 1.jednokratna izloţenost. kategorija 1A i 1B . odeljak 3. kategorija 2 . Deo 3.7). ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .1).H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija. . astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa.Prilog 1. odeljak 3. odeljak 3. kategorija 2. odeljak 3. Deo 3.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. .H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. Deo 3. Deo 3. odeljak 3.Prilog 1. kategorija 1 . odeljak 3.Prilog 1.Prilog 1.5). efekti na ili preko laktacije. odeljak 3.H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. iritacija respiratornih organa .Prilog 1.Prilog 1.H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. . kategorija 4 . kategorija 3.8). .H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. Prilog 1. kategorija 1 . Deo 3. odeljak 3.4). odeljak 3. Deo 3. kategorija 2 .5). .H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). Deo 3.8). Deo 3.H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost.6). odeljak 3. Deo 3.8). .7). kategorija 2 .H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju. . Deo 3.6) . ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .7). . kategorija 1A i 1B . .8). odeljak 3. . kategorija 1A i 1B Prilog 1. . dodatna kategorija . odeljak 3. kategorija 3. Deo 3. odeljak 3.Prilog 1.Prilog 1..H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.Prilog 1. .jednokratna izloţenost. Deo 3.Prilog 1. Deo 3. narkotiĉko dejstvo .

ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .1). Deo 3.EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo. hroniĉno. akutno. Deo 4.Prilog 1.H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1) DEO 2. odeljak 4. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: ." .Prilog 1.9) .EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas.H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu." ." .3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu .Prilog 1. kategorija 1 .Prilog 1.H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Deo 4. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2. odeljak 4.EUH 018: "Pri upotrebi.. hroniĉno. odeljak 4. hroniĉno.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu." .EUH 014: "Reaguje burno sa vodom.Prilog 1. . odeljak 4.Prilog 1." . odeljak 3. kategorija 3 . Deo 4. odeljak 4. kategorija 4 .H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. . Deo 4. 1. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: ." .1).H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.višekratna izloţenost. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . odeljak 3.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru.2. kategorija 2 .1. Deo 4. hroniĉno.EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside. kategorija 1 . kategorija 2 . ." 2. Deo 3.EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.višekratna izloţenost. kategorija 1 . .1). moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1).9).Prilog 1.

EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev.EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum. Pri upotrebi nastaje opasan dim. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta." .Prilog 1.EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe." . Trenutno lepi koţu i oĉi.EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe." ." .EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.EUH204: "Sadrţi izocijanate. DEO 3." . Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas." ." ." . Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Deo 5.EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo." .EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ." ." (Opasnost po ozonski omotaĉ .EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).3.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke.." . Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti. Moţe da izazove alergijsku reakciju. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE .EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe.EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju)." ." .EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas. Opasnost. Moţe da izazove alergijsku reakciju.1)." 2." ." ." ." . Ĉuvati van domašaja dece. odeljak 5.EUH202: "Cijanoakrilat. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.EUH201: "Sadrţi olovo.EUH203: "Sadrţi hrom(VI).EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima.

1B. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . 4. 22. eksploziv Odeljak 2. kategorijama i uslovima za njihovu primenu.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2. i 5. Odeljak 3.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe.opšte Ako je potreban medicinski savet. 3. 1B.7) . 2 Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Deo 3. ovog pravilnika. 2 (Prilog 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli. i 28. Obaveštenja o merama predostroţnosti . Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. 1A. Tabela 1. sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi.PRILOG 5. 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. R102 Ĉuvati van domašaja dece. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. 1B. Deo 2. Odeljak 3. 2 Deo 3. 1A. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl. Deo 3.

3 1. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 3. 2 1A.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. obavezno proĉitati Odeljak 3.1. 1. Deo 2. 1B.7) Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. 1.3. 1B.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1. C.5 1. 2 1A. Deo 2. 2.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 3. 3 1.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. .7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina. Deo 3. 2 1. B. 2. F 1. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. C. 1B.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. 2. 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. D. 2 1. Deo 2. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 3. Deo 2.2. 2 Tip A.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1.10) Organski peroksidi (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. E. E. Odeljak 2. 2 Podklasa 1. Deo 2. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. Deo 2. (Prilog 1. Odeljak 2.4.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A. Deo 2. Zabranjeno pušenje. Deo 2. B. D. Odeljak 2.

" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom. Odeljak 2.. Odeljak 2.. (Prilog 1. Deo 2. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala.. Deo 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. 2. E. 1. F 1. Odeljak 2.8) 1. D. Odeljak 2.13.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. 3 ". Deo 2. Odeljak 2. "..."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A. Odeljak 2.. 2... Deo 2.Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja. 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. E. inkompatibilne materijale." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. ". 3 1 1 1. Odeljak 2. C. supstance i smeše (Prilog 1..10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 ".. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/. Odeljak 2. F ".14) Organski peroksidi (Prilog 1./ zapaljivih materijala. C. B. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2. B... D.. Odeljak 2..3) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1...14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.13) 1 2. Deo 2. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. 3 ". 2. Deo 2. 2 . Deo 2. 2 1 Tip A.

3 Odeljak 2. 1. 2.ako isušivanje povećava 1. Deo isparenja stvaraju opasnu 3. Odeljak 3. 2. Deo 2.3. Podklasa .8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 2.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. 1. Deo 2.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1. R230 Drţati nakvašeno sa. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. originalnoj ambalaţi. 1.. 1. 1. zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 3.. Odeljak 2. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara. opasnost od eksplozije.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 2.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage. nitroceluloza).12) ". Eksplozivi (Prilog 1. 3 inertnim gasom. C. 3 ĉvrsto zatvorenu. D. Deo 2. Odeljak 3. Odeljak 2. Deo 2.2. 3 Deo 3. E. B. (Prilog 1.. Deo 3.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. F Odeljak 2. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1. iritacija respiratornih .8) .. 2.kontakt sa vodom.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. Odeljak 2. 2.." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost. 1.1. Deo 2. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.

Odeljak 2. F 1 1. 1. 2. Odeljak 2. B. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu.1) Tip A. E. 3 . Deo 2. 2 . Deo 2. D.15) Korozivno za metale (Prilog 1.15) Eksplozivi (Prilog 1.3. elektrostatiĉki osetljiv 1. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. D. B. R240 i oprema za Odeljak 2.. .7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi. Odeljak 2. Deo 2.2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.6) statiĉkog 1.ako je eksploziv 1.R235 Ĉuvati na hladnom. Deo 2. D. E. Deo 2. 1. ". F Podklasa .. Organski peroksidi (Prilog 1. F 1. Deo 2.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. B. Deo 2. Deo 2. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. 2 Tip A. Odeljak 2.6) pretakanje.. 2. Koristiti opremu koja Odeljak 2. 2.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/. 3 . Odeljak 2. Deo 2. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1. C.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu.6) 1. Odeljak 2. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1. Odeljak 2.4.1.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2 1. C.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. Deo 2. C." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. 1. 3 Tip A. E. 2..ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.5 .11) Organski peroksidi (Prilog 1. 1. Odeljak 2. Deo 2. (Prilog 1. 2. Odeljak 2.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. 3 1. 1.

4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti. 2 (Prilog 1.5 grubog rukovanja. 1. 1. Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3..8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. Deo 3. Deo 3.4) Eksplozivi (Prilog 1.3. Odeljak 2.elektriciteta. Deo 2. 2 paru/ sprej (Prilog 1. 1. Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima.2) Toksiĉnost po reprodukciju .9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 3. Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 3. 1A. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. .efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 2 Deo 3.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.3) 1 Podklasa ". 1C Odeljak 3. Odeljak 3."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1. Odeljak 2. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. ĉak ni kad su iskorišćeni. 1 Odeljak 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1. Deo 3. 1. Odeljak 3.. Deo 2. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. Odeljak 3. 4 Deo 3. 1B. treba da naznaĉi vrstu 1.4.2.4) magle/ pare/ spreja. 1.1.

Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.. Deo 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. (Prilog 1.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima.2) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 odećom. 1B.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja.9) Ne jesti. 2 Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja. 1..2) Iritacija oka ". Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. Deo 3.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 3. 4 . Deo 3.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3. 1. 3. Deo 3. 4 Deo 3. 2 Oprati .. 2 ekspozicija (Prilog 1. 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. koţom ili dermalna (Prilog 1..1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju . reprodukciju . Odeljak 3. Deo 3.3) nakon rukovanja. 1C Odeljak 3. 2. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2. 1A.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. 2 Deo 3." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1.

4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom. Deo 3. 2 (Prilog 1.peroralna (Prilog 1. Deo provetrenom 3. 2. 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. 4 Deo 3. Odeljak 4.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1. . 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 4.1) ţivotnu sredinu. Odeljak 3. 3. 1 odelo van radnog Odeljak 3.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1.ako to nije naĉin (Prilog 1. Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. Odeljak 3. R273 oslobaĊanje u korišćenja. Deo 3. 2 Deo 3.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Deo 3.4) mesta. Deo 3. 1. Deo 3. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ .7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1.8) prostoru.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 2.1) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. Odeljak 3.

2 (Prilog 1. 3 Odeljak 2. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. Deo 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1.4.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1.5 Naznaĉiti zaštitu za lice. 2. E. 3 Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. C.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. .7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 2 (Prilog 1.14) Organski peroksidi Tip A. 1. B. Odeljak 5. (Prilog 1. 2.3. E. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 2. Deo 2. B. 1.2. Odeljak 2.1) Eksplozivi (Prilog 1. D. 3 (Prilog 1. C. F Odeljak 2. zaštitne opreme. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 4. 1 Odeljak 2.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1. Deo 2. 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 2. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. naoĉara i zaštite za lice. (Prilog 1. 1. Odeljak 2. Odeljak 2.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Deo 2. D.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 2. 1. Deo 5.1. Deo 4.

4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 2. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi. Deo 3. 1B.3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.13) R283 na plamen/ vatru. Odeljak 2. Odeljak 3. 1B. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 3. Odeljak 3. 1B. Deo 3. Deo 3. Deo 2. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2. naoĉara i zaštite za lice.Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 1A. 1B. Odeljak 2. 2. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. 2 1A.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1A. Odeljak 3. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. Odeljak 3.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Nositi odeću otpornu Odeljak 2. 4 opreme. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice. 1 1 . Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 2 1A. Deo 3. Odeljak 3.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.

4 2 1 . 2.1) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2. 2 Tabela 3. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1. svetlosti.4) 1A. Deo 3.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. 1C 1 1 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 2. opremu za zaštitu Odeljak 3. Deo 3.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1.11) 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.4) respiratornih organa. Odeljak 3.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 2. organa.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 1B. Odeljak 2. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom. Deo 3. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 3. 2. (Prilog 1. Deo 3. 3 1. 3.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom. Odeljak 2. Odeljak 3. 3. zapaljive gasove Zaštititi od vlage. 1 1. Deo 3. Odeljak 2. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3.

Deo 3. 3. Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 3 1A. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1C 1 3 3 1A. Deo 2. 1C 1.14) 1. 1C 1 2 1 1 . Deo 3.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ .3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 3. 1B. Deo 3.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1. Deo 2.3) Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2.jednokratna izloţenost.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1B. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 2.jednokratna izloţenost. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2. 4 1A.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. 2. 1B.

2 1A. Deo 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. 2 1A. 1B.jednokratna izloţenost (Prilog 1. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ . 1B. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1A. 1C 1 1 3 . Deo 3.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A. Deo 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. koţe (Prilog 1. 2 Dodatna kategorija 2 1.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. Odeljak 3. 1B. Deo 3. 2.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. Deo 3. 3 1. Deo 3.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ . Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. 1B. 2 1.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.

Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.2) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. 3 2 1 1A.8) Iritacija koţe (Prilog 1.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje. Odeljak 3. 2 . Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1B.1. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna osećate dobro. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. (Prilog 1. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. Deo 3. Deo 3. 4 4 3 3 2.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.5) obratiti lekaru.jednokratna izloţenost (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. izloţenost. Odeljak 3. Deo 3. 2 4 3. Deo 3. Deo 3.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . ako se ne organ . 1 1.

višekratna ne osećate dobro. Odeljak 3. Deo 3. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ". Deo 3.2) Akutna toksiĉnost - 1A. Deo 3. 1B." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.jednokratna izloţenost (Prilog 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1B. .. Deo 3. mišljenje." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Deo 3.Karcinogenost (Prilog 1.. Odeljak 2. ". Deo 2.. Odeljak 3..1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3.. ako se organ . 2 ako je potrebno. 2 ". Odeljak 3. Odeljak 3. . izloţenost (Prilog 1.ukoliko treba hitno primeniti antidot.proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju..." Naznaĉiti dodatna 1A. . Odeljak etiketi). 1 1 ". Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.7) Toksiĉnost po reprodukciju .. Deo 3. Deo 3. Deo 3. ". 2 Dodatna kategorija 1.ukoliko treba hitno primeniti antidot. 1C uputstva za prvu pomoć.5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ".. Odeljak 3.8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. 2 1A. 2 1." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere ." na ovoj 1. 1. 3. 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1..7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje." na ovoj etiketi). Deo 3.9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.ukoliko treba hitno primeniti mere.. . ". Odeljak 3.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere....2) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. 1B. 2 RashlaĊeni teĉni gas ". ..

Odeljak 3. 1C 3. Deo 1A. 1B.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. . Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 3.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. ".9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. 1. dermalna (Prilog 1. Odeljak 2.. 2 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 3.10) umotati u vlaţne zavoje.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2.10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. Deo 3. Deo 1A. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1C 3. Odeljak 2. 1 koţe ili osipa: Odeljak 3. koţe.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. 3 koţe: Odeljak 3. 2. 4 Deo 3. Odeljak 2. 3. Deo 2.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2.1) Isprati usta. 4 uputstva za prvu pomoć. 2 . 2.. Deo 3. Odeljak 3. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 1B.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. Odeljak 2. Odeljak 3.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.10) Supstance i smeše 1.1) 3.(videti ". Odeljak 3. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 1 Deo 3. .2) Ne izazivati povraćanje. Odeljak 3." na ovoj etiketi). Deo 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.

Odeljak 2. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. uĉiniti.4) koji ne ometa disanje.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. 1C 1 2 1. 1B.jednokratna izloţenost.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ .3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. prolazi: Odeljak 3. Deo 3.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost. 4 1A. 3. Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. da se odmara u poloţaju Odeljak 3.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano. Deo 3. Deo 3. Ne trljati (Prilog 1.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Nastaviti sa Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 2. Odeljak 3. povreĊene površine. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1. Deo 3. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 1C 3 3 1 . Odeljak 3.3) ispiranjem. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. (Prilog 1. 2. Deo 2. 1B. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. Deo 2.

3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1C 3. 1B. 2 vode. Odeljak 3. 1B. 2 sapuna i vode. Odeljak 2.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. 2. 2. Odeljak 3. 3 Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću. Deo 2. 4 Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. dermalna (Prilog 1. Deo 3. Deo .2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1B. 1C 3. (Prilog 1. Deo 1A. Deo 3.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2 Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. 1 Hitno isprati Odeljak 2. 3. Odeljak 3. 3 Odeljak 2. Deo 2.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 1A. 1 (Prilog 1.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 3.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se. 3 Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. 1. Deo 3.1) Korozivno oštećenje 1A. 1C koţe (Prilog 1. 1 Odeljak 3. 1. Deo 3.

3 Deo 3.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 1A.2) Iritacija koţe (Prilog 1. P370 U sluĉaju poţara: 3. Deo 2. 4 Deo 3.12) .1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. B. Odeljak 2. 1 Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 2.1) 1. Odeljak 2. 1.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. Odeljak 2. 2. 2 (Prilog 1. Odeljak 3.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 2. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe. 2 Odeljak 3.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.4. Odeljak 3.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. C. 1. 3 Odeljak 2. D. Deo 2. (Prilog 1. F Odeljak 2. Deo 3. 2.2. 1 Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. E. Deo 2. 1C 3.3. 1. 2.1. 1. 1B. 1.

14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2.3. Deo 2. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2. Odeljak 2. Eksplozivi (Prilog 1. osim ako se P377 (Prilog 1. Deo 2. 1..4.4: municija i njene 1. Deo 2.. Odeljak 2..1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti.2.2. Odeljak 2. komponente.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Tip A.1.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. 3 1. Odeljak 2. 2 ". Deo 2.4 municija i njene komponente. 2. 1 1. Odeljak 2. 1 1 Zaustaviti curenje. 1. Deo 2.ako su eksplozivi 1. 2. Odeljak 2. 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.5 .osim ako su eksplozivi Podklasa 1. 1. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive.1) 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1.. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti. Odeljak 2. Deo 2.4: Podklasa 1. 3 . 2.1) Eksplozivi (Prilog 1. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti . za gašenje. 1. 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . 1. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin. 1.1.3.4. Deo 2.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Deo 2. Eksplozivi (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije. Odeljak 2.2) na bezbedan naĉin.

B (Prilog 1. Deo 2. 1. supstance i smeše 1. 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.4.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 1 Odeljak 2.2. 2. 2. Deo 2. Odeljak 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2.1) 1.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik.3.1. D. Deo 2. B. eksploziv Odeljak 2. Deo 2. 1. Deo 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. E. F Odeljak 2. Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. C. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Odeljak 2. 1. 1.6) odgovarajuće sredstvo .13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Odeljak 2. (Prilog 1.P380 Evakuisati oblast. 1. 2 (Prilog 1.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. 3 Odeljak 2.14) .

Deo + povraćanje. Deo 3.2) 1.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. Ne izazivati koţe (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1. Odeljak 2.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. Odeljak 3. AKO SE PROGUTA: Deo 3. Deo 2. Odeljak 4. ukoliko se ne Deo 3. 1B. Odeljak 3. 4 2 . 3. Deo 4. 2 1. Iritacija koţe 1 1 1.1. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 3. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1. Odeljak 4. P350 sapuna i vode. Deo 4. P334 zavoje.1) P352 vode.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1. 1C 1 1. Odeljak 3. Deo 2.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj.9. Odeljak 3. 2. 2 3. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta.) osećate dobro. Odeljak 3.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1.Ukloniti sve izvore paljenja. P312 lekara. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Odeljak 2. materijalne štete. Deo 2.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 2.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. (Prilog 1. 3 1 4 1A.

Odeljak 2. 3. (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 1C 3 3 1 1A. 4 1A. 3 1A. 2. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva. Deo istuširati se. Odeljak 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano. 1B. Odeljak 3.6) skinuti svu kontaminiranu odeću. 1C 1. Odeljak 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 2. 3.3) 1 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4) koji ne ometa disanje. Deo 3. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3. Deo 3.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ .1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1. 1B. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje. Nastaviti sa ispiranjem. Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3. 1C 1 2 . ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3.3) je to moguće uĉiniti. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. 1B. Deo 3. da se odmara u poloţaju Odeljak 3.

8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1. Odeljak 3.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće. 1B. Deo 3. Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju .4) savet/mišljenje. lekara. 2 .14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . 3. Odeljak 3. Deo 3.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. lekara. ĉestice sa koţe. 2 1A. Deo 3. 1B. Deo 3.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1. Odeljak 2. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 2.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 2. Deo 3. Deo 2. Deo medicinski 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. 2 1A. 1B. Odeljak mišljenje. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. medicinski savet/ Odeljak 3.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Odeljak 3. Odeljak 2.2) mišljenje.

6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo. Odeljak 2. 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2. 1. Deo 2.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje. Odeljak 2. C.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. Iritacija oka (Prilog 1. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti .. Odeljak 3. 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. (Prilog 1. 3 Odeljak 2. 3 (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. D. B. Deo 3..14) Eksplozivi Podklasa ".. Deo 3. Deo 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Odeljak 2. Deo 2.zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 2. 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 3 Odeljak 2. F Odeljak 2. 2 (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A.. E. Deo 2.ako upotreba vode povećava rizik. Deo 2. 2. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1. . Deo 2. . za gašenje. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara. Deo 2. Deo 2. 2. Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.

B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 1.3. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1. Deo 2. 1.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom.1. Odeljak 2.. 2. meĊunarodnim 1. Odeljak 2.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1.5 propisima (naznaĉiti). Deo 2. 1.3. Deo 2. Odeljak 2.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.4.2. 1.skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1. P402 Skladištiti na suvom mestu.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.. Deo 2.1) ".8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 1 1 Tabela 4. 3 . Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1.1. 2. 1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. 1. Deo 2. 3 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti .5 Tip A. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2.14) 1. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast.+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast.4. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1.4) 1. Odeljak 2. 1. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije. Deo 2.6) . Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2.

2 1.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1B. Deo 3. 1B. 3 3. 2. 1C Odeljak 3. Deo 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. 2 (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. Deo 2. E.5) Kancerogenost (Prilog 1A. Deo 2. Odeljak 2. 1B. gasove (Prilog 1. 3 ambalaţi. 2. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 1.7) . Deo 3. 1B. Deo 3. Deo 3. B.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1. Deo 3. (Prilog 1. koţe (Prilog 1.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. F Odeljak 2. 1. C. Odeljak 3. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 3 (Prilog 1. 2. 2. Odeljak 3.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 1A.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem. 3 (Prilog 1. 2. D.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 3 Deo 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.

Deo 3. Odeljak 2. Deo 3.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. 1.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. E. Odeljak 2. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. 2 (Prilog 1. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 2. A. D. Deo 2. E. Deo 2.. Odeljak 2. C. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu. B. 2 3 3 1 ". iritacija respiratornih organa (Prilog 1.10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /. Deo 2.8) prelaze…°S/…°F... Odeljak 3... 2 1. Odeljak 2.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Deo 3. Organski peroksidi Tip . Odeljak 2. Deo 2. C. P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. B. Odeljak 3. F Odeljak 2. 1 1.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1.16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1. D. . Deo 2.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. Deo 3. Deo 2..8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 2. Odeljak 3.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.

D. Odeljak 2. 2.11) A. B. 2.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.. Deo 2. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1. F Odeljak 2. F 1. 1. C. D. Odeljak 3. 2 smeše(Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1.15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2 ".9) Ĉuvati sadrţaj pod . 1 Odeljak 2. A. 3 Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 2.. Odeljak 2. Odeljak 2. 3 dobrom ventilacijom. .11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1...8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2. . 3 ambalaţi. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1. F Odeljak 2. C. zatvoriti. ".ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu. gasove (Prilog 1.(Prilog 1. E. Deo 2. Deo 2. Deo 2. A. B. C. Deo 2. Deo 2.12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 2 1. E." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu. B. Deo 2...3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost. E. D. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. 1.

Deo 2. Odeljak 2. C.15) 1.2.. Odeljak 2. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti).8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . E. ambalaţe u/ na ." ProizvoĊaĉ/ Tip A. Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom.." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom. B. 3 1.1. Odeljak 2.5 1.3. 2. 2 ".. dobavljaĉ treba da E. 1. Deo 2. P235 Drţati na hladnom.3) Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2. ". 3 .odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. Deo 2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1. 1... Odeljak 2. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Deo 2. Deo 2. 1. E. D.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F. Odeljak 2. Deo 2. 2.4.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. D. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. Odeljak 2. F naznaĉi temperaturu. 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. D. Deo 2. Deo 2. Deo 2. 2. 3 Tip A. B. C. Odeljak 3.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. C.. Deo 2. B. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. P235 Drţati na hladnom. Tabela 5.

2. 1. B. Odeljak 3. 2. Odeljak 3. Deo 2. 1C 3. 2 (Prilog 1. 1. E. C. Odeljak 2. 2 izloţenost (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3. D. Odeljak 3.Odeljak 2. Odeljak 3. 1B.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . Deo 3. Deo 3.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 4 Deo 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. 1A.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. Deo 2. 2 (Prilog 1. Deo 3. 1B.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 4 Deo 3. A. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Odeljak 3. Odeljak 3. 1B. 3 (Prilog 1. 2 (Prilog 1.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1 Odeljak 3. 3. 3. 2.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. Deo 1A. 2 Odeljak 3.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.

narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.1. Deo 3. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. . Deo 4. stav 1. Odeljak 4. Deo 3. Deo 5.1) 3 1. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 4.izloţenost.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. i 1. 3. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. 2 1 1 1. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 5. Poglavlje 3. Odeljak 3.2. Odeljak 4. 2.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. 4 1 PRILOG 6.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.

2. 2 ili 3. dietil etar i 1. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru.4. navedene u Prilogu 1.2. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. 1.2. titan-tetrahlorid.1." . 1. acetilhlorid.4-dioksan." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. Deo 2. npr.1. slabijih materijala.5. odeljak 2. npr. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid. 1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas.1. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. odeljak 2.2. alkalni metali. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama.1.6. Dodatna obaveštenja o opasnosti .1. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside. 1." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše.3.1. npr. 1. EUH014: "Reaguje burno sa vodom. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru.1. 1.fizička i hemijska svojstva 1. acetilen. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive.1.1.. 1. npr.1. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici. Dodatna obaveštenja o opasnosti .2. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva.2. kategorija 1.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja. Deo 2.." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.1.

DEO 2.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu. Smeše koje sadrţe olovo ." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost.1. 1. odeljak 3.2. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2.2.1%.2. kategorija 1 ili 2. ljuštenja ili pucanja koţe. na osnovu: .10. i Prilogom 1. odeljak 3. kategorija 3. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. 1.1." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja.3. napomena 1. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. 1.1. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1.5.4. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci. Tabela 3. Deo 3. stav 9. ovog pravilnika. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. npr.1. 1.3.6.iskustava uoĉenih u praksi ili ." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama. Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. koja pokazuje ove efekte. Deo 3. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1..Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.2. 2. npr. do 2.3. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka.2.2. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.3. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe.

mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI). Ukoliko nije već naznaĉeno. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri. kada su hidratisane. Čuvati van domašaja dece. mereno prema standardu SRPS ISO 6503." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi".0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Trenutno lepi koţu i oči." Ako su dodata redukciona sredstva. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate. oligomeri. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement." 2. Opasnost. Moţe da izazove alergijsku reakciju. 2.3.4. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0. predpolimeri ili njihove smeše). na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: .0002%." 2. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje. Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0.2. sadrţe više od 0. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima)." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo.5. 2.

Pri upotrebi nastaje opasan dim. Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe. a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva.7." 2.1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. a koja sadrţi: . Moţe da oslobodi opasan gas (hlor). Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe.6. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C." 2." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.1% (m/m) ili . navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima.8. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju." 2.9. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0." 2." 2.10. kategorija 1 ili kao karcinogena.

Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3.2.10.2% (V/V) za gasovite smeše. i 3. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.1.najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0. 3. 2 ili 3.1..1.1. Deo 3. kategorija 1.. ovog priloga. 2. kategorija 1A. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0.1.1. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1. kategorija 1.4. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. kategorija 1. sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije. 3. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost. odeljci 3. kategorije 1. 1B ili 2. Tabela 1. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti.3.10. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev.2.2.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju.11." 2.1% (m/m) ili . POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. Redni broj 1. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. Deo 3.1.1.višekratna izloţenost. ili kao korozivno za koţu. DEO 3.1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu.1.1.3. sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem. odeljak 3.1. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0.10. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti . mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.

2. kategorija 2. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. toksiĉnost po reprodukciju.2. 3.2.2.1. ovog priloga ili . kategorija 1 ili 2.2.3.2. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". opasnost od aspiracije. 3.3.1. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost. . senzibilizaciju respiratornih organa.2.1. korozivno oštećenje koţe.3. karcinogenost. ili 3. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše.2.4. mutagenost germinativnih ćelija.1. Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata.1.2. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost. ili 3.1. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3.4. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu. 3.1. 3. kategorija 2.1. ovog priloga nisu potrebna. potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.1.1.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda.4. Napomene 3. a kojim se potvrĊuje da je: .1.2. 3.2.2. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. kategorije 1 ili 2.1. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi. Taktilno upozorenje 3.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje. ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683.2. kategorija 2. 3.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025.

POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29.DEO 4. STAV 3." DEO 5.Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. . OVOG PRAVILNIKA .