PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija. odeljak 4. i 4. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.3. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši. Deo 3.1.2. i 3. odeljak 1.0. Deo 1. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1.1. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1.6. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. Podaci iz stava 1.1. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja. ProizvoĊaĉ. .3. stav 3. Ako proizvoĊaĉ. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ.2.3. odeljak 3. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše.7. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama.1. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. Deo 4. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi. ovog ĉlana odgovarajući. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost.8.1. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama.5. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući.0.1. odeljak 1.1. 3. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. ovog pravilnika.9. Deo 1.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

odgovarajuće i pouzdane podatke.ProizvoĊaĉ. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona. Izuzetno od stava 1. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. Deo 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. ovog ĉlana. U tom sluĉaju. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove.1. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. III OBELEŢAVANJE 1. ProizvoĊaĉ. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1.2. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka. ProizvoĊaĉ. Tabela 1.2. ovog ĉlana. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. odeljak 1.2. ili 2) do zamene. Deo 1. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. sa takvom klasifikacijom.

4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. ako se moţe primeniti.1) ime. ovog pravilnika. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ovog pravilnika. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. ako se moţe primeniti. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . ovog pravilnika. ovog pravilnika. ovog pravilnika. 4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. ovog pravilnika. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. ako se moţe primeniti. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. ako se moţe primeniti. ako se moţe primeniti. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. adresu i broj telefona snabdevaĉa.

1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. i u Prilogu 3. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. Deo 1. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. date su u Prilogu 3.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. toksiĉnost po reprodukciju. a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. mutagenost germinativnih ćelija. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. piktogram opasnosti. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. odeljak 1. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. taĉka 2) ovog ĉlana. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. karcinogenost. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1.2. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. . Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše.

2) kontejnere za gas namenjene za propan. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. 4) odlivke metala. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. Deo 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. smeše koje sadrţe polimere. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti. odnosno kategoriji opasnosti. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. odnosno kategoriji opasnosti. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. date su u Prilogu 1. odeljak 1. Deo 2. . Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. butan ili teĉni naftni gas. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. legure. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. smeše koje sadrţe elastomere. date su u Prilogu 1. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. odeljak 2. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku.3.

Deo 1. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. odeljak 1.2. stav 3. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. i 1. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. i u Prilogu 4. Deo 2. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. Deo 1. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu.4. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime. Deo 1. odeljak 1. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. odeljak 1. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6.2. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. i 1. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu.Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Na etiketi. a koja su data u ovom spisku.1.1.4. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. u delu za dodatne informacije. u delu za dodatne informacije. odeljak 1. ovog pravilnika. . uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ovog pravilnika. a ne alternativni hemijski naziv. Deo 1.

i 4. da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. Deo 5. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. u delu za dodatne informacije na etiketi. zajedno sa pripadajućim tekstom. Na etiketi smeše iz stava 9. 1. Deo 2. Deo 3. Deo 2. odgovara više od jednog piktograma opasnosti. Deo 2. ovog pravilnika. koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". i 3. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. 2) reĉi upozorenja. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". . Na etiketi smeše iz Priloga 6. ovog pravilnika. u delu za dodatne informacije. i Prilogu 4. Deo 4. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. 4. i 9. da pruţaju dodatne informacije. Deo 3. date su u Prilogu 4. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. i Prilogu 6. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. 1. Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. "nije zagaĊujuće". Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. Snabdevaĉ moţe. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". ovog ĉlana. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. na osnovu klasifikacije.Na etiketi. kao i ime. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Dodatno obaveštenje iz stava 4.

ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše. Izuzetno od stava 4. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. kao i na odlaganje njene ambalaţe. ovog ĉlana.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. Kada supstanci ili smeši. Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. na osnovu klasifikacije. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete.

kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. Deo 2. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.1. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine. Deo 1. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode.1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. . Deo 1. boja i veliĉina piktograma opasnosti. ovog pravilnika. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. Deo 1. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6.5. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. odeljak 1. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe.5. 2. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. odeljak 1. ovog ĉlana. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja.2.2. odeljak 1. stav 1. ovog pravilnika. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju. Deo 5. Oblik.sa ĉlanom 17.

obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. ovog pravilnika. stav 1. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje. ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. ovog ĉlana. U tom sluĉaju. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 .Izuzetno od stava 1. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog pravilnika. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. ovog ĉlana. stav 1. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. reĉi upozorenja. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi.

Izuzetno od ĉlana 33. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode. Deo 3. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja.2. a da sadrţaj ne iscuri. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. odeljak 3. ovog ĉlana. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Izuzetno od stava 1.3.1. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe.2.1. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi.1. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Deo 3.1. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. i 3. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji. . ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6.2. ovog pravilnika. hranu za ţivotinje. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. odeljak 3. 3.4.

2. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. juna 2015. pakovanju. Do 1. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom. drumskim saobraćajem. godine.1. Deo 3. 2) i 3) ovog ĉlana. godine do 1. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. unutrašnjim plovnim putevima.2. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. br. stav 9. oktobra 2011. ProizvoĊaĉ. u skladu je sa uslovima iz stava 1. br. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. godine.2. juna 2015. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. odeljak 3. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. 59/10 i 25/11). . br.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. oktobra 2011. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine proizvoĊaĉ. a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. a smeše od 1. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. godine. oktobra 2011. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Deo 3. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. Do 1. pakovanju. odeljak 3. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. taĉ. ili Pravilnikom o klasifikaciji. 1). pakovanju. oktobra 2011. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu).

59/10 i 25/11). a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. br. pakovanju. PRILOG 1. godine. godine do 1. pakovanju. 59/10 i 25/11). 59/10 i 25/11). obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". juna 2017. ProizvoĊaĉ.Ako su supstance stavljene u promet pre 1. juna 2015. pakovanju. godine. oktobra 2011. br. juna 2015. uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. oktobra 2011. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. Definicije . Ako su smeše stavljene u promet pre 1. godine. godine. pakovanju. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". br. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. br. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine. pakovanju. godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. 59/10 i 25/11) do 1. br. decembra 2012. a klasifikovane su. ProizvoĊaĉ. a klasifikovane su. ProizvoĊaĉ.0. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. juna 2015.

stav 3. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju. Klasifikacija supstanci i smeša 1.0.1. ovog pravilnika. odnosno procenu rizika. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara). Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka. i 2. odnosno procenu rizika.3 kPa.1.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101.0. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101.1.3 kPa. stav 3. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. Pravilnika 1. stav 3. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv. 1. 1.2.1. ovog odeljka. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7.1. stav 3. stav 3. 1. Upotreba postojećih podataka 1.0.1.1. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7.0. .1. ovog pravilnika.

Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa. izmeĊu ostalog. mogu imati dovoljan kvalitet. .1. 4) validnost metode za posmatranje efekta. 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak.1.1. Quantitative structure-activity relationship . 1. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. stav 3.3. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara.1.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima.0. 1.0. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama.(Q)SAR. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. odnosno od predvidljivosti efekta. 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti. podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora.0.3. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: .moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.1. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.2. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora.

.1. što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.5. 1.0. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi. odnosno procenu rizika i . u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: .rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije. . Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. toksikološka i ekotoksikološka svojstva. odnosno procenu rizika. . U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska.podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. .4. efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. 1.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.1. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma. . . supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. Ako se primenjuje pristup grupisanja.rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.0.

Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude.1. analogijski pristup).4. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka.1.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. odnosno procenu rizika. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. 1. 1. ovog pravilnika. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost.1. tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki. 1. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. . Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. ovog pravilnika. .1. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi.U svakom sluĉaju rezultati moraju: . nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. st.1.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.1.1. 1. a kada su ovi podaci u suprotnosti. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata. naĉinu ili mestu njihovog delovanja.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. 3. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. a u skladu sa ĉlanom 8. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana. stav 5. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja. Odgovarajući. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim.1.3. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. . potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. i 4.1. iskustva o efektima na ljude.1. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine.1. kao i rezultati studija o mehanizmu. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci.2.

2. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3.1. ovog priloga ili .opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3.2. i 10.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. 1.1.1. prihvata se niţi stepen klasifikacije.1. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11. i 5.1. ovog priloga. ovog priloga. ovog priloga).1. M-faktori i opšte granične vrednosti 1. kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. ovog priloga. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava. Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. 1. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4.2.2. Specifične granične koncentracije.1. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu.1. odeljak 4. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. 4. odnosno ona koja ima niţu vrednost. 1. ovog priloga.1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. Graniĉne vrednosti 1. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. 9. i 5.1.1. ovog priloga ili .2. ovog pravilnika.1. ovog priloga ili . ovog priloga: .2. ovog pravilnika.1.1.5.2. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. 4. Kada ovakvi podaci. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati. ovog priloga: . Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude.2.2.1.

3. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva. ovog priloga.3.1. a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše. odeljak 4.3.1 (2) ili < 1% kada je neophodno.1.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno.3.nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša.odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1.3. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: . kategorija 1 . videti 4.1. .1. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili . za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.hroniĉna. ovog priloga. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše.. 1. i Dela 4. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše. ovog priloga.1%(3) 0.hroniĉna.kategorije 1-3 .3. Tabela 1. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3.akutna.1.3.2. videti 3. stav 4.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4. videti 3. kategorija 1 .1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima.1. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti.1% kada je neophodno. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: .1. ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8.1 (3) ili < 0.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.3.1 1. kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0.

i Delu 4.3. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe. 1.metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3. 3. . pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti. . 3.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2).1.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše. kada je reĉ o tri smeše (A. 3. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja. 3. .1.3. 1. 1.2. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.9. odeljak 4. U tom sluĉaju. odeljak 3.. ovog priloga. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća. 3. mora se uraditi nova procena. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ.10. odeljak 3.1.1.3. i 4. 3.8. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula). oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B. ovog priloga. Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B.3.4. i Delu 4. 3.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše.10. odeljak 4. 2) C+B za koje vaţi sledeće: .2. . Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.3. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke. 1.2.1. 3. 3. 3. B i C) sa istim opasnim sastojcima.1.3. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B.1.5. .9.1.u sluĉaju akutne toksiĉnosti.3.8. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti.

2.1. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika. dijagonala postavljenih horizontalno. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete.2. 1.1. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1.9. 3. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.2.3. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. ovog priloga.3.2.2. ovog priloga. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.6. 3. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.5% 2. ali ne sme biti manji od 1 cm2. i 3.2.2.1. Tabela 1. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3.1.4. stav 2.1. 3. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv.3.1.3.1.1.3. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima . pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola. Obeleţavanje 1. 1. odeljak 3.1.8. 3.7. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1.3.3.2.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1.

na etiketi se moţe nalaziti generiĉki. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17.3.2. legure. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci. 1. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju .2. ovog pravilnika. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas . U ovom sluĉaju.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje.2. smeše koje sadrţe polimere.3.3. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1.4.3.3.10.3. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti. sa ili bez ventila.10. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu. Za odlivke metala.3. dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1. Odlivci metala.4.U skladu sa odredbama ĉlana 23. ovog priloga. kontrola. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu. Ukoliko su propan. ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost.3. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana. 1.2. 1.4.Etikete za upozorenje". 1. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3. smeše koje sadrţe elastomere 1. namenjene za prenosive aparate . u skladu sa odredbama ovog priloga. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa.Proizvodnja. legure. i 3. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3.1.3. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.2.10.3.3.1.2. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu.1. ispitivanje i obeleţavanje. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. 1.

kategorija 4. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata. ovog priloga. 1.4. 1. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . .višekratna izloţenost. kategorija 2. 1.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . . bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.1.4.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . kategorija 2. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet. . kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. .5. Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1.korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema .jednokratna izloţenost.3. ovog priloga.2. . . uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. 1. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga. kategorija 2.hroniĉna. moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive.4.akutna toksiĉnost. kategorije 2 i 3.4. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima.2.teško oštećenje oka/iritacija oka.1.3. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24.

kategorija 1.5.Oksidujuće teĉnosti.1. tip C. sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti. Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1.2.Samoreaktivne supstance ili smeše. stav 4. ovog pravilnika 1. . 2 ili 3. .1. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. stav 1. kategorija 2.1.5.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje. 1..5. .1.Gas pod pritiskom. ." ili: "ekstrakt.5. .. 1. kategorija 2. kategorija 1.1. identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17. ... kategorija 2 ili 3.5. ovog pravilnika 1. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. ovog pravilnika. stav 2.Zapaljive teĉnosti. . 1.5. ovog pravilnika." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. kategorija 1 ili 2.Oksidujući gas.2.5. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi.Supstance i smeše koje se same zagrevaju. E ili F.2. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29.Za supstance koje se nalaze u prirodi. D.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.1.2.1. taĉka 2) ovog pravilnika. . ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše. Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1.

Piktogram opasnosti. hroniĉno. kategorija 1.2. kategorija 1 ili 2.2. . 1. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale. . kategorija 3 ili 4. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: .2.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17.Zapaljivi gas.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.višekratna izloţenost. kategorija 4. kategorija 2. akutno. . D. . pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu.5. .Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.5. E ili F. hroniĉno.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.1.jednokratna izloţenost. . primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli.Iritacija koţe. 1. kategorija 2.3. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. 1.Iritacija oka. .1.Akutna toksiĉnost. kategorija 2 ili 3. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: .Organski peroksidi. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa. tip C. pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu. . kategorija 2. kategorija 2..Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 ili 3.2. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. .5. .2.

1. pojava vatre.1. FIZIČKA OPASNOST 2. 1. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1. dima. DEO 2. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije.1. osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni. Definicije 2. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas.1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml. Odredbe iz odeljka 1. Eksplozivi 2.2. 1) i 2).3.2.1.2. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša.5.1. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. toplote ili buke i 3) supstance.1. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini. . 2) eksplozivni proizvodi.5. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ.1.2. 2. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. ovog pravilnika. transporta i korišćenja.5. kao što su izbacivanje projektila.1.2.1.1.

i to trenutno). Tabela 2. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine. smeše i proizvodi iz ove klase.1.2. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta.1.1. 5) Podklasa 1.2. 3) Podklasa 1.supstance.2. 2) Podklasa 1. 2.1. 2. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.3 Supstance.1. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja. u ovom prilogu.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Supstance.2. .1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila.2. 6) Podklasa 1. koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv. 2. koja je data u ovom prilogu.Namenski eksploziv je supstanca. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1 Supstance. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1.4 Supstance. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju. Kriterijumi za eksplozive . ali ne i do masovne eksplozije i to: . i to od serije 2 do serije 8.1.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju.2 Supstance. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja. Supstance.3. 4) Podklasa 1.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila.supstance.1. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi.

Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta.4. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.6. Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1. Priruĉnika o ispitivanjima i 1.5 .6. koja je data u ovom prilogu.3.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).6 eksploziv 1.1.3 1. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti.1.2 1.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1.2.2. Tabela 2. ovog priloga.4 1. 2. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi.1.2.1.6 kriterijumima). Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance. 2. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv. opasnost od masovne eksplozije". Napomena uz Tabelu 2.1 1.1. smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1 -1. treba da budu ponovo ispitani.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2. do 1. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna.1.2. pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti.

3 i 4).1. Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).13. udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2. Eksploziv. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5. . Klasifikacija supstanci.4. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2. eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. koja u emulziji.1).o opasnosti Nestabilan Eksploziv.14. odeljak 1. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6.1. opasnost od poţara.1. Procena da li je supstanca ili smeša. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. 6 i 7).4.

1.1.1. koje su date u ovom prilogu.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem.1. proizvoda. ukljuĉivanjem u sastav smeše. do 2. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2. npr. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance. u sluĉaju neosetljivih eksploziva. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . pakovanja ili na drugi naĉin.4.1. Slika 2.

1. izd.1. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . Model propisa.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta.2. Slika 2. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance. 15.2. odeljak 2. rev.

.(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2.

3. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .1.Slika 2.

.

Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.4.Slika 2. Skrining ima za .1.1.4. Postupak klasifikacije emulzija.2. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.

Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti.1. Zapaljivi gasovi 2.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti.3. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6.3. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva. mora se primeniti procedura za prihvatanje. .1 u Dodatku 6.4. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Kriterijumi za klasifikaciju . mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.2. 2. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). ukljuĉujući kiseonik.2. 2.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.manja od 30% po masi. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3. 2. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2. 2.manja od 15% po masi.3 kPa. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa.4. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne.1. ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija.2. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok.2.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije.

Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.1. pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.2. koja je data u ovom prilogu. 2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova . videti odeljak 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili.2. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.2.1. Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . Napomena: Za klasifikaciju aerosola.2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .3. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .3 kPa.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione . u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 2.4. Tabela 2.2.odlaganje 2.2.2. koja je data u ovom prilogu.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu.2. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi.2. ovog priloga. drugaĉiji od onih iz kategorije 1.2.2.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.

u obliku paste ili praha. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka.3. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2.sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). Definicija Aerosol.3.4 i 31.2.6. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu.7. 2.4.1(1) . kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.1. kao pena. npr.3.zapaljive gasove (odeljak 2. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola. odnosno aerosolni raspršivaĉi. odeljcima 31.2.: . sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu.3.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Slika 2.3. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Kada nema dovoljno dostupnih podataka. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. 2.2. Zapaljivi aerosoli 2. 31. moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") .3. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2.2.1. ovog priloga). Slika 2.za zapaljive aerosole .2.zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C.3.3. .1. .3. sa ili bez teĉnosti. ukoliko je neophodno.1. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala. i sa Delom III.5.2. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive. ovog priloga). hemijske toplote sagorevanja i. ovog priloga.

3.1.za aerosole u spreju .1.3.Za aerosole u spreju. (2). pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.3. Za aerosole u obliku pene. Slika 2. (3).1(2) . pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

4. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: .6. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti .6.6. Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta.1. 2.merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.6.6.6.6.2.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku. Model propisa.1. 2. . koja je data u ovom prilogu.2. Tabela 2. Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3. koja je data u ovom prilogu.1. Podaci se mogu pronaći u literaturi.kritiĉna temperatura.6. Tabela 2.2.5. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem.vrednost napona pare na 50°C. . Zapaljive tečnosti 2.

2.6. 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju). Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti .4.4. Ukoliko podaci nisu dostupni. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2. 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše. pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja).prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti .reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti .odlaganje 2. Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu. bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri. Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.2. taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem. .6.4.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti . kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti.).6.4.6. kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.3. aditivi i sl.

Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3. (6) Gmehling and Rasmussen.4.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja . Definicija .6.3.7.4.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . koja je data u ovom prilogu.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.3. estri (izuzev akrilata) i voda. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2.6.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti . Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja . Deo III. kao i reaktivne akrilate.7.3.H8.4.6. Tabela 2. etri. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno. Ind. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici. alkoholi.4.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja . ______________ (4) Do danas. 2.4) teĉna faza homogena. Fundament. 21.6. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka.6. 2. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja. dobijeni negativni rezultati.5.Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja . Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2. 186. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6). (1982) 2. Eng. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti. metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka.1.

Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2. 2.2.7. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2. 2.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. prilikom snabdevanja ili transporta. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. koja je data u ovom prilogu. Supstance i smeše u obliku praha.3.3.1.2.7.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.2.videti odeljak 2.1.7.2.2. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe.2 mm/s.2.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N. na primer.7.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre. u skladu sa Tabelom 2.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. odeljak 33. .2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Ukoliko je. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.1. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala . granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre. Tabela 2. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi.7.7. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.1 koja je opisana u odeljku 33.7. 2.1. koja je data u ovom prilogu.7.2.7.

8.15.Tabela 2. ovog priloga.2. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha).skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .8. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji.14.odlaganje 2.1.1.2. . Kriterijumi za klasifikaciju 2.1.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2. ovog priloga.8. sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2.2.8.1.1. Samoreaktivne supstance i smeše 2.8.13. organske perokside ili kao oksidujuće. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.1. ovog priloga.2. ovog priloga. 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 .prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 . Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive.2.8. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.2. 2.8. Definicija 2. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja.7. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru. ili 2.

koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2. kada se nalazi u originalnom pakovanju. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A.8.detonira delimiĉno. B. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. C.8. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji.ne detonira. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 3) ili 4) ovog priloga. . klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E.uopšte ne detonira. ovog priloga). a ambalaţa se naknadno izmeni. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće. kada se nalazi u originalnom pakovanju.2.3. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.8. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A.1.2.2. Ovakva smeša. ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji. E.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg.3 2. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo.2. 28. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . 28. 2. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva.3 i Tabelu 28. odeljak 28. 2).3.1. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C.2. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji.2. D. kada se nalazi u originalnom pakovanju.8. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. 1). klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B. kada se zagreva u zatvorenom prostoru. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . taĉ.

2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. tip G. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.1. 2.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C.8. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja.2. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja.8. niti eksplozivnu moć.4. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F.1. a ambalaţa se naknadno izmeni. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II.8.8. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. koja je data u ovom prilogu.3. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg). Tabela 2.

odeljak 20.3. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno.2.3. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama. za pakovanje od 50 kg.4. Samoreaktivne supstance i smeše .8. 2.4.4.3. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje.8. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Slika 2. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1.8.1 i A6. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1. 2.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.1.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta). koja je data u ovom prilogu.8.

Definicija .1.2.9.9. Samozapaljive tečnosti 2.

31. Dodatna uputstva za klasifikaciju .1.2. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.9. 2.9. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu.2.3 iz Dela III. Tabela 2.4. ĉak i u malim koliĉinama.3.9.9. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.9. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2. koja je data u ovom prilogu. 2.9.5.9.1. odeljak 33. ili pali. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. Tabela 2.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se.

10. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. prilikom snabdevanja ili transporta.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr. 2. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se. danima). na primer. Tabela 2. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.10.10. 2.2.1. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2. Ukoliko je. Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom . 1. Tabela 2. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj.2. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.1. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.10. 2. odeljak 33.10.3.4.10.10.1. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. ĉak i u malim koliĉinama. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.2. koja je data u ovom prilogu.2 iz Dela III. koja je data u ovom prilogu.10.3.

koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije.11. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.4. Samozagrevajuće supstance i smeše 2. 2. danima). Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta. Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša. Definicija 2. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini.11.10.3.4.1.1. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani).11. tj.2.1.2. 2. . 2. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1.1.2. odeljak 33.11.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.11.1.11.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2.1. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu.10.

Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.3. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.11.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.2.1.11.2. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 . Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.11.2. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. Ukoliko je. 2. Tabela 2.6.11. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. odeljak 33. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2. 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. 2.3.11. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara.1. na primer. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.4 iz III Dela. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše. koja je data u ovom prilogu. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.11. 2.4. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.11.2. prilikom snabdevanja ili transporta.3.11.1.

2. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2.11. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša . Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.11. R. Plant Operations Progress.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders.J. __________________ (8) VD Iguideline 2263. Part 1.11.11. 1985 Slika 2. 181-189.1. 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. Rogers.1. moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.1. 4 (3).4. N.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja. Harper.4. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. koja je data u ovom prilogu.2.GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .11. Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson. D.4. moţe da se zapali P407 P413 P420 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . 1990.

.

ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.2. na primer.12. u skladu sa Tabelom 2.12.2. . a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti.12. 2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu. odeljak 33.2. na osnovu rezultata ispitivanja N. 2. Kriterijumi za klasifikaciju 2.1. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2.12.4. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama. prilikom snabdevanja ili transporta. koja je data u ovom prilogu.1.1.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.5. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi. Ukoliko je.12.2.1.1.12.12.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.12. 2. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti. opisanih u Delu III.12. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja.

13. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije. npr. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2.4. Kriterijumi za klasifikaciju .13.2.12.Tabela 2. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva.13. 2.2.1. 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom. Oksidujuće tečnosti 2.12.

oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.13.13. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. Deo III. odeljak 34.13.3. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 . Tabela 2.1.2. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1.2.13. koja je data u ovom prilogu.2. u skladu sa Tabelom 2. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. koja je data u ovom prilogu.1. jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar.2. Tabela 2.13. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1. Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. 2.

4. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. ispitivanje iz Dela III. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.14. koja je data u ovom prilogu. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom. kao što je dijatomejska zemlja.4. 2.13.14. odeljak 34. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. . 2. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala. u skladu sa Tabelom 2.2.4.1.2. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.13. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.1. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive. 2.2. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti. Deo III.3.2.13. 2. odeljak 34. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.14. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2.4.13.13.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2.14. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.4.4. 2.4.1.

14. Annex 3. Svaka supstanca ili smeša.1. na primer. Tabela 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. prilikom snabdevanja ili transporta. koja je data u ovom prilogu. 2005 2.3. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama). Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima.2. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes. _______________ (10) BC Code. IMO.Tabela 2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. oksidujuće sredstvo P210 . Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja. Svaka supstanca ili smeša koja.14. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je.2.14. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.14. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2.

2. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše.3.4. Definicija 2. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid.14. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: . .4. 2. pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši. 2.15. Pored toga.14. Organski peroksidi 2.4.1. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. .2.da brzo gore.15.14. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.4. .da budu osetljive na udar ili trenje. fluor ili hlor.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida.1.15. Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O.1. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.14. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji.1.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2.

15. 2. ci .1. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji.15.2. C.1.koncentracija (maseni %) organskog peroksida.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. F i G" u okviru ove klase opasnosti. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.15. 2.2.. ako u laboratorijskim ispitivanjima: . Kriterijumi za klasifikaciju 2. 2. klasifikuje se u organske perokside tipa B.15. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji.2. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji. D.molekulska masa organskog peroksida i. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D. dok je u originalnom pakovanju. klasifikuje se u organske perokside tipa A.0 % vodonik-peroksida. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji. E.0% ali manje od 7. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1. klasifikuje se u organske perokside tipa C. a da pri tom sadrţi do 1.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida. B. mi .2. 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni .da reaguju burno sa drugim supstancama.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.2. a da pri tom sadrţi više od 1.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.

Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C. pod uslovom da je termiĉki stabilan. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru.. za pakovanje od 50 kg(11). klasifikuje se u organske perokside tipa G.3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.ne detonira. a ambalaţa se naknadno izmeni. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. a za smeše u teĉnom stanju. . potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. npr.15.1. klasifikuje se u organske perokside tipa F.2.3 i Tabelu 28.3.2.ne detonira. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C. 2.delimiĉno detonira. odeljak 28. 28. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira. da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. 28. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . klasifikuje se u organske perokside tipa E. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.

Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2.3.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje. kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. II Deo.15. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. koja je data u ovom prilogu.1. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 . odeljak 28.15. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.15. Tabela 2.

2. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši.4. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.1. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.2. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka. Slika 2. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2.15. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2. ovog priloga).15. Organski peroksidi .1. koja je data u ovom prilogu. 2.15. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše.15.4. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.15. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1.1.4.15. 2. Ipak.

.

prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . taĉka 37.4. u skladu sa Tabelom 2.1.1. Tabela 2. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .16.16.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. odeljak 37. koja je data u ovom prilogu.16. Supstance i smeše korozivne za metale 2.2.2. koja je data u ovom prilogu.1.2. Tabela 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju .16. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale.16.16.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala. 2.2. 2.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2.16. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .16. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III.3.16.

neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.1. Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: .1.akutnu inhalacionu toksiĉnost.ATE). Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna.1. SRPS ISO 3574.1. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma. Tabela 3.1.2.1.1.1. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika.1. dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3.2.1. Napomene su date ispod Tabele 3. koja je data u ovom prilogu. DEO 3. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.0037 resp. ĉelik tipa: .St 44-3). Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 .1. Akutna toksičnost 3.S275J2G3+CR (1. 3.0144 resp.1.1.1. Acute toxicity estimates . . dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng.1.1.St 37-2).akutnu dermalnu toksiĉnost. .Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III.2.S235JR+CR (1. 3.akutnu peroralnu toksiĉnost.1. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3. ili SAE 1020. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200. odeljak 37. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija 3.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. . Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše.

1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: .1. U ovom drugom sluĉaju. parts per million per volume).Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu.2. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: .2.1. Napomene uz Tabelu 3.1.0 < ATE ≤ 20.05 0.1.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0.Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem.1.5 < ATE ≤ 2.1. kategorija 3 (2500 ppmV). 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja. 3. koje se odnose na klasifikacionu kategoriju.2. klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV). Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze.0 2.1.0 1. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng.1.0 10. .0 Napomena 1).1.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3. .2.0 < ATE ≤ 10. 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.LD50/LC50 vrednosti.2.2. kada su dostupne. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim . Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm.5 < ATE ≤ 1.0 < ATE ≤ 5. kategorija 2 (500 ppmV). Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili . dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima. 3.2. Pojmovi: "prašina". . kategorija 4 (20000 ppmV).Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).5 0.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.0 Napomena 1) i 2) 0.

2.1. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu. ovog priloga). Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti.2.1. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. 3. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l.1.1. 3.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV.1.1. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost.3.1.3.3.1. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3.3.2.2. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom). Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV.1.2.1.3.2. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.1. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja.1.3. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje.2. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. Ipak. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu. koja je data u ovom prilogu. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng.1.3. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l.3. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog. 3. u višestepenom pristupu: .vrstama ţivotinja. mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši. 3.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3. 3. podaci o pH vrednostima. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. 3.3.4. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti.

1.3.1.1.1.1. maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj.3. prašinu. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost . teĉnosti.6. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu.6. Slika 3.1).3. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše. ovog priloga. i 3.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.2.

klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.1.4.3.4. što je objašnjeno u Tabeli .1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.3.1.3. Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost.

1. sektore i kategorije.1.3.1. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu.3.3. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3.1. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.3.5.5.3.3.6. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme.5.1. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom.3. voda. 3.6. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3.1.1. ovog priloga.2.1.1. ovog priloga.1. primenjuje se procedura iz odeljaka 3. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase.pojedinaĉni sastojak od 1 do n.1. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.3.5 i 3.3. i . 3.6. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci . Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata. 3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3.1. ovog priloga.1.1. šećer). toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V). .

1.3.2.2.1.broj sastojaka.6.6.3.3.6. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.1.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix . 3.3. 3.2. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja.2.6. U sluĉaju kada je u smeši.2. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 .2. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja. ali bez podataka o letalnim dozama.6. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13).n .6. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci.1.1.3.1.1. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja.2. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3. ovog priloga.3. ovog priloga ali sa korekcijama. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena. koja je data u ovom prilogu. ATEi .1.1. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti.3.3. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše. videti odeljak 1. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima.1. ovog priloga.1. primenjuje se formula data u odeljku 3.6.1.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte. primenjuje se formula iz odeljka 3. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne.3.6. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3. ovog priloga.3.1.1.1. 3. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3. u koliĉini od 1% ili većoj. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše. Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke.

Elementi obeleţavanja 3.5 1.1.1.0 < kategorija 4 ≤ 20. 3.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.4.0 10.5 3 11 0.5 0.1. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.1. Tabela 3.05 < kategorija 2 ≤ 0.0 < kategorija 4 ≤ 5.005 0.Tabela 3. koja je data u ovom prilogu.05 0.1. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 .4.2.3.5 < kategorija 3 ≤ 1.5 < kategorija 2 ≤2.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.0 < kategorija 3 ≤ 10.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.05 0.1.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.0 2.5 0.0 1.05 0.3.

reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .Dermalno .odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .

ovog priloga).skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti . ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. videti odeljak 3.3.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe. kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe". To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu). Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance.3.2.prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .6.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci .2. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna.1. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe". 3. krvarenja.1. ovog priloga.2.2. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.3.2. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj. 3.2.

1. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja.4.3. predstavljaju prvi nivo analize. prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. koja je data u ovom prilogu. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje.2. 3.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi. pri klasifikaciji. I pored izvesnih odstupanja.2. krvarenje.2. Pre nego što se pristupi ispitivanju. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama.6. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.2. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup. tamo gde je prikladan. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe.2. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući.2.2.1.2. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja.1. Korozivno oštećenje 3. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3.3. U nekim sluĉajevima.2. 3.2.2. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra.2. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.2. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.5. 3. 3. ovog pravilnika).6. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance.2.2. ovog priloga). baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu.5. ali ne i za sve parametre. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila. 3. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. kao što je dato u Tabeli 3. nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja.2. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze.2. .2. npr. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.

ovog priloga. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.1.3 i 4.2.2.2. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje.2. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat.2.7. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno. kao što je prikazano u odeljku 3. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3. Iritacija 3. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina).2. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri .3. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.3.2.2. ovog priloga.6. ovog priloga.1.8.1. Tabela 3.3.0. hiperkeratoze.1.3 i 4. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.1.2. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2. ukoliko je reakcija odloţena.1.1. i 3.2.2.1. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje.1.3.2.2.2.4.1.2.4. Tabela 3.4. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu.2. i 3.1. kao i u odeljacima 1.2.1.7.2. i 1.4.1.2. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2.2.1.2.6.2.2.7. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili.2. kao i u odeljcima 1. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3.2. i 1.8. 3. koja je data u ovom prilogu.2.1.

teĉnosti.1. ovog priloga. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. 3.1. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti. u okviru višestepenog pristupa: .2.5 ili višu.2. 3. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji.2. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3.2.3.1.2. ili pH vrednost jednaku 11. ovog priloga). 3.2.2. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum.1. Za razliku od drugih klasa opasnosti. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu. osim ukoliko ne postoji . primenjuje se sledeća pretpostavka. prašinu.3.2.3.3. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više.3. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja. u vidu alopecije. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu.2. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu.2.5. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu.2. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. 3.3.1. hiperkeratoze. 3. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.1.3.3.3. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1. hiperplazije i perutanja. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.8. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati. npr. MeĊutim.2.2. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3. kada je to moguće.3.ispitivane ţivotinje.1.2. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana.2. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.

podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. 3.3. primenjuje se teorija aditivnosti.3 data je u Tabeli 3.3. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3.3 i 3.6. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.4. 9.3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%. koja je data u ovom prilogu. U odreĊenim sluĉajevima.2.2.2. klasifikuje se u kategoriju 1A. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.2.2.3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3.3.5. Tabela 3.3.pretpostavka (npr. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl.3.2. kao što je dato u odeljku 3.3.2.2. Tabela 3.3. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim.2.2.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na . Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.2. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit.2. aldehidi.1. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima.3. smeša se klasifikuje u skladu sa tim. i 3.3. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. i 11. 3.4.3.3. 3.5.4.2. koja je data u ovom prilogu.3.4.2. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.3.3.3. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.1. ali ne i na smešu kao celinu. 3.3.3.4. 3.1.3. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna. fenoli i surfaktanti.4.2.3.2.2. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna. 10. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. neorganske soli.2.2. 3. 3. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.2. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup. ovog pravilnika).2.2.2.3.1. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.2.3 i 3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.2.2. U drugim sluĉajevima.3.2. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3. ovog priloga i ilustrovano na slici 3. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A.

2. koja je data u ovom prilogu.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina. 1B.2. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%. Tabela 3.2. Tabela 3. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe . kategorije 1A. 1C Iritativno za koţu.Korozivno za koţu. 1B. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi. 1B. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. pH ≥11. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. kategorije 1A. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B. pH ≤2 Baza. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%. 1B ili 1C iznosi 5% ili više. 1C) + Iritantivno za koţu.5.5. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C.4.

naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet.2. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. 3.3.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. 3. npr. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi.2.3.2. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. 3. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. da li neki agens izaziva teško (npr. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi.3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka. U pojedinim sluĉajevima. Tako npr.2.2. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti . Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka. Teško oštećenje oka/iritacija oka 3. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.3. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje).odlaganje 3.3. ireverzibilno) oštećenje vida. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi.3. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za .1.1. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama.

i 1. treba primeniti kad god je moguće.1.1. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.3. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke.4. 3.2.1. diskoloraciju roţnjaĉe.4. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid.3.1. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3.2. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe.3.2.1 i 3. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena.1. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve.supstance koje deluju korozivno na koţu.6. 1. ovog pravilnika). Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko).5 ovog priloga. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom). 3.6. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1.3.1. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima. koja je data u ovom prilogu.1. 3.2. 3.2. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci. uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama. adheziju.3.2. kao i u odeljcima 1. Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama.2. .3.2. i to: oko (Kategorija 1) . 48 ili 72 sata nakon primene test materijala. ali ne na sve parametare.3.1. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe. koja je data u ovom prilogu.3.5. kao i validiranih alternativnih metoda. kao što je opisano u Tabeli 3. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude. kada se primeni u oko jedne ţivotinje.1. Tabela 3.6. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3.1. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4. panus.3.3.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili .5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.zapaljenja duţice (iritis) > 1.4.3. Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr.

teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše. Za razliku od drugih klasa opasnosti.1.0 ili ≥ 11.3.3.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.7.3.2. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3. 3.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) .3.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko . Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.3. 3.3. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2.7.3.3.1.3. kada se primeni u oko ţivotinje.2.1.1.2. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje.3.1. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3. Tabela 3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3.3.7. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan. preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe.3.2.3. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju. 3. i to: .2.3.3. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti.3.1.edem konjuktive ≥2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša . 3.2. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za .3.2.3.5. koja je data u ovom prilogu.2.

kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke. 3.5.3.4.4. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše.3.3.3.3. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.3.3. ovog priloga. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj.3.4. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju.1. osim ukoliko ne postoji razlog (npr. koja je data u ovom prilogu.3. procena se zasniva na teoriji aditivnosti. 3. teĉnosti. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.3.3.3.moţe odgovarajuće klasifikovati.1.3.3. 3.3. 3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze.3.2. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji.3. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.3.3. ali ne i na smešu kao celinu. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od . U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko. 3.3. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1.2. 3.3.3.2.3.3 i 3. U pojedinim sluĉajevima.3. ovog priloga. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka.3.3. koja je data u ovom prilogu.3. fenoli i surfaktanti. kada je to moguće. neorganske soli. U tabeli 3.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka.3. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.3. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka.1.3.3. aldehidi.3.3. 3. i 3.3.4.3. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka.2.3.3.3.3.3. prašinu. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.4.1. objedinjeni su u Tabeli 3.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim.3. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije. primenjuje se sledeća pretpostavka.3.

kategorija 1) + Efekti na oko.6. 1B. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina.3. odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko.5. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka.3.3.4.3. kategorija 2 Tabela 3. kategorija 2 (10 x Efekti na oko. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3.3. 1C Efekti na oko.3. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka .opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. pH ≥11. 1C + Efekti na oko. 1B. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe. kategorije 1A.4.3 i 3. 1C + Efekti na oko.3. pH ≤2 Baza.5. 1B. U tim sluĉajevima. kategorije 1A.3. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. Tabela 3. kategorija 1A.3. kategorija 1) + Efekti na oko. 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe.3. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.3.4. Tabela 3.

5. Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3.1.6. tj.1. 3.1. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu.1.1. Kod senzibilizacije koţe. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju.4.4. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa. ovog priloga.4. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test. Definicije i opšta razmatranja 3. 3.4. 3. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva. Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3.4. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije). u kojoj je faza indukcije.4.3. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu.4. 3. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: . kao i kod senzibilizacije respiratornih organa. Druga faza je provokacija.1.1. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije.4.1.2. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje. 3. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova.4.4.4.

1.. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije. Kliniĉka slika će. ovog priloga. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti.1.1.in vitro imunološki test (npr.. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3. ukazivati na alergijsku reakciju.1. .4. u tim sluĉajevima. koje takoĊe treba uzeti u obzir. koja je data u ovom prilogu.4.1. koţne probe). Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi.3.4. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi.2. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma.4.4.1. 1. U tom kontekstu.4 i 1.1.1.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.1. Kategorija 1 3.2. odnosno konjuktivitis i alveolitis. 2) stepen izloţenosti. .5.Senzibilizaciju respiratornih organa. . Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.4.2.1. 3.2.2. potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: .1.1.1.4.Senzibilizaciju koţe. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1.1. serološke analize). 3.2.in vivo imunološki test (npr.4.2. Tabela 3. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.3.1. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis. 3.1.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Mutagenost germinativnih ćelija 3.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. Definicije i opšta razmatranja 3.1.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija.5. Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi .reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . 3.2. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije). a koje se mogu preneti na potomstvo. Tabela 3.5. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju. 3. koja je data u ovom prilogu.1. 3.5. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija.5.1. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija.odlaganje P501 P501 3. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata.2. kao što je prikazano u tabeli 3. odnosno organizama.2.1.2. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.5.1.5.5.5. sadrţaj informacija ili segregaciju DNK.2.5.1.

Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo.3.3. ili .5. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.1.2.2. 3. stoga. Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: .5. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi. Obrazac.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju . 3.2.3. ili .pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi.5.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: .5. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija.aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija.2. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 . 3. npr. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance. Klasifikacija se zasniva na opasnosti.2. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.3. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: .pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija.3. pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija. Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3.

ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara.5.6. kao što su: .4.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija.8. 3.2.5.ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara.ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara.3. . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre.5.3.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara.3. 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija.3. kao što su: . 3.mikronukleus test kod spermatida.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i .5. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija. . kao što su: .in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara. 3.2. . 3. . U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka.5.7. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija.se na osnovu struĉne procene. kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: . odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija. . kao što su: . U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.2. .2.5.ispitivanja naslednih translokacija kod miša. . 3.3.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa.2.test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi.

3.1. U takvim sluĉajevima.3.5.1% Kategorija 2.9.5. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni.3.3.5. Nova.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3.3. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati . mutagen Kategorija 1B.5.5.2. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3.1. 3. period posmatranja. U pojedinim sluĉajevima.1% Kategorija 1B. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju.5. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju. 3.2. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa. mutagen ≥ 0.1. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. dobro sproveden test.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). Tabela 3.2.5.1. mutagen ≥ 0. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija.3.1.5. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka.3. mutagen ≥ 1.1. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi.3.2.2. mutagen Kategorija 1A. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija. mutagen Kategorija 2. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A.5. osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija.2.3. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka.3.5.5. kao i na gasove (V/V). 3.3.

5. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija.5.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .6. 3. 3.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .opasnost smeše. Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave.6.5.3.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja. Shodno tome. ovog priloga. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.6.2. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .6. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3.5. Tabela 3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. ovog priloga).3. koja je data u ovom prilogu. Karcinogenost 3.4.1.5. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno .1. hemikalije indukuju genetske promene.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3. npr.

klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama.2.6.1.6.dejstvo na ljude. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena. supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka). Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. Kategoriju 1B. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. odnosno ţivotinje. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude.6.6.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).2. 3.2. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2.4. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. ovog priloga 3. Tabela 3. Pored toga. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3.2. ovog priloga). ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje.2.2.2. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude.6.1. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih .2. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude.6. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili . ovog priloga). * napomena: videti odeljak 3.2. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A.6. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B.

Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima. ali nisu i dovoljni dokazi. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti.3.1.2. 3.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza.2. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola. . Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim.6. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti.6. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda.2.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .3. 3.2. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti.2. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću. Povećanje . konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja. U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta.6.2. ali se sluĉajnosti. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze.2. dobijeni u studijama kod ljudi. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom. a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom.

U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora.1. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.2.2.2. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno.6. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi.5. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju.1. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu.6. 3. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga.6. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza. sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. lokalizaciju. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije. ovog priloga)). Uopšteno. 8) put izlaganja. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu. ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. a ne povećanja zabrinutosti. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta.6. u dobro sprovedenom ispitivanju. 9) poreĊenje apsorpcije. distribucije. 3. . 3) progresija lezija u maligne oblike. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. 2) više mesta lokalizacije.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa.2.2.4. . postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost.2. 3. moţe predstavljati dovoljan dokaz.

6. mitogeneza. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal.6. 3. karcinogen Kategorija 1A. karcinogen Kategorija 2.8. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena. karcinogen Kategorija 2.6. ali i na gasove (V/V).6.6.1% ≥0. imunosupresija.2. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti.1.3. npr. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).2. 3. Tabela 3. karcinogen Kategorija 1B.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.0% (Napomena 1) Kategorija 1B. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma.2. kako je prikazano u Tabeli 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A. metaboliti kongenera benzidinskih boja.6.6. . Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije.2. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude.2. koja je data u ovom prilogu.6.1.2. 3.1% ≥1.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti.7. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3.1. mutagenost. karcinogen ≥0. 3.9.2. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A.2. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance.

6. period posmatranja.6.2.3.3. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.3.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.1. 3.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 . Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev.1%.1. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.2.2.1. U takvim sluĉajevima.3.3.3. U pojedinim sluĉajevima.6. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0. ovog priloga. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija.3. Tabela 3.4. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3.3.6.6.6. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.3. 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti. 3. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.6.6.

.7. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija.odlaganje P405 P501 P405 P501 3. raĊanje. seksualno ponašanje. supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola. Ipak. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema.1. štetne efekte na razvoj u pubertetu.5.rast i razvoj.1. Toksičnost po reprodukciju 3. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu. na normalan reproduktivni ciklus.predostroţnosti . Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.7. Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225.1. ishod trudnoće. ovog priloga).1. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva.7.3. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost. 3. Definicije i opšta uputstva 3. Takav uticaj podrazumeva. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva. ali nije ograniĉen na.seksualnu funkciju i plodnost ili . proizvodnju i kretanje gameta. 2) efekti na ili preko laktacije. Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . 2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva. plodnost. Za potrebe klasifikacije. poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema. 3.7.2.7.

5. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj.1. 3. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda. 3. obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda. ako je moguće. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Za potrebe klasifikacije. Toksiĉnost za razvoj se odnosi. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.7. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti. Ukoliko se ovi . (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji. (2) strukturni poremećaji.1.7. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja.7.2.1. Tabela 3.1.1. pre svega.7. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. bilo pre ili posle roĊenja. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). ovog priloga. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj. sve do perioda seksualne zrelosti.7. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja. Kategorije opasnosti 3.2.7.3.2. u najširem smislu.2.1.1.4. Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju.7.2.

gore navedenih.1. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.2. ovog priloga). Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1.7. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije.1.1.1. a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad. Napomena:.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju.7.2. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije.2. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata. 3. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog . ovog priloga. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.2.2. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1.7. metabolizma. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. distribucije i izluĉivanja. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance.1. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje. 3. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata.2. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3.7.2. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama.2. Osnove klasifikacije 3. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.

dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi. kao što su: kvalitet ispitivanja. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi. 3. .2. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu.3. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1.3. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. konzistentnost rezultata.2.3. kao što su epidemiološke studije. Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci. broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). 3.1. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. priroda i stepen efekata. 3. Ako su podaci o supstanci oskudni.7. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih.2.1. ovog priloga).7.4. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama.2.efekta na reprodukciju.7. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi.2. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. ovu supstancu ne treba klasifikovati. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa.1. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A.2. Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3.7. ovog priloga). ovog priloga) 3. potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude.3. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A.2.2. postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera). kategorija 1B. kategoriju 1B ili kategoriju 2. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3.7.2.7.2. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama.7.3. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3.2.2.

kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata.2. a koje se.2.2. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna. Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda.2. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci. 3. ne mora se obavezno klasifikovati.5. Na osnovu postojećih podataka. pa oni ostaju bez hrane i umiru. 3. 3. Ipak. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena.7. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih.4. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku. Toksičnost po majku 3.2.3. mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. moţe se reći da toksiĉnost po majku.7.7. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce. Na primer. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance. 3. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku.3. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa.3. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog. na primer. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni.4.7. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze.3.2. sekundarnog mehanizma.7. npr. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke.4.4. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih. u zavisnosti od teţine. zakasnelo okoštavanje. nespecifiĉnih efekata.3.2.7.1. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele . a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo.

Indeks parenja (br. . smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu). .da pokaţu doslednu. Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku.4. .Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance.2. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena. ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). npr.4. oploĊenih ţenki/broj parenja x100). Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce.4. 3. ako su na raspolaganju. onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda. klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. . pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku. 3. kada takvi podaci postoje. U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2. ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke. treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.).(16) . kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena).2. Pored toga.Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke.Uzimanje vode i hrane.7. osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: . polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100).7. smrt embriona/fetusa. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja.Indeks plodnosti (br. .3. ponovljivu vezu kod odreĊene vrste. pre nego u kategoriju 1.

onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR).2. iznemoglost.5.7. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje.7.2.2. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki. gubitak refleksa uspravljanja. supstancu ne treba klasifikovati. Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr.2. hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku.5. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju.4. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi. OECD vodiĉ 421 . uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. uĉestalost. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr. npr. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju.1.7. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku.). odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). . mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem.5.2.studije toksiĉnosti kombinovanim. Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju. 3.2. Rezultati skrining testova (npr.7.5.2. 3.Kliniĉke procene. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa. ukljuĉujući kliniĉke znake. 3. histopatološke promene na polnim ţlezdama.5. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući. U praksi. povećanu aktivnost. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. stepen i trajanje kliniĉkih znakova. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 . 416).5. U svim ovakvim sluĉajevima. OECD vodiĉ za ispitivanje 415.7. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije. .5.7. 3. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. markere.Post mortem podaci (povećana uĉestalost. 3. Štetni efekti ili promene.3..

što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna.7. moraju se objasniti sa posebnim oprezom.8. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka . 3. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa.1. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.7.2.7. 3.7.3.2. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti.5.6. npr.7.1. Pored toga. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju.1.2.4. teţih oblika gubitka apetita.9. Kategorija 1B. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja.7. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza.7.2. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno. 3.3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A.7. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. ukljuĉujući i njihovu iritaciju.7. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance.2.5. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju.7.3.3. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje.2. ovog priloga. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama.5. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.7.1.7. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan.2. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze.2. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana.3.5. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. npr. 3. 3.7. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti.2. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg. Tabela 3. Kategorija 2.

Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0.2.0% (Napomena 1) ≥0.4.1. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke.1.7. 3.3. U pojedinim sluĉajevima.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice).7.7.Kategorija 1A. ali i na gasove (zapreminske jedinice).1 %.7. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju. 3.1. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema.7.3. U skladu sa odredbama odeljka 3.2.3.3.3. 3. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje.3. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3. ovog priloga.7. koja je data u ovom prilogu.7. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3. posmatranje. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje . Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.3% (Napomena 1) ≥0.1.3% (Napomena 1) ≥3.2. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka.7.3. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0. Tabela 3.

ovog priloga (videti odeljak 3.1.8. Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni. . Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3.2.1. do 3. trenutno ili sa odloţenim dejstvom.8.1.1. neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši. a nisu obraĊeni u odeljcima 3. Definicija i opšta uputstva 3.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3.8. ovog priloga).1. Specifična toksičnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost 3. i odeljku 3.8.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno.7.10.6.1.8.

4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.8.1.1. 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3.2. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3.8.6.4.8. kategorija 3. Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja. Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu.6.1. ovog priloga).2.7. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance.8. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3. npr. 6) kancerogenost (odeljak 3. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3.10. 3.2. kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3.8.2. ovog priloga).8. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8. Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju. peroralno.2.1.1. koji su relevantni za zdravlje ljudi.1. ovog priloga. ovog priloga). obraĊeni su posebno.1. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3. ovog priloga). koja je data u ovom prilogu).8.9. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. ovog priloga). .5. 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .4. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.8.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga). 3.jednokratna izloţenost podeljena je na: .3.1.1. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3.1.jednokratna izloţenost. dermalno ili inhalaciono. 3.jednokratna izloţenost. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3.7. 1) 3. . već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa.3.9. ovog priloga).1. kategorija 1 i 2. ovog priloga).3.8. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.5.

sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju. epidemiološka. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija.1.1.2.2.4. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.1.1.2. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3. ovog priloga). pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti. 3.1. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2.1.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se.2.8. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu. U izuzetnim sluĉajevima.8. ukljuĉujući i incidente kod ljudi.8. 3. ovog priloga).3. Prolazni efekti na ciljni organ. Kvalitet svih podataka (odeljak 1.2.1. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.1. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka.1. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše.8. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa.9.8.Tabela 3. ovog priloga.8. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3.2.9. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama.2. . Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata. ovog priloga). relevantni za ljudsko zdravlje. kao npr.8. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3. 3.2.1.8.2.1. Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva.9. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).

Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. koje ne ugroţavaju ţivot. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja.2. 3.7.8.1.2. U izuzetnim sluĉajevima. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti.6. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.8.5. sluha i mirisa). na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom.2. 3.7.1. 3. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje.8. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida.3.1.1.2. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance.7. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke.2. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. 3.1. Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1.8. Doze.1. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1.8.7. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema.2. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.3. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće. 3.8.2.1. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). . ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama.

1.8.9. tj. promene u unošenju hrane i vode. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju. ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje.2.8. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima.2. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. 3. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. kao što je navedeno u Tabeli 3.5) multifokalne ili difuzne nekroze. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. koja je data u ovom prilogu.2.3. 3.2. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost).2.8. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. .9. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. 3.1. koji mogu imati toksikološki znaĉaj. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa.8. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost.1. razmatranje doza. ali i njene doze/koncentracije).9. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju.2.jednokratna izloţenost).1. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava.2.1.8.8. odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze.1. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu.8. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .9. 3. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa.

odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka.8.1.10. 3. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama. za toksiĉnost bitnih metabolita. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi.10. 3.2.1.8. .1.1.1. tj.8. ako je to moguće. kao što je npr.2.1. Dodatna uputstva 3.8.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi.2. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti. formiranje zajedniĉkih. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance.0 ≥ C > 1.8. na osnovu podataka koji se odnose na ljude.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3.10. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati. onda ona treba da se klasifikuje. One ne predstavljaju striktne vrednosti. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca.2.8. 3.2.Tabela 3. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.3.2. ako postoje.2. Pozitivni podaci kod ljudi.10.2. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5. pre svega. takva supstanca treba da bude klasifikovana. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance. magle. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.10.8. 3. treba samo da budu smernice.4. ali i za mnoge već poznate). dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1. bez obzira na doze.

ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . hiperemija. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost. . neprijatan ukus. svrab i/ili bol).2. rinitis itd.1. nesvestice. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo.2. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja. osećaj nadraţenosti i suvoća. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi.jednokratna izloţenost. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti.2.2. edem. umora. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti.8. 3. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija. san. poremećaja opaţanja i koordinacije. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. edem.2. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. nervoze. koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija.8. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance. 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa. minimalna inflamacija. bol. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka.) i histopatološke podatke (npr. respiratornog sistema. nedostatak koordinacije i vrtoglavica. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj. Na primer.8. loša koordinacija. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. smanjena budnost.2. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima.3. gušenje i smetnje disanja. gubitak refleksa.2. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. npr. gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. poremećaja pamćenja.

Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju.8.3. 3.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.8.8. Tabela 3.3.3.3.3.3.3.3.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8.1.3. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2.1. ovog priloga). 3.2. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.4. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.4. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.1. trajanje. ovog priloga. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti.8. 3.8.3. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3.8. 3.3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.8.1.4.8.1.8.3. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu.3.2.1. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.4.4. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti.8.8. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Kao i supstance.3. 3.1.

4. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.4. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. kao što je narkotiĉko dejstvo. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.4.8. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3. 3.4.4. Tabela 3. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.4.3. kao što je iritacija respiratornog trakta.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1. ipak. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje. koja je data u ovom prilogu.3. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%.8. 3.0%. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. dok se druga. 3.8.5.8.8.

Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.8. odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.1. 3. i 3.9.1.2. 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude.1.5. 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3.2.3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka.1. prolazno i trajno. koja je data u ovom prilogu).9. do 3.9. tj. 3.9.1. 3.1. ovog priloga.1.8.2. dermalno ili inhalaciono. Definicija i opšta uputstva 3. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze. peroralno. Tabela 3.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi .9.jednokratna izloţenost (odeljak 3. Specifična toksičnost za ciljni organ .višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.4. ovog priloga).9. 3. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa.6. toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .1.9.višekratna izloţenost 3. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3.9.9. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . a koja nisu obraĊena u odeljcima 3. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.1.1.9.10. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.9.1.9.9.2.1.9.

neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju.4. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).2. ovog priloga). 3. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija.9.2.2. ukljuĉujući i incidente kod ljudi.9.5. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.1. Treba paţljivo analizirati sve podatke i. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati. Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka. kao što su ispitivanja karcinogenosti. . 3. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. relevantni za ljudsko zdravlje. ovog priloga). I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti.2.9.9.2.9. kao npr. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. 3. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1.9. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3.9. Preporuĉene vrednosti doza.9.2. 3.4.2. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe. Procena se bazira na svim postojećim podacima. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama. kad je to moguće. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje. ovog priloga.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti.1. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.1.9. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti.2.2. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina.9. Preporuĉene vrednosti doza. ovog priloga).3. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih.1.6. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. U izuzetnim sluĉajevima.

9.2. 3. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. izmeĊu ostalih.2.7. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom. na osnovu nalaza kod ljudi. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. odnosno koncentracijama. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2.3.1. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. 3.7. na osnovu struĉne procene. hematoloških ili parametara analize mokraće. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. hematoloških.2. sluha i mirisa). u vidu kliniĉkih posmatranja.9. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa.9.3. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. 5) multifokalna ili difuzna nekroza.9.6. .2.2.2. U izuzetnim sluĉajevima. Doze.višekratna izloţenost.7. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. 3. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata.9.7. ĉak i relativno niskim dozama. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. koje ne ugroţavaju ţivot. 3. kliniĉko-biohemijsih.

8.2.9. 3. onda klasifikacija nije opravdana.9. hematološkim ili parametrima analize mokraće. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost.9. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase.9.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.8. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju.2. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. odnosno prolazni efekti.2. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3. tj.9.9. . 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim.9. tj. 3. teška masna degeneracija jetre).9. sve supstance mogu da budu toksiĉne.1.2.2. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. promene u unosu hrane ili vode. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude.2.1. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2). odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. U ispitivanjima na ţivotinjama. date su preporuĉene vrednosti doze. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost. 3. Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove.

Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.9. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2.2. Tabela 3. 3. koja je data u ovom prilogu. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja.3. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.9.9. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. ali i duţine izloţenosti i doze. 3. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 . koja je data u ovom prilogu. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.m.7. Tabela 3.3.2.2.02 3.9.2. 3. /dan mg/kg t.m. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.5. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.2 C ≤ 0.m.3.2.3. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza.9.9.9.2. odnosno koncentracije).9.6.4. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.9.9. pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3. npr.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo.9.9. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t.9. mg/kg t.9. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.m. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti.

9. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. 3. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza.2.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0.9.10.9. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju.4./dan) pri peroralnom unosu.m. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi. ponovljena izloţenost.8.6. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita.10.3.3. ≥100 mg/kg t. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama. 3. tj.2 < C ≤ 1.9. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna. 3.9. Dodatna uputstva 3.9.9. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.9. I obratno.9. npr.2. ako je to moguće. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.1. ovog priloga treba samo da budu smernice. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze. ali i za mnoge već poznate).2. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. . smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti.2. kao npr.9. Kao i supstance. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti.2. i 3. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama.m. meĊutim priroda efekta (npr.9. 3. bez obzira na dozu.2. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi.2.2.9.02 < C ≤ 0.10.2. 3. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t. kao što je npr.1. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama.7.9./dan pri peroralnom unosu.0 0.9.2.3. 3.9. treba klasifikovati. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. pa se supstanca ne mora klasifikovati.2 3.10.10. onda je treba klasifikovati. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.9. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih.

9. 3. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju. koja je data u ovom prilogu.1.3.9. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1.9.1.1.0%.2.4. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.4.3.4.9. ovog priloga). 3. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ). Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama. trajanju.3. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev.3.4.3. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3.9. Tabela 3.9.3.4. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju.3. ovog priloga. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.3.4. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1.9.9. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.1.3. .4.1. 3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.1. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1.2.3.3. 3. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu.9. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.3.2.9. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji.

9.odlaganje P501 P501 3.5.1. Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.4.10.4. Opasnost od aspiracije 3. .prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .9. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti .4. Tabela 3.9.3.5. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. 3. koja je data u ovom prilogu. Definicije i opšta uputstva 3.9.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .1.3.10. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.10.

5. 3. 3.1. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu . treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše.3. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana. U ovim sluĉajevima. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija.6. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije. nakon gutanja.2.1.10.10.10. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.10.2.6. 3. MeĊutim. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti.10. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana.4.1.1.3. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije. Posebne napomene 3. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. 3. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba.6.2. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola.1. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana.10.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci .10.1. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3. 3. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju.3.10. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju.1. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast. Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza.1. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom.6. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema.10. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana.

2. mereno na 40°C.1.10.1. ugljovodonike. Kategorija 1 3.5 mm 2/s ili manjim.Tabela 3. već ispitanim smešama. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20.1.3. mereno na 40°C. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost.4.3.1.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. . 3.10.3.5 mm2/s ili manje. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.10.10.10. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. izmeĊu ostalih.3.1. terpentin i ulje iz borovih iglica.10.5 mm 2/s ili manje.10.3.1. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.10.2.2.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije. 3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima.10. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. 3. mereno na 40°C.3.1. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim.10.3.10.1.3. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.3.2. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. koja je data u ovom prilogu. 3. ovog priloga.3.3. 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.

2.10. farmakokinetike i puta izlaganja.1. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4. vazduhom. Definicije i opšta uputstva 4.Tabela 3. anatomije i fiziologije organizma. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr. sedimentom i hranom).1. vodom. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula. U sluĉaju metala. . Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost.1.1. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4.1.1. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance.

1.2.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja.1. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1. 4. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7.1.1. vodu i soli. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid.2.1. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od .1.1.1.2. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.3.1.1.2. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti. ovog priloga.2.1.1. 4.1.1. stav 3. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno. Druge napomene 4.0.3.2. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme. 4. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50). 4.2.0.1. 4. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4. Osnovni pojmovi 4. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama.1. ovog pravilnika.1.

3. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4.5. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. ovog priloga).2. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka.0.4.0.1. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji.6.1. 4. .3.0. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti. 4. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.1.2. u nedostatku.5.1. 4. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti. Kategorija 2.5. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l.1. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance.1. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci. i odeljak 4.0.1. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću.1. log Kow ≥ 4).2. 4.2.2. akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.1. hroniĉno) (primer u Tabeli 4. u nedostatku.2.1. 4. koja je data u ovom prilogu). Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4. Tabela 4. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka. Pored toga.

1.2. log Kow ≥ 4).3. klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. ili kategoriju 1.1. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2).1.2.2. Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow. u nedostatku. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima. Bioakumulacija 4. 4. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini.7.2. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.2. Kategorija 3. koja je data u ovom prilogu). osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati.8.1. slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. klasifikuju se u ovu kategoriju.1.1.7.2. Rezultati ispitivanja na ribama. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti. Na primer. Lemna spp. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije.8. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost.2.1.2. EC10) 4. ovog priloga. 48h EC50 za rakove.log Kow ≥ 4). akutno. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr.7. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1.1. Toksičnost po vodene organizme 4. a odnos izmeĊu log Kow i . Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. u nedostatku. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. Kategorija 4. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti". ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti.1.1. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. 4. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama.

U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.2. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance. 4. Brza razgradnja organskih supstanci 4.1.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini.1. .2.5. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije. 4.4.9.9. 4. 4. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti.2.9.1. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili . tj.2. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan.2. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima.1. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa.1.2.1.9. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: . Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva". Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije.9.1. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0. 4. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini.60% od teoretskog maksimuma.3. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance.2. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje.9. potpuna mineralizacija. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti.

1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4.1. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1.3. Znaĉajni sastojci smeše su: . U odreĊenim sluĉajevima (npr.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja.1. 4.2.3.5. hroniĉno. Neorganska jedinjenja i metali 4. ili kategoriju 1.10. tj. 4. znaĉajnim sastojcima smeše. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.1.1.5.3. akutno i kategorije 1 do 4.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2. 4. ovog priloga).3. ako je BPK5/HPK ≥ 0. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor. akutno.1. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj.3.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1.2. Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0.1. hroniĉno.5 ovog priloga)).2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5). treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala.1. 3 i 4.2.10.1. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2. akutno ili kategoriju 1. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale. hroniĉno. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke. hroniĉno. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . 4. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv.5.10. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance. koja je data u ovom prilogu. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4.2.1.5.1. kategorija 1. . Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance.1. . U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1% (m/m) ili većoj ili .2.5.

Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu . Slika 4.korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti".1.2..

.

3. a NOEC > 1 mg/l.1.1. na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: .3. 3 i 4. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.1.3.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.5.3. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1. ili iznad rastvorljivosti u vodi.klasifikovati u kategoriju 1. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.1. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. rakovima i algama. a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4.3.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. . na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l. 2.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. i .5. Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama.3.3. odnosno vodenim biljkama.3.3.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost.5.5.2. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance).5.1.1. ili iznad rastvorljivosti u vodi. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti. .1. 4. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1. .4. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.5.

3.3.1.5.3.1. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1. kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti. ovog priloga.1.4. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4.3.1. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4. . akutno ili kategorije 1. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.3.4.1.3.4. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci .3.4.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat). 4. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1.5.1.3. i 4. 3 i 4.1. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja.2.5.3.3.  . ovog priloga.2. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4.5. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca. ovog priloga.1. L(E)C50m . Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom. 4. 2.1. Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.4. 4.4. 4.3.3.1.4.5. L(E)C50i .1.3. hroniĉno).1.broj sastojaka.2.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja. Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.1.

5.5. tj.2.5. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke. akutno. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1.5. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam.1.1. npr. Obrazloţenje 4. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1.5.5.5. 4. akutno.5. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka. alge ili ekvivalentno).1.3.3. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr.3. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l.5.5.3. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2.5. 4. MeĊutim.5. hroniĉno. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme. odnosno potcenjene klasifikacije smeše.1. akutno. hroniĉno.1. hroniĉno.3. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1. ovog priloga. 4. Postupak klasifikacije 4.1. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije.5. npr. Klasifikacija u kategoriju 1.4.1. 4. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance.3.1. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće. 4.2.3.5. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1.3. akutno 4. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1.3. koja je data u ovom prilogu. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti.1. Tabela 4.3.5. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. dafnije.3. ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama.5. 4.1. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1. kao i neke druge supstance.3.2. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1.5.1.5. nije moguća.3.5.1.1. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.3. hroniĉno.5.1.3.1.1. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke.1.1. akutno ili kategorije 1. hroniĉno.1. 2 i 3. akutno. U postupku klasifikacije smeše.5.3.1. ribe. kao što je dato u odeljku 4.2. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci. odnosno kategorije 1. 2 i 3. organometalna jedinjenja.5. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše .1. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina. hroniĉno.1.4. Metoda sumiranja 4.5. akutno ili u kategoriju 1.

4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2. hroniĉno Kategorija 2. hroniĉno. hroniĉno + Kategorija 4.2. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.1. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.5. hroniĉno.5. 4. hroniĉno.5. 3 i 4. . ovog priloga. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2.5. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1. jednak ili veći od 25%. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4. hroniĉno Kategorija 4. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom. pomnoţen sa 10. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2.1.5. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. hroniĉno.3.3.4. jednak ili veći od 25%. hroniĉno. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti.3.3.2. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1. ovog priloga. hroniĉno.5.5. hroniĉno) + Kategorija 3.3. hroniĉno.5. 4. hroniĉno. hroniĉno. hroniĉno.1. hroniĉno.1. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.5. hroniĉno 4. hroniĉno.5.5.4. hroniĉno + Kategorija 3. Tabela 4.1. hroniĉno) + Kategorija 2. hroniĉno. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1.1.3.5. 3 i 4.5.5. hroniĉno + Kategorija 2. 4. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3.4. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1.1. hroniĉno.1. jednak ili veći od 25%.4. hroniĉno. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1.4. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4.5. 2.2.1. hroniĉno. 2. ni u kategoriju 2.3.5.5. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.4.5. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. 4. hroniĉno. hroniĉno. koja je data u ovom prilogu. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1.1. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2.3.5. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. postupak klasifikacije je završen.3. hroniĉno. hroniĉno Kategorija 3.4. Klasifikacija u kategorije 1.1. postupak klasifikacije je završen.

akutno.5. koja je data u ovom prilogu.3.3. mnoţe odgovarajućim M-faktorom. akutno ili kategoriju 1.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.1.1.1. ili kategorije 1.5.5.4 ovog priloga.6. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.5. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1. akutno. . M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0.5. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. hroniĉno. akutno i kategoriju 1.1. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1.001 < L(E)C50 ≤ 0. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: . koja je data u ovom prilogu. iz leve kolone Tabele 4. akutno i kategoriju 1.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0.1.2. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. .3.5. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka.01 100 0. kao što je dato u Tabeli 4. umesto prostog sabiranja procenata.5. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4.0001 < L(E)C50 ≤ 0.1. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu.3. ovog priloga).1.formula aditivnosti (videti odeljak 4. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4.3.5.1.1.6.1.00001 < L(E)C50 ≤ 0.3.3.1.4.1.5. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.1 10 0. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija.5.3 i 4.1.2. Tabela 4.3. hroniĉno.01 < L(E)C50 ≤ 0.3.1. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja.4." 4. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50.5. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj.4. hroniĉno. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni.001 1000 0. mnoţi M-faktorom. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka.1.1.

4. Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .1.Tabela 4.

1. Opasnost po ozonski omotač 5.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5. Tabela 5. 5. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu.4.2.1.1% 5. Tabela 5. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi. 5. koja je data u ovom prilogu.3.1. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi.2. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ .2. Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ.1.1.1.1.

obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".2. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. pakovanju. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji. 6. R8 ĉvrsto O.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. 8-13. ili 7. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". koja je data u ovom prilogu. Nije moguće neposredno prevoĊenje E. pakovanju. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji. primenom Tabele 1. br. br. koja je data u ovom prilogu. Nije moguće neposredno prevoĊenje O. 4. Tabela 1. br. broj 59/10 i 25/11) E. ovog pravilnika. ovog pravilnika. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . pakovanju. procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. R2. pakovanju. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji.1. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost.1. 5.

H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. R21 Xn. kategorije 2.Zapaljive teĉnosti. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. tip G Nije moguće prevoĊenje.Zapaljivi gasivi. R11 teĉnost F.Zapaljive teĉnosti.R10 teĉnost F. R11 ĉvrsto F+. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje. R12 je jedno od sledećih: . Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. R15 F. R23 T. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. R17 Xn. kategorija 2.Zapaljive teĉnosti. R20 Xn. kategorija 1.Zapaljivi gasivi. R20 Xn. R11 je jedno od sledećih: . R24 T. R17 F. kategorija 4 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti. R12 teĉnost teĉnost F. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. Zapaljive teĉnosti. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . H221. kategorija 1. Zapaljive teĉnosti. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. R12 gas F+. kategorija 1. R20 Xn. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . R12 F+. R22 T. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. R23 T. R23 T. H220 ili . kategorija 2. kategorija 3. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. Nije moguće neposredno prevoĊenje.

jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost.T+. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost. R41 R42 R43 Xn. R39/24 T. R39/25 T+.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa. R37 Xi.višekratna izloţenost. R26 T+. kategorija 1A Iritacija oka. R39/26 T+. R48/21 . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. kategorija 1 Senzibilizacija koţe. H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T. R27 T+. R48/20 Xn. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe. R26 T+.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. R35 Xi. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost.višekratna izloţenost. R38 T.višekratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R36 Xi. R39/28 Xi. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 Iritacija koţe. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R28 R33 C. R39/27 T+. R26 T+. R34 C.jednokratna izloţenost.

R45 Karcinogeno kategorija 2. R45 Karcinogeno kategorija 1. kategorija 2 Karcinogenost. R48/25 R64 Xn.jednokratna izloţenost. R48/23 T. R65 R67 Xn. kategorija 1. kategorija 1A Karcinogenost . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1.jednokratna izloţenost. H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Karcinogenost. R40 Mutageno kategorija 2. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/20 Xn. R46 Mutageno kategorija 3. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. kategorija 3. R48/24 T.višekratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Xn. R48/22 T. kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije. kategorija 1B Karcinogenost. R49 Karcinogeno.višekratna izloţenost. kategorija 1A (4) . kategorija 2.višekratna izloţenost. R68/21 Xn.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost. R68/22 Karcinogeno.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. R68 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R49 Karcinogeno. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1. kategorija 3. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 1. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . kategorija 1. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju.

Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. hroniĉno. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1.1. kategorija 3. R51-53 R52-53 R53 N. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju.2. R50-53 N. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. Ipak. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. akutno. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 3. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. kategorija 1B N. kategorija 2. hroniĉno. R61 Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. akutno. . kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. Spiska klasifikovanih supstanci. hroniĉno. R62 N.

obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1.2.2.7.3 i 1. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni. Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. U pogledu oblika. 1.2.4 . Deo 1. 1. Odeljak 2.1.1. odeljak 1. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. boje.1. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Deo 3. FIZIČKA OPASNOST 1. pakovanju.1. odeljak 3. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1. Tabela 1.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti. DEO 1. Deo 2. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji.

Deo 2. tipa B.15. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2.7. C. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. tipa B. Organski peroksidi. Deo 2. Odeljak 2.12. Deo 2.11. Deo 2. F Prilog 1.10. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 1. Odeljak 2. C. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. D.8. Deo 2. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti . Samozagrevajuće supstance i smeše. 2 i 3 Prilog 1.3.6. F 1.9.Prilog 1.2. tip A. D.15. Deo 2. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Samoreaktivne supstance i smeše. E. Odeljak 2. B 1. B Prilog 1. kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 2. tip A. kategorija 1 i 2 Prilog 1. kategorija 1. Odeljak 2. kategorija 1i2 Prilog 1. E. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše.2. Odeljak 2. Samozapaljive teĉnosti. kategorija 1 Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Zapaljivi aerosoli. 2 i 3 Prilog 1. Zapaljivi gasovi. Organski peroksidi. Samoreaktivne supstance i smeše. Deo 2.3.8. Odeljak 2. Odeljak 2. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Zapaljive teĉnosti. 2. Deo 2. Deo 2.

GHS03 Prilog 1. . tip G. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: .Prilog 1.13. Deo 2. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Oksidujući gasovi.Rastvoreni gas.Prilog 1. Odeljak 2. .Prilog 1. .6. Odeljak 2. Deo 2. podklasa 1. podklasa 1. Odeljak 2.4. 2 i 3 1.5.Prilog 1.4.RashlaĊeni teĉni gas. Deo 2. kategorija 2.1: Eksplozivi. Deo 2. Deo 2.15: Organski peroksidi. Gasovi pod pritiskom: . . Odeljak 2.16. Deo 2.Teĉni gas. kategorija 1. . Odeljak 2. tip G. .Komprimovani gas. 1.8: Samoreaktivne supstance i smeše. . kategorija 1 Prilog 1. Deo 2.5. Odeljak 2. Oksidujuće teĉnosti. kategorija 1 1.2: Zapaljivi gasovi. Supstance i smeše korozivne za metale. Deo 2. . Deo 2.Prilog 1.14. Odeljak 2. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Oksidujući ĉvrste supstance i smeše. Deo 2. Odeljak 2. kategorija 1.6. Odeljak 2.1: Eksplozivi. Odeljak 2. 2 i 3 Prilog 1.5.

Korozivno oštećenje koţe.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .3.3. Iritacija oka.2. Teško oštećenje oka. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. Odeljak 3.4. dermalna. Deo 3. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. inhalaciona). Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. kategorija 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3. inhalaciona). Odeljak 3. Odeljak 3. 2 i 3 2. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . kategorija 2 Prilog 1. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.DEO 2.1. 1B i 1C Prilog 1. kategorija 1 2.3. kategorija 2 Prilog 1. kategorija 1A. Deo 3. Deo 3. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. Iritacija koţe. Odeljak 3. dermalna. Akutna toksiĉnost (peroralna. Odeljak 3. Akutna toksiĉnost (peroralna.1. Deo 3. kategorija 4 Prilog 1. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2.2.1.2.

Odeljak 4. Deo 3. .6. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3.4. Opasnost od aspiracije. Odeljak 3.7.4. Deo 3.5. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. Senzibilizacija respiratornih organa.10. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Deo 3. 1B i 2 Prilog 1. Deo 3. kategorija 1 Prilog 1.8.9.7: Toksiĉnost po reprodukciju. 1B i 2 Prilog 1. kategorija 1 2.2. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1. Toksiĉnost po reprodukciju.višekratna izloţenost. efekti na ili preko laktacije. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1B i 2 Prilog 1. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . Odeljak 3.5.1. Odeljak 3. kategorija 1A. karcinogenost. Deo 3. Odeljak 3.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 i 2 Prilog 1. kategorija 1A. Mutagenost terminativnih ćelija.1. dodatna kategorija opasnosti. kategorija 1A. Deo 4. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. DEO 3. Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3.

Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost .Prilog 1. kategorija 2 . podklasa 1.5 .H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. kategorija 2 . kategorija 1 .H201: Eksploziv. kategorija 1 . Deo 4. PRILOG 4.H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi.3).1).2). kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: . Nestabilan eksploziv . .1).H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.Prilog 1.3). Deo 2.Prilog 1. odeljak 2. . odeljak 2. odeljak 2.Prilog 1. Deo 2. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi. opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi.1).Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odeljak 2.3 .1).Prilog 1. OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1. podklasa 1.2 .Prilog 1. Deo 2.hroniĉno. podklasa 1. .H202: Eksploziv. odeljak 2.Prilog 1. . podklasa 1.Prilog 1.kategorija 1 .H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. kategorija 1 . odeljak 2. Deo 2. Odeljak 4. Deo 2. odeljak 2. Deo 2. odeljak 2.H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi.4 .H203: Eksploziv.Prilog 1. podklasa 1.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. odeljak 2.1 .6). kategorija 3 i 4.Prilog 1. Deo 2. SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1. odeljak 2. . Deo 2. odeljak 2.1).1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . . . Deo 2.Prilog 1.1. .2). udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. . opasnost od poţara. Deo 2. .Prilog 1.H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. . Deo 2.1).

oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.15). kategorija 2 i 3 . Deo 2. Deo 2.H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. kategorija 1 i 2 . Deo 2. Deo 2. tip A . Deo 2.H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.Prilog 1. Deo 2. Deo 2. . kategorija 2 i 3 Prilog 1. kategorija 1 .Prilog 1. Deo 2. odeljak 2. Deo 2.Prilog 1. E.8. odeljak 2.Prilog 1. odeljak 2.6) .Prilog 1. tip C. . . tip B .Prilog 1. .H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. Deo 2. odeljak 2. Deo 2.10). kategorija 1 Prilog 1.6). .. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše. odeljak 2. tip B . Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše. kategorija 1 .Prilog 1. kategorija 2 i 3 . Deo 2. odeljak 2. Deo 2. .12) .14).H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.15).. kategorija 2 . odeljak 2. odeljak 2.Prilog 1.14): . .H251: Dolazi do samozagrevanja.Prilog 1. F . odeljak 2. . moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. kategorija 1 . Deo 2.H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.Prilog 1.Prilog 1.11). kategorija 1 .Prilog 1. odeljak 2.Prilog 1.Prilog 1. odeljak 2. odeljak 2.Prilog 1. odeljak 2. .H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. kategorija 3 .H280: Sadrţi gas pod pritiskom. Organski peroksidi.13.12).Prilog 1. odeljak 2. tip A Prilog 1.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju. Deo 2.4). Deo 2. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše.13.H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti.9. Organski peroksidi. Deo 2. teĉni i rastvoreni gas .H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. odeljak 2.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru. oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi.. odeljak 2.8.Prilog 1.H272: Moţe da pospeši poţar. Deo 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 1 . kategorija 1 .5) . . odeljak 2.7). odeljak 2.8).H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. D. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše.11). kategorija 2 . odeljak 2. odeljak 2.. ..

Deo 3.H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe.Prilog 1.Prilog 1.1).2.Prilog 1. kategorija 1 i 2 . odeljak 3. kategorija 3 . Deo 2. . odeljak 3. Deo 3.Prilog 1. Deo 3.H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).16).1).Prilog 1. . kategorija 1A. kategorija 1 . Deo 3.H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).Prilog 1. odeljak 3. .10). Deo 3. Deo 3. odeljak 3. odeljak 2. . kategorija 1 i 2 . 1. Deo 3. Deo 3.Prilog 1. odeljak 3.1). 1B i 1C . kategorija 2 . . Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi .Prilog 1.Prilog 1. odeljak 3. .2). kategorija 1 Prilog 1.Prilog 1. Deo 3.Prilog 1. kategorija 3 .1).H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. .H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. kategorija 4 .Prilog 1.Prilog 1. kategorija 4 . odeljak 3. kategorija 1 . kategorija 1 i 2 .H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale.3).. odeljak 3. .2).H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). odeljak 3. Deo 3. odeljak 3. .H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).Prilog 1. odeljak 3.1). Deo 3.H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije. kategorija 3 .H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). odeljak 2. moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas . . odeljak 3.1). kategorija 1 .5) .H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. odeljak 3. Deo 3. Deo 3.1) . .H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas.H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).Prilog 1. . Deo 2. kategorija 2 . odeljak 3.4). Deo 3. .1).3).H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.

Deo 3.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. kategorija 2.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost.Prilog 1. kategorija 3. astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa.Prilog 1. Deo 3.Prilog 1.H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija.8). .7). odeljak 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 . odeljak 3. kategorija 4 .5). kategorija 1 . odeljak 3. . kategorija 1A i 1B . . kategorija 2 .4).H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona).6). narkotiĉko dejstvo . Deo 3. odeljak 3.Prilog 1.Prilog 1. odeljak 3.7). Deo 3. .H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju. Deo 3. . odeljak 3. Deo 3. odeljak 3. kategorija 2 .6) . kategorija 1A i 1B Prilog 1. odeljak 3.7).jednokratna izloţenost. . Deo 3.Prilog 1.jednokratna izloţenost.H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost.Prilog 1.8). Deo 3. . . odeljak 3. kategorija 1A i 1B . efekti na ili preko laktacije.H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.8). . Deo 3. dodatna kategorija . Deo 3.5). kategorija 1 . odeljak 3.8). odeljak 3.1).H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. Prilog 1. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Prilog 1.Prilog 1.. kategorija 3.Prilog 1.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.Prilog 1.H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. odeljak 3.H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. odeljak 3. . iritacija respiratornih organa . . Deo 3. . Deo 3.

H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. akutno. Deo 4." . ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . .H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 .višekratna izloţenost. kategorija 1 . odeljak 3. hroniĉno. . odeljak 4. ." . Deo 3.EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odeljak 4.Prilog 1. hroniĉno. hroniĉno.1). . odeljak 4. kategorija 3 . odeljak 3. kategorija 2 .EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside." .Prilog 1.EUH 014: "Reaguje burno sa vodom." 2.H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .2.Prilog 1. moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1).EUH 018: "Pri upotrebi.." .1).EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas.Prilog 1. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2. Deo 3. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo.Prilog 1. Deo 4. Deo 4." ." .Prilog 1. Deo 4. odeljak 4.H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. kategorija 1 . hroniĉno.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.9). kategorija 4 .3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu .Prilog 1.1) DEO 2. odeljak 4. 1.1.9) . kategorija 2 .višekratna izloţenost. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: .1). Deo 4.

" ." ." . Moţe da izazove alergijsku reakciju." . Trenutno lepi koţu i oĉi.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke. Moţe da izazove alergijsku reakciju." . Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti.Prilog 1.EUH203: "Sadrţi hrom(VI)..EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas. odeljak 5. DEO 3." .EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe. Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta.EUH202: "Cijanoakrilat.EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe." .EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima." ." .EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo." ." (Opasnost po ozonski omotaĉ . Pri upotrebi nastaje opasan dim. Deo 5.EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas." .EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima." . Ĉuvati van domašaja dece." . Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev." .EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu." . Moţe da izazove alergijsku reakciju. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor)." .EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju).3.EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ.EUH204: "Sadrţi izocijanate.EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe.EUH201: "Sadrţi olovo. Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.1). Opasnost. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE ." 2." .

Obaveštenja o merama predostroţnosti .opšte Ako je potreban medicinski savet. 4. 2 Deo 3. i 28. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe. snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli. Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. Odeljak 3. Odeljak 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . 1A. Odeljak 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi. Tabela 1. sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda. Deo 3. i 5.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2 (Prilog 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . kategorijama i uslovima za njihovu primenu. 3.7) .PRILOG 5. Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. 22. eksploziv Odeljak 2. R102 Ĉuvati van domašaja dece. Deo 3. 1B. 2 Odeljak 3. Deo 2. ovog pravilnika. 1B. 2. Deo 3. 1A. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. 1B.

B. Deo 2. . Deo 3.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 3 1. 2 1. 3 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. Deo 2. 2 Podklasa 1. Deo 2. E.10) Organski peroksidi (Prilog 1. C. Deo 2. Deo 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A. 1B. 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. F 1. 1B. 2. Odeljak 2. Odeljak 2. B. (Prilog 1. 2 Tip A. Deo 2.1. C. D. Odeljak 2. 1. Odeljak 2.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina. Odeljak 2. 1. Odeljak 2. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. Odeljak 2. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. Deo 2. 2 1A. D. (Prilog 1.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1B. E. Odeljak 3. Odeljak 2. 2 1.Eksplozivi (Prilog 1.2.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Zabranjeno pušenje. Odeljak 2. Deo 2. Deo 3. obavezno proĉitati Odeljak 3. Odeljak 2. 2.7) Eksplozivi (Prilog 1. 2 1A. Odeljak 3. 2. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A. Deo 3. Deo 2. 1. Deo 2.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1.4.5 1.3.

E. Odeljak 2.14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.13. F ". E.." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.. inkompatibilne materijale..) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2. Deo 2. 2 1 Tip A. 2. Deo 2.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. C. D.. 1.. Deo 2. D. Deo 2. Odeljak 2. 3 ". 2 ." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. ". Odeljak 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. Deo 2. Deo 2./ zapaljivih materijala. supstance i smeše (Prilog 1.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2..14) Organski peroksidi (Prilog 1. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala.13) 1 2.14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Odeljak 2. 2.. Deo 2.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom. B... Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/.Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja. supstance i smeše (Prilog 1.. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2... Odeljak 2. Deo 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. C.. 3 1 1 1. 3 ". 2...10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 ". F 1. Deo 2.. Odeljak 2. "."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A.8) 1. B. 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. (Prilog 1.

kontakt sa vodom.. 2. nitroceluloza). Deo 2.. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. (Prilog 1. 3 Deo 3. 2.12) ". 3 inertnim gasom.2.. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale.3. Odeljak 3. Deo 2. R230 Drţati nakvašeno sa.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1. Deo 2.ako isušivanje povećava 1. 1. Eksplozivi (Prilog 1. D. Odeljak 2. 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost. Podklasa . Odeljak 2. Odeljak 3. 3 Odeljak 2.. 1. Deo 3.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. F Odeljak 2. iritacija respiratornih . zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 1. 1.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage. B. originalnoj ambalaţi.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. 2. Deo 2. E.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. Odeljak 3. zapaljive gasove (Prilog 1.. 1. Odeljak 2.1.8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. opasnost od eksplozije. Deo 2. C. 3 ĉvrsto zatvorenu. 1.8) . Deo isparenja stvaraju opasnu 3.

Odeljak 2. Odeljak 2. C. 2 Tip A.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. D.5 .2. Odeljak 2. 2 . 1. 2. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. D.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. F Podklasa . 2 1.R235 Ĉuvati na hladnom.7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi. 1.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. ". ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2.. B. . 3 Tip A. 1. Odeljak 2. 2..15) Korozivno za metale (Prilog 1.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. Deo 2.ako je eksploziv 1.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2. Deo 2. E. elektrostatiĉki osetljiv 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. 3 1. F 1.15) Eksplozivi (Prilog 1. 1. Koristiti opremu koja Odeljak 2. Deo 2. R240 i oprema za Odeljak 2. B. Deo 2.. 2. Deo 2. 2. Deo 2.3. Odeljak 2. Deo 2.1) Tip A. B. Deo 2.4. E.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/. 3 . 3 .11) Organski peroksidi (Prilog 1. 1.6) 1. E.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. C.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.1. Odeljak 2. (Prilog 1. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1. Odeljak 2.6) statiĉkog 1. Deo 2..16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. F 1 1. Deo 2. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1. Odeljak 2.6) pretakanje. Deo 2. C. D.

1B.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. 2 Deo 3. 1. Senzibilizacija koţe (Prilog 1."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1. Deo 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. 1C Odeljak 3. treba da naznaĉi vrstu 1. 1.3.5 grubog rukovanja. 1.4) Eksplozivi (Prilog 1. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. 1 Odeljak 3. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3. Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2. 4 Deo 3.4. Odeljak 3. Odeljak 3. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. 1.3) 1 Podklasa ".efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. 3. . 1. Deo 3. 2 (Prilog 1. Deo 3. 2 paru/ sprej (Prilog 1.2) Toksiĉnost po reprodukciju .1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1.elektriciteta.1. Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima. Deo 3.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost.4) magle/ pare/ spreja.9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. 1A. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. ĉak ni kad su iskorišćeni.. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti.8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2.2.

Odeljak 3... 1. Odeljak 3.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 1A. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. reprodukciju . Odeljak 3. 2 ekspozicija (Prilog 1. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2 Deo 3.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. Deo 3. 2. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.2) Iritacija oka ". 2 Oprati .9) Ne jesti. Deo 3. 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.3) nakon rukovanja.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1... 1B. 1. 3.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima. Deo 3. Deo 3. (Prilog 1. 4 . Odeljak 3. 2 Odeljak 3. Odeljak 3.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3. koţom ili dermalna (Prilog 1. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja. Deo 3. Deo 3." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1. 2. 1C Odeljak 3. 4 Deo 3. 2 odećom.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju . ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1.

Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1. .9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 4. Deo 3.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1. 2 Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1.4) mesta. 1 odelo van radnog Odeljak 3. Deo 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ .efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.8) prostoru. Odeljak 3. Deo 3. 4 Deo 3. Deo 4. 2 (Prilog 1.ako to nije naĉin (Prilog 1. Odeljak 3. 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. R273 oslobaĊanje u korišćenja. Deo provetrenom 3. Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. 1.1) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. 1.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. 2. 3. 3. Deo 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.1) ţivotnu sredinu. 2. Odeljak 3.peroralna (Prilog 1.

Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. Odeljak 2.3.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. Deo 4. 1.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 3 Odeljak 2.1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. 1. 2. Deo 2. 2 (Prilog 1.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Odeljak 2.2. zaštitne opreme. B. 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. B. Odeljak 5. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 1. 2 (Prilog 1. 1 Odeljak 2. Deo 5.14) Organski peroksidi Tip A. E. Deo 2.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1. Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Odeljak 4. Deo 2. Deo 2.1) Eksplozivi (Prilog 1. F Odeljak 2. (Prilog 1. 1. E.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1. Deo 2. (Prilog 1. 1. 2. C. Odeljak 2.4. 2. Deo 2.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 3 (Prilog 1. 3 Odeljak 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. D.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. D. 2. C. .5 Naznaĉiti zaštitu za lice. naoĉara i zaštite za lice. Deo 2.

13) R283 na plamen/ vatru. Deo 3. Deo 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 3.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Odeljak 3. 3. Odeljak 3. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 1B. Odeljak 2. Odeljak 2. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi. Nositi odeću otpornu Odeljak 2. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1. 2 1A. 4 opreme.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1. Deo 2.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. naoĉara i zaštite za lice.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. 1B. 1A.Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice. 1 1 .2) Iritacija koţe (Prilog 1. 2 1A.3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. Deo 3. Deo 3. 1A. Deo 3. 2. 1B.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2. Odeljak 3.

R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2. Deo 2. svetlosti. Odeljak 3.11) 1. 3. Odeljak 3. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. (Prilog 1.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3.4) respiratornih organa. 3. Odeljak 2. Deo 2. 2 Tabela 3.1) Iritacija koţe (Prilog 1. 1C 1 1 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme. 2. Deo 3.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 2. Odeljak 2. 1B.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. Odeljak 3. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.4) 1A. Odeljak 3. organa. 4 2 1 . Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom. Odeljak 3. Deo 2. Deo 3. Deo 3. Odeljak 2. opremu za zaštitu Odeljak 3. zapaljive gasove Zaštititi od vlage.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1. 2. 3 1. Deo 3. 1 1.

2. Odeljak 3. Deo 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 2. 2.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 2. 1B.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .14) 1.3) Iritacija oka (Prilog 1. 1B. 1C 1 3 3 1A. Deo 3. Odeljak 3. 3 1A.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 2. 4 1A. 1C 1 2 1 1 .2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1.13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1C 1.8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. Odeljak 3.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Deo 2. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2. Odeljak 2. 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3.

Deo 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1. Odeljak 3. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3. 1B. 2 Dodatna kategorija 2 1. 2 1A. Deo 3.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ .8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A. 1C 1 1 3 . Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.5) Karcinogenost (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. 2 1A. 2.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. koţe (Prilog 1. 2 1A. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. 1B. 1B.jednokratna izloţenost (Prilog 1. Deo 3. 3 1.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ .

2 .5) obratiti lekaru. Deo 3. Odeljak 3.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1. Odeljak 3. izloţenost. Deo 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1 1. Odeljak 3.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. 2 4 3. Odeljak 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3.8) Iritacija koţe (Prilog 1.jednokratna osećate dobro. 4 4 3 3 2. ako se ne organ .1.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje.2) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 3 2 1 1A. 1B. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru. (Prilog 1. Deo 3.jednokratna izloţenost.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.

Karcinogenost (Prilog 1..višekratna ne osećate dobro. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 2 RashlaĊeni teĉni gas "." na ovoj etiketi). Odeljak etiketi). 2 1A. Deo 3. Deo 3. 2. Deo 3.. Odeljak 3. . 1 1 ".ukoliko treba hitno primeniti antidot.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. mišljenje. 1B." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere .efekti na ili preko laktacije (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna 1A.2) Akutna toksiĉnost - 1A. ... Odeljak 3.. ".4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere. . Odeljak 3. 1.7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje.. 3...ukoliko treba hitno primeniti antidot.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 2 1.8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć... Deo 3. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ". Deo 3. ako se organ .jednokratna izloţenost (Prilog 1. ". Odeljak 3. . 1B. izloţenost (Prilog 1. Deo 3.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. ..." na ovoj 1.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 2 Dodatna kategorija 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Deo 3.. Odeljak 3. 2 ako je potrebno.. 2 ". Deo 3.ukoliko treba hitno primeniti mere." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Odeljak 2. Deo 2. 1.9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. 1B.. 1C uputstva za prvu pomoć. ".proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju. Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju .5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ".

2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr.1) 3. dermalna (Prilog 1.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 2 zapaljive gasove (Prilog 1.1) Isprati usta. Deo 1A. 3 koţe: Odeljak 3. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2..(videti ". P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 3. 4 Deo 3.10) umotati u vlaţne zavoje. koţe. Odeljak 2. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.. 1 Deo 3.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. 2. 3. Deo 1A. Deo 3. 1B. Odeljak 3. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. "..2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 1. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 1 koţe ili osipa: Odeljak 3. Odeljak 3." na ovoj etiketi). Deo 3.. 1C 3. . 1B.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.2) Ne izazivati povraćanje.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. Odeljak 2. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju.10) Supstance i smeše 1. Deo 2. Odeljak 2. 2 . 4 uputstva za prvu pomoć. Odeljak 3. 1C 3. Odeljak 3. Deo 3. . Odeljak 2.

4) koji ne ometa disanje. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1. Deo 3. 1C 1 2 1. Odeljak 3. 1B.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost. Deo 3.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. (Prilog 1. Odeljak 2. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. 1B. Ne trljati (Prilog 1. Iritacija oka (Prilog 1. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. 2.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. Deo 3. 3. Deo 3.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano. Deo 3. Odeljak 2. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. Deo 2.3) ispiranjem. 4 1A. Odeljak 3. 1C 3 3 1 . Nastaviti sa Odeljak 3.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . Odeljak 3.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva. Deo 3. uĉiniti. Deo 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . povreĊene površine. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. prolazi: Odeljak 3. Deo 3. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1.jednokratna izloţenost.

2 sapuna i vode. 1C 3.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1 Odeljak 3.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 3.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. 2.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 1A. 3 Odeljak 2.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 3 Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 3.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. Deo 3. 1B. Deo 1A. Deo 2. 1. Deo 3. 2.3) Iritacija oka (Prilog 1.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1C koţe (Prilog 1. 1. 2 vode. Deo 2. Deo 2.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3. 1 Hitno isprati Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 3. Odeljak 3. 1 (Prilog 1. Odeljak 3. 2. Deo 3. 4 Deo 3. 1. (Prilog 1. 3 Deo 3. 1B. 1B.1) Korozivno oštećenje 1A. Odeljak 3. 1C 3.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. 2 Odeljak 3. 1. Odeljak 3. Deo .

2. Odeljak 3.1. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Odeljak 2.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. 1. 3 Odeljak 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Deo 3. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. 2. 1. 1C 3. Odeljak 3. 1 Odeljak 2. F Odeljak 2. D. 2. P370 U sluĉaju poţara: 3. 1. Odeljak 2. 1. Deo 2. Deo 2. 4 Deo 3. Odeljak 3.1) 1. 1. (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. 1. 1 Odeljak 3. 2.12) .2) Iritacija koţe (Prilog 1. Deo 1A. Deo 2. 3 Deo 3. Deo 3.4.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. E. Deo 2. 2 Odeljak 3.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe. Odeljak 2. 2 (Prilog 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe. Odeljak 3.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. 1B.3.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. B. Deo 2. C.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 2.

2. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin.4: municija i njene 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.3. 1 1 Zaustaviti curenje.14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara.osim ako su eksplozivi Podklasa 1.1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.2) na bezbedan naĉin. Odeljak 2.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Eksplozivi (Prilog 1. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive. 2.5 . 1.3. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1.1) 1.. 1. Deo 2. Deo 2. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti.4. Deo 2. Deo 2. 2. Odeljak 2.2. Deo 2. za gašenje.1. Deo 2. 3 1. Deo 2..5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. Odeljak 2. 1. Eksplozivi (Prilog 1.1) Eksplozivi (Prilog 1..4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti. osim ako se P377 (Prilog 1.ako su eksplozivi 1. Deo 2. Deo 2. 1. Tip A. Odeljak 2. 1.2. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.4. komponente. Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti . 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . Odeljak 2..1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2. 1 1. Deo 2.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2. Odeljak 2.4: Podklasa 1.4 municija i njene komponente.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. 3 . (Prilog 1. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2. Deo 2. 2 ". 1. Deo 2. Odeljak 2.

3 zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 2.14) .13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. 1 Odeljak 2.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Odeljak 2. 3 Odeljak 2. 1. Deo 2. 2 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. 1. 1. 3 (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.4. Odeljak 2. Deo 2. supstance i smeše 1.2. Deo 2. 1.3. C. Deo 2. E. B (Prilog 1. Deo 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.P380 Evakuisati oblast. Deo 2. eksploziv Odeljak 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik.1) 1. B.1. 1.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2. Deo 2. D. Odeljak 2. F Odeljak 2. (Prilog 1. Odeljak 2.6) odgovarajuće sredstvo . Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 2. 2.

Deo 2. 1C 1 1.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. P334 zavoje.) osećate dobro. Deo 2.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1. 2. (Prilog 1. Odeljak 4. Deo 4.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3. 1B. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno. P312 lekara. 2 3.1. Deo 4. Odeljak 2.1) P352 vode. 3 1 4 1A. Odeljak 3. Odeljak 3.2) 1. AKO SE PROGUTA: Deo 3. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Odeljak 3. Iritacija koţe 1 1 1.9.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. P350 sapuna i vode.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1.Ukloniti sve izvore paljenja. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. materijalne štete. Odeljak 3. Deo 3. 4 2 . 3. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1. ukoliko se ne Deo 3.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj. Odeljak 4. Deo 2. Odeljak 2. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. Deo + povraćanje. Ne izazivati koţe (Prilog 1. Deo 3.

Nastaviti sa ispiranjem.3) je to moguće uĉiniti.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. 1C 1. (Prilog 1.6) skinuti svu kontaminiranu odeću.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1. Odeljak 3. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. Odeljak 3. Iritacija oka (Prilog 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1C 3 3 1 1A. 3. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 3.3) 1 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. 1C 1 2 . 1B. 3 1A. 4 1A. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1B. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost. Deo 2. Deo 3.4) koji ne ometa disanje. Odeljak 3. 1B. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3. Deo istuširati se. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3. 2. 2. Odeljak 3. Odeljak 3. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva.jednokratna izloţenost. Odeljak 3.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ .2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. Odeljak 3. Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3.

Deo 3.14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Deo 3.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. 1B.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. 1B. 1B.8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo medicinski 3. Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.2) mišljenje. Odeljak 2. Odeljak 3. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. Odeljak 3. Odeljak 2. lekara. Deo 3. Deo 2.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Deo 2. medicinski savet/ Odeljak 3. ĉestice sa koţe. 2 1A. lekara. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. Odeljak mišljenje. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 3.4) savet/mišljenje. Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . 2 . Odeljak 3. 2 1A. 3.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Deo 3. Deo 3.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1.5) Karcinogenost (Prilog 1.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće.

3 (Prilog 1. 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. B. Iritacija oka (Prilog 1. 1. Odeljak 3.zapaljive gasove (Prilog 1.. Odeljak 2. za gašenje. D. Deo 2. Deo 2.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti .14) Eksplozivi Podklasa ". Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. 1. 3 Odeljak 2. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Deo 2.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. .8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. 2. (Prilog 1. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. E. 2.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin.. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Odeljak 3. 2 (Prilog 1. 3 Odeljak 2.. Odeljak 2. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje. Odeljak 2. Deo 2. 2.ako upotreba vode povećava rizik. Deo 3. .. Deo 2. Deo 2. Deo 2. Deo 3.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. Odeljak 2. F Odeljak 2. C.

Odeljak 2. 2. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1.5 propisima (naznaĉiti). Odeljak 2. Deo 2.1) ".+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast. 3 . Deo 2. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast. 1. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije.2. Odeljak 2. Odeljak 2.3.2. Deo 2. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom. 1.5 Tip A. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1. Deo 2.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1. meĊunarodnim 1. Deo 2. 3 1. Deo 2. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast.1.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. 1. 1. Deo 2.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1.4. P402 Skladištiti na suvom mestu.1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.3.. 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Deo 2. 1. Odeljak 2." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1.skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1..4) 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti .4.6) . 1 1 Tabela 4. 1.14) 1.

Deo 3. 1B. 1A. 2. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1. 1B.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1.5) Kancerogenost (Prilog 1A. 1B. Odeljak 3. 3 (Prilog 1. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. (Prilog 1. E. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. 1C Odeljak 3. 2. gasove (Prilog 1. 3 Deo 3. 2.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 3. 3 3. 2. 2 (Prilog 1.7) . Deo 2. Deo 2. Odeljak 3. Deo 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1. Deo 3.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. 1B.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Deo 3. D. Deo 3. Odeljak 3. B. Odeljak 2. Odeljak 3. C. F Odeljak 2. 3 (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. 3 ambalaţi. 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3.

Odeljak 2.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu. A. E. Organski peroksidi Tip . F Odeljak 2.. Deo 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. 2 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 2. C. D.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 2. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. . Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. E. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. B. Odeljak 3. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. Deo 2. D.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 2. Deo 2..15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. 2 (Prilog 1. Deo 2. B..10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /. Deo 2. 1 1. 2 3 3 1 "." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. Deo 3.8) prelaze…°S/…°F.16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. 1.. Odeljak 2. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta. C. Odeljak 2.. Odeljak 2. Deo 3.

F Odeljak 2. 1 Odeljak 2.. Deo 2. ".. Deo 2. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1.3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. C. A. . 3 Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2. 3 dobrom ventilacijom. 2.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. F 1.. 1. E. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1. B. Deo 2..8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala. A. C. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1. 2 ". B. Deo 3. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. D.. 2.12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. gasove (Prilog 1. 2 1.15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. Deo 2. E. Odeljak 2. D. E. Deo 2. C. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 2. 2 smeše(Prilog 1. 1. Odeljak 2. Deo 3. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu.9) Ĉuvati sadrţaj pod .11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. D. B. Odeljak 3. F Odeljak 2.(Prilog 1. 3 ambalaţi. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu.. zatvoriti. Deo 2.11) A. .1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost. Deo 2.

P235 Drţati na hladnom. 1. E. 1. Odeljak 2.. Odeljak 2. Odeljak 3. C. D. Odeljak 2.2. B. Obaveštenja o merama predostroţnosti .. Odeljak 2.3) Organski peroksidi (Prilog 1. C. Deo 2. P235 Drţati na hladnom..1. ambalaţe u/ na . C.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. D." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A. Tabela 5. D. 3 1. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. 2. Deo 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti.. Deo 2. 1.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F. Deo 2. Odeljak 2. B." ProizvoĊaĉ/ Tip A. Deo 2. 2 ". 2.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom. 3 Tip A. Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. 3 .8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.4. Odeljak 2. ".5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.5 1.. 2. Deo 2.3. 1.. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1. 1. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. dobavljaĉ treba da E.odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti).15) 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. 2. F naznaĉi temperaturu. B. E.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1.

1B. C. 2 Odeljak 3. Deo 3.5) Karcinogenost (Prilog 1.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.Odeljak 2. 1 Odeljak 3. Deo 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Odeljak 3. A.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 1A. 2. 1B. Odeljak 3.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Odeljak 3. 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Deo 3. 1B.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1A. 2 (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . 1C 3. Odeljak 3. 1. B. 4 Deo 3. Odeljak 2. 1B.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Deo 2.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1. 2 izloţenost (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2. D. 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 2. E. 4 Deo 3. 2.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. 3.

Poglavlje 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 2. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. Deo 3.1) 3 1. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1.izloţenost. Deo 5. i 1. Odeljak 5. stav 1. Odeljak 3.2. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost.1. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Odeljak 4. Deo 3.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1. . Deo 3. 3. Odeljak 3. 4 1 PRILOG 6. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Odeljak 4.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25. 2 1 1 1.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. Deo 3. Deo 4.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 3.

1. npr. 1.2. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama. 2 ili 3.2.4-dioksan.1. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo. alkalni metali. Deo 2." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. odeljak 2. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. odeljak 2. 1. slabijih materijala. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih.5.." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. 1.fizička i hemijska svojstva 1. EUH014: "Reaguje burno sa vodom. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. 1.2. Dodatna obaveštenja o opasnosti .svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1. Deo 2.2. acetilen.1. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru.. 1. 1. acetilhlorid. Dodatna obaveštenja o opasnosti .1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas. npr." . navedene u Prilogu 1. dietil etar i 1. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid.1. kategorija 1. npr.2.1.1.6." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja.3. 1.1.2.1." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše. npr.4.1." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1.1.1. titan-tetrahlorid.

" Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima. i Prilogom 1.3. npr. do 2. kategorija 1 ili 2. ovog pravilnika.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu.10. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2.1..2." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.2.1. Tabela 3. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. 1. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1.6. 2. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid.3.3. koja pokazuje ove efekte.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.5. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka.iskustava uoĉenih u praksi ili . Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. Smeše koje sadrţe olovo .4. ljuštenja ili pucanja koţe.2." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost. na osnovu: .2. napomena 1." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja. stav 9. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. 1. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe. kategorija 3. 1. Deo 3. odeljak 3. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1.3.1%. odeljak 3.2. 1.1.1.2. npr. Deo 3. DEO 2.

Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju.3. Trenutno lepi koţu i oči. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri. Opasnost. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI). Moţe da izazove alergijsku reakciju." Ako su dodata redukciona sredstva. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0.0002%.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno. Čuvati van domašaja dece." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. 2. Ukoliko nije već naznaĉeno.4. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje.2. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate. kada su hidratisane.5." 2.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima). Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. mereno prema standardu SRPS ISO 6503. mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja. Moţe da izazove alergijsku reakciju. 2. predpolimeri ili njihove smeše). Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: . oligomeri. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo. sadrţe više od 0." 2. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi".0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa.

1% (m/m) ili .1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci.10.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe.6. Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Pri upotrebi nastaje opasan dim.9. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor). kategorija 1 ili kao karcinogena. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti. a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna." 2. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0." 2. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum." 2. a koja sadrţi: .8.7." 2." 2.

POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3.2. sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem. Deo 3. kategorija 1.2.1. ovog priloga.1.11.1.1.10. 2. odeljak 3. kategorija 1..najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0. kategorija 1..1.10. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.3. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0. odeljci 3.1.1.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost.2.višekratna izloţenost. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3. ili kao korozivno za koţu.1.1.3.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju.1% (m/m) ili . 3. Deo 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. Redni broj 1.4. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu. DEO 3." 2.10. i 3. Tabela 1. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije. kategorije 1.1. 2 ili 3. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1.1. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti . sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. kategorija 1A. 1B ili 2. 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu.2% (V/V) za gasovite smeše. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .1. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.

kategorija 2.2. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3. 3. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost.2.1.2.1. Taktilno upozorenje 3.1. Taktilna upozorenja iz odeljka 3.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda. ili 3. ili 3. kategorija 2.2. ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683. kategorija 1 ili 2. toksiĉnost po reprodukciju. kategorije 1 ili 2. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.1. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu.1.1.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje. 3.2.2. karcinogenost.2.3.2. ovog priloga nisu potrebna. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost. opasnost od aspiracije.2.3.1. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". Napomene 3. 3. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše.4. senzibilizaciju respiratornih organa.2.1.2. 3. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje. ovog priloga ili . specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.1.2.1. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. a kojim se potvrĊuje da je: . Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata.2.3.1. mutagenost germinativnih ćelija. korozivno oštećenje koţe. kategorija 2.4.1. 3. 3. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi.4. potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. .

POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. STAV 3.DEO 4. OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29. ." DEO 5.Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. OVOG PRAVILNIKA .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful