PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

2. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija. odeljak 4. i 4.3. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući.8.6.1. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. Ako proizvoĊaĉ. odeljak 3. . Podaci iz stava 1. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi.1.1. Deo 1. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ. Deo 3. odeljak 1. i 3. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. 3. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja. 3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1.0. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. Deo 1. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet.1. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši.1.9. odeljak 1. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi.3.5.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše.1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.2.1.3. ProizvoĊaĉ. ovog ĉlana odgovarajući. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1. ovog pravilnika. Deo 4. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost.0. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1.7.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

1. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona. ovog ĉlana. ProizvoĊaĉ. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. U tom sluĉaju.ProizvoĊaĉ.2. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ili 2) do zamene. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. sa takvom klasifikacijom. Deo 1. ProizvoĊaĉ. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . Izuzetno od stava 1. Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ovog ĉlana. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove.2. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju. Deo 1. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. III OBELEŢAVANJE 1. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. Tabela 1. odgovarajuće i pouzdane podatke.2. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. odeljak 1.

Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. ovog pravilnika. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. ovog pravilnika. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. ako se moţe primeniti. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. ovog pravilnika. ako se moţe primeniti. adresu i broj telefona snabdevaĉa. ovog pravilnika.1) ime. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. 8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. 4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18. ako se moţe primeniti. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja.

Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Deo 1. i u Prilogu 3. . Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. odeljak 1. taĉka 2) ovog ĉlana. ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4.1. a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. piktogram opasnosti. karcinogenost. korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. mutagenost germinativnih ćelija.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. date su u Prilogu 3. Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi.2. Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". toksiĉnost po reprodukciju.

Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci.3. primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. Deo 1. . Deo 2. odeljak 2. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. smeše koje sadrţe polimere. 4) odlivke metala. smeše koje sadrţe elastomere.1. date su u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. odeljak 1. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. legure. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. odnosno kategoriji opasnosti. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska. date su u Prilogu 1. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. butan ili teĉni naftni gas. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. odnosno kategoriji opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti.

odeljak 1. . odeljak 1. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. ovog pravilnika. Deo 1. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime. ovog pravilnika. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. stav 3. Na etiketi.2.Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ.2. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18.1. Deo 1. a koja su data u ovom spisku. Deo 1. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. i 1. i 1. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. a ne alternativni hemijski naziv. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. odeljak 1. u delu za dodatne informacije. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. odeljak 1. Deo 2. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. u delu za dodatne informacije. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. i u Prilogu 4.4.4. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. Deo 1.1.

osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. Na etiketi smeše iz stava 9.Na etiketi. ovog ĉlana. Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. . Deo 2. u delu za dodatne informacije na etiketi. Deo 4. Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. u delu za dodatne informacije. koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. i Prilogu 4. Snabdevaĉ moţe. kao i ime. ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". odgovara više od jednog piktograma opasnosti. 1. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". i 9. i 4. Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. Na etiketi smeše iz Priloga 6. Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". i Prilogu 6. Deo 5. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. da pruţaju dodatne informacije. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. 1. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. Deo 2. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. date su u Prilogu 4. Dodatno obaveštenje iz stava 4. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. zajedno sa pripadajućim tekstom. Deo 3. ovog pravilnika. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. na osnovu klasifikacije. "nije zagaĊujuće". ovog pravilnika. 4. adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. Deo 2. Deo 3. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. i 3. 2) reĉi upozorenja.

piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše. ovog ĉlana. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. Izuzetno od stava 4. kao i na odlaganje njene ambalaţe. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. Kada supstanci ili smeši. Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete. na osnovu klasifikacije. navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05".

Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6.5. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. Deo 1. ovog pravilnika. Deo 2. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1.2. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode. boja i veliĉina piktograma opasnosti. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi.2. ovog pravilnika. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. 2. Deo 1. stav 1. Deo 1. odeljak 1. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1.1. odeljak 1. . ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju.1. odeljak 1. Deo 5. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe. ovog ĉlana. Oblik. Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno.sa ĉlanom 17. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja.5. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6.

ovog ĉlana. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. stav 1. ukljuĉujući i meĊuambalaţu.Izuzetno od stava 1. ovog pravilnika. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. ovog ĉlana. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 . pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. stav 1. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. reĉi upozorenja. ovog pravilnika. U tom sluĉaju.

ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi. hranu za ţivotinje. ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe. odeljak 3. 3. Deo 3. ovog ĉlana.1. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. . lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport.2. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja.4. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. i 3. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji. a da sadrţaj ne iscuri.Izuzetno od ĉlana 33. odeljak 3.1.1.2. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja.3. Izuzetno od stava 1. ovog pravilnika.1. niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa.2. Deo 3.

unutrašnjim plovnim putevima. pakovanju. br. uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. a smeše od 1. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. 59/10 i 25/11). drumskim saobraćajem. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. odeljak 3. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu). Do 1. juna 2015. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. pakovanju. a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. oktobra 2011. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine. ProizvoĊaĉ. 1). pakovanju. 2) i 3) ovog ĉlana. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji.2.2.2. godine. Do 1. br. odeljak 3. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa.1. ili Pravilnikom o klasifikaciji. oktobra 2011. . godine proizvoĊaĉ. Deo 3. Deo 3. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom. taĉ. Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4. pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. u skladu je sa uslovima iz stava 1. oktobra 2011. godine do 1. stav 9. oktobra 2011. godine. juna 2015.

OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1.Ako su supstance stavljene u promet pre 1. uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. pakovanju. 59/10 i 25/11) do 1. Definicije . 59/10 i 25/11). obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11). pakovanju. oktobra 2011. godine. Ako su smeše stavljene u promet pre 1.0. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. oktobra 2011. br. godine. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. godine do 1. 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". juna 2015. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". a klasifikovane su. godine. juna 2017. godine. br. juna 2015. godine. a klasifikovane su. pakovanju. br. a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. pakovanju. ProizvoĊaĉ. decembra 2012. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. PRILOG 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. br. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. pakovanju. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. ProizvoĊaĉ. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". juna 2015. a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. br. 59/10 i 25/11). ProizvoĊaĉ.

2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka. Klasifikacija supstanci i smeša 1. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. 1. 1. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. stav 3. odnosno procenu rizika.3 kPa. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1.1.1. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara). 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. Pravilnika 1. stav 3. odnosno procenu rizika.2. 1. i 2. stav 3. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7. stav 3.3 kPa.0. ovog pravilnika. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.0.1.1. ovog odeljka. ovog pravilnika. Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1.0.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101.0.1. stav 3. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. .1. Upotreba postojećih podataka 1.1. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju.

Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa. izmeĊu ostalog.0. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. 1. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: .moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja.0. 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti.3. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo.1.1. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana.3. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi.1. 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude.1. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: . mogu imati dovoljan kvalitet. podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije. Quantitative structure-activity relationship . odnosno od predvidljivosti efekta. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku.0.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora.2.(Q)SAR. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva. 1. 4) validnost metode za posmatranje efekta. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara.1. . stav 3. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng.

efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. odnosno procenu rizika.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: .rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). odnosno procenu rizika i .4. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi.1. 1. . odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)).podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma.rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. 1. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije. . U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. toksikološka i ekotoksikološka svojstva. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. .dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.0. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat.0.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. što moţe biti vaţno za procenu opasnosti.. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene. Ako se primenjuje pristup grupisanja. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr.1. supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. .5.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo. . Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska.

1. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. ovog pravilnika. .2. a u skladu sa ĉlanom 8. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine. i 4. iskustva o efektima na ljude. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana. tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki.3. 1.1.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar.U svakom sluĉaju rezultati moraju: . st. 3. naĉinu ili mestu njihovog delovanja. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi. stav 5. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke.1. 1. ovog pravilnika.1. ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.1.1. Odgovarajući. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. .1. . UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija.1. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja. analogijski pristup).1. potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje. odnosno procenu rizika.1. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju.1. 1. a kada su ovi podaci u suprotnosti. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1. kao i rezultati studija o mehanizmu.4. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). 1.

ovog priloga ili . kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati. M-faktori i opšte granične vrednosti 1. ovog priloga: . Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. 9. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4. ovog priloga. Specifične granične koncentracije.2. 4.1. Kada ovakvi podaci. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava.2.2. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11.1.2.1. Graniĉne vrednosti 1.1.1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.5.2.1.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. 1.2. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude.1.1.1. i 10. prihvata se niţi stepen klasifikacije. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga ili . za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. 4. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu.2. odnosno ona koja ima niţu vrednost. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. ovog priloga). 1.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1.1. ovog priloga.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga: . Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. 1. ovog priloga.1.2. ovog pravilnika.2. i 5.1. ovog priloga ili . a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. ovog pravilnika.1. i 5. odeljak 4. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude.1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja.1. ovog priloga.

odeljak 4.1.3.1. videti 4. ovog priloga. u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti. a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše. kategorija 1 . .3.3.2.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4. videti 3.1%(3) 0. _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno.1% kada je neophodno.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .kategorije 1-3 . stav 4. Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.1.1 (2) ili < 1% kada je neophodno. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: . i Dela 4. ovog priloga. 1. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše.1 (3) ili < 0.1 1. za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili . kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.akutna.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima.hroniĉna.hroniĉna.odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1.3. ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima.3.1.3..1. kategorija 1 . ovog priloga. videti 3.3.3. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: . za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša.1.1. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3. Tabela 1.

i Delu 4. .1. odeljak 4.10. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.3. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B. odeljak 3. 1. 3. 3.3. ovog priloga. 2) C+B za koje vaţi sledeće: . 3. ovog priloga.3.2.1.1. 1. 3.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti. odeljak 3. 3.1.3. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B.metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3. 3.3. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B. 1..koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2).5. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula). 3. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke. B i C) sa istim opasnim sastojcima. .10.1.2. .podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr.1. 3. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ. i 4.1. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća.9.3. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe. 1.8. U tom sluĉaju.u sluĉaju akutne toksiĉnosti.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše. 3.2. . Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B. odeljak 4.1. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše.4. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti. mora se uraditi nova procena.8.9. 3. i Delu 4. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.3. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. kada je reĉ o tri smeše (A. . ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti.

Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika. dijagonala postavljenih horizontalno.2. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.2. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74.1. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1.5% 2. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1. 1. 3. stav 2.1.4. 3.2.1.3.1.2.2.2. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete.1.7.3.1. ovog priloga. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2.3.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1.6. 1.1. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete. 3. odeljak 3.2. i 3. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. ovog priloga. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima .8. 3. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. ali ne sme biti manji od 1 cm2.3.3.3.9.1. Tabela 1. Obeleţavanje 1. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.1.2.3.

ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima.1. ispitivanje i obeleţavanje. Za odlivke metala.3.2. namenjene za prenosive aparate . dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1.4. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki.2. legure.Etikete za upozorenje". smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa.3. 1. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu.2.3. i 3.Proizvodnja. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas .3. 1.10. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.2.3. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17.3. ovog priloga.1. kontrola.3. sa ili bez ventila. 1.1. legure. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu. Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara. 1. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci.10. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu.4.3. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost. ovog pravilnika.3. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana.2. smeše koje sadrţe polimere.10. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. u skladu sa odredbama ovog priloga.3. smeše koje sadrţe elastomere 1. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju .4. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje. Odlivci metala.2.3. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1. U ovom sluĉaju. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3. 1. Ukoliko su propan.U skladu sa odredbama ĉlana 23.

2.4. moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ. ovog priloga. uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima.4. Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1. kategorija 2.višekratna izloţenost. . Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2.4.hroniĉna. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24. ovog priloga.akutna toksiĉnost.jednokratna izloţenost. .opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .2. 1.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga. 1.5. kategorija 2.korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe. kategorija 4. .teško oštećenje oka/iritacija oka. .3.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . . Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema . kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.1.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. kategorija 2.1.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .3. . koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata.4. 1. kategorije 2 i 3. 1.

5. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31. kategorija 2.. ..1. .1.1. D. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše. 1. stav 1. tip C. kategorija 2. E ili F. 2 ili 3. kategorija 1. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29.Oksidujuće teĉnosti. Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1.. identifikator proizvoda iz ĉlana 18. 1.1.5. ovog pravilnika. ovog pravilnika 1.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. .1.1.2.Gas pod pritiskom.2. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje. Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1. ovog pravilnika 1.Oksidujući gas. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17.2.5.5.5. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti. taĉka 2) ovog pravilnika. stav 4.1. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi.2. kategorija 1." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18. . kategorija 1 ili 2. ovog pravilnika. stav 2. . kategorija 2 ili 3.5. 1.Samoreaktivne supstance ili smeše.. .Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. . sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: .5.Supstance i smeše koje se same zagrevaju. elementi obeleţavanja iz ĉlana 17." ili: "ekstrakt. .Zapaljive teĉnosti.Za supstance koje se nalaze u prirodi.

hroniĉno. .5. ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: . akutno. kategorija 1.5. kategorija 2.2.Iritacija oka. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa. E ili F. . 1. .5. . kategorija 2.1.3.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 4.jednokratna izloţenost. . pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: .2. kategorija 2. pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu.Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. kategorija 2 ili 3. . ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale.2. primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli. Piktogram opasnosti.Zapaljivi gas. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . D.Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije.2.. 1.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.1. kategorija 2 ili 3.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 ili 4. . kategorija 2. tip C.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1 ili 2. .Akutna toksiĉnost.2. . . Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. hroniĉno.Iritacija koţe. 1.višekratna izloţenost.Organski peroksidi.

1. dima. toplote ili buke i 3) supstance. Definicije 2. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni.1. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1. pojava vatre.2. transporta i korišćenja. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša.1.2. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ.1.2. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.5. 1.1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml. FIZIČKA OPASNOST 2. ovog pravilnika. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša.1. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše.3. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove. 2) eksplozivni proizvodi. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima.5. Odredbe iz odeljka 1.1. DEO 2. Eksplozivi 2.1.5.1.2.1. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas. 2.2.1. kao što su izbacivanje projektila. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja. 1) i 2). . pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini.

klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine.3 Supstance. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. ali ne i do masovne eksplozije i to: . Kriterijumi za klasifikaciju 2. Supstance. 2. 2) Podklasa 1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance.supstance. Kriterijumi za eksplozive . koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv.1.4 Supstance. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.2. 6) Podklasa 1. i to od serije 2 do serije 8.2.1. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja.2. koja je data u ovom prilogu.2. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.2 Supstance.2. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju. Supstance. 2. smeše i proizvodi iz ove klase. u ovom prilogu. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije.1. 3) Podklasa 1. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta.1.supstance. 2.1.3. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila. Tabela 2. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju. 5) Podklasa 1. . 4) Podklasa 1. i to trenutno). Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju.1 Supstance.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila.2.1. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi.1.1.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju.Namenski eksploziv je supstanca.

moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.2 1. do 1.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira.1.1. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.3 1.4 1. Tabela 2.6.4. 2. koja je data u ovom prilogu. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi.2.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv. opasnost od masovne eksplozije". pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti.2.6 eksploziv 1.1 -1.1 1.1.2. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2.6.2. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta.3. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti. ovog priloga. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna.1.1. treba da budu ponovo ispitani. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance.6 kriterijumima). Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. 2.1.1. Napomena uz Tabelu 2.5 . Priruĉnika o ispitivanjima i 1.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1.

4. Klasifikacija supstanci. opasnost od poţara. . Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5. suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6. Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.4. smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta. eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv.1. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2. 6 i 7).1.1). koja u emulziji. udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2.13. 3 i 4). Eksploziv. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).1. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8. Procena da li je supstanca ili smeša. odeljak 1. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2.14.o opasnosti Nestabilan Eksploziv.

proizvoda. do 2. koje su date u ovom prilogu. pakovanja ili na drugi naĉin.1. npr.4. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .1.1. Slika 2.1. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem. ukljuĉivanjem u sastav smeše. u sluĉaju neosetljivih eksploziva. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance.1.

izd. rev. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .1. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance. Slika 2.1.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta. 15.2.2. Model propisa. odeljak 2.

(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2. .

Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .Slika 2.3.1.

.

1.1.4. Skrining ima za . Postupak klasifikacije emulzija. Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska.2.Slika 2.4. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.

2. .1 u Dodatku 6.2.3. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva.manja od 15% po masi. Zapaljivi gasovi 2. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti.2. 2. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne.2. 2. ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija. mora se primeniti procedura za prihvatanje. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4. Kriterijumi za klasifikaciju .manja od 30% po masi. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.3 kPa. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika). 2.1.3. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6. ukljuĉujući kiseonik. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . 2.4. mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.1.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije.1.4. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2.

Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi.2.2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Tabela 2.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione .2.3 kPa. drugaĉiji od onih iz kategorije 1. Napomena: Za klasifikaciju aerosola.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili. 2.2.4.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova .3.2.3. koja je data u ovom prilogu.1.2.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.2.1. pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. ovog priloga. koja je data u ovom prilogu.1. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101.odlaganje 2. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su. Tabela 2.2. videti odeljak 2.2. u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka.

3.1. sa ili bez teĉnosti. sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2. ovog priloga).7.za zapaljive aerosole .3.2.5. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka. kao pena. Slika 2. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2. 2.1.3. hemijske toplote sagorevanja i. . Kriterijumi za klasifikaciju 2.6. Zapaljivi aerosoli 2. ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju. ukoliko je neophodno.1. 31.3. Slika 2. i sa Delom III.3. odeljcima 31.3. odnosno aerosolni raspršivaĉi.2. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola.4 i 31. moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") . oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala.2. npr. Kada nema dovoljno dostupnih podataka. ovog priloga.3. samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.2.3. ovog priloga).zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C. 2.1(1) .sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce").zapaljive gasove (odeljak 2.2. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive. . Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.: . Definicija Aerosol. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja. 2.3. u obliku paste ili praha.2.1.

3.1(2) . (2). pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2. Za aerosole u obliku pene.Za aerosole u spreju.1.3. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2. Slika 2.za aerosole u spreju . (3).3.1.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.6.6.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 2.2. .2. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja.6.6.1.6.vrednost napona pare na 50°C.4. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: .kritiĉna temperatura. koja je data u ovom prilogu. Podaci se mogu pronaći u literaturi.3. Tabela 2.2.6. 2. koja je data u ovom prilogu. Model propisa.5.6. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3.1.1. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti . izraĉunati ili odrediti ispitivanjem. Zapaljive tečnosti 2.6. . Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. 2. Tabela 2. Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.

aditivi i sl.).1.reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti .odlaganje 2. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.4. pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja).6. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.6. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.6. preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati. kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija. bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri. 2. taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem. kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti. 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju). Ukoliko podaci nisu dostupni. Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem. .Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti .prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti . Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu.2. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2. Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji. 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše.4.4.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti .6.3.4.

ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2.4. Eng. Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .5.6.4. alkoholi. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja.6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti . Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6). 186.4) teĉna faza homogena. ______________ (4) Do danas.7. kao i reaktivne akrilate.3. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2.4.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja .1. (6) Gmehling and Rasmussen.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja . 2.Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. Fundament.OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2.7.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .H8. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici. (1982) 2. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. koja je data u ovom prilogu.4. Definicija . etri. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja . (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma. Deo III. estri (izuzev akrilata) i voda. Tabela 2. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno.6.3.6. dobijeni negativni rezultati. Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2.3. 21. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti. 2.Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja . Ind.6.

Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre.2 mm/s.3. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N. Tabela 2.2. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala .1.2. koja je data u ovom prilogu.2. na primer.1.2.3.7. prilikom snabdevanja ili transporta.2. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha.7.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2.7.7. .1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Supstance i smeše u obliku praha. Ukoliko je.2.7.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.7.7. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1.videti odeljak 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 2. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe. Kriterijumi za klasifikaciju 2. koja je data u ovom prilogu.2.7. u skladu sa Tabelom 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. 2.2. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre. odeljak 33. 2.7. vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2.2. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi.1 koja je opisana u odeljku 33. 2. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.

8.2.2. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja.8.8.odlaganje 2. ovog priloga.8. Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 . Kriterijumi za klasifikaciju 2.prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 .1.2.1.2. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive. ovog priloga. 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha). ili 2. Samoreaktivne supstance i smeše 2.15.1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Definicija 2.1.1. sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2.8. ovog priloga. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.13. 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.14. 2. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.1.Tabela 2.8.2.2.8. organske perokside ili kao oksidujuće.7. 2. . ovog priloga.

ovog priloga). .8.2. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.2. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. 1). kada se nalazi u originalnom pakovanju. D. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo.2.ne detonira. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja.3. 28. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E.8. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji.detonira delimiĉno. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. kada se zagreva u zatvorenom prostoru.3. 4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . kada se nalazi u originalnom pakovanju.3 i Tabelu 28. a ambalaţa se naknadno izmeni. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. kada se nalazi u originalnom pakovanju. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili .2. 3) ili 4) ovog priloga. ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.1. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. 28.8. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . Ovakva smeša.2.1. C. (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.3 2.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg. 2). ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji.8. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji.2. odeljak 28. taĉ.uopšte ne detonira. 2. E. B.

kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca.8. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja. Tabela 2.3.4.8. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C.2. koja je data u ovom prilogu. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg). Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. 2. ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. niti eksplozivnu moć. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. 2.1. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. tip G. a ambalaţa se naknadno izmeni. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II.8. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja.8.

Slika 2. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2.8. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta). 2.8.4.3. 2.8. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.1. odeljak 20. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6. za pakovanje od 50 kg. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.8.3. Samoreaktivne supstance i smeše .1.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno.1 i A6.4. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.2. koja je data u ovom prilogu.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje.

Samozapaljive tečnosti 2.1. Definicija .9.2.9.

9. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.31.9. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.3 iz Dela III. Tabela 2.2. Tabela 2. ĉak i u malim koliĉinama. 2.9.2.4. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju .9.9.9.5. ili pali.3.9. odeljak 33.2.

Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. Tabela 2. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. koja je data u ovom prilogu.10.1.10. danima).2. 2.10. Ukoliko je. ĉak i u malim koliĉinama.10. 2.10.3. odeljak 33. 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr. Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom .3. Tabela 2. 1. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se. na primer. prilikom snabdevanja ili transporta.2.10. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.10. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1.1. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2.4.10.2 iz Dela III. koja je data u ovom prilogu.2. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj.

2. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani). koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije.10. 2. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III.1. 2. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini.10.4.3. danima).1. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.1.1.4.11. tj.11.11. Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša. .2.1. Samozagrevajuće supstance i smeše 2.11. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.11. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr.11. odeljak 33.1. 2. Definicija 2.2.1.

Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.4.3. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.4 iz III Dela.2. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.6. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.1.11. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. 2.1. 2. Tabela 2. Ukoliko je. prilikom snabdevanja ili transporta. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase. koja je data u ovom prilogu. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2.2.3. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 .11.1. Tabela 2. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.11.11. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše. 2.11.11.2.11. koja je data u ovom prilogu.2.3.2. odeljak 33. na primer.2. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.11. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.

4. Rogers.1. Harper.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. koja je data u ovom prilogu.4.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Plant Operations Progress. 2. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.2.1. 181-189. D.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders. 1990.4.11. R. __________________ (8) VD Iguideline 2263.11. Part 1. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša .1. N.11. Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson.J. 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra. 4 (3). moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . 1985 Slika 2.11.11. moţe da se zapali P407 P413 P420 2.

.

3. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.12.2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. na primer. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.2. 2. Ukoliko je.12.12.12. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1. koja je data u ovom prilogu.12. odeljak 33. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi. koja je data u ovom prilogu. opisanih u Delu III.2. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1.12. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.4. prilikom snabdevanja ili transporta. . Tabela 2.2.1. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.5. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. 2.1. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti.12.2.2.12. u skladu sa Tabelom 2. a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. na osnovu rezultata ispitivanja N.12.1.

Oksidujuće tečnosti 2. 2.12.13. Kriterijumi za klasifikaciju .1.12. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2.4. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom. 2.13.2. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.2. npr.Tabela 2.13.

Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.2. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 . Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju. jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar.2. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. koja je data u ovom prilogu.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. u skladu sa Tabelom 2.13.1. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1.2.3. Deo III. 2.13.2. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Tabela 2.13.13.4. Tabela 2.1. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.13. odeljak 34.

umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.14. Deo III. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4.13. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.14. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O. kao što je dijatomejska zemlja. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.4. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2. 2. ispitivanje iz Dela III. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.3.1.1.14.2. koja je data u ovom prilogu. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima.4. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive. 2.1.2.13. u skladu sa Tabelom 2.4. 2.1. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. odeljak 34.4. odeljak 34.14. .4.4.13.13. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom.2. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.13.4.2.

ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju.14. Svaka supstanca ili smeša. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar. Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. prilikom snabdevanja ili transporta.14. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. Annex 3. 2005 2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama).14. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Svaka supstanca ili smeša koja. oksidujuće sredstvo P210 .14. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes.3. Tabela 2.2. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. na primer. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja.2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. koja je data u ovom prilogu. _______________ (10) BC Code. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1. Ukoliko je.1. IMO. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1.Tabela 2.

da brzo gore. Organski peroksidi 2.4. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše.3.15. Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O.1. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: .predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2.15.1. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik.1. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid. 2. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente. 2.1. Pored toga.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju.4. 2. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida.2.15. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji.4. fluor ili hlor. Definicija 2. . . pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima.14.14. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik.4.14.14.da budu osetljive na udar ili trenje. .

0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni . Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1. a da pri tom sadrţi do 1.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A. klasifikuje se u organske perokside tipa A.15.2. mi .2. E. B. Kriterijumi za klasifikaciju 2.0% ali manje od 7. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se u organske perokside tipa B.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida. D.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.1.da reaguju burno sa drugim supstancama.1.2. ci .. 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali. klasifikuje se u organske perokside tipa C. ako u laboratorijskim ispitivanjima: . 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D. F i G" u okviru ove klase opasnosti. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji. 2. dok je u originalnom pakovanju.koncentracija (maseni %) organskog peroksida. 2. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji. C.molekulska masa organskog peroksida i.15.2.2. 2.0 % vodonik-peroksida. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji. a da pri tom sadrţi više od 1.15.15.

da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. a ambalaţa se naknadno izmeni.15. potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. klasifikuje se u organske perokside tipa E.3 i Tabelu 28.ne detonira. 28. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru.1. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . 28. . 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. klasifikuje se u organske perokside tipa G. odeljak 28.2. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. a za smeše u teĉnom stanju. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć.3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. npr.3. Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C.delimiĉno detonira. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.ne detonira. 2. pod uslovom da je termiĉki stabilan.2. za pakovanje od 50 kg(11). ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.. klasifikuje se u organske perokside tipa F. takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.

Tabela 2. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje. kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima.15.1. koja je data u ovom prilogu. odeljak 28.15.1.3.15. II Deo. 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 .

2.1.15. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka. 2.15. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem.15. ovog priloga).15.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja.1. koja je data u ovom prilogu. Ipak. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši.1. 2. Organski peroksidi .2. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.15. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.4.15.1.4. Slika 2.

.

2.16. Tabela 2. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III.16. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . koja je data u ovom prilogu.16. 2.1.2.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala.16. 2.2.3. Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale. odeljak 37. taĉka 37.16.16.4.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Dodatna uputstva za klasifikaciju .16.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.16. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Supstance i smeše korozivne za metale 2.1. u skladu sa Tabelom 2.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2.2.16.1. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna.

1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. Tabela 3.1. Akutna toksičnost 3.1.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. . 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma. Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna. odeljak 37. Napomene su date ispod Tabele 3. ili SAE 1020.1.akutnu inhalacionu toksiĉnost. dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. . neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6.1. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni.1.1.0037 resp.S235JR+CR (1.0144 resp.1. dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše.1. . Definicija 3. SRPS ISO 3574. Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: . OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3.2. DEO 3.Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III.1.1.St 44-3). unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200.S275J2G3+CR (1.1. 3.1. ĉelik tipa: .ATE).St 37-2). koja je data u ovom prilogu.1.2.1.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3. Acute toxicity estimates . Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 .akutnu peroralnu toksiĉnost.akutnu dermalnu toksiĉnost. 3.

1.LD50/LC50 vrednosti. koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili .1. . 3.0 10.2. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: .1.2. Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti.Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng. koje se odnose na klasifikacionu kategoriju.1. 3.1.0 1.2.0 2.0 < ATE ≤ 5. kategorija 2 (500 ppmV). Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem.5 < ATE ≤ 2. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: .0 Napomena 1) i 2) 0.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.2. kada su dostupne. kategorija 3 (2500 ppmV). Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.1. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim .2.5 0. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.2. parts per million per volume). dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze.2.0 Napomena 1). kategorija 4 (20000 ppmV).1.Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja. Napomene uz Tabelu 3.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0. 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja.1.Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). . U ovom drugom sluĉaju. klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV). 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.0 < ATE ≤ 20.5 < ATE ≤ 1. Pojmovi: "prašina".odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.1. .05 0.0 < ATE ≤ 10. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu.

Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3. mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem.3.1.3. ovog priloga).vrstama ţivotinja.2.1. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima.2. koja je data u ovom prilogu. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost.2.1. u višestepenom pristupu: . Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu.2.1.1.1. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.2. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti. 3.4. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe.3.1. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para.3. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša.3. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. 3. 3.1.1. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog. 3. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu. 3. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l. podaci o pH vrednostima.2.1. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi.1. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci.3. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom). a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje. Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala.3.1. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju.3. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno. Ipak.1. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV.1.3. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti.1.3.2. 3.

prašinu. ovog priloga.6. Slika 3.1.1.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.1). teĉnosti. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše.1. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1.1.3. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost .1. i 3.3. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3.3.6. maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj.2.

Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.3.1.3.1.1. klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.3.4.4. što je objašnjeno u Tabeli . Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost.

3.1. 3.3.1. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme.5.6.1. ovog priloga.1.3.1.1. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci .6. i . Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.3. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr.koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V). Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti. voda.3.1. šećer).. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu.1. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti.1.1. . primenjuje se procedura iz odeljaka 3.3.3. 3. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase. 3. ovog priloga.3.2. Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata. ovog priloga.pojedinaĉni sastojak od 1 do n. sektore i kategorije.1.1.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3.1.5. procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3.5 i 3.1.6.5.

koja je data u ovom prilogu.1. primenjuje se formula iz odeljka 3. 3. ovog priloga. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte.6. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja.1. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti.1.1.2. 3.1.3.1.3.3. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.1. ovog priloga. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše.2. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti.2.2. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3.1.1. ali bez podataka o letalnim dozama. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali.1.6. videti odeljak 1.6. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13).2.3. ATEi . Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja.3.6.1. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 . Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke. ovog priloga.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i.6.6.3. 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima.6. ovog priloga ali sa korekcijama. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3.2.3. Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3.3.1.n . kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena.2.broj sastojaka. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti.1. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix . primenjuje se formula data u odeljku 3.1. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3. 3. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja.1.6.3. u koliĉini od 1% ili većoj. Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše.3. U sluĉaju kada je u smeši.

1.05 0.5 0.5 < kategorija 3 ≤ 1. 3.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.4.0 < kategorija 4 ≤ 5.005 0.4. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 .0 1.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.5 3 11 0.5 0.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja.0 2.0 < kategorija 3 ≤ 10.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.05 0. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.0 < kategorija 4 ≤ 20.3.1. Tabela 3.05 < kategorija 2 ≤ 0.0 10. Elementi obeleţavanja 3.3.1.5 < kategorija 2 ≤2. koja je data u ovom prilogu.5 1.1.05 0.1.Tabela 3.2.

prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Dermalno .reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .Peroralno .

Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu.2.2.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .2. ovog priloga).3. kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe". To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu).1.1.3. Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe.2. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe". ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti.2. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3.prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .3. krvarenja. 3. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance.odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.Obaveštenja o merama predostroţnosti .1. ovog priloga. videti odeljak 3.6. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata.2. 3.2.

pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4.2. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. pri klasifikaciji. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe.2. ovog priloga). krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.6.1. 3.2.1.2. tamo gde je prikladan. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3. Korozivno oštećenje 3. Pre nego što se pristupi ispitivanju. I pored izvesnih odstupanja. npr. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. 3. 3. 3. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra.2.6.2. prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila.1.3.4.2.2. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući.2. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu.2. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11.2.2. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka. kao što je dato u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka.3.2.5. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. predstavljaju prvi nivo analize. . nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja. krvarenje. ali ne i za sve parametre. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja.2. U nekim sluĉajevima. ovog pravilnika). Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup.2. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna.5.2. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze. 3.2. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa.2.

i 3.6.2. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2.1.2. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina). i 1.4. Tabela 3. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.3.2.8.8.2.2.1. ukoliko je reakcija odloţena. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2.2.2.2.1.2. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3. kao i u odeljacima 1.1. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe.1. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno. i 1.4.2. i 3.1.2. kao i u odeljcima 1.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24.2. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje.1.1. Iritacija 3. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.2.2.2.2. ovog priloga.2.2. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3.7.4.1.3. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat.2. ovog priloga. 3.1.1.2.2.2. ovog priloga.3 i 4.4.7.1.7.2. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili.1. Tabela 3.0.1.2.3. Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.2. koja je data u ovom prilogu. hiperkeratoze. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.2. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri .6.2. kao što je prikazano u odeljku 3.1. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu. Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.3 i 4.3.

npr.3.1.3. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.2. 3.2.1.ispitivane ţivotinje. ovog priloga). u okviru višestepenog pristupa: . 3.1. osim ukoliko ne postoji .1. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.5. hiperplazije i perutanja. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu. prašinu.3. 3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. 3. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana.2.1.3. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti.2.2.2.8. kada je to moguće. ili pH vrednost jednaku 11.1. hiperkeratoze. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu.2. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz.2.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.2.5 ili višu. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više.2.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. u vidu alopecije. teĉnosti.2. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu. da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.2. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu.3.2.2.3.3. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.3. MeĊutim.2. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance. primenjuje se sledeća pretpostavka. ovog priloga.3.1.2. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji. Za razliku od drugih klasa opasnosti. 3. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju.

3.3.2. 3.3 i 3.1.1.1.3.2. neorganske soli.2. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.3. Tabela 3.3.2. U drugim sluĉajevima.2. 9.4.3.3.4.3. 3.3.3.4.2. 3.1.2.6. kao što je dato u odeljku 3.2. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.3. fenoli i surfaktanti. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.5.4. U odreĊenim sluĉajevima.3. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.3. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. 10. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju. koja je data u ovom prilogu.3. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A.2.2. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na . imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima. aldehidi. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna.3.2. 3. smeša se klasifikuje u skladu sa tim.3. 3. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom. i 3. ali ne i na smešu kao celinu. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit.2.4.3. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim.3. ovog priloga i ilustrovano na slici 3.2. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.2.3.3. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva.3 i 3.3.2. Tabela 3.2.3. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.pretpostavka (npr.2. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. klasifikuje se u kategoriju 1A. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl.3. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.2.2.2.2. ovog pravilnika). primenjuje se teorija aditivnosti. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup.4. 3.2. koja je data u ovom prilogu.2.5.3.2. i 11.2.3 data je u Tabeli 3.2.2. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1. 3.3.

Korozivno za koţu. kategorije 1A.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. 1B. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi.5. 1B. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A.2. 1C Iritativno za koţu. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C. 1B ili 1C iznosi 5% ili više. kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A. 1B. 1C) + Iritantivno za koţu. kategorije 1A. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. koja je data u ovom prilogu. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe . ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%.2.4. pH ≥11.2. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. pH ≤2 Baza. Tabela 3.5. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%. Tabela 3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.

3.2.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. Tako npr. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka. Teško oštećenje oka/iritacija oka 3. 3.2.2. da li neki agens izaziva teško (npr. ireverzibilno) oštećenje vida. 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za . Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno. npr.1.3. Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi. U pojedinim sluĉajevima.1.3. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene. Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka.2. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama.3. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje). razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR).3.3. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci.odlaganje 3.3. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti. koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. 3.2. Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti .

3. kao i validiranih alternativnih metoda. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan. diskoloraciju roţnjaĉe. kao i u odeljcima 1. adheziju. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1.3.3.3. treba primeniti kad god je moguće.3. 3. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3.1.3. Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke.2.2. koja je data u ovom prilogu.1.5. Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr.6.2.6.2.3.1.1.supstance koje deluju korozivno na koţu. 3. Tabela 3. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe.4. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr.zapaljenja duţice (iritis) > 1. koja je data u ovom prilogu. 3. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe.3. . duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje.2. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom).3.1.2.3. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude.2.4. ovog pravilnika).zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili .1.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24.3.5 ovog priloga. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena. 1. uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan. Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama.2.1. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko). i to: oko (Kategorija 1) .5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci. kada se primeni u oko jedne ţivotinje. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama. panus.1.4.6.1. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid. ali ne na sve parametare. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve. i 1. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.1 i 3. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe. 3.1. kao što je opisano u Tabeli 3.

3.2.3.1. 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2.3. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3.3. kada se primeni u oko ţivotinje.3.3. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3. Za razliku od drugih klasa opasnosti. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti.3. 3.3. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji.2. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) .3.2.3.7.2.1.1. 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša . Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3.2.7. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24.2. Tabela 3. preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe.3.3.2.3. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje.3. Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca.2.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko . Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.5. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama.1.1.3. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše. 3.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za .3.1.3.0 ili ≥ 11.edem konjuktive ≥2.2. i to: . za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju.7. koja je data u ovom prilogu.3.

U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka. U tabeli 3. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.3.3.3. 3.3. U pojedinim sluĉajevima.2. primenjuje se sledeća pretpostavka. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka.4.3.3.3.3.3. koja je data u ovom prilogu.3. 3. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3.3.3.3.3.3.2.3.3.1.3.moţe odgovarajuće klasifikovati. i 3. 3. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše.4. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od . osim ukoliko ne postoji razlog (npr.3.3.3.3. procena se zasniva na teoriji aditivnosti.3.4. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka. ali ne i na smešu kao celinu. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom. 3. 3.3.3. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju.4. koja je data u ovom prilogu.3. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko. ovog priloga. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna. 3. kada je to moguće. objedinjeni su u Tabeli 3.3.2.3.5.3. ovog priloga.3.3.1. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka. prašinu.4.3.3.3.3.3 i 3. 3.3. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3.3.3.3.3.1. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke. neorganske soli. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.2.1.3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim. aldehidi. teĉnosti.3. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj.3. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji.3. fenoli i surfaktanti.3.

odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. U tim sluĉajevima. 1C + Efekti na oko. kategorije 1A.3.5. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3.3.3. 1B.3. 3.3 i 3.3.3. 1B. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. koja je data u ovom prilogu. kategorija 2 (10 x Efekti na oko. 1B. 1C Efekti na oko. pH ≥11.3. kategorija 1A.3. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe.4.6. kategorija 2 Tabela 3.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti.4.3.3. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka. kategorija 1) + Efekti na oko. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe. pH ≤2 Baza. kategorija 1) + Efekti na oko.3. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup. Tabela 3. 1C + Efekti na oko. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka .5.4. kategorije 1A. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.

Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva.4.4.1. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu.1. Kod senzibilizacije koţe.1.4.4. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje. kao i kod senzibilizacije respiratornih organa.4.1. Definicije i opšta razmatranja 3. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom. Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3. tj.6.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije). odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije.1. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa.4.4. 3. 3. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: .4.5.1.4.1.1. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu. u kojoj je faza indukcije. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova.4. 3. Druga faza je provokacija. 3.4. 3. ovog priloga.3.2.

ovog priloga.4.4.1. koja je data u ovom prilogu.2.2. koţne probe). ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis. Kategorija 1 3. ukazivati na alergijsku reakciju.3. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi.1. 3.1. meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti.2.1.1.2.1. U tom kontekstu. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi. Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4 i 1.4.4. koje takoĊe treba uzeti u obzir.1.1. odnosno konjuktivitis i alveolitis.in vitro imunološki test (npr. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1.5.. .Senzibilizaciju respiratornih organa. 2) stepen izloţenosti.1.2. 1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. u tim sluĉajevima.1.4.3. serološke analize).in vivo imunološki test (npr.4.1. potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: .1.2.1. za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije.1.Senzibilizaciju koţe.1.1. 3. 3.2. . Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama.1.4. .. Tabela 3.4. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma. Kliniĉka slika će. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3.1. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci.

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi . sadrţaj informacija ili segregaciju DNK. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija.1.2. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti .5. Mutagenost germinativnih ćelija 3.1. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . odnosno organizama.5.odlaganje P501 P501 3.5.2. U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. 3.1.2. a koje se mogu preneti na potomstvo. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti. koja je data u ovom prilogu.5. Tabela 3.5.5. kao što je prikazano u tabeli 3.5.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2. Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.2.1. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija. Definicije i opšta razmatranja 3.5. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata. 3.1.5. ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju. 3. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije).1.

5.2. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija.3. a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . Obrazac.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija. 3. Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti. stoga.5. Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance.5.3. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja. ili . ili .in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 . 3. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.2. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: .aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: . pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju .3.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: .2.5. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti.2. ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja.3. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. 3.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi. Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3. Klasifikacija se zasniva na opasnosti. npr.2.3.1. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance.

kao što su: .3. kao što su: .7.mikronukleus test kod spermatida. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija.spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara. 3.8. .ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i . .5.ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara.4.5. 3. . 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: .3. 3.2.se na osnovu struĉne procene.5.test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara. .2.ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija.5. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija. 3.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre.6. . . 3. kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: .3.in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara.3. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka. .3.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija.2. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.5.2. kao što su: .ispitivanja naslednih translokacija kod miša. kao što su: .5.2.

3.1.3.3. mutagen ≥ 1.3. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati . dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3. mutagen ≥ 0. Tabela 3.3. osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi. 3.2.5.1% Kategorija 2.5.5. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju. koja je data u ovom prilogu.3. dobro sproveden test.2. mutagen Kategorija 1A. U takvim sluĉajevima. U pojedinim sluĉajevima.5. mutagen Kategorija 2.5. period posmatranja.1% Kategorija 1B.5.1. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3. 3.2. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka.5.3.2. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.2.2.5.1.5. mutagen Kategorija 1B.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). kao i na gasove (V/V).9.3.5. mutagen ≥ 0.3. 3.1. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja. Nova.5.3.1.1.3. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa.

ovog priloga. 3. Karcinogenost 3.2. ovog priloga).3.5.2.5.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3. hemikalije indukuju genetske promene. Tabela 3.6.5. Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave. 3.6. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno . Shodno tome.5.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .opasnost smeše. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3.4. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija.1.5.6.3. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .1. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.6. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . npr.3.

KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A. Kategoriju 1B.2.2. ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama.dejstvo na ljude.2.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude). ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje. supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka).6.2. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B. Tabela 3. klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama.6. ovog priloga).2.2. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. Pored toga. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili . Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude.6. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude. ovog priloga). ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja.4. odnosno ţivotinje. ovog priloga 3. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude.2.2.6. * napomena: videti odeljak 3.2.6. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva.6.1. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih .1. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. 3. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost.2. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude. Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena.6.

a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze. Povećanje .3. 3. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .6. ali se sluĉajnosti. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću. konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi. . 3. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma.2. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti. U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta.1. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng.3. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze.2. ali nisu i dovoljni dokazi. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti. dobijeni u studijama kod ljudi. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora. prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: .2.6.2. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda.2.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza.2.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja.2.6. Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost.

2.6. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi.6. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. 3.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa.1. 9) poreĊenje apsorpcije. 3) progresija lezija u maligne oblike. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga.2. moţe predstavljati dovoljan dokaz. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola. 3. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza. u dobro sprovedenom ispitivanju.2. postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. . tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije.4.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja.2. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora. Uopšteno. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1.6.5. 2) više mesta lokalizacije. distribucije. lokalizaciju. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta.2.2. 8) put izlaganja. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora. . Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu.1. sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse. a ne povećanja zabrinutosti. ovog priloga)).6. ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora. 3.

1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.2. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A.2. 3.6.6.6.2.2. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama.1% ≥1.0% (Napomena 1) Kategorija 1B.6.1. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta.2. 3. karcinogen Kategorija 1B. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena. karcinogen Kategorija 2.3. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal.3. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma.7. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.1. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza. 3. metaboliti kongenera benzidinskih boja. ali i na gasove (V/V).6. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude.1.6. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). imunosupresija.2. 3. karcinogen Kategorija 1A. Tabela 3. koja je data u ovom prilogu.6.1% ≥0. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije. mitogeneza.2. karcinogen Kategorija 2.6.2.8.9. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance.3. kako je prikazano u Tabeli 3. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti. mutagenost. npr. . karcinogen ≥0.

6. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.3.6. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .6.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0.6.1%.1. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. 3. Tabela 3. period posmatranja.3.3.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 .2. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.2.1. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.3.3.6. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3.6.3. 3.1. 3.3.6. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3. U pojedinim sluĉajevima. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka.2. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.6. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. U takvim sluĉajevima.4.3.1.3. ovog priloga. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev.3.

2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva. ovog priloga).skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225.predostroţnosti .1.7. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu.7. Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost. seksualno ponašanje. ishod trudnoće. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema.7.rast i razvoj.1. na normalan reproduktivni ciklus.7. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Toksičnost po reprodukciju 3. supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva. štetne efekte na razvoj u pubertetu. 3. . Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija. plodnost.7.1.1. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola. poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema. ali nije ograniĉen na.1. 3.odlaganje P405 P501 P405 P501 3. raĊanje. proizvodnju i kretanje gameta. Definicije i opšta uputstva 3.2.3.5. Ipak. Za potrebe klasifikacije. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . 2) efekti na ili preko laktacije.seksualnu funkciju i plodnost ili . kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva. Takav uticaj podrazumeva.

Tabela 3.5. Kategorije opasnosti 3. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. ako je moguće. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama.7.2.7. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.2. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi.2. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota.1.3. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju.7. sve do perioda seksualne zrelosti.1. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3.2. (2) strukturni poremećaji. Za potrebe klasifikacije. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja. ovog priloga. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj. obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda.4. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude. Ukoliko se ovi . pre svega. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B).1. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji.7.1.7.2.1. u najširem smislu. bilo pre ili posle roĊenja. Toksiĉnost za razvoj se odnosi. Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju.7. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. 3. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj. 3. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja.1.7. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti.1.

2.1. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata.2.7. metabolizma. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata.7. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije.1.1. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.2. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1.2. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije. ovog priloga).1. a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije.7. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.2. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance.1. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. 3.2.2. Osnove klasifikacije 3. gore navedenih. ovog priloga.7. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Napomena:. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog . distribucije i izluĉivanja. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3.2. Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje. 3.

7.2.2.7.2. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno. 3. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu.efekta na reprodukciju. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama.3. broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena.7. kao što su: kvalitet ispitivanja. priroda i stepen efekata.2. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti.2. ovog priloga) 3. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. . postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku.7.2.7. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A. kategoriju 1B ili kategoriju 2.2.2.1. Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr. dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije. ovu supstancu ne treba klasifikovati. 3. kategorija 1B.2. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi. Ako su podaci o supstanci oskudni. potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe. kao što su epidemiološke studije. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama. konzistentnost rezultata.3. ovog priloga).2. ovog priloga). Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi.3.1. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3.2.3. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera). Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1. Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci.7. 3.1. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata.4. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama.3. Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3.2.7. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa.

mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance.7.3.7. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance. na primer. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti.7.2. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce. 3. Na primer.1. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna.3. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja.3. 3. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj.3.3. a koje se. Toksičnost po majku 3. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. u zavisnosti od teţine. Na osnovu postojećih podataka. npr. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. ne mora se obavezno klasifikovati. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. 3.5.7. nespecifiĉnih efekata. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci. 3.4.4. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. zakasnelo okoštavanje.4.2. pa oni ostaju bez hrane i umiru. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja.2. Ipak. sekundarnog mehanizma.2. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele .2. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze.2. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku.4.7. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije. moţe se reći da toksiĉnost po majku.7. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce.2. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj.

polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100). pre nego u kategoriju 1.(16) . Pored toga. treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke. onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda. kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena). Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja. 3. kada takvi podaci postoje.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). smrt embriona/fetusa.2.3.4. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. . oploĊenih ţenki/broj parenja x100). . .da pokaţu doslednu.Uzimanje vode i hrane. smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu). . ponovljivu vezu kod odreĊene vrste. ako su na raspolaganju.Indeks plodnosti (br.). Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku.4.Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance.4.7. ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke. Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. .Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba.Indeks parenja (br. 3. umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice. koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku. npr. U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2. ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke.2. Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi.7. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: . klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja. pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode.

Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr.5.5. mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju. 3. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju.5. 3. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije. markere. U svim ovakvim sluĉajevima. stepen i trajanje kliniĉkih znakova. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije.5. 416).7. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje.7. uĉestalost. .7. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući.1.4.5. npr. OECD vodiĉ za ispitivanje 415.5.2. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. 3.7.skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 . gubitak refleksa uspravljanja.2. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu. iznemoglost. 3.2. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki. OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr.2. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga.7. U praksi. Štetni efekti ili promene. onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi.Post mortem podaci (povećana uĉestalost. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu.Kliniĉke procene. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR). ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa.2. Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. histopatološke promene na polnim ţlezdama. za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. 3. supstancu ne treba klasifikovati. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi. Rezultati skrining testova (npr.studije toksiĉnosti kombinovanim.3. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa.5.2. OECD vodiĉ 421 . ukljuĉujući kliniĉke znake. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci.2.7.. . Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku. povećanu aktivnost.).

ukljuĉujući i njihovu iritaciju. npr.2. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti.7. dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti.7.2.7.7.7. Kategorija 2. Pored toga. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.7. Kategorija 1B. moraju se objasniti sa posebnim oprezom. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A.3. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze.6. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.2. Tabela 3.2. 3. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje.1. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna. npr. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci.5.1.3.8. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja.5.4.2. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka . Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.7. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza.7.7. teţih oblika gubitka apetita.1. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju.2. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. 3.5. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. 3.7.3.2.3. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju.2.5. 3. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa.3.7. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2.7.2. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana.1. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg. ovog priloga. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan. 3.9.7.

toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B.Kategorija 1A.4. 3.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3.0% (Napomena 1) ≥0.1.7.3% (Napomena 1) ≥3. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti. 3. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. 3. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3.3. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje.3.2. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke.1.1 %.7. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju. ali i na gasove (zapreminske jedinice).3. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1.7.1.1. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka.7.3.2.7. U pojedinim sluĉajevima. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje .7. Tabela 3.3.3. koja je data u ovom prilogu. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema.2.7.3% (Napomena 1) ≥0. Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0. posmatranje. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice). U skladu sa odredbama odeljka 3. ovog priloga.7.

i odeljku 3.10. trenutno ili sa odloţenim dejstvom.1.8.6.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna. ovog priloga (videti odeljak 3. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.1. 3. Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.8.8.8. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši. do 3.1.1.8.jednokratna izloţenost 3. ovog priloga). . Definicija i opšta uputstva 3.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3.2. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno.1.1.7. Specifična toksičnost za ciljni organ .

8. 3.2. .4.1. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 3. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.9. 3. ovog priloga). dermalno ili inhalaciono. ovog priloga).8.8.1.2.1.7. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8.8.3. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3.1. ovog priloga).jednokratna izloţenost. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance. 1) 3.8. ovog priloga).8. ovog priloga). Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu.2. 6) kancerogenost (odeljak 3. koja je data u ovom prilogu).8.7. Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja.2. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3. peroralno.6.1.1. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3.2. kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3. kategorija 1 i 2. ovog priloga). Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3. Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju. ovog priloga.9. .5.višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3. 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3. ovog priloga). 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. koji su relevantni za zdravlje ljudi.4. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude.1. 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.1. Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3.8.1.3.3.1.8. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3.10.1. npr.jednokratna izloţenost podeljena je na: .jednokratna izloţenost.6. kategorija 3. ovog priloga). obraĊeni su posebno.5.

8.2.2.2. epidemiološka. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka.2. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti.3. ovog priloga).2.2.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.2. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju.8.8.9.1. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa. ovog priloga).2. 3.2. ovog priloga.1.1.Tabela 3. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3. .8.4.8.1. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2. Prolazni efekti na ciljni organ. kao npr.1. podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja.1.8. ovog priloga).8. relevantni za ljudsko zdravlje. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu.1.9. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše. 3.8.1.9. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. 3. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.1. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .1. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.1. U izuzetnim sluĉajevima. ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3.

8. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi.7.1.8. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida.1.5. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. sluha i mirisa). 3.6.3. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. .2.2.1. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. 3. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. U izuzetnim sluĉajevima.2.1. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost).8.8.2.1. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2.2. ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. Doze. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance.2.8.1. 3. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće.8.7.7. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama.2. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1. 3.1.7. Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom.3. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. koje ne ugroţavaju ţivot. 3.

1. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne.2.9. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava.1.8. 3. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase.jednokratna izloţenost). 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. koji mogu imati toksikološki znaĉaj.2. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju.8.2. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost.2. kao što je navedeno u Tabeli 3. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze.1. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.8.9. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju. . 3. ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost. tj. 3.8.2.3.8. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa.9. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.8.1. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . razmatranje doza.5) multifokalne ili difuzne nekroze. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude.2. 3. promene u unošenju hrane i vode. koja je data u ovom prilogu. ali i njene doze/koncentracije).9.8.1.2.1.

za toksiĉnost bitnih metabolita. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama.2.10. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama.2.1. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti. 3. treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance. One ne predstavljaju striktne vrednosti. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati.4. ako postoje. ako je to moguće. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1.1.1.8.2. 3. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3.8. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.1. na osnovu podataka koji se odnose na ljude. onda ona treba da se klasifikuje. formiranje zajedniĉkih.2. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5.8.Tabela 3.8. treba samo da budu smernice. kao što je npr. 3.8. ali i za mnoge već poznate).10. tj.1. Dodatna uputstva 3. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. takva supstanca treba da bude klasifikovana. magle.0 ≥ C > 1. pre svega. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi.8. .0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine.2.10.3. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.1. bez obzira na doze.10.2. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.10.8. Pozitivni podaci kod ljudi.2.2. 3.

poremećaja opaţanja i koordinacije. san. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. umora. npr. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance. smanjena budnost. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva.3. loša koordinacija. 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa. nedostatak koordinacije i vrtoglavica.8. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe.2.2. gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. nervoze. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost. neprijatan ukus. minimalna inflamacija. hiperemija. bol.jednokratna izloţenost. nesvestice. edem. . gubitak refleksa. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija.2. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo.2. svrab i/ili bol). biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). gušenje i smetnje disanja.2. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. Na primer. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe .8.8.2. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija. koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija. 3. respiratornog sistema. osećaj nadraţenosti i suvoća.) i histopatološke podatke (npr. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima. edem.2. rinitis itd. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja.1. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. poremećaja pamćenja.

praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim.3.8.8. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe.8.3.3.1. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju.2.1. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti.3.4.1.8. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije.1. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2.8. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.1. 3.1.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.4.3.8. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu.8.8. 3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.1. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ.3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.3.8.4. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2. Tabela 3. Kao i supstance. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3. ovog priloga). 3.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze.3. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1.3.3. 3. 3.3. ovog priloga.8. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.3.3.8. trajanje.4.2.

4.4. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.4. ipak.4.8. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3.4. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.3. koja je data u ovom prilogu.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1.4. kao što je iritacija respiratornog trakta. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena.5. 3. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 . 3.8.8. 3. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.0%.8. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. dok se druga.8. kao što je narkotiĉko dejstvo. Tabela 3.3.

9.9. Definicija i opšta uputstva 3.8.3.višekratna izloţenost 3.9.jednokratna izloţenost (odeljak 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze. tj. toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi .1. dermalno ili inhalaciono.1. Specifična toksičnost za ciljni organ . 3. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.10.1.9. i 3. 3.2.2.1.1. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. ovog priloga). Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .4.1.9. 3. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.1. ovog priloga. Tabela 3.1.1. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3.9.9. peroralno. prolazno i trajno.1.9.9. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka. 3. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .2.višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa. Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3. koja je data u ovom prilogu).9.5.6.2.9. 3. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude.9.9. 3. Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa.9.1.1. do 3.8.

1. kao npr. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama.9.2.9. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. ovog priloga).5. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.2. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva. 3.9. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe.4. Procena se bazira na svim postojećim podacima.1. ovog priloga. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. 3.9. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. kad je to moguće.2.1. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti. U izuzetnim sluĉajevima. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje.9. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju. 3. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. relevantni za ljudsko zdravlje. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu).4.3. Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka.2. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke.2. Treba paţljivo analizirati sve podatke i.9. kao što su ispitivanja karcinogenosti. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija.9. .2. Preporuĉene vrednosti doza. ovog priloga). Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1.9.6. na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina.2.9.2. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. Preporuĉene vrednosti doza. 3. ovog priloga).2.1.9.

sluha i mirisa).2. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. izmeĊu ostalih. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida. hematoloških.2.1.višekratna izloţenost.9. hematoloških ili parametara analize mokraće. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2.7. na osnovu struĉne procene. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2. 3. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti. koje ne ugroţavaju ţivot.2. 3.7. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. 5) multifokalna ili difuzna nekroza. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. Doze.9. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa.2. 3.7.2.9. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom. na osnovu nalaza kod ljudi. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti.9. u vidu kliniĉkih posmatranja. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući. .3. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. 3.7. ĉak i relativno niskim dozama.6. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita. odnosno koncentracijama. kliniĉko-biohemijsih. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.9. U izuzetnim sluĉajevima.3.

2.2. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije.2. 3. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. odnosno prolazni efekti.9. U ispitivanjima na ţivotinjama. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3.9.9. teška masna degeneracija jetre). Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava. hematološkim ili parametrima analize mokraće. date su preporuĉene vrednosti doze.1. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr.9. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost.1. sve supstance mogu da budu toksiĉne.2. 3. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu. . onda klasifikacija nije opravdana.2. odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje.9.2. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim. 3. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase. tj.8.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju. promene u unosu hrane ili vode. Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove.9.8. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne.9. tj. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.9. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2).

koja je data u ovom prilogu. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. odnosno koncentracije).9. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0.9. Tabela 3. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 . pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.3.9. ali i duţine izloţenosti i doze. 3.9.02 3. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza. Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.9. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost.9.2.9. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti. 3.9.2. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju.5. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2. koja je data u ovom prilogu.9.3.2. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance.2.9.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t.m. /dan mg/kg t.6.9.9. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti.2.7.m. mg/kg t.3. 3.9. javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.m. Tabela 3. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t.2 C ≤ 0.3.9. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.4.2.m. npr.

Dodatna uputstva 3.9.9. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t.9.9.2. kao što je npr.2. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza. meĊutim priroda efekta (npr. onda je treba klasifikovati. pa se supstanca ne mora klasifikovati. treba klasifikovati.10.10.9.2. I obratno.3. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji.9. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.02 < C ≤ 0.10. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi. i 3. 3. 3.9. bez obzira na dozu. 3. ≥100 mg/kg t.9.9.6. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih.10.2 < C ≤ 1. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju.2. tj. ako je to moguće. a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora.9. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.9. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita.m. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna.1.4.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0.3./dan) pri peroralnom unosu.0 0. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti. npr.2. 3. ali i za mnoge već poznate). ovog priloga treba samo da budu smernice. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama.8. 3.9. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3./dan pri peroralnom unosu.2.10.2 3.2.m. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu.7. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.2.3. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi.9.9. 3. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.9.2.9. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. . kao npr. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti.1. Kao i supstance. ponovljena izloţenost. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi.2.

Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu. ovog priloga). onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka.1.9.3.3.9. koja je data u ovom prilogu.3.3.3. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3.1.9. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.9. 3.9.4.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev. ovog priloga. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.4. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama.1. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim.1.3.4.9. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja.9. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju.4.0%. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza. 3.9.3.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1.9. već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti.1. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. 3.4. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. trajanju. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ). ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1.2. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci. . Tabela 3.3.3.9. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.2.3.4.3.2.3. 3.1. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe.4.

Definicije i opšta uputstva 3.9.1.4.odlaganje P501 P501 3. koja je data u ovom prilogu.3.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .4. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.1. Tabela 3.4.9.1. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.10.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije.10. 3. .9.10.3.5. Opasnost od aspiracije 3.9. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.

3. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju.1. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja. Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha.1. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu.6. 3. Posebne napomene 3.2.6. U ovim sluĉajevima.4.10. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije. nakon gutanja.5. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana.1.6. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3.10.6.1.10.3. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju. treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije.10.1.2. 3.10. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija. 3.3. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast. MeĊutim.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci .1.1.10. 3. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije.10. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju. 3.10.10. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu . Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.2. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza.

10.3.10. ugljovodonike.10.1.10. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. izmeĊu ostalih. mereno na 40°C.3. 3.5 mm 2/s ili manjim.1. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više.1.10.3.1.3. mereno na 40°C.10.3.1.2. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva.1.10. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20.3. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.1.2. 3.10.10. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije.3.Tabela 3.3. .2. 3.3. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.1. ovog priloga. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. koja je data u ovom prilogu. već ispitanim smešama.3. terpentin i ulje iz borovih iglica. 3. 3.10. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.5 mm2/s ili manje. Kategorija 1 3.5 mm 2/s ili manje. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju.3.2. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.3. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim. mereno na 40°C.10.3.

Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma. U sluĉaju metala. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. .Tabela 3. vodom. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4.1. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr.1. farmakokinetike i puta izlaganja.2. vazduhom.1. Definicije i opšta uputstva 4. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4. anatomije i fiziologije organizma. raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula.1.10. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. sedimentom i hranom). Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance.1. Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost.

Druge napomene 4.1. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid.0. 4.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4.1.0.3.1.1. ovog pravilnika. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti. ovog priloga. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini.1. 4.2.1. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme.1. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme.1. vodu i soli.2. 4. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7.2. 4.1. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50). 4. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije.1.1. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno.2. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme. U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od .1.1. stav 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1.1. Osnovni pojmovi 4.1. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja.2.3.2. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1.1.

2.3. .1.0. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.1. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. i odeljak 4. 4. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji).1. u nedostatku. hroniĉno) (primer u Tabeli 4.1. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti. ovog priloga).tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka. iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.2.2. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci. Kategorija 2.5.6. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance.1. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.3. akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.5.0. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4. log Kow ≥ 4). 4.2. koja je data u ovom prilogu).1. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka.2.1. 4.2. u nedostatku.1. 4.0. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1.1. 4.0. kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše. Tabela 4. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l.1. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4.5.4. Pored toga.

8. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama. Kategorija 3.1. log Kow ≥ 4).1.1. 48h EC50 za rakove. Kategorija 4.7. ili kategoriju 1. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini.2. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti.2. EC10) 4. Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe.7. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske.2.2. ovog priloga. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. akutno.7. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. a odnos izmeĊu log Kow i .2. Bioakumulacija 4. Toksičnost po vodene organizme 4.1.1. Na primer.2. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća.2. klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2). osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)]. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke. u nedostatku. Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance.1.1. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti". 4. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l. Rezultati ispitivanja na ribama. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr.2. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. klasifikuju se u ovu kategoriju. Lemna spp.8.1.log Kow ≥ 4). hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.1. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1. slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. koja je data u ovom prilogu). 4.3.1. u nedostatku.

Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka. 4.2. već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera.1. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili .9.60% od teoretskog maksimuma. Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. . 4.1.1.1.2. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije. potpuna mineralizacija. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini.2. 4.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0. tj. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: . 4. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni.2. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije.2. Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije.9. 4. U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa.9.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku.4. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan.9.9. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.2. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva". u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja.5.2. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje.9.1.3.1.1. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance. Brza razgradnja organskih supstanci 4.

hroniĉno.10. ili kategoriju 1. Znaĉajni sastojci smeše su: .2.3.sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1. tj.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale. . kategorija 1. Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance.1. 4.10.2. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv.10. hroniĉno.5 ovog priloga)).3.5.5.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2. koja je data u ovom prilogu.1. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke.2. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . hroniĉno.1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4.3. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4. akutno.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana.2. U odreĊenim sluĉajevima (npr. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance.1. akutno ili kategoriju 1. znaĉajnim sastojcima smeše. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0.1. akutno i kategorije 1 do 4.2. 4. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj.1. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4.3.1. 4.1. 3 i 4. hroniĉno.1. Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.2. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0.1.5.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1. ovog priloga).1. ako je BPK5/HPK ≥ 0.1% (m/m) ili većoj ili . 4. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor. Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala.5.5. . Neorganska jedinjenja i metali 4.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5).

2. Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti".1.. Slika 4.

.

Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4.3. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .1.5. na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: . 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.klasifikovati u kategoriju 1.5. i .5. Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije.5. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti.3. . odnosno vodenim biljkama.4.3. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama.1. 4. .3.5. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .5.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost.1. rakovima i algama. a NOEC > 1 mg/l. a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.3. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance). na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini.1. Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. 3 i 4.3.1. ili iznad rastvorljivosti u vodi.3. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1.primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4. ili iznad rastvorljivosti u vodi. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4.3.1. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti.1.2. 2. .3.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1.

2.1.broj sastojaka. 4. Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja. 3 i 4. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci. ovog priloga.3.5. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1.2.1. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost.3. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.1.5.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4.4. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.1. .koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat). 4. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4. kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti.5. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4.3.4. Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.3. hroniĉno). akutno ili kategorije 1. Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.4.1. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja.1. i 4. Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom. 4.5.3.1. 2.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l.1.  . ovog priloga. Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše.3.1.3.4.5.1. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca.4. 4.3. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije.3. L(E)C50m . ovog priloga.1.3.1. L(E)C50i .1. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke.4.4. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci .3.3. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1.

1. 4.1. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke.3. 2 i 3. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1. na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1. akutno.3. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1.3.1.5. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam.5. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1.1.5.2. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama. 4.5. dafnije. hroniĉno.3.3.1.1.3.1. ribe. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše . Obrazloţenje 4. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1. akutno 4.1.3. Metoda sumiranja 4. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke.1.3. kao i neke druge supstance. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1.5.3.5. Postupak klasifikacije 4. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina.5.3. U postupku klasifikacije smeše. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.5.3. koja je data u ovom prilogu. akutno. npr.1. odnosno kategorije 1.5. 4.1.2. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme.5. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr. hroniĉno. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka.3.5. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti. ovog priloga. Klasifikacija u kategoriju 1. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1. alge ili ekvivalentno). nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2.3.1.2.5.1.3.4.1.1. hroniĉno.1. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1.3. 4. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. hroniĉno.5.3. kao što je dato u odeljku 4. nije moguća.5.2.5. odnosno potcenjene klasifikacije smeše. hroniĉno. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj. 2 i 3. hroniĉno. akutno ili u kategoriju 1.5. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat. 4. MeĊutim.1.4.5. organometalna jedinjenja.5. tj.5.1.5. Tabela 4.1. 4.5. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće.5. npr.1. akutno ili kategorije 1. akutno.1.1.5. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije. akutno.

1.3. 4. hroniĉno. postupak klasifikacije je završen.4.1. ni u kategoriju 2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 4.4.3.1. .5.1.3. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1. hroniĉno + Kategorija 4.5. 4.5. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2. hroniĉno) + Kategorija 3.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2. hroniĉno. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.5.1. hroniĉno. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. jednak ili veći od 25%.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1. hroniĉno. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1. 4. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1.5.5.5. hroniĉno Kategorija 4. 3 i 4. Klasifikacija u kategorije 1.5.5. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1. hroniĉno. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3.5.5. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4.5.3. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. 4.1. hroniĉno Kategorija 2.3. hroniĉno. hroniĉno + Kategorija 2. 2. hroniĉno. 4.4. postupak klasifikacije je završen.4. pomnoţen sa 10.5. hroniĉno. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom.4.3. hroniĉno. hroniĉno. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1.2.2. hroniĉno. hroniĉno) + Kategorija 2. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom. hroniĉno. hroniĉno. ovog priloga. hroniĉno.3. hroniĉno. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3.1.4.1. jednak ili veći od 25%. hroniĉno.5. hroniĉno. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.5. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4. hroniĉno 4. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3.3. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1. hroniĉno Kategorija 3.1. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4.1. ovog priloga. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1. hroniĉno + Kategorija 3. 3 i 4. hroniĉno.1.4.5. jednak ili veći od 25%. 2.3. hroniĉno.5. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3.2. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1.

1. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4.1. ili kategorije 1. akutno. hroniĉno.3.1. umesto prostog sabiranja procenata.1.3." 4. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1. M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka. mnoţe odgovarajućim M-faktorom. akutno ili kategoriju 1.1.4. hroniĉno. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4.3.5.1.3. U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj.2.5.3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4. .0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4. akutno.001 1000 0.3.3. Tabela 4.5. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.1. mnoţi M-faktorom.3.1.5. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja. koja je data u ovom prilogu.4. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija.4 ovog priloga.1. .001 < L(E)C50 ≤ 0.1. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0.5. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.00001 < L(E)C50 ≤ 0.1.4. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. akutno i kategoriju 1.5. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: . koja je data u ovom prilogu. hroniĉno.formula aditivnosti (videti odeljak 4.1.3. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu.5.01 < L(E)C50 ≤ 0. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti.1 10 0.2.5.6. iz leve kolone Tabele 4. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka.1.5.1. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.0001 < L(E)C50 ≤ 0. ovog priloga). hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1.5.01 100 0. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.1. kao što je dato u Tabeli 4.6.5. ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni.3 i 4. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50. akutno i kategoriju 1.1.

Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .Tabela 4.4.1.

Tabela 5. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5.1.4. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu.2.3. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ .1% 5.1.1.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu. koja je data u ovom prilogu. Tabela 5.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0. 5. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi.1. koja je data u ovom prilogu.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše. 5.1.2. Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ. Opasnost po ozonski omotač 5.1.

obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. Nije moguće neposredno prevoĊenje O.1. br. br. Tabela 1.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. koja je data u ovom prilogu. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji. broj 59/10 i 25/11) E. pakovanju. ovog pravilnika. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. 8-13. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Nije moguće neposredno prevoĊenje E. koja je data u ovom prilogu. pakovanju. 6. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji. pakovanju. R8 ĉvrsto O. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 4. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. 5. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost. pakovanju.1. procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. R2. 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. ovog pravilnika. Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. br. ili 7. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji.2. primenom Tabele 1.

R10 teĉnost F. kategorije 2. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F.Zapaljive teĉnosti. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti. kategorija 2. R23 T. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili . kategorija 2 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 3. H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili .Zapaljive teĉnosti. R21 Xn. R11 teĉnost F. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje. H220 ili .Zapaljivi gasivi. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše.Zapaljivi gasivi. R23 T. kategorija 2.Zapaljive teĉnosti. R12 teĉnost teĉnost F. R11 ĉvrsto F+. R23 T. Nije moguće neposredno prevoĊenje.Zapaljive teĉnosti. kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. kategorija 1. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. R12 gas F+. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. Nije moguće neposredno prevoĊenje. R17 F. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. Zapaljive teĉnosti. Zapaljive teĉnosti. R20 Xn. H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. kategorija 1. R11 je jedno od sledećih: . kategorija 4 Akutna toksiĉnost. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. H221. R22 T. R15 F. R12 je jedno od sledećih: . R17 Xn. H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. R20 Xn. R12 F+. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . kategorija 1. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R24 T. R20 Xn. tip G Nije moguće prevoĊenje.

R39/27 T+.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost.višekratna izloţenost. R36 Xi. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. kategorija 1 Senzibilizacija koţe. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A Iritacija oka. R39/28 Xi. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/26 T+. R35 Xi. R26 T+. R39/25 T+. R39/24 T. R26 T+. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 3 Iritacija koţe.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa. R27 T+. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. R26 T+.jednokratna izloţenost. R37 Xi. R34 C.jednokratna izloţenost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost.T+. R41 R42 R43 Xn. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/21 . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R28 R33 C.višekratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T.višekratna izloţenost.jednokratna izloţenost. R48/20 Xn. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe. R38 T.

kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R68/22 Karcinogeno. R48/24 T. kategorija 1A (4) . R68/20 Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A Karcinogenost. kategorija 2 Karcinogenost. kategorija 1. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. R48/22 T. kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija.jednokratna izloţenost. kategorija 2. H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju. R68 Toksiĉnost po reprodukciju. R48/25 R64 Xn. kategorija 3. R68/21 Xn.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1. R45 Karcinogeno kategorija 2. R40 Mutageno kategorija 2.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Karcinogenost .Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 1B Karcinogenost. R48/23 T. kategorija 1B Karcinogenost. kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. R49 Karcinogeno.višekratna izloţenost. R45 Karcinogeno kategorija 1.višekratna izloţenost. R49 Karcinogeno. kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R46 Mutageno kategorija 3. R65 R67 Xn.

kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1. kategorija 3. kategorija 2. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . R63 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 3. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1. kategorija 2. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 3. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju.

2. Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 3. kategorija 2. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. hroniĉno. R51-53 R52-53 R53 N. Ipak. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. akutno.1. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. hroniĉno. R62 N. hroniĉno. kategorija 3. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. kategorija 1B N. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. . klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. akutno. kategorija 3. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. R50-53 N. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. R61 Toksiĉnost po reprodukciju.

4 .2. slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. 1. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3. Tabela 1. pakovanju.1. boje.1. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni.2.1. odeljak 3. Deo 1. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1. DEO 1. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. U pogledu oblika. Odeljak 2.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".7. FIZIČKA OPASNOST 1. Deo 3. odeljak 1. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost.3 i 1.1. 1. Deo 2. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti.2.

2. Deo 2.2. E. kategorija 1 i 2 Prilog 1.8. F 1.7.8. Samoreaktivne supstance i smeše.10. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. F Prilog 1.3. Deo 2. Odeljak 2. Zapaljivi gasovi. tip A. D. Deo 2. Samoreaktivne supstance i smeše. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti . E. Odeljak 2. B Prilog 1. Deo 2. Deo 2. tip A. kategorija 1. D. kategorija 1 Prilog 1.11. Odeljak 2.Prilog 1. Deo 2.2. Odeljak 2. Zapaljivi aerosoli. Deo 2. Organski peroksidi.9. Deo 2. Deo 2. kategorija 1 Prilog 1. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše.12. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2.15. Organski peroksidi. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Samozagrevajuće supstance i smeše. Deo 2. Odeljak 2. tipa B.15. Odeljak 2. Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti. Odeljak 2.6. kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. Samozapaljive teĉnosti. C. kategorija 1. C. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Odeljak 2. B 1. 2 i 3 Prilog 1. tipa B. 2 i 3 Prilog 1. kategorija 1i2 Prilog 1.3. Odeljak 2. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.

Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.2: Zapaljivi gasovi. .14.8: Samoreaktivne supstance i smeše. Odeljak 2.Prilog 1. . Deo 2. Deo 2. tip G. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: . Odeljak 2. Oksidujući gasovi. Gasovi pod pritiskom: .RashlaĊeni teĉni gas. Deo 2. kategorija 1. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.4. kategorija 1 1.Prilog 1. .Prilog 1. Supstance i smeše korozivne za metale.16.13.6.4. kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. . kategorija 2.5. podklasa 1. 1. Odeljak 2. Odeljak 2. tip G. Oksidujući ĉvrste supstance i smeše. Odeljak 2. Odeljak 2.1: Eksplozivi. .1: Eksplozivi.5. kategorija 1. .6. 2 i 3 Prilog 1. Deo 2.Prilog 1. Deo 2. Deo 2.5. Deo 2.GHS03 Prilog 1. Deo 2.15: Organski peroksidi.Prilog 1.Teĉni gas. Oksidujuće teĉnosti.Rastvoreni gas. Deo 2. podklasa 1. Odeljak 2.Komprimovani gas. . 2 i 3 1. .

kategorija 4 Prilog 1.jednokratna izloţenost. Deo 3. Deo 3.3. Deo 3.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2. Deo 3. dermalna. Odeljak 3. Deo 3. Iritacija koţe. Akutna toksiĉnost (peroralna. Odeljak 3.1. dermalna. Deo 3. kategorija 2 Prilog 1. kategorija 1. Odeljak 3.2.DEO 2. Odeljak 3.2. Deo 3.4. inhalaciona). 2 i 3 2. Teško oštećenje oka.1. kategorija 1A. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.3. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. Odeljak 3.1. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. kategorija 2 Prilog 1.2. Odeljak 3. Akutna toksiĉnost (peroralna. 1B i 1C Prilog 1. Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. inhalaciona). kategorija 1 2. Odeljak 3. Iritacija oka. Korozivno oštećenje koţe. Deo 3. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo .3.

Odeljak 3. Deo 3.7: Toksiĉnost po reprodukciju. Odeljak 3. kategorija 1 2. 1B i 2 Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Toksiĉnost po reprodukciju. Deo 3.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Odeljak 3. DEO 3.5. kategorija 1 Prilog 1.1.9.6. Opasnost od aspiracije.7. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3.10. Deo 3. karcinogenost. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . 1B i 2 Prilog 1. kategorija 1A. kategorija 1A. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4.2. Odeljak 4. Mutagenost terminativnih ćelija. Deo 3. Senzibilizacija respiratornih organa. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Odeljak 3.8. dodatna kategorija opasnosti. Odeljak 3.jednokratna izloţenost.višekratna izloţenost.1.4. Deo 3. Deo 3. 1B i 2 Prilog 1. Deo 4. Deo 3. Odeljak 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.5. . kategorija 1A. efekti na ili preko laktacije. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1.

podklasa 1. . .H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi.1).Prilog 1. Deo 2. odeljak 2.H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.2 .1 .H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi.1). odeljak 2.hroniĉno.Prilog 1. kategorija 3 i 4. Deo 2. Deo 2. opasnost od poţara.Prilog 1. podklasa 1.4 . podklasa 1.1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu .kategorija 1 .6). . . . udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi.1).2). SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1. kategorija 1 . opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi.2). podklasa 1.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. Deo 2. odeljak 2. odeljak 2.1.Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odeljak 2. kategorija 1 . opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi.H201: Eksploziv.1). odeljak 2.Prilog 1.3). Deo 2.Prilog 1.Prilog 1. Deo 2. Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost .H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. odeljak 2. Deo 2. odeljak 2.Prilog 1. . Deo 2. . . podklasa 1. Odeljak 4. . Nestabilan eksploziv . kategorija 2 .1). Deo 2.5 .1).H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. odeljak 2.Prilog 1. .3).H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. Deo 4.Prilog 1.Prilog 1.H203: Eksploziv. kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: .Prilog 1. odeljak 2.Prilog 1. .3 . Deo 2. OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1. PRILOG 4.H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi. kategorija 1 . kategorija 2 . Deo 2. odeljak 2.H202: Eksploziv.

.5) .H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju. odeljak 2. . .H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. odeljak 2. odeljak 2. odeljak 2. D. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. Deo 2. F . Deo 2. Deo 2.14). odeljak 2. odeljak 2. kategorija 2 i 3 Prilog 1. kategorija 1 . jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.Prilog 1. kategorija 1 .Prilog 1.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.Prilog 1.. tip C.H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. Deo 2.13. . teĉni i rastvoreni gas . kategorija 2 i 3 . odeljak 2.11). odeljak 2.H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. Deo 2.Prilog 1. . Organski peroksidi.H272: Moţe da pospeši poţar. odeljak 2. kategorija 2 .H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. odeljak 2. odeljak 2.8. tip B .Prilog 1.Prilog 1. odeljak 2. odeljak 2. kategorija 1 . odeljak 2. kategorija 1 Prilog 1.Prilog 1. tip A . Deo 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše.H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.6) . oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. . Organski peroksidi. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. kategorija 2 i 3 . Deo 2.7). Deo 2.Prilog 1.6).Prilog 1.H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti..Prilog 1. .H251: Dolazi do samozagrevanja.12).Prilog 1. odeljak 2. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše. Deo 2.9. Deo 2.8.12) . .H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.Prilog 1.11). Deo 2. Deo 2.Prilog 1. Deo 2. kategorija 1 .. Deo 2.10).13.15). Deo 2.8). . odeljak 2. kategorija 1 . kategorija 3 .Prilog 1. odeljak 2. odeljak 2.4).. oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi.14): .H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše.. kategorija 2 . tip B . Deo 2. E. kategorija 1 .Prilog 1.H280: Sadrţi gas pod pritiskom. tip A Prilog 1.15). odeljak 2. Deo 2. Deo 2.Prilog 1. Deo 2.Prilog 1.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru. kategorija 1 i 2 . odeljak 2. .H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja. Deo 2. .

Deo 3. .Prilog 1.Prilog 1.Prilog 1. kategorija 1 Prilog 1. Deo 3. Deo 3. kategorija 1 i 2 .Prilog 1.Prilog 1.Prilog 1. kategorija 2 . odeljak 3. .4). odeljak 3. . Deo 3.H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).Prilog 1. 1B i 1C . .Prilog 1. .1).H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).1). kategorija 1 i 2 . Deo 3. kategorija 1A. Deo 2. Deo 3. 1.H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas. Deo 3. Deo 3. kategorija 4 . Deo 3.Prilog 1.H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). .Prilog 1. odeljak 3. kategorija 3 .H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).2)..Prilog 1. . odeljak 3. odeljak 3. odeljak 2.2).Prilog 1. .H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. kategorija 2 .5) .H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. kategorija 1 .1).3). Deo 3. .Prilog 1. Deo 3. .H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). kategorija 1 i 2 . odeljak 3.3).H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).2. kategorija 4 .10).1). Deo 2.1) . . Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi . kategorija 1 . odeljak 3. odeljak 3. Deo 3.H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). odeljak 3.H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije. kategorija 1 .1). odeljak 2. odeljak 3.H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe. Deo 3. Deo 3. odeljak 3. kategorija 3 . odeljak 3.1). odeljak 3. .H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale.H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe. odeljak 3.Prilog 1. kategorija 3 .1). moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas . .Prilog 1.16).

odeljak 3. kategorija 2 . . . .H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. kategorija 1 .. Deo 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . odeljak 3. astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa. dodatna kategorija .H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. .4). kategorija 2. Deo 3. kategorija 2 . kategorija 3. .Prilog 1.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. Deo 3. Deo 3.Prilog 1.H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija. .Prilog 1. . ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . odeljak 3.7). . . kategorija 1 .Prilog 1. kategorija 1A i 1B Prilog 1. odeljak 3. odeljak 3.Prilog 1.7).7).H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. narkotiĉko dejstvo . Deo 3.Prilog 1.H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). efekti na ili preko laktacije. odeljak 3.H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju. Deo 3. kategorija 3. . odeljak 3.H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.5). kategorija 1A i 1B . odeljak 3. Deo 3.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. odeljak 3.Prilog 1. Deo 3. Deo 3.6) .H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. iritacija respiratornih organa .8). odeljak 3. . kategorija 1A i 1B . odeljak 3. Prilog 1.6). .Prilog 1.8). kategorija 4 . Deo 3.Prilog 1. Deo 3. Deo 3. kategorija 2 . odeljak 3.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. Deo 3.1).Prilog 1.Prilog 1. odeljak 3.8).H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju.8).5).

" . . odeljak 4." . Deo 4.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. Deo 4. .1).Prilog 1.EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside.Prilog 1." . hroniĉno. 1. hroniĉno. odeljak 4. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2 ." .Prilog 1." . Deo 4. kategorija 2 . hroniĉno. akutno. . hroniĉno.višekratna izloţenost.1) DEO 2. kategorija 1 .H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Deo 4. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: . kategorija 1 . ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo. odeljak 4. Deo 4. odeljak 4. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2.Prilog 1. odeljak 3. odeljak 3.1.Prilog 1.1).EUH 018: "Pri upotrebi. kategorija 1 .1).EUH 014: "Reaguje burno sa vodom.Prilog 1." 2.1).H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.2. .9) . Deo 3. Deo 3.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. kategorija 3 .3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu . moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.višekratna izloţenost. kategorija 4 .9).EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas.." .H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odeljak 4.H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Prilog 1.

Moţe da izazove alergijsku reakciju. Opasnost.EUH203: "Sadrţi hrom(VI)." . Moţe da izazove alergijsku reakciju. Ĉuvati van domašaja dece.1).EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe." 2. DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE ." ." .EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu." (Opasnost po ozonski omotaĉ . Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." ." ." . odeljak 5.EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .Prilog 1. DEO 3.EUH202: "Cijanoakrilat.EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima." . Trenutno lepi koţu i oĉi." .EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima." . Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti." .EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev." .EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum.EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas..3.EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo.EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju).EUH204: "Sadrţi izocijanate. Pri upotrebi nastaje opasan dim." . Moţe da izazove alergijsku reakciju." . Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. Deo 5. Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ.EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe." ." .EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke." ." . Moţe da izazove alergijsku reakciju.EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas.EUH201: "Sadrţi olovo.

Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . kategorijama i uslovima za njihovu primenu. 1A. 4. Odeljak 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . 22. 2 (Prilog 1. Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli.PRILOG 5.7) . Deo 3. Odeljak 3. 2. Deo 3. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl. 1B.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . Odeljak 3. Tabela 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. ovog pravilnika. 1B.opšte Ako je potreban medicinski savet. 2 Deo 3. i 28. 1A. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv. Deo 3.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe. sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 3. 1B. R102 Ĉuvati van domašaja dece. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 2 Odeljak 3.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. i 5.5) Karcinogenost (Prilog 1. eksploziv Odeljak 2. Deo 2. R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi.

Deo 2. . C. 1.Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 2. 2. Odeljak 2.1. Deo 3. Deo 3. 2 Tip A. 1B. Zabranjeno pušenje.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina. Odeljak 2. Odeljak 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. (Prilog 1. Deo 3.4. Odeljak 2. 3 1. Deo 2. (Prilog 1. F 1. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. Odeljak 3. 1B. Deo 2. Odeljak 3. obavezno proĉitati Odeljak 3.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. B. B. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. 3 1. Odeljak 2.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. D.5 1. 2 1. Odeljak 2. 2 Podklasa 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 1B. 2 1A.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. E. Odeljak 2. 2. 2 1A. 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A.2.3.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Deo 2. D. 2. 2 1. 1. Odeljak 2.7) Eksplozivi (Prilog 1. C. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. E. Deo 2.10) Organski peroksidi (Prilog 1.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.

) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/./ zapaljivih materijala. supstance i smeše (Prilog 1.13. Deo 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.8) 1. 2 . Odeljak 2.. F ". Odeljak 2..Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja... D. 2. Odeljak 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A. Deo 2.. Deo 2.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. B. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala.. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/. E. inkompatibilne materijale..9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom. D. B. Deo 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala.14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1.. Odeljak 2. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Odeljak 2.. 3 ".13) 1 2...14) Organski peroksidi (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2.14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 3 1 1 1. Deo 2.. Deo 2. F 1. E. C. 2. Odeljak 2. 2.. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. (Prilog 1.. C. Deo 2. ". ". Deo 2. Deo 2.4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2 1 Tip A. 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. supstance i smeše (Prilog 1. 3 "." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 "... Odeljak 2.

originalnoj ambalaţi. 3 inertnim gasom.12) ". 1.. 2.. Odeljak 3.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.kontakt sa vodom.. 3 ĉvrsto zatvorenu.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1. Deo 2. iritacija respiratornih .ako isušivanje povećava 1. Deo isparenja stvaraju opasnu 3. F Odeljak 2. (Prilog 1. Deo 2. 1..12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. Eksplozivi (Prilog 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. B. D.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. Odeljak 2.2. 1. Odeljak 2. Deo 2.8) . Deo 2.8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2. Odeljak 2. 1. 1. Podklasa . Deo 2. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale. 2. zapaljive gasove (Prilog 1.3. 3 Deo 3. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost. 2. R230 Drţati nakvašeno sa. opasnost od eksplozije. Odeljak 3. C. 3 Odeljak 2. nitroceluloza). Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1.1. E..

.6) pretakanje. B. Deo 2. Deo 2. R240 i oprema za Odeljak 2. E.R235 Ĉuvati na hladnom. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. 2 Tip A. F Podklasa . Odeljak 2. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. 3 . (Prilog 1. Deo 2.6) 1. D. Deo 2.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/.6) statiĉkog 1.. Koristiti opremu koja Odeljak 2. 2. Odeljak 2.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.5 . 1.1) Tip A.4. D. E. Odeljak 2. C.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. D.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. F 1 1. elektrostatiĉki osetljiv 1. C. 2. Odeljak 2.2. 2. 1. B. Deo 2. Deo 2. Deo 2. . C. 3 Tip A.7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. E. ". 2. 2 1.15) Korozivno za metale (Prilog 1.3. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2.ako je eksploziv 1. Odeljak 2. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu.. Odeljak 2. F 1. 1.1. Deo 2.11) Organski peroksidi (Prilog 1. 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu.15) Eksplozivi (Prilog 1. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1. 2 .6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 1. 1. Deo 2. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2. 3 1. B. Organski peroksidi (Prilog 1. 3 .ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. Deo 2..

8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1. 2 Deo 3. Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima.1. Deo 2.. Deo 3.elektriciteta. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3. 1. Deo 3.5 grubog rukovanja. 2 paru/ sprej (Prilog 1.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.4) Eksplozivi (Prilog 1. ĉak ni kad su iskorišćeni. Odeljak 2.1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 2 (Prilog 1. 1 Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1. Deo 2. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. Deo 3.9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. Odeljak 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. 1B. Odeljak 3. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1. 1C Odeljak 3. 1. Odeljak 3.3..4.4) magle/ pare/ spreja. Odeljak 3. Deo 2. 1. Oksidujući gasovi (Prilog 1. 4 Deo 3. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove.3) 1 Podklasa ". 1A. 3.2. Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2. treba da naznaĉi vrstu 1.2) Toksiĉnost po reprodukciju . 1. . 1. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti.

2.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima. Odeljak 3.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1. Deo 3. 2.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju . 1C Odeljak 3. 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.. Deo 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2 Odeljak 3. reprodukciju .3) nakon rukovanja.. 1A. Deo 3. 2 Deo 3. Odeljak 3. 2 ekspozicija (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 1. 2 odećom.. (Prilog 1.2) Iritacija oka ". Odeljak 3. koţom ili dermalna (Prilog 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. 3.9) Ne jesti.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. Odeljak 3. Deo 3.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1. Deo 3. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja.2) Iritacija koţe (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1. 4 Deo 3. 4 . 1B. Deo 3. 2 Oprati . Deo 3. Deo 3.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja.. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.

8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. . 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1. Odeljak 3. Deo 3. 2 Deo 3. Deo 3. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ . Odeljak 4. 1. Odeljak 3. 3. R273 oslobaĊanje u korišćenja. Deo 3. 2.1) ţivotnu sredinu.4) mesta.8) prostoru. Deo provetrenom 3. 3. 2. 4 Deo 3.1) Toksiĉnost po reprodukciju . 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Odeljak 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1.ako to nije naĉin (Prilog 1. Deo 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 1 odelo van radnog Odeljak 3. Odeljak 3.peroralna (Prilog 1. Deo 4. Deo 3.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1.

Deo 4. Odeljak 2. E. 1 Odeljak 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. (Prilog 1. D.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.3. B.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 2.2.1) Eksplozivi (Prilog 1. 1. Deo 2.1. Deo 5. Deo 2. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. Odeljak 2. Deo 2. 2.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 2 (Prilog 1.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 1. E. Odeljak 2.14) Organski peroksidi Tip A. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. Odeljak 5. D. Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. C.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. 3 Odeljak 2. . Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. 2 (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Deo 2. C. 1. 1.5 Naznaĉiti zaštitu za lice. Odeljak 4.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. F Odeljak 2. Deo 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. B. Deo 2. zaštitne opreme. naoĉara i zaštite za lice. 2.4. 1. 3 (Prilog 1. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. 1. Deo 2. Odeljak 2. 2. 3 Odeljak 2. (Prilog 1.

Deo 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Deo 3.Odeljak 2. Odeljak 3.3) Eksplozivi (Prilog 1. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 2. 1B. Deo 3.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. 1B. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1A.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.13) R283 na plamen/ vatru. 4 opreme. 1B.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1. 2. Odeljak 3. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice. Odeljak 3. Deo 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3. naoĉara i zaštite za lice. 2 1A. Odeljak 3.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. 1A. Deo 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica. Deo 2. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2. 3. Deo 3. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 1B. 1 1 . Odeljak 2.3) Iritacija oka (Prilog 1. Nositi odeću otpornu Odeljak 2.2) Iritacija koţe (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3. 2 1A.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. Deo 3. Deo 3. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi.

1B. Odeljak 3.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1. svetlosti.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. zapaljive gasove Zaštititi od vlage. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme. Deo 3. Deo 2.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 3.10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.1) Iritacija koţe (Prilog 1. opremu za zaštitu Odeljak 3. 2 Tabela 3. 2.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom. (Prilog 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 1 1. Odeljak 3.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.4) respiratornih organa. Deo 2. Deo 2. 3. 4 2 1 .1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. 2. 3. Deo 3. Deo 3. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 2.11) 1. 1C 1 1 1. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2. organa. 3 1.4) 1A. 2.

narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 3. 1C 1 2 1 1 . 1C 1.3) Iritacija oka (Prilog 1. Deo 3. Deo 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ . 4 1A. 1B.14) 1. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1B.8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Deo 3. 3. 1C 1 3 3 1A. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3. 1B. Odeljak 3. 2. Odeljak 3.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1. Deo 2.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2.jednokratna izloţenost. Deo 3. Deo 2. 3 1A.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.

2 Dodatna kategorija 2 1. Odeljak 3. Deo 3.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru. 2 1. Odeljak Hitno pozvati Centar za 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1. 2. Odeljak 3. 2 1A. Deo 3. 1B.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 3.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. 1B. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ .6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. koţe (Prilog 1. 1C 1 1 3 . Deo 3. Odeljak 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ . 3 1. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 1B. Deo 3. 1B. Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 1A.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Deo 3. Deo 3.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1.5) Karcinogenost (Prilog 1. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A. 2 1A. Deo 3. Deo 3.

izloţenost. Deo 3. 2 . Deo 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1.5) obratiti lekaru. Odeljak 3. (Prilog 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.8) Iritacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3. 3 2 1 1A. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru.jednokratna izloţenost (Prilog 1.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. ako se ne organ . 1B. Deo 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 4 4 3 3 2. Deo 3. Odeljak 3. 1 1.2) Iritacija oka (Prilog 1.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3.1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. 2 4 3.4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.jednokratna osećate dobro. Deo 3.

. Odeljak 3. 2 1.ukoliko treba hitno primeniti antidot.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2 RashlaĊeni teĉni gas ".8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. . ". 2 ako je potrebno. ako se organ .6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak etiketi).9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. . Deo 3.. Deo 3. ." Naznaĉiti dodatna 1A. 1.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .. 1B.7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje.Karcinogenost (Prilog 1." na ovoj 1.. Deo 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. 1. Odeljak 3.ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere. 1B. Deo 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.. 2 Dodatna kategorija 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 2 ". Odeljak 3." na ovoj etiketi). 1 1 ". Odeljak 3.. Deo 3.. 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti ".. Deo 3.ukoliko treba hitno primeniti mere.višekratna ne osećate dobro.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 1A.. ". Odeljak 3.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 1B.ukoliko treba hitno primeniti antidot. Odeljak 3. Deo 3... Odeljak 3. Odeljak 3..jednokratna izloţenost (Prilog 1. Deo 2. ". Deo 3." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere . Deo 3.. . 2. Deo 3.5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ".. mišljenje. Deo 3. 1C uputstva za prvu pomoć.proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć... izloţenost (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3.2) Akutna toksiĉnost - 1A. Odeljak 3.

. Deo 3.. 3 koţe: Odeljak 3.. 1. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 3. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 4 Deo 3.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. Deo 3. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 2 . Deo 2.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. 3. 1 koţe ili osipa: Odeljak 3.1) 3. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2. Odeljak 2. Deo 1A. dermalna (Prilog 1. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. .1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. .1) Isprati usta. Odeljak 3.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1. Odeljak 3. 1 Deo 3. ".10) umotati u vlaţne zavoje. 4 uputstva za prvu pomoć. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1. 1C 3. Deo 1A.10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3." na ovoj etiketi). Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. Deo 3. Deo 3. 1B. 1C 3. Deo 3. Odeljak 2. Odeljak 2. 1B. 2. Deo 2. 2 zapaljive gasove (Prilog 1.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr.10) Supstance i smeše 1.2) Ne izazivati povraćanje. koţe..(videti ".

Deo 3. (Prilog 1.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano. Odeljak 3. Deo 3. 2. 1B. Deo 2. 1B. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva. Nastaviti sa Odeljak 3.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1. prolazi: Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.4) koji ne ometa disanje. povreĊene površine. Iritacija oka (Prilog 1. 3. Odeljak 2.3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3. Ne trljati (Prilog 1.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . Odeljak 2. Odeljak 3. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. uĉiniti.jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 4 1A. Deo 2. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A.3) ispiranjem.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. 1C 3 3 1 . Deo 3. 1C 1 2 1. Odeljak 3. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1.

Odeljak 3.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1. Deo 2. 2. Odeljak 2. 1B. Odeljak 3. 1 Hitno isprati Odeljak 2.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. Deo 1A. Deo 3. 3. (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. 1. Deo 2. Deo 2.1) Korozivno oštećenje 1A.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se. dermalna (Prilog 1.3) Iritacija oka (Prilog 1.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 1C koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 2. 4 Deo 3. Odeljak 3. 2 vode. 1B. Odeljak 3. 3 Odeljak 2. 3 Odeljak 2. Deo 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. 2 Odeljak 3.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2. 3 Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1. 1C 3. Deo 1A. Odeljak 3.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2. 1 (Prilog 1.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. 1. 1 Odeljak 3. Deo 3. 1C 3. Deo . 2 sapuna i vode. Odeljak 3.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću.

3 Odeljak 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.12) . Deo 2. Deo 2. Odeljak 3. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.1) 1.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Odeljak 2. 4 Deo 3. C. 2. Odeljak 3. (Prilog 1.4. Odeljak 3.2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 3.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. 1C 3. 1. Deo 2. 1. 3 Deo 3. 1B. P370 U sluĉaju poţara: 3. F Odeljak 2. Deo 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1. 1. B. 2. 2. Odeljak 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. 1 Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. 1 Odeljak 3. Odeljak 2. 2 Odeljak 3. 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 1A. D. 2 (Prilog 1. E. Deo 2.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.1.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe. 1. 1. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe.3.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2.

Eksplozivi (Prilog 1.. Deo 2.5 .osim ako su eksplozivi Podklasa 1.1. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin. 1 1.. Tip A. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2.3. Deo 2. 2.4: Podklasa 1.4. Odeljak 2.4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2.1. Odeljak 2. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 1. 2. 3 1. 1.5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.2) na bezbedan naĉin. Deo 2..14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara. Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti . Deo 2.. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1. Odeljak 2. za gašenje. 1.1) 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. (Prilog 1. Deo 2. 1 1 Zaustaviti curenje. Deo 2. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti. Odeljak 2.4 municija i njene komponente. Eksplozivi (Prilog 1.2.3.4.1) Eksplozivi (Prilog 1.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.2. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije. 3 . Odeljak 2.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. osim ako se P377 (Prilog 1.4: municija i njene 1.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1.ako su eksplozivi 1. 1. Deo 2. Odeljak 2. 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . komponente. Deo 2. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive. 2.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. 2 ". 1.

eksploziv Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. 2 (Prilog 1. 2. supstance i smeše 1.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2. C.14) . 2. 1. F Odeljak 2.2. D. (Prilog 1. Odeljak 2. 1.6) odgovarajuće sredstvo . Deo 2.P380 Evakuisati oblast. Odeljak 2.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2. Deo 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. 3 Odeljak 2. Deo 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. B. 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2. 2.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 1.1) 1. 1 Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.1. 1.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. E. 3 (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. B (Prilog 1.4.3. Deo 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.

P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno. P312 lekara. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. 2 1.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1. 2. Iritacija koţe 1 1 1.9. 3 1 4 1A. Odeljak 2. 1C 1 1.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 3.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1. P350 sapuna i vode. materijalne štete. Deo 2. Odeljak 3.2) 1. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1. P334 zavoje. ukoliko se ne Deo 3. 1B. Ne izazivati koţe (Prilog 1.) osećate dobro. Odeljak 3. Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Odeljak 4. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1. Deo + povraćanje. Odeljak 4. 3. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. 4 2 . 2 3.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj. Deo 2. Deo 4. AKO SE PROGUTA: Deo 3.1) P352 vode. Deo 4.1.Ukloniti sve izvore paljenja. Odeljak 2. Deo 2. (Prilog 1. Deo 3.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. Odeljak 2. Odeljak 3.

1B. izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Nastaviti sa ispiranjem. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. (Prilog 1. 3 1A. 1C 1 2 . Deo 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano. da se odmara u poloţaju Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3. Deo 2. Odeljak 3.3) je to moguće uĉiniti. 1B. Deo 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 3. Deo 3. 1C 3 3 1 1A. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1. (Prilog 1. 1B.3) 1 1.4) koji ne ometa disanje.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost. Deo 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 4 1A.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ .jednokratna izloţenost. 3. Iritacija oka (Prilog 1. Odeljak 3.6) skinuti svu kontaminiranu odeću.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. 2. 2. Odeljak 3. 1C 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo istuširati se. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3.

Deo 3. Odeljak mišljenje. 1B.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. 1B.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .4) savet/mišljenje. Odeljak 3. 3.2) mišljenje. Deo medicinski 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. medicinski savet/ Odeljak 3. 2 1A. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. ĉestice sa koţe. Deo 3. 2 . Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 2.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1. 2 1A. lekara.14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Deo 2. Odeljak 2.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. lekara.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 3.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. Deo 2. 1B.7) Toksiĉnost po reprodukciju .8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. Odeljak 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Deo 3. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.

6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. Odeljak 2.. Deo 2. Odeljak 2. za gašenje. 1.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti .13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.. C. D. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin..ako upotreba vode povećava rizik. 2. 3 (Prilog 1. Deo 2. 2. Iritacija oka (Prilog 1.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 3. Deo 2. E. Deo 2. 2.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. Deo 2. Deo 2. (Prilog 1. 1.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Deo 2. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara. 2. 3 Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 2.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Odeljak 2.." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo.14) Eksplozivi Podklasa ". B. . Odeljak 3. Odeljak 2.12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.zapaljive gasove (Prilog 1. 3 Odeljak 2. Deo 2. F Odeljak 2. . 2 (Prilog 1. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje. Deo 2. Deo 3.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1.

Odeljak 2. Deo 2. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . meĊunarodnim 1. Odeljak 2.5 Tip A. Deo 2.2. Deo 2.4) 1.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom. 3 1. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2. Deo 2.4. Obaveštenja o merama predostroţnosti .+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.4.skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije.1.1.3..14) 1. 1.. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2.5 propisima (naznaĉiti). 1." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1. 1. 2. Deo 2. P402 Skladištiti na suvom mestu. 1. Odeljak 2. 1. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. 3 . Odeljak 2. 1 1 Tabela 4. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. Deo 2.3. Odeljak 2.6) . 1.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1. Odeljak 2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. Deo 2.2.1) ".

5) Kancerogenost (Prilog 1A. Odeljak 3. 1A. 3 Deo 3.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. Deo 2. Deo 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. koţe (Prilog 1. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. 3 3. C. Deo 3. 2. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Deo 3. 2. E. 2. Odeljak 2. 3 ambalaţi. 2 (Prilog 1. gasove (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. D. Deo 1. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. F Odeljak 2. Deo 3. 3 (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. 2. Deo 3. 3 (Prilog 1. (Prilog 1. 1B. 1B. 1C Odeljak 3.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. B. 2 1. Deo 3. Odeljak 3. 1. Odeljak 3.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 1B. 1B. 2 (Prilog 1. 2. Odeljak 3. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem.7) .

. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3. Odeljak 3. 1 1. Odeljak 2.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1. Odeljak 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 2..8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale. C. E.8) prelaze…°S/…°F. Odeljak 3. D. 2 3 3 1 ".10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. Deo 2.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1.. Deo 3. .16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Deo 2. Deo 2. 1. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu. E. F Odeljak 2.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. C.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. D.. Deo 2. B. Deo 2.. B. 2 1.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. Odeljak 3. 2 (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 2.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti. Odeljak 2.. Deo 3. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. Organski peroksidi Tip . A. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta.

C. 3 dobrom ventilacijom. Odeljak 2. E. Deo 2. D. . 1.. 1 Odeljak 2. C.10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu. A. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 2.15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1.11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. F 1. Deo 2.(Prilog 1. Deo 2.. F Odeljak 2. F Odeljak 2.. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. E.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. B. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. C. ". Deo 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost. D. Odeljak 2. Deo 2. 2 1. zatvoriti. Deo 3. Deo 2. E.. A. Deo 2. Deo 3. B. Odeljak 2. 2 ".. 3 ambalaţi. D. 2 smeše(Prilog 1. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu. Odeljak 3. gasove (Prilog 1.9) Ĉuvati sadrţaj pod . Odeljak 2. Odeljak 2.8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala.12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1.11) A. . Odeljak 2. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 3 Deo 3. Deo 2. B. 1..3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. 2.

Obaveštenja o merama predostroţnosti .. Deo 2.15) 1. D.3) Organski peroksidi (Prilog 1. ambalaţe u/ na .12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1..1.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2.5 1. 1.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1. E. 1. B. Deo 2.4. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. Deo 2. 2 ". 3 1. C. ". 2. Deo 2. B. 1.3. 2. D. 2. 3 ." ProizvoĊaĉ/ Tip A. P235 Drţati na hladnom. Deo 2..8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. P235 Drţati na hladnom. 1. Odeljak 2. dobavljaĉ treba da E. C.. Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. D.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2.2. Odeljak 2. 3 Tip A. Odeljak 2.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom. E.odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.. Deo 2.5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. B. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F. F naznaĉi temperaturu." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A. Tabela 5.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti). Odeljak 2.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. 1. 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. C.. Odeljak 3. Deo 2.

Deo 3. Odeljak 2.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Deo 3. 4 Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2 Odeljak 3. 1B. 1B. Odeljak 3. 2. Deo 1A. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. 1C 3. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. 1 Odeljak 3. 2 izloţenost (Prilog 1. Deo 2. E.5) Karcinogenost (Prilog 1. Odeljak 3.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. C. 2.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. 1B. 4 Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 2. 3 (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. 1.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . B. Deo 3. 2. Deo 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. 3.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A. Odeljak 3. Odeljak 2. A. Odeljak 3. 1A. Odeljak 3. Deo 3. D. Odeljak 3.Odeljak 2. 1B. 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1.

Odeljak 4. 2 1 1 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25. Deo 3. Deo 4. Poglavlje 3. Odeljak 4.1. 2. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost. Deo 5.1) 3 1. 4 1 PRILOG 6. stav 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1. Deo 3. .2.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 4. Odeljak 3. Odeljak 5. i 1. Odeljak 3. 3.izloţenost. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1.

1. 2 ili 3.5. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama.. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru. Dodatna obaveštenja o opasnosti .. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1. alkalni metali." . Dodatna obaveštenja o opasnosti . 1.1." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. odeljak 2. kategorija 1. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva.2. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid.1. 1.1." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom.fizička i hemijska svojstva 1.2.1. npr." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive.4-dioksan. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru.1. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.4.1. EUH014: "Reaguje burno sa vodom.1. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside.3. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih.1. slabijih materijala. Deo 2.2. 1.2. npr. acetilhlorid. npr. 1. 1." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici. Deo 2. odeljak 2. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi. acetilen. npr. navedene u Prilogu 1.2.2. dietil etar i 1. 1.1. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas.6.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1.1." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi. 1. titan-tetrahlorid.

2. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2.1. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid. Deo 3. 2. npr. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe.2.2." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid. Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0.1.2.4.3. Deo 3. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. 1. npr. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi.3. na osnovu: . osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci. koja pokazuje ove efekte. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas. Tabela 3.2.5.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu.iskustava uoĉenih u praksi ili . ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1. odeljak 3. stav 9. 1. 1." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja. ljuštenja ili pucanja koţe.3.. ovog pravilnika. i Prilogom 1. odeljak 3. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1. 1. kategorija 1 ili 2. DEO 2. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.6." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.1%. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima. Smeše koje sadrţe olovo .10.2.1.3.1. napomena 1. do 2. kategorija 3.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.

Opasnost. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje. Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo. mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0.2.3. mereno prema standardu SRPS ISO 6503. kada su hidratisane. Čuvati van domašaja dece. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: . oligomeri. 2. 2.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0. sadrţe više od 0." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi".0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima). Trenutno lepi koţu i oči. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri. Moţe da izazove alergijsku reakciju." 2.0002%. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI). predpolimeri ili njihove smeše).4." Ako su dodata redukciona sredstva. Ukoliko nije već naznaĉeno.5." 2." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju.

" 2." 2.9.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe. a koja sadrţi: . Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).7. Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju)." 2. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa. Moţe da izazove alergijsku reakciju. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju. Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima.1% (m/m) ili . Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke. Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0." 2." 2.10.6. Pri upotrebi nastaje opasan dim. a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač.1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 1 ili kao karcinogena. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0.8.

najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0.1. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3. ili kao korozivno za koţu.10. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije. kategorija 1.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0. odeljak 3.1% (m/m) ili . specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . 3. sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1. odeljci 3. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.2. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1.2% (V/V) za gasovite smeše. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0. ovog priloga.1. Deo 3.10..višekratna izloţenost. kategorija 1. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1. kategorija 1.1. kategorije 1.1. kategorija 1A. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.3.1. 1B ili 2.1.1.1.1. POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti .10. Deo 3. sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem.2. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost." 2.. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.2.1.4. i 3.11. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3. 2 ili 3. Tabela 1.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti. Redni broj 1.3. 2.1. 3. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. DEO 3.1.

3.1.4.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost. Taktilna upozorenja iz odeljka 3. 3. karcinogenost. ovog priloga ili . ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683.1.1. 3. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". ili 3.2. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi.2. opasnost od aspiracije. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje. mutagenost germinativnih ćelija.1. senzibilizaciju respiratornih organa. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu. kategorija 1 ili 2.2.3.1.2. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3. Taktilno upozorenje 3. kategorija 2.3. ili 3. toksiĉnost po reprodukciju. a kojim se potvrĊuje da je: .Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje. kategorija 2.1.2. 3. ovog priloga nisu potrebna.1.2. Napomene 3. 3. 3.2. korozivno oštećenje koţe.1. 3. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše.2.2. kategorije 1 ili 2.4. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost.2. potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025.1. Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata.1.2.2.1.2.4.1. . kategorija 2.zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda.

Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju. OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29. POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. . STAV 3.DEO 4." DEO 5. OVOG PRAVILNIKA .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful