P. 1
PRAVILNIK o klasifikaciji pakovanju obelezavanju i oglasavanju henikalije i odredjenog proizvoda u skladu sa Globalno Harmonizovanim Sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN

PRAVILNIK o klasifikaciji pakovanju obelezavanju i oglasavanju henikalije i odredjenog proizvoda u skladu sa Globalno Harmonizovanim Sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN

|Views: 124|Likes:
Published by Baskot

More info:

Published by: Baskot on Mar 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/06/2012

pdf

text

original

PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŢAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 26/2011)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se naĉin klasifikacije, pakovanja, obeleţavanja i oglašavanja hemikalije i odreĊenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleţavanje UN, svojstva supstance za koju moţe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadrţaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.

Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje: 1) klasa opasnosti oznaĉava prirodu fiziĉke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ţivotnu sredinu; 2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliţe odreĊuje stepen opasnosti; 3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata; 4) piktogram opasnosti jeste grafiĉki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafiĉkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti; 5) reč upozorenja jeste reĉ koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reĉi: - opasnost jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i - paţnja jeste reĉ upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;

6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, ukljuĉujući i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obaveštenje o merama predostroţnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuĉene mere za smanjenje ili spreĉavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja; 8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sliĉnih ili razliĉitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreĊenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliĉitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreĊenom opsegu, pri ĉemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrţi: (a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaĉijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ĉine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaniĉkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta; 12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoţi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrţi tu supstancu; 14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta neĉistoća, aditiv ili pojedinaĉni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaţe i sadrţaja u njoj ili proces kojim se sadrţaj pakuje u ambalaţu; 16) ambalaţa jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadrţavanja sadrţaja i drugi bezbednosni zahtevi;

17) meĎuambalaţa jeste ambalaţa koja se postavlja izmeĊu unutrašnje ambalaţe, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaţe.

II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti Član 3
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti uporeĊivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u odreĊenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Supstance i smeše predstavljaju fiziĉku opasnost ako se na osnovu fiziĉkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - eksplozivi; - zapaljivi gasovi; - zapaljivi aerosoli; - oksidujući gasovi; - gasovi pod pritiskom; - zapaljive teĉnosti; - zapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samoreaktivne supstance ili smeše; - samozapaljive teĉnosti; - samozapaljive ĉvrste supstance i smeše; - samozagrevajuće supstance ili smeše; - supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove; - oksidujuće teĉnosti; - oksidujuće ĉvrste supstance i smeše; - organski peroksidi; - supstance i smeše korozivne za metale.

Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti: - akutna toksiĉnost; - korozivno oštećenje koţe / iritacija koţe; - teško oštećenje oka / iritacija oka; - senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe; - mutagenost germinativnih ćelija; - karcinogenost; - toksiĉnost po reprodukciju; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - jednokratna izloţenost; - specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ - višekratna izloţenost; - opasnost od aspiracije. Supstance i smeše predstavljaju opasnost po ţivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiĉu na ţivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotaĉ". Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na naĉin dat u Prilogu 1. OdreĊeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoĊe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.

Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci Član 4
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moţe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziĉku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika; 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;

3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše. i 4.7.8. Ako proizvoĊaĉ. 3. odeljak 1. odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet. pouzdani i nauĉno potvrĊeni.2.2.9. koriste se iskljuĉivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. karcinogenost i toksiĉnost po reprodukciju na naĉin dat u Prilogu 1. Deo 1. ovog ĉlana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući.1. kao što su statistiĉki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrţi. ovog ĉlana za supstance koje smeša sadrţi. ProizvoĊaĉ. Deo 1.3.3. odeljak 3.1. 5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama. odeljak 4.1. .0.6. opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ţivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1.1. ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše. Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši Član 5 ProizvoĊaĉ. uvoznik ili dalji korisnik supstance duţan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. uvoznik ili dalji korisnik smeše duţan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi na osnovu kojih se moţe utvrditi da li smeša predstavlja fiziĉku opasnost. ovog ĉlana odgovarajući. 4) nove podatke iz nauĉnih istraţivanja. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. 2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude. stav 3. Deo 3. pouzdani i nauĉno potvrĊeni. Podaci iz stava 1. odeljak 1. Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. i 3. 4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi koji su dobijeni u skladu sa meĊunarodno priznatim programima o hemikalijama.3) druge podatke koji su dobijeni na naĉin dat u Prilogu 1. ovog pravilnika.3.1. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija.5.1. ovog ĉlana odnose se na fiziĉko stanje. uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1.0.1. Deo 4. i to: 1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrţi dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u ĉlanu 7. karcinogenosti ili toksiĉnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinaĉne supstance u smeši. koriste se podaci za supstance koje smeša sadrţi.

Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadrţanim u smeši i sliĉnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa ĉlanom 8. stav 4. ovog pravilnika.

Ispitivanja na životinjama i ljudima Član 6
Nova ispitivanja na ţivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih naĉina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raĊena u druge svrhe, kao npr. kliniĉka ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.

Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu Član 7
Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu mogu se vršiti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naĉini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Nova ispitivanja radi utvrĊivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fiziĉku opasnost moraju se izvršiti ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja. Nova ispitivanja iz stava 1. ovog ĉlana vrše se u skladu sa: 1) metodama koje su ureĊene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili 2) nauĉno potvrĊenim principima ili metodama za koje je uraĊena validacija u skladu sa meĊunarodno priznatim procedurama.

Procena podataka o opasnosti supstance i smeše Član 8
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreĊivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz ĉl. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u ĉlanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik je duţan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom ĉlanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog ĉlana. Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da procenu opasnosti supstance ili smeše vrši

utvrĊivanjem kvaliteta podataka na osnovu struĉne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. Kada su za smešu dostupni samo podaci iz ĉlana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu opasnosti smeše koristi naĉela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog ĉlana ne mogu primeniti naĉela premošćavanja ili struĉna procena i utvrĊivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4.

Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše Član 9
Specifiĉna i opšta graniĉna koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrţane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik moţe da odredi specifiĉnu graniĉnu koncentraciju i u sluĉaju kada odgovarajući i pouzdani nauĉni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrţi opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graniĉnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifiĉne graniĉne koncentracije ne odreĊuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci. Prilikom odreĊivanja specifiĉne graniĉne koncentracije, proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaku specifiĉnu graniĉnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja. U postupku klasifikacije, specifiĉne graniĉne koncentracije iz st. 2. i 3. ovog ĉlana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte graniĉne koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5.

M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše Član 10

ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moţe klasifikovati kao opasna po vodenu ţivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hroniĉno, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu. M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrţi supstancu iz stava 1. ovog ĉlana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreĊivanja M-faktora proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.

Granična vrednost Član 11
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neĉistoće, aditiva ili pojedinaĉnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neĉistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti odreĊenih na naĉin propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2.

Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu Član 12
ProizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz ĉlana 8. ovog pravilnika i to: 1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fiziĉke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja; 2) podatke dobijene kao rezultat nauĉnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna; 3) odgovarajuće i pouzdane nauĉne podatke koji ukazuju na sinergistiĉke ili antagonistiĉke efekte supstanci sadrţanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadrţanim u smeši.

Klasifikacija supstance i smeše Član 13

Kada na osnovu procene podataka iz ĉl. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoĊaĉ, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duţan je da klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog ĉlana odreĊuju se i: 1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa; 2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz taĉke 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoĊenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika.

Posebna pravila za klasifikaciju smeše Član 14
Na klasifikaciju smeše ne utiĉu podaci koji ukazuju da supstanca: 1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroĉito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći razliĉite supstance u maloj koncentraciji ili 3) moţe da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji. Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako: 1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moţe zakljuĉiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili 2) nauĉni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili 3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivaĉa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaţi aerosolnog raspršivaĉa je jasno, ĉitljivo i neizbrisivo naznaĉeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevaĉa odgovornog za stavljanje u promet.

Revizija klasifikacije supstance i smeše Član 15

Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja Član 16 Supstanca moţe da se klasifikuje razliĉito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da se informiše o novim nauĉnim ili tehniĉkim podacima koji mogu da utiĉu na klasifikaciju i da izvrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove. III OBELEŢAVANJE 1. Tabela 1. Deo 1.1. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije. odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. ovog ĉlana. Izuzetno od stava 1. primenjuju se i zahtevi iz tih propisa. ProizvoĊaĉ. izuzev ako je supstanca ili smeša ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. i to: 1) do odstupanja od poĉetne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. ProizvoĊaĉ. Deo 1.ProizvoĊaĉ. odgovarajuće i pouzdane podatke. supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuĉena u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja ako je ona. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da izvrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše. zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloţenje za takvu klasifikaciju.2. Sadrţaj etikete Elementi obeleţavanja Član 17 Na ambalaţi supstance ili smeše klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadrţi sledeće elemente obeleţavanja: . sa takvom klasifikacijom. odeljak 1. U tom sluĉaju. ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci.2.2. Na supstance ili smeše koje su ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. ili 2) do zamene. ovog ĉlana. odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka. prilikom upisa supstance u Registar hemikalija. ovog ĉlana neće dovesti do izmene klasifikacije. Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i nauĉno potvrĊeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graniĉnih vrednosti propisanih u Prilogu 1.

8) deo za dodatne informacije iz ĉlana 25. adresu i broj telefona snabdevaĉa. 5) reĉ upozorenja iz ĉlana 20. ovog pravilnika. pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti. ovog pravilnika. 6) obaveštenja o opasnosti iz ĉlana 21. Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu saĉinjenom u skladu sa propisom kojim se ureĊuje sadrţaj bezbednosnog lista. ovog pravilnika. 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meĊunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleţavanja. ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadrţi jedno od sledećeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuĉena u ovaj spisak. 4) piktogram opasnosti iz ĉlana 19. 7) obaveštenja o merama predostroţnosti iz ĉlana 22. 4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meĊunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan. Identifikator proizvoda za smešu mora da sadrţi: . ako se moţe primeniti. ovog pravilnika. Identifikator proizvoda Član 18 Etiketa mora da sadrţi podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). 2) nominalnu koliĉinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu. Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. osim ako ova koliĉina nije naznaĉena na drugom mestu na ambalaţi.1) ime. ako se moţe primeniti. Etiketa moţe biti napisana na više jezika. ako se moţe primeniti. 2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ako je supstanca ukljuĉena u ovaj inventar ali nije ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ovog pravilnika. ako se moţe primeniti. 3) identifikator proizvoda iz ĉlana 18.

Ako se na etiketi nalazi reĉ upozorenja: "Opasnost". u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe. karcinogenost. . ne navodi se reĉ upozorenja: "Paţnja". Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi.1) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu i 2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost. Deo 1.2. Reĉi upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. mutagenost germinativnih ćelija. Reč upozorenja Član 20 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuću reĉ upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. toksiĉnost po reprodukciju. piktogram opasnosti. Piktogram opasnosti Član 19 Etiketa mora da sadrţi jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost. a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. izuzev kada je više od ĉetiri naziva neophodno da se ukaţe na prirodu i ozbiljnost opasnosti. Kada smeša sadrţi više od ĉetiri supstance ĉiji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. odeljak 1. Obaveštenje o opasnosti Član 21 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše. Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti.1. korozivno oštećenje koţe ili teško oštećenja oka. odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. taĉka 2) ovog ĉlana. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. dovoljno je navesti najviše ĉetiri hemijska naziva. Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiniĉnih slova "GHS" i odgovarajućeg broja. u tabelama koje sadrţe: oznaku za piktogram opasnosti. date su u Prilogu 3. i u Prilogu 3.

primenjuju se na: 1) prenosive cilindre za gas. Oznake za obaveštenja o merama predostroţnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti. Obaveštenje o merama predostroţnosti Član 22 Etiketa mora da sadrţi odgovarajuća obaveštenja o merama predostroţnosti.1. Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao što je dato u Prilogu 4.3. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. Deo 1. date su u Prilogu 1. pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. odeljak 1. . 4) odlivke metala. 5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehniĉkog efekta date u Prilogu 1. Deo 2. date su u Prilogu 1. 2) kontejnere za gas namenjene za propan. u tabelama koje sadrţe elemente obeleţavanja propisane za svaku od klasa opasnosti. odnosno kategoriji opasnosti. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "H" i odgovarajućeg trocifrenog broja. odeljak 2. odnosno kategoriji opasnosti. butan ili teĉni naftni gas.Oznake za obaveštenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinaĉnoj klasi opasnosti. smeše koje sadrţe polimere. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao što je dato u Prilogu 5. 3) aerosole i kontejnere sa zapeĉaćenim rasprašivaĉem koji sadrţe supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije. uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naĉine korišćenja supstance ili smeše. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima Član 23 Odstupanja od obeleţavanja u posebnim sluĉajevima data u Prilogu 1. Obaveštenje o merama predostroţnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. na etiketi mora da bude istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku. Kada je supstanca ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti. a koje se sastoje od latiniĉnog slova "P" i odgovarajućeg trocifrenog broja. legure. smeše koje sadrţe elastomere.

Deo 1.2. .Alternativni hemijski naziv supstance Član 24 ProizvoĊaĉ. 3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ĉlanom 18. odeljak 1. odeljak 1. Deo 1. Deo 2. Deo 1. a ne alternativni hemijski naziv. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadrţi sledeće: 1) ime.1. uvoznik ili dalji korisnik moţe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. a koja su data u ovom spisku. Dodatne informacije na etiketi Član 25 Na etiketi. kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu. Deo 1. Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreĊenu supstancu sadrţanu u smeši. adresu i broj telefona snabdevaĉa supstance u smeši. odeljak 1. ovog pravilnika. i 1. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuĉena u Spisak klasifikovanih supstanci. Na etiketi. odeljak 1.1. 2) trgovaĉko ime ili oznaku za smešu. 4) predloţeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloţenjem da ovaj naziv moţe da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. stav 3. ovog pravilnika. odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moţe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu.2.4. u delu za dodatne informacije. i 1. Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa odreĊenim fiziĉkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. u delu za dodatne informacije.4. ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. 5) obrazloţenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva. snabdevaĉ smeše duţan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa ĉlanom 18. koji ĉini sastavni deo ovog pravilnika. i u Prilogu 4. 6) nominalnu koliĉinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu.

ovog ĉlana treba da glasi kao što je dato u Prilogu 6. 1. Deo 2. nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03". kao i ime. adresa i broj telefona snabdevaĉa smeše. ovog ĉlana. kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše. ovog ĉlana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Deo 2. i 4. i Prilogu 4. da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleţavanja na etiketi. koje se sastoje od latiniĉnih slova "EUH" i odgovarajućeg trocifrenog broja. Dodatno obaveštenje iz stava 4. u delu za dodatne informacije. da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. Deo 2. "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna. 2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06". Deo 4. date su u Prilogu 4. ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07". Na etiketi smeše iz Priloga 6. Deo 3.Na etiketi. odgovara više od jednog piktograma opasnosti. Za supstancu ili smešu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. 1. da pruţaju dodatne informacije. Na etiketi smeše iz stava 9. ovog ĉlana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoĉljivost elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. Principi prvenstva za piktograme opasnosti Član 26 Kada supstanci ili smeši. ovog pravilnika. primenjuje se sledeće: 1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti. 2) reĉi upozorenja. osim u sluĉajevima kada je navoĊenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno. i 9. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja. Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje treba da glasi kao što je dato u Prilogu 4. 4. Deo 3. i Prilogu 6. Deo 5. na osnovu klasifikacije. . i 3. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. u delu za dodatne informacije na etiketi. zajedno sa pripadajućim tekstom. Snabdevaĉ moţe. ovog pravilnika. u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva: 1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01". Na etiketi ili ambalaţi ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "nije štetno". "nije zagaĊujuće".

ovog pravilnika na naĉin da etiketa bude u skladu . Izuzeci od uslova za obeleţavanje i pakovanje Član 29 Kada je ambalaţa supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz ĉlana 31. na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostroţnosti ukoliko je neophodno da se prikaţe priroda i ozbiljnost opasnosti. sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi. 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa. Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostroţnosti Član 28 Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostroţnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena odreĊenoj supstanci ili smeši. Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostroţnosti. na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše. Kada supstanci ili smeši. obaveštenje o merama predostroţnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše. Na etiketi supstanci koje su ukljuĉene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku. odnosno njene ambalaţe ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu.3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05". navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju senzibilizacije koţe ili iritacije koţe ili oka. odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti. na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteţoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti. ovog ĉlana. Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti Član 27 Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa. Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete. Izuzetno od stava 4. na osnovu klasifikacije. kao i na odlaganje njene ambalaţe. piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluĉaju iritacije koţe ili oka.

sa ĉlanom 17.1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi. Deo 1. a naroĉito u sluĉaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleţavanja u skladu sa ĉlanom 25. namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaţe. Deo 2. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. 2. a u cilju zaštite zdravlja ljudi i ţivotne sredine. Kada su potrebne izmene u obeleţavanju supstance ili smeše drugaĉije od onih navedenih u stavu 1. odeljak 1.5. kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1.2. odeljak 1. Ako na naĉin odreĊen u stavu 1. spisak elementa obeleţavanja koje u skladu sa ĉlanom 17. Izuzeci od odreĊenih odredbi obeleţavanja.2.1. ovog ĉlana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeleţavanja na etiketi. elementi obeleţavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode. odnosno posebne odredbe obeleţavanja za odreĊene smeše klasifikovane kao opasne po ţivotnu sredinu date su u Prilogu 6. odeljak 1. Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoĉavaju. Deo 1. stav 1.5. boja i veliĉina piktograma opasnosti. ovog ĉlana. Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6. odreĊeni elementi obeleţavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. snabdevaĉ je duţan da etiketu aţurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureĊuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi. ovog pravilnika treba da sadrţi etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu. Oblik. Deo 5. . Aţuriranje etikete Član 30 Snabdevaĉ je duţan da bez odlaganja aţurira etiketu kada doĊe do izmene u klasifikaciji i obeleţavanju supstance ili smeše. Deo 1. Postavljanje i izgled etikete Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete Član 31 Etiketa se postavlja na ambalaţu supstance ili smeše tako da bude ĉvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaţe i da se podaci ĉitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno. ovog pravilnika. Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliĉine i razmaka da se mogu lako ĉitati. ovog pravilnika.

ovog pravilnika. odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleţavanja koji se prikazuju na ambalaţi. Posebna pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 33 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalaţu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaţe. Raspored informacija na etiketi Član 32 Piktogrami opasnosti. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. stav 1. pri ĉemu na spoljašnjoj ambalaţi ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku. Redosled obaveštenja o merama predostroţnosti na etiketi odreĊuje snabdevaĉ vodeći raĉuna da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostroţnosti koja su ispisana na istom jeziku. ukljuĉujući i meĊuambalaţu. Izuzeci od posebnih pravila za obeleţavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaţe Član 34 . ovog ĉlana moţe biti obeleţena i u skladu sa ovim pravilnikom. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaţi. obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti prikazuju se zajedno na etiketi. boja se moţe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleţavanje.Izuzetno od stava 1. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrţi dodatna obaveštenja iz ĉlana 25. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1. etiketa nije potrebna ako su elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. Elementi obeleţavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa ĉlanom 25. ovog ĉlana. ovog pravilnika. stav 1. spoljašnja ambalaţa se obeleţava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. reĉi upozorenja. ovog ĉlana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obaveštenja o merama predostroţnosti iz stava 3. a unutrašnja ambalaţa i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. U tom sluĉaju. Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. ovog ĉlana. Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti.

Izuzetno od ĉlana 33. ovog ĉlana. Ambalaţa opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moţe da privuĉe paţnju dece ili da dovede potrošaĉe u zabludu. hranu za ţivotinje.1. ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleţavanje spoljašnje ambalaţe.2. kao i meĊuambalaţa obeleţavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. mora da ima zatvaraĉe koji oteţavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. IV PAKOVANJE Ambalaža Član 36 Ambalaţa opasne supstance ili smeše mora da ispunjava sledeće uslove: 1) ambalaţa mora da bude takva da spreĉava izlivanje sadrţaja. Izuzetno od stava 1. Posebna pravila za obeleţavanje jedinstvene ambalaţe Član 35 Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalaţu koja sluţi i za stavljanje u promet i za transport. osim kada su propisani posebni bezbednosni ureĊaji. Spoljašnja ambalaţa iz stava 1.2. Ambalaţa supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. ovog pravilnika. kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleţavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.4. 3. ovog ĉlana ne mora da bude obeleţena ako su jasno vidljivi elementi obeleţavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaţi ili meĊuambalaţi. 4) zamenljivi zatvaraĉi na ambalaţi moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati više puta.1.3.1. lekove i medicinska sredstva ili kozmetiĉke proizvode.2. i 3. a da pri tom ne doĊe do otvaranja ambalaţe. ova ambalaţa se obeleţava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Deo 3. Deo 3. 2) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu izraĊeni od materijala koji se ne moţe oštetiti sadrţajem u njoj i koji ne podleţe reakciji sa sadrţajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja. 3) ambalaţa i zatvaraĉ moraju da budu dovoljno ĉvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja. niti da ima oblik ili dizajn sliĉan onom koji se koristi za hranu. piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaţi. odeljak 3. i spoljašnja i unutrašnja ambalaţa.1. . a da sadrţaj ne iscuri. odeljak 3.

br. mora da ukaţe na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureĊuje zaštita potrošaĉa. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu). uvoznik ili dalji korisnik je duţan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. stav 9. godine. godine. Deo 3. odeljak 3.Na ambalaţi supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. ili Pravilnikom o klasifikaciji. godine snabdevaĉ je duţan da supstance i smeše obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. oktobra 2011. oktobra 2011. 1). pakovanju. pakovanju. drumskim saobraćajem. Deo 3. pakovanju. godine do 1. Do 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". juna 2015. oktobra 2011. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaţećim propisima. oktobra 2011.1. br. VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Prelazne odredbe Član 38 ProizvoĊaĉ. pomorskim ili vazdušnim saobraćajem. 59/10 i 25/11). odeljak 3. taĉ. . a snabdevaĉ da obeleţi i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. juna 2015. godine. 2) i 3) ovog ĉlana. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. godine proizvoĊaĉ. Do 1. V OGLAŠAVANJE Oglasna poruka Član 37 Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukaţe na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti. a smeše od 1. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Snabdevaĉ je duţan da supstance iz stava 4.2. ProizvoĊaĉ. uvoznik i dalji korisnik moţe da klasifikuje supstance i smeše u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji. u skladu je sa uslovima iz stava 1. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. br. unutrašnjim plovnim putevima. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".2. Oglasna poruka za smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz ĉlana 25. Ambalaţa supstance ili smeše koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta ţeleznicom.2. ovog ĉlana obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da klasifikuje.

juna 2015. a nakon ovog roka iskljuĉivo u skladu sa ovim pravilnikom. KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŢAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. a moţe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS".0. juna 2015. br. br. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. godine. 59/10 i 25/11) do 1. uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. ProizvoĊaĉ. pakovanju. oktobra 2011. pakovanju. pakovanju. juna 2015. ProizvoĊaĉ. Stupanje na snagu Član 39 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije". br. OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŢAVANJA 1. godine. uvoznik ili dalji korisnik moţe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadrţanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. Ako je smeša klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. godine do 1. obeleţene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. PRILOG 1. decembra 2012. juna 2017. snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11). 59/10 i 25/11) nije duţan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. godine klasifikuje smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji. 59/10 i 25/11). Definicije . oktobra 2011. pakovanju. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". snabdevaĉ je duţan da ih ponovo obeleţi i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. godine. a klasifikovane su. ovog ĉlana snabdevaĉ je duţan da je obeleţi i upakuje u skladu ovim pravilnikom. uvoznik ili dalji korisnik duţan je da u periodu od 1. pakovanju. godine. 59/10 i 25/11).Ako su supstance stavljene u promet pre 1. godine. a klasifikovane su. ProizvoĊaĉ. Ako su smeše stavljene u promet pre 1.

odnosno procenu rizika. 2) ispitivanje obezbeĊuje pouzdane podatke o kljuĉnim parametrima koji se odreĊuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz ĉlana 7. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje.1.1. Klasifikacija supstanci i smeša 1. stav 3. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1) podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. stav 3. 2) nije u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. stav 3. .1.0.1.1. 4) dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju. Supstanca ili smeša u ĉvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili teĉnost iz st.3 kPa.0. ovog pravilnika. 1.0.3 kPa. i 2. ako je trajanje izlaganja relevantan parametar. odnosno procenu rizika. 1. Podaci o fiziĉko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7. 3) trajanje izlaganja je sliĉno ili duţe nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz ĉlana 7. 1. 2) dostavljena je odgovarajuća dokumentacija za utvrĊivanje kvaliteta podataka.1.1. stav 3. ovog pravilnika. Pravilnika 1. 3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraţivanja je prihvatljiv. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 7. stav 3. Podaci o svojstvima koja utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz istraţivanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz ĉlana 7.1. Teĉnost je supstanca ili smeša koja: 1) na 50°C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara).1. Upotreba postojećih podataka 1.2.0.3 kPa i 3) ima taĉku topljenja ili poĉetnu taĉku topljenja na 20°C ili manje pri normalnom pritisku od 101.Gas je supstanca koja: 1) na 50°C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili 2) je u potpunosti gasovita na 20°C pri normalnom pritisku od 101. ovog odeljka.

Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajuća i pouzdana. Kvalitet podataka je odgovarajući ako su zadovoljeni sledeći kriterijumi: 1) pravilan odabir i karakterizacija izloţenih i kontrolnih grupa. 6) statistiĉka pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuĉak. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR) Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng.1.1.moţe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkiĉmenjacima.0.1. u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva. 2) odgovarajuća karakterizacija izloţenosti.1. i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara.mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kiĉmenjacima. 3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoĉi moguća pojava bolesti. mogu imati dovoljan kvalitet. na osnovu kojih se moţe pretpostaviti ili zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo. 1. 4) validnost metode za posmatranje efekta. Podaci na osnovu kojih se moţe zakljuĉiti da supstanca ima ili nema odreĊeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene ĉlanom 7. 5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori. kao što su epidemiološke studije o izloţenim populacijama.(Q)SAR. odnosno od predvidljivosti efekta.1. ovog pravilnika ili upotrebom meĊunarodno priznatih metoda ispitivanja. . stav 3. Kvalitet podataka Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora. 1. izmeĊu ostalog. podaci o sluĉajnoj ili profesionalnoj izloţenosti i kliniĉke studije. Kvalitet podataka o odreĊenom efektu na zdravlje ljudi zavisi.0.3. ĉak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuĉak ili pretpostavku. kao i od jaĉine i specifiĉnosti odgovora. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojeće podatke o efektima na ljude. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledeći uslovi: .0.3. Quantitative structure-activity relationship .2. Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreĊenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet: .

. Sliĉnosti se mogu zasnivati na: 1) zajedniĉkoj funkcionalnoj grupi.rezultati su dobijeni na osnovu nauĉno zasnovanog modela (Q)SAR. supstance se klasifikuju i obeleţavaju u skladu s tim. Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreĊeno opasno svojstvo.1. Pristup grupisanja i analogijski pristup Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sliĉnosti moţe oĉekivati da imaju sliĉna fiziĉkohemijska.rezultati su dobijeni in vitro metodom ĉija je nauĉna utemeljenost potvrĊena validacijom. ..dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi. 3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije. Ako se primenjuje pristup grupisanja. Od potvrĊivanja negativnog rezultata moţe se odustati ako su ispunjeni sledeći uslovi: . kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)).1.rezultati su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. u skladu s meĊunarodno priznatim kriterijumima (npr. . što moţe biti vaţno za procenu opasnosti. pri ĉemu nastaju strukturno sliĉne hemikalije. odnosno da odgovaraju odreĊenom obrascu. 1.0.0. odnosno sudbina u ţivotnoj sredini odreĊene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). u skladu s meĊunarodno priznatim validacionim principima.na supstancu se moţe primeniti odreĊeni (Q)SAR model. toksikološka i ekotoksikološka svojstva. In vitro metode ispitivanja Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na odreĊeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vaţni u pogledu odreĊivanja mehanizma. 1. .5. ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat. odnosno procenu rizika i .podaci su odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene. Koncept grupe se moţe primeniti ako se fiziĉko-hemijska svojstva.dostavljena je odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.4. efekti na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. U tom sluĉaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. 2) zajedniĉkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedniĉkih proizvoda razgradnje u fiziĉkohemijskim ili biološkim procesima. odnosno procenu rizika. .

tako da se na osnovu njih ne mogu uoĉiti relativno retki.1. Prilikom utvrĊivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. naroĉito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi. iskustva o efektima na ljude. 1. kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima. Potrebno je na odgovarajući naĉin proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama i podaci o efektima na ljude.obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljuĉnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja. Struĉna procena moţe se zahtevati za tumaĉenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci.1.1. 1. UtvrĊivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreĊenu opasnost. i 4.1. . ali se u tom sluĉaju mora proceniti potpunost. pouzdani i nauĉno potvrĊeni podaci o efektima na ljude (ukljuĉujući i epidemiološka ispitivanja.4. a u skladu sa ĉlanom 8.1. 1.1.2. a kada su ovi podaci u suprotnosti. st. odnosno procenu rizika. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana. nauĉno utemeljene studije sluĉaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistiĉki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz ĉlana 5. Odgovarajući. Podaci o sliĉnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim. ovog pravilnika.1. epidemiološke i kliniĉke studije i dobro dokumentovani prikazi sluĉaja. 3.1. informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje. rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu struĉne procene.U svakom sluĉaju rezultati moraju: . U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga) uobiĉajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uoĉenih u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju.1. U postupku klasifikacije smeša mogu se koristiti struĉne procene iz razliĉitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i ţivotne sredine. . . mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. naĉinu ili mestu njihovog delovanja.biti odgovarajući za klasifikaciju i obeleţavanje. ali znaĉajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. ovog pravilnika. stav 5.3. Uloga i primena stručne procene i utvrĎivanja kvaliteta podataka 1.obuhvatiti sliĉan ili duţi period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. kvalitet i statistiĉki znaĉaj podataka iz oba izvora. 1. kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja.1. kao i rezultati studija o mehanizmu.1. Dobro osmišljena i voĊena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata. odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. analogijski pristup).

Specifiĉne graniĉne koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa ĉl. Kada ovakvi podaci.opšta graniĉna koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3. ovog priloga ili .1. ovog priloga. aditiv ili pojedinaĉni sastojak u skladu sa ĉlanom 11. i 10.1. Kada postoje nauĉni dokazi da mehanizam i naĉin delovanja nisu bitni za efekte na ljude.1. Graniĉne vrednosti odreĊuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo odreĊene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neĉistoća.opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1.1. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.5.1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1. M-faktori i opšte granične vrednosti 1.2. 4.2. za supstance za koje su date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja.2. ovog priloga.specifiĉna graniĉna koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.1.specifiĉna graniĉna koncentracija ili odgovarajuća opšta graniĉna vrednost data u Tabeli 1. 1.2. Pravilnika su: 1) za opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu iz Delova 3. kljuĉni ĉinioci za odreĊivanje znaĉaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleţava.1. ovog priloga. 9.2. mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu. 4. ovog priloga ili . i 5. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. Graniĉne vrednosti 1.1.2.1.1. Graniĉne vrednosti iz ĉlana 11. ovog pravilnika. ovog priloga: . i 5.1. ovog priloga).1.1.2. Specifične granične koncentracije. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1. a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.2. za supstance za koje nisu date specifiĉne graniĉne koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleţavanja i pakovanja. prihvata se niţi stepen klasifikacije.1.1. odeljak 4. izazovu sumnju o znaĉaju efekata na ljude.1. supstancu ili smešu ne treba klasifikovati. 1. ovog pravilnika.2. ovog priloga. ovog priloga ili . ovog priloga: . odnosno ona koja ima niţu vrednost. 2) za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu iz Dela 4. 1.

za supstance za koje je utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja ili . Razblaţivanje Ukoliko je smeša razblaţena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše.1.3.1. osim za smeše u gasovitom stanju kod kojih su izraţene u zapreminskim procentima. videti 4. i Dela 4.akutna.3. ovog priloga. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva.1.1%(3) 0. Tabela 1.hroniĉna. ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše na osnovu kojih se moţe pravilno proceniti opasnost smeše..kategorije 1-3 . u skladu sa specifiĉnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti. .3.3.opšta graniĉna vrednost korigovana korišćenjem proraĉuna iz Dela 4. prilikom klasifikacije postupa se na sledeći naĉin: . a za koju se ne oĉekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše.1 (2) ili < 1% kada je neophodno. odeljak 4.1% 1% 1%(1) 1%(2) 0.3.3. ovog priloga.1. Opšte graniĉne vrednosti KLASE OPASNOSTI Akutna toksiĉnost: .1 (3) ili < 0.1 1. kategorija 1 . videti 3.2.1. ovi podaci se koriste u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su dati u ĉlanu 8.1. kategorije 2-4 OPŠTE GRANIĈNE VREDNOSTI 0.3.1% kada je neophodno.3.hroniĉna. ovog pravilnika za svaku pojedinaĉnu klasu opasnosti iz Dela 3. za supstance za koje nije utvrĊen M-faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleţavanja.kategorija 4 Korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe Teško oštećenje oka/iritacija oka Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .odgovarajuće opšte graniĉne vrednosti date u Tabeli 1. ovog priloga.nova smeša se klasifikuje kao i poĉetna smeša.1%(3) 1% Napomena: opšte graniĉne vrednosti izraţene su u masenim procentima. kategorija 1 . 1. _______________ (1) ili < 1% kada je neophodno.1. stav 4. videti 3.

3.9. odeljak 3.1.u sluĉaju akutne toksiĉnosti.2.1. i Delu 4. Koncentracija veoma opasnih smeša Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. 2) C+B za koje vaţi sledeće: .1.4. 1. 1. U tom sluĉaju. .1. odeljak 4.8.1. ovog priloga.10.1. .metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3. pri ĉemu su smeše A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti.2.koncentracija sastojka A u smeši iz taĉke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz taĉke 2).9.3. Veoma sliĉne smeše Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka: 1) A+B. osim ako postoji sumnja da postoji znaĉajna razlika koja moţe dovesti do promene klasifikacije šarţe. kada je reĉ o tri smeše (A.podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. 3. a smeša C ima iste aktivne opasne sastojke.3.tada ako je smeša iz taĉke 1) već klasifikovana u odreĊenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smeša iz taĉke 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti. nova smeša će biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.10. 3.. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksiĉnosti Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula). . 1. 3. .3. 3.2. Šarţna proizvodnja Moţe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne šarţe smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarţi istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontroliše isti snabdevaĉ.koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše. i Delu 4. onda i smeša C treba bude iste kategorije opasnosti kao smeše A i B. 3. odeljak 4. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše. 3. B i C) sa istim opasnim sastojcima. a koncentracija sastojaka smeše koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se poveća. ako je smeša klasifikovana u najviše kategorije ili podkategorije opasnosti. mora se uraditi nova procena. 1. 3.1. ovog priloga.8. odeljak 3. 3. 3. ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smešama A i B.3. i 4. 3.5.1. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oĉekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B.3. .3.

3. odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.3.5 < C < 10% 10 < C < 25% 25 < C < 100% 1.3.2. 1. smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola. dijagonala postavljenih horizontalno. 3. i 3. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete. Dozvoljena odstupanja od poĉetnih koncentracija sastojaka ± 30% ± 20% ± 10% ± 5% 1.2. 3. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3.3. taĉka 1) ovog pravilnika: Tabela 1.3.1. Dimenzije etikete Kapacitet pakovanja Ne prelazi 3 litra IzmeĊu 3 i 50 litara IzmeĊu 50 i 500 litara Preko 500 litara Dimenzije (u milimetrima) najmanje 52 x 74. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika.6. Naĉela premošćavanja u sluĉaju promena u sastavu smeše Opseg poĉetnih koncentracija sastojaka < 2. ukoliko je moguće najmanje 74 x 105 najmanje 105 x 148 najmanje 148 x 210 1. pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiĉe na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje nauĉni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.1.1. ovog priloga.1.1.1. ali ne sme biti manji od 1 cm2. Odstupanja od obeleţavanja u posebnim slučajevima .8. 1.7.2. Preispitivanje klasifikacije u sluĉaju promena u sastavu smeše Definisana su sledeća odstupanja od poĉetne koncentracije radi primene ĉlana 15.2. Tabela 1.5% 2.3.1.9.1. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1. 3.3. stav 2. ovog priloga.2. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti 1.1.4. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uoĉljiv.2.2. Obeleţavanje 1. odeljak 3.2. Aerosoli Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3.3.

1.3. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana.10.1. dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeleţavanja: 1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas . 1. supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3. namenjene za prenosive aparate . Prenosivi cilindri za gas Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara.3.U skladu sa odredbama ĉlana 23. na etiketi se moţe nalaziti generiĉki.Proizvodnja. industrijski ili trgovaĉki naziv supstance ili smeše pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv naĉin. dozvoljena su sledeća odstupanja od obeleţavanja: 1. ispitivanje i obeleţavanje. u skladu sa odredbama ovog priloga. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrţe supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3. butana ili tečnog naftnog gasa (TNG) 1. butan i teĉni naftni gas ili smeše koje sadrţe ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.4. legure. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci.4. 1. sa ili bez ventila.2. 1. tada se ovakve boce ili posude obeleţavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostroţnosti koje se odnose na zapaljivost.3.2. 1. Odlivci metala. ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu. ovog pravilnika.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje.2.3.3.3.3. progutaju ili doĊu u kontakt sa koţom i ako ne predstavljaju . 1.3.2. Etiketa ne mora da sadrţi informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ţivotnu sredinu. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za oĉuvanje zdravlja i bezbednosti. ovog priloga.2.1. smeše koje sadrţe elastomere 1. i 3.3. 2) elementi obeleţavanja koji su navedeni u ĉlanu 17. kontrola.4.2. Za odlivke metala.3. legure. smeše koje sadrţe polimere. ovog priloga nije potrebno da budu obeleţene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeĉaćenim raspršivaĉima. Umesto toga snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu pruţi informacije o efektima na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.10. U ovom sluĉaju.Etikete za upozorenje". Ukoliko su propan. stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za teĉni naftni gas za jednokratnu upotrebu. smeše koje sadrţe polimere i smeše koje sadrţe elastomere nije potrebna etiketa.10.3.

kategorija 2.jednokratna izloţenost. 1.5. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema .opasnost po vodenu ţivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet.teško oštećenje oka/iritacija oka.1. kategorija 4.1. ovog pravilnika moţe da bude odobren za supstancu sadrţanu u smeši samo ako je ispunjeno sledeće: 1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuĉivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: .hroniĉna. . uvoznik ili dalji korisnik moţe da dokaţe da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostroţnosti koje treba preduzeti na radnom mestu. koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehniĉkih efekata. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga. kategorije 3 i 4 i 2) za tu supstancu nije propisana graniĉna vrednost izloţenosti u radnoj sredini i 3) proizvoĊaĉ.opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .4.4.3.4. moraju se obeleţiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive. snabdevaĉ je duţan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata Eksplozivi iz odeljka 2.2. . kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom. ovog priloga. . 1. .3. Upotreba alternativnog hemijskog naziva 1. 1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz ĉlana 24. bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu. kategorija 2. . . kategorija 2.akutna toksiĉnost.2.bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2.višekratna izloţenost. ovog priloga. 1.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorije 2 i 3.4.specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .korozivno oštećenje koţe/iritacija koţe.

Oksidujuće teĉnosti. 1.. identifikator proizvoda iz ĉlana 18. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. Izuzeci od obeleţavanja i pakovanja 1. kategorija 2 ili 3.1. . elementi obeleţavanja iz ĉlana 17.1. kategorija 1 ili 2. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih naĉina: 1) na presavijenim etiketama ili 2) na privezanoj ploĉici ili etiketi ili 3) na spoljašnjoj ambalaţi. . tip C.." ili: "ekstrakt.2. taĉka 2) ovog pravilnika. stav 4. .1.Samoreaktivne supstance ili smeše." moţe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u ĉlanu 18.Zapaljive teĉnosti.5. kategorija 1.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. .Za supstance koje se nalaze u prirodi.2. stav 2. sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti: 1) ako sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti: . .1.1.. ovog pravilnika 1. ovog pravilnika. . Obeleţavanje na pakovanju ĉiji sadrţaj ne prelazi 125 ml 1.Gas pod pritiskom.. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 31.Oksidujući gas.5. E ili F.Supstance i smeše koje se same zagrevaju. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaĉa supstance ili smeše.2. kategorija 2. .2.5.5. stav 1. kategorija 1.5. ovog pravilnika 1. 1. 1.1.5.1.5. Etiketa na unutrašnjem pakovanju obavezno mora da sadrţi piktogram opasnosti. ovog pravilnika.Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Kada se primenjuju odredbe iz ĉlana 29. 2 ili 3. kategorija 2. . D. Izuzeci od primene elemenata obeleţavanja iz člana 17. hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje.

ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale. . tip C. 1. kategorija 1 ili 2.5. . kategorija 2. kategorija 2 ili 3.2. .Oksidujuće ĉvrste supstance ili smeše. . .1.Zapaljivi gas.2.Iritacija oka.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2. 1.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu.2.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . . hroniĉno.5.5. . kategorija 3 ili 4.Akutna toksiĉnost. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledeći uslovi: . obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja datih u ĉlanu 17. akutno. pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu. kategorija 1. . primenjuju se i izuzeci od obeleţavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureĊuju aerosoli. Obaveštenja o merama predostroţnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleţavanja iz ĉlana 17. U sluĉaju aerosolnih raspršivaĉa.Iritacija koţe.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. . 1.2.višekratna izloţenost.. D. kategorija 4.Opasno po vodenu ţivotnu sredinu. . ovog pravilnika ako: 1) sadrţaj pakovanja ne prelazi 125 ml i 2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti: .Toksiĉnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije.3.2. kategorija 2.jednokratna izloţenost. Piktogram opasnosti.Organski peroksidi. E ili F.1. kategorija 2. Obeleţavanje rastvorljive ambalaţe namenjene za jednokratnu upotrebu Elementi obeleţavanja iz ĉlana 17. pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu. kategorija 2 ili 3.

2. Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više pirotehniĉkih supstanci ili smeša. dima. ĉija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehniĉke efekte.1) sadrţaj u svakoj pojedinaĉnoj rastvorljivoj ambalaţi ne prelazi zapreminu od 25 ml. Odredbe iz odeljka 1. Pirotehniĉke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaĊaju gasove. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše ureĊene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima. Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrţi jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša.2. Eksplozivi 2. dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva: Eksplozivna supstanca ili smeša je ĉvrsta ili teĉna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi moţe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaĊanja gasa takve temperature. 2) eksplozivni proizvodi.1. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termiĉki nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobiĉajenom naĉinu rukovanja. Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša ĉija je svrha da izazove toplotni.2.1.1.2. pritiska i brzine da moţe prouzrokovati štetu u okolini.1. smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u taĉ.3. DEO 2. toplote ili buke i 3) supstance.5. U klasu eksploziva spadaju: 1) eksplozivne supstance i smeše.5.5. pojava vatre.1. .1. taĉke 2) ovog priloga i 3) rastvorljiva ambalaţa se nalazi u spoljašnjoj ambalaţi koja u potpunosti ispunjava uslove iz ĉlana 17.1. 2) sadrţaj u rastvorljivoj ambalaţi je klasifikovan iskljuĉivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1. kao što su izbacivanje projektila. Definicije 2. 1) i 2). ovog pravilnika. osim ureĊaja koji sadrţe eksplozivne supstance ili smeše u takvoj koliĉini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluĉajno paljenje ili aktiviranje ne moţe imati nikakve efekte van samog ureĊaja.1. svetlosni ili zvuĉni efekat ili da proizvede gas.1.1. FIZIČKA OPASNOST 2.2. transporta i korišćenja. 1. 2.

Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije ĉitavog sadrţaja u pakovanju.1.Namenski eksploziv je supstanca. koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oĉekivati izbacivanje pojedinaĉnih delova znaĉajne veliĉine.1. . ali ne i do masovne eksplozije i to: .2. a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila. smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluĉaju paljenja ili aktiviranja.1. 2) Podklasa 1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata ĉitavu koliĉinu u pakovanju. 2. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrţe samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do sluĉajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za klasifikaciju 2. i to trenutno). koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv. Supstance. 2.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju. smeše i proizvodi koji ne predstavljaju znaĉajnu opasnost: supstance.1. 2. u ovom prilogu.1.supstance.2.3 Supstance. moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja. smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2.2. 6) Podklasa 1. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobiĉajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja poţara u detonaciju.2 Supstance. smeše i proizvodi ĉije sagorevanje dovodi do oslobaĊanja znatne koliĉine toplote.2. Kriterijumi za eksplozive .1.2. smeše i proizvodi iz ove klase. smeša ili proizvod ĉija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehniĉke efekte. 5) Podklasa 1.4 Supstance. ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije.1.1. 3) Podklasa 1. 4) Podklasa 1.supstance.1 Supstance.3.1. Supstance. i to od serije 2 do serije 8. smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta. klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti: 1) Podklasa 1.2. Tabela 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. smeše i proizvodi koji mogu dovesti do poţara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila.

2.Kategorija opasnosti Kriterijumi Za eksplozive iz podklase 1. Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2. moraju se izvršiti sledeća osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta.6. Tabela 2. osim ukoliko moguća opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2. treba da budu ponovo ispitani.6 eksploziv 1.2.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna moraju sadrţati sledeće oznake: 1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira.1. Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreĊenoj podklasi.3 1.4. Nestabilni eksplozivi ili Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke eksplozivi iz podklase UN o transportu opasnog tereta. Termiĉka stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4 1. opasnost od masovne eksplozije". do 1.1. 2) reĉ upozorenja: "Opasnost" i 3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv.1.1.6 kriterijumima). pri ĉemu se na ambalaţi nalaze odgovarajući piktogram opasnosti. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance. 2. Priruĉnika o ispitivanjima i 1. Napomena uz Tabelu 2.1 -1.1. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima).6.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta. reĉ upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti.1.2 1. ovog priloga.1. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalaţu koja nije originalna.1 1. 2. koja je data u ovom prilogu.5 .3.2. Elementi obeleţavanja za eksplozive Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ Opasnost Opasnost Opasnost Opasnost upozorenja Obaveštenje H200: H201: H202: H203: Paţnja H204: Opasnost H205: Bez pisanog upozorenja Bez Nastabilan Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa Podklasa 1.2.

opasnost od poţara. Klasifikacija supstanci.4.1. Priruĉnika o ispitivanjima i kriterijumima). Prvi korak je odreĊivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1).1. mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fiziĉkim osobinama (u skladu sa Prilogom 6. Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2.1. odeljak 1. . 6 i 7). Procena da li je supstanca ili smeša.14. smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma sloţen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1).4. ovog priloga) ili oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (odeljak 2. slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće teĉnosti (odeljak 2. Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblaţene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Treći korak je odreĊivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5.13.o opasnosti Nestabilan Eksploziv. 3 i 4). suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moţe da izazove eksploziju sa udarnim talasom. koja u emulziji. udarnog talasa ili izbacivanj a projektila P210 P230 P240 P250 P280 Opasnost od poţara ili izbacivanj a projektila Masovna obaveštenja eksplozija o opasnosti pri izlaganju plamenu P210 P230 P240 P250 P280 2. ovog priloga) objašnjena je u Seriji ispitivanja 8. Eksploziv. eksploziv opasnost opasnost od od masovne izbacivanj eksplozije a projektila Obaveštenje o merama predostroţno sti prevencija Obaveštenje o merama predostroţno sti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţno sti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţno sti odlaganje P201 P202 P281 P372 P373 P380 P401 P501 Bez obaveštenja o merama predostroţno sti Bez P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P38 P370+P3 obaveštenja 0 0 0 0 80 o merama P372 P372 P372 P372 P372 predostroţno P373 P373 P373 P373 P373 sti Bez obaveštenja P401 P401 P401 P401 P401 o merama predostroţno sti Bez obaveštenja P501 P501 P501 P501 P501 o merama predostroţno sti P210 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 P210 P230 P240 P250 P280 Eksploziv.

1. u sluĉaju neosetljivih eksploziva. ukljuĉivanjem u sastav smeše.1.4. do 2. IzvoĊenje zakljuĉaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2. Slika 2.1. npr. koje su date u ovom prilogu. pakovanja ili na drugi naĉin.1. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance.1.OdreĊene fiziĉke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaţivanjem. proizvoda. smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .

Model propisa. Slika 2.2.(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta. odeljak 2. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance. smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) . rev. izd.1.2. 15.1.

.(*) Klasifikaciju zapoĉeti sa Serijom ispitivanja 2.

3. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta) .Slika 2.1.

.

4.1.Slika 2.2. rastvora i gelova sa amonijum nitratom 2.1. Skrining ima za . Skrining procedura Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo povećavanje temperature ili pritiska. Postupak klasifikacije emulzija.4.

2.3.cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaĊanje energije.4. Kod smeša koje sadrţe bilo koju vrstu poznatog eksploziva.4.1.1 u Dodatku 6.3 kPa.1.manja od 15% po masi. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. Definicija Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10. a izraĉunati balans kiseonika je manji od -200. Priruĉnik o ispitivanjima i kriterijumima ili 2) supstanca sadrţi hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti.1. 3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrţi hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poĉetak egzotermnog raspada je na temperaturi niţoj od 500°C (energija egzotermnog raspada moţe se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika).2. mora se primeniti procedura za prihvatanje. Balans kiseonika se za hemijsku reakciju: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2→xCO2+(y/2)H2O izraĉunava pomoću sledeće formule: balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa. gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci: . ili 4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija. 2. Kriterijumi za klasifikaciju .2. Zapaljivi gasovi 2. 2. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2. 2.4. 2. ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6. niti iz serije 2 tip (a) za odreĊivanje osetljivosti na detonacioni šok.) Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreĊivanje širenja detonacije.manja od 30% po masi. ukljuĉujući kiseonik. . Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.3. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako: 1) u molekulu ne sadrţi hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti.

3.2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. u sluĉaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka.2. Tabela 2. Kriterijumi za zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kategorija 2 Kriterijumi Gasovi koji su. pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. Napomena: Za klasifikaciju aerosola.2. drugaĉiji od onih iz kategorije 1.2. metodama izraĉunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova .reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2.3. ili (2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti Gasovi. koja je data u ovom prilogu.1. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.2. videti odeljak 2. koji imaju svojstvo zapaljivosti kada doĊu u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20°C i normalnom pritisku od 101. Tabela 2.2.odlaganje 2.3 kPa.2.2. 2.2.3 kPa: (1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu.4. koja je data u ovom prilogu. ovog priloga.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . Dodatna uputstva za klasifikaciju Zapaljivost gasova i smeša gasova odreĊuje se metodama ispitivanja ili.OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione . Elementi obeleţavanja za zapaljive gasove Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Nema GHS piktograma opasnosti Opasnost H220: Veoma zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 Paţnja H221: Zapaljivi gas P210 P377 P381 P403 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti .1.2.

kao pena. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2. odeljcima 31.3. Kriterijumi za klasifikaciju 2.3. hemijske toplote sagorevanja i.1. Slika 2. i sa Delom III. 2. 2. sa ureĊajem za izbacivanje koji omogućuje da njegov sadrţaj bude izbaĉen u vidu ĉestica u ĉvrstom ili teĉnom stanju u suspenziji u gasu.4.2. Kada nema dovoljno dostupnih podataka. ovog priloga.3. ovog priloga).3.2.3.1.3. Definicija Aerosol. kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograniĉenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2. na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreĊivanja udaljenosti paljenja. ukoliko je neophodno.2. pasta ili prah ili u teĉnom ili u gasovitom stanju. koja ukljuĉuje zapaljive teĉnosti u skladu sa odeljkom 2. jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola. sa ili bez teĉnosti.3.1. Slika 2.6. moţe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("OdreĊivanje granica eksplozivnosti gasova i para") .za zapaljive aerosole .: . samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. oznaĉavaju bilo koji sud napravljen od metala. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. . u obliku paste ili praha.2.5.7.2. stakla ili plastike koji se ne moţe ponovo puniti i koji sadrţi komprimovani ili teĉni gas ili gas rastvoren pod pritiskom.1(1) .3.2. . 31. npr.zapaljive teĉnosti sa taĉkom paljenja niţom od 93°C. 2.zapaljive gasove (odeljak 2. Zapaljivi aerosoli 2.sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). ovog priloga ako sadrţe sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu. Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smeše koje su samozapaljive.2. ovog priloga).3. odnosno aerosolni raspršivaĉi.4 i 31.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka.zapaljive ĉvrste materije (odeljak 2.

pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2. pratiti šematski prikaz izvoĊenja zakljuĉaka 2.3.1.1(2) .3.za aerosole u spreju . (2).Za aerosole u spreju. Slika 2. (3).1. Za aerosole u obliku pene.3.

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.3.2. Elementi obeleţavanja za zapaljive aerosole Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost Paţnja H222: H223: Veoma zapaljivi aerosol Zapaljivi aerosol P210 P210 P211 P211 P251 P251 P410+P412 P410+P412

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju

Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izraţena u kilodţulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obiĉno niţa od 1,0 (tipiĉna vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%). Za sloţene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinaĉnih sastojaka, kao što sledi: n ∆Hc(proizvod) = Σ [wi % x ∆Hc(i)] i pri ĉemu su: ∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g); wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu; ∆Hc(i) - specifiĉna toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu Hemijska toplota sagorevanja moţe se pronaći u literaturi, izraĉunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreĊivanje toplote sagorevanja teĉnih ugljovodoniĉnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poţara - Reĉnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).

2.4. Oksidujući gasovi 2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu ĉisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% odreĊenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.

2.4.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.4.2. Elementi obeleţavanja za oksidujuće gasove Klasifikacija Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti - prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti - reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti - skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti - odlaganje

Opasnost H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo P220 P244 P370 + P376 P403

2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova moraju se izvršiti ispitivanja ili primeniti metode izraĉunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - OdreĊivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce za gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: OdreĊivanje sposobnosti oksidacije toksiĉnih i korozivnih gasova i smeša gasova").

2.5. Gasovi pod pritiskom 2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su teĉni ili teĉni i rashlaĊeni. Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, teĉne gasove, rastvorene gasove i rashlaĊene teĉne gasove. 2.5.1.2. Kritiĉna temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u ĉistom obliku ne moţe biti pretvoren u teĉnost, bez obzira na stepen kompresije.

2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju

Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fiziĉkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od ĉetiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom Grupe Komprimovani gas Kriterijumi Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, ukljuĉujući i sve gasove sa kritiĉnom temperaturom ≤ -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Gas koji je delimiĉno u teĉnom stanju na temperaturi iznad -50°C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se: - teĉni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom izmeĊu 50°C i +65°C; i - teĉni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritiĉnom temperaturom iznad +65°C.

Teĉni gas

RashlaĊeni teĉni Gas koji postaje delimiĉno teĉan usled niske temperature kada je upakovan. gas Rastvoreni gas Gas koji je rastvoren u teĉnom rastvaraĉu kada je upakovan pod pritiskom.

2.5.3. Elementi obeleţavanja
Elementi obeleţavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 2.5.2. Elementi obeleţavanja za gasove pod pritiskom Klasifikacija Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas

GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Paţnja Paţnja H281: H280: H280: H280: Sadrţi rashlaĊeni Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod Sadrţi gas pod teĉni gas, moţe pritiskom, moţe da pritiskom, moţe pritiskom, moţe da izazove eksplodira ako se da eksplodira ako da eksplodira ako promrzline ili izlaţe toploti se izlaţe toploti se izlaţe toploti povrede P282 Paţnja Paţnja

Obaveštenje o opasnosti

Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o

P336 P315 P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P403

6.5. Podaci se mogu pronaći u literaturi. Većina ĉistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta. Definicija Zapaljiva teĉnost jeste teĉnost ĉija je taĉka paljenja jednaka ili niţa od 60°C. .6. Zapaljive tečnosti 2.1.6. izraĉunati ili odrediti ispitivanjem. .2.1.6.fiziĉko stanje na 20°C pri standardnom pritisku.4. Elementi obeleţavanja za zapaljive teĉnosti .3. koja je data u ovom prilogu.6.vrednost napona pare na 50°C.2.6. dizel i laka ulja za loţenje koja imaju taĉku paljenja izmeĊu ≥55°C i ≤ 75°C mogu se klasifikovati u kategoriju 3.6. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu.2.kritiĉna temperatura. Model propisa.6.1. 2. Kriterijumi za zapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Kategorija 1 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C Kategorija 2 Taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C Kategorija 3 Taĉka paljenja ≥ 23°C i ≤ 60°C* (*) Gasna ulja. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju Za ovu grupu gasova zahtevaju se sledeće informacije: . Kriterijumi za klasifikaciju Zapaljive teĉnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2. 2. Tabela 2.merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje 2.

kao i metoda za izraĉunavanje donje granice eksplozivnosti.6. aditivi i sl. taĉka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je taĉka paljenja za smešu izraĉunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2. Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. taĉka paljenja i poĉetna taĉka kljuĉanja moraju se odrediti ispitivanjem.6. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju.skladištenje Obaveštenje o merama P501 P501 P501 predostroţnosti . preuzeti iz struĉne literature ili izraĉunati.prevencija P242 P242 P242 P243 P243 P243 P280 P280 P280 Obaveštenje o merama P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 P303 + P361 + P353 predostroţnosti . 3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše.reagovanje + P370 + P378 + P370 + P378 + P370 + P378 Obaveštenje o merama P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 predostroţnosti . kao i pod uslovom da je: 1) poznat taĉan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija.odlaganje 2.2.4.4. Ukoliko podaci nisu dostupni. bez obzira na to što one mogu da sadrţe i neisparljive sastojke (polimeri. Za odreĊivanje taĉke paljenja mora se koristiti metoda ispitivanja u zatvorenom sudu.). Za smeše(4) koje sadrţe poznate zapaljive teĉnosti u odreĊenoj koncentraciji.6. Za klasifikaciju zapaljivih teĉnosti neophodan je podatak o taĉki paljenja i poĉetnoj taĉki kljuĉanja.1. pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najniţom izraĉunatom taĉkom paljenja). 2. .3.6.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Opasnost Paţnja H224: H225: H226: Obaveštenje o opasnosti Veoma lako zapaljiva Lako zapaljiva Zapaljiva teĉnost i teĉnost i para teĉnost i para para P210 P210 P210 P233 P233 P233 P240 P240 P240 Obaveštenje o merama P241 P241 P241 predostroţnosti . 2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka (odgovarajuća korelacija mora se primeniti kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti razliĉite od onih upotrebljenih pri ispitivanju).4.

metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrţe do 6 isparljivih sastojaka. koja je data u ovom prilogu. dobijeni negativni rezultati. 21. 2.4. Eng.7.1. odeljak 32 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.7. Kod smeša koje sadrţe neisparljive sastojke taĉka paljenja izraĉunava se na osnovu isparljivih sastojaka. ukoliko su ispitivanjem zapaljivosti prema L2.4. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvaraĉa i izraĉunata taĉka paljenja je neznatno ispod odreĊenih vrednosti. etri. metod izračunavanja se ne moţe koristiti i tačka paljenja se mora odrediti eksperimentalno.H8.Metoda u zatvorenom sudu po Abelu SRPS B. estri (izuzev akrilata) i voda. alkoholi. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6).OdreĊivanje taĉke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom Ekvivalentan sa: EN ISO 1516 EN ISO 1523 EN ISO 2719 EN ISO 3679 EN ISO 3680 EN ISO 13736 DIN 51755 2. Teĉnosti sa taĉkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3.Metoda brze ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 13736 OdreĊivanje taĉke paljenja .6. Zapaljive čvrste supstance i smeše 2.047 Ispitivanje teĉnih goriva i drugih zapaljivih teĉnosti .6. Ind. 186.6. Deo III. Tabela 2.Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu SRPS EN ISO 3679 OdreĊivanje taĉke paljenja . Definicija . Metode ispitivanja koje se koriste za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti date su u Tabeli 2.6. 2.Brza ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 3680 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" .3. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici.3.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4.Ravnoteţna metoda u zatvorenoj posudi SRPS EN ISO 2719 OdreĊivanje taĉke paljenja . kao i reaktivne akrilate. (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5°C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma. (1982) 2.5.3.4) teĉna faza homogena. (6) Gmehling and Rasmussen.Metoda ravnoteţe u zatvorenom sudu SRPS EN ISO 1523 OdreĊivanje taĉke paljenja . ______________ (4) Do danas.6. Metode za odreĊivanje taĉke paljenja zapaljivih teĉnosti: Nacionalni standard: SRPS EN ISO 1516 OdreĊivanje "zapaljivo/nezapaljivo" . Fundament.

odeljak 33.3. u skladu sa Tabelom 2.videti odeljak 2.7. ovog priloga) moraju se klasifikovati kao brzo zapaljive ĉvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III.2. granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre. . vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2. koja je data u ovom prilogu.2. 2.2 mm/s.2.7.7.7.3. kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi.1.Zapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre. Metalni prah ili legure metala treba klasifikovati kao zapaljive ĉvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata ĉitav uzorak u roku od 10 minuta ili brţe. Ukoliko je. Kriterijumi za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance i smeše koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona ne gasi vatru i Kategorija 1 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.1. Kriterijumi za klasifikaciju 2. granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala . prilikom snabdevanja ili transporta.2.7. Tabela 2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. koja je data u ovom prilogu.2.7. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. 2.1.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.7. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Supstance i smeše u obliku praha. 2.2.2.2.7.1.2 mm/s Za metalni prah: Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta Ispitivanje brzine sagorevanja Za supstance koje nisu metalni prah: (a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i Kategorija 2 (b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja >2.2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.1 koja je opisana u odeljku 33. na primer. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. Ĉvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N. 2.7.

2. Samoreaktivne supstance i smeše 2.2. sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrţe 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se moraju klasifikovati kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2. brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.1.1.odlaganje 2.1.8.2.2. ovog priloga.14. 2) ako je reĉ o oksidujućim teĉnostima ili oksidujućim ĉvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.8. ovog priloga.2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .prevencija P241 P241 P280 P280 Obaveštenje o merama predostroţnosti P370 + P378 P370 + P378 .8. Samoreaktivne supstance i smeše su termiĉki nestabilne teĉne ili ĉvrste supstance ili smeše kod kojih moţe doći do jakog egzotermnog razlaganja. ĉak i u odsustvu kiseonika (vazduha).13. Definicija 2.1.8. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokaţu da je formulacija sklona detonaciji. izuzev: 1) ako je reĉ o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2. ovog priloga.2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .2. . Kriterijumi za klasifikaciju 2.1. Elementi obeleţavanja za zapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost Paţnja H228: H228: Obaveštenje o opasnosti Zapaljiva ĉvrsta supstanca Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša ili smeša P210 P210 Obaveštenje o merama predostroţnosti P240 P240 .15.Tabela 2. organske perokside ili kao oksidujuće. Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase.8. 3) ako je reĉ o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.1.7. ovog priloga.8. ili 2. 2.8.

4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima: . ali je podloţna termiĉkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B. E. F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa: 1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja moţe detonirati ili je sklona deflagraciji. 2).3 2. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A. kada se nalazi u originalnom pakovanju. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . D. 3) ili 4) ovog priloga. 28.8.8. koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.1. .3 i Tabelu 28.2. ne podleţe deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E.8. taĉ. 1). (7) ________________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima.2. treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance. a koje sadrţe i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.3. ovog priloga). kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D. B. odeljak 28.2. 5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleţe ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo. kada se nalazi u originalnom pakovanju.2.ne detonira. Ovakva smeša. C.1. kada se nalazi u originalnom pakovanju. ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji.3.4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili 5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75°C za pakovanje od 50kg. Smeše koje sadrţe supstance klasifikovane kao oksidujuće. sporo podleţe deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A.uopšte ne detonira. a ambalaţa se naknadno izmeni.2.8.detonira delimiĉno. 28.2. 2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleţe brzoj deflagraciji. 3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva. a ne podleţe ni termiĉkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C. 2. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.

ne podleţe deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.1. Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazlaganja.6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. a koji ima taĉku kljuĉanja manju od 150°C. kao i odreĊivanje kontrolne temperature i kritiĉne temperature dati su Delu II.3. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na naĉin koji odgovara veliĉini i materijalu originalnog pakovanja.8. pod uslovom da je termiĉki stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60°C do 75°C za pakovanje od 50 kg). a za teĉne smeše i pod uslovom da sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata. 2. koja je data u ovom prilogu. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca. potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. ne podleţe deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.8. Tabela 2. kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.8. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.8. odeljak 28 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Ukoliko ovakva smeša nije termiĉki stabilna ili sadrţi sredstvo za razblaţivanje koji sluţi za ublaţavanje efekata.4. Elementi obeleţavanja za samoreaktivne supstance i smeše Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G* GHS piktogram opasnosti Nema nikakvih elemenata obeleţavanja za ovu kategoriju opasnosti Opasnost H240: Opasnost H241: Opasnost H242: Paţnja H242: Reĉ upozorenja Obaveštenje o . niti eksplozivnu moć. 2. 7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima.2. klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F. Kriterijumi za kontrolu temperature Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niţa od 55°C. tip G.1. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja. i koji ima taĉku kljuĉanja jednaku ili višu od 150°C. a ambalaţa se naknadno izmeni.

Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.8.3. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.4.8. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2.1 i A6.8. koja je data u ovom prilogu. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.3.2.8. za pakovanje od 50 kg. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.1.1. Poĉetna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II.8.2 u Dodatku 6 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. viša od 75°C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odluĉujući faktor za njihovu klasifikaciju treba odrediti eksperimentalno. Samoreaktivne supstance i smeše . 2. Slika 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili 2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje. Preporuke UN o transportu opasnog tereta). Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6.4.3. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne treba primenjivati u sledećim sluĉajevima: 1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama.opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje (*) Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do eksplozije do poţara ili do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 P370 + P378 P370 + P378 + P370 + + P370 + P370 + P378 P370 + P378 P380 + P375 P380 + P375 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P411 P411 P411 P411 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 Napomena: Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. odeljak 20. 2.4.

Definicija .2. Samozapaljive tečnosti 2.9.1.9.

9.4.2.5.9. koja je data u ovom prilogu. Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.9. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. odeljak 33.1.9. Dodatna uputstva za klasifikaciju .31. Tabela 2. ili pali. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljiva teĉnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.2.9. Tabela 2. odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od 5 minuta.9. zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.3.2. 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Kriterijumi za samozapaljive teĉnosti Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Teĉnost se zapali u roku od 5 minuta kada se doda inertnom nosaĉu i izloţi vazduhu.3 iz Dela III. 2. ĉak i u malim koliĉinama.1. Elementi obeleţavanja za samozapaljive teĉnosti Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom P210 P222 P280 P302 + P334 P370 + P378 P422 2.Samozapaljiva teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja se. koja je data u ovom prilogu.9.

Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2. Tabela 2. 2. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. Kriterijumi za klasifikaciju Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. prilikom snabdevanja ili transporta.1. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu tj.10. Ukoliko je. 1. ĉak i u malim koliĉinama.1. danima). Tabela 2.10. Elementi obeleţavanja za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom .3. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. 2.10. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.Postupak klasifikacije za samozapaljive teĉnosti nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr. odeljak 33.4. zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.2 iz Dela III.2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.3. Definicija Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se.10.2.10. koja je data u ovom prilogu.10. 2.10. na primer.2. koja je data u ovom prilogu. Kriterijumi za samozapaljive ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Ĉvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom. Samozapaljive čvrste supstance i smeše 2.10.

Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim koliĉinama (kilogrami) i nakon duţeg vremenskog perioda (sati ili dani). Samozagrevajuća supstanca ili smeša je teĉna ili ĉvrsta supstanca ili smeša. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.1.2.11.3. 2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C.11.4. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u duţem vremenskom periodu. tj. Samozagrevanje supstance koje dovodi do spontanog sagorevanja nastaje usled reakcije supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota koja se nedovoljno brzo odaje okolini.1.1.11.6 pokaţu pozitivan rezultat: 1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III. 2.11. Postupak klasifikacije samozapaljive ĉvrste materije nije potrebno sprovoditi u sluĉaju kada iskustvo proizvoĊaĉa ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada doĊe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr.11. koja se razlikuje od samozapaljive teĉnosti ili ĉvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. 2.2.11.Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P210 P222 P280 P335 + P334 P370 + P378 P442 2.2.1. Samozagrevajuće supstance i smeše 2.1.10. .10. 2. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Definicija 2.4.1. odeljak 33. danima).1. Do spontanog sagorevanja dolazi kada je stepen stvaranja toplote veći od stepena odavanja toplote i kada je dostignuta temperatura potrebna za samozapaljenje. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta.

ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. koja je data u ovom prilogu. koja je data u ovom prilogu. i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara.11.2. (2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. Tabela 2.2.6. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.3. Ukoliko je.3. odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.11.11.11. 2.1.11. 2.3. (1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 3 m3.2.4 iz III Dela. 4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. na primer. Elementi obeleţavanja za samozagrevajuće supstance i smeše Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 .11. odeljak 33.2. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50°C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše. (3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140°C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše Kategorija Kriterijumi opasnosti Kategorija 1 Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Supstance i smeše ĉija je temperatura spontanog paljenja viša od 50°C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase.11.2.2.1. prilikom snabdevanja ili transporta.11. 2. 2.4. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. a Kategorija 2 pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalaţu ĉija je zapremina veća od 450 litara. Tabela 2.1.

4. moţe da se zapali P407 P413 P420 2.1. __________________ (8) VD Iguideline 2263. Primeri skrining testova su: 1) Gruer Ovenov test(8) sa poĉetnom temperaturom za 80K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.11. 1990. 1985 Slika 2.reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti .1.4. R. N.GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . Harper. 2) Skrining test za praškaste materije(9) sa poĉetnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.11. Plant Operations Progress.2. Part 1.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . moţe da se zapali P235+P410 P280 Paţnja H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders. Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson.4. koja je data u ovom prilogu. Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne mora se sprovoditi ukoliko se moţe napraviti odgovarajuća korelacija izmeĊu rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. 2.odlaganje Opasnost H251: Dolazi do samozagrevanja.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .1.11. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.11.J. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša .11. D. 181-189. 4 (3). Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2. Rogers.

.

2.2. prilikom snabdevanja ili transporta. Kriterijumi za klasifikaciju 2. Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 3 veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2. u skladu sa Tabelom 2.12. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.12. Ukoliko je.1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĎaju zapaljive gasove 2.12.12. a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća koliĉini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti. na primer.12.4. Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri ĉemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili Kategorija 2 veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1.12.2.1. 2. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti.2. . na osnovu rezultata ispitivanja N. koja je data u ovom prilogu.12. 2.2. supstanca se mora ispitati i u novom obliku.1. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobaĊanja gasa koji moţe spontano da se zapali ili koja Kategorija 1 brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2.5.1.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Tabela 2. koja je data u ovom prilogu. opisanih u Delu III. Definicija Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove jesu ĉvrste ili teĉne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podloţne spontanom paljenju ili poĉinju da oslobaĊaju zapaljive gasove u opasnim koliĉinama.1.12. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja.12. Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen. odeljak 33.2.

2. Definicija Oksidujuća teĉnost jeste teĉna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva. Kriterijumi za klasifikaciju .13. 2.13.13. Dodatna uputstva za klasifikaciju Postupak klasifikacije za ovu klasu ne mora se sprovesti u sledećim sluĉajevima: 1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrţe metale ili metaloide ili 2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili 3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu.4.12.12. ali moţe da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.1.Tabela 2.2. 2. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H260: U kontaktu sa vodom Obaveštenje o oslobaĊa zapaljive opasnosti gasove koji se spontano pale Obaveštenje o merama P233 predostroţnosti P231 + P232 prevencija P280 Obaveštenje o merama P335 + P334 predostroţnosti P370 + P378 reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti P402 + P404 skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje Opasnost H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P233 P231 + P232 P280 P335 + P334 P370 + P378 P402 + P404 Paţnja H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove P231 + P232 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 P370 + P378 P402 + P404 P501 P501 2. npr. Oksidujuće tečnosti 2.

2.Oksidujuća teĉnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.1. Deo III. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 3 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. Tabela 2. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar.13. Elementi obeleţavanja za oksidujuće teĉnosti Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Obaveštenje o Moţe da izazove poţar opasnosti ili eksploziju.13. koja je data u ovom prilogu.1.2.13. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.2.2. odeljak 34.13.13. Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima proseĉno vreme porasta pritiska kraće ili jednako proseĉnom Kategorija 2 vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1. u skladu sa Tabelom 2. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. Tabela 2.4. oksidujuće sredstvo P210 P220 P221 P280 Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 . jako oksidujuće sredstvo P210 Obaveštenje o merama P220 predostroţnosti P221 prevencija P280 P283 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1. Kriterijumi za oksidujuće teĉnosti Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja spontano poĉinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je proseĉno vreme porasta pritiska ove Kategorija 1 smeše kraće ili jednako proseĉnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1. koja je data u ovom prilogu.3. 2.

4.13. odeljak 34.3. Deo III.4.1. u skladu sa Tabelom 2.2.4. kao što je dijatomejska zemlja. 2.13. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. 2. 2.1.14. Definicija Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive. Oksidujuće čvrste supstance i smeše 2.1.13. fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.4.4. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. ispitivanje iz Dela III. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristiĉna za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima.14. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.Obaveštenje o merama P306 + P360 predostroţnosti P371 + P380 + P375 rukovanje P370 + P378 Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti P501 odlaganje P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 2.14.4. koja je data u ovom prilogu. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. .2. odeljak 34.2.4.2.13. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. 2. treba da bude ponovo sprovedeno sa nekom inertnom supstancom. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj teĉnosti. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.13. 2. umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani. Kriterijumi za klasifikaciju Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.4.14. ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.1. Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes.2.Tabela 2. _______________ (10) BC Code.3. a za procenu ove opasnosti moţe se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). prilikom snabdevanja ili transporta. ima kraće proseĉno vreme sagorevanja u odnosu na proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1. Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima. 2005 2. Napomena 1: Pojedine oksidujuće ĉvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod odreĊenim uslovima (prilikom skladištenja u većim koliĉinama). IMO.14. Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fiziĉkom obliku u kojem je uzorak dobijen.1. oksidujuće sredstvo P210 Paţnja H272: Moţe da pospeši poţar.2. ista supstanca prisutna u fiziĉkom obliku razliĉitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena moţe znaĉajno da utiĉe na njenu klasifikaciju. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 3 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2. Tabela 2. Kriterijumi za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija opasnosti Kriterijumi Svaka supstanca ili smeša koja. Svaka supstanca ili smeša. kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom Kategorija 1 odnosu 4:1 ili 1:1.14. Ukoliko je. Annex 3. Elementi obeleţavanja za oksidujuće ĉvrste supstance i smeše Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H271: Moţe da izazove poţar ili Obaveštenje o opasnosti eksploziju. Svaka supstanca ili smeša koja.14. koja je data u ovom prilogu.14. ima proseĉno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na Kategorija 2 proseĉno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1. Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti moraju biti navedene u bezbednosnom listu. oksidujuće sredstvo P210 . na primer. jako oksidujuće sredstvo Obaveštenje o merama P210 Opasnost H272: Moţe da pospeši poţar. supstanca se mora ispitati i u novom obliku. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.

1. fluor ili hlor. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrţi barem jedan organski peroksid.predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti rukovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje P220 P221 P280 P283 P306 + P360 P371 + P380 + P375 P370 + P378 P220 P221 P280 P220 P221 P280 P370 + P378 P370 + P378 P501 P501 P501 2.4. .15.3. 2.4. Organski peroksidi 2. Pored toga.da budu podloţne dekompoziciji uz eksploziju. Dodatna uputstva za klasifikaciju 2.15.1. fluor ili hlor ili 2) supstanca ili smeša sadrţi kiseonik. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako: 1) supstanca ili smeša ne sadrţi kiseonik. one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina: .14.4. prilikom odluĉivanja o klasifikaciji praktiĉno iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja. pri ĉemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima.funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida. koje su podloţne egzotermnoj samorazgradnji.4.15.14.14. Definicija 2.1.2. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrţe kiseonik ili halogene elemente.1. 2.14. . Organski peroksid jeste teĉna ili ĉvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrţi bivalentnu -O-O. a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik. Organski peroksidi su termiĉki nestabilne supstance i smeše. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika izmeĊu rezultata ispitivanja i praktiĉnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj ĉvrstoj supstanci ili smeši.da budu osetljive na udar ili trenje. .da brzo gore. 2.

2.15.2. Napomena: Sadrţaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izraĉunava se na osnovu sledeće formule: n 16 x Σ( i ni x ci mi ) gde je: ni .2. E. a da pri tom sadrţi do 1. 2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleţe detonaciji ni brzoj deflagraciji. 2. mi . Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleţe detonaciji. a da pri tom sadrţi više od 1. klasifikuje se u organske perokside tipa C. Kriterijumi za klasifikaciju 2.2. F i G" u okviru ove klase opasnosti.15.1. C.2. ci . 2.1. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako: 1) sadrţi manje od 1.molekulska masa organskog peroksida i.broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida. brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji.koncentracija (maseni %) organskog peroksida. dok je u originalnom pakovanju.0% ali manje od 7. 4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D.da reaguju burno sa drugim supstancama.5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida. klasifikuje se u organske perokside tipa B.0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida.15. B. na osnovu sledećih principa: 1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleţe detonaciji ili brzoj deflagraciji.. ali moţe da podlegne termalnoj eksploziji. klasifikuje se u organske perokside tipa A.0% vodonik-peroksida ili 2) sadrţi manje od 0. D. ako u laboratorijskim ispitivanjima: . 3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali. brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.0 % vodonik-peroksida.15. ova supstanca ili smeša ne podleţe detonaciji. 2.

odeljak 28. podleţe sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili .3 (12) Kao što je odreĎeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima. da mu je temperatura samorazlaganja 60°C ili viša. a ambalaţa se naknadno izmeni. klasifikuje se u organske perokside tipa F. 6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. 7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima. za pakovanje od 50 kg(11). takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.3.3 i Tabelu 28. da taĉka kljuĉanja razreĊivaĉa koji se koristi za ublaţavanje efekata bude veća od 150°C. 2. 2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C i ________________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. Kriterijumi za kontrolu temperature Sledeći organski peroksidi treba da budu podvrgnuti kontroli temperature: 1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤50°C.delimiĉno detonira.2. potrebno je sprovesti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaţe moţe uticati na rezultate ispitivanja. Deo II 3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤45°C. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.. . npr.15.2. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć. ne podleţe brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili . Ukoliko organski peroksid nije termiĉki stabilan ili se za ublaţavanje efekata koristi razreĊivaĉ koji ima taĉku kljuĉanja niţu od 150°C. a za smeše u teĉnom stanju. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jaĉine kada se zagreva u zatvorenom prostoru. klasifikuje se u organske perokside tipa E. ne podleţe brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru. a takoĊe nema ili ima slabu eksplozivnu moć.ne detonira. 28. 5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira.1. Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja.ne detonira. pod uslovom da je termiĉki stabilan. klasifikuje se u organske perokside tipa G. 28.

15.3.1.15. kao i metode za utvrĊivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritiĉne temperature dati su u Priruĉniku o metodama ispitivanja i kriterijumima.1. Tabela 2.15. koja je data u ovom prilogu. odeljak 28. Izabrane metode ispitivanja treba da budu izvedene na naĉin koji je reprezentativan i za veliĉinu i za materijal pakovanja. 2. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2. II Deo. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.Metode ispitivanja za odreĊivanje temperature samorazgradnje. Elementi obeleţavanja za organske perokside Klasifikacija Tip A Tip B Tip C i D Tip E i F Tip G GHS piktogram opasnosti Nema elemenata obeleţavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Opasnost Paţnja H241: H240: H242: H242: Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje Zagrevanje moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti moţe dovesti do poţara ili do eksplozije do poţara do poţara eksplozije P210 P210 P210 P210 P220 P220 P220 P220 P234 P234 P234 P234 P280 P280 P280 P280 Opasnost P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P411 + P235 P410 P410 P410 P410 P420 P420 P420 P420 P501 P501 P501 P501 .

Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2.4. Ipak. Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju moraju se odrediti eksperimentalnim putem.4.15.1. 2.4. s obzirom da dva stabilna sastojka mogu da daju smešu koja ima manju termiĉku stabilnost od sastojaka.15.Tip G nema dodeljene elemente obeleţavanja. koja je data u ovom prilogu. 2. Napomena: Zbir pojedinaĉnih delova moţe biti opasniji od pojedinaĉnih sastojaka.15.2.15.1. Slika 2.1. potrebno je odrediti temperaturu samorazgradnje za ovakve smeše. Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadrţaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2. ali se moraju razmotriti elementi obeleţavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.15.15.1. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadrţan u smeši. ovog priloga). Dodatna uputstva za klasifikaciju 2. Klasifikacija organskih peroksida treba da bude izvršena na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima. Organski peroksidi .

.

Definicija Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom moţe da ošteti ili ĉak i da uništi metale.16. Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na ĉeliku ili aluminijumu pokaţe da je neka supstanca ili smeša korozivna.1.2.2. koja je data u ovom prilogu. Dodatna uputstva za klasifikaciju . u skladu sa Tabelom 2. taĉka 37.25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55°C ispituju oba materijala. Kriterijumi za klasifikaciju Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti.16.16.16.1. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijumi Brzina korozije na površini ĉelika ili aluminijuma prelazi 6. na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III. Tabela 2.2.2.4. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše korozivne za metale Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenje o merama predostroţnosti . Tabela 2.16.16.16.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti .reagovanje Obaveštenje o merama predostroţnosti . odeljak 37.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.odlaganje Paţnja H290: Moţe biti korozivno za metale P234 P390 P406 2.16. ne moraju se vršiti dodatna ispitivanja na drugim materijalima.3. koja je data u ovom prilogu. 2.16. Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1. Supstance i smeše korozivne za metale 2.

dermalna) ili LC50 (inhalaciona) vrednosti ili kao procenjena vrednost akutne toksiĉnosti (eng. DEO 3.1.1.2. odnosno unošenja više doza tokom 24 sata ili inhalacionog izlaganja u trajanju od ĉetiri sata. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 3. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima moţe se napraviti od sledećih materijala: 1) za potrebe ispitivanja ĉelika. Napomene su date ispod Tabele 3. koja je data u ovom prilogu. Acute toxicity estimates .2.S275J2G3+CR (1.1. odeljak 37.1.1.1. Kategorije akutne toksiĉnosti i procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne Kategorija 1 ATE ≤ 5 Kategorija 2 5 < ATE ≤ 50 Kategorija 3 Kategorija 4 50 < ATE ≤ 300 300 < ATE ≤ 2000 . 3. Vrednosti za akutnu toksiĉnost su prikazane kao (pribliţne) LD50 (peroralna. . 3.1.akutnu peroralnu toksiĉnost. SRPS ISO 3574. .Brzina korozije moţe se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.1. 2) za potrebe ispitivanja aluminijuma.0144 resp. ili SAE 1020.1.1. Akutna toksičnost 3.akutnu dermalnu toksiĉnost.ATE). neobloţeni tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6. ĉelik tipa: .akutnu inhalacionu toksiĉnost.1. . Tabela 3.2.S235JR+CR (1.1. Klasa opasnosti akutna toksiĉnost se deli na: .1. dermalni ili inhalacioni u skladu sa numeriĉkim kriterijumima koji su prikazani u Tabeli 3. Supstance mogu biti klasifikovane u jednu od ĉetiri kategorije akutne toksiĉnosti na osnovu puta izlaganja koji moţe biti peroralni.St 37-2). Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Definicija 3.0037 resp. Akutna toksiĉnost predstavlja one štetne efekte koji se javljaju posle peroralne ili dermalne primene pojedinaĉne doze supstance ili smeše.1.1. unificirani brojĉani sistem (UNS) G 10200.1.St 44-3).1.4 Priruĉnika o metodama ispitivanja i kriterijumima.

klasifikacija se zasniva na ppmV vrednostima i to na sledeći naĉin: kategorija 1 (100 ppmV).2.1.0 2. Konverzija vrednosti koje su dobijene posle jednoĉasovnog izlaganja moţe se dobiti deljenjem faktorom 2 za gasove i pare i faktorom 4 za prašinu i maglu.1.1.0 < ATE ≤ 5. . Magla najĉešće nastaje kondenzovanjem prezasićenih para ili fiziĉkim širenjem teĉnosti.0 1. Prašina se obiĉno formira mehaniĉkim putem.5 0. "magla" i "para" definisani su na sledeći naĉin: . koja je data u ovom prilogu koje se odnose na rezultate ispitivanja akutne toksiĉnosti ili .2.0 Napomena 1) i 2) 0.1. Napomene uz Tabelu 3. Ispitivanja za procenu akutne toksiĉnosti supstanci unetih peroralno ili inhalacijom obiĉno se vrše na pacovima. 2) Opšte graniĉne koncentracije za inhalacionu toksiĉnost u tabeli zasnivaju se na rezultatima ĉetvoroĉasovnog izlaganja supstanci u uslovima ispitivanja.05 < ATE ≤ ATE ≤ 0.0 < ATE ≤ 20. dok se dermalna akutna toksiĉnost supstanci ispituje na kunićima ili pacovima.Prašina jesu ĉvrste ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh). Ĉestice prašine i magle su veliĉine od manje od 1 μm do oko 100 μm. 3. Kada su dostupni podaci o akutnoj toksiĉnosti neke supstance na razliĉitim . .2. koje se odnose na klasifikacionu kategoriju.1: 1) Procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) za klasifikaciju supstanci ili sastojaka u smeši izvode se na osnovu sledećih parametara: .Para jeste gasoviti oblik supstance ili smeše osloboĊen iz njenog teĉnog ili ĉvrstog stanja. kategorija 2 (500 ppmV). kategorija 4 (20000 ppmV).odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.1.0 < ATE ≤ 10.1.5 (*) Koncentracije gasa su izraţene u ppmV (eng.1. 3) Za pojedine supstance ili smeše atmosfera u kojoj se vrši ispitivanje nije samo u obliku pare već predstavlja mešavinu teĉne i gasovite faze.5 < ATE ≤ 2.05 0. U ovom drugom sluĉaju. 3.odgovarajućih vrednosti za konverziju iz Tabele 3.2.0 10.Magla jesu teĉne ĉestice supstance ili smeše suspendovane u gasu (obiĉno vazduh).2. Za druge supstance ili smeše atmosfera se moţe sastojati od pare koja je na granici gasne faze.LD50/LC50 vrednosti. parts per million per volume).1.5 < ATE ≤ 1. kategorija 3 (2500 ppmV). . 2) i 3) Prašina i magla (mg/l) 0.2. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih 3.1.mase) Napomena 1) Dermalno (mg/kg telesne 200 < ATE ≤ 1000 < ATE ≤ mase) ATE ≤ 50 50 < ATE ≤ 200 1000 2000 Napomena 1) Gasovi (ppmV)* 100 < ATE ≤ 500 < ATE ≤ 2500 < ATE≤ ATE ≤ 100 Napomena 1) i 2) 500 2500 20000 Pare (mg/l) ATE ≤ 0.0 Napomena 1). kada su dostupne.2. Pojmovi: "prašina".

1.1.2. Posebne napomene za klasifikaciju supstanci kao akutno toksičnih koje se unose inhalacijom 3.2.2. Od naroĉitog znaĉaja za klasifikaciju u odnosu na inhalacionu toksiĉnost je korišćenje dobro odreĊenih vrednosti za kategorije visoke toksiĉnosti za prašinu i maglu. mora se uzeti u obzir i razmotriti svaki put izlaganja smeši. Mass Median Aerodynamic Diameter-MMAD) izmeĊu 1 i 4 mikrona taloţiće se u svim delovima respiratornog trakta pacova.3. 3. odgovarajuća LD50 vrednost biće izabrana na osnovu nauĉne procene izmeĊu više validnih i dobro sprovedenih ispitivanja. Ako je akutna toksiĉnost odreĊena za dva ili više puteva izlaganja.1.1.3. vrednosti u tabeli su date u jedinicama mg/l.1. Ovaj opseg veliĉine ĉestica odgovara maksimumu doze od oko 2 mg/l. Kod klasifikacije smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost. koja je data u ovom prilogu.vrstama ţivotinja. Da bi se iskoristili svi dostupni podaci o nekoj smeši radi njene klasifikacije prema stepenu opasnosti. ovog priloga).3. ograniĉenog perioda izlaganja koje je analogno korozivnom oštećenju koţe i obuhvata i razaranje sluzokoţe. Kriterijumi za klasifikaciju smeša kao akutno toksičnih 3. podaci o pH vrednostima.2. postojeći podaci dobijeni in vitro ispitivanjem.3.1. koristi se najozbiljnija kategorija opasnosti. Kod smeša je neophodno pribaviti ili proraĉunati podatke koje omogućavaju klasifikaciju smeša.1. S obzirom na poteškoće koje postoje u ispitivanju para. ali je potreban samo jedan put izlaganja (procenjen ili dobijen u ispitivanjima) koji se odnosi na sve sastojke. Pristup klasifikaciji u odnosu na akutnu toksiĉnost je višestepen i zavisi od broja dostupnih podataka o smeši i njenim sastojcima.2. klasifikacija se zasniva na vrednostima u ppmV. 3. ovog priloga i zasnivaju se na podacima o letalnim dozama (koji su dobijeni ispitivanjem ili proraĉunom). Jedinice u kojima se izraţava inhalaciona toksiĉnost zavise od oblika inhaliranog materijala. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 3.4. za pare koje su skoro sasvim u gasovitom stanju. 3.3.1.2.3. u višestepenom pristupu: .2. idealno je prašinu i maglu ispitivati na pacovima u ovom opsegu. Vrednosti za gasove izraţavaju se u ppmV.1.3. Da bi se rezultati eksperimenata na ţivotinjama mogli primeniti na izloţenost ljudi. od kojih se neke sastoje od teĉne i gasne faze. Dodatne napomene u vezi klasifikacije za inhalacionu toksiĉnost: ukoliko postoje podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti.1. Inhalirane ĉestice proseĉnog aerodinamiĉkog preĉnika (eng.3. date su odreĊene pretpostavke koje se primenjuju kada je potrebno. 3. 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci kao akutno toksiĉnih dati su u odeljku 3. Svi dostupni podaci moraju se razmotriti.3.3.1.1.1. 3. a svi relevantni putevi izlaganja moraju biti naznaĉeni prilikom informisanja o opasnosti. Ipak. Vrednosti za prašinu i maglu izraţavaju se u mg/l. Procena korozivnog delovanja moţe biti zasnovana na struĉnoj proceni korišćenjem podataka kao što su: iskustvo o delovanju na ljude i ţivotinje. Korozija respiratornih organa je razaranje tkiva respiratornih organa nakon jednokratnog.1. podaci o sliĉnim supstancama i drugi prikladni podaci. supstanca ili smeša mora biti obeleţena i kao korozivna za respiratorne organe (videti napomenu 1 u odeljku 3.1.

1. osim ukoliko postoji razlog da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju u odnosu na akutnu toksiĉnost (videti Tabelu 1.6.1. teĉnosti.1. 2) kada se već klasifikovana smeša koristi kao sastojak druge smeše.6. ovog priloga. i 3.3. Višestepeni pristup za klasifikaciju smeša u odnosu na akutnu toksiĉnost . maglu i pare i V/V za gasove) ili većoj.1).3. Slika 3. prašinu.1.2.1. a klasifikacija nove smeše vrši se na osnovu formula koje su date u odeljcima 3.3.1) "relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije. mogu se koristiti stvarne ili izvedene vrednosti akutne toksiĉnosti (ATE) odreĊene za ovu smešu.

Kada je sama smeša ispitana sa ciljem da se utvrdi njena akutna toksiĉnost. što je objašnjeno u Tabeli .3.1.3.4.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu 3.4.3.1. klasifikacija se vrši na osnovu istih kriterijuma kao i za supstance.

1. i .koncentracija sastojka i (% m/m ili %V/V). procenjena akutna toksiĉnost (ATE) sastojaka se razmatra na sledeći naĉin: 1) ukljuĉiti sastojke sa poznatom akutnom toksiĉnošću koji pripadaju jednoj od kategorija akutne toksiĉnosti datih u Tabeli 3.1.1. 3. Ukoliko je smeša razblaţena vodom ili nekom drugom netoksiĉnom materijom.1.3. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o akutnoj toksičnosti za samu smešu: Načela premošćavanja 3. ovog priloga.5.5.pojedinaĉni sastojak od 1 do n.6. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci za sve sastojke Kako bi se osigurala odgovarajuća klasifikacija i da bi se proraĉuni vršili samo jednom za sve sisteme. 2) zanemariti sastojke za koje se smatra da nisu akutno toksiĉni (npr. dermalnu i inhalacionu toksiĉnost prema sledećoj formuli: 100 ∑ Ci = ATEmix n ATEi pri ĉemu je: Ci .1. 3.1. šećer).3.3. 3) zanemariti sastojke ukoliko rezultati ispitivanja ne pokazuju akutnu toksiĉnost pri graniĉnoj dozi od 2000 mg/kg telesne mase. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu rezultata ispitivanja koji se odnose na nerazblaţenu smešu. Ukoliko rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu nisu poznati.6.1.1.2. Sastojci koji se razmatraju u okviru ovog odeljka su samo sastojci ĉija je procenjena akutna toksiĉnost (ATE) poznata.1. Procenjena akutna toksiĉnost (ATE) za smešu odreĊuje se proraĉunom na osnovu ATE vrednosti za sve relevantne sastojke za peroralnu.3.1.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene akutne toksiĉnosti.3.1.5 i 3.3.. 3.1. .3. sektore i kategorije. primenjuje se procedura iz odeljaka 3.1. Klasifikacija smeša na osnovu sastojaka smeše (formula aditivnosti) 3.6. ovog priloga. ali postoji dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i sliĉne ispitane smeše tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. ovi podaci se koristite na osnovu naĉela premošćavanja iz odeljka 1. voda.1.3. ovog priloga.5.

3.2. ovog priloga.1. tako da odgovara ukupnom procentu nepoznatih sastojaka: 100 . Kada procenjena akutna toksiĉnost (ATE) nije poznata za neki od pojedinaĉnih sastojaka smeše.1. 3. Za ovaj pristup klasifikaciji uglavnom su potrebni dodatni tehniĉki podaci. 3.broj sastojaka. ne moţe se proceniti akutna toksiĉnost te smeše.procenjena akutna toksiĉnost za sastojak i.1.1.2. ali podaci koji o tom sastojku postoje mogu da posluţe da se konverzijom izvede takva vrednost kao što je prikazano u Tabeli 3. u slučaju da su za neki specifičan sastojak potrebni podaci o njegovoj dermalnoj ili inhalacionoj toksičnosti. ovog priloga. u koliĉini od 1% ili većoj. ovog priloga ali sa korekcijama. Ukoliko je ukupna koncentracija ovakvih sastojaka veća od 10% primenjuje se formula iz odeljka 3. ________________ (13) Podaci o najčešćem putu izlaganja mogu se dobiti i ekstrapolacijom iz vrednosti procenjene akutne toksičnosti za pojedine sastojke koje se ne odnose na najčešći put izlaganja.1.1.6. vrednosti koje treba koristiti u formuli moraju biti vrednosti baš za taj put izlaganja. 3.3.6. koja je data u ovom prilogu.6. upotrebljen neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci.2. Ovakva procena moţe zahtevati odgovarajuće farmakodinamiĉke i farmakokinetiĉke podatke. Ukoliko je ukupna koncentracija sastojka nepoznate akutne toksiĉnosti u smeši 10% ili manja.1.2.6.2. ovog priloga. videti odeljak 1.3.6.6.3. ovog priloga) koji će izvršiti pouzdanu procenu akutne toksiĉnosti. kao i dobro obuĉen i iskusan struĉnjak (struĉna procena.n .6.2.1. ali koji ne pruţaju podatke o letalnim dozama ili 4) podatke o srodnim supstancama dobijene na osnovu odnosa strukture i aktivnosti.3.2.6.3. ali bez podataka o letalnim dozama.1. ATEi . 3) podatke o akutnim toksiĉnim efektima supstance dobijene u drugim ispitivanjima.1. U tom sluĉaju smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da se x procenata smeše sastoji od sastojka nepoznate toksiĉnosti. Ovo podrazumeva sledeće: 1) ekstrapolaciju izmeĊu peroralne.1. dermalne i inhalacione procenjene akutne toksiĉnosti(13). U sluĉaju kada je u smeši.3.(ΣCnepoznato > 10%) ∑ Ci = n ATEi ATEmix . Klasifikacija smeša kada nisu poznati podaci za sve sastojke 3.1.1.3.3. Ukoliko ovi podaci nisu dostupni treba primeniti odredbe iz odeljka 3. Podaci o dermalnom ili inhalacionom izlaganju nisu uvek neophodni za sve sastojke ali. primenjuje se formula data u odeljku 3. primenjuje se formula iz odeljka 3.1. 2) podatke dobijene na osnovu iskustva o izlaganju ljudi koji potvrĊuju toksiĉne efekte.1.3.

Tabela 3.3.005 0.05 0.1.1.0 0 < kategorija 1 ≤ 0.0 1.Tabela 3.1.0 < kategorija 3 ≤ 10.5 1.05 0.2.5 5 100 500 5 50 300 1100 10 100 700 4500 0.05 < kategorija 2 ≤ 0.5 < kategorija 2 ≤2.1.1.0 < kategorija 4 ≤ 5.4.3.5 < kategorija 3 ≤ 1.5 Put izlaganja Peroralno (mg/kg telesne teţine) Dermalno (mg/kg telesne teţine) Gasovi (ppmV) Pare (mg/l) Prašina/magla (mg/l) Napomena 1: Ove vrednosti se koriste u izraĉunavanju ATE (procenjene vrednosti akutne toksiĉnosti) za klasifikaciju smeša na osnovu njihovih sastojaka i ne predstavljaju rezultate ispitivanja. Konverzija eksperimentalno dobijenih vrednosti akutne toksiĉnosti (ili kategorije akutne toksiĉnosti) u procenjenu vrednost akutne toksiĉnosti za klasifikaciju za odgovarajući put izlaganja Klasifikaciona kategorija ili eksperimentalno odreĊen opseg akutne toksiĉnosti 0 < kategorija 1 ≤ 5 5 < kategorija 2 ≤ 50 50 < kategorija 3 ≤ 300 300 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 50 50 < kategorija 2 ≤ 200 200 < kategorija 3 ≤ 1000 1000 < kategorija 4 ≤ 2000 0 < kategorija 1 ≤ 100 100 < kategorija 2≤ 500 500 < kategorija 3≤ 2500 2500 < kategorija 4≤ 20000 0 < kategorija 1 ≤ 0.1.5 0.0 < kategorija 4 ≤ 20.05 0.4. Elementi obeleţavanja 3. 3.5 3 11 0.0 2. Elementi obeleţavanja za akutnu toksiĉnost Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti: Opasnost H300: Smrtonosno ako Opasnost Opasnost H300: H301: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se Paţnja H302: Štetno ako se Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Kategorija 4 .5 0.0 10.0 Konvertovana akutna toksiĉnost (videti Napomenu 1) 0. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.

reagovanje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .reagovanje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti ..prevencija (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .odlaganje (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .skladištenje (dermalno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Dermalno .odlaganje (dermalno) se proguta H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom H330: Smrtonosno ako se udiše P264 P270 se proguta proguta H310: H311: Smrtnosno u Toksiĉno u kontaktu sa kontaktu sa koţom koţom H330: H331: Smrtonosno ako Toksiĉno ako se se udiše udiše P264 P270 P264 P270 proguta H312: Štetno u kontaktu sa koţom H332: Štetno ako se udiše P264 P270 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P310 P321 P330 P301+P312 P330 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P262 P264 P270 P280 P302+P350 P310 P322 P361 P363 P280 P280 P302+P352 P312 P322 P361 P363 P302+P352 P312 P322 P363 P405 P405 P405 P501 P501 P501 P501 .Inhalaciono (vidi napomenu 1) Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija (peroralno) Obaveštenja o merama predostroţnosti .Peroralno .

ukoliko postoje podaci koji ukazuju na to da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu.3. Definicije Korozivno oštećenje koţe jeste nastanak ireverzibilnih oštećenja koţe.2. Napomena 2: U sluĉaju kada je u smeši prisutan neki sastojak o kome ne postoje odgovarajući podaci u koliĉini od 1% ili većoj.odlaganje (inhalaciono) P260 P271 P284 P260 P271 P284 P261 P271 P261 P271 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P310 P320 P304+P340 P311 P321 P304+P340 P312 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P403+P233 P405 P501 P501 P501 Napomena 1: Pored toga što je klasifikovana kao inhalaciono toksiĉna. nakon ĉetvoroĉasovne primene ispitivane supstance. ovog priloga).3.2. kao i obaveštenje o opasnosti: "korozivna supstanca" ili "korozivno za respiratorne organe".2.reagovanje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .6. krvarenja. 3. Korozivna oštećenja koţe se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi.2. Korozivno oštećenje / iritacija koţe 3. 3.2.1. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . videti odeljak 3. ovog priloga. na etiketi uz takvu supstancu ili smešu treba da stoji i oznaka: EUH071: "korozivno za respiratorne organe".skladištenje (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti . To znaĉi da pored piktograma opasnosti koji ukazuje na akutnu toksiĉnost treba da stoji i piktogram opasnosti koji ukazuje na korozivno oštećenje (koristi se za korozivno dejstvo na oko ili koţu).1.2.2.Obaveštenja o merama predostroţnosti .1. smešu treba klasifikovati na osnovu podataka o poznatim sastojcima sa napomenom da "smeša sadrţi x% sastojka koji ima nepoznatu toksiĉnost" (videti odeljak 3.3. Iritacija koţe predstavlja nastanak reverzibilnih oštećenja koţe koja prate primenu ispitivane supstance tokom ĉetiri sata.prevencija (inhalaciono) Obaveštenja o merama predostroţnosti .

ali ne i za sve parametre. Sve gore navedene dostupne podatke o supstanci ili smeši treba razmotriti prilikom donošenja odluke o potrebi izvoĊenja in vivo ispitivanja iritacije koţe.2. zatim podaci dobijeni pri izlaganju ţivotinja i rezultati ispitivanja sprovedenih na ţivotinjama i na kraju drugi izvori podataka. . Pre nego što se pristupi ispitivanju. predstavljaju prvi nivo analize. krvarenje. kao što je dato u Tabeli 3.1. kojima bi se ova pretpostavka potvrdila. Korozivna supstanca je supstanca koja dovodi do oštećenja tkiva koţe. Ĉvrste supstance (prah) mogu da postanu korozivne ili iritativne kada se navlaţe ili kada doĊu u kontakt sa vlaţnom koţom ili mukoznim membranama. Korozivna oštećenja se karakterišu prema tipu izazvanog oštećenja kao: ulkusi. baze alkalnih metala sa ekstremnim pH vrednostima treba posmatrati kao supstance korozivne za koţu.2. I pored izvesnih odstupanja.2.5.2.2. Iako se ovakvi podaci mogu dobiti na osnovu procene pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (videti odeljak 3. pod uslovom da su razblaţenja i vrste na kojima je ispitivanje sprovedeno odgovarajući. koja je data u ovom prilogu. Ukoliko je supstanca visoko toksiĉna kada se unese preko koţe.2. ovog priloga). Korozivno oštećenje 3. Za ovakve supstance se oĉekuje da mogu imati znaĉajan efekat na koţu.5 mogu ukazati na potencijal da se prouzrokuju efekti na koţi.2.2. U nekim sluĉajevima. prednost imaju podaci dobijeni pri izlaganju ljudi. 3. krvave kraste i na kraju perioda posmatranja od 14 dana prema promeni boje koţe uslovljene perutanjem i pojavi podruĉja sa alopecijom i oţiljcima.2. pogotovo kada je poznat puferni kapacitet.2.6. U cilju procene nejasnih oštećenja potrebno je razmotriti histopatologiju.2.2. Iskustva kod ljudi i podaci dobijeni na ţivotinjama koji se odnose na jednokratno ili višekratno izlaganje. imajući u vidu da u odreĊenim sluĉajevima ne moraju odgovarati svi elementi ovog pristupa. primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa.1. neophodno je razmotriti nekoliko faktora koji odreĊuju korozivni i iritativni potencijal supstance. Pri proceni inicijalnih podataka treba primeniti višestepeni pristup. mogu se koristiti i dostupni podaci koje se odnose na strukturno sliĉne supstance. pošto direktno obezbeĊuju relevantne podatke o uticaju ovih supstanci na koţu (videti ĉlan 4. 3.2. tamo gde je prikladan. Na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama supstanca se klasifikuje kao korozivna. Ovo je znaĉajno kada su podaci dostupni samo za neke. Ukoliko razmatranja alkalne/kisele rezerve ukazuju na to da supstanca najverovatnije nema korozivna svojstva uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.3.4.6.1. 3. prednost ima razmatranje svih postojećih podataka i utvrĊivanje kvaliteta podataka. odnosno vidljive nekroze u epidermisu ili dermisu kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje nakon izlaganja u trajanju od ĉetiri sata.2.2.3.5. ne preporuĉuje se ispitivanje njenog iritativnog/korozivnog delovanja na koţu jer koliĉina supstance koja se mora primeniti u ispitivanjima prevazilazi toksiĉnu dozu i kao posledicu ima uginuće laboratorijskih ţivotinja. ekstremne pH vrednosti kao što su ≤ 2 i ≥11. ovog pravilnika).2.2. npr. Ako je neophodna procena svakog pojedinaĉnog parametra. nije potrebno sprovoditi dodatna ispitivanja.2. pri klasifikaciji. 3. 3. Kada se u okviru ispitivanja akutne toksiĉnosti posmatra i iritativno/korozivno dejstvo na koţu i ukoliko je ovaj efekat prisutan primenom graniĉne doze. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja.

2.0. 3.1.4.1. Tabela 3.2. kao i u odeljacima 1.4.7.7.4.2.3.1.8.3.2.8. Komentari na odgovore dobijene u ispitivanjima iritacije koţe na ţivotinjama 3.1. podkategorija 1B kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja koje traje izmeĊu tri minuta i jedan sat i tokom perioda posmatranja od 14 dana i podkategorija 1C kod koje do reakcije dolazi nakon izlaganja izmeĊu jednog i ĉetiri sata i perioda posmatranja tokom narednih 14 dana.2. kao i kod ispitivanja supstanci koje deluju korozivno.3 i 4.1.3.2.2. je srednja vrednost rezultata koji se odnose bilo na crvenilo koţe/esharu ili edem koţe kod najmanje dve od tri . Kriterijumi za supstance koje izazivaju iritaciju koţe Kategorija opasnosti Kriterijumi (1) Proseĉna vrednost izmeĊu 2.1.1. ukoliko je reakcija odloţena. naroĉito uzimajući u obzir pojavu alopecije (ograniĉena površina). Primena rezultata ispitivanja sprovedenog na ţivotinjama radi klasifikacije u kategoriju (samo jedna kategorija) supstanci koje dovode do iritacije koţe (kategorija 2) opisana je u Tabeli 3.4.2. Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za koţu Korozivno za koţu kod > 1 od 3 ţivotinje Izlaganje Period posmatranja ≤ 3 minuta ≤ 1 sat >3 minuta ≤1 sat ≤ 14 dana > 1 sat ≤ 4 sata ≤ 14 dana Kategorija 1: Korozivno Podkategorije 1A 1B 1C 3. ali slabijim od postavljenih kriterijuma 3. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.6. ali sa jasnim pozitivnim efektom nakon izlaganja kod jedne ţivotinje.0 za crvenilo koţe/eshar ili za edem kod najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje nakon perioda posmatranja od 24. ovog priloga.1. kao što je prikazano u odeljku 3. U okviru kategorije 1 korozivnih supstanci postoje tri podkategorije: podkategorija 1A kod koje se reakcija pojavljuje tokom izlaganja u trajanju od tri minuta i tokom perioda posmatranja od jedan sat. hiperkeratoze. koja je data u ovom prilogu.2.2. i 1. ovog priloga. Rezultati ispitivanja iritativnosti na ţivotinjama mogu biti priliĉno razliĉiti.2.2.1.1. 48 i 72 sata po uklanjanju ispitivane supstance ili. tokom 3 uzastopna dana nakon pojave reakcije koţe.6. hiperplazije i perutanja ili (3) u pojedinim sluĉajevima kada je izraţeno variranje u odgovoru ţivotinja.2. Osnovni kriterijum za klasifikaciju neke supstance kao iritativne za koţu.2.2.2.1.3 i 4.1. i 3.2.2.2.2. Iritacija 3.2. kao i u odeljcima 1.2.2. Osnovni kriterijum za kategorizaciju supstanci koje dovode do iritacije koţe jeste da najmanje dve od tri ispitivane ţivotinje imaju proseĉan intenzitet iritacije koţe izmeĊu 2. Primena podataka koji se odnose na ljude opisana je u odeljcima 3.2.7. Iritativno (2) upala koja traje do kraja perioda posmatranja od 14 dana kod najmanje dve Kategorija 2 ţivotinje.2.2.3. i 1.1.1.2. ovog priloga.1. i 3. Tabela 3.2.

primenjuje se sledeća pretpostavka. u okviru višestepenog pristupa: . MeĊutim. potrebno je ustanoviti da je dobijeni nalaz rezultat izloţenosti hemikaliji. ali je njegov intenzitet manji od vrednosti kriterijuma za pozitivan nalaz.5 ili višu.5. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3."relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj prisutni u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste materije.2. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedine sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša moţe klasifikovati.2. Pri razmatranju ispitivanja neke smeše.2. ispitivana supstanca se klasifikuje kao iritativna ukoliko je kod najmanje jedne od tri ispitivane ţivotinje dobijen jasan nalaz ukljuĉujući oštećenja koja su prisutna do kraja perioda posmatranja od 14 dana.2.3. 3. Kada je inflamacija prisutna do kraja perioda posmatranja kod dve ili više ispitivanih ţivotinja.2.2.3.3. 3.2. pri ĉemu se u obzir uzima strategija ispitivanja i procena podataka za ovu klasu opasnosti.3. 3. a istovremeno su relativno jeftina za izvoĊenje.3. ili pH vrednost jednaku 11. teĉnosti. 3. moraju se sprovesti dodatna ispitivanja na kojima bi se ova pretpostavka potvrdila i to primenom odgovarajućeg validiranog in vitro testa. ove podatke treba iskoristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.2.1.2. prašinu. hiperkeratoze. Posebni kriterijum primenjuje se u sluĉajevima kada postoji jasan iritativni odgovor. ovog priloga). da bi se istovremeno izvršila pravilna klasifikacija i izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. koja daju taĉne rezultate potrebne za klasifikaciju. Smeša se klasifikuje na osnovu kriterijuma koji se odnose na supstance.2. Smeša se smatra korozivnom za koţu (kategorija 1) ako ima pH vrednost jednaku 2 ili niţu.3. Reverzibilnost oštećenja koţe je drugi kriterijum koji se uzima pri proceni reakcije na supstancu koja deluje iritativno. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni svi podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3.1. I drugi nalazi mogu zadovoljiti ovaj kriterijum.3. Za razliku od drugih klasa opasnosti. takva supstanca se klasifikuje kao iritativna za koţu.2. osim ukoliko ne postoji .2.2.3.2.2. u vidu alopecije. Ukoliko razmatrana acido/bazna rezerva ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nemaju korozivno svojstvo uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti.3.1.2.1. Klasifikacija smeša kod nisu dostupni podaci za samu smešu ili za pojedine sastojke smeše 3. hiperplazije i perutanja. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u cilju klasifikacije smeše kao iritativne/korozivne za koţu. 3.1.ispitivane ţivotinje.8. maglu i pare i V/Vza gasove) ili više. kada je to moguće. ovog priloga. npr.1.1.3. struĉnjacima koji vrše klasifikaciju preporuĉuje se da koriste višestepeni pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka kako je dato u kriterijumima za klasifikaciju supstanci kao iritativnih ili korozivnih za koţu (odeljak 3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog iritativnog/korozivnog dejstva na koţu. kod odreĊenih smeša i supstanci postoje i alternativna ispitivanja za utvrĊivanje korozivnog delovanja na koţu. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.

3.3.2.3. i 11.2. jer se smatra da svaki sastojak koji ima iritativno/korozivno dejstvo na koţu doprinosi da i smeša ima ova svojstva.3.3. 3.pretpostavka (npr.1. prema svojoj jaĉini i koncentraciji u kojoj je prisutna.3.2.1. U tom sluĉaju smeša se klasifikuje na osnovu ovih podataka (videti ĉl. koja je data u ovom prilogu daje opšte graniĉne koncentracije koje se koriste za procenu iritativnog/korozivnog delovanja smeše na koţu. Kada se vrši klasifikacija smeše kao iritativne/korozivne za koţu na osnovu podataka koji se odnose na njene sastojke.3.2.3. 9. kada se oĉekuje da se korozivno/iritativno dejstvo nekog sastojka neće ispoljiti kada je njegova koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3.3. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke klasifikovane kao korozivne/iritativne za koţu (kategorija 1 ili 2) koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritatine za koţu Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na .2. ovog priloga) zbog svojih hemijskih svojstava koja ovaj pristup ĉine neprimenjivim. klasifikuje se u kategoriju 1A.2.2. aldehidi.2. Smeša koja sadrţi sastojke koji su korozivni ili iritativni za koţu i koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnog pristupa (Tabela 3.2. neorganske soli. 1B ili 1C ukoliko sadrţi ≥ 1% sastojka klasifikovanog u kategoriju 1A. koja je data u ovom prilogu. 3.3.3. Tabela 3.2.2. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. 3. 3. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze pH vrednost treba uzeti kao kriterijum (videti odeljak 3.1. ali ne i na smešu kao celinu. U drugim sluĉajevima.1. Tada se za utvrĊivanje kvaliteta podataka primenjuje višestepeni pristup.2.6. 1B odnosno 1C ili u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom.2.2. podaci mogu ukazivati da se korozivno/iritativno dejstvo neke supstance neće ispoljiti iako je njena koncentracija u smeši veća od opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabelama 3. 3.3. ali su ipak prisutni u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.4. smeša se klasifikuje u skladu sa tim.2.3.3.2. primenjuje se teorija aditivnosti.3.3.4. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3.2.2. Faktor 10 se koristi za one korozivne sastojke koji su prisutni u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1.5.3.3. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo na koţu) da će neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% biti relevantan za njenu klasifikaciju.3 data je u Tabeli 3. koja je data u ovom prilogu.3.3.2.2.3 i 3.2.3. i 3.5. fenoli i surfaktanti.2.3.2. 10. ovog priloga i ilustrovano na slici 3. 3. U odreĊenim sluĉajevima. 3.3. Tabela 3. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše.4. kao što je dato u odeljku 3.2.2. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da su sastojci korozivni pri koncentraciji manjoj od 1% ili iritativni pri koncentraciji manjoj od 3%.3. ovog pravilnika).2.4.4.2. ovog priloga) zato što je pH vrednost bolji indikator nego koncentracioni limit iz Tabele 3.3.3 i 3. Mora se obratiti posebna paţnja pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze. Smeša se klasifikuje kao korozivna ili iritativna kada zbir koncentracija ovakvih komponenti prelazi koncentracioni limit. imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%.4.

kategorija 2 klasifikaciju smeše: Korozivno za koţu Iritativno za koţu Kategorija 1 Kategorija 2 (videti napomenu) ≥ 5% ≥1% ali <5% ≥10% ≥10% Napomena: Smeša se klasifikuje kao korozivna za koţu kategorije 1A. 1B ili 1C iznosi 5% ili više.2. ili 1C kada zbir koncentracija svih sastojaka smeše koji su klasifikovani kao korozivni kategorije 1A. 1C Iritativno za koţu. pH ≥11. 1B.5 Ostali korozivni (Kategorije 1A. smeša se klasifikuje u kategoriju 1B. koja je data u ovom prilogu. 1B i 1C) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi Ostali iritativni (Kategorija 2) sastojci na koje se aditivnost ne odnosi. 1B. Elementi obeleţavanja za korozivno oštećenje/iritaciju koţe Klasifikacija Kategorija 1A/1B/1C Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka Paţnja H315: Izaziva iritaciju koţe .2. Tabela 3.5.Korozivno za koţu. 1C) + Iritantivno za koţu.4. ali je zbir sastojaka iz kategorija 1A+1B+1C ≥ 5% smeša se klasifikuje u kategoriju 1C. pH ≤2 Baza. ali je zbir sastojaka kategorija 1A+1B ≥ 5%. kategorija 2 (10 x Korozivno za koţu. kategorije 1A. Ukoliko je zbir koncentracija sastojaka kategorije 1A < 5%. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija: ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao korozivna/iritativna za koţu Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Ako je zbir koncentracija sastojaka kategorija 1A+1B < 5%.2. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao korozivne/iritativne za koţu Sastojak: Kiselina.5. kategorije 1A. Tabela 3. 1B.

koje nije potpuno reverzibilno u periodu od 21 dana nakon primene. kao i rezultata validiranih in vitro ispitivanja kako bi se izbegla nepotrebna ispitivanja na ţivotinjama.3.odlaganje 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P260 P264 P280 P301+P330+P331 P303+P361+P353 P363 P304+P340 P310 P321 P305+P351+P338 P405 P405 P264 P280 P302+P352 PP321 PP332+P313 P362 Obaveštenja o merama predostroţnosti . 3. razmatranje odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR). Iritacija oka predstavlja nastanak promena u oku do kojih dolazi nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. koje su potpuno reverzibilne u periodu od 21 dana nakon primene. kombinovanje postojećih podataka o teškim oštećenjima oĉnog tkiva i o iritaciji oka (ukljuĉujući i statistiĉke podatke o dejstvu na ljude i ţivotinje). Prvo se analiziraju podaci dobijeni iz iskustava o izlaganju kod ljudi. Pre bilo kakvog in vivo ispitivanja u vezi sa teškim oštećenjem/iritacijom oka.5 moţe da dovede do teškog oštećenja oka. Preliminarne odluke se ĉesto mogu doneti na osnovu postojećih podataka.3.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. treba pregledati sve postojeće podatke o supstanci. 3. jer ovi podaci direktno pokazuju da li neka supstanca ima efekte na oĉi. Tako npr.1.3. Za ovakve supstance se oĉekuje da imaju znatne efekte na oĉi. U pojedinim sluĉajevima. kao i podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. Pre razmatranja teškog oštećenja/iritacije oka mora se proceniti korozivno dejstvo na koţu kako bi se izbeglo ispitivanje lokalnih efekata na oĉi za .2. Definicije Teško oštećenje oka predstavlja oštećenje tkiva oka ili ozbiljno pogoršanje vida nakon primene ispitivane supstance na spoljašnju površinu oka. naroĉito ako postoji i znaĉajan puferski kapacitet. 3. Pre nego što se pristupi ispitivanju treba uzeti u obzir više faktora koji odreĊuju da li neka supstanca ima potencijal da izazove teško oštećenje ili iritaciju oka. da li neki agens izaziva teško (npr.3.3. ekstremna pH vrednost ≤2 i ≥11. ireverzibilno) oštećenje vida. Teško oštećenje oka/iritacija oka 3. npr.2.3.2. podaci u vezi sa strukturno sliĉnim jedinjenjima dovoljni su za odluĉivanje o opasnosti.2. Ukoliko se supstanca moţe klasifikovati na osnovu ovih podataka ispitivanje nije potrebno.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Sistem klasifikacije supstanci ukljuĉuje višestepeno ispitivanje i pristup proceni.2.3.

2.3. 3. koja je data u ovom prilogu. Supstance se takoĊe klasifikuju u kategoriju 1 ukoliko ispunjavaju kriterijume zamućenja roţnjaĉe ≥3 ili iritis >1. Alternativna in vitro ispitivanja koja su validirana i prihvaćena mogu se koristiti radi klasifikacije (videti ĉlan 4.5 ovog priloga. ali ne na sve parametare. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba uzeti u obzir sve postojeće podatke.1. ovog pravilnika).zapaljenja duţice (iritis) > 1. adheziju. 3.4. kada se primeni u oko jedne ţivotinje.5. zatim na osnovu rezultata ispitivanja iritacije koţe.1.1. panus. Korišćenje podataka dobijenih na osnovu delovanja na ljude razmotreno je u odeljcima 3. kao i trajno zamućenje roţnjaĉe. dovodi do: 1) oštećenja roţnjaĉe. Pod trajnim oštećenjima se smatraju ona oštećenja koja nisu potpuno reverzibilna tokom uobiĉajenog perioda posmatranja od 21 dan.3.2.3. Iako se ovakvi podaci mogu odnositi na procenu pojedinaĉnih parametara u okviru višestepenog pristupa (npr. diskoloraciju roţnjaĉe.1 i 3. Ovo ukljuĉuje ĉetvrti stepen oštećenja roţnjaĉe i druge teške poremećaje (npr.1.3.2. Kriterijumi za ireverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. koja je data u ovom prilogu.6. doneta na bazi iskustva o delovanju supstance na ljude. interferenciju sa funkcijom duţice ili druge efekte koji oštećuju vid.3. u skladu sa kriterijumima datim u Tabeli 3. Tabela 3. kao i validiranih alternativnih metoda. duţice ili konjuktive kod barem jedne ţivotinje za koje se ne oĉekuje da će se povući ili da se neće u potpunosti povući u roku od 21 dan perioda posmatranja i/ili Ireverzibilni efekti na 2) pozitivne reakcije kod najmanje dve od tri ţivotinje.2.5 koji su uoĉeni na Draize testu na kunićima.1. Kad god je moguće treba izbegavati ispitivanja supstanci sa korozivnim ili iritativnim dejstvom na ţivotinjama.6.3.2. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala.2. Prilikom odreĊivanja potrebe za in vivo ispitivanjima iritacije oka treba koristiti sve dostupne podatke o nekoj supstanci.3.2.3.1. kao i u odeljcima 1. destrukcija roţnjaĉe) koji su se pojavili u bilo kom trenutku tokom ispitivanja. i 1. 1.supstance koje deluju korozivno na koţu.3. ali imajući u vidu da svi elementi nisu uvek relevantni za pojedinaĉne sluĉajeve.5 pri ĉemu ove vrednosti predstavljaju proseĉne vrednosti dobijene na osnovu procene 24.2.4. treba primeniti kad god je moguće. pogotovo ako se postojeći podaci odnose na pojedine. i to: oko (Kategorija 1) . 3. Supstance koje imaju potencijal da ozbiljno oštete oĉi klasifikuju se u kategoriju 1 (ireverzibilni efekti na oko). . Ireverzibilni efekti na oko/teška oštećenja oka (kategorija 1) 3.3.1. Višestepeni pristup u proceni inicijalnih podataka. uz napomenu da takva oštećenja obiĉno nisu reverzibilna tokom perioda posmatranja od 21 dan.6.4.3.1. Od primarnog znaĉaja je struĉna procena. jake baze sa ekstremnim pH vrednostima koje se smatraju supstancama sa korozivnim dejstvom). Supstance se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu ispitivanja na ţivotinjama.zamućenja roţnjaĉe ≥ 3 i/ili .1. 3.1. kao što je opisano u Tabeli 3.

3.7. kako bi se izvršila pravilna klasifikacija i istovremeno izbeglo nepotrebno ispitivanje na ţivotinjama. Smatra se da smeša dovodi do korozivnog oštećenja oka (kategorija 1) kada ima pH vrednost ≤ 2.crvenilo konjuktive ≥2 i/ili (Kategorija 2) . 3.3. 2) izraĉunate srednje vrednosti na osnovu procene 24.3.3.7.3.1. Za razliku od drugih klasa opasnosti. Tabela 3.3. treba sprovesti dodatna ispitivanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku i to prvenstveno primenom odgovarajućih validiranih in vitro testova. Kada se razmatra ispitivanje neke smeše. Ova alternativna ispitivanja su jeftina i relativno jednostavna za izvoĊenje.3.2. Smeša se klasifikuje u skladu sa kriterijumima koji vaţe za supstance i na osnovu strategija za ispitivanje i procenu koje se koriste za ove klase opasnosti.3.3. 48 ili 72 sata nakon primene test materijala i koje se u potpunosti povlaĉe tokom perioda posmatranja od 21 dan. ali ima dovoljno podataka koji se odnose na pojedinaĉne sastojke i na sliĉne već ispitane smeše na osnovu kojih se ova smeša . Kriterijumi za reverzibilne efekte na oko Kategorija opasnosti Kriterijumi Ukoliko supstanca. Supstance koje mogu dovesti do reverzibilne iritacije oka klasifikuju se u kategoriju 2 na osnovu rezultata ispitivanja na ţivotinjama i u skladu sa kriterijumima navedenim u Tabeli 3.3. i to: .5.2.1. teško oštećenje oka i/ili iritaciju oka.3. preporuĉuje se da se primeni višestepeni pristup pri utvrĊivanju kvaliteta podataka za klasifikaciju neke supstance u odnosu na svojstvo da izazove korozivno oštećenje koţe.1.2.edem konjuktive ≥2.2.2. koja je data u ovom prilogu. dovodi do: 1) pozitivne reakcije kod najmanje 2 od 3 ţivotinje.7.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Naĉela premošćavanja 3.3.2. 3.2.zapaljenje duţice (iritis) ≥ 1 i/ili oko .1.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. kada se primeni u oko ţivotinje.3. Reverzibilni efekti na oko (Kategorija 2) 3.3. Ukoliko razmatranje acido/bazne rezerve ukazuje da supstanca ili smeša najverovatnije nema potencijal da izazove teško oštećenje oka uprkos niskoj ili visokoj pH vrednosti. Za one supstance kod kojih je izraţena varijabilnost u reakciji ispitivanih ţivotinja ovi podaci se moraju uzeti u obzir pri klasifikaciji.zamućenje roţnjaĉe ≥ 1 i/ili Iritativno za .1. 3. za utvrĊivanje da li neka supstanca ima korozivno dejstvo na koţu postoje i alternativna ispitivanja koja se primenjuju kod odreĊenih tipova supstanci i smeša i koja daju taĉne podatke potrebne za klasifikaciju.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenog korozivnog dejstva na koţu ili potencijala da dovede do teškog oštećenja oka ili iritacije.3. 3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.1.2.0 ili ≥ 11.

fenoli i surfaktanti.3.3. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja iz odeljka 1.3.3.4.3. koja je data u ovom prilogu date su opšte graniĉne koncentracije na osnovu kojih se smeša klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka. Za smeše koje sadrţe jake kiseline ili baze. ovog priloga) pošto je pH vrednost bolji pokazatelj za teško oštećenje oka nego opšta graniĉna koncentracija data u Tabeli 3.3. objedinjeni su u Tabeli 3.3.3.3.3. ovog priloga.3.3. U tabeli 3.3.3.3. koja je data u ovom prilogu.3. 3.3.3.1.2. maglu i pare i V/Vza gasove) ili većoj. U pojedinim sluĉajevima.3. 3. ovog priloga moţda nije primenjiv u ovim sluĉajevima imajući u vidu da ovakve supstance mogu imati korozivno ili iritativno dejstvo ĉak i kada su prisutne u koncentracijama <1%. ukoliko je koncentracija tog sastojka u smeši veća od .3. primenjuje se sledeća pretpostavka. 3. Pri klasifikaciji smeša u odnosu na teško oštećenje oka/iritaciju oka. 3.3 i 3. prašinu.3.3.3. i 3. podaci o odreĊenom sastojku mogu pokazati da se njegovi reverzibilni/ireverzibilni efekti na oko neće ispoljiti kada je koncentracija tog sastojka u smeši veća od opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. kriterijum za klasifikaciju treba da bude pH vrednost (videti odeljak 3.1.3. Faktor 10 se koristi za korozivne supstance kada su one prisutne u koncentraciji ispod opšte graniĉne koncentracije za klasifikaciju u kategoriju 1.3. Smeša koja sadrţi sastojke sa korozivnim/iritativnim dejstvom. osim ukoliko ne postoji razlog (npr.moţe odgovarajuće klasifikovati.3. procena se zasniva na teoriji aditivnosti. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke sastojke smeše 3.3.3.3.3. Smeša se klasifikuje kao smeša koja izaziva teško oštećenje oka ili iritaciju oka kada zbir koncentracija ovakvih sastojaka prelazi graniĉne koncentracije.) zbog hemijskih svojstava koja ĉine ovaj pristup neprimenjivim. Da bi se iskoristili svi raspoloţivi podaci u postupku klasifikacije smeše u klasu opasnosti teško oštećenje oka/iritacija oka. Pristup koji je objašnjen u odeljcima 3. ovog priloga. Posebna paţnja mora se obratiti pri klasifikaciji pojedinih smeša koje sadrţe supstance kao što su kiseline i baze.3.3. 3.3.3.3.2.2. tako da svaki korozivni ili iritativni sastojak doprinosi ukupnim iritativnim ili korozivnim svojstvima smeše srazmerno svojoj jaĉini i koncentraciji. treba da bude klasifikovana u kategoriju 1 za efekte na oko ukoliko sadrţi ≥1% sastojka sa korozivnim dejstvom i u kategoriju 2 kada sadrţi ≥3% sastojka sa iritativnim dejstvom. a koja se ne moţe klasifikovati na osnovu aditivnosti (Tabela 3.3.4.2. u sluĉaju sastojaka koji imaju korozivno dejstvo) da se neki sastojak prisutan u smeši u koncentraciji manjoj od 1% uzme kao relevantan za njenu klasifikaciju. 3.3.3. koja je data u ovom prilogu.4. U drugim sluĉajevima kada se oĉekuje da neki sastojak neće izazvati korozivno oštećenje koţe /iritaciju koţe ili reverzibilne/ireverzibilne efekte na oko. U tim sluĉajevima smešu treba klasifikovati na osnovu ovih podataka.3. ali su prisutne u takvoj koncentraciji koja će doprineti da se smeša klasifikuje kao iritativna.5. kada je to moguće. u okviru višestepenog pristupa: "Relevantni sastojci" smeše su oni koji su u njoj sadrţani u koncentraciji od 1% (m/m za ĉvrste smeše. kada su dostupni podaci koji se odnose na sastojke. Klasifikacija smeša sa sastojcima na koje se ne mogu primeniti kriterijumi iz Tabele 3. neorganske soli.3.4.3. ali ne i na smešu kao celinu.1. 3.3.3.1. aldehidi.3.4.3.3. teĉnosti.

Tabela 3.3.3. 1B.3. koja je data u ovom prilogu. kategorije 1A. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe. kategorija 1) + Efekti na oko. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka u smeši za koje ne vaţi aditivni pristup i koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao opasne za oko Sastojak Kiselina. Ukoliko postoje podaci koji ukazuju da sastojci mogu biti korozivni ili iritativni u koncentraciji od <1% (korozivno) ili <3% (iritativno) smeša se klasifikuje na osnovu tih podataka. 1B.5. 3. Elementi obeleţavanja za teško oštećenje oka / iritaciju oka . odnosno u kategoriju 1 ili 2 za efekte na oko koji imliciraju klasifikaciju smeše u odnosu na efekte na oko (kategorija 1 ili 2) Koncentracija koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Ireverzibilni efekti na Reverzibilni oko efekti na oko Kategorija 1 Kategorija 2 ≥3% ≥1% ali < 3% ≥10% ≥10% ≥ 3% ≥1% ali <3% ≥10% Zbir sastojaka klasifikovanih kao: Efekti na oko. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.3. 1C + Efekti na oko.3. kategorija 1 10 x (Korozivno oštećenje koţe.3. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koji su klasifikovani u kategoriju 1 za korozivno oštećenje koţe. kategorije 1A. kategorija 2 (10 x Efekti na oko.3 i 3. pH ≤2 Baza. ukljuĉujući kiseline i baze Koncentracija ≥1% ≥1% ≥1% ≥3% Smeša klasifikovana kao opasna za oko: Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 1 Kategorija 2 3. kategorija 2 Tabela 3.3. 1B.3. 1C + Efekti na oko.3.3.3. kategorija 1A. 1C Efekti na oko.4.5. treba razmotriti mogućnost ispitivanja same smeše. kategorija 1 ili Korozivno oštećenje koţe.6.4. U tim sluĉajevima. Tabela 3. pH ≥11.5 Ostali korozivni sastojci (Kategorija 1) na koje se aditivnost ne moţe primeniti Ostali iritativni sastojci (Kategorija 2) na koje se aditivnost ne moţe primeniti. pri utvrĊivanju kvaliteta podataka treba primeniti višestepeni pristup.4.opšte graniĉne koncentracije date u Tabelama 3. kategorija 1) + Efekti na oko.

1.5.4. Test procene lokalnih limfnih ĉvorova je izuzetak i direktno meri indukcioni odgovor. Za senzibilizaciju koţe neophodna je faza indukcije jer tokom te faze imuni sistem uĉi da reaguje.4. za provokaciju su potrebni niţi nivoi nego za indukciju. Senzibilizacija respiratornih organa ili koţe odvija se u dve faze: prva faze je faza indukcije imunološke memorije izlaganjem pojedinca alergenu. Dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi se obiĉno procenjuju na osnovu dijagnostiĉkih patch testova. produkcija ćelijskog ili antitelima posredovanog alergijskog odgovora nakon izlaganja alergenu. odgovor koji se meri standardizovanom fazom provokacije. Prediktivni testovi obiĉno slede ovu šemu. 3.1.1.Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost Paţnja H318: H319: Dovodi do teškog oštećenja Dovodi do jake iritacije oka oka P264 P280 P280 P305+P351+P338 P305+P351+P338 P310 P337+P313 3. Senzibilizator respiratornih organa je supstanca ili smeša koja nakon udisanja dovodi do preosetljivosti respiratornih puteva.4. Kod senzibilizacije koţe. 3.1. Druga faza je provokacija. koji tipiĉno ukljuĉuje patch test.6. 3. Senzibilizator koţe je supstanca ili smeša koja dovodi do alergijskog odgovora nakon kontakta sa koţom.4. ovog priloga. Opšti model indukcije koja je praćena provokacijom je zajedniĉki za senzibilizaciju koţe i senzibilizaciju respiratornih organa. Klasa opasnosti Senzibilizacija respiratornih organa/senzibilizacija koţe deli se na: . Odredbe o naĉinu upozoravanja osetljivih osoba na prisustvo nekog alergena u smeši mogu se naći u odeljku 3. Senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koţe 3.4.4.4.3.2. u kojoj je faza indukcije. tj.4.4.1. 3. kao i kod senzibilizacije respiratornih organa.1. 3.4.1. kliniĉki simptomi se tada mogu pojaviti ako je izlaganje alergenu trajalo dovoljno dugo da bi izazvalo vidljivu reakciju na koţi (faza provokacije).4.1. Definicije i opšta razmatranja 3.

za klasifikaciju neke supstance neophodno je razmotriti i sledeće: 1) veliĉinu izloţene populacije.2.1. Kliniĉka slika će.1.2. Dokazi da neka supstanca izaziva specifiĉnu respiratornu preosetljivost obiĉno su zasnovani na iskustvima kod ljudi.4. koţne probe). 3.1. 1.1.2.1. u tim sluĉajevima.1.2.1.1. . Kategorija 1 3.4 i 1. U tom kontekstu. serološke analize). meĊutim imunološki mehanizmi se ne moraju ispoljiti. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2. preosetljivost se obiĉno ispoljava kao astma.1.4. koja je data u ovom prilogu.1.2.3..1. ukazivati na alergijsku reakciju. Primena podataka dobijenih na osnovu iskustva kod ljudi opisana je u odeljcima 1.Senzibilizaciju koţe. ali to mogu biti i druge reakcije preosetljivosti kao što su rinitis.1. .1.2. ovog priloga. 2) stepen izloţenosti. Podaci dobijeni na osnovu iskustava kod ljudi 3. koje takoĊe treba uzeti u obzir. odnosno konjuktivitis i alveolitis. potvrĊeni i drugim dodatnim dokazima koji mogu da ukljuĉuju: . Senzibilizatori respiratornih organa Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.3.in vitro imunološki test (npr. 3.1. Tabela 3. Kada se razmatraju podaci dobijeni na osnovu iskustva kod ljudi.4.1.in vivo imunološki test (npr.4.1. Kriterijumi za senzibilizatore respiratornih organa Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: 1) ako postoje dokazi da ta supstanca kod ljudi dovodi do respiratorne preosetljivosti i/ili 2) ako postoje pozitivni rezultati dobijeni na testu sa ţivotinjama.1.4.4.5.4.4.1.Senzibilizaciju respiratornih organa.. Pomenuti dokazi mogu biti: 1) kliniĉka anamneza i podaci odgovarajućeg testa funkcije pluća u vezi sa izlaganjem nekoj supstanci. 3. .

- studije koje upućuju na druge reakcije preosetljivosti gde imunološki mehanizmi delovanja nisu dokazani, npr. ponovljena blaga iritacija, farmakološki posredovani efekti; - podaci o supstancama sliĉne hemijske strukture koje dovode do respiratorne preosetljivosti; 2) podaci sa jednog ili više bronhijalnih testova provokacije supstancama, na osnovu prihvaćenih procedura za utvrĊivanje specifiĉnih reakcija preosetljivosti. 3.4.2.1.1.4. Kliniĉka anamneza treba da sadrţi, pored medicinskih podataka, i podatke o profesionalnoj anamnezi kako bi se mogla uspostaviti veza izmeĊu izlaganja odreĊenoj supstanci i nastanka respiratorne preosetljivosti. Relevantni podaci treba da sadrţe informacije o postajanju rizika i kod kuće i na radnom mestu, nastanak i razvoj bolesti, porodiĉnu istoriju bolesti i medicinsku anamnezu pacijenta ĉiji se sluĉaj razmatra. Medicinska anamneza treba da sadrţi i podatke o drugim alergijskim reakcijama ili oboljenjima respiratornog trakta od detinjstva, kao i anamnezu o pušenju. 3.4.2.1.1.5. Pozitivni rezultati testa bronhijalne provokacije smatraju se dovoljnim za klasifikaciju neke supstance. Mnoga od gore navedenih ispitivanja su već sprovedena u praksi. 3.4.2.1.2. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.1.2.1. Podaci dobijeni u odgovarajućim ispitivanjima na ţivotinjama(14) koji mogu da ukaţu na potencijal supstance da kod ljudi izazove senzibilizaciju nakon udisanja(15) mogu da sadrţe: - vrednosti imunoglobulina E (IgE) i drugih specifiĉnih imunoloških parametara kod miševa; - specifiĉne plućne odgovore kod zamoraca. ______________ (14) U ovom trenutku, nisu na raspolaganju prihvaćeni modeli testiranja respiratorne preosetljivosti kod ţivotinja. (15) Mehanizmi kojim supstance izazivaju simptome astme još uvek nisu u potpunosti poznati. Iz preventivnih razloga, ovakve supstance se klasifikuju kao senzibilizatori respiratornih organa. Ipak, ako se na osnovu dostupnih podataka ustanovi da ove supstance izazivaju simptome astme samo kod ljudi sa bronhijalnom preosetljivošću, ne treba ih klasifikovati kao senzibilizatore respiratornih organa. 3.4.2.2. Senzibilizatori koţe 3.4.2.2.1. Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu kriterijuma datih u Tabeli 3.4.2. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.2. Kriterijumi za senzibilizatore koţe Kategorija opasnosti Kategorija 1 Kriterijum Supstance se klasifikuju kao senzibilizatori koţe (kategorija 1) na osnovu sledećih kriterijuma: - ako postoje dokazi da kod ljudi ta supstanca moţe dovesti do senzibilizacije nakon kontakta sa koţom na osnovu ispoljene reakcije kod znaĉajnog broja ljudi

ili - ako postoje pozitivni rezultati dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama (specifiĉne kriterijume videti u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga) 3.4.2.2.2. Posebna uputstva 3.4.2.2.2.1. Za klasifikaciju neke supstance kao senzibilizatora koţe potreban je najmanje jedan od sledećih dokaza: 1) pozitivni rezultati patch testa, dobijeni na više od jednoj dermatološkoj klinici; 2) epidemiološke studije koje ukazuju na kontaktni dermatitis izazvan tom supstancom; situacije u kojima visok procenat osoba izloţenih datoj supstanci ispoljava karakteristiĉne simptome treba posmatrati sa posebnom paţnjom, ĉak i kada je broj takvih sluĉajeva mali; 3) pozitivni podaci dobijeni odgovarajućim studijama na ţivotinjama; 4) pozitivni podaci dobijeni u eksperimentalnim studijama na ljudima; 5) dobro dokumentovani sluĉajevi alergijskog kontaktnog dermatitisa dobijeni na više od jedne dermatološke klinike. 3.4.2.2.2.2. Do ovakve klasifikacije dovešće pozitivne reakcije uoĉene kod ljudi ili kod ţivotinja. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama (videti odeljak 3.4.2.2.4. ovog priloga) obiĉno su više pouzdani od podataka o izlaganju ljudi. U sluĉajevima kada postoje podaci iz oba izvora i postoji neslaganje u rezultatima, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost i jednih i drugih podataka, kako bi se izvršila valjana klasifikacija. U najvećem broju sluĉajeva podaci o delovanju neke supstance na ljude u cilju klasifikacije opasnosti nisu dobijeni u kontrolisanim eksperimentima sa dobrovoljcima, nego kao deo procene rizika u cilju potvrde odsustva efekata viĊenih u eksperimentima na ţivotinjama. Pozitivni dokazi o senzibilizaciji koţe kod ljudi obiĉno se izvede iz pojedinaĉnih sluĉajeva ili drugih, manje pouzdanih studija. Podaci koji se odnose na ljude zbog toga se moraju paţljivo proceniti, jer uĉestalost sluĉajeva, pored opasnih svojstava supstance, zavisi i od faktora kao što su okolnosti u kojima je došlo do izlaganja, bioraspoloţivost, individualna predispozicija i preventivne mere koje su preduzete. Negativni nalazi kod ljudi ne mogu se automatski koristiti da negiraju pozitivne rezultate ispitivanja na ţivotinjama. 3.4.2.2.2.3. Ukoliko nijedan od gore navedenih uslova nije ispunjen, supstancu ne treba klasifikovati kao senzibilizator koţe. Ipak, kombinacija dva ili više indikatora senzibilizacije koţe moţe uticati na odluku o klasifikaciji. Tada o klasifikaciji treba odluĉiti razmatranjem svakog sluĉaja pojedinaĉno: 1) izolovane epizode alergijskog kontaktnog dermatitisa; 2) epidemiološke studije ograniĉenog statistiĉkog znaĉaja npr. kada pojedinaĉni sluĉajevi, bias ili sluĉajevi koji odstupaju nisu odbaĉeni sa odgovarajućom pouzdanošću;

3) podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama, sprovedenim u skladu sa postojećim normama, koji ne zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao što je opisano u odeljku 3.4.2.2.4.1. ovog priloga, ali koji su dovoljno blizu granice da se mogu smatrati znaĉajnim za klasifikaciju; 4) pozitivni rezultati dobijeni primenom nestandardnih metoda; 5) pozitivni rezultati na ispitivanjima sa strukturnim analozima. 3.4.2.2.3. Imunološka kontaktna urtikarija (koprivnjaĉa) 3.4.2.2.3.1. Pojedine supstance koje zadovoljavaju kriterijume da budu klasifikovane kao senzibilizatori respiratornih organa mogu uz to uzrokovati imunološku kontaktnu urtikariju (koprivnjaĉu). Zbog toga je potrebno razmotriti i njihovu klasifikaciju kao senzibilizatora koţe i potrebu da se na na etiketi ili u bezbednosni list navede podatak da izazivaju kontaktnu urtikariju uz upotrebu odgovarajućih upozorenja. 3.4.2.2.3.2. Za supstance koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije, ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao senzibilizatori respiratornih organa, treba razmotriti mogućnost klasifikacije kao senzibilizatora koţe. Za sada nema odgovarajućeg modela na ţivotinjama za identifikaciju supstanci koje dovode do pojave imunološke kontaktne urtikarije. Zbog toga se klasifikacija obiĉno zasniva na nalazima kod ljudi, koji će biti sliĉni podacima dobijenim za senzibilizaciju koţe. 3.4.2.2.4. Ispitivanja na ţivotinjama 3.4.2.2.4.1. Kada se koristi test na zamorcima za ispitivanje senzibilizacije koţe sa adjuvansom, pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 30% ispitivanih ţivotinja. Za metodu ispitivanja na zamorcima bez adjuvansa pozitivnom reakcijom se smatra reakcija kod najmanje 15% ispitivanih ţivotinja. Za utvrĊivanje senzibilizacije koţe koristiće se metode koje su opisane u propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili druge metode, pod uslovom da su validirane i da za njihovu upotrebu postoji nauĉna opravdanost.

3.4.3. Kriterijumi za klasifikaciju smeša
3.4.3.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.4.3.1.1. Kada za smeše postoje pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na ljude ili odgovarajuće studije na eksperimentalnim ţivotinjama, kao što je opisano u kriterijumima za supstance, onda se smeša moţe klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka. Pri utvrĊivanju kvaliteta podataka kod smeša treba obratiti paţnju na to da primenjene doze mogu biti takve da se na osnovu dobijenih rezultata ne moţe izvesti nedvosmislen zakljuĉak. 3.4.3.2. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.3.2.1. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njenih svojstava senzibilizacije, ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i podataka o sliĉnim smešama, takvih da se na odgovarajući naĉin okarakterišu opasnosti, ove podatke treba koristiti na osnovu naĉela premošćavanja datih u odeljku 1.1.3. ovog priloga.

3.4.3.3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.4.3.3.1. Smeša se klasifikuje kao senzibilizator respiratornih organa ili koţe kada je barem jedan njen sastojak tako klasifikovan i prisutan u koncentraciji istoj ili većoj od opšte graniĉne koncentracije, kao što je dato u Tabeli 3.4.3. Tabela 3.4.3. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeša koji su klasifikovani kao senzibilizatori koţe ili respiratornih organa, što utiĉe na klasifikaciju smeše Sastojci klasifikovani kao: Koncentracija sastojaka koja utiĉe na klasifikaciju smeše kao: Senzibilizator koţe Senzibilizator respiratornih organa sva fiziĉka stanja ĉvrsto/teĉnost gas ≥0.1% (Napomena 1) ≥1.0% (Napomena 2) ≥0.1% ≥0.1% (Napomena 1) (Napomena 1) ≥1.0% ≥0.2% (Napomena 3) (Napomena 3)

Senzibilizator koţe

Senzibilizator respiratornih organa

Napomena 1: Ova graniĉna koncentracija se obiĉno koristi u sluĉaju kada je potrebno posebno obeleţavanje prema zahtevima datim u Prilogu 6, odeljak 2.10. ovog pravilnika, da bi se zaštitile osobe koje su preosetljive na neki alergen. Bezbednosni list je neophodan za smešu kada ona sadrţi neki sastojak iznad ove koncentracije. Napomena 2: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe. Napomena 3: Graniĉna koncentracija koja se koristi za klasifikaciju smeše u odnosu na senzibilizaciju koţe.

3.4.4. Elementi obeleţavanja
3.4.4.1. Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.4.4. koja je data u ovom prilogu. Tabela 3.4.4. Elementi obeleţavanja za senzibilizaciju respiratornih organa ili koţe Klasifikacija Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1 Senzibilizacija koţe Kategorija 1

GHS piktogram opasnosti

3.1.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .5.5.5.odlaganje P501 P501 3. a koje se mogu preneti na potomstvo.2.2.2.5.5.1.5. Termin "mutacija" se odnosi i na nasledne genetske promene koje se mogu manifestovati na nivou fenotipa. 3. Termini "mutageno" i "mutagen" će se koristiti za supstance i smeše koje dovode do povećanja broja mutacija kod populacije ćelija. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. koja je data u ovom prilogu.1.2.5. Opštiji termini "genotoksiĉnost" i "genotoksiĉno" odnose se na supstance i smeše ili procese koji menjaju strukturu. Tabela 3. astme ili problema sa disanjem P261 P285 P304+P341 P342+P311 Paţnja H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi P261 P272 P280 P302+P352 P333+P313 P321 P363 Obaveštenja o merama predostroţnosti .2. U ovu klasu opasnosti klasifikuju se one supstance koje mogu da dovedu do mutacija germinativnih ćelija kod ljudi. 3. kao što je prikazano u tabeli 3. Rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti obiĉno se uzimaju kao indikatori mutagenih efekata. Mutagenost germinativnih ćelija 3.1.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti . U postupku klasifikacije u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija. sadrţaj informacija ili segregaciju DNK. kao i na promene strukture DNK (ukljuĉujući i specifiĉne promene baznih parova i hromozomske translokacije).reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. supstance se klasifikuju unutar jedne od dve kategorije opasnosti ove klase opasnosti.5. Kriterijumi za mutagenost germinativnih ćelija Kategorija opasnosti Kriterijumi . Pri klasifikaciji supstanci u ovu klasu opasnosti uzimaju u obzir i in vitro ispitivanja mutagenosti ili genotoksiĉnosti i in vivo ispitivanja na somatskim i germinativnim ćelijama sisara.1. ukljuĉujući i one supstance i smeše koje oštećuju DNK interferencijom sa normalnim procesima replikacije ili koje na nefiziološki naĉin (privremeno) utiĉu na replikaciju.1. Definicije i opšta razmatranja 3.1.5. odnosno organizama.Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alegrijskih reakcija.

3. Obrazac. Uzimaju se u obzir i mutageni i/ili genotoksiĉni efekti uoĉeni u in vitro ispitivanjima. ili .3.Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija ili za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.2. Klasifikacija u kategoriju 1B zasniva se na: . ali bez nalaza o prenošenju na potomstvo.2.5.3. Klasifikacija se zasniva na opasnosti. treba razmotriti klasifikaciju u kategoriju 2. Klasifikacija u kategoriju 1A zasniva se na pozitivnim podacima epidemioloških Kategorija studija kod ljudi.1. stoga.5.pozitivnim rezultatima ispitivanja mutagenih efekata na germinativnim ćelijama ljudi. ili .3.aktivnost u poreĊenju sa poznatim mutagenima germinativnih ćelija. povećana frekvencija aneuploidije u spermatozoidima ljudi koji su bili izloţeni dejstvu ove supstance.2.3.5. pa se supstance klasifikuju na osnovu njihovog svojstva da mogu da izazovu mutacije germinativnih ćelija. Klasifikacija u kategoriju 2 zasniva se na: .2. Moguće je ovaj dodatni dokaz izvesti iz in 1B vivo ispitivanja mutagenosti.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja naslednih mutacija germinativnih ćelija sisara.2. Klasifikacija na osnovu naslednih efekata na germinativne ćelije kod ljudi vrši se na osnovu rezultata ispitivanja koji su dobijeni propisanim metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili drugim dobro sprovedenih validiranih ispitivanja. Rezultati ovih ispitivanja ocenjuju . Specifična razmatranja za klasifikaciju supstanci u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija 3.pozitivnom rezultatu in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija sisara u kombinaciji sa nekim dokazima koji ukazuju da supstanca ima potencijal da Kategorija izazove mutacije germinativnih ćelija.5. odnosno genotoksiĉnosti na germinativnim ćelijama ili na osnovu sposobnosti supstance ili njenih metabolita da reaguju sa genetskim materijalom germinativnih ćelija. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati dobijeni u eksperimentima za utvrĊivanje mutegenih/genotoksiĉnih efekata na germinativne i/ili somatske ćelije kod ţivotinja izloţenih dejstvu te supstance.3.in vivo ispitivanjima mutagenosti somatskih ćelija sisara ili Kategorija 2 . a koje imaju i sliĉan odnos hemijska struktura . Supstance koje potencijalno mogu da izazovu nasledne mutacije germinativnih ćelija ljudi. 3. ne obuhvata (kvantitativnu) procenu rizika koji ta supstanca predstavlja.pozitivnim dokazima na osnovu eksperimenata na sisarima i/ili u pojedinim sluĉajevima na osnovu in vitro eksperimenata dobijenih u: . 3. npr. Kategorija 1 Supstance za koje se zna da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.drugim in vivo ispitivanjima genotoksiĉnosti somatskih ćelija zajedno sa pozitivnim rezultatima in vitro ispitivanja mutagenosti. Napomena: Za supstance koje daju pozitivne rezultate u in vitro ispitivanjima mutagenosti kod sisara. 1A Supstance za koje se smatra da dovode do naslednih mutacija germinativnih ćelija ljudi.

ispitivanja reverznih mutacija kod bakterija.in vivo test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama jetre.mikronukleus test kod spermatida. kao što su: .test izmene sestrinskih hromatida (SCE) na ćelijama kostne srţi.3.se na osnovu struĉne procene. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja mutagenosti somatskih ćelija. U cilju klasifikacije treba da bude procenjen i kvalitet svih dostupnih podataka.3. 3. odnosno genotoksiĉnosti germinativnih ćelija.2.5. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vitro ispitivanja mutagenosti. 3.ispitivanja naslednih translokacija kod miša.2.ispitivanja dominantno letalnih mutacija kod glodara i . . 2) za ispitivanja genotoksiĉnosti: .ispitivanja hromozomskih aberacija ćelija kostne srţi sisara. .2.in vitro ispitivanja genskih mutacija kod sisara.7. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja genotoksiĉnosti kod somatskih ćelija. 3.2.in vitro ispitivanja hromozomskih aberacija kod sisara. .3.2. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati in vivo ispitivanja nasledne mutagenosti germinativnih ćelija. kao što su: . .spot test kod miša mikronukleus test na eritrocitima sisara. .8. kao što su: . .3.5.5. 3.3. 3.5.6.ispitivanja hromozomskih aberacija na spermatogonijama sisara.5.test izmene sestrinskih hromatida kod spermatogonija. kao što su: .4. . kao što su: 1) za ispitivanja mutagenosti: .5.test neplanirane sinteze DNK (UDS) na ćelijama testisa. U cilju klasifikacije razmatraju se rezultati ispitivanja mutagenosti.

5. 3.5. mutagen Kategorija 1A.3. mutagen Kategorija 1B. U pojedinim sluĉajevima. dobijeni rezultati treba da budu jasni i nedvosmisleni. mutagen ≥ 0.1. Klasifikacija pojedinaĉnih supstanci zasniva se na struĉnoj proceni i utvrĊivanju kvaliteta svih dostupnih podataka.3. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim smešama (u skladu sa odeljkom 3. 1B ili kategoriju 2 mutagenih supstanci i ako je u njoj prisutan u koncentraciji iznad opštih graniĉnih koncentracija koje su date u Tabeli 3. U takvim sluĉajevima. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. mutagen ≥ 0.3.3.3. uzimajući u obzir dozu i ostale faktore kao što su: trajanje testa.9.5.5.5.0% Sastojak koji je klasifikovan kao: Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m).2. Kada sama smeša nije ispitna radi utvrĊivanja njene mutagenosti za germinativne ćelije.2. koja je data u ovom prilogu. Potrebno je razmotriti i relevantnost puta izlaganja koji je korišćen u studiji u odnosu na put izlaganja ljudi.5. dobro sproveden test.5. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3. podaci dobijeni ispitivanjem smeša mogu se koristiti za klasifikaciju. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2. ovog priloga) tako da je moguće na odgovarajući naĉin okarakterisati .3. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti tako prikazani da se na osnovu njih moţe jasno izvršiti klasifikacija. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao mutageni germinativnih ćelija koje utiĉu na klasifikaciju te smeše Graniĉne koncentracije koje utiĉu na klasifikaciju smeše kao: Kategorija 1A.3.3.1. Dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualnog ponovnog razmatranja.1. mutagen ≥ 1. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa mutagenim svojstvima kada je najmanje jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A. kao i na gasove (V/V).1% Kategorija 2.1. Tabela 3.2.5. period posmatranja.3. 3.3. kada smeše pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom analize pojedinaĉnih sastojaka. U onim situacijama gde je za klasifikaciju korišćen jedan. osetljivost i rezultati statistiĉke analize pri ispitivanju mutagenosti germinativnih ćelija.2.5.1% Kategorija 1B.1.3. Klasifikacija smeša zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima za pojedine sastojke smeše primenom graniĉnih koncentracija za sastojke koji su klasifikovani kao mutageni germinativnih ćelija.3.2. mutagen Kategorija 2.5. 3. Nova.5.1. na odgovarajući naĉin validirana ispitivanja mogu se takoĊe koristiti prilikom utvrĊivanja ukupnog kvaliteta podataka za klasifikaciju. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim sastojcima ili samo o nekim sastojcima smeše 3.

5.5. ovog priloga). 3.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .6.6. hemikalije indukuju genetske promene. supstance mutagene za somatske i/ili germinativne ćelije in vivo mogu potencijalno biti i supstance sa karcinogenim svojstvom (videti odeljak 3. u procesu tumorogeneze kod ljudi i ţivotinja.1.2. ovog priloga. Definicija Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma ili povećava incidencu njegove pojave. Shodno tome.4. 3. Za supstance koje su u dobro sprovedenim ispitivanjima na ţivotinjama izazvale pojavu benignih ili malignih tumora pretpostavlja se ili sumnja da imaju karcinogeno .opasnost smeše. protoonkogena i/ili tumorskih supresor gena somatskih ćelija. Dodatna razmatranja za klasifikaciju Opšte je prihvaćeno da. koja je data u ovom prilogu. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1. Elementi obeleţavanja za mutagenost germinativnih ćelija Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti .prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .6. npr.3.5.odlaganje Opasnost H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 Paţnja H341: Sumnja se da moţe dovesti do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 P308+P313 P405 P501 3.5.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2.3.6.1. Tabela 3.5.3. Karcinogenost 3.

1.6.6. Prilikom klasifikacije u odnosu na karcinogenost.2. KATEGORIJA Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1 za karcinogenost na osnovu 1 epidemioloških podataka i/ ili ispitivanja na ţivotinjama. na osnovu nauĉne procene moţe se opravdati klasifikacija supstance za koju se pretpostavlja da je karcinogena za ljude u kategoriju 1B. ovog priloga 3.2.6. ukoliko se dokaţe da drugi putevi izlaganja nisu od znaĉaja. osim ukoliko postoje dokazi da mehanizam nastajanja tumora nije od znaĉaja za ljude.dejstvo na ljude.eksperimenata na ţivotinjama pri ĉemu postoji dovoljno* dokaza o karcinogenom delovanju na ţivotinje (pa se pretpostavlja da je karcinogen i za ljude).2. Ovakav zakljuĉak moţe biti izveden na osnovu ograniĉenih* dokaza o karcinogenosti u studijama na ljudima ili iz ograniĉenih dokaza o karcinogenosti u ispitivanjima na ţivotinjama. Klasifikacija supstance u kategoriju 2 vrši se na osnovu rezultata ispitivanja njenog dejstva na ljude. Klasifikacija u kategorije 1A i 1B zasniva se na ĉvrstim dokazima i nekim dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. supstance se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti na osnovu ĉvrstine dokaza i dodatnih razmatranja (kvaliteta podataka).2. supstance za koje je poznato da su karcinogene za ljude. Pored toga. Posebna razmatranja za klasifikaciju supstanci kao karcinogenih . Kriterijumi za karcinogenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Poznati karcinogen ili supstanca za koju se pretpostavlja da je karcinogena.6. Supstance za koje se sumnja da su karcinogene za ljude. ukoliko postoje ograniĉeni dokazi o karcinogenosti za ljude i ograniĉeni dokazi o karcinogenom delovanju na eksperimentalne ţivotinje.6. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3. U pojedinim sluĉajevima moţe biti opravdana klasifikacija za specifiĉni put izlaganja.2. nije dovoljna 2 da bi se supstanca klasifikovala u kategoriju 1A ili 1B. Supstanca moţe biti dalje klasifikovana u: Kategoriju 1A. ovog priloga).6. Kategorija 1A: klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima koji se odnose na ljude.2.studija o delovanju na ljude na osnovu kojih se moţe uspostaviti uzroĉnoposlediĉna veza izmeĊu izlaganja ljudi nekoj supstanci i razvoja karcinoma (poznati karcinogen za ljude) ili .6. Takvi dokazi mogu biti izvedeni iz: Kategorija 1B: . klasifikacija je uglavnom bazirana na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. odnosno ţivotinje.1.2. Tabela 3. Kategoriju 1B. ovog priloga). ali kada ĉvrstina tih dokaza zajedno KATEGORIJA sa dodatnim razmatranjima (videti odeljak 3. supstance za koje se pretpostavlja da su karcinogene za ljude.2.2. * napomena: videti odeljak 3.2.4. prilikom razmatranja pojedinaĉnih sluĉajeva. 3.

6. klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . Klasifikacija supstance kao karcinogene vrši se na osnovu podataka dobijenih u pouzdanim.2. 3. recenziranim publikovanim studijama i drugim prihvatljivim podacima.2.6. ali nisu i dovoljni dokazi. konzistentni pozitivni rezultati u nekoliko modela koji se odnose na razliĉite stadijume višestepenog procesa karcinogeneze treba da budu razmatrani u proceni ĉvrstine dokaza za karcinogenost kod ţivotinja.6. 2) Karcinogeno za ţivotinje Karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja moţe se utvrditi primenom konvencionalnih metoda. dok dovoljni dokazi o delovanju na ţivotinje ukazuju na uzroĉno-poslediĉni odnos izmeĊu supstance i povećane incidence tumora. dobijeni u studijama kod ljudi. . prihvaćenim metodama i predviĊeno je da se primenjuje kod supstanci koje imaju svojstvo da izazovu karcinom. 3. Dokazi relevantni za karcinogenost kod eksperimentalnih ţivotinja klasifikuju se u jednu od sledećih kategorija opasnosti: . U odsustvu podataka dobijenih u dugotrajnim konvencionalnim ispitivanjima ili ispitivanjima pojave neoplazija kao konaĉnog efekta.2.2.dovoljni dokazi za karcinogenost: uzroĉno-poslediĉna veza je ustanovljena izmeĊu supstance i povećane incidence malignih neoplazmi kod (1) dve ili više vrsta eksperimentalnih ţivotinja ili (2) dva ili više nezavisnih ispitivanja na jednoj vrsti eksperimentalnih ţivotinja. bias i neusaglašeni rezultati mogu iskljuĉiti sa odgovarajućom pouzdanošću.3.dovoljni dokazi za karcinogenost: mora da bude ustanovljena uzroĉno-poslediĉna veza izmeĊu izlaganja i razvoja karcinoma kod ljudi. Procena se zasniva na svim dostupnim podacima.2. a interpretacija ove uzroĉno-poslediĉne veze smatra se uverljivom. Ĉvrstina dokaza ukljuĉuje evidentiranje tumora kod ljudi i kod ispitivanih ţivotinja i utvrĊivanje stepena statistiĉke znaĉajnosti. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ljude pokazuju da postoji pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja dejstvu neke supstance i karcinoma. Klasifikacija neke supstance kao karcinogene je postupak koji ukljuĉuje dve meĊuzavisne odrednice: procenu ĉvrstine dokaza i razmatranje svih drugih relevantnih podataka za klasifikaciju supstanci sa karcinogenim potencijalom za ĉoveka u odgovarajuću kategoriju opasnosti. ali bez uzroĉno-poslediĉna veze.3. To podrazumeva da je pozitivna korelacija izmeĊu izlaganja i pojave kancera dobijena u studijama u kojima se sluĉajnosti. Ograniĉeni dokazi o delovanju na ţivotinje su podaci koji ukazuju na karcinogeni efekat. sprovedenih u razliĉitom vremenu ili u razliĉitim laboratorijama ili primenom razliĉitih protokola.1.2. International Agency for Reaserch on Cancer-IARC) i to: 1) Karcinogeno za ljude Dokazi relevantni za karcinogenost. Povećanje .ograniĉeni dokazi za karcinogenost: izmeĊu izlaganja i pojave karcinoma postoji pozitivna veza. Termini "dovoljan" i "ograniĉen" u ovom tekstu imaju znaĉenje definisano od strane MeĊunarodne agencije za istraţivanje karcinoma (eng. metoda u kojima se koriste genetski modifikovane ţivotinje i druge in vivo metode koje su zasnovane na jednom ili više kritiĉnih stadijuma karcinogeneze. ali se sluĉajnosti. bias i neusaglašeni rezultati ne mogu iskljuĉiti sa dovoljnom pouzdanošću.2. Dovoljni dokazi o delovanju na ljude pokazuju uzroĉno-poslediĉnu vezu izmeĊu izlaganja ljudi i razvoja karcinoma.

a ne povećanja zabrinutosti.1.2.2. . sprovedenom po principima dobre laboratorijske prakse.6.1. lokalizaciju.2.ograniĉeni dokazi za karcinogenost: podaci ukazuju na karcinogeno dejstvo ali su ograniĉeni pa se definitivan zakljuĉak ne moţe doneti zato što: (1) dokazi o karcinogenosti potiĉu iz samo jednog eksperimenta ili (2) postoje nerešena pitanja vezano za prihvatljivost eksperimentalnog dizajna ili interpretiranje ispitivanja ili (3) supstanca povećava incidencu samo benignih neoplazmi ili lezija sumnjivog neoplastiĉnog potencijala ili (4) dokazi o karcinogenosti potiĉu samo iz ispitivanja koja pokazuju iskljuĉivo promotornu aktivnost u ograniĉenom broju tkiva i organa.6. Relativni znaĉaj koji će biti dat svakom faktoru zavisi od koliĉine i koherentnosti dokaznog materijala svakog od njih pojedinaĉno. Ovi faktori mogu se posmatrati kao oni koji povećavaju ili smanjuju stepen zabrinutosti za karcinogenost kod ljudi. Uopšteno. Ukoliko se u pojedinaĉnoj studiji sprovedenoj na jednoj vrsti i polu. 3. Pored procene ĉvrstine dokaza za karcinogenost. 3. 5) da li do pojave tumora dolazi kod jednog ili oba pola.2. u dobro sprovedenom ispitivanju. . 9) poreĊenje apsorpcije. ali su ovde razmotreni neki od vaţnijih faktora. 3) progresija lezija u maligne oblike. metabolizma i ekskrecije izmeĊu eksperimentalnih ţivotinja i ljudi. 2) više mesta lokalizacije. tip tumora ili starost ţivotinje ili kada postoje jasni nalazi o većem broju mesta lokalizacije.5. ovog priloga)). distribucije. U pojedinim sluĉajevima potrebna su dodatna razmatranja prilikom procene nalaza tumora i drugih faktora. Potpuna lista svih faktora bila bi veoma duga. postoji zahtev za kompletnijim podacima u cilju smanjenja. Dodatna razmatranja (kao deo utvrĊivanja kvaliteta podataka (videti odeljak 1. 4) smanjeno latentno vreme pojave tumora.2. kada se procenjuje stepen potencijalnog karcinogenog delovanja su: 1) tip tumora i postojeći podaci o incidenci. 7) strukturna sliĉnost sa supstancom (supstancama) za koju postoje ĉvrsti dokazi o karcinogenom delovanju.4. 3.6.6. 6) da li do pojave tumora dolazi kod jedne ili više vrsta. ovakvo ispitivanje moglo bi biti razmatrano da se utvrdi da li obezbeĊuje dovoljno dokaza.2.incidence tumora kod oba pola jedne vrste eksperimentalnih ţivotinja. 8) put izlaganja. moţe predstavljati dovoljan dokaz. Neki vaţni faktori koji se mogu uzeti u razmatranje. treba uzeti u obzir brojne druge faktore koji utiĉu na povećanje verovatnoće da neka supstanca bude karcinogena za ljude. maligne neoplazme jave u neoĉekivanom stepenu u odnosu na incidencu.

3. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svim njenim sastojcima ili samo za pojedine sastojke smeše 3.7. Mutagenost: Poznato je da genetski procesi imaju centralnu ulogu u procesu razvoja karcinoma.1% ≥1. ali i na gasove (V/V). karcinogen Kategorija 1B.2.10) mogućnost pojave neoĉekivanih efekata usled visoke toksiĉnosti primenjenih doza. imunosupresija. Supstanca ĉija karcinogenost nije ispitana u odreĊenim sluĉajevima moţe biti klasifikovana u kategorije 1A. Postojanje mutagene aktivnosti in vivo moţe da ukaţe da neka supstanca ima karcinogeni potencijal. Tabela 3. kako je prikazano u Tabeli 3.1.2. npr.2. kao što su odnos njihove strukture i aktivnosti. 3. mitogeneza.6. 3. metaboliti kongenera benzidinskih boja. toksikokinetiĉkih i toksikodinamiĉkih svojstava supstance. 11) mehanizam delovanja i njegova relevantnost za ljude.9.6. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše klasifikovanih kao karcinogeni koja povlaĉi klasifikaciju smeše Sastojak klasifikovan kao: Kategorija 1A. Smešu se klasifikuje kao karcinogena kada je barem jedan od njenih sastojaka klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili u kategoriji 2 karcinogenih supstanci i kada je prisutan u koncentraciji jednakoj ili većoj od odgovarajuće opšte graniĉne koncentracije.6.1% ≥0. karcinogen Napomena: Graniĉne koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (m/m). karcinogen ≥0.0% (Napomena 1) Kategorija 1B.2.6.1. Pri klasifikaciji se mora razmotriti i da li se supstanca resorbuje datim putevima izlaganja ili da li se pojavljuju samo tumori lokalnog karaktera na mestima na kojima je ispitana supstanca primenjena.2.3.2.6. 1B ili kategoriju 2 na osnovu podataka dobijenih za strukturno sliĉnu supstancu i razmatranjem drugih vaţnih faktora kao što je formiranje zajedniĉkih metabolita od znaĉaja.6. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. karcinogen Kategorija 2. kao svi dostupni relevantni podaci o hemijski sliĉnim supstancama.6. mutagenost.1. . karcinogen Kategorija 2. karcinogen Kategorija 1A. kao što su citotoksiĉnost sa stimulacijom rasta.2. 3.6.8.3. koja je data u ovom prilogu.3. Vaţno je da se pri klasifikaciji uzmu u razmatranje sva saznanja koja se tiĉu fiziĉkohemijskih. dok glavni putevi izlaganja ne dovode do karcinogenosti.2.

3. Dokumentacija na osnovu koje je izvršena klasifikacija treba da bude saĉuvana i dostupna radi eventualne revizije na zahtev.3.3. Klasifikacija smeše zasniva se na dostupnim eksperimentalnim podacima dobijenim za pojedinaĉne sastojke smeše klasifikovane kao karcinogene primenom opštih graniĉnih koncentracija.6.1. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.6.4. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja karcinogenosti.6.Napomena 1: Ukoliko je sastojak smeše koji je klasifikovan kao karcinogen kategorije 2 prisutan u koncentraciji ≥ 0.3.6. ali postoji dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim smešama (videti odeljak 3.3.1. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci dobijeni ispitivanjem smeše ukoliko dobijeni efekti nisu uoĉeni kod pojedinaĉnih sastojaka.3. Klasifikacija smeša kada ne postoje podaci za pojedine sastojke smeše ili za samu smešu: Načela premošćavanja 3.3.1.2.2. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.6. 3. ovog priloga.2. 3. period posmatranja. U pojedinim sluĉajevima.6. koja je data u ovom prilogu.6. 3.3. ovog priloga) tako da se stepen njene potencijalne opasnosti moţe odrediti. Elementi obeleţavanja za karcinogenost Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti . Tabela 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. rezultati ispitivanja koji se odnose na smešu kao celinu moraju biti prikazani tako da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su trajanje.3. U takvim sluĉajevima.prevencija Obaveštenja o merama Opasnost Paţnja H350: H351: Moţe da dovede do pojave Sumnja se da moţe da dovede karcinoma (navesti put do pojave karcinoma (navesti izlaganja ukoliko je sa put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) opasnosti) P201 P201 P202 P202 P281 P281 P308+P313 P308+P313 .3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene karcinogenosti. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.1.6.1%.

2) štetni efekti na rast i razvoj potomstva.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti . raĊanje. supstance koje imaju navedene efekte ili smeše koje ih sadrţe. Principi za procenu zdravstvenog rizika po reprodukciju izazvanog izlaganjem dejstvu hemikalija. Toksiĉnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ţenskog pola.1. plodnost.5. . 3.1. štetne efekte na razvoj u pubertetu.predostroţnosti . u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju razlikuju se sledeći efekti: 1) štetni efekti na . seksualno ponašanje. proizvodnju i kretanje gameta. ovog priloga). ishod trudnoće.2. Za potrebe ovog sistema klasifikacije smatra se da poznato izazivanje naslednih genetskih promena kod potomstva spada pod klasu opasnosti Mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3. 2) efekti na ili preko laktacije.3.1.odlaganje P405 P501 P405 P501 3.7. na normalan reproduktivni ciklus. poremećaje muškog i ţenskog reproduktivnog sistema.rast i razvoj. biće klasifikovane kao toksiĉne po reprodukciju sa opštim napomenama o njihovom toksiĉnom efektu. kao i razvojnu toksiĉnost kod potomstva.7. Za potrebe klasifikacije. Toksičnost po reprodukciju 3. prerano reproduktivno sazrevanje ili modifikaciju ostalih funkcija koje zavise od integriteta reproduktivnog sistema. Takav uticaj podrazumeva. 3. ali nije ograniĉen na.1. Definicije i opšta uputstva 3. Za pojedine toksiĉne efekte na reprodukciju ne moţe se jasno utvrditi da li dovode do poremećaja seksualne funkcije i plodnosti ili rasta i razvoja potomstva. Ipak. Toksiĉnost po reprodukciju je podeljena na dva grupe efekata: 1) štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost.7.7.seksualnu funkciju i plodnost ili .reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti . Štetni efekti na seksualnu funkciju i plodnost Ovi efekti predstavljaju dejstvo supstanci koje imaju potencijal da utiĉu na seksualnu funkciju i plodnost.1. Dole navedene definicije preuzete su iz IPCS/EHC Dokumenta broj 225.7.

pre svega.1.7. Supstance za koje se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi. Ova efekti mogu se ispoljiti u bilo kom trenutku ţivota. a posledica su izlaganja roditelja dejstvu supstance pre zaĉeća ili izlaganja potomstva u fazi razvoja pre ili posle roĊenja.2. (2) strukturni poremećaji. supstance se mogu klasifikovati u jednu od dve kategorije opasnosti. U odsustvu drugih toksiĉnih efekata takvi podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj. kako bi se dojilje upozorile na postojanje ove opasnosti preko posebnog obaveštenja.2.7.7.1. 3. ako je moguće.1. Dalja klasifikacija ovakvih supstanci će zavisiti od toga da li su dokazi o njenoj toksiĉnosti zasnovani na podacima o njihovom delovanju na ljude (kategorija 1A) ili na ţivotinje (kategorija 1B). sve do perioda seksualne zrelosti.2. Kategorija 1A Klasifikacija supstanci u kategoriju 1A toksiĉnosti po reprodukciju zasniva se pre svega na dokazima o delovanju supstanci na ljude. bilo pre ili posle roĊenja.7. Toksiĉnost za razvoj se odnosi. kao i muškarce i ţene u reproduktivnom periodu ţivota. U okviru svake kategorije opasnosti odvojeno se razmatraju efekti na seksualnu funkciju i plodnost i efekti na rast i razvoj.1. Klasifikacija supstanci u kategoriju 1B toksiĉnosti po reprodukciju zasnovana je Kategorija 1B na podacima dobijenim u ispitivanjima na ţivotinjama. Štetni efekti na ili preko laktacije su takoĊe ukljuĉeni u toksiĉnost po reprodukciju. Smatra se da klasifikacija u odnosu na toksiĉnost po plod treba da upozori trudnice. Supstance za koje se zna da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.3. ali su za svrhu klasifikacije ovi efekti posebno obraĊeni u odeljak 3. Supstance koje imaju štetno dejstvo na laktaciju posebno se klasifikuju. u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju. Kriterijumi za toksiĉnost po reprodukciju Kategorija Kriterijumi* opasnosti KATEGORIJA Supstance za koje se zna ili se pretpostavlja da imaju toksiĉne efekte na proces 1 reprodukcije kod ljudi. obuhvataju sve efekte koji imaju uticaj na normalan razvoj ploda.1. u najširem smislu. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 toksiĉnosti po reprodukciju kada se pouzdano zna da su imale štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj kod ljudi ili kada na osnovu ispitivanja na ţivotinjama postoje jasni dokazi potkrepljeni i drugim podacima. Glavne posledice toksiĉnosti za rast i razvoj su: (1) smrt ploda.7.5. (3) poremećaji rasta i (4) funkcionalni poremećaji. Štetni efekti na rast i razvoj Toksiĉni efekti na rast i razvoj.7. Za potrebe klasifikacije. koji ukazuju na to da supstanca ima svojstvo da utiĉe na reprodukciju kod ljudi. na štetne efekte tokom trudnoće ili na one koji su posledica izlaganja roditelja.2.1.7. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2. 3. ovog priloga. Kategorije opasnosti 3.4. Tabela 3. Ukoliko se ovi .1.

ovog priloga). Ove supstance se klasifikuju u odnosu na efekte na ili preko laktacije na osnovu: 1) dokaza kod ljudi koji ukazuju na opasnost po odojĉad tokom perioda laktacije i/ili 2) rezultata studija sprovedenih na jednoj ili dve generacije ţivotinja koji pruţaju jasne dokaze da te supstance ostvaruju štetne efekte na potomstvo preko majĉinog mleka ili da imaju štetne efekte na kvalitet mleka i/ili 3) ispitivanja apsorpcije.1. a koja ukazuju da postoji verovatnoća da se takva supstanca naĊe u majĉinom mleku u toksiĉnim koncentracijama. klasifikuju se i obeleţavaju tako da se ukaţe na opasnost po odojĉad.1. Efekti na ili preko laktacije izdvojeni su u posebnu kategoriju opasnosti u okviru klase opasnosti Toksiĉnost po reprodukciju.1. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju odnosi se na one supstance koje imaju specifiĉno svojstvo da dovedu do štetnog . Kriterijumi za klasifikaciju u odnosu na efekte na ili preko laktacije su sledeći: Supstance koje organizam ţene apsorbuje. Ukoliko su poznati mehanizmi delovanja koji dovode u sumnju relevantnost efekata na ljude.2. 3.7. distribucije i izluĉivanja. gore navedenih. koji ukazuju na njihov štetan efekat na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj i kada ti dokazi nisu dovoljni da KATEGORIJA bi se takva supstanca klasifikovala u kategoriju 1. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.1. Osnove klasifikacije 3. Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti za efekte na ili preko laktacije. Napomena*: Supstance koje svoje efekte ostvaruju na ili preko laktacije klasifikuju se u posebnu kategoriju opasnosti na osnovu kriterijuma koji su dati u odeljku 3.2.2. Ukoliko ne postoje 2 zadovoljavajući dokazi o delovanju supstance. Podaci treba da pruţe jasne dokaze o štetnom efektu supstance na seksualnu funkciju i plodnost ili na rast i razvoj ploda u odsustvu drugih toksiĉnih efekata ili ukoliko imaju i druge toksiĉne efekte. ovog priloga. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 toksiĉnosti po reprodukciju kada postoje dokazi o njihovom delovanju na ljude ili eksperimentalne ţivotinje. potkrepljeni i drugim podacima ako je moguće.7.1. a koje mogu uticati na laktaciju ili se mogu izluĉiti mlekom (ukljuĉujući i metabolite) u koliĉinama koje predstavljaju rizik po odojĉad. 3. ne smeju se posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica tih drugih toksiĉnih efekata. Uoĉeno je da za mnoge supstance ne postoje podaci o njihovom potencijalu da izazovu štetne efekte na potomstvo preko laktacije. Klasifikacija se vrši na osnovu odgovarajućih kriterijuma.7.2. i procene kvaliteta podataka (odeljak 1.2.2.2. štetan efekat na reprodukciju se ne sme posmatrati kao sekundarna nespecifiĉna posledica dejstva drugih toksiĉnih efekata. Supstance za koje se sumnja da imaju toksiĉne efekte na proces reprodukcije kod ljudi.2. prikladnija je klasifikacija u kategoriju 2.efekti javljaju zajedno sa drugim toksiĉnim efektima na reprodukciju. Napomena:. metabolizma.7.

Pri proceni toksiĉnih efekata na rast i razvoj potomstva potrebno je uzeti u obzir i toksiĉnost po majku (odeljak 3.2. Ukoliko je u ovim ispitivanjima nedvosmisleno pokazano da mehanizam dejstva i put izlaganja supstance nisu relevantni za ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike takve da je sigurno da štetna svojstva supstance neće uticati na ljude. Samo jedna studija izvedena prema principima dobre nauĉne prakse sa statistiĉki ili biološki znaĉajnim pozitivnim rezultatima moţe da opravda klasifikaciju (videti odeljak 3. zajedno sa rezultatima subhroniĉnih i hroniĉnih.2. Toksikokinetiĉka ispitivanja na ljudima i ţivotinjama. specifiĉna ispitivanja toksiĉnosti po reprodukciju na ţivotinjama. ovog priloga). potrebno je uzeti u obzir i podatke o hemijski sliĉnim supstancama. kategoriju 1B ili kategoriju 2. Manje pouzdane podatke koji potiĉu iz zapaţanja na ljudima treba zameniti odgovarajućim podacima iz ispitivanja na ţivotinjama i razmotriti njihovu klasifikaciju u kategoriju 1B. Osnova za klasifikaciju u kategoriju 1A jeste pouzdan dokaz o štetnim efektima na reprodukciju ljudi.2. ovog priloga) 3. ovog priloga).3.2. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih po reprodukciju vrši se na osnovu procene kvaliteta podataka (odeljak 1. nivo statistiĉkog znaĉaja za razlike izmeĊu grupa.7.2. 3. kategorija 1B za efekte na seksualnu funkciju i plodnost i kategorija 2 za rast i razvoj) onda na etiketi treba da budu prikazana oba obaveštenja o opasnosti. Klasifikacija ovih supstanci vrši se u odgovarajuće kategorije opasnosti po sledećem redosledu: kategorija 1A.7. kategorija 2 i dodatna kategorija za efekte na i preko laktacije.1.7.3. dobro dokumentovani prikazi sluĉajeva kod ljudi. 3.1. I pozitivni i negativni rezultati se uzimaju u obzir pri proceni kvaliteta podataka.3. znaĉaj ispitivanog puta izlaganja kod ljudi i postojanje grešaka (bias). kao što su: kvalitet ispitivanja. Na znaĉaj podataka utiĉu razliĉiti ĉinioci.2.2.3. postojanje eksperimentalnih dokaza na ţivotinjama o toksiĉnosti po majku.2. konzistentnost rezultata. iako je u eksperimentalnim uslovima supstanca imala štetne efekte na ţivotinjama. ovu supstancu ne treba klasifikovati.efekta na reprodukciju. kao što su epidemiološke studije.7. rezultati ispitivanja mesta i mehanizma ili naĉina dejstva supstance mogu da pruţe relevantne podatke koji utiĉu na smanjenje ili povećanje zabrinutosti zbog njihove štetnosti po zdravlje ljudi.7. odgovarajuću procenu rezultata i procenu mogućih sistemskih grešaka (bias) ili dodatnih faktora (konfaundera).2.7.2.4.1.3. 3. broja ciljnih pokazatelja na kojima je uoĉena promena.7. priroda i stepen efekata. kategorija 1B. kao i rezultatima specifiĉnih ispitivanja na ţivotinjama koji obezbeĊuju relevantne podatke o toksiĉnosti po reproduktivne i odgovarajuće endokrine organe. Najbolje bi bilo da dokazi na kojima se zasniva ovakva klasifikacija potiĉu iz dobro sprovedenih epidemioloških studija koje podrazumevaju odgovarajuću kontrolnu grupu. a ne na supstance koje takav efekat imaju samo kao nespecifiĉnu sekundarnu posledicu drugih toksiĉnih efekata.2. Klasifikacija u dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije razmatra se bez obzira na klasifikaciju u kategoriju 1A. . Ukoliko supstanca zadovoljava kriterijume za klasifikaciju u obe glavne kategorije opasnosti (npr.2. Ako su podaci o supstanci oskudni. UtvrĎivanje kvaliteta podataka 3. To znaĉi da se svi dostupni podaci koji se odnose na toksiĉnost po reprodukciju razmatraju zajedno.

3. Kako bi se došlo do pravilnih zakljuĉaka o klasifikaciji supstance potrebno je najpre ispitati uticaj neke supstance na embrion/fetus. pa oni ostaju bez hrane i umiru.3. kod ţenke moţe doći do pojave takve iscrpljenosti da je ona nesposobna da odgaja i doji mladunce.2.7. a zatim proceniti toksiĉne efekte na majku. mogu primetiti prilikom pregleda skeleta. Toksičnost po majku 3. zajedno sa drugim faktorima koji su mogli da utiĉu na pojavu takvih efekata. Ograniĉen broj studija koje su sprovedene sa ciljem da se ustanovi veza izmeĊu toksiĉnosti po majku i uticaja na razvoj ploda nisu uspele .3.1.7. ukoliko je supstanca veoma toksiĉna.7.7. pa tek onda pristupiti ispitivanju posledica toksiĉnosti po majku. kao i ostalih ĉinilaca koji su mogli imati uticaja na pojavu ovakvih efekata. Struĉna procena pri utvrĊivanju kvaliteta podataka koji ukazuju na udeo toksiĉnosti po majku u toksiĉnom efektu neke supstance je kljuĉna u klasifikaciji te supstance prema toksiĉnim efektima na rast i razvoj.7. u sklopu utvrĊivanja kvaliteta podataka o štetnosti neke supstance.2.4. u zavisnosti od toga da li je uzroĉno-poslediĉna veza uspostavljena ili odbaĉena. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉajevima kada su uticaji na mladunce znaĉajni. vaţno je odrediti da li je toksiĉno delovanje supstance na rast i razvoj posledica specifiĉnog mehanizma prenosa toksiĉnosti sa intoksikovane majke na mladunce ili nespecifiĉnog. sekundarnih mehanizama i dovodi do pojave efekata kao što su smanjena teţina fetusa.2.4. Najbolje je najpre razmotriti štetne efekte na embrion/fetus. ne mora se obavezno klasifikovati. moţe se reći da toksiĉnost po majku. ukoliko se toksiĉnost za rast i razvoj pojavi zajedno sa drugim toksiĉnim dejstvima kod ţenke.4.7. Ukoliko se pouzdano utvrdi da su efekti na embrion/fetus posledica iskljuĉivo sekundarnih. Prilikom tumaĉenja uticaja supstance na rast i razvoj u cilju njene klasifikacije kao supstance koja remeti rast i razvoj treba uzeti u obzir i moguć uticaj toksiĉnosti po majku. treba u što većoj meri proceniti moguća opšta toksiĉna dejstva neke supstance.4. Na osnovu postojećih podataka. na primer. nespecifiĉnih efekata. U pojedinim situacijama toksiĉno delovanje supstance na proces reprodukcije se odbacuje zato što su toksiĉni efekti posledica sekundarnih efekata toksiĉnosti po majku.2. utiĉe na razvoj ploda preko nespecifiĉnih. sekundarnog mehanizma. a koje se. Ovo je veoma sloţena odluka zbog neutvrĊene veze izmeĊu toksiĉnosti po majku i njenog uticaja na rast i razvoj. Efekte na rast i razvoj koji se posmatraju pri primeni doza koje dovode do trovanja majke ne treba automatski odbaciti. manje promene u proprocijama koje se uobiĉajeno prate kod ploda. Ipak.2.3. Na primer. 3. Tokom razvoja jedinke in utero i tokom rane faze postnatalnog razvoja mogu postojati toksiĉni uticaji koji se prenose sa majke bilo kroz nespecifiĉne mehanizme koji su povezani sa stresom i narušavanjem homeostaze u majĉinom organizmu ili kroz specifiĉne mehanizme kada intoksikovana majka prenosi toksiĉnost na svoje mladunce. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama trebalo bi u idealnim uslovima da obezbede dokaze o specifiĉnom toksiĉnom delovanju na reprodukciju u odsustvu drugih sistemskih toksiĉnih efekata. ovi podaci se ne uzimaju u obzir u postupku klasifikacije prema toksiĉnosti po majku. Ova dejstva ukljuĉuju manje promene u parametrima sperme ili pojavu spontanih poremećaja kod ploda.2. Ovakva dejstva treba prihvatiti od sluĉaja do sluĉaja. 3.5. zakasnelo okoštavanje. 3. ili teţine ploda ili u vidu manjih promena tokom rasta i razvoja posle roĊenja. ireverzibilni efekti kao što su strukturne malformacije.3.3. npr. kao što je stres majke ili poremećaj homeostaze. Ukoliko su na raspolaganju odgovarajući podaci. moguća resorpcija i odreĊene malformacije kod pojedinih vrsta ţivotinja. Ukoliko se u pojedinim ispitivanjima toksiĉnosti po reprodukciju na eksperimentalnim ţivotinjama pokaţe da supstanca ima slabo toksiĉno dejstvo.2. u zavisnosti od teţine.

ukoliko je relevantno (praćenje da li postoji znaĉajno povećanje u uzimanju hrane i vode kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu moţe znaĉajno uticati na procenu toksiĉnih efekata neke supstance po gravidne ţenke.2. . Klasifikaciju supstance ne treba izvršiti u sluĉajevima manjih razvojnih promena kada se javljaju samo manje smanjenje teţine fetusa/mladunaca ili zakasnelo okoštavanje koje je u tesnoj vezi sa toksiĉnošću po majku. znaĉajni funkcionalni nedostaci posle roĊenja.7. U takvim sluĉajevima treba razmisliti o klasifikaciji takve supstance u kategoriju 2.Telesna masa i promena telesne mase (podatke o promenama telesne mase i/ili promeni prilagoĊene telesne mase treba.Smrtnost majki (povećana smrtnost meĊu ispitivanim ţenkama prestavlja dokaz o toksiĉnosti po majku ukoliko je ovo povećanje mortaliteta dozno zavisno i ako se moţe pripisati sistemskoj toksiĉnosti testirane supstance. oploĊenih ţenki/broj parenja x100). kod zeĉeva povećanje telesne teţine nije pouzdan pokazatelj toksiĉnosti po majku jer su odstupanja u telesnoj teţini tokom graviditeta kod zeĉeva uobiĉajena). umanjena za teţinu gravidne materice (sa plodom/plodovima moţe da pokaţe da li je došlo do promene teţine kod ţenke ili njene materice. npr. . pogotovo kada se ispitivana supstanca daje preko hrane ili vode. 3. Neki od pokazatelja za procenu toksiĉnosti po majku su: .4.3. pre nego u kategoriju 1.Indeks plodnosti (br. onda toksiĉni uticaj na postnatalni razvoj treba smatrati iskljuĉivo posledicom toksiĉnosti po majku i ovu supstancu ne treba klasifikovati kao supstancu sa toksiĉnim efektima na rast i razvoj ploda. polno zrelih muţjaka/broj sparenih ţivotinja x100).(16) . treba da budu procenjeni na osnovu njihove statistiĉke ili biološke znaĉajnosti kao i na osnovu odnosa doza-odgovor.4. Podaci o pokazateljima za procenu toksiĉnosti po majku. smrtnost gravidnih ţenki iznad 10% smatra se prekomernom i podatke za tu dozu ne bi trebalo uzimati u obzir za dalju procenu). klasifikaciju supstance treba sprovesti ukoliko su kod mladunaca primećeni znaĉajni toksiĉni efekti. Promene u koliĉini hrane ili vode koja se unosi treba posmatrati u vezi sa promenama telesne mase gravidnih ţenki kada se utvrĊuje da li primećeni efekti predstavljaju posledicu intoksikacije ili ukusa ispitivanog materijala u hrani ili vodi. Pored toga. ponovljivu vezu kod odreĊene vrste.7. Klasifikacija supstanci koje imaju štetan efekat na rast i razvoj samo preko toksiĉnosti po majku ne treba automatski da se prekine. ĉak iako je dokazan specifiĉan mehanizam kojim se toksiĉnost prenosi sa majke.4. Izraĉunavanje prilagoĊene promene srednje vrednosti telesne mase kod ţenke.). osim ukoliko se od sluĉaja do sluĉaja moţe dokazati da je uticaj na rast i razvoj sekundarna posledica toksiĉnosti po majku. .da pokaţu doslednu.Indeks parenja (br. Kada je posledica toksiĉnog delovanja supstance smrt majke ili takva iscrpljenost da ona više ne moţe da doji svoje mladunce. Uticaji na rast i razvoj koji se javljaju u prisustvu toksiĉnosti po majku smatraju se jasnim dokazom toksiĉnog efekta supstance na rast i razvoj pre i posle roĊenja. ireverzibilni efekti kao što su strukturne promene. smrt embriona/fetusa. 3.Uzimanje vode i hrane. kada takvi podaci postoje. ukljuĉiti u podatke koji se koriste za procenu toksiĉnih efekata neke supstance na majku. ako su na raspolaganju. . .2.Trajanje graviditeta (ukoliko je moguće izraĉunati). koja predstavlja razliku izmeĊu telesne mase pre graviditeta i telesne mase tokom graviditeta kada je nastupila promena.

OECD vodiĉ za ispitivanje 414) i metode za ispitivanje toksiĉnosti na jednoj ili dve generacije (npr. supstancu ne treba klasifikovati. Postoje mnoge meĊunarodno priznate metode ispitivanja koje obuhvataju metode za ispitivanje toksiĉnosti po rast i razvoj (npr. uoĉeni pri kratkotrajnim ili dugotrajnim ponavljanim dozama u ispitivanjima toksiĉnosti. 3.5. OECD vodiĉ za ispitivanje 415.2. 3. stepen i trajanje kliniĉkih znakova. iznemoglost.5.2. odnos teţine tela prema teţini pojedinih organa ili odnos teţine organa i teţine mozga. Najbolje je da se u testovima na ţivotinjama koriste odgovarajući putevi izlaganja supstanci koji imaju sliĉnosti sa mogućim putem izlaganja ljudi.5. 416).5. . mogu biti korišćeni kao osnova za klasifikaciju. ukljuĉujući i apsolutnu teţinu organa. Oni mogu ukljuĉivati patoanatomske i patohistološke podatke ili podatke o teţini organa.2. hematološke i biohemijske nalaze (praćenje povećane uĉestalosti pojave znaĉajnih kliniĉkih znakova trovanja kod ispitivanih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu je korisno kod procene toksiĉnih efekata neke supstance po majku. mada se rezultati ovakvih ispitivanja smatraju manje pouzdanim u odnosu na one koji su dobijeni potpunim ispitivanjem. to se smatra dokazom toksiĉnosti po majku). Rezultati skrining testova (npr.7. 3. mora se koristiti struĉno mišljenje za procenu da li su podaci odgovarajući. uĉestalost. povećanu aktivnost. npr.4.7.7.7. Klasifikaciji mogu doprineti dokazi dobijeni u in vitro testovima ili testovima na organizmima koji nisu sisari i izvedeni iz testova sa sliĉnim supstancama na osnovu veze strukture i aktivnosti (SAR). U praksi. Kada postoje i histopatološki nalazi zahvaćenih organa koji ukazuju na znatne promene tih organa kod ispitivanih gravidnih ţenki u odnosu na kontrolnu grupu.).skrining testovi toksiĉnosti po reprodukciju ili rast i razvoj i 422 . Ukoliko ova ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da se mehanizam i naĉin dejstva supstance ne odnose na ljude ili ako su toksikokinetiĉke razlike tako jasne da je sigurno da se opasna svojstva supstance neće ispoljiti kod ljudi. gubitak refleksa uspravljanja. Ukoliko ovakva ispitivanja treba da predstavljaju osnovu za procenu toksiĉnosti za majku.7.5.2. prestanak pokretljivosti (ataksija) ili oteţano disanje. U svim ovakvim sluĉajevima. 3. 3. . za koje se proceni da remete reproduktivnu funkciju i koje se pojavljuju u odsustvu znaĉajne opšte toksiĉnosti.. markere.2. Podaci dobijeni eksperimentalnim putem i ispitivanjem na ţivotinjama 3. odnosno ozbiljnost post mortem nalaza moţe biti pokazatelj trovanja gravidnih ţenki.2. kada se odreĊuje toksiĉnost po reprodukciju.3. Štetni efekti ili promene. histopatološke promene na polnim ţlezdama. ponovljenim dozama sa skrining testovima toksiĉnosti po reprodukciju kroz rast i razvoj) mogu takoĊe da se koriste za potvrdu klasifikacije. onda u studijama obavezno treba da budu navedeni tipovi.Post mortem podaci (povećana uĉestalost.1. ________________ (16) Smatra se da na vrednosti indeksa parenja i indeksa plodnosti mogu uticati i muţjaci.Kliniĉke procene.5. obiĉno se koristi peroralni unos i ovakva ispitivanja su obiĉno pogodna za procenu rizika od toksiĉnog efekta na proces reprodukcije. Kliniĉki znaci trovanja majki podrazumevaju: komu.7.2.studije toksiĉnosti kombinovanim.5. iako je u eksperimentalnim uslovima takva supstanca pokazala štetne efekte na reprodukciju eksperimentalnih ţivotinja. ukljuĉujući kliniĉke znake. OECD vodiĉ 421 . Neodgovarajući podaci ne mogu se koristiti kao osnova za klasifikaciju.

dok se u drugim nailazi na preporuku da se po potrebi primene veće doze ako je oĉekivano izlaganje ljudi veće od odgovarajuće granice izloţenosti.5. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. 3. što dovodi do izloţenosti reproduktivnih organa nerealno visokim dozama ispitivane supstance.2. utvrĊivanje specifiĉnih graniĉnih doza moţe biti neodgovarajuće u sluĉajevima kada su ljudi osetljiviji na efekte neke supstance od ispitivanih ţivotinja. 3. Štetni efekti na proces reprodukcije koji se uoĉavaju samo kod primene visokih doza u ispitivanju na ţivotinjama (ukljuĉujući i ona kod kojih dolazi do pojave iznemoglosti. ukljuĉujući i njihovu iritaciju.7. zahvaljujući toksikokinetiĉkim razlikama meĊu vrstama.5. npr. Opšte graniĉne koncentracije sastojaka smeše koja su klasifikovani kao toksiĉni po reprodukciju ili se njihovi toksiĉni efekti ispoljavaju na ili preko laktacije što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Dodatna Kategorija 1A. za dodatnu kategoriju za efekte na ili preko laktacije. Postoji opšta saglasnost oko graniĉne doze iznad koje se nastupanje štetnog efekta smatra da je van kriterijuma za klasifikaciju.7. 3. npr. povećane smrtnosti) ne znaĉe da će ta supstanca biti klasifikovana. Pored toga. 3.3.3. ovog priloga. osim u sluĉaju kada oĉekivani humani odgovor ukazuje da je potrebna veća doza.5. teţih oblika gubitka apetita. što bi ukazalo da je klasifikacija potrebna.4. Tabela 3.7.2.7.1. u OECD uputstvu za ispitivanje toksiĉnosti pri ponovljenom doziranju peroralno preporuĉuje se graniĉna doza od 1000 mg/kg. Ispitivanja u kojima se supstanca unosi intravenski ili intraperitonealno. osim ukoliko ne postoje i drugi podaci. Kategorija 1B.2.3. moraju se objasniti sa posebnim oprezom.7. a prisutan je u smeši u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3. 3.7.3.1.7.7.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3. Smešu treba klasifikovati kao toksiĉnu po reprodukciju ako se najmanje jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1A ili 1B ili kategoriju 2 supstanci sa toksiĉnim efektom na reprodukciju i ako je taj sastojak smeše prisutan u koncentraciji iznad opšte graniĉne koncentracije iz Tabele 3.3.8.7.7.5.1. Da li će "graniĉna doza" biti data ili ne zavisi od metode koja se koristi u ispitivanju. Kategorija 2. Smešu treba klasifikovati kao onu koja toksiĉnost ispoljava na ili preko laktacije ukoliko je najmanje jedan njen sastojak tako klasifikovan. toksiko-kinetiĉki koji upućuju na to da bi ljudi mogli biti podloţniji njenom delovanju nego ţivotinje.2.2. kategorija za toksiĉnost po toksiĉnost po toksiĉnost po efekte na ili preko reprodukciju reprodukciju reprodukciju laktacije Klasifikacija sastojka .2. U pojedinim uputstvima za izvoĊenje ispitivanja navedene su graniĉne doze.9.7. a ovakva ispitivanja sama po sebi nisu osnova za klasifikaciju. Za dalja uputstva u ovoj oblasti pogledati odeljak 3.2.6.1.7.7. ili izaziva lokalna oštećenja ovih organa. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1A ili 1B ili za kategoriju 2.

3.Kategorija 1A.7. Elementi obeleţavanja za toksiĉnost po reprodukciju Klasifikacija Kategorija 1A/1B Kategorija 2 Dodatno obeleţavanje za supstance koje .0% (Napomena 1) ≥0. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 1B. kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene toksiĉnosti po reprodukciju. U skladu sa odredbama odeljka 3. 3.1. toksiĉnost po reprodukciju Dodatna kategorija za efekte na ili preko laktacije ≥0.4. Tabela 3. osetljivost i statistiĉka analiza ispitivanja reproduktivnog sistema. Rezultati ispitivanja koji se odnose na samu smešu kao celinu moraju da budu prikazani tako da je jasno da se na osnovu njih moţe izvršiti klasifikacija i to uzimajući u obzir dozu i druge faktore kao što su: trajanje. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.2.3% (Napomena 1) ≥3.7.7.3.3.1. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3. ali postoji dovoljno podataka koji se tiĉu pojedinaĉnih sastojaka i sliĉnih testiranih smeša tako da se stepen moguće opasnosti moţe pravilno odrediti. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.7. za klasifikaciju se mogu koristiti podaci o smešama dobijeni u ispitivanjima kada one pokazuju efekte koji nisu uoĉeni prilikom ispitivanja pojedinaĉnih sastojaka.3. ove podatke treba koristiti na osnovu pravila za premošćavanje datih u odeljku 1.3% (Napomena 1) ≥0. toksiĉnost po reprodukciju Kategorija 2. posmatranje.1 %. Napomena 2: Ukoliko je sastojak iz smeše sa toksiĉnim dejstvom na reprodukciju iz kategorije 1 ili 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 0.1.7.3% Napomena 1: Koncentracije navedene u ovoj tabeli odnose se na supstance u ĉvrstom i teĉnom stanju (teţinske jedinice). 3. koja je data u ovom prilogu.3.3.3. Odgovarajuća dokumentacija koja prati odluku o klasifikaciji treba da bude saĉuvana i dostupna u sluĉaju da je potrebna naknadna provera odluke.7.3. U pojedinim sluĉajevima.2.3. 3. ovog priloga.1. ali i na gasove (zapreminske jedinice).7.3.7. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.2.

Definicija i opšta uputstva 3. do 3. i odeljku 3.8.8.1.jednokratna izloţenost predstavlja specifiĉna.7.jednokratna izloţenost 3.svoje štetno dejstvo ispoljavaju na ili preko laktacije GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P201 P202 P281 Nema GHS piktograma opasnosti Paţnja Nema reĉi upozorenja H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne H362: efekte ako su poznati) Moţe da ima štetno (navesti put izlaganja dejstvo na odojĉad ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovede do opasnosti) P201 P201 P260 P202 P263 P281 P264 P270 P308+P313 P308+P313 Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P308+P313 P405 P405 P501 P501 3.1. a nisu obraĊeni u odeljcima 3.6. trenutno ili sa odloţenim dejstvom.2. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje ljudi koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa prolazno ili trajno. ovog priloga (videti odeljak 3.8. ovog priloga).1. neletalna dejstva na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti supstanci ili smeši. Specifična toksičnost za ciljni organ .8. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .8.1. .10.1. Klasifikacija supstanci ili smeša kao specifiĉno toksiĉnih za ciljni organ (jednokratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni. 3.1.

1. već i opšte promene manjeg intenziteta koje zahvataju više organa.8. ovog priloga).8. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od njihove prirode i efekata koje izazivaju (tabela 3. koji su relevantni za zdravlje ljudi. 5) mutagenost germinativnih ćelija (odeljak 3.7. 3.8.1.1.1.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .9. kategorija 1 i 2.5.8.3.2. ovog priloga).jednokratna izloţenost. . Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude. ovog priloga. 6) kancerogenost (odeljak 3. Ovi štetni efekti po zdravlje ljudi koji nastaju posle jednokratne izloţenosti ukljuĉuju karakteristiĉne toksiĉne efekte na ljude ili toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva/organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja.9.4. obraĊeni su posebno.8. ovog priloga).5. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.7.1. 3. koja je data u ovom prilogu). npr.6. pa su takvi specifiĉni toksiĉni efekti izuzeti iz ovog odeljka.2. ovog priloga) i 8) toksiĉnost posle aspiracije (odeljak 3. 7) toksiĉnost po reprodukciju (odeljak 3.1.10.1. Podaci o delovanju na ljude su najvaţniji ĉinioci za klasifikaciju.3. 2) korozivno oštećenje/iritacija koţe (odeljak 3.3.specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .2.8. ovog priloga).1. 3) teško oštećenje/iritacija oka (odeljak 3.8. dermalno ili inhalaciono.1.2. pa su takoĊe izuzeti iz ovog odeljka:akutna toksiĉnost (odeljak 3. .višekratna izloţenost je obraĊena u odeljku 3. 1) 3.4.jednokratna izloţenost.8. 3. ovog priloga). 3. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.2. Klasa opasnih materija Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Klasifikacija supstance u kategoriju 1 i 2 specifične toksičnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) 3. 4) senzibilizacija respiratornih organa ili koţe (odeljak 3. kao i preporuĉenih vrednosti (videti odeljak 3. ovog priloga).8.1. kategorija 3. Supstance sa trenutnim i odloţenim dejstvom klasifikuju se u okviru razliĉitih kategorija opasnosti na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka o dejstvu supstance.1. peroralno. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . ovog priloga).8. Ostali specifiĉni toksiĉni efekti nabrojani u daljem tekstu. ovog priloga).6.jednokratna izloţenost podeljena je na: .

ovog priloga).9.4.8. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama moţe pretpostaviti da mogu imati štetno dejstvo na ljudsko zdravlje posle jednokratnog izlaganja.2. na osnovu eksperimenata na ţivotinjama. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Kvalitet svih podataka (odeljak 1.8. 3. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno.1.9. Postoje supstance/smeše koje izazivaju odreĊene efekte na ciljnom organu. 3.1.1. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji utiĉu na klasifikaciju. ukljuĉujući i incidente kod ljudi. ali od kojih se ĉovek moţe oporaviti bez znaĉajnih posledica. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti.3. ispitivanja i ispitivanja na ţivotinjama. ali se na osnovu toga ne mogu klasifikovati u kategoriju 1 ili 2. pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle jednokratne izloţenosti. ovog priloga). podaci dobijeni iz iskustva na ljudima mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3.2. uzimajući u obzir uputstva koja su data u daljem tekstu. Supstance i smeše se klasifikuju u ovu kategoriju opasnosti na osnovu posebnih efekata kako je objašnjeno u odeljku 3. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1. .1. Ova kategorija opasnosti podrazumeva samo narkotiĉke efekte ili iritaciju respiratornih organa. relevantni za ljudsko zdravlje.1. utvrĊivanjem kvaliteta svih podataka. U izuzetnim sluĉajevima.8. Prolazni efekti na ciljni organ.2.Tabela 3.1.8.jednokratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi ili za koje se.2. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija koje treba koristiti u ispitivanju date su u nastavku (videti odeljak 3. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom. Treba paţljivo analizirati sve podatke i kad je moguće iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). ovog priloga) kako bi se olakšala klasifikacija. ovog priloga). Potrebno je odrediti i relevantan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca ostvaruje svoja toksiĉna dejstva. epidemiološka. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na eksperimentalnim ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih toksiĉnih efekata. kao npr.8.2.1. ovog priloga.2.2.1. To su efekti koji menjaju funkciju ljudskih organa u kratkom vremenskom periodu posle izlaganja dejstvu Kategorija 3 supstance/smeše.9. izazvani izlaganjem Kategorija 2 umerenim koncentracijama. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati. Preporuĉene vrednosti doza/koncentracija date su u odeljku 3.8.8.2. 3. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci.1.8.1.2.1.

1.2.2.1. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije.1. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu u saglasnosti sa klasifikacijom u kategoriju 2. Efekti koji se uzimaju u obzir za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). Rezultati ispitivanja akutne toksiĉnosti sprovedene na drugim vrstama ţivotinja takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke.7.1.8. 4) znatna oštećenja organa koja su uoĉena pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊena mikroskopskim pregledom.1.2.2. 2) znaĉajne funkcionalne promene respiratornog sistema koje nisu prolazne prirode. 3.1.2.5.7. . Klasifikacija se vrši na osnovu podataka koji dovode u vezu jednokratnu izloţenost supstanci sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima. Standardna ispitivanja na ţivotinjama izvode se na pacovima ili miševima i podrazumevaju ispitivanja akutne toksiĉnosti koje ukljuĉuju kliniĉka posmatranja i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede koji treba da otkriju toksiĉno delovanje na ciljne organe ili tkiva ako oni postoje. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ mogu se odnositi na jednokratnu izloţenost ljudi kod kuće. Doze. sluha i mirisa).6. koje ne ugroţavaju ţivot.8. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata.3. na osnovu struĉne procene nalaza kod ljudi i to: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata.1. ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema ili efekte na pojedina ĉula (kao što su ĉulo vida. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. što podrazumeva i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje koje je posledica jednokratne izloţenosti.8. ĉesto s nepouzdanim podacima o uslovima izloţenosti i ne mogu da obezbede dovoljno nauĉnih podataka koji se mogu dobiti u dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama. centralnog i perifernog nervnog sistema ili drugih organa ili organskih sistema. Ukoliko postoje podaci iz ispitivanja na ţivotinjama koji ukazuju na klasifikaciju u kategoriju 1. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1. kada se ĉesto otkriju opasnosti od neke supstance. Podaci dobijeni ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja u obliku kliniĉkih posmatranja. na radnom mestu ili u okruţenju ili na istraţivanja na ţivotinjama.8. mikoroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda. 3. 3.3.7.2.8.8. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ mogu se klasifikovati u kategoriju 2. 3) svaka postojana i znaĉajna promena biohemijskih ili hematoloških parametara ili promene uoĉene pri analizi mokraće. U izuzetnim sluĉajevima. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj.2.7. 3. 3.

3. ali i njene doze/koncentracije). obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. 3. 6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost). tj. odnosno koncentracije supstance koja dovodi do znaĉajnih uticaja na zdravlje. fibroze ili formiranja granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi toksiĉno dejstvo koje je znaĉajno za klasifikaciju. kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.9.8.2.9.2.3.8.2.2. 2) manje promene u biohemijskim i hematološkim parametrima i promene uoĉene pri analizi mokraće i/ili prolazne efekte. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance imaju moguće toksiĉno dejstvo i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se njena toksiĉnost ispoljava. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci koji ne opravdavaju njihovu klasifikaciju. promene u unošenju hrane i vode.jednokratna izloţenost). odreĊene su preporuĉene vrednosti koje se uzimaju u obzir za razmatranje doze.5) multifokalne ili difuzne nekroze. 3.8. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (gde spada i degeneracija ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije.1. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne.2.8. Opseg preporuĉenih vrednosti (S) za izlaganje jednoj dozi koja je dovela do znaĉajnog neletalnog toksiĉnog efekta je opseg koji se primenjuje za akutnu toksiĉnost.1. koji mogu imati toksikološki znaĉaj.1.2. razmatranje doza.8. odnosno koncentracija pri kojima se to dejstvo ispoljilo u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima.9. kao što je navedeno u Tabeli 3. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa.2. 5) mehanizmi toksiĉnosti supstanci specifiĉni za vrstu. ali sami po sebi ne ukazuju na znaĉajnu toksiĉnost.1. koja je data u ovom prilogu.8. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. Kako bi se olakšalo donošenje odluke o klasifikaciji supstance (u kategoriju 1 ili kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .1. .1.8. 3.9. Takvi efekti kod ljudi i/ili kod ţivotinja izmeĊu ostalog ukljuĉuju: 1) kliniĉko zapaţanje ili male promene telesne mase.

10. magle.2. za toksiĉnost bitnih metabolita.10. dima (pacov) C ≤ 1000 C ≤ 2500 C ≤ 10 C ≤ 1. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.10. tj.1. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka. Ako neka supstanca nije bila klasifikovana jer postojeći podaci nisu ukazivali na specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ kod ljudi. 3.2.10. ako postoje. formiranje zajedniĉkih. onda ona treba da se klasifikuje.Tabela 3. Opseg preporuĉenih vrednosti za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost Opseg preporuĉenih vrednosti za: Kategorija Kategorija 2 Kategorija 3 1 C ≤ 300 2000 ≥ C > 300 2000 ≥ C > 1000 5000 ≥ C > 2500 20 ≥ C > 10 5. treba samo da budu smernice. Podaci koji potiĉu od ispitivanja na ţivotinjama.1.2. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlja ljudi i veće bezbednosti. Dodatna uputstva 3.8. Pozitivni podaci kod ljudi.10.2. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ treba klasifikovati.2.0 Napomene: 1) Ove preporuĉene vrednosti i njihov opseg dati u Tabeli 3.1.1.8.4.1. 3.8.0 ne primenjuju se preporuĉene vrednosti Put izlaganja Peroralno (pacov) Jedinice mg/kg telesne mase mg/kg telesne mase ppmV/4h mg/l/4h mg/l/4h Dermalno (pacov ili zec) Inhalacija gasa (pacov) Inhalacija isparenja (pacov) Inhalacija prašine. 3. Kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ pri jednokratnoj izloţenosti kod ljudi. 3.2.8. ali i za mnoge već poznate). treba da budu ukljuĉeni u postupak utvrĊivanja kvaliteta podataka o delovanju neke supstance.8.2. imaju veće vrednosti u smislu klasifikacije nego podaci dobijeni ispitivanjem na ţivotinjama. kao što je npr. bez obzira na doze. na osnovu podataka koji se odnose na ljude.3. .1. takva supstanca treba da bude klasifikovana. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze. 2) Ovakve vrednosti ne postoje za kategoriju 3 jer se klasifikacija vrši. na osnovu podataka o odnosu strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnoj supstanci koja je ranije bila klasifikovana i na osnovu dodatnih ĉinilaca. ali u meĊuvremenu postanu dostupni podaci iz incidenta koji ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. pre svega.8. One ne predstavljaju striktne vrednosti.2. ako je to moguće.0 ≥ C > 1.8. da budu upotrebljene u okviru utvrĊivanja kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji.

Kriterijumi za klasifikaciju supstanci na osnovu narkotiĉkog dejstva. poremećaja opaţanja i koordinacije. koji remete funkciju sa simptomima kao što su kašalj. 2) subjektivno praćenje dejstva moţe biti podrţano i merenjem iritacije respiratornog trakta (RTI) (kao što su elektrofiziološka reakcija. nesvestice. meĊutim korisni podaci mogu se dobiti na osnovu jednokratnog ili ponovljenog ispitivanja inhalacione toksiĉnosti. Ova dejstva mogu se manifestovati i kao jaka glavobolja ili muĉnina i mogu dovesti do lošeg rasuĊivanja. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (jednokratna izloţenost) kao iritativne za respiratorne organe su sledeći: 1) iritativni efekti na respiratorne organe (ograniĉeno crvenilo.2.8. a ne izolovane reakcije preosetljivosti ili odgovor izazvan samo kod pojedinaca sa preosetljivim disajnim putevima.) i histopatološke podatke (npr. hiperemija. ispitivanje na ţivotinjama moţe da obezbedi korisne podatke o kliniĉkim znacima toksiĉnosti (oteţano disanje.2. poremećaja pamćenja.2. Ukoliko ova dejstva nemaju prolazni karakter.1.2. biomarkeri inflamacije u nazalnim ili bronhoalveolarnim sekretima). loša koordinacija. 3. smanjena budnost. 2) kod ţivotinja simptomi narkotiĉkog dejstva supstance su letargija. osećaj nadraţenosti i suvoća. nedostatak koordinacije i vrtoglavica. bol. zgusnuta sluz) koje su reverzibilne i mogu da budu odraz gore opisanih kliniĉkih simptoma. edem. supstancu koja ih je izazvala treba klasifikovati u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljne organe . gubitak refleksa uspravljanja i prestanak kretanja. san. Ovakva ispitivanja na ţivotinjama treba koristiti u proceni kvaliteta podataka. rinitis itd. Kriterijumi za klasifikaciju supstance kao iritativne za respiratorne organe. nervoze. poremećaja u vremenu reakcije ili pospanosti.8.jednokratna izloţenost. .2.8.3.2.2. gubitak refleksa. respiratornog sistema. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u okviru kategorije 3 na osnovu njenog narkotiĉkog dejstva su sledeći: 1) depresija centralnog nervnog sistema ukljuĉujući narkotiĉke efekte kod ljudi kao što su: pospanost. edem. neprijatan ukus. Nedovoljno jasni izveštaji koji govore o "iritaciji" treba da budu odbaĉeni jer se ovi termini koriste za razliĉite osećaje kao što su mirisi. Ova procena zasnovana je prvenstveno na podacima na ljudima. Supstance iz kategorije 3: Prolazni efekti na ciljni organ 3. koji ne spadaju u tipiĉne simptome iritacije respiratornih organa na osnovu kojih bi se izvršila klasifikacija. minimalna inflamacija. gušenje i smetnje disanja. 4) u ovom trenutku ne postoje validirani testovi na ţivotinjama koja mogu da mere iritaciju respiratornog trakta (RTI). umora. svrab i/ili bol). 5) ova klasifikacija je prikladna samo u sluĉaju kada nisu primećena ozbiljnija oštećenja organa. Na primer. npr. 3) simptomi uoĉeni kod ljudi treba da budu svojstveni široj populaciji izloţenoj dejstvu neke supstance.

3.3. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3.3. Ove opšte graniĉne koncentracije i klasifikaciju treba prikladno primeniti na jednokratnu izloţenost supstanci sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. Tabela 3. jednokratnu i višekratnu toksiĉnost. koja je data u ovom prilogu za kategorije 1 i 2. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ. a ni naĉela premošćavanja se ne mogu primeniti radi njene klasifikacije.8. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim već ispitanim smešama.8.1. 3. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju.3.4.2.3. Kada su iz iskustva na ljudima ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama dostupni pouzdani i kvalitetni podaci koji se odnose na smešu.8.1. što utiĉe na klasifikaciju smeše u kategoriju 1 ili 2 Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. 3.8.8. ove podatke treba koristiti u skladu sa principima premošćavanja koji su opisani u odeljku 1.8.1. ovog priloga.3. da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće okarakterisati.8.3. Smeše treba nezavisno klasifikovati u jednu ili obe.8. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu.8. trajanje. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ) posle jednokratne izloţenosti.4.3. Kada nema dovoljno pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koja se odnose na samu smešu. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doze. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.2.3. praćenje ili analize ne bi uĉinile takve rezultate neupotrebljivim. ovog priloga).3.2.3.3.1. kada je barem jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i prisutan je na nivou ili iznad opšte graniĉne koncentracije date u Tabeli 3.3.3. Klasifikacija smeše kod kojih nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.3.4.4. 3. 3. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle jednokratne izloţenosti.8. onda smešu treba klasifikovati na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka (odeljak 1.4.8.3.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka: Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav.1. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.8.1.1. Kao i supstance. 3.

Tabela 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P307 + P311 P321 Paţnja H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. 3.4.4. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon jednokratnog izlaganja Klasifikacija GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.3.3.0%. kao što je iritacija respiratornog trakta. dok se druga. ili H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje P261 P271 P304 + P340 P312 .8. Posebnu paţnju treba obratiti pri ekstrapolaciji toksiĉnosti smeše koja sadrţi sastojak iz kategorije 3.4.8. Odgovarajuća opšta graniĉna koncentracija je 20%.4. Posebnu paţnju treba obratiti ako se u smeši nalaze toksiĉni sastojci koji deluju na više od jednog sistema organa i treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.5. U ovom sluĉaju potrebna je struĉna procena. bezbednosni list za smešu mora da bude dostupan na zahtev.8.4. mogu pojaviti ispod ove vrednosti od 20%. ona moţe biti viša ili niţa u zavisnosti od sastoj(a)ka iz kategorije 3 i toga da se neka dejstva. P260 P264 P270 P309 + P311 Paţnja Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorija 3 Obaveštenje o opanosti H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa.4. 3. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3.8.Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji iznad 1. koja je data u ovom prilogu. 3.8. kao što je narkotiĉko dejstvo. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. ipak. moţda neće pojaviti ispod odreĊene koncentracije.

višekratna izloţenost 3. 3.9.2.2.8.9.1.9.9. ovog priloga). Ova štetni efekti po zdravlje obuhvataju toksiĉne efekte na ljude ili eksperimentalne ţivotinje.9. 3. odnosno koncentracije koja ima toksiĉne efekte (videti odeljak 3.1. Definicija i opšta uputstva 3. 3. tj. Specifična toksičnost za ciljni organ . do 3.9.9.5. već i opšte promene manje teške prirode koje zahvataju više organa.9. prolazno i trajno.4.1. dermalno ili inhalaciono. Prilikom procene uzimaju se u obzir ne samo znaĉajne promene u jednom organu ili biološkom sistemu.3.višekratna izloţenost Kategorija opasnosti Kriterijumi . peroralno. 3.9.9.1. Tabela 3. Ovde spadaju sva znaĉajna dejstva na zdravlje koja mogu da poremete normalno funkcionisanje nekog organa. trenutno i/ili sa odloţenim dejstvom.1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost predstavlja specifiĉna dejstva na pojedine organe posle višekratne izloţenosti supstanci ili smeši. Supstance se klasifikuju u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . i 3.2. Kriterijumi za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ . Supstance se potom klasifikuju u kategoriju 1 ili 2 u zavisnosti od prirode i intenziteta efekata koje izazivaju (Tabela 3.6. ovog priloga.višekratna izloţenost na osnovu struĉne procene i utvrĊivanja kvaliteta podataka kao i preporuĉenih vrednosti koje uzimaju u obzir trajanje izloţenosti i doze.1.1. 3.1.9.1. Klasifikacija supstanci kao toksiĉnih za ciljni organ (višekratna izloţenost) identifikuje ih kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ i kao potencijalno štetne po zdravlje ljudi koji su izloţeni.9.1.10. ovog priloga) i stoga su izuzeti iz ovog odeljka. koja je data u ovom prilogu). Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 3.1.1. toksikološki znaĉajne promene funkcije ili morfologije tkiva ili organa ili dovode do ozbiljnih promena biohemijskih ili hematoloških parametara kod eksperimentalnih ţivotinja koji su relevantni za zdravlje ljudi. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ moţe moţe se pojaviti nakon bilo kog puta izlaganja od znaĉaja za ljude.jednokratna izloţenost (odeljak 3.8.9. a koja nisu obraĊena u odeljcima 3.Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P405 P405 P403 + P233 P405 P501 P501 P501 3. Neletalni toksiĉni efekti na pojedine organe posle jednokratne izloţenosti klasifikuju se kako je opisano za Specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ .9. 3.2.

2.2.9. Napomena: Treba nastojati da se odredi primarni ciljni organ toksiĉnosti i u skladu sa tim klasifikovati.1.2. sluţi da se potvrde specifiĉni toksiĉni efekti supstance za ciljni organ koji su bitni za klasifikaciju.2. Rezultati ispitivanja posle ponovljenog doziranja na drugim ţivotinjskim vrstama takoĊe mogu obezbediti relevantne podatke. Preporuĉene vrednosti doza. kliniĉko-biohemijska i detaljne makroskopske i mikroskopske preglede u cilju odreĊivanja toksiĉnih efekata na ciljna tkiva/organe. 3. Preporuĉene vrednosti doza.2.9. ovog priloga). U izuzetnim sluĉajevima. sa neurotoksiĉnim dejstvom i sliĉno. Supstance se klasifikuju u kategoriju 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu eksperimenata na ţivotinjama u kojima su Kategorija 2 uoĉeni znaĉajni toksiĉni efekti.9. relevantni za ljudsko zdravlje.2. ovog priloga).4. mogu takoĊe obezbediti podatke o specifiĉnoj toksiĉnosti za ciljni organ koji bi se mogli koristiti u proceni za klasifikaciju. 3. Klasifikacija se vrši na osnovu struĉne procene (odeljak 1.9. iskljuĉiti sekundarne efekte (supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom mogu imati sekundarne efekte na nervnom ili gastrointestinalnom sistemu). ukljuĉujući i incidente kod ljudi. Kvalitet svih podataka (odeljak 1. ovog priloga i treba ih koristiti za utvrĊivanje kvaliteta podataka za klasifikaciju supstanci. Podaci potrebni za procenu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ dobijaju se ili iz višekratne izloţenosti ljudi kod kuće. izazvani izlaganjem umerenim koncentracijama. Koriste se i podaci iz oblasti industrijske toksikologije sakupljani tokom godina. Supstance se klasifikuju u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu: Kategorija 1 (1) pouzdanih i kvalitetnih dokaza kod ljudi ili podataka iz epidemioloških studija ili (2) odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama gde su ove supstance u malim koncentracijama dovele do znaĉajnih. epidemiološka i ispitivanja na ţivotinjama. 3. ukljuĉujući objavljene studije i dodatne prihvatljive podatke.1.3.1. Procena se bazira na svim postojećim podacima.9. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. Treba odrediti bitan put izlaganja kojim klasifikovana supstanca izaziva svoja toksiĉna dejstva.9. kao što su ispitivanja karcinogenosti.2. Standardna ispitivanja na pacovima ili miševima koja obezbeĊuju ove podatke traju 28 ili 90 dana ili tokom njihovog ţivotnog ciklusa (do dve godine) i ukljuĉuju hematološka.2. supstance sa hepatotoksiĉnim dejstvom.Supstance koje dovode do znatnih toksiĉnih efekata kod ljudi i za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksiĉne efekte kod ljudi posle višekratne izloţenosti.2. kad je to moguće.9. odnosno koncentracija date su u odeljku 3. Treba paţljivo analizirati sve podatke i. . neurotoksiĉnosti ili toksiĉnosti po reprodukciju.4.9. kao npr. ovog priloga). na radnom mestu ili u okruţenju ili iz ispitivanja na ţivotinjama. odnosno ozbiljnih toksiĉnih efekata relevantnih za ljudsko zdravlje.6.5. podaci dobijeni kod ljudi mogu posluţiti da se neka supstanca klasifikuje u kategoriju 2 (videti odeljak 3. ovog priloga kako bi se olakšala klasifikacija.9. Supstance za koje se na osnovu eksperimenata na ţivotinjama pretpostavlja da mogu imati štetne efekte na zdravlje ljudi posle višekratne izloţenosti. 3.9. na osnovu kvaliteta svih podataka ukljuĉujući i uputstvo za klasifikaciju dato u odeljku 3.1. ovog priloga. I druga ispitivanja posle dugotrajne izloţenosti.

ukljuĉujući znake depresije centralnog nervnog sistema i efekte na posebna ĉula (kao što su ĉulo vida. kliniĉko-biohemijsih.višekratna izloţenost. 2) znaĉajne funkcionalne promene u centralnom ili perifernom nervnom sistemu ili drugim sistemima organa. 3. pojedine supstance sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ. izmeĊu ostalih. supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1.9. odnosno koncentracijama. mogu se klasifikovati u kategoriju 2: 1) kada nalazi dobijeni kod ljudi nisu dovoljni da bi supstanca bila klasifikovana u kategoriju 1 i/ili 2) na osnovu prirode i intenziteta efekata. mikroskopskih i makroskopskih patoloških pregleda u kojima se ĉesto identifikuju opasnosti od neke supstance. ĉesto su nepouzdani u pogledu o uslova izloţenosti i ne obezbeĊuju dovoljno nauĉnih podataka koji se dobijaju dobro izvedenim ispitivanjima na ţivotinjama.9.6. Klasifikacija supstanci vrši se na osnovu pouzdanih podataka koji dovode u vezu višekratnu izloţenost sa oĉiglednim i karakteristiĉnim toksiĉnim efektima supstance. usled bioakumulacije supstance ili njenih metabolita. Ako neki od podataka iz ispitivanja na ţivotinjama ukazuju da je odgovarajuća klasifikacija u kategoriju 1. Efekti koji se uzimaju u obzir u postupku klasifikacije u kategorije specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2.7.2. 3) svaka postojana i znaĉajna promena kliniĉko-biohemijskih. 5) multifokalna ili difuzna nekroza.2. hematoloških. fibroza ili formiranje granuloma u vitalnim organima koji imaju sposobnost regeneracije.1. 3.2. 3. i sledeće efekte na ljude i/ili ţivotinje: 1) oboljevanje ili smrt kao posledica višekratne ili dugotrajne izloţenosti.9.2.2. U izuzetnim sluĉajevima. sluha i mirisa).7. Doze. 4) znatno oštećenje organa uoĉeno pri patoanatomskom pregledu i/ili kasnije potvrĊeno mikroskopskim pregledom. Podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama mogu pruţiti mnogo više detalja. na osnovu struĉne procene.7. u vidu kliniĉkih posmatranja. Podaci o delovanju supstance na ljude dobijeni iz iskustva ili incidenata. Svi raspoloţivi podaci i relevantnost za ljudsko zdravlje moraju se uzeti u obzir prilikom klasifikacije ukljuĉujući. odnosno zbog zasićenja procesa detoksikacije usled ponovljene izloţenosti supstanci ili njenim metabolitima.7. obiĉno su ograniĉeni na izveštaje o štetnim posledicama po zdravlje ljudi. odnosno koncentracije kod ljudi ne treba uzimati u obzir pri klasifikaciji i svi podaci dobijeni u ispitivanjima na ţivotinjama treba da budu odgovarajući za klasifikaciju u kategoriju 2.9. koje ne ugroţavaju ţivot.3. Oboljevanje ili smrt moţe biti rezultat višekratne izloţenosti.9.3. . na osnovu nalaza kod ljudi. hematoloških ili parametara analize mokraće. 3. ali koje mogu da ukaţu na funkcionalni poremećaj. ĉak i relativno niskim dozama.

odnosno prolazni efekti. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ (višekratna izloţenost) na osnovu podataka iz ispitivanja na ţivotinjama 3.9.9. hematološkim ili parametrima analize mokraće. teška masna degeneracija jetre). kada su takve promene i efekti od sumnjivog ili minimalnog toksikološkog znaĉaja.2. tj. 4) reakcije prilagoĊavanja za koje se ne smatra da su toksikološki bitne. 2) neznatne promene u kliniĉko-biohemijskim. .9.1. koji imaju toksikološki znaĉaj ali sami po sebi ne ukazuju na "znaĉajnu" toksiĉnost.8. odnosno koncentracije supstance radi razmatranja doza/koncentracija za koje je pokazano da znaĉajno utiĉu na zdravlje. Osnovni razlog za uvoĊenje ovih preporuĉenih vrednosti je ĉinjenica da sve supstance mogu biti toksiĉne i da postoji odreĊena doza/koncentracija iznad koje se toksiĉnost ispoljava. Ispitivanja na ţivotinjama primenom ponovljenih doza namenjena su da izazovu toksiĉne efekte kako bi se postigao cilj ovih ispitivanja i da većina studija otkrije neko toksiĉno dejstvo supstance bar pri primeni najviših doza.2. U većini eksperimenata na ţivotinjama koriste se gornje graniĉne vrednosti doza.9. 3. sve supstance mogu da budu toksiĉne. 7) dokazi o znaĉajnom izumiranju ćelija (ukljuĉujući degeneraciju ćelija i smanjenje njihovog broja) kod vitalnih organa koji nemaju sposobnost regeneracije.2. 3.2.2. Takvi efekti ukljuĉuju i: 1) kliniĉko zapaţanje ili neznatne promene u povećanju telesne mase. već i na kojim nivoima doza/koncentracija i koliko su ovi efekti relevantni za ljude. nemoguće je osloniti se samo na posmatranje efekata bez podataka o duţini izloţenosti tokom eksperimenta i doze/koncentracije. 3) promene u masi organa bez dokaza o poremećaju funkcije organa. Da bi se olakšalo donošenje odluke da li treba klasifikovati supstancu i u koju kategoriju (kategorija 1 ili kategorija 2). Ne odluĉuje se samo kakve efekte supstanca moţe da izazove. 5) mehanizme toksiĉnosti supstanci koji su specifiĉni za vrstu. ali pruţaju jasan dokaz o poremećaju funkcije organa (npr.8.9.6) morfološke promene koje su potencijalno reverzibilne. date su preporuĉene vrednosti doze. 3. kada je sa sigurnošću dokazano da efekti nisu relevantni za ljude. onda klasifikacija nije opravdana.9. Efekti na osnovu kojih se ne moţe izvršiti klasifikacija supstance u kategorije 1 i 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti: 3.9. U ispitivanjima na ţivotinjama. Ponekad se mogu uoĉiti efekti odreĊenih supstanci kod ljudi ili ţivotinja koji ne opravdavaju klasifikaciju.2. tj. jer se time izuzimaju osnovne postavke toksikologije.9. promene u unosu hrane ili vode. a doza/koncentracija i duţina izlaganja su ĉinioci koji odreĊuju toksiĉnost.1.

Na odluku da li neku supstancu treba klasifikovati moţe uticati i podatak o preporuĉenoj dozi.9. 3. Ove vrednosti mogu posluţiti kao osnova za izvoĊenje odgovarajućih preporuĉenih vrednosti u studijama toksiĉnosti za duţu ili kraću izloţenost. uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama.9.2. koja je data u ovom prilogu.2. 3. Klasifikacija u kategoriju 2 se primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti uoĉeni posle višekratne izloţenosti u 90-dnevnoj studiji sprovedenoj na eksperimentalnim ţivotinjama. Ove preporuĉene vrednosti odnose se na dejstva koja su zapaţena pri standardnim 90-to dnevnim studijama toksiĉnosti sprovedenim na pacovima.9.2.2.3.7. /dan mg/kg t.2.višekratna izloţenost Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gas Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašina/magla/dim Jedinice mg/kg t. pojavljuju na nivou ili ispod preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.4.m. npr.m.3.9.9. Preporuĉene vrednosti za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ . javljaju u opsegu preporuĉenih vrednosti koje su date u Tabeli 3.2 C ≤ 0.9.9. /dan ppmV/6h/dan Opseg preporuĉenih vrednosti (doza/koncentracija) 10 < C ≤ 100 20 < C ≤ 200 50 < C ≤ 250 . 3.6. Tabela 3.9. ekstrapolacijom vremena izloţenosti u dozu sliĉno Haberovom pravilu o inhalaciji po kome je doza sa efektom direktno proporcionalna koncentraciji supstance i duţini izloţenosti.02 3. odnosno koncentracija pri kojima su ta dejstva uoĉena u poreĊenju sa preporuĉenim vrednostima obezbeĊuje korisne podatke na osnovu kojih se moţe doneti odluka da li supstancu treba ili ne treba klasifikovati (jer su toksiĉni efekti posledica štetnih svojstava same supstance. ali i duţine izloţenosti i doze.m.3. koja je data u ovom prilogu. Kada se u ispitivanjima na ţivotinjama uoĉi znaĉajno toksiĉno dejstvo koje zahteva klasifikaciju. odnosno koncentraciji pri kojoj ili ispod koje se ne uoĉava znaĉajno toksiĉno dejstvo. mg/kg t.9. razmatranje duţine izloţenosti u eksperimentu i doza. vrednosti za 28-dnevne studije dobiće se tako što se preporuĉene vrednosti pomnoţe faktorom tri.9.2.9. Tabela 3.2.5. Procenu treba vršiti od sluĉaja do sluĉaja.9. Preporuĉene vrednosti koje treba da pomognu klasifikaciju supstanci u kategoriju 2 Put izlaganja Peroralno (pacov) Dermalno (pacov ili zec) Inhalaciono (pacov) gasa Jedinice mg/kg t. odnosno koncentracije).m.3.9. ppmV/6h/dan mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan Preporuĉene vrednosti (doza/koncentracija) C ≤ 10 C≤ 20 C ≤ 50 C ≤ 0. Stoga se klasifikacija u kategoriju 1 primenjuje kada se znaĉajni toksiĉni efekti.9.

a postoje i dodatni podaci iz drugih izvora./dan) pri peroralnom unosu. Koncentracije zasićenih isparenja takoĊe treba uvrstiti u elemente za klasifikaciju radi zaštite zdravlje i veće sigurnosti.4.2.10. Moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama.6. ponovljena izloţenost.10.3. odnosno koncentracija za ispitivanje na ţivotinjama. znaĉajniji su od podataka dobijenih ispitivanjem na ţivotinjama.2. npr.2 3. formiranje zajedniĉkih za toksiĉnost bitnih metabolita.2.9. kao što je npr. Supstancu treba klasifikovati kada postoje dobro potkrepljeni podaci o specifiĉnoj toksiĉnosti supstance za ciljni organ kod ljudi.2.9. 3. 3. tj.8.m.9.9. pa se supstanca ne mora klasifikovati.2. Smeše se klasifikuju na osnovu istih kriterijuma koji vaţe i za supstance ili na naĉin koji je opisan u daljem tekstu. odnosno koncentracije kao vaţan elemenat za procenu kvaliteta podataka.0 0.10.9. 3. pri dozama/koncentracijama koje su ispod navedenih preporuĉenih vrednosti. . Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.9. na osnovu podataka o vezi strukture i aktivnosti i na osnovu struĉne procene podataka o strukturno sliĉnim supstancama koje su prethodno klasifikovane i na osnovu dodatnih ĉinilaca. Oni ne predstavljaju striktne vrednosti. ovog priloga treba samo da budu smernice.1.02 < C ≤ 0.10.9. kao npr.2.9.2.1./dan pri peroralnom unosu.3. Supstancu koja nije ispitana u smislu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ. smeše treba klasifikovati na osnovu specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ posle višekratne izloţenosti.3. kao što su ispitivanja dugotrajne primene supstance ili iskustva kod ljudi.9. 3.9. bez obzira na dozu. Ako neka supstanca nije klasifikovana jer nije uoĉena specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ na nivou ili ispod preporuĉenih doza.9. koja se pripisuje ponovljenom ili dugotrajnom izlaganju. 3. a kasniji podaci o incidentu kod ljudi ukazuju da ta supstanca ima specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ. ispod 100 mg/kg telesne mase po danu (t. onda je treba klasifikovati. ako je to moguće.Inhalaciono (pacov) pare Inhalaciono (pacov) prašine/magle/dima mg/l/6h/dan mg/l/6h/dan 0. nefrotoksiĉnost) je takva da se javlja samo kod muţjaka pacova odreĊene vrste za koje se zna da su osetljivi prema tom efektu.9. treba klasifikovati.2 < C ≤ 1.10. i 3. Kao i supstance.9. koje podrţavaju odluku sa stanovišta utvrĊivanja kvaliteta podataka da je klasifikacija potrebna.2. proces klasifikacije podrazumeva upućivanje na preporuĉene doze.9. meĊutim priroda efekta (npr.2. Pozitivni rezultati dobijeni kod ljudi. Dodatna uputstva 3. I obratno. moguće je da se specifiĉni profil toksiĉnosti pojavi u studijama na ţivotinjama pri dozama koje su iznad preporuĉenih. Kada je supstanca okarakterisana samo na osnovu podataka na ţivotinjama (tipiĉno za nove supstance.2.7. 3. ali i za mnoge već poznate).m.9. ≥100 mg/kg t. Navedene preporuĉene vrednosti i opsezi vrednosti dati u odeljcima 3.9. da budu upotrebljeni za utvrĊivanje kvaliteta podataka i da pomognu u donošenju odluke o klasifikaciji.

trajanju. onda se smeša klasifikuje na osnovu utvrĊivanja kvaliteta ovih podataka.3.9. ovog priloga). već ispitanim smešama da bi se opasnost od smeše mogla odgovarajuće proceniti. Posebnu paţnju treba obratiti na procenu podataka o smešama kako doza. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja koja su opisana u odeljku 1.3.3. Kada su dostupni pouzdani i kvalitetni podaci kod ljudi ili iz odgovarajućih ispitivanja na ţivotinjama.9.9.3.9. Kada nema pouzdanih dokaza ili podataka iz ispitivanja koji se odnose na samu smešu.0% ≤ koncentracija < 10% koncentracija ≥ 10% (Napomena 1) Klasifikacija sastojka Kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Napomena 1: Ukoliko je neki sastojak smeše sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ iz kategorije 2 prisutan u smeši u koncentraciji ≥ 1.2.2. Opšte graniĉne koncentracije za sastojke smeše klasifikovane kao specifiĉno toksiĉne za ciljni organ.0%. .3.1. 3.3. kada je bar jedan njen sastojak klasifikovan u kategoriju 1 ili 2 specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ i nalazi se na nivou ili iznad odgovarajućih opštih graniĉnih koncentracija datih u Tabeli 3.4.9.9. što utiĉe na klasifikaciju smeše Opšte graniĉne vrednosti koje utiĉu na klasifikaciju smeše Kategorija 1 Kategorija 2 koncentracija ≥ 10% 1. a ni naĉela premošćavanja ne mogu da se primene za klasifikaciju. Smešu treba klasifikovati kao smešu sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ (navesti organ).9. posle jednokratne ili višekratne izloţenosti ili posle obe.9.3. 3.9.3. Tabela 3.1.3.1.3. Ove opšte graniĉne koncentracije i odgovarajuću klasifikaciju treba primeniti u sluĉaju toksikanata sa specifiĉnom toksiĉnošću za ciljni organ pri višekratnom izlaganju.1. kao što je opisano kod kriterijuma za klasifikaciju supstanci.4. koja je data u ovom prilogu. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.4.4. 3. ali ima dovoljno podataka o pojedinim sastojcima i sliĉnim. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ.3. 3.4.2.4.3.1. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše 3.3. onda se klasifikacija takvih smeša zasniva na klasifikaciji supstanci koje ulaze u njen sastav. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3.9. a koji se odnose na samu smešu (odeljak 1. Nezavisno se razmatra klasifikacija smeše u odnosu na toksiĉnost posle jednokratnog i u odnosu na toksiĉnost posle višekratnog izlaganja.1. ovog priloga. praćenje ili analiza ne bi uĉinile rezultate neupotrebljivim za zakljuĉivanje o klasifikaciji. bezbednosni list za smešu mora biti dostupan na zahtev.4.

9. Tabela 3. .9. Elementi obeleţavanja za specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ nakon višekratnog izlaganja Klasifikacija Kategorija 1 Kategorija 2 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Opasnost H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. koja je data u ovom prilogu.odlaganje P501 P501 3.10.reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti .9.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti .4. Ovi kriterijumi se odnose na klasifikaciju supstanci ili smeša koje mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi nakon aspiracije.4. Posebnu paţnju treba obratiti u sluĉaju kada se u smeši nalaze toksikanti koji deluju na više od jednog sistema organa kada treba uzeti u obzir njihovu potencijaciju ili sinergistiĉke interakcije jer pojedine supstance mogu izazvati toksiĉnost za ciljni organ pri koncentraciji <1% kada neki drugi sastojak smeše pojaĉava njegovo toksiĉno delovanje.1.1.1. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. 3.prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti .5. Definicije i opšta uputstva 3.10. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P264 P270 P314 Obaveštenje o opanosti Paţnja H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Opasnost od aspiracije 3.3.3.10. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) P260 P314 Obaveštenja o merama predostroţnosti .4.5.9.

nakon gutanja. 3.1.4. pa moţe da formira koliĉinu koja potom moţe biti aspirirana.1.2.10.1.1.2. Klasifikacija aerosola/ magle(17) Supstanca ili smeša u obliku aerosola i magle obiĉno se pakuje u ambalaţu kao što su posude pod pritiskom. kada supstanca dospeva u dušnik i donje delove respiratornog sistema. kada materijal uzroĉnik zastane na mestu gde se ukrštaju gornji deo respiratornog trakta i digestivni trakt i preĊe u laringofaringealnu oblast.kondezacioni i dispergovani aerosoli sa tečnom fazom 3. Do aspiracije supstance ili smeše moţe doći i pri povraćanju. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci . Aspiracija zapoĉinje u trenutku udaha.1. 3.10. Ovo treba imati u vidu pri obeleţavanju. 3. 3. U ovim sluĉajevima.6. "Aspiracija" predstavlja unos supstance ili smeše u ĉvrstom ili teĉnom stanju direktno kroz usta ili nosne otvore ili indirektno pri povraćanju. Toksiĉnost usled aspiracije ukljuĉuje ozbiljne akutne toksiĉne efekte kao što su hemijska pneumonija. 3.3. treba razmotriti klasifikaciju supstance ili smeše.6. posude sa raspršivaĉem sa okidaĉem i posude sa pumpicom.10. ______________ (17) Magla je suspenzija finih kapljica tečnosti u gasu .10. nema mogućnosti da se u ustima formira koliĉina koja bi mogla biti aspirirana.6. Ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u vidu fine magle ili aerosola. moţe doći do formiranja koliĉine koja potom moţe biti aspirirana. Ukoliko se mehanizam za raspršivanje moţe skinuti sa pakovanja tako da sadrţaj bude dostupan za gutanje.5.1.1.2. a nastaje u toku vremena koje je potrebno za jedan udah. ako se supstanca ili smeša iz posude pod pritiskom raspršuje u obliku mlaza. Obiĉno je magla koja se izbacuje raspršivaĉem sa okidaĉem ili pumpicom gruba. MeĊutim. Pregled medicinske literature o aspiraciji hemikalija otkriva da pojedini ugljovodonici (destilati nafte) i odreĊeni hlorovani ugljovodonici predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi usled aspiracije.10.10.3.1.10. Sledeća formula omogućava pretvaranje dinamiĉkog u kinematiĉki viskozitet: dinamiĉki viskozitet (mPa s) = kinematiĉki viskozitet (mm2/s) gustina (g/cm3) 3.3. preporuku o izazivanju povraćanja treba izmeniti.1.10.6. naroĉito kada je zbog akutne toksiĉnosti preporuĉeno izazivanje povraćanja posle gutanja. kriterijum za klasifikaciju na osnovu opasnosti od aspiracije jeste da li se u ustima moţe formirati koliĉina supstance ili smeše koja bi zatim mogla biti aspirirana. Ako supstanca ili smeša predstavlja opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. oštećenja pluća razliĉitog stepena ili smrt nakon aspiracije. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju se na kinematiĉkom viskozitetu. Posebne napomene 3.10.

3.1. mereno na 40°C.10.3.1.1.3.10. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci za sve ili samo za neke njene sastojke 3. 3. Klasifikacija smeše kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načela premošćavanja 3.1.5 mm2/s ili manje. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 i ako se ta smeša deli na dva ili više odvojenih slojeva. ove podatke treba koristiti u skladu sa naĉelima premošćavanja datim u odeljku 1.3.1. ali ima dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja koja se odnose na razblaţivanje.4.3.3. . terpentin i ulje iz borovih iglica. koncentracija sastojaka toksiĉnih usled aspiracije treba da bude 10% ili više.3.10.10.3.3.Tabela 3. od kojih jedan sadrţi 10% ili više supstance ili supstanci klasifikovanih u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20.10. mereno na 40°C.10. Smešu treba klasifikovati u kategoriju 1 ako sadrţi ukupno 10% ili više supstance ili supstanci koje su klasifikovane u kategoriju 1 i ima kinematiĉki viskozitet od 20. ovog priloga. Klasifikacija smeše kada su dostupni podaci o svojstvima same smeše Smeša se klasifikuje u kategoriju 1 na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka iz iskustava na ljudima. da bi se odgovarajuće okarakterisala opasnost. Kada sama smeša nije ispitana radi utvrĊivanja njene opasnosti od aspiracije. 3. Kategorija 1 Napomena: Supstance iz kategorije 1 ukljuĉuju.1. koja je data u ovom prilogu.3.1.10. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 3.10. Kategorija 1 3. već ispitanim smešama. mereno na 40°C.3.2. 3.3. 3.5 mm 2/s ili manje.5 mm 2/s ili manjim.2. Kriterijumi za opasnost od aspiracije Kategorija opasnosti Kriterijumi Supstance koje su toksiĉne za ljude ukoliko se aspiriraju ili za koje se smatra da predstavljaju opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 3. Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1: (1) na osnovu pouzdanih i kvalitetnih podataka dobijenih iz iskustava kod ljudi ili (2) ako je u pitanju ugljovodonik sa kinematiĉkim viskozitetom od 20.1.2.3.10.2. ugljovodonike. izmeĊu ostalih.10.3.10.

anatomije i fiziologije organizma.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma bilo kojim putem izlaganja (npr.1. U sluĉaju metala. Definicije i opšta uputstva 4. Raspoloţivost neke supstance nije preduslov za njenu bioraspoloţivost. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 4.Tabela 3. Definicije Akutna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da bude štetna po vodeni organizam koji je kratkotrajno izloţen dejstvu te supstance. Raspoloţivost supstance predstavlja stepen rastvorljivosti ili stepen razdvajanja na sastavne delove. vazduhom. vodom. Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu 4.1.1. . Elementi obeleţavanja za toksiĉnost usled aspiracije (opasnost od toksiĉnosti usled aspiracije) Klasifikacija Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opanosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje Opasnost H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva P301 + P310 P331 P405 P501 DEO 4. Bioakumulacija predstavlja zbirni rezultat unošenja. Zavisi od fiziĉko-hemijskih osobina supstance. farmakokinetike i puta izlaganja. Bioraspoloţivost (ili biološka raspoloţivost) oznaĉava stepen u kom se supstanca resorbuje i raspodeljuje unutar organizma.10.2.1.1. sedimentom i hranom). raspoloţivost predstavlja stepen do kojeg se metalni jon nekog jedinjenja metala (M°) moţe odvojiti od ostatka molekula.

U praksi se mogu koristiti i podaci dobijeni primenom drugih metoda koje su ekvivavalentne metodama iz ĉlana 7. pri ĉemu se akutna i hroniĉna toksiĉnost razmatraju nezavisno.1. vodu i soli. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme predstavlja svojstvo supstance da je štetna za vodene organizme koji su izloţeni dejstvu te supstance i zavisi od faze ţivotnog ciklusa tih organizama.0.1. stav 3. 4.1.2.1.1. U odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu supstance se mogu klasifikovati u jednu kategoriju akutne toksiĉnosti i tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti. Osnovni pojmovi koji se koriste pri klasifikaciji opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu su: 1) akutna toksiĉnost po vodene organizme.2. 4. Klasa opasnosti "Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu" obuhvata: 1) akutnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Vodena ţivotna sredina obuhvata vodene organizme i vodeni ekosistem u kom ti organizmi ţive.0.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u jednu od . Osnovni pojmovi 4. 4.2.2. ovog priloga.2. 4.1.1.2. 2) sposobnost bioakumulacije ili nivo bioakumulacije.1.1.1. transformacije i eliminacije supstance iz organizma usled izloţenosti u vodenoj sredini. 2) hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1. Druge napomene 4. ovog pravilnika. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koriste se podaci dobijeni primenom metoda ispitivanja iz ĉlana 7.1.1.Biokoncentracija predstavlja zbirni rezultat unošenja. a zatim se u razmatranje uzimaju i podaci o razgradnji i bioakumulaciji supstance u vodenoj ţivotnoj sredini.1.3. ovog pravilnika pod uslovom da ove metode ispunjavaju uslove navedene u odeljku 1. Prilikom utvrĊivanja opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu prvo se razmatra toksiĉnost supstance ili smeše po vodene organizme.3. Razgradnja predstavlja razlaganje organskih molekula na manje molekule uz mogućnost potpune razgradnje na ugljen dioksid.1.2.1. 4. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci 4.1. 3) razgradnja (biotiĉka ili abiotiĉka) organskih hemikalija i 4) hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci u kategoriju 1 akutne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 1. akutno) zasnivaju se na podacima o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme (EC50 ili LC50).

4. Tabela 4. (Napomena 2) Hroniĉna (dugotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 1 do ≤ 10 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 1 do ≤ 10 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.2.2. U postupku klasifikacije supstance u odnosu na opasnost po vodene organizme uzima se u obzir i akutna i hroniĉna toksiĉnost supstance. Pored toga. 4.0.3.1. ovog priloga). kao sastojci smeše ĉak i u niskoj koncentraciji mogu doprineti toksiĉnosti smeše.2. Supstance ĉije su vrednosti za akutnu toksiĉnost znatno ispod 1 mg/l. 4. u nedostatku. iako se i akutna toksiĉnost smatra opasnom. (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva ili/i je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili.1.1.5.6.2. Kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju u gore navedene kategorije opasnosti. Glavnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu predstavlja hroniĉna toksiĉnost supstanci. . 4. koja je data u ovom prilogu).1. log Kow ≥ 4).5.0. akutno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l. i odeljak 4.1. odnosno sposobnost biokoncentracije u kombinaciji sa akutnom toksiĉnošću. u nedostatku. Kriterijumi za supstance opasne po vodenu ţivotnu sredinu Akutna (kratkotrajna) opasnost po vodenu ţivotnu sredinu Kategorija 1. koristi se kao osnova za klasifikaciju supstance u kategoriju hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. Svojstvo supstance da ne podleţe brzoj razgradnji.0.2.1. Pojedinaĉne kategorije opasnosti za ova svojstva supstance zasnovane su na gradaciji nivoa opasnosti.1.1.0. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u dodatnu kategoriju hroniĉne toksiĉnosti (u daljem tekstu: kategorija 4. pa se zbog toga u postupku klasifikacije smeše primenjuje metoda sumiranja (videti napomenu 1 ispod Tabele 4.3.1. hroniĉno (Napomena 1) 96 h LC50 (za ribe) ≤ 1 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) ≤ 1 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) ≤ 1 mg/l.tri kategorije hroniĉne toksiĉnosti zasnivaju se na kombinaciji dva tipa podataka.1. 4. Kriterijumi za klasifikaciju i kategorizaciju supstanci kao opasnih po vodenu ţivotnu sredinu dati su u Tabeli 4. Najniţa od vrednosti dostupnih za razliĉite vodene organizme koristi se za odreĊivanje odgovarajuće kategorije opasnosti.2. odnosno pored podataka o akutnoj toksiĉnosti po vodene organizme uzimaju se u obzir i podaci o sudbini supstance u ţivotnoj sredini (podaci o razgradnji i bioakumulaciji). Kategorija 2. hroniĉno) (primer u Tabeli 4.5. 4. moţe se primeniti i pristup utvrĊivanja kvaliteta podataka.

1. kao što su: vrednost NOEC za hroniĉnu toksiĉnost je veća od rastvorljivosti u vodi odnosno veća od 1 mg/l. 48h EC50 za rakove. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. sem ukoliko su vrednosti NOEC > 1 mg/l za hroniĉnu toksiĉnost. Kategorija 4. u nedostatku. log Kow ≥ 4) što ukazuje na sposobnost bioakumulacije. Na primer. hroniĉno 96 h LC50 (za ribe) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 48 h EC50 (za rakove) > 10 do ≤ 100 mg/l i/ili 72 ili 96 h ErC50 (za alge ili druge vodene biljke) > 10 do ≤ 100 mg/l (Napomena 2) i supstanca nije brzo razgradljiva i/ili je eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. pri ĉemu se u postupku klasifikacije mogu koristiti i podaci zasnovani na NOEC vrednostima ili LCx ili ECx (npr. log Kow ≥ 4). Akutna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se na osnovu vrednosti 96h LC50 za ribe.2. Sposobnost bioakumulacije za organske supstance odreĊuje se pomoću koeficijenta raspodele oktanol/voda izraţenog kao log Kow.log Kow ≥ 4). Napomena 3: Ukoliko je vrednost LC50 ili EC50 iznad nivoa rastvorljivosti u vodi smatra se da je supstanca "bez akutne toksiĉnosti".7.2. hroniĉno neophodno je navesti i odgovarajući M-faktor (Tabela 4. Usled bioakumulacije supstanci u vodenim organizmima moţe doći do pojave toksiĉnih efekata tokom duţeg vremenskog perioda i u sluĉajevima kada su koncentracije supstanci u vodi niske. U sluĉajevima kada uslovi za utvrĊivanje EC50 nisu jasno naznaĉeni ili nema podataka o ErC50.1. Toksičnost po vodene organizme 4. klasifikuju se u ovu kategoriju. Podaci dobijeni na drugim organizmima (npr. u nedostatku. Lemna spp.2.2.7.1.1.1. Hroniĉna toksiĉnost po vodene organizme odreĊuje se metodama ispitivanja iz odeljka 4. 4. akutno. odnosno 72h ili 96h ErC50 za alge ili druge vodene biljke.1. ali ipak postoji sumnja da supstanca predstavlja opasnost po vodenu ţivotnu sredinu ona se klasifikuje u kategoriju 4 hroniĉne toksiĉnosti. smatraju se reprezentativnim i za ostale taksonomske grupe i trofiĉke nivoe u vodenoj ţivotnoj sredini.3. slabo rastvorne supstance za koje nije uoĉena akutna toksiĉnost na nivou rastvorljivosti u vodi (Napomena 3) i koje nisu brzo razgradljive i imaju eksperimentalno odreĊen BCF ≥ 500 (ili. EC10) 4. Rezultati ispitivanja na ribama. ovog priloga.1.1.2.2. Ovo vaţi i za slabo rastvorne supstance (rastvorljivost u vodi < 1 mg/l) kada postoje dokazi da ispitivanja akutne toksiĉnosti ne pruţaju prave informacije o toksiĉnosti supstance. Kategorija 3. hroniĉno U sluĉajevima kada dostupni podaci nisu dovoljni za klasifikaciju prema gore navedenima kriterijumima.2. ili dokazi o brzoj razgradnji u ţivotnoj sredini. koja je data u ovom prilogu). klasifikacija treba da se zasniva na najniţoj dostupnoj vrednosti EC50. a odnos izmeĊu log Kow i . ili kategoriju 1.1.2.8. Ispitivanje inhibicije rasta algi spada u metode ispitivanja hroniĉne toksiĉnosti.) uzimaju se u obzir ako je metodologija ispitivanja odgovarajuća. Napomena 1: Ukoliko je supstanca klasifikovana u kategoriju 1.8. Napomena 2: Klasifikacija se zasniva na vrednosti ErC50 [= EC50 (stopa rasta)].7. Bioakumulacija 4. 4.1. ali se vrednosti EC50 koriste i u postupku klasifikacije u sluĉaju akutne toksiĉnosti (vidi Napomenu 2). osim ako ne postoje drugi nauĉni dokazi koji ukazuju da supstancu ne treba klasifikovati. rakovima i algama ili drugim vodenim biljkama.

Brzo-razgradljive supstance se lako uklanjaju iz ţivotne sredine. naroĉito u sluĉaju njihovog prosipanja ili hemijskog udesa. Iako se štetni efekti takvih supstanci mogu javiti. Brza razgradnja organskih supstanci 4.biokoncentracije organske supstance izraţava se pomoću faktora biokoncentracije (BCF) kod riba. Supstance su brzo razgradljive ako je zadovoljen jedan od sledećih kriterijuma: 1) ako se u 28-dnevnom ispitivanju biorazgradljivosti postigne najmanje sledeći nivo razgradnje: . U odsustvu brze razgradnje u ţivotnoj sredini.5 se smatra dobrim pokazateljem brze razgradnje supstance.9.2. Primarna biorazgradljivost moţe se koristiti za procenu brze razgradljivosti samo ako se proizvodi razgradnje ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu.3.2. 4.70% u ispitivanjima koja se zasnivaju na rastvorenom organskom ugljeniku. a naroĉito kada supstanca deluje inhibitorno na mikrobiološku aktivnost pri koncentracijama koje se koriste u metodama ispitivanja.1. supstanca moţe ispoljavati toksiĉnost u vodi tokom dugog vremenskog perioda i na velikim udaljenostima.9.5. a za poĉetak se uzima vreme kada se razgradilo 10% supstance ili .9. 4.9.4. odnos BPK (5dana)/HPK ≥ 0.2. Ukoliko se razgradnja supstance dokaţe u uslovima koji odgovaraju stvarnim uslovima ţivotne sredine onda je ispunjen kriterijum brze razgradljivosti. Ovi nivoi biorazgradnje moraju se postići u periodu od deset dana od poĉetka razgradnje. 4. Hidroliza se moţe uzeti u obzir samo ako se proizvodi hidrolize ne mogu klasifikovati kao opasni po vodenu ţivotnu sredinu. pod uslovom da je postignuta potpuna biorazgradnja supstance. Smatra se da supstanca verovatno nije perzistentna ukoliko se skrining testom utvrdi da je ta supstanca brzo razgradljiva u vodenoj ţivotnoj sredini. . Iako se na ovaj naĉin moţe predstaviti sposobnost bioakumulacije. tj.2. Ukoliko takvi podaci nisu dostupni. 4. potpuna mineralizacija. Podaci o razgradnji supstanci dostupni u obliku poluvremena razgradnje mogu se koristiti za odreĊivanje brze razgradnje. Uvode se i dodatni kriterijumi za klasifikaciju koji omogućavaju korišćenje podataka koji pokazuju da se više od 70% supstance biotiĉki ili abiotiĉki razgradi u vodenoj sredini tokom 28 dana.9. najbolje je koristiti eksperimentalno odreĊen BCF ukoliko je dostupan. Gore navedeni kriterijumi za klasifikaciju proizilaze iz ĉinjenice da razgradnja u ţivotnoj sredini moţe biti biotiĉka i abiotiĉka. Graniĉna vrednost log Kow ≥ 4 koristi se za identifikaciju onih supstanci koje imaju stvarnu sposobnost biokoncentracije.1.2.1. ovi efekti su lokalnog i kratkotrajnog karaktera.1.1. Jedan od naĉina utvrĊivanja brze razgradnje je korišćenje skrining testa biorazgradnje kojim se moţe dokazati da je neka organska supstanca "lako biorazgradljiva". već se razmatraju i drugi dokazi o brzoj razgradnji supstance u ţivotnoj sredini.1. u ispitivanjima koji se zasnivaju na potrošnji kiseonika ili na stvaranju ugljendioksida. BCF ≥ 500 kod riba ukazuje na sposobnost biokoncentracije.2.1.60% od teoretskog maksimuma. Ukoliko se u skrining testu dobije negativan rezultat to se ne uzima kao dokaz da se supstanca ne razlaţe brzo u ţivotnoj sredini. 4.9.2.

Tokom uobiĉajenih procesa u ţivotnoj sredini ove supstance mogu biti transformisane tako da povećavaju ili smanjuju bioraspoloţivost toksiĉnih supstanci.5.3. koja je data u ovom prilogu. hroniĉno. 4. Neorganska jedinjenja i metali 4.5 ovog priloga)). Sistem klasifikacije za smeše obuhvata sve kategorije opasnosti koje se koriste za supstance. hroniĉno.10.2. Kriterijumi za klasifikaciju smeša 4.2. 4.1.klasifikaciju na osnovu naĉela premošćavanja. uzimaju se u obzir svi dostupni podaci o tzv.sastojci koji su klasifikovani u kategorije 2. akutno. Šematski prikaz procedura koje treba primeniti dat je na slici 4.1.2. akutno ili kategoriju 1. hroniĉno. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu koristi se višestepeni pristup koji zavisi od vrste podataka za svaku smešu i njene sastojke.1/M)% ili veća (za objašnjenje M faktora videti odeljak 4. 4.3.10. I podaci o bioakumulaciji moraju se oprezno koristiti prilikom klasifikacije neorganskih jedinjenja i metala. Znaĉajni sastojci smeše su: .2.1. Višestepeni pristup ukljuĉuje: . Supstance koje su klasifikovane u kategoriju 1. i sastojak smeše prisutan u niţim koncentracijama od gore navedenih moţe se uzeti u obzir kao znaĉajan sastojak za klasifikaciju smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odnosno brzine rastvaranja i koliĉine supstance koja ulazi u rastvor.3. U odreĊenim sluĉajevima (npr. 3 i 4. U postupku klasifikacije smeše u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.5. akutno i kategorije 1 do 4. smeša sa veoma toksiĉnim sastojcima (videti odeljak 4. .sastojci koji su klasifikovani u kategoriju 1. znaĉajnim sastojcima smeše.1. ovog priloga).1.1.2.1% (m/m) ili većoj ili . tj.3.1. ili kategoriju 1. Koncept razgradnje koji se primenjuje na organske materije nije pogodan ili nema znaĉaja za neorganska jedinjenja i metale. ako je BPK5/HPK ≥ 0. Slabo rastvorna neorganska jedinjenja i metali mogu biti akutno ili hroniĉno toksiĉni po vodenu ţivotnu sredinu u zavisnosti od toksiĉnosti bioraspoloţive neorganske supstance. treba uzeti u obzir ako je njihova koncentracija (0.klasifikaciju na osnovu ispitanih smeša. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 1% (m/m) ili većoj.10.2. .5. kategorija 1.2) u sluĉajevima kada su dostupni samo podaci o hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) i biološkoj potrošnji kiseonika za 5 dana (BPK5).5. a koji su u smeši prisutni u koncentraciji od 0.1. 4.5 ili 3) ako postoje drugi nauĉni dokazi da se više od 70% supstance moţe razgraditi (biotiĉki i/ili abiotiĉki) u vodenoj ţivotnoj sredini tokom perioda od 28 dana. hroniĉno.3.1.1.1.5.

.korišćenje "metode sumiranja klasifikovanih sastojaka" i/ili "formule aditivnosti". Slika 4. Višestepeni pristup klasifikaciji smeša u odnosu na akutnu i hroniĉnu opasnost po vodenu ţivotnu sredinu .1.2.

.

na osnovu dostupnih podataka treba zakljuĉiti da li smešu treba: .nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost. 1) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat.3. odnosno vodenim biljkama.3. a NOEC ≤ 1 mg/l ili NOEC nije poznat. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. 4. ili iznad rastvorljivosti u vodi. 4) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l. 2) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 ≤ 100 mg/l i NOEC > 1 mg/l.1. klasifikacija se vrši prema kriterijumima koji vaţe za supstance. 3) Ako je za ispitanu smešu vrednost LC50 ili EC50 > 100 mg/l.3.3. Klasifikacija smeša kada su poznati podaci o svojstvima same smeše 4. .primenom metode sumiranja (klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti sastojaka smeše (videti odeljak 4.3.5. 2. Kada je ispitana toksiĉnost same smeše po vodene organizme.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu ili hroniĉnu (dugotrajnu) opasnost. Klasifikacija smeše na osnovu LC50 i EC50 vrednosti nije moguća za kategorije hroniĉne toksiĉnosti. ili iznad rastvorljivosti u vodi. rakovima i algama. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. Klasifikacija se zasniva na podacima dobijenim u ispitivanjima na ribama. jer je u tom sluĉaju neophodno imati podatke i o toksiĉnosti i o sudbini u ţivotnoj sredini. akutno (LC50 ili EC50 ispitane smeše ≤ 1 mg/l) ili nema potrebe za klasifikacijom na osnovu akutne toksiĉnosti (LC50 i EC50 ispitivane smeše > 1 mg/l). Da bi se izvršila klasifikacija ispitane smeše pored podataka o akutnoj toksiĉnosti smeše (LC50 ili EC50) potrebno je ukljuĉiti i podatke o hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti sastojaka smeše na dole naveden naĉin. ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 1.1. što nije moguće jer se podaci iz ispitivanja razgradnje i bioakumulacije smeše ne mogu protumaĉiti (oni su od znaĉaja samo za pojedinaĉne supstance). na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .1.4.5.2.5.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. a NOEC > 1 mg/l. 3 i 4.primenom metode sumiranja (videti odeljak 4. .3.1.5. ovog priloga)) klasifikovati u kategorije 1.3.nema potrebe da se smeša klasifikuje u odnosu na akutnu opasnost.klasifikovati u kategoriju 1. ali samo u sluĉaju akutne opasnosti.1.3.5.1. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: . ovog priloga) klasifikovati u kategoriju 4. i .1. hroniĉno ili nema potrebe za klasifikacijom smeše na osnovu hroniĉne toksiĉnosti. . Ukoliko postoje podaci o hroniĉnim toksiĉnim dejstvima (kao što je NOEC) i njih treba ukljuĉiti u postupku klasifikacije.3.5. na osnovu dostupnih podataka moţe se zakljuĉiti da: .

Ukoliko se smeša dobija razblaţivanjem druge smeše ili supstance vodom ili nekom drugom netoksiĉnom hemikalijom.3. U sluĉaju primene naĉela premošćavanja na razblaţivanje treba koristiti podatke iz odeljaka 4.3.5. 4.1. Kada smeša sadrţi sastojke koji nisu klasifikovani (u kategoriju 1. toksiĉnost smeše moţe se izraĉunati na osnovu podataka o originalnoj smeši ili supstanci. Primena ove metode detaljno je objašnjena u odeljku 4. 4. ovog priloga.broj sastojaka. 4. ovi rezultati se mogu uzeti u obzir u postupku klasifikacije.5. Klasifikacija smeše zasniva se na klasifikaciji njenih sastojaka.4.4. ali su dostupni rezultati ispitivanja za ove sastojke.3. ali postoji dovoljno podataka o pojedinaĉnim sastojcima i sliĉnim ispitanim smešama.3. 2. klasifikovane u odnosu na opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.1.1.3. L(E)C50m . Ukoliko su dostupni odgovarajući podaci o toksiĉnosti za više od jednog sastojka smeše. ovi podaci se koriste u postupku klasifikacije u skladu sa naĉelom premošćavanja datim u odeljku 1. kombinovana toksiĉnost ovih sastojaka se izraĉunava pomoću dole navedene formule aditivnosti. akutno ili kategorije 1.2. 3 i 4. Kada smeša nije ispitana u odnosu na opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu. ovog priloga.5.1.1.4.3. ΣC i C(E)L50 = Σ C n C(E)L i 50i pri ĉemu je: Ci .3. tada se smeša dobijena razblaţivanjem klasifikuje isto kao i originalna smeša ili supstanca.1.LC50 ili EC50 za sastojak i u mg/l. Razblaţivanje: Ukoliko je smeša dobijena razblaţivanjem neke druge smeše ili supstance.  . Procenat sastojaka klasifikovanih u "Akutno" ili "Hroniĉno" koristi se u metodi sumiranja.1. ovog priloga.1.3.1.3.koncentracija i-tog sastojka (maseni procenat).4. . 4.3. hroniĉno).4.3. i 4. koja će se naknadno koristi prilikom primene metode sumiranja. Klasifikacija smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke smeše ili samo za pojedine sastojke 4. Klasifikacija smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše: Načelo premošćavanja 4.3. L(E)C50i .3.4.2. a razblaţivaĉ je klasifikovan u istu ili niţu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje toksiĉan sastojak smeše i ne utiĉe na stepen toksiĉnosti ostalih sastojaka.5.5.1. a izraĉunata toksiĉnost se koristi za klasifikaciju ovog dela smeše u odnosu na akutnu toksiĉnost.4.2.1.LC50 ili EC50 dela smeše za koji postoje rezultati ispitivanja.1.1.

4. hroniĉno. akutno ili u kategoriju 1. Klasifikacija u kategoriju 1. najosetljivijoj) od tri taksonomske grupe (tj.1. akutno.3. koriste se podaci o najvišoj toksiĉnosti (najniţoj vrednosti LC50 ili EC50) svakog sastojka. nije moguća. odnosno kategorije 1.5. akutno. s obzirom da klasifikacija stroţija od kategorije 1. Klasifikacija smeše na osnovu akutne opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka smeše . na osnovu kriterijuma propisanih za supstance. Klasifikacija smeša na osnovu akutne opasnosti primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. hroniĉno.5. nadjaĉava klasifikaciju u kategoriju 2.1.3.5. U takvim sluĉajevima primena opštih graniĉnih koncentracija dovodi do neodgovarajuće.5. najstroţija klasifikacija preovlaĊuje nad manje strogim klasifikacijama.1.1. akutno. 4.5. Metoda sumiranja 4.1. Aktivne supstance u pesticidima ĉesto imaju visoku toksiĉnost po vodene organizme. klasifikacija na osnovu hroniĉne toksiĉnosti u kategoriju 1.5.1.5. kada podaci o toksiĉnosti u okviru iste taksonomske grupe nisu dostupni za sve sastojke. Supstance klasifikovane na osnovu visoke vrednosti LC50 ili EC50 doprinose klasifikaciji smeše u niţu kategoriju opasnosti. Na ovaj naĉin odreĊena akutna toksiĉnost koristi se za procenu da li ispitivani deo smeše treba klasifikovati u kategoriju 1.5.5.2. koja je data u ovom prilogu. Postupak klasifikacije 4. Tabela 4.3.3. Ukoliko je smeša klasifikovana na više od jednog naĉina.5. ribe. hroniĉno.5. Kada smeša sadrţi sastojke klasifikovane u kategoriju 1.1. kao i neke druge supstance.2. dobijeni u ispitivanjima na jednoj (npr.3.1. hroniĉno. ĉija je akutna toksiĉnost ispod 1mg/l.2. tj. 4.5.5.5.1.1. 2 i 3.1. Ukoliko je suma ovih sastojaka veća od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1.4.1. 2 i 3.1. akutno.3.1. klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem postupku klasifikacije.3.5. U sluĉaju klasifikacionih kategorija za supstance (kategorija 1.5.5. U postupku klasifikacije smeše.5. koristi se viša toksiĉnost za najosetljiviji organizam. Zbog toga se moraju koristiti M faktori za visoko toksiĉne sastojke. Obrazloţenje 4. npr.3. 4.2.1. njihova toksiĉnost se odreĊuje na isti naĉin kao u postupku klasifikacije supstanci.3. dafnije.1.1. alge ili ekvivalentno).1. treba koristiti onaj naĉin koji daje najstroţiji rezultat. ovog priloga.5.4.5. odnosno potcenjene klasifikacije smeše. Prilikom izraĉunavanja ovih klasifikacionih kategorija mora se zajedno razmotriti doprinos svih supstanci klasifikovanih u kategoriju 1. ovi sastojci doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskim koncentracijama.3. Ukoliko je rezultat klasifikacije kategorija 1.3.1. organometalna jedinjenja.1. Prvo se razmatraju svi sastojci klasifikovani u kategoriju 1.3.1. kao što je dato u odeljku 4.5. hroniĉno.1. akutno 4. npr. 4. 4.5.3. hroniĉno) osnovni kriterijumi toksiĉnosti razlikuju se pri prelasku iz jedne kategorije opasnosti u drugu za faktor 10. akutno ili kategorije 1. MeĊutim.3.3. Kada se toksiĉnost dela smeše izraĉunava preko formule aditivnosti.5. hroniĉno.3.

5. hroniĉno. hroniĉno. 3 i 4.5. hroniĉno. jednak ili veći od 25%.1.1. razmatra se klasifikacija smeše u kategoriju 2. Ukoliko je zbir procentualnih koncentracija ovih sastojaka pomnoţen odgovarajućim M faktorom jednak ili veći od 25% smeša se klasifikuje u kategoriju 1. hroniĉno.Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1.2. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 1. Smeša se klasifikuje u kategoriju 4. hroniĉno) + Kategorija 2. hroniĉno.1. hroniĉno Kategorija 2. ni u kategoriju 2.4. koja je data u ovom prilogu. . hroniĉno. akutno × M ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.4.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1. hroniĉno. hroniĉno.5.5.5. hroniĉno. ovog priloga.1. Klasifikacija smeše na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka Suma sastojaka klasifikovanih kao: Kategorija 1.1.5. 2. hroniĉno + Kategorija 4.4.4.3. jednak ili veći od 25%. Prvo se razmatraju svi sastojci koji su već klasifikovani u kategoriju 1. postupak klasifikacije je završen.5. 4.5. akutno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.3. hroniĉno. hroniĉno. Smeša se klasifikuje u kategoriju 2. Ukoliko je rezultat proraĉuna klasifikacija smeše u kategoriju 2. hroniĉno ≥ 25% Kategorija 1. hroniĉno Kategorija 3. primenom metode sumiranja klasifikovanih sastojaka data je u Tabeli 4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 3. razmatra se njena klasifikacija u kategoriju 3.1. 4.2.4. Klasifikacija u kategorije 1.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. hroniĉno ≥ 25% Smeša je klasifikovana kao: Kategorija 1.4. hroniĉno.3.5. pomnoţen sa 10.5.1. hroniĉno Kategorija 4. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 2.5.3. hroniĉno. 4. hroniĉno. 3 i 4. U sluĉajevima kada smeša nije klasifikovana u kategoriju 1. hroniĉno + Kategorija 3. hroniĉno.1.3. plus zbir procentualnih koncentracija sastojaka koji su klasifikovani u kategoriju 2. ni u kategoriju 2 ili kategoriju 3. hroniĉno) + Kategorija 3. Smeša se klasifikuje u kategoriju 3.1. hroniĉno.5. hroniĉno 4.5. ukoliko je zbir procentualnih koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.3.3.3.5. hroniĉno. hroniĉno ≥ 25% (M × 100 × Kategorija 1. pomnoţen sa 100 i odgovarajućim M-faktorom.5. U sluĉaju kada smeša nije klasifikovana ni u kategoriju 1 hroniĉno. Klasifikacija smeša na osnovu hroniĉne (dugotrajne) opasnosti. hroniĉno × M ≥ 25% (M × 10 × Kategorija 1.4.3.5. 4. 4. 2. treba razmotriti mogućnost njene klasifikacije u kategoriju 4.2. hroniĉno.5. ovog priloga. postupak klasifikacije je završen. hroniĉno) + (10 × Kategorija 2. hroniĉno. pomnoţen sa 10 i odgovarajućim M-faktorom.1.1. Tabela 4. jednak ili veći od 25%. hroniĉno + Kategorija 2. hroniĉno Napomena: Za objašnjenje M-faktora videti odeljak 4.

1.1.3. sa dodatnom napomenom u bezbednosnom listu: "Sadrţi x % sastojaka nepoznate opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu.3.3.0001 < L(E)C50 ≤ 0.1. umesto prostog sabiranja procenata.1 10 0.5.3 i 4.1. mnoţe odgovarajućim M-faktorom. koja je data u ovom prilogu.2. moţe se izvesti zakljuĉak da se takva smeša ne moţe sa sigurnošću klasifikovati ni u jednu od kategorija opasnosti.5. Smeše sa visoko toksiĉnim sastojcima 4.višestepeni pristup opisan u odeljcima 4.0001 10000 (nastavlja se desetostruko smanjenje vrednosti (nastavlja se desetostruko povećanje L(E)C50) M-faktora) 4. kao što je dato u Tabeli 4.001 < L(E)C50 ≤ 0. hroniĉno. Smeša se tada klasifikuje samo na osnovu poznatih sastojaka. Klasifikacija smeša sa sastojcima o kojima nema podataka koji se mogu upotrebiti u postupku klasifikacije: 4.6.4 ovog priloga.2.1. koja je data u ovom prilogu. Ovo znaĉi da se koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1. odnosno hroniĉnoj (dugotrajnoj) opasnosti po vodenu ţivotnu sredinu za jedan ili više znaĉajnih sastojaka. hroniĉno.1. U postupku klasifikacije smeša koje sadrţe sastojke klasifikovane u kategoriju 1.5.3. ili kategorije 1. imaju nisku toksiĉnost ili uopšte nisu toksiĉni i ne doprinose opasnosti smeše po ţivotnu sredinu.1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0. akutno i kategoriju 1. primenjuje se tako što se zbir koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.6.3.formula aditivnosti (videti odeljak 4.5. . U sluĉaju kada ne postoje podaci o akutnoj. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 4. akutno. hroniĉno.00001 < L(E)C50 ≤ 0. sa toksiĉnošću znatno ispod 1mg/l doprinose toksiĉnosti smeše ĉak i u niskoj koncentraciji i treba im dati veći znaĉaj pri primeni metode sumiranja klasifikacija.1.1. akutno.1.1.1.1. Sastojci klasifikovani u kategoriju 1.5. M-faktori za ove sastojke se odreĊuju na osnovu vrednosti LC50 ili EC50.5.3.4. Tabela 4. hroniĉno iz leve kolone Tabele 4. primenjuje se jedan od sledećih pristupa: .1.001 1000 0. i koncentracija sastojaka klasifikovanih u kategoriju 1.01 100 0. akutno i kategoriju 1." 4.1.1. iz leve kolone Tabele 4. akutno ili kategoriju 1.5.3. mnoţi M-faktorom.4.5.5. ovog priloga). M-faktori za visoko toksiĉne sastojke smeše L(E)C50 vrednost M-faktor 0. hroniĉno treba odrediti vrednosti M-faktora kako bi se primenio metod sumiranja.3.3. . ukljuĉujući i one za koje podaci o specifiĉnoj akutnoj toksiĉnosti nisu dostupni. pod uslovom da su podaci o toksiĉnosti dostupni za sve visoko toksiĉne sastojke smeše i da postoje dovoljno pouzdani dokazi da svi drugi sastojci.01 < L(E)C50 ≤ 0.5.5.1.4. Kada smeša sadrţi sastojke iz kategorije 1.

4. Elementi obeleţavanja za opasnost po vodenu ţivotnu sredinu AKUTNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje HRONIĈNO Kategorija 1 GHS piktogram opasnosti Nema reĉi upozorenja H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Kategorija 2 Paţnja H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet P273 P391 P501 Kategorija 3 Kategorija 4 Ne koristi se Ne koristi se GHS GHS piktogram piktogram opasnosti opasnosti Paţnja H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama P273 Nema reĉi upozorenja H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica za ţivi svet u vodi P273 Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Obaveštenja o merama predostroţnosti prevencija Obaveštenja o merama predostroţnosti reagovanje Obaveštenja o merama predostroţnosti - P391 P391 .1.Tabela 4.

Tabela 5.2. Elementi obeleţavanja za opasnost po ozonski omotaĉ GHS piktogram opasnosti Reĉ upozorenja Obaveštenje o opasnosti Opasnost EUH059: Opasno po ozonski omotaĉ . 5. Kriterijumi za klasifikaciju smeša Smeša se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ na osnovu pojedinaĉnih koncentracija supstanci koje ulaze u sastav smeše.4.2. Opasnost po ozonski omotač 5.1.1. koja je data u ovom prilogu.1.3.1. odnosno funkciju ozonskog omotaĉa u stratosferi.1% 5. DODATNA KLASA OPASNOSTI 5. Tabela 5. 5.1. koja je data u ovom prilogu. Opšte graniĉne koncentracije za supstance (u smeši) klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ.skladištenje Obaveštenja o merama predostroţnosti odlaganje P501 P501 P501 P501 DEO 5.1.1. Kriterijumi za klasifikaciju supstanci Supstanca se klasifikuje kao opasna po ozonski omotaĉ kada dostupni podaci o svojstvima supstance i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini ukazuju da supstanca moţe predstavljati opasnost po strukturu.2.1. a koje su takoĊe klasifikovane kao opasne po ozonski omotaĉ i u skladu sa Tabelom 5. koje impliciraju klasifikaciju smeše kao opasne po ozonski omotaĉ Klasifikacija supstance Opasno po ozonski omotaĉ Klasifikacija smeše C > 0. odnosno ulogu ozonskog omotaĉa u stratosferi. Elementi obeleţavanja Elementi obeleţavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 5. Definicije i opšta uputstva Supstanca opasna po ozonski omotaĉ je ona supstanca koja na osnovu dostupnih podataka o svojstvima i pretpostavljenoj ili uoĉenoj sudbini i ponašanju u ţivotnoj sredini moţe predstavljati opasnost po strukturu.

2. R9 ĉvrsto H271 smeše 1 Napomena . 8-13. koja je data u ovom prilogu. R8 ĉvrsto O. Nije moguće neposredno prevoĊenje O. primenom Tabele 1. br. 59/10 i 25/11) moţe se prevesti u odgovarajuću klasifikaciju prema ovom pravilniku. koja je data u ovom prilogu. 59/10 i 25/11) u klasifikaciju prema ovom pravilniku Klasifikacija Klasifikacija i obeleţavanje prema ovom prema Pravilniku pravilniku o klasifikaciji. Tabela 1. R9 teĉnost Oksidujuće teĉnosti 1 H271 Oksidujuće ĉvrste supstance i O. 4. pakovanju. br. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 6. Ukoliko su dostupni podaci iz ĉl. pakovanju. R3 Nije moguće neposredno prevoĊenje O. pakovanju. ili 7.1. 5. broj 59/10 i 25/11) E. pakovanju. Nije moguće neposredno prevoĊenje E. procena opasnosti supstance ili smeše i klasifikacija vrši se u skladu sa ĉl. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Oznake rizika prema Pravilniku o klasifikaciji. obeleţavanju i oglašavanju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Fizičko obeleţavanju i stanje oglašavanju supstance hemikalije i kada je to Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje odreĎenog o opasnosti značajno proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". 59/10 i 25/11) mogu se prevesti u dodatna obaveštenja o opasnosti prema ovom pravilniku primenom Tabele 1. br. ovog pravilnika.1. PrevoĊenje klasifikacije prema Pravilniku o klasifikaciji. R7 Organski peroksidi CD H242 Organski peroksidi EF H242 O. ovog pravilnika. PREVOĐENJE KLASIFIKACIJE SUPSTANCE ILI SMEŠE Klasifikacija supstance ili smeše prema Pravilniku o klasifikaciji.Obaveštenja o merama predostroţnosti Sledeći Prethodni P273 P501 PRILOG 2. R2. R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270 teĉnost.

H224 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . R17 Xn. kategorija 3 H312 H302 H331 H330 H331 H311 H301 (1) (1) (1) (1) (1) (1) gas para prašina/ magla . H226 ako je taĉka paljenja ³ 23°C. kategorija 1 H250 Zapaljive ĉvrste supstance i H250 smeše. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. R12 teĉnost teĉnost F. R23 T. H225 ako je taĉka paljenja < 23°C i poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C ili . H225 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja > 35°C. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. kategorija 4 H332 (1) H332 Akutna toksiĉnost. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za gasove sa F+. kategorija 1.Zapaljive teĉnosti. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. tip C ili D Samoreaktivne supstance ili H242 smeše. R11 je jedno od sledećih: . Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa F. kategorije 2.Zapaljivi gasivi. kategorija 2. Zapaljive teĉnosti. R21 Xn. R23 T. R12 je jedno od sledećih: . kategorija 1 H224 Samoreaktivne supstance ili H242 smeše.R10 teĉnost F. Zapaljive teĉnosti. R12 gas F+.Zapaljivi gasivi. kategorija 4 Akutna toksiĉnost.Zapaljive teĉnosti. R20 Xn. R15 F. Nije moguće neposredno prevoĊenje. R23 T. kategorija 4 Akutna toksiĉnost. R22 T. Nije moguće neposredno prevoĊenje. R17 F.Zapaljive teĉnosti. Odgovarajuće prevoĊenje klasifikacije za teĉnosti sa R10 je jedno od sledećih: . kategorija 2. R11 teĉnost F.Zapaljive teĉnosti. R20 Xn.Zapaljive teĉnosti. tip G Nije moguće prevoĊenje. H224 ako je poĉetna taĉka kljuĉanja ≤ 35°C ili . H220 ili . kategorija 3 Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Akutna toksiĉnost. R24 T. kategorija 4 H332 (1) Akutna toksiĉnost. tip E ili F Samoreaktivne supstance ili nema smeše. R12 F+. Nije moguće neposredno prevoĊenje. kategorija 2 Akutna toksiĉnost. kategorija 1. kategorija 1. kategorija 3. H221. R20 Xn. R25 teĉnost ĉvrsto gas para prašina/ magla Nije moguće neposredno prevoĊenje. R11 ĉvrsto F+.

kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/21 . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R35 Xi.jednokratna izloţenost. kategorija 1A Iritacija oka. R36 Xi. kategorija 1 Senzibilizacija koţe. R39/25 T+.višekratna izloţenost. R26 T+.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Akutna toksiĉnost. R39/27 T+.jednokratna izloţenost. R28 R33 C. R37 Xi. R34 C. H330 H330 H330 H310 H300 H373 (1) (1) (1) (3) H314 H314 H319 H335 (2) H315 H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H370 (3) H318 H334 H317 H373 (3) H373 (3) T. R39/26 T+. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/20 Xn. kategorija 2 Akutna toksiĉnost 1 Akutna toksiĉnost. R41 R42 R43 Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljne organe . kategorija 2 Akutna toksiĉnost.jednokratna izloţenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .višekratna izloţenost. R39/24 T. R26 T+. kategorija 1 Teško oštećenje oka 1 Senzibilizacija respiratornih organa.jednokratna izloţenost. R39/28 Xi. R38 T. R26 T+. kategorija 1B Korozivno oštećenje koţe.jednokratna izloţenost. R39/23 gas para prašina/ magla Akutna toksiĉnost. kategorija 3 Iritacija koţe. kategorija 2 Korozivno oštećenje koţe.jednokratna izloţenost. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R27 T+.T+.višekratna izloţenost. Kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .

kategorija 1 Toksiĉnost po reprodukciju efekti na ili putem laktacije Opasnost od aspiracije. kategorija 3. R68 Toksiĉnost po reprodukciju.višekratna izloţenost. R49 Karcinogeno. R45 Karcinogeno kategorija 1. R60 kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/23 T. R45 Karcinogeno kategorija 2. R68/22 Karcinogeno. R49 Karcinogeno. R68/21 Xn. kategorija 1A (4) . R65 R67 Xn.višekratna izloţenost. kategorija 2 Karcinogenost. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . R48/24 T.jednokratna izloţenost.jednokratna izloţenost. kategorija 1. H341 kategorija 2 H360F Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 2 H373 (3) H372 (3) H372 (3) H372 (3) H362 H304 H336 H371 (3) H371 (3) H371 (3) H350 H350 H350i H350i H351 Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A Karcinogenost . kategorija 3 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1. R46 Mutageno kategorija 3.jednokratna izloţenost.Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .jednokratna izloţenost. kategorija 1B Karcinogenost.višekratna izloţenost.višekratna izloţenost. R48/25 R64 Xn. kategorija 2 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . kategorija 1A Karcinogenost. H340 kategorija 1B Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 1B Karcinogenost. R68/20 Xn. R40 Mutageno kategorija 2. R48/22 T.

kategorija 1. kategorija 1. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. kategorija 2. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. kategorija 2 H360F (4) H360D (4) H360D (4) H361f (4) H361d (4) H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 3. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. R6263 Toksiĉnost po reprodukciju.Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju 1B H361fd Toksiĉnost po reprodukciju 2 H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 2. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360FD Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R60 Toksiĉnost po reprodukciju. R6061 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A Toksiĉnost po reprodukciju. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1A H360Fd Toksiĉnost po reprodukciju 1B . kategorija 2. R63 Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1B Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 1. kategorija 1. kategorija 3. kategorija 3.

hroniĉno. pošto period izlaganja iznosi do ĉetiri sata prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. . kategorija 4 Opasnost po ozonski omotaĉ H400 H400 H410 H411 H412 H413 EUH059 Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporuĉenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa taĉkom 2. R50-53 N. Ipak.Toksiĉnost po reprodukciju. akutno. Spiska klasifikovanih supstanci. put izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teţu kategoriju opasnosti. R50 H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. R62 Toksiĉnost po reprodukciju. hroniĉno. Nije uvek moguće ponovno odreĊivanje da li supstancu treba klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C. akutno. kategorija 2. Napomena (3) Ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti. kategorija 1B N. kategorija 3. kategorija 3. R61 Toksiĉnost po reprodukciju. Napomena (2) Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ĉak i u sluĉajevima kada je supstancu moguće klasifikovati u kategoriju 1C. R63 Toksiĉnost po reprodukciju.1. hroniĉno. kategorija 1A H360Df Toksiĉnost po reprodukciju. R51-53 R52-53 R53 N. kategorija 3. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. kategorija 3 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 2 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. kategorija 1. R62 N.2. R59 Napomena (1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. klasifikovanje supstance u kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni pristup prema propisu kojim se ureĊuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. kategorija 1 Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.

1. Tabela 1. PIKTOGRAMI OPASNOSTI Piktogrami opasnosti moraju da odgovaraju klasi i kategoriji opasnosti. pakovanju. Piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira Piktogram opasnosti GHS01 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.1. boje. slikovnog simbola i dimenzija piktogrami opasnosti moraju da zadovoljavaju uslove date u Prilogu 1. odeljak 3. opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost.") i H361 (koje glasi: "Sumnja se da štetno da utiĉe na plodnost ili na plod.2. DEO 1.2.4 .7. odeljak 1.1. Deo 2.2. Odeljak 2. PrevoĊenje oznaka rizika u dodatna obaveštenja o opasnosti Oznaka rizika (prema Pravilniku o klasifikaciji. ukljuĉujući i razlike unutar te klase opasnosti. U sluĉaju kada je dokazano da efekti na plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni. prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1.") ukazuju na opštu zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. Deo 3. 1. obeleţavanju i reklamiranju hemikalije i odreĊenog proizvoda ("Sluţbeni glasnik RS". Nestabilni eksplozivi Eksplozivi podklasa 1. FIZIČKA OPASNOST 1.3 i 1.Napomena (4) Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod. 1. U pogledu oblika. Deo 1. broj 59/10)) R1 R6 R14 R19 R30 R44 R29 R31 R32 R66 R39-41 Dodatno obaveštenje o opasnosti (prema ovom pravilniku) EUH001 EUH006 EUH014 EUH019 EUH030 EUH044 EUH029 EUH031 EUH032 EUH066 EUH070 PRILOG 3.1.

Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove.9. C. kategorija 1. kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Zapaljivi aerosoli. Odeljak 2.15.8. Odeljak 2. tipa B. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. Odeljak 2. tip A.7. kategorija 1.6. kategorija 1 Prilog 1. Samozagrevajuće supstance i smeše.Prilog 1. kategorija 1 Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Piktogram opasnosti: plamen preko kruga Piktogram opasnosti Klasa i kategorija opasnosti . Samoreaktivne supstance i smeše. C. Zapaljive ĉvrste supstance i smeše. F Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. Deo 2.11. Odeljak 2. Odeljak 2.2. B Prilog 1.15.3. Deo 2. 2. Deo 2. Deo 2. tipa B.3. Zapaljive teĉnosti. Deo 2. kategorija 1i2 Prilog 1.2. Piktogram opasnosti: plamen Piktogram opasnosti GHS02 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2. Organski peroksidi.12. F 1. 2 i 3 Prilog 1. E. E. D. Organski peroksidi.8. kategorija 1 i 2 Prilog 1. B 1. D. Deo 2. Odeljak 2.10. Odeljak 2. Odeljak 2. tip A. kategorija 1 i 2 Prilog 1. Odeljak 2. Samoreaktivne supstance i smeše. Samozapaljive teĉnosti. Zapaljivi gasovi. 2 i 3 Prilog 1.

kategorija 1. Piktogram opasnosti nije potreban za sledeće klase opasnosti i kategorije fizičke opasnosti: . Deo 2.RashlaĊeni teĉni gas.1: Eksplozivi. Odeljak 2. Odeljak 2.4.Prilog 1.Prilog 1. . . kategorija 1 Prilog 1.16. Deo 2.15: Organski peroksidi. Supstance i smeše korozivne za metale. 2 i 3 1. Odeljak 2. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2.4. podklasa 1. Deo 2.5. kategorija 2. .Rastvoreni gas.6.8: Samoreaktivne supstance i smeše. tip G.6. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.Prilog 1. . Gasovi pod pritiskom: . Deo 2.13. kategorija 1 1. .Prilog 1. Odeljak 2.GHS03 Prilog 1. 2 i 3 Prilog 1. Odeljak 2.2: Zapaljivi gasovi.5.1: Eksplozivi. Oksidujuće teĉnosti.5.14.Teĉni gas. . Deo 2. Deo 2. Deo 2. kategorija 1. Odeljak 2. Oksidujući ĉvrste supstance i smeše.Komprimovani gas. Odeljak 2. podklasa 1. 1. tip G. . Deo 2. Piktogram opasnosti: cilindar za gas Piktogram opasnosti GHS04 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1.Prilog 1. . Odeljak 2. Oksidujući gasovi.

Piktogram opasnosti: znak uzvika Piktogram opasnosti GHS07 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Iritacija koţe. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe. Odeljak 3. Deo 3. Piktogram opasnosti: lobanja i ukrštene kosti Piktogram opasnosti GHS06 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. inhalaciona).2. Teško oštećenje oka. Piktogram opasnosti: korozija Piktogram opasnosti GHS05 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Deo 3. kategorija 3 Iritacija respiratornih organa Narkotiĉko dejstvo . kategorija 2 Prilog 1.2. OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI 2.8 Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. 2 i 3 2.DEO 2. Odeljak 3. Iritacija oka. Deo 3.4.3. Odeljak 3.1.1. Senzibilizacija koţe kategorija 1 Prilog 1. Akutna toksiĉnost (peroralna. dermalna. kategorija 1A. kategorija 1. Akutna toksiĉnost (peroralna. kategorija 4 Prilog 1. kategorija 1 2.3. Odeljak 3. dermalna. inhalaciona).3. Deo 3. Deo 3. kategorija 2 Prilog 1. Deo 3. 1B i 1C Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3.2.1.jednokratna izloţenost.

kategorija 1A. kategorija 1 i 2 Prilog 1. kategorija 1A. Deo 4. kategorija 1 Prilog 1. 1B i 2 Prilog 1. Odeljak 3.1.7. Odeljak 3. 1B i 2 Prilog 1.10.4. kategorija 1A. Toksiĉnost po reprodukciju. OPASNOST PO ŢIVOTNU SREDINU 3.8. Opasnost od aspiracije. Odeljak 3. . Piktogram opasnosti: opasnost po zdravlje ljudi Piktogram opasnosti GHS08 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Mutagenost terminativnih ćelija.višekratna izloţenost. Deo 3. Odeljak 4.7: Toksiĉnost po reprodukciju. dodatna kategorija opasnosti. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. kategorija 1 i 2 Prilog 1.6. efekti na ili preko laktacije.9. DEO 3. Senzibilizacija respiratornih organa. Deo 3.2. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. Piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase i kategorije opasnosti po zdravlje ljudi: Prilog 1. 1B i 2 Prilog 1. Deo 3. Deo 3. karcinogenost.jednokratna izloţenost.5. Deo 3. Piktogram opasnosti: ţivotna sredina Piktogram opasnosti GHS09 Klasa i kategorija opasnosti Prilog 1. Deo 3.Akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.5. kategorija 1 2. Deo 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . Odeljak 3.4.1.

1). opasnost od izbacivanja projektila (Eksplozivi.Prilog 1.H220: Veoma zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.1).1).1 .H223: Zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli.4 . odeljak 2.2 .H200: Nestabilan eksploziv (Eksplozivi.Prilog 1. Deo 2. kategorija 1 .Prilog 1. opasnost od masovne eksplozije (Eksplozivi. Odeljak 4. Deo 2.1: Opasno po vodenu ţivotnu sredinu . OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 1.Prilog 1.Prilog 1. Deo 2.2). Nestabilan eksploziv . . Deo 2. .H202: Eksploziv. podklasa 1. . PRILOG 4. podklasa 1. odeljak 2.Prilog 1.H205: Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu (Eksplozivi. Deo 2. odeljak 2.H203: Eksploziv. .Prilog 1. SPISAK OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI I DODATNIH OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI DEO 1.H201: Eksploziv. kategorija 2 . .5 . Deo 2.Prilog 1. odeljak 2.H222: Veoma zapaljiv aerosol (Zapaljivi aerosoli. udarnog talasa ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. Deo 2.H221: Zapaljivi gas (Zapaljivi gasovi.1. Deo 4. Deo 2. . Deo 2. odeljak 2. Deo 2. opasnost od poţara.Prilog 1.2).Prilog 1. odeljak 2. .H224: Veoma lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti.Prilog 1. Obaveštenja o opasnosti za fizičku opasnost . podklasa 1.kategorija 1 . odeljak 2. kategorija 1 i 2 Ovaj piktogram opasnosti se ne zahteva za sledeće klase opasnosti i kategorije: .1).3). podklasa 1. kategorija 3 i 4. odeljak 2. odeljak 2. odeljak 2.H204: Opasnost od poţara ili izbacivanja projektila (Eksplozivi. podklasa 1.3 .1). kategorija 1 .6).1). kategorija 2 . kategorija 1 .3).Hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Deo 2.Prilog 1. . . . odeljak 2. .hroniĉno.

5) . Deo 2.H251: Dolazi do samozagrevanja.Prilog 1. oksidujuće sredstvo (Oksidujući gasovi. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1. kategorija 1 .H228: Zapaljiva ĉvrsta supstanca ili smeša (Zapaljive ĉvrste supstance i smeše.Prilog 1.14): . odeljak 2. F . Deo 2. kategorija 1 . Deo 2. odeljak 2.12) . tip A Prilog 1. . Deo 2.13. Deo 2. Deo 2.6) ..H272: Moţe da pospeši poţar.H280: Sadrţi gas pod pritiskom. Deo 2.8.Prilog 1. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše. kategorija 1 Prilog 1. tip A . . Deo 2. Deo 2.15).H240: Zagrevanje moţe da dovede do eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.H260: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove koji se spontano pale (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Deo 2.H250: Spontano poĉinje da gori u kontaktu sa vazduhom (Samozapaljive teĉnosti..Prilog 1. Deo 2.7).Prilog 1. .Prilog 1. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše. odeljak 2. .H242: Zagrevanje moţe da dovede do poţara (Samoreaktivne supstance i smeše. odeljak 2. odeljak 2.10).H225: Lako zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. moţe da eksplodira ako se izlaţe toploti (Gasovi pod pritiskom: komprimovani. odeljak 2. .Prilog 1..H271: Moţe da izazove poţar ili eksploziju.Prilog 1.8). E. kategorija 1 .11).14).11).9.Prilog 1.Prilog 1. odeljak 2.6). odeljak 2.H270: Moţe da izazove ili podstakne vatru. tip B . Deo 2.Prilog 1. jako oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti. .H241: Zagrevanje moţe da dovede do poţara ili eksplozije (Samoreaktivne supstance i smeše.Prilog 1. Deo 2. Deo 2. odeljak 2. . moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. .Prilog 1.H226: Zapaljiva teĉnost i para (Zapaljive teĉnosti. odeljak 2.13. . . Deo 2. Deo 2.8. . odeljak 2. Deo 2. teĉni i rastvoreni gas .Prilog 1. odeljak 2. odeljak 2. odeljak 2.Prilog 1. moţe da se zapali (Samozagrevajuće supstance i smeše. Deo 2. odeljak 2. kategorija 2 i 3 . Deo 2. kategorija 2 i 3 .. tip B . odeljak 2. odeljak 2. kategorija 1 . kategorija 2 . kategorija 1 . odeljak 2. kategorija 1 .12). Organski peroksidi. kategorija 3 . kategorija 2 i 3 Prilog 1. odeljak 2. Organski peroksidi. D. kategorija 2 .15).. oksidujuće sredstvo (Oksidujuće teĉnosti.H261: U kontaktu sa vodom oslobaĊa zapaljive gasove (Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove. Deo 2.Prilog 1. tip C. kategorija 1 i 2 .H252: U velikoj koliĉini dolazi do samozagrevanja.4). odeljak 2.

1).1). Deo 3. odeljak 3. Deo 3.3). odeljak 3. Deo 2. odeljak 3. odeljak 3.H312: Štetno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).Prilog 1. .2). .H317: Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi (Senzibilizacija koţe. Deo 3. kategorija 3 . Deo 3.H310: Smrtonosno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna).H315: Izaziva iritaciju koţe (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.16). kategorija 1 i 2 .Prilog 1.Prilog 1. .Prilog 1.1). kategorija 1 .Prilog 1. kategorija 2 .H281: Sadrţi rashlaĊeni teĉni gas. Deo 3. kategorija 3 .2). odeljak 3. kategorija 1 . Deo 3. . Deo 3.H301: Toksiĉno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna). .5) . odeljak 2.Prilog 1. Deo 2. kategorija 2 .H300: Smrtonosno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).H311: Toksiĉno u kontaktu sa koţom (Akutna toksiĉnost (dermalna). kategorija 1A.Prilog 1. odeljak 3. 1B i 1C .3).H318: Dovodi do teškog oštećenja oka (Teško oštećenje/ iritacija oka. . .Prilog 1. kategorija 1 Prilog 1. odeljak 2.1) . odeljak 3. . Deo 3. odeljak 3. Deo 3.H331: Toksiĉno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). odeljak 3.10). .1).4). Obaveštenja o opasnosti za opasnost po zdravlje ljudi .Prilog 1.Prilog 1. kategorija 1 i 2 . . kategorija 4 .H290: Moţe biti korozivno za metale (Supstance i smeše korozivne za metale.Prilog 1. 1. kategorija 1 . Deo 3.1). Deo 3.1).Prilog 1. Deo 3. .H304: Moţe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva (Opasnost od aspiracije. moţe da izazove promrzline ili povrede (Gasovi pod pritiskom: rashlaĊeni teĉni gas . Deo 3. kategorija 4 . kategorija 1 i 2 .H302: Štetno ako se proguta (Akutna toksiĉnost (peroralna).. .H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). kategorija 3 . odeljak 3.1). odeljak 3.Prilog 1. Deo 3.2. odeljak 3. odeljak 3. .Prilog 1.H319: Dovodi do jake iritacije oka (Teško oštećenje/ iritacija oka.Prilog 1. odeljak 3.H314: Izaziva teške opekotine koţe i oštećenje oka (Korozivno oštećenje/ iritacija koţe.

H336: Moţe da izazove pospanost i nesvesticu (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. kategorija 2 . kategorija 2 . kategorija 1 . kategorija 1 . kategorija 1A i 1B . .Prilog 1.H335: Moţe da izazove iritaciju respiratornih organa (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3.8).Prilog 1. Deo 3.H370: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje. odeljak 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .Prilog 1.H341: Sumnja se da moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija.H350: Moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. odeljak 3.H351: Sumnja se da moţe da dovede do pojave karcinoma (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Karcinogenost. Deo 3.1). Deo 3. Deo 3.Prilog 1. Deo 3.H332: Štetno ako se udiše (Akutna toksiĉnost (inhalaciona). .7). kategorija 1A i 1B Prilog 1.Prilog 1.H334: Ako se udiše moţe da dovede do pojave alergijskih reakcija. odeljak 3.Prilog 1. efekti na ili preko laktacije.H361: Sumnja se da moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. dodatna kategorija .H360: Moţe štetno da utiĉe na plodnost ili na plod (navesti posebne efekte ako su poznati) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Toksiĉnost po reprodukciju. odeljak 3. kategorija 2. odeljak 3. kategorija 3. . . Deo 3. kategorija 3. Deo 3.8). odeljak 3.8).Prilog 1. Deo 3.6). .H362: Moţe da ima štetno dejstvo na odojĉad (Toksiĉnost po reprodukciju. kategorija 4 . odeljak 3. . . odeljak 3.Prilog 1. astme ili problema sa disanjem (Senzibilizacija respiratornih organa. .7).Prilog 1. narkotiĉko dejstvo . . Deo 3. ukoliko je poznato) (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .H340: Moţe da dovede do genetskih defekata (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Mutagenost germinativnih ćelija. kategorija 2 . Prilog 1. Deo 3. . odeljak 3. . odeljak 3. odeljak 3. iritacija respiratornih organa .4).5). kategorija 1A i 1B . odeljak 3.8).7). Deo 3.jednokratna izloţenost.6) .5). odeljak 3.jednokratna izloţenost.Prilog 1.H371: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti. Deo 3.Prilog 1.. .

" . hroniĉno.EUH 019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside. hroniĉno. Deo 3. Deo 3." ." .1)." . odeljak 4.H372: Dovodi do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca oštećuje.EUH 001: "Eksplozivno kada je suvo. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi: .2. .višekratna izloţenost. akutno.EUH 006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. .EUH 018: "Pri upotrebi. Deo 4. moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. odeljak 4.EUH 044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru. . odeljak 3.H410: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .EUH 029: "U kontaktu sa vodom oslobaĊa toksiĉan gas.1). . DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI 2. kategorija 1 . hroniĉno." .Prilog 1.. Deo 4. odeljak 3. Deo 4. odeljak 4. 1. kategorija 4 . Deo 4.EUH 014: "Reaguje burno sa vodom." 2.Prilog 1. kategorija 1 .Prilog 1. Deo 4.1). kategorija 1 .H373: Moţe da dovede do oštećenja organa (navesti sve organe koje supstanca moţe da ošteti.3 Obaveštenja o opasnosti za opasnost po ţivotnu sredinu ." .Prilog 1.1) DEO 2.9) . kategorija 2 .Prilog 1. kategorija 2 .H400: Veoma toksiĉno po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. odeljak 4.Prilog 1.H411: Toksiĉno po ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. Dodatna obaveštenja o opasnosti za fizička i hemijska svojstva: .H412: Štetno za ţivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu. hroniĉno. odeljak 4.višekratna izloţenost.9). kategorija 3 .1. ukoliko je poznato) usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja (navesti put izlaganja ukoliko je sa sigurnošću utvrĊeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti) (Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .H413: Moţe da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po ţivi svet u vodi (Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu.Prilog 1.1).

EUH201: "Sadrţi olovo." . Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta. Opasnost. DEO 3.EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe.EUH203: "Sadrţi hrom(VI).EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Dodatna obaveštenja o opasnosti za svojstva koja utiču na ţivotnu sredinu: .Prilog 1. Videti uputstva koja je naveo proizvoĊaĉ. Ĉuvati van domašaja dece.EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. Moţe da izazove alergijsku reakciju." . Moţe da izazove alergijsku reakciju.." ." ." ." . Pri upotrebi nastaje opasan dim." .EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). odeljak 5.EUH202: "Cijanoakrilat.EUH 066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.EUH 032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa veoma toksiĉan gas." 2." (Opasnost po ozonski omotaĉ ." . Trenutno lepi koţu i oĉi. Moţe da izazove alergijsku reakciju." ." .3.EUH204: "Sadrţi izocijanate. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti.EUH 031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĊa toksiĉan gas." . DODATNA OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI ZA ODREĐENE SMEŠE .EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum. Deo 5.EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." . Moţe da oslobodi opasan gas (hlor).EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima." ." ." .EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke. Moţe da izazove alergijsku reakciju." .EUH 070: "Toksiĉno u kontaktu sa oĉima.EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev.1).EUH 059: "Opasno po ozonski omotaĉ." .

7) . Deo 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. 2. 1B. Obaveštenja o merama predostroţnosti .5) Karcinogenost (Prilog 1. sa R101 sobom poneti ambalaţu ili etiketu proizvoda. 2 (Prilog 1. 2 Deo 3.prevencija Obaveštenje o merama predostroţnosti . snabdevaĉ moţe da kombinuje obaveštenja o merama predostroţnosti koja su navedena u tabeli. vodeći raĉuna da savet o merama predostroţnosti bude jasan i razumljiv.opšte Ako je potreban medicinski savet. Obaveštenja o merama predostroţnosti . i 5. Deo 3. SPISAK OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŢNOSTI I USLOVI ZA NJIHOVU PRIMENU Obaveštenja o merama predostroţnosti data su u Tabelama 1. ovog pravilnika.prevencija Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu Pribaviti posebna R201 uputstva pre upotrebe. 4. 1A. Pri izboru obaveštenja o merama predostroţnosti u skladu sa ĉl. ovog priloga zajedno sa odgovarajućim klasama opasnosti. 1A.opšte Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti . 22. Deo 2. Klasa opasnosti po potrebi po potrebi po potrebi Kategorija opasnosti Uslov za primenu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Proizvod za opštu upotrebu Tabela 2.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. 3. i 28.1) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.PRILOG 5.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 1B. Tabela 1. 1B. eksploziv Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 Odeljak 3. Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. R103 Pre upotrebe proĉitati informacije na etiketi. kategorijama i uslovima za njihovu primenu. R102 Ĉuvati van domašaja dece. Deo 3.

Odeljak 2. Deo 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. 2 Tip A.2) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 1.5 1. B.7) Eksplozivi (Prilog 1.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. D. 1. 2. 1B. 2 1. 2. Deo 2. Odeljak 3. Odeljak 2.5) R202 sve mere predostroţnosti i Karcinogenost bezbednosti. Odeljak 2. Deo 2. 1B. 1. Odeljak 2. C. 3 Naznaĉiti da se drţe dalje od izvora toplote. Deo 2. Deo 2. 2 1.10) Organski peroksidi (Prilog 1.3) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Zabranjeno pušenje. E. 1B. D.1) Zapaljivi gasovi (Prilog 1.1. Deo 2. 3 1. Deo 2.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.3.13) Oksidujuće ĉvrste Nestabilan eksploziv 1A. C. .1) Mutagenost germinativnih ćelija Pre rukovanja (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 3. F 1. Odeljak 2. Deo 2. 2. 2 Podklasa 1. B. obavezno proĉitati Odeljak 3. Odeljak 2. 1. Deo 2. Deo 2. 2 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. (Prilog 1.4. Deo 2.7) toplote/ varnica/ Samoreaktivne R210 otvorenog plamena/ supstance i smeše vrućih površina.2. Odeljak 2. Odeljak 3. Drţati dalje od izvora Odeljak 2. Deo 3. (Prilog 1. F 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi izvore paljenja na koje se primenjuje obaveštenje 1 Tip A. Odeljak 2. E. Deo 3.Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2. 3 1. 2 1A.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.

D. Odeljak Preduzeti mere predostroţnosti da 2. 2 1 Tip A. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2.. 3 ". 3 Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.14) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. (Prilog 1.. 1. ".. 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Tip treba da naznaĉi A. 2. Odeljak 2. Odeljak 2... supstance i smeše (Prilog 1. B.) R221 se izbegne mešanje Oksidujuće ĉvrste sa zapaljivim supstance i smeše materijalima/. supstance i smeše (Prilog 1. Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. C. Odeljak 2.8) 1...13) 1 2. Odeljak 2..14) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.14) Organski peroksidi (Prilog 1.. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.15) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.9) Ne dozvoliti kontakt R222 Samozapaljive ĉvrste sa vazduhom. Deo 2..4) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.13.Ne prskati na R211 otvoreni plamen ili drugi izvor paljenja. Deo 2.. Deo 2. ". F 1./ zapaljivih materijala. Drţati/ ĉuvati dalje R220 od odeće/.3) Oksidujući gasovi (Prilog 1.. B. C. Deo 2. 3 1 1 1. Odeljak 2.. E." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale.. inkompatibilne materijale. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala. 2. F ". 2 . 3 ".10) R223 Spreĉiti bilo kakav Supstance i smeše 1 ". Odeljak 2.." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. Deo 2. Naznaĉiti da se drţi dalje od odeće kao i od drugih inkompatibilnih materijala.. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi inkompatibilne materijale. D. E.

R230 Drţati nakvašeno sa.12) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.... 1.12) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju Zaštititi od vlage.. 1. F Odeljak 2. 3 ĉvrsto zatvorenu. Odeljak 3.2. 2.kontakt sa vodom. C.8) Samoreaktivne Tip Ĉuvati samo u supstance i smeše A. Deo 2.3. Odeljak 3.1) R231 R232 R233 R234 Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju 1. 3 inertnim gasom. Odeljak 2. (Prilog 1. 1. Deo 3. 1.8) atmosferu Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. opasnost od eksplozije." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće materijale. Odeljak 2. Podklasa . Eksplozivi (Prilog 1. originalnoj ambalaţi. 1. 2. E. B. zapaljive gasove (Prilog 1.6) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. zbog burne reakcije i mogućnosti paljenja i nastanka poţara.ako je proizvod isparljiv i organa (Prilog 1.12) ". D. 1. Deo 2. 3 Deo 3. 3 Odeljak 2. 2.5 osim kada je isušivanje uslov za proizvodni proces ili proces obrade (npr. Deo 2.ako isušivanje povećava 1. Deo 2. iritacija respiratornih . Odeljak 2.1. 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati ambalaţu jednokratna izloţenost. koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3.8) . Odeljak 2. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. 3 narkotiĉni efekat (Prilog 1.. Deo 2. Deo isparenja stvaraju opasnu 3. nitroceluloza).

5 . Deo 2." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu.7) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2 Tip A. E. Deo 2. 3 . C. Odeljak 2. Odeljak 2. D. Odeljak 2. Odeljak 2. .6) pretakanje...ako je eksploziv 1. Deo 2. Deo 2.6) ne moţe da izazove R241 eksploziju Zapaljive ĉvrste elektrooprema/ supstance i smeše ventilacija/ rasveta/. Odeljak 2. F 1 1. 2. Deo 2. D. B..ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv.6) statiĉkog 1.6) 1. Odeljak 2. ne doĊe do stvaranja Odeljak 2.1. Koristiti opremu koja Odeljak 2. C.3. 2. 1. B. Deo 2. D. 3 Tip A. ".2. 1. 3 Preduzeti mere Zapaljive teĉnosti predostroţnosti da R243 (Prilog 1.11) Organski peroksidi (Prilog 1. Uzemljeni/ Zapaljive teĉnosti priĉvršćeni kontejner (Prilog 1. Odeljak 2. elektrostatiĉki osetljiv 1. 2. C. R240 i oprema za Odeljak 2. Deo 2. E. Zapaljive ĉvrste supstance (Prilog 1.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.15) Korozivno za metale (Prilog 1. Organski peroksidi (Prilog 1. (Prilog 1.1) Tip A.R235 Ĉuvati na hladnom.16) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 1. Odeljak 2. Deo 2. B. Deo 2.u sluĉaju stvaranja oblaka prašine. 2 1. Deo 2.. 1.8) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. F Podklasa .15) Eksplozivi (Prilog 1. 2 . Deo 2.ako je materijal koji se pretaĉe elektrostatiĉki osetljiv. Odeljak 2. E. 1. 2. Deo 2. F 1. Odeljak 2. Deo 2. 3 1. "…" ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi drugu opremu. 3 .7) R242 Koristiti iskljuĉivo alat koji ne varniĉi.4.

Odeljak 3. 2 Deo 3.7) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3.2.4) Eksplozivi (Prilog 1. 2 paru/ sprej (Prilog 1.1.5 grubog rukovanja. Odeljak 2. Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 2."ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ 1.4) magle/ pare/ spreja. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. 1 Odeljak 3. 1.3. 1. 1A. Deo 2. .elektriciteta. Kontejneri pod pritiskom: Ne R251 probadati/ probijati niti paliti. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće uslove. treba da naznaĉi vrstu 1. Deo 3.3) 1 Podklasa ". Odeljak 3.9) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 4 Deo 3. 1. Deo 3.1) Senzibilizacija respiratornih organa 1 Izbegavati udisanje (Prilog 1.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna izloţenost. 1. Deo 3. 2 (Prilog 1. Oksidujući gasovi (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3. Odrţavati redukcione ventile R244 tako da ne budu kontaminiratni mastima i uljima.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. R261 prašine/ dima/ gasa/ Odeljak 3. Deo 2. Odeljak 3. Deo 3. Naznaĉiti da se ne udišu prašina ili magla ako ĉestice prašine ili magla mogu da nastanu prilikom korišćenja. 1C Odeljak 3.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1..1) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Ne izlagati R250 drobljenju/ potresu/…/ trenju. Deo 2. 3..8) Specifiĉna toksiĉnost Ne udisati prašinu/ za ciljni organ R260 dim/ gas/ maglu/ višekratna izloţenost 1.4. ĉak ni kad su iskorišćeni. 1. 2 Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.2) Toksiĉnost po reprodukciju . 1B.

2 Deo 3. Deo 3.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 2 Odeljak 3. 1A.8) Ne dozvoliti kontakt Akutna toksiĉnost sa oĉima.R262 R263 R264 R270 iritacija respiratornih organa (Prilog 1..8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Odeljak 3. koje treba oprati nakon Toksiĉnost po rukovanja. Odeljak 3. Odeljak 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. ne piti i ne Akutna toksiĉnost 1. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.detaljno treba da naznaĉi delove tela Odeljak 3. Deo 3. 2 Oprati . Deo 3.. 2. Odeljak 3.efekti na Dodatna vreme trudnoće ili ili preko laktacije kategorija dojenja." ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ (Prilog 1. Deo 3. 4 . 1. 2 odećom. 4 Deo 3.9) Ne jesti. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3. 3. Deo 3. 2 ekspozicija (Prilog 1.2) Iritacija koţe (Prilog 1.1) Toksiĉnost po Izbegavati kontakt za reprodukciju . Odeljak 3. reprodukciju .2) Iritacija oka ". 1. 1C Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1. 3. Odeljak 3.7) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1B. (Prilog 1. Deo 3.. Deo 3.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1.. koţom ili dermalna (Prilog 1.3) nakon rukovanja.

3. 2.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost 1.8) prostoru. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu 1. Deo 3. 2.peroralna (Prilog 1. Odeljak 3.8) Nije dozvoljeno nositi Senzibilizacija koţe kontaminirano radno R272 (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 4.9) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. 2 Deo 3. 1. 1 odelo van radnog Odeljak 3. Odeljak 3.4) mesta.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: Koristiti samo na 3 iritacija respiratornih otvorenom ili u dobro R271 organa (Prilog 1. Deo 3.1) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak 3. Deo 3. R273 oslobaĊanje u korišćenja. Deo 3. 1.efekti na Dodatna ili preko laktacije kategorija (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Odeljak 3. 4 Deo 3. 3. 4 hroniĉna opasnost po pušiti prilikom rukovanja ovim proizvodom. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3.1) ţivotnu sredinu. Deo 3. Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost: 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 4.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost 1 (Prilog 1. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po 1 Izbegavati vodenu ţivotnu sredinu ispuštanje/ . . Odeljak 3. Odeljak 3. Deo provetrenom 3.ako to nije naĉin (Prilog 1.

B. Deo 2. F ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. 3 Odeljak 2. . Deo 2. Deo 2.vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. C. Odeljak 2. 2. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica.4. Odeljak 2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. C. (Prilog 1. Odeljak 2. 1.11) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2. 1 Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.5 Naznaĉiti zaštitu za lice.3. D.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1.8) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1. Odeljak 4. (Prilog 1. E. D. Deo 2. zaštitne opreme. 1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. E.1) 1 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ Podklasa treba da naznaĉi vrstu 1. Deo 2. Deo 2. 2. 2.1) Opasno po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Deo 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 5.1) Eksplozivi (Prilog 1. B. 3 (Prilog 1. Deo 4.14) Organski peroksidi Tip A. 2 (Prilog 1. naoĉara i zaštite za lice.1. 1. 2. F Odeljak 2. Odeljak 2.2. Deo 2. Nositi zaštitne rukavice/ zaštitnu R280 odeću/ zaštitne naoĉare/ zaštitu za lice. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 5. Odeljak 2. 1. 1. 2 (Prilog 1. 3 Odeljak 2.10) Samozagrevajuće supstance i smeše 1.

2. Odeljak 3. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica.13) R283 na plamen/ vatru. Naznaĉiti vrstu zaštite za oĉi/lice. Deo 3. ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Deo 3. 1C Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće. Deo 2. Odeljak 3. 2 1A. Deo 3. 4 opreme. Nositi odeću otpornu Odeljak 2. 1 1 . Deo 3.15) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3.Odeljak 2. 1B. Deo 3. Odeljak 3.2) Iritacija koţe (Prilog 1.1) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. naoĉara i zaštite za lice. Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. RashlaĊeni teĉni gas Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1 Deo 2.7) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. Odeljak 3. 1A. Deo 2.1) ProizvoĊaĉ/snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Naznaĉiti vrstu zaštitnih rukavica/ odeće.4) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1. 3. 2 Nositi rukavice koje štite od hladnoće/ R282 zaštitu za lice/ zaštitu za oĉi.3) Eksplozivi (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. 1B.5) Karcinogenost (Prilog 1. 1B. 2 1A. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme. Odeljak 2. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.3) Iritacija oka (Prilog 1.5) 1 1 2 Nestabilan eksploziv Koristiti potrebnu R281 liĉnu zaštitnu opremu. 1A.

10) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 3.2) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3. Deo R301 AKO SE PROGUTA: 3. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 2. Odeljak 2. 3.11) 1.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. 3 1. Supstance i smeše koje u kontaktu sa Rukovati pod vodom oslobaĊaju inertnim gasom. Odeljak 3. Odeljak 3. Odeljak 3. R302 AKO DOSPE NA KOŢU: Deo 3. Deo 2. 1B. Deo 3.4) respiratornih organa. 4 2 1 . Deo 2. supstance i smeše Zaštititi od sunĉeve (Prilog 1. ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu opreme. Odeljak 2. 2 Tabela 3. Deo 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. (Prilog 1. 4 Uslov za primenu Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1.R284 R285 R231 + R232 R235 + R410 Odeljak 2.1) U sluĉaju Senzibilizacija neadekvatne respiratornih organa ventilacije nositi (Prilog 1. Odeljak 2.12) Samozagrevajuće Ĉuvati na hladnom. 1C 1 1 1. Odeljak 3. 1 1. Odeljak 3. organa.4) 1A. opremu za zaštitu Odeljak 3. 2.9) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 2. svetlosti. Deo 3. Odeljak 3.14) Nositi opremu za Akutna toksiĉnost zaštitu respiratornih inhalaciona (Prilog 1.reagovanje Oznaka Obaveštenje o merama predostroţnosti Klasa opasnosti Kategorija opasnosti 1. 3. 2. zapaljive gasove Zaštititi od vlage. Deo 3.1) Iritacija koţe (Prilog 1. 2 ProizvoĊaĉ/ snabdevaĉ treba da naznaĉi vrstu zaštitne opreme.

4 1A.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. Deo 2. AKO DOSPE NA KOŢU Odeljak 2. 2. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. Odeljak 2. Deo 3. Deo 2. 3 1A. Odeljak 2. 2. Odeljak 3. 1B. Odeljak 3.3) Iritacija oka (Prilog 1.4) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3.6) (ILI NA KOSU): Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B. Deo 3. 1C 1 3 3 1A. Deo 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3.jednokratna izloţenost. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.R303 R304 R305 R306 Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.8) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3. 1C 1. Deo 2. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. 1C 1 2 1 1 .1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B.2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.2) Teška oštećenja oka/ iritacija oka AKO DOSPE U OĈI: (Prilog 1. Odeljak 3.14) 1. Deo 3.13) AKO DOSPE NA Oksidujuće ĉvrste ODEĆU: supstance i smeše (Prilog 1.3) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 3.

Deo 3.6) R308 se sumnja da je došlo Reproduktivna do izlaganja: toksiĉnost (Prilog 1. koţe (Prilog 1.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. Deo 3.Specifiĉna toksiĉnost za ciljni R307 Ako doĊe do izlaganja: organ .10) Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost P311 kontrolu trovanja ili se inhalaciona (Prilog 1 1A.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. 2. 2 1. Deo 3. Odeljak 3. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Deo 3. Deo 3.2) Teško oštećenje oka/ iritacija oka (Prilog 1.1) P310 kontrolu trovanja ili se Korozivno oštećenje obratiti lekaru.jednokratna dobro: izloţenost (Prilog 1. 1B. Odeljak 3. 2 1A.jednokratna izloţenost (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. 1C 1 1 3 . Odeljak 3. 1B. Odeljak 3.7) Toksiĉnost po reprodukciju . Odeljak Hitno pozvati Centar za 3. Deo 3. 3 1. Deo 3. 2 Dodatna kategorija 2 1. 1B.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. 2 1A. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.3) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 1A. Odeljak 3.5) Karcinogenost (Prilog 1.7) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja ili toksiĉnost za ciljni P309 ako se ne osećate organ . Odeljak 3.

ako se ne organ . narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . Odeljak 3. 4 4 3 3 2. Deo 3. Deo 3. Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.1) Pozvati Centar za Specifiĉna kontrolu trovanja ili se toksiĉnost za ciljni P312 obratiti lekaru.jednokratna osećate dobro. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 2 . Deo 3. Odeljak 3.3) Potraţiti medicinski P313 Senzibilizacija koţe savet/ mišljenje.1. Odeljak 3. 1 1. Deo 3.5) obratiti lekaru. Odeljak 3. Odeljak 3.8) Iritacija koţe (Prilog 1.8) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2 4 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3. Deo 3.jednokratna izloţenost. izloţenost.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1.2) Iritacija oka (Prilog 1.1) Senzibilizacija respiratornih organa (Prilog 1. Deo 3. (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1. 3 2 1 1A. 1B. Odeljak 3. iritacija respiratornih organa (Prilog 1. Odeljak 3.4) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .4) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1.

" na ovoj 1. Odeljak 3. 1 1 ". 1B. ". . Odeljak 2.." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć.proizvoĊaĉ/snabdevaĉ moţe da naznaĉi sredstvo za neutralizaciju.. Odeljak 3.. Deo 3. ako se organ .. 1B. 1. 2 1.ukoliko treba hitno primeniti specifiĉne mere. 2 1A. .." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 2 RashlaĊeni teĉni gas ". Deo 3. Deo 3.jednokratna izloţenost (Prilog 1.. 2 Dodatna kategorija 1. Deo 3." Naznaĉiti dodatna 1A. "...9) Gasovi pod Hitno potraţiti pritiskom P315 medicinski savet/ (Prilog 1. . 3 3 Specifiĉan tretman P321 (videti "..višekratna ne osećate dobro...1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1." na ovoj etiketi). Odeljak 3. Odeljak 3.2) Akutna toksiĉnost - 1A." Naznaĉiti dodatna P322 Specifiĉne mere . Deo 3. Deo 3." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. 1B.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . 1.7) Toksiĉnost po reprodukciju . .1) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.4) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1. Deo 2. Deo 3.... Deo 3.ukoliko treba hitno primeniti antidot.ukoliko treba hitno primeniti mere.ukoliko treba hitno primeniti antidot. 3. Deo 3.. Odeljak 3. Odeljak 3. ". mišljenje. Odeljak 3. Deo 3. 1C uputstva za prvu pomoć.6) Toksiĉnost po reprodukciju (Prilog 1. Odeljak etiketi). 2." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Odeljak 3.7) Specifiĉna Potraţiti medicinski toksiĉnost za ciljni P314 savet/ mišljenje. Deo 3. . Odeljak 3. 2 ". 2 ako je potrebno..5) Akutna toksiĉnost Specifiĉan tretman je inhalaciona (Prilog P320 hitan (videti ".2) Iritacija koţe (Prilog 1.Karcinogenost (Prilog 1. izloţenost (Prilog 1.8) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Odeljak 3.

1 koţe ili osipa: Odeljak 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 1A. Odeljak 3. Opasnost od aspiracije 1 (Prilog 1.2) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 3. 1B. Deo 1A. koţe.2) Senzibilizacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1. 4 uputstva za prvu pomoć. 1. 1C 3." na ovoj etiketi). 2. Odeljak 3.10) Supstance i smeše 1.12) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 Odstraniti ĉestice sa smeše (Prilog 1.4) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1..1) 3. 4 Deo 3. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1.1) Isprati usta. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. Deo 3.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.10) umotati u vlaţne zavoje. Odeljak 2. P330 P331 P332 P333 P334 P335 Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 2. 3 koţe: Odeljak 3. Odeljak 3. ". 2 zapaljive gasove (Prilog 1.(videti ".10) Iritacija koţe Ako doĊe do iritacije (Prilog 1.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr.. Deo 3.. 1C 3. .2) Ne izazivati povraćanje. 1B. Odeljak 2. Deo 2. . 2 . Deo 3.. dermalna (Prilog 1." Naznaĉiti dodatna uputstva za prvu pomoć. Potopiti u hladnu vodu/ Deo 2. Odeljak 3.ukoliko se preporuĉuju hitne mere kao što je npr. 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. specifiĉno sredstvo za neutralizaciju. 1 Deo 3. Deo 2.

Ne trljati (Prilog 1. Odeljak 2.4) koji ne ometa disanje.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ .3) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. Deo 3.5) Iritacija oka Ako iritacija oka ne (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. uĉiniti. Deo 3. 2. Nastaviti sa Odeljak 3. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 1B. Odeljak 3.12) Gasovi pod Otopiti smrznute delove pritiskom mlakom vodom. (Prilog 1. Deo 3.jednokratna izloţenost. 4 1A. Deo 3. Odeljak 3. 1B. iritacija u poloţaju koji ne ometa respiratornih organa disanje. RashlaĊeni teĉni gas 2 1A. 1C 1 2 1. Odeljak 3. 3. Deo 3.2) Specifiĉna Izneti povreĊenu osobu toksiĉnost za ciljni na sveţ vazduh i organ . narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.2) Ukloniti kontaktna Teško oštećenje soĉiva. ukoliko postoje i oka/ iritacija oka ukoliko je to moguće (Prilog 1.3) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Deo 3.3) ispiranjem. Odeljak 3. prolazi: Odeljak 3.P336 P337 P338 P340 P341 koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Odeljak 3. izneti osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. 1C 3 3 1 .jednokratna obezbediti da se odmara izloţenost. povreĊene površine. Odeljak 2.8) Ukoliko je disanje Senzibilizacija oteţano. Deo 2. Iritacija oka (Prilog 1.

3 Odeljak 2. Deo 3. 2 vode. Deo 2.13) kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše skidanja odeće. 1. 1. 3 Odeljak 2. 2. Deo 3. 2 sapuna i vode. 1 Hitno isprati Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje 1A. 1 Odeljak 3. 1C 3. 1C 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 2. dermalna (Prilog 1. 1. Deo 2. 4 Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 3. 1B. Odeljak 3. 2. 2. 1B.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.14) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.2) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. (Prilog 1. 3 Deo 3.Senzibilizacija Ako osećate smetnje pri respiratornih P342 1 disanju: organa(Prilog 1. Deo .2) Teško oštećenje Paţljivo ispirati vodom oka/ iritacija oka P351 1 nekoliko minuta. Odeljak 3.3) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 1B. 1C koţe (Prilog 1. 1. Deo 1A. 2 Odeljak 3. Deo 2.1) Iritacija koţe Oprati sa puno sapuna i P352 (Prilog 1. 1 (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 3. Deo 2.6) Hitno ukloniti/ skinuti svu Akutna toksiĉnost P361 kontaminiranu odeću. Deo 1A.6) Isprati koţu vodom/ P353 istuširati se.3) Iritacija oka (Prilog 1.4) Akutna toksiĉnost Paţljivo oprati sa puno P350 dermalna (Prilog 1.

2.4) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. 3 Deo 3. Deo 2.Skinuti kontaminiranu P362 odeću i oprati je pre ponovne upotrebe.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 3. Deo 2. Deo 2. Oprati kontaminiranu P363 odeću pre ponovne upotrebe.1.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. (Prilog 1. 1. P370 U sluĉaju poţara: 3.2) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. Deo 3. 1 Odeljak 3.4. 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Deo 2.2) Iritacija koţe (Prilog 1.3. E.2.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 (Prilog 1. 3 Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 3. 1 Odeljak 2. Deo 1A. F Odeljak 2. 1. 2. 2 Odeljak 3.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1.1) 1. Odeljak 3. 1. B. Odeljak 2. 1C 3. Odeljak 2.12) . C. Deo 2.5 Oksidujući gasovi (Prilog 1. 4 Deo 3. Deo 3.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 2. Odeljak 2. 1. D. 2.4) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 1B. Odeljak 3. 1. Deo 2.

4.1.. Odeljak 2.3.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1.4: Podklasa 1.3.2. 1.4. Deo 2. (Prilog 1. Deo 2. Deo 2.1) 1. 3 .1) Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2. 2. Odeljak 2. Eksplozivi (Prilog 1. Deo 2.. Odeljak 2. Zapaljive teĉnosti P378 Koristiti . 1 1 Zaustaviti curenje.14) Oksidujući gasovi (Prilog 1. Deo 2. U sluĉaju velikog poţara Odeljak 2..2.Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Deo 2. 2.. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. B Gasiti poţar iz daljine P375 zbog rizika od eksplozije. Deo 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 1. Deo 2. 1. Odeljak 2. ako P376 je to moguće uĉiniti na bezbedan naĉin. 3 1 1 Nestabilan eksploziv i . komponente. osim ako se P377 (Prilog 1. Deo 2. 2 ".4: municija i njene 1. P372 P373 Ne gasiti poţar kada zahvati eksplozive. Poţar pri curenju gasa: Zapaljivi gasovi Ne gasiti.1.ako su eksplozivi 1. Odeljak 2. curenje moţe zaustaviti Odeljak 2.4) Gasiti poţar uz normalne mere P374 predostroţnosti sa razumne udaljenosti. Deo 2. 1. Deo 2. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1. Deo 2. za gašenje.14) Rizik od eksplozije u sluĉaju poţara. Odeljak 2.osim ako su eksplozivi Podklasa 1.2) na bezbedan naĉin.5 . Tip A.4 municija i njene komponente. Eksplozivi (Prilog 1.13) P371 (hemijskog udesa) i Oksidujuće ĉvrste velikih koliĉina: supstance i smeše (Prilog 1. 2. Odeljak 2. 1. Deo 2.5 Nestabilan eksploziv i Podklasa 1.14) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. 3 1. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi 1. 1. 1. 1 1.

Odeljak 2. 1. E. Odeljak 2.1. 2. Deo 2.2. Deo 2. 1. Deo 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. B. 3 zapaljive gasove (Prilog 1. C. Odeljak 2.5 Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 1.9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1. (Prilog 1.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. 3 (Prilog 1. 1 Odeljak 2. Deo 2.14) Eksplozivi Nestabilan (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. 1. Odeljak 2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1.14) . Odeljak 2.ukoliko upotreba vode Zapaljive ĉvrste povećava rizik. Deo 2. Odeljak 2. D. B (Prilog 1.1) 1. supstance i smeše 1. eksploziv Odeljak 2.3.P380 Evakuisati oblast.4. 1. 2. 2.1) Eksplozivi Podklasa (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. 3 Odeljak 2.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. 2 (Prilog 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. F Odeljak 2.6) odgovarajuće sredstvo .

P312 lekara. AKO SE PROGUTA: Deo 3.) P302 AKO DOSPE NA KOŢU: Akutna toksiĉnost + Paţljivo oprati sa puno dermalna (Prilog 1.2) P331 AKO DOSPE NA KOŢU: Samozapaljive P302 Potopiti u hladnu vodu/ teĉnosti + zamotati u vlaţne (Prilog 1.1) P301 Hitno pozvati Centar za + Opasnost od kontrolu trovanja ili P310 aspiracije lekara. 2.Ukloniti sve izvore paljenja.10) AKO SE PROGUTA: P301 Pozvati Centar za Akutna toksiĉnost + kontrolu trovanja ili peroralna (Prilog 1.1) P352 vode. 2 Supstance i smeše Sakupiti/ ukloniti prosuti korozivne za metale P390 sadrţaj radi spreĉavanja (Prilog 1.1.) osećate dobro. Deo 2. Odeljak 3. Deo 3. Deo 2.16) Opasno po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Odeljak 2. 2 1. Odeljak 3. 1B. Iritacija koţe 1 1 1. Odeljak 4. Deo 3. Opasno po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 4. P350 sapuna i vode.1) Akutna toksiĉnost P302 AKO DOSPE NA KOŢU: dermalna (Prilog 1.9. Odeljak 3. P334 zavoje. Odeljak 2. Odeljak 2. Odeljak 3. Odeljak 4. Odeljak 3. + Oprati sa puno sapuna i Deo 3. Odeljak 3. Zapaljivi gasovi (Prilog 1.1) P391 Sakupiti prosuti sadrţaj.2) 1.1) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. 1C 1 1. Deo + povraćanje. 3. P301 + AKO SE PROGUTA: Korozivno oštećenje P330 Isprati usta. 3 1 4 1A. materijalne štete. Deo 4. Deo 2. 2 3. (Prilog 1. ukoliko se ne Deo 3. Ne izazivati koţe (Prilog 1. ako je to P381 moguće uĉiniti bezbedno. 4 2 .

1C 1. 3.8) AKO SE UDIŠE: Ukoliko je disanje oteţano. Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.6) skinuti svu kontaminiranu odeću. 1B.2) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. 1C 1 2 .2) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1.P303 + P361 + P353 P304 + P340 P304 + P341 P305 + P351 + P338 (Prilog 1.3) 1 1. Deo 3. Deo 3.4) koji ne ometa disanje. Odeljak 3. Deo istuširati se. Odeljak 3. Odeljak 3. 2.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1. Odeljak 3.jednokratna izloţenost. Deo 3. 1B. Nastaviti sa ispiranjem. 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ . izneti Senzibilizacija povreĊenu osobu na respiratornih organa sveţ vazduh i obezbediti (Prilog 1. Deo 3. Deo 3. da se odmara u poloţaju Odeljak 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 1C 3 3 1 1A. Deo 3. Deo 2. Korozivno oštećenje Isprati koţu vodom/ koţe (Prilog 1. Odeljak 2. Odeljak 3. Deo 3. Odeljak 3.2) Paţljivo ispirati vodom Teško oštećenje nekoliko minuta. iritacija da se odmara u poloţaju respiratornih organa koji ne ometa disanje. Deo 3. Deo AKO DOSPE U OĈI: 3. ukoliko postoje i ukoliko Odeljak 3.2) Specifiĉna AKO SE UDIŠE: Izneti toksiĉnost za ciljni povreĊenu osobu na organ . 4 1A. 2. Deo 3.4) AKO DOSPE NA KOŢU Zapaljive teĉnosti (ili kosu): Hitno ukloniti/ (Prilog 1. Ukloniti oka/ iritacija oka kontaktna soĉiva.3) je to moguće uĉiniti.jednokratna sveţ vazduh i obezbediti izloţenost. Odeljak 3. Iritacija oka (Prilog 1. (Prilog 1. 3 1A. Odeljak 3.

Deo 3.14) Specifiĉna Ako doĊe do izlaganja: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ .4) savet/mišljenje. Deo 3. Deo 3. 3.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1.6) se sumnja da je došlo Toksiĉnost po do izlaganja: Potraţiti reprodukciju (Prilog medicinski savet/ 1. ĉestice sa koţe. Deo 3. Samozapaljive ĉvrste supstance i Ukloniti rastresite smeše (Prilog 1.jednokratna kontrolu trovanja ili izloţenost (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. Odeljak 2.5) Karcinogenost (Prilog 1. Deo 2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1 1 1 1A. Odeljak 3. Ako doĊe do izlaganja ili Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 2. medicinski savet/ Odeljak 3.8) Ako doĊe do iritacije Iritacija koţe koţe: Potraţiti (Prilog 1.7) Ako doĊe do izlaganja ili Specifiĉna se ne osećate dobro: toksiĉnost za ciljni Pozvati Centar za organ . Deo 3.2) mišljenje. Deo medicinski 3. 1B.AKO DOSPE NA P306 ODEĆU: Hitno isprati + kontaminiranu odeću i P360 koţu sa dosta vode pre skidanja odeće. Ako doĊe do iritacije Korozivno oštećenje koţe ili osipa: Potraţiti koţe (Prilog 1. Odeljak mišljenje. 2 .7) Toksiĉnost po reprodukciju . lekara. Deo 3.8) Mutagenost germinativnih ćelija (Prilog 1. Odeljak 2. 1B. Deo 3. Odeljak 2. lekara. 2 1A. P307 + P311 P308 + P313 P309 + P311 P332 + P313 P333 + P313 P335 + P334 Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 3. 2 Dodatna kategorija 2 2 1 1 1. Odeljak 3.efekti na ili preko laktacije (Prilog 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.10) Potopiti u hladnu vodu/ umotati u vlaţne zavoje. 2 1A. Deo 2.

3 Odeljak 2. Odeljak 2. . 1. 2. Odeljak 3. Deo 3. 3 zapaljive gasove (Prilog 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. U sluĉaju poţara: P370 Zaustaviti curenje.ako upotreba vode povećava rizik. Deo 2. 2. P378 P370 U sluĉaju poţara: Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. Odeljak 2. E.7) Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Deo 2.. Deo 2. Iritacija oka (Prilog 1.zapaljive gasove (Prilog 1. B. Deo 2..9) Samozapaljive ĉvrste supstance i 1 smeše (Prilog 1.14) Eksplozivi Podklasa ". Odeljak 2. D. F Odeljak 2. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2.3) Senzibilizacija respiratornih organa(Prilog 1. Odeljak 2..12) Ako iritacija oka ne P337 prolazi: potraţiti + medicinski savet/ P313 mišljenje.6) Zapaljive ĉvrste supstance i smeše 1. 1.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.. ako + je to moguće uĉiniti na P376 bezbedan naĉin. 2.8) Samozapaljive teĉnosti 1 (Prilog 1. Deo 2." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuće sredstvo. (Prilog 1.4) Oksidujući gasovi (Prilog 1. za gašenje. C. Deo 2. Odeljak 3. Odeljak 2. Deo 3. . 2. 2 (Prilog 1. 3 Odeljak 2. 3 (Prilog 1. Deo 2. Odeljak 2.10) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju 1. Deo 2. Ako osećate smetnje pri P342 disanju: pozvati Centar + za kontrolu trovanja ili P311 lekara.4) 2 1 1 P370 U sluĉaju poţara: + Koristiti .

Odeljak 2. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1. Deo 2.6) .4. B U sluĉaju velikog poţara P371 (hemijski udes) i velikih + koliĉina: Evakuisati P380 oblast.5 propisima (naznaĉiti).5 Tip A. 1. Deo 2. Deo 2. 2 1 Komprimovani gas Teĉni gas RashlaĊeni teĉni gas Rastvoreni gas 1.+ P380 P370 + P380 + P375 Evakuisati oblast.4) 1. 2. Odeljak 2. 1.1. Deo 2.skladištenje Obaveštenje o merama predostroţnosti . Deo 2.12) Zapaljivi gasovi (Prilog 1. U sluĉaju poţara: Evakuisati oblast.. Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. 1. Odeljak 2.1) ". Odeljak 2.skladištenje Oznaka Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Uslov za primenu P401 Skladištiti … Eksplozivi (Prilog 1. P402 Skladištiti na suvom mestu.1) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. Odeljak 2. Deo 2.1.. 1.4. 1. Odeljak 2. Deo 2. Deo 2. Deo 2. Odeljak 2. Odeljak 2.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu P403 Skladištiti na mestu sa dobrom ventilacijom. Deo 2.2) Oksidujući gasovi (Prilog 1.2.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše (Prilog 1.3.3. 3 . 3 1. 2.8) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1. meĊunarodnim 1." u skladu sa lokalnim/ Nestabilan regionalnim/ eksploziv i nacionalnim/ podklasa 1. 1.14) 1. Odeljak 2.2. Obaveštenja o merama predostroţnosti . 1 1 Tabela 4. Gasiti poţar iz + daljine zbog rizika od P375 eksplozije. Gasiti poţar iz daljine zbog rizika od eksplozije (Prilog 1. 1. Odeljak 2.5) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1.

Odeljak 3. Odeljak 3. Deo 3. 3 3.7) . 2 (Prilog 1. 1A. Odeljak 3.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom Skladištiti u zatvorenoj P404 oslobaĊaju zapaljive 1. 2 1. Deo 3. Deo 2. 2. 3 (Prilog 1. Odeljak 3.1) Korozivno oštećenje P405 Skladištiti pod kljuĉem. 3 iritacija respiratornih organa (Prilog 1.5) Kancerogenost (Prilog 1A.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A.8) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. Odeljak 3. 2.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. Deo 3. Odeljak 3.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost. 1B. 3 (Prilog 1. 3 Deo 3. gasove (Prilog 1.Samoreaktivne supstance i smeše Tip A. Odeljak 3. Deo 3.1) Akutna toksiĉnost dermalna 1. Deo 2. 2. C. 2. Odeljak 2. 1B. (Prilog 1. F Odeljak 2. Deo 3. koţe (Prilog 1. E. 1B. 2 (Prilog 1. 1C Odeljak 3. Deo 3. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. Odeljak 3. 3 ambalaţi. Deo 1. 2.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1. 1. 1B.2) Mutagenost germinativnih ćelija 1A. D.12) Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. Deo 3. B. Deo 3.

11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. B. E. D. Odeljak 2. 2 Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas Supstance i smeše koje se same zagrevaju 1..Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost (Prilog 1. E. P406 ambalaţi sa unutrašnjim slojem otpornim na koroziju. Odeljak 2.15) Samoreaktivne supstance i smeše Tip Ĉuvati na A. C. A. Deo 2. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. Odeljak 3. 1. Deo 2. Deo 2. B. C.. Deo 3. F Odeljak 2.. Odeljak 2. Odeljak 2..8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.8) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. Odeljak 3. Deo 3. Deo 2. 2 1. F P411 temperaturama koje ne (Prilog 1. Organski peroksidi Tip . Odeljak 3. Odeljak 2. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.11) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. Odeljak 2.. Deo 3. ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi temperaturu.5) P410 Zaštititi od sunĉeve svetlosti.3) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1.8) prelaze…°S/…°F. Supstance i smeše korozivne za metale (Prilog 1. 1 1. 2 3 3 1 ".16) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. Deo 3. Deo 2. 2 (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. Ostaviti prazan P407 (vazdušni) prostor izmeĊu gomila/ paleta.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.. Odeljak 3.10) Ĉuvati u ambalaţi otpornoj na koroziju /. . D." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi druge kompatibilne materijale.

15) Samozapaljive teĉnosti (Prilog 1.(Prilog 1." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi masu i temperaturu. 3 narkotiĉko dejstvo (Prilog 1.8) Samozagrevajuće Ĉuvati dalje od drugih supstance i materijala. F Odeljak 2. Deo 2. Deo 3. Deo 2.11) A. gasove (Prilog 1. iritacija respiratornih Ambalaţu ĉvrsto organa (Prilog 1..11) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. . Odeljak 2. Odeljak 3. 2 ". Odeljak 2. A. Odeljak 2. B.ako je proizvod isparljiv i isparenja stvaraju opasnu atmosferu. 2. 3 Deo 3. Deo 2.. D. Deo 2. u kontaktu sa vodom Ĉuvati u zatvorenoj oslobaĊaju zapaljive 1. zatvoriti. Deo 2.15) Ne izlagati P412 temperaturama koje su veće od 50°S/ 122°F Velike koliĉine u rasutom stanju ĉija je masa veća od …kg P413 ĉuvati na temperaturama koje ne prelaze …°S/…°F Zapaljivi aerosoli (Prilog 1.9) Ĉuvati sadrţaj pod . 2. Odeljak 2. C. D." ProizvoĊaĉ/ dobavljaĉ treba da naznaĉi odgovarajuću teĉnost ili inertni gas. 1 Odeljak 2. C..3) Samozagrevajuće supstance i smeše (Prilog 1. F Odeljak 2. 3 dobrom ventilacijom. E.. 1. P420 P422 P402 + P404 P403 + P233 Samoreaktivne supstance i smeše Tip (Prilog 1. ". Deo 2. E. C.1) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ Ĉuvati u prostoriji sa jednokratna izloţenost.. Deo 3. A. 3 ambalaţi. Odeljak 2. E. Odeljak 2. 2 smeše(Prilog 1. B. 2 1. .12) Akutna toksiĉnost inhalaciona (Prilog 1. F 1. Odeljak 3. B. Deo 2. Samozapaljive ĉvrste supstance i smeše 1 (Prilog 1. Deo 2. Deo 2. 1. D..8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.10) Supstance i smeše koje Ĉuvati na suvom mestu.

D. Deo 2. Deo 2. Ĉuvati u + prostoriji sa dobrom P403 ventilacijom. B.P403 Ĉuvati u prostoriji sa + dobrom ventilacijom. C. Odeljak 2. 1.. Odeljak 2. Deo 2. dobavljaĉ treba da E. 2 ". 3 Tip A.. B. B. P235 Drţati na hladnom. 3 1. nacionalnim/meĊunarodnim F propisima (naznaĉiti).1. 2. Odeljak 2. Odeljak 2. C.. Deo 2.1) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 2. ". 1. Deo 2.odlaganje Obaveštenje o merama Oznaka predostroţnosti odlaganje Klasa opasnosti Kategorija opasnosti Nestabilan eksploziv i Podklasa 1. Odeljak 3.. Deo 2. Odeljak 2. D. D. 2. Deo 2.3) Organski peroksidi (Prilog 1. Deo 2. Tabela 5.5 1.8) Zapaljive teĉnosti (Prilog 1. 3 . Deo 2. 1. Odeljak 2. 1.. P235 Drţati na hladnom. Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti." u skladu sa lokalnim/ Tip regionalnim/ A. Deo 2. Ne izlagati + temperaturama koje su P412 veće od 50°C/122°F Ĉuvati na P411 temperaturama koje ne + prelaze…°C/…°F.8) Gasovi pod pritiskom (Prilog 1. 2.15) 1. Obaveštenja o merama predostroţnosti . Zaštititi od sunĉeve P410 svetlosti. C. ambalaţe u/ na .5) Zapaljivi aerosoli (Prilog 1. 3 Uslov za primenu Eksplozivi (Prilog 1. Odeljak 2." ProizvoĊaĉ/ Tip A.8) Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobaĊaju zapaljive gasove (Prilog 1.12) Oksidujuće teĉnosti (Prilog 1.6) Samoreaktivne supstance i smeše (Prilog 1. F Komprimovani gas Teĉni gas Rastvoreni gas 1.3. F naznaĉi temperaturu. 1. E.4.. Odeljak 2.2. Odeljak 2. E.6) Samoreaktivne Odlaganje supstance i smeše P501 sadrţaja/ (Prilog 1.

1) Akutna toksiĉnost dermalna (Prilog 1. 2 (Prilog 1. Deo 2.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ 3 jednokratna . 1A. A. 2. Odeljak 3. 3. Deo 3. 4 Deo 3. Odeljak 2. 1 Odeljak 3. 2 Odeljak 3.2) Senzibilizacija respiratornih organa 1 (Prilog 1. 3. 2 (Prilog 1. 2.Odeljak 2. Deo 3. 3 (Prilog 1. 1C 3. Deo 3. Odeljak 3. Odeljak 3. 1B. Odeljak 2. 1.7) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna 1. Deo 2. Odeljak 3. 4 Deo 3.1) Akutna toksiĉnost inhalaciona 1.15) F Akutna toksiĉnost peroralna (Prilog 1. B. Odeljak 3. C. 1. E.5) Karcinogenost (Prilog 1. D. 1B.1) Korozivno oštećenje koţe (Prilog 1.6) Toksiĉnost po reprodukciju 1A.4) Mutagenost germinativnih ćelija 1A.13) Oksidujuće ĉvrste supstance i smeše 1.14) Organski peroksidi Tip (Prilog 1. Odeljak 3. 1B. 2. Odeljak 3. Deo 3. 2 (Prilog 1. Deo 1A. 2 izloţenost (Prilog 1. Deo 3.4) Senzibilizacija koţe (Prilog 1. Deo 3. Odeljak 3. 1B.

2. Deo 5.10) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu akutna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. ovog priloga navode se u skladu sa ĉlanom 25. Odeljak 3. .8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ jednokratna izloţenost.1) Opasnost po ozonski omotaĉ (Prilog 1. Deo 3. DODATNE INFORMACIJE NA ETIKETI Dodatna obaveštenja o opasnosti data u odeljcima 1. Odeljak 4. i 1.izloţenost. Odeljak 3.1) 3 1.2. Odeljak 4. iritacija respiratornih organa (Prilog 1.1. Odeljak 5.9) Opasnost od aspiracije (Prilog 1. POSEBNA PRAVILA ZA OBELEŢAVANJE I PAKOVANJE ODREĐENIH SUPSTANCI I SMEŠA DEO 1. Odeljak 3. Deo 3. stav 1.1) Opasnost po vodenu ţivotnu sredinu hroniĉna opasnost po vodenu ţivotnu sredinu (Prilog 1. Deo 3. Poglavlje 3. Deo 4. Deo 4. 2 1 1 1. 4 1 PRILOG 6. opasnost po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu. Deo 3. narkotiĉko dejstvo (Prilog 1. 3. ovog pravilnika za supstance i smeše koje su klasifikovane kao opasne zbog toga što predstavljaju fiziĉku opasnost.8) Specifiĉna toksiĉnost za ciljni organ višekratna izloţenost (Prilog 1.

2.3. a koje mogu da obrazuju zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh.1. 1.5.2.1.svojstva koja utiču na ţivot i zdravlje ljudi 1. EUH044: "Rizik od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru.1. Dodatna obaveštenja o opasnosti .1.2.4." Navodi se za supstance i smeše koje su nestabilne na sobnoj temperaturi. dietil etar i 1. npr. odeljak 2." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao eksplozivne u skladu sa Prilogom 1. 1.2. Deo 2. 1. EUH031: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa toksičan gas. Deo 2. EUH019: "Moţe da obrazuje eksplozivne perokside. aluminijum-fosfid i fosfor-pentasulfid. npr. acetilhlorid. 1. EUH006: "Eksplozivno u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom.. Primer za supstance su halogenovani ugljovodonici. 1." Navodi se za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlaţnim vazduhom oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. da bi se suzbila njihova eksplozivna svojstva. navedene u Prilogu 1." . 1. koje se stavljaju u promet nakvašene vodom ili alkoholom ili razblaţene drugim supstancama. alkalni metali.. npr.1.1.1. acetilen. odeljak 2. npr. 1. slabijih materijala. EUH014: "Reaguje burno sa vodom.6. Dodatna obaveštenja o opasnosti .1." Navodi se za supstance i smeše koje reaguju burno sa vodom. 2 ili 3. EUH001: "Eksplozivno kada je suvo. Naroĉito se navodi za supstance koje eksplodiraju ako se zagrevaju u ĉeliĉnom buretu.fizička i hemijska svojstva 1. EUH029: "U kontaktu sa vodom oslobaĎa toksičan gas.2. a ne pokazuju ovaj efekat ako se zagrevaju u ambalaţi izraĊenoj od drugih." Navodi se za supstance i smeše koje mogu da obrazuju eksplozivne perokside prilikom skladištenja. titan-tetrahlorid. kategorija 1." Navodi se za eksplozivne supstance i smeše.1.2. a za smeše primer su smeše koje sadrţe isparljive zapaljive sastojke ili smeše kod kojih dolazi do gubitka isparljivih sastojaka koji nisu zapaljivi.4-dioksan." Navodi se za supstance i smeše koje nisu klasifikovane kao zapaljive. EUH018: "Pri upotrebi moţe da obrazuje zapaljivu/eksplozivnu smešu para-vazduh. ali koje u praksi mogu da ispolje eksplozivna svojstva ako se zagrevaju u zatvorenom prostoru.1.1.1.

1. npr. ako nisu dostupni podaci o ispitivanju akutne inhalacione toksiĉnosti i ako je inhalacija moguća. ovog priloga dodeljuju se smešama u skladu sa ĉlanom 25. 1." Navodi se za supstance ili smeše kod kojih je rezultat ispitivanja iritacije oka pokazao oĉigledne znake sistemske toksiĉnosti ili mortalitet meĊu ispitivanim ţivotinjama." Navodi se za supstance i smeše koje mogu izazvati zabrinutost zbog sušenja. ako su dostupni podaci koji ukazuju da se mehanizam toksiĉnosti zasniva na korozivnosti u skladu sa Prilogom 1. EUH 071: "Korozivno za respiratorne organe." Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni. Deo 3.relevantnih dokaza na osnovu kojih se mogu predvideti njihovi efekti na koţu. koja pokazuje ove efekte. kategorija 1 ili 2.2.2.1.5. Ovo obaveštenje se primenjuje i kada supstanca ili smeša sadrţi drugu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0.2. na osnovu: .1. i Prilogom 1. natrijum-hipohlorit i barijum-polisulfid.2. Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na korizivno oštećenje koţe. soli cijanovodoniĉne kiseline i natrijum-azid.3. Tabela 3. ljuštenja ili pucanja koţe. npr. odeljak 3.3.2. Smeše koje sadrţe olovo . DEO 2. kategorija 3. Ovo obaveštenje se primenjuje i ako postoji dokaz o sistemskoj toksiĉnosti nakon kontakta sa oĉima kod ljudi. što se moţe pripisati resorpciji supstance ili smeše kroz mukozne membrane oka. ali koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao iritativno za koţu iz Priloga 1. EUH032: "U kontaktu sa kiselinama oslobaĎa veoma toksičan gas.3.6. EUH070: "Toksično u kontaktu sa očima. EUH066: "Višekratno izlaganje moţe da izazove sušenje ili pucanje koţe.. 1.2. stav 9. POSEBNA PRAVILA ZA DODATNE ELEMENTE OBELEŢAVANJA ZA ODREĐENE SMEŠE Dodatna obaveštenja o opasnosti navedena u odeljcima 2. ovog pravilnika. osim ako je drugaĉije odreĊeno u Spisku klasifikovanih supstanci.iskustava uoĉenih u praksi ili . 1.10. odeljak 3.3. 2.1%." Navodi se za supstance i smeše kao dodatak klasifikaciji u odnosu na inhalacionu toksiĉnost. 1. napomena 1.Navodi se za supstance i smeše koje u reakciji sa kiselinama oslobaĊaju gasove u koliĉinama potencijalno opasnim po zdravlje koji su klasifikovani kao akutno toksiĉni.1.4. do 2. Deo 3.

oligomeri. Cementi i cementne smeše Ukoliko cement ili cementne smeše nisu već klasifikovane i obeleţene kao senzibilizatori koţe sa obaveštenjem o opasnosti H317: "Moţe da izazove alergijske reakcije na koţi".0002% rastvornog hroma(VI) u odnosu na ukupnu suvu masu cementa. Trenutno lepi koţu i oči." Na ambalaţi koja sadrţi manje od 125 ml ove smeše dodatno obaveštenje o opasnosti moţe da glasi: EUH201A: "Paţnja! Sadrţi olovo. Moţe da izazove alergijsku reakciju. mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH204: "Sadrţi izocijanate." Uz pakovanje se mora priloţiti i odgovarajuće uputstvo o bezbednom ĉuvanju i rukovanju. Opasnost.0002%. mereno prema standardu SRPS ISO 6503. kada su hidratisane. Čuvati van domašaja dece. uslovima ĉuvanja i periodu skladištenja tokom kojeg će biti oĉuvana svojstva redukcionog sredstva koje odrţava sadrţaj rastvornog hroma(VI) ispod 0." Ako su dodata redukciona sredstva. sadrţe više od 0." 2. Smeše koje sadrţe epoksi-sastojke sa prosečnom molekulskom masom ≤700.3. predpolimeri ili njihove smeše). Moţe da izazove alergijsku reakciju. Smeše koje sadrţe cijanoakrilate Etiketa na ambalaţi lepka na bazi cijanoakrilata sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH202: "Cijanoakrilat. Smeše koje sadrţe izocijanate Ukoliko nije već naznaĉeno." 2. 2. sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH203: "Sadrţi hrom(VI). 2.15% (maseni udeo metala u ukupnoj masi smeše (elementarnog olova) izraţen u procentima). mora da sadrţi informacije o datumu pakovanja.Etiketa na ambalaţi boja i lakova koji sadrţe olovo u koliĉinama koje su veće od 0. etiketa na ambalaţi cementa i cementnih smeša koje.2. na etiketi smeše koja sadrţi izocijanate (kao što su monomeri. ambalaţa cementa ili smeše koja sadrţi cement.5. na etiketi smeše koja sadrţi epoksi-sastojke sa proseĉnom molekulskom masom ≤700 mora se navesti sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: . Ne sme se koristiti na površinama predmeta koje bi dete moglo da stavi u usta.4. Ukoliko nije već naznaĉeno. sadrţi sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH201: "Sadrţi olovo.

Smeše u tečnom stanju koje sadrţe halogenovane ugljovodonike Na etiketi smeše u teĉnom stanju koja nema taĉku paljenja ili joj je taĉka paljenja veća od 55°C. Videti uputstva koja je naveo proizvoĎač." 2. a koja sadrţi: .1% ili u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracije naznaĉene za tu supstancu u napomeni iz Spiska klasifikovanih supstanci. kategorija 1 ili kao karcinogena.10.6." 2." 2." 2. Postupati prema uputstvu o merama bezbednosti. Smeše koje nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe najmanje jednu supstancu koja izaziva senzibilizaciju Na etiketi smeša koja nisu klasifikovane kao senzibilizatori ali sadrţe barem jednu supstancu klasifikovanu kao senzibilizator u koncentraciji jednakoj ili većoj od 0. Pri upotrebi nastaje opasan dim. u zavisnosti od toga da li su gore navedene supstance lako zapaljive ili zapaljive: EUH209: "Moţe da postane lako zapaljivo prilikom upotrebe." 2. Smeše koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju Na etiketi smeša koje sadrţe kadmijum (legure) i koje su namenjene za korišćenje pri lemljenju.9. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH207: "Paţnja! Sadrţi kadmijum. Moţe da izazove alergijsku reakciju. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH208: "Sadrţi (hemijski naziv supstance koja izaziva senzibilizaciju). Smeše namenjene za opštu upotrebu koje sadrţe aktivni hlor Na etiketi smeše koja sadrţi više od 1% aktivnog hlora navodi se sledeće dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH206: "Paţnja! Ne koristiti zajedno sa drugim proizvodima. kategorija 2 u koncentraciji većoj ili jednakoj 0. navodi se jedno od sledećih dodatnih obaveštenja o opasnosti. Moţe da oslobodi opasan gas (hlor)." ili EUH209A: "Moţe da postane zapaljivo prilikom upotrebe.supstancu koja je klasifikovana kao senzibilizator koţe. kategorija 1 ili kao senzibilizator respiratornih organa.7. Smeše koje nisu namenjene za opštu upotrebu Na etiketi smeše koja nije klasifikovana kao opasna. Moţe da izazove alergijsku reakciju. a manja od 93°C i koja sadrţa halogenovani ugljovodonik i više od 5% supstance koja je lako zapaljiva ili zapaljiva.EUH205: "Sadrţi epoksi-sastojke.8.1% (m/m) ili .

" 2.1. Odredbe koje se odnose na zatvarače koji oteţavaju otvaranje od strane dece 3. 2. Deo 3.najmanje jednu supstancu u pojedinaĉnoj koncentraciji većoj ili jednakoj 0. Identifikacija supstance CAS broj Hemijski naziv EC broj 67-56-1 metanol 200-659-6 75-09-2 dihlorometan 200-838-9 Graniĉna koncentracija ≥ 3% ≥1% 3. i koja je obeleţena u skladu sa Prilogom 1.1. 3. Ambalaţa sa zatvaračem koji oteţava otvaranje od strane dece 3. kategorija 1. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. kategorije 1. Deo 3. Ambalaţa koja se moţe više puta dobro zatvoriti . sadrţi najmanje jednu od supstanci navedenih u Tabeli 1.1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ .2% (V/V) za gasovite smeše. 3. odeljci 3. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu i klasifikovanu na osnovu akutne toksiĉnosti. ovog priloga. ili kao korozivno za koţu. odeljak 3.1% (m/m) ili .2. Ambalaţa koja sadrţi supstancu ili smešu namenjenu za opštu upotrebu koja predstavlja opasnost od aspiracije i klasifikovana je u skladu sa Prilogom 1. navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH210: "Bezbednosni list dostupan na zahtev. Aerosoli Mora se uzeti u obzir da se na aerosole primenjuju odredbe o obeleţavanju u skladu sa propisima kojima se ureĊuju aerosoli. sa efektima na ili preko laktacije u koncentraciji većoj ili jednakoj 0..1.1% (m/m) za negasovite smeše ili većoj ili jednakoj 0.1. DEO 3.1. ili za koju su propisane graniĉne vrednosti izloţenosti na radnom mestu.višekratna izloţenost. koja je klasifikovana kao opasna po zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu.1. specifiĉne toksiĉnosti za ciljni organ jednokratna izloţenost. Redni broj 1.10.1. kategorija 1. i 3.1.3.11. Tabela 1. kategorija 1.3. 2 ili 3..1. kategorija 1A. sa izuzetkom supstanci i smeša koje se stavljaju u promet u obliku aerosola ili u ambalaţi koja je opremljena zapeĉaćenim raspršivaĉem.4.1. mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece.10.2.supstancu koja je klasifikovana kao toksiĉna po reprodukciju. ambalaţa mora imati zatvaraĉ koji oteţava otvaranje od strane dece. 1B ili 2.10.1. POSEBNA PRAVILA ZA AMBALAŢU 3. prisutnu u koncentraciji jednakoj ili većoj od naznaĉene graniĉne koncentracije.2. Kada supstanca ili smeša koja je namenjena za opštu upotrebu.

zatvaraĉ ispitan i ispunjava uslove gore navedenih standarda. ovog priloga nisu potrebna. Ako se osnovano sumnja da ambalaţa nije dovoljno bezbedna za decu.2. ili 3. Ispunjenost gore navedenih uslova moţe se dokazivati samo u laboratorijama akreditovanim prema standardu SRPS ISO 17025.2. 3. Taktilno upozorenje 3. kategorija 2. Odredbe koje se odnose na taktilno upozorenje 3. Taktilna upozorenja iz odeljka 3. korozivno oštećenje koţe.2. mutagenost germinativnih ćelija. 3.1.4. mora da sadrţi taktilno upozorenje na opasnost.2.1.3.tip zatvaraĉa takav da nije neophodno vršiti ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3.4. Napomene 3. .3. ovog priloga moraju ispunjavati uslove standarda SRPS ISO 11683.1. ispitivanja ispunjenosti uslova navedenih u odeljku 3. Ova odredba se ne primenjuje na aerosole koji su klasifikovani i obeleţeni samo kao: "veoma lako zapaljivi aerosoli" ili "zapaljivi aerosoli". toksiĉnost po reprodukciju.2. 3.1. 3. kategorija 2.2.2.1.1. opasnost od aspiracije. kategorije 1 ili 2. 3.2. a kojim se potvrĊuje da je: . ovog priloga ili . potrebno je obezbediti dokaz koji je izdala laboratorija akreditovana prema standardu SRPS ISO 17025. senzibilizaciju respiratornih organa.2.1.1. 3.2. Posebni slučajevi Ako je oĉigledno da je ambalaţa dovoljno bezbedna za decu zbog toga što ona ne mogu da imaju pristup sadrţaju bez upotrebe alata. teĉnosti i ĉvrste supstance ili smeše.2.4.Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju ispunjavati uslove standarda SRPS EN ISO 8317 za višekratno otvaranje.1. Ambalaţa koja se ne moţe više puta dobro zatvoriti Zatvaraĉi koji oteţavaju otvaranje od strane dece na ambalaţi koja se ne moţe više puta otvoriti i dobro zatvoriti moraju da ispunjavaju uslove standarda SRPS EN 862 za jednokratno otvaranje. Ambalaţa koja mora da ima taktilna upozorenja Ambalaţa supstance ili smeše namenjene za opštu upotrebu i klasifikovane u odnosu na: akutnu toksiĉnost.1. kategorija 2.1.3. ili klasifikovane kao zapaljivi gasovi.1. specifiĉnu toksiĉnost za ciljni organ.2. kategorija 1 ili 2. karcinogenost. ili 3.2.

Sveţe zamešan cement i beton u vlaţnom stanju.DEO 4. . OPASNE SUPSTANCE I SMEŠE NA KOJE SE PRIMENJUJE ČLAN 29." DEO 5. POSEBNO PRAVILO ZA OBELEŢAVANJE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Etiketa sredstva za zaštitu bilja mora da sadrţi dodatno obaveštenje o opasnosti: EUH401: "Pridrţavati se uputstva za upotrebu da bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. OVOG PRAVILNIKA . STAV 3.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->