TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. Direktna .primarno. kao instituciji tržišta kapitala.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi. Po svom obimu. Javlja se kao: . Interna emisija . koje se realizuju izvan službenog dela berze. i to obveznica i akcija.Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita. Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata.pribavljanje. investicioni findovi itd. preduzeća i drugi finansijski subjekti. 2. Cilj . Tu se pojavljuju banke. 3. Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata. Indirektna . ovaj promet je veći od berzanskog.sekundarno tržište. Emisije hartija od vrednosti 1. bez posrednika (banke). tj. prvenstveno novčanih sredstava.obavezno posredovanje banke. Ostvaruje se: 2 . Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti. ili emisiono i . predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. hartija od vrednosti. zavodi za osiguranje. odnosno efekata. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. već se emituju dividendne akcije.

3 .. − stope očekivanih prihoda u narednom periodu. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din. Iznos od 100 din. štednje se potroši. predstavlja kapital.. Dakle. i − između učesnika na tržištu kapitala. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. U toku godine iznos od 400 din. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim... štednjom se proizvodi kapital. a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . Primer: D = 1. Ostalo je 100 din..posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. Š = 400 din. P = 600 din. odnosno štednje. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine.− u okviru berzanskog poslovnog prostora.000 din. „šalter-promet efekata“.veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . tj. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije.. U toku godine potroši se 300 din.

privredni subjekti. ako je već. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . predstavlja razvijenost bankarsko . kao korisnici kapitala u svoje ime. institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. Na taj način. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. i − oblik akcijskog kapitala. a za tuđi račun. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. 3. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. državni ili paradžavni subjekti. uporedo sa ličnom koristi. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. da štednju. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. transformiše na rok duži od 12 meseci. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto.finansijskog sektora. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. a oni su: pojedinci. tj. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. c) 2. 4 . banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem.b) Stopa očekivanog prihoda. tj štednju. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. štednje. 4. Ovo je motiv svake banke. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala.

i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. 2. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. − tačno označenu obavezu izdavaoca.a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava. a dužnik je korisnik kapitala. 5. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . oni efekti. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala. posedovanjem te hartije od vrednosti. i − dugoročnog zajma. koji su u funkciji tržišta kapitala. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. To su. 5 . u stvari. − hipotekarnog kredita. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. Dugoročni zajam je dugoročni kredit. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. čini tržišni materijal tržišta kapitala. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo.EFEKTI. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. i to: − da je pismena isprava.

Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. Blagajnički zapis. visina prihoda. niti zagarantovan prihod. bez obzira na način i 6 . koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. 2. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). Iz tih razloga. Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. Varijabilnog je karaktera. bez obzira na ostvarene rezultate rada. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. 4.3. Dakle. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. koja glasi na deo akcionarskog kapitala. Osim toga. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. Bankarski akcept. koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. Komercijalni zapis. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno.

Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. 4. uz zahtev za isplatu. 4. osnovnih sredstava itd. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene. Obične i povlašćene akcije. sa ograničenim pravom glasa.kupovina i prodaja u postojećim AD. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. 3. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. a akcija vlasničkog karaktera. zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . Nove akcije. 7. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Zatvorene . koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. 3.dividenda je unapred određena. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. poznata. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. 9. čiji kurs u principu.). 2. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. Akcije koje daju veći broj glasova. nešto ispod ili iznad nominalne cene. 6. da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. a akcija se može steći uplatom u gotovu. Povlašcene ili preferencijalne akcije . tj.oblik tog ucešća. Akcija koja glasi na ime. Otvorene i zatvorene akcije. dividenda se konvertuje u obične akcije. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. za isplatu dividende. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza. 2. Instrumenti tržišta kapitala 7 . Obveznica. što nije karakteristika za obveznice. Kriterijum je vlasništvo.da. a samim tim garantovana. Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. 5. Posle tog toka. Konvertibilne akcije. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. mora. što je slučaj kod AD. 8. 1.

suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon . Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. 4. . Obveznica ima: Plašt . Prava se ostvaruju individualno. b) vrste dionice. Fjučersi.1. 5. Obveznice. u zavisnosti od broja deonica. Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. i .pravo na proporcionalni deo likvidacione mase. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. 3.pravo dobijanja svih poslovnih informacija. Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. i 6. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. Deonice.pravo u ostvarenoj dobiti. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. 8 .pravo učešća u radu skupšine deoničara.pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica. Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera .ostvaruje se periodična naplata. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. . Varanti. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . . c) rokovima isplate dividendi. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća. sa unapred utvrđenim rokom dospeća. Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. Zatim. kojim je dug podeljen u jednake delove. Opcije. 2. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv).

. Cena tržišna = 95 din. roba) izvršiće se u budućnosti. Razmena neke robe (vrednosnih papira.otvorene i .količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica). na tačno određen dan.ugovorena. .negarantovane deonice. Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira. . . Prava kupovine: .predmet . . Ugovor se završava isporukom i plaćanjem. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: .zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”.prefercijalne deonice.garantovane i . Opcije 9 .vreme – budući tačno utvrđen dan. Vlasništva: . Garancija dividende: . Primer: Cena ugovorena = 100 din.cena . Cene se upoređuju. i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan. i po tačno utvrđenoj ceni.zatvorene deonice.Deonice su instrumenti.prodavac je u dobitku. Bitni elementi: . i Redosled izdavanja: .na donosioca. kupac ostvaruje profit. Kada cene rastu.deonica prve. valuta.obične i . Obratno. To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća. pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj.deonice na ime i . kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. druge i n-te emisije..

Opcije su tzv. Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. koju neko od njih može obezbediti. b) opcije na zamenu. Na njihove cene utiče niz faktora: . Opcije daju prava imaocu. kojima se može trgovati na tržištu kapitala.dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). .visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. ili pak kasnije tokom emisije. finansijski ugovori. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. izdati prilikom emisije vrednosnih papira. na sekundarnom tržištu. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima. . tj. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. niža vrednost opcije). putem neograničenih partnera u poslu razmene. Tipovi zamena: a) terminske i otplatne. Varanti Varant predstavlja pravo. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). . Učesnici na tržištu kapitala 10 .sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. derivatni vrednosni papiri. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate.Jesu pisani. Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica. cenama i vremenu. Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. koje dopušta kupovinu običnih deonica.

Osnivaju ih država ili najčešce opština. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%. korisnici kapitala u ulozi kupaca. Posrednici . i . Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. kao institucionalizovani posrednici investitora. . uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun. u ulozi regulatora i kontrolora.banke i druge bankarske organizacije. Stoga. bogatstva i prosperiteta.depozitne banke. Država. plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun. učesnici su: 1. odnosno korisnika kapitala. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 .investicioni fondovi i druge finansijske institucije. plasirajući kapital investitora u svoje ime. . Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora. i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. i 4. c) komisonara. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. Preduzetnici. 3. U njih spadaju: . Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. Investitori. . vlasnici kapitala u ulozi prodavača.investicione. 2. Javljaju se u ulozi: a) investitora. b) korisnika. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. kao i berzi.hipotekarne.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. i .posmatrano kvalitativno.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. specijalizovanih finansijskih instucija. Na tržištu kapitala javljaju se: . posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala.univerzalne banke. Štedionice su specifične finansijske organizacije. kao posrednici između investitora i korisnika kapitala. a za njegov račun.

Provizija je osnovni izvor prihoda. Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun.premije za osiguranje života i imovine. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom. Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK. . kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . Ostvarivanje – na razlici u ceni. i .osnovni motiv . Ipak. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun. prvi oblici se susreću u Belgiji. zajmovnog karaktera. Holding kompanije. komunalih HV-efekata.za penziju ili rentu u penzione fondove. odnosno grane . Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. a nikada u svoje ime i za svoj račun. Povećana je konkurentnost.transformaciji novca u kapital. Japan). što je dovelo do naglog razvoja TK. u principu. za nezaposlenost i sl. . putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili.mobilizaciji kapitala. korporacije i drugi oblici AD.zarada. agenata ili agencija. na kom području ostvaruju velike rezultate.značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. 2. za fondove zdravstvene zaštite. koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding. Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. 3.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata. nije zarada po svaku cenu. .nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. . koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije. čak veće i od depozitnih banaka.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija). a početkom prošlog veka u Engleskoj. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . 12 . za osiguravajuće fondove. najcešce. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi. jer imaju veliki broj svojih filijala. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“. već pre svega. pri čemu beleže velike rezultate.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1.. Investicioni fondovi .

U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1. Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom. Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). Država.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala. 3. .mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka.današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“. i 4. i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . hartije od vrednosti.regulatora. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. To je poslovni objekat. – „Royal Exchanvaleurs“ . Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. .korisnika. devize i roba. Efektne berze. Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . . Novčane berze. gde se kupuje i prodaje novac. Devizne berze.kontrolora.investitora. na kojem se kupuje određena roba. 2. 1566. na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ .

000 ljudi. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. U 10 meseci ove godine u Srbiji. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. uz direktno finansiranje iz budžeta. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. zaposleno je oko 40. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1. na primer. a da se uz njeno posredovanje.000 mladih pripravnika. povećan za svega 10. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija.000 ljudi. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. preko. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. na godišnjem nivou. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici. Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju.000. arhitekturi. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata.000 ljudi. Međutim. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera. kroz javne radove više od 12. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada. zaposlilo još 115.000. invformacionim tehnologijama i turizmu. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. sajmova.

Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. veće za zaštitu na radu. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. zaštite zdravlja radnika. Na nivou skupa preduzeća. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. što se nužno odražava na proizvodnost rada. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. 15 . Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. ali i na proizvodnost društva.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. pretočeno u nacionalni sporazum. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. zavod za penzijsko osiguranje. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. delovanjem u nacionalnim telima. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. uslova i kvaliteta rada. takođe. Naime. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. odnosno konsenzus o saradnji. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. Važna je. Uz to. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. Nametnute cene. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. zavod za zdravstveno osiguranje. Osim toga. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata.

pdf 16 .agr.hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.LITERATURA www.

16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www. Zagreb. UDK 321:331.html Ana CVITKOVIĆ.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno.seebiz. Vladin ured za socijalno partnerstvo.5 17 .62438.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful