TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata. bez posrednika (banke). Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata. ili emisiono i . Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita. preduzeća i drugi finansijski subjekti. prvenstveno novčanih sredstava.Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. Po svom obimu. Direktna .obavezno posredovanje banke. ovaj promet je veći od berzanskog. hartija od vrednosti. Cilj . kao instituciji tržišta kapitala. Emisije hartija od vrednosti 1. investicioni findovi itd. tj. Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti. 3. Tu se pojavljuju banke. Ostvaruje se: 2 . već se emituju dividendne akcije. i to obveznica i akcija.pribavljanje.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti. odnosno efekata. Interna emisija .sekundarno tržište. Indirektna . predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. zavodi za osiguranje. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom.primarno. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. koje se realizuju izvan službenog dela berze. Javlja se kao: . 2.

. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije. U toku godine iznos od 400 din. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. − stope očekivanih prihoda u narednom periodu. 3 .. Iznos od 100 din.− u okviru berzanskog poslovnog prostora.000 din. a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . Š = 400 din. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1. Primer: D = 1.. štednje se potroši.veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din. štednjom se proizvodi kapital. P = 600 din.. Dakle.posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. odnosno štednje. tj. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim. Ostalo je 100 din. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. predstavlja kapital. U toku godine potroši se 300 din. „šalter-promet efekata“. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja... i − između učesnika na tržištu kapitala.

tj štednju. tj. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto.finansijskog sektora. Na taj način. a za tuđi račun. štednje. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. 4. a oni su: pojedinci. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. Ovo je motiv svake banke. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. uporedo sa ličnom koristi. da štednju. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. i − oblik akcijskog kapitala. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. 3. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. 4 . državni ili paradžavni subjekti. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. c) 2. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. predstavlja razvijenost bankarsko . kao korisnici kapitala u svoje ime. ako je već.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje. institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem.b) Stopa očekivanog prihoda. privredni subjekti. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. transformiše na rok duži od 12 meseci. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala.

Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. − tačno označenu obavezu izdavaoca. posedovanjem te hartije od vrednosti. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. 5. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. u stvari. oni efekti. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata.a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. i to: − da je pismena isprava. koji su u funkciji tržišta kapitala. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. Dugoročni zajam je dugoročni kredit. − hipotekarnog kredita. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava.EFEKTI. To su. čini tržišni materijal tržišta kapitala. i − dugoročnog zajma. 2. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. a dužnik je korisnik kapitala. 5 . − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo.

HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. Varijabilnog je karaktera. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. bez obzira na ostvarene rezultate rada. Blagajnički zapis. Komercijalni zapis. 2. Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime. koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. Iz tih razloga. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. koja glasi na deo akcionarskog kapitala. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. 4. Osim toga. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. bez obzira na način i 6 . Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. visina prihoda. Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. Bankarski akcept. Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. niti zagarantovan prihod.3. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. Dakle. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija.

mora. 7. za isplatu dividende. Akcija koja glasi na ime. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda.kupovina i prodaja u postojećim AD. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza.da. 3. uz zahtev za isplatu.). koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene. Posle tog toka. 1. a akcija se može steći uplatom u gotovu. 8. dividenda se konvertuje u obične akcije. Instrumenti tržišta kapitala 7 .oblik tog ucešća. što je slučaj kod AD. čiji kurs u principu. Zatvorene . već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta. Konvertibilne akcije. Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. Akcije koje daju veći broj glasova. 6. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. a akcija vlasničkog karaktera. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. Povlašcene ili preferencijalne akcije . zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. osnovnih sredstava itd. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. Nove akcije. 2. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. a samim tim garantovana. Obveznica. Kriterijum je vlasništvo. 9. ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . poznata.dividenda je unapred određena. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. 4. nešto ispod ili iznad nominalne cene. Otvorene i zatvorene akcije. 5. 4. Obične i povlašćene akcije. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. što nije karakteristika za obveznice. da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. tj. sa ograničenim pravom glasa. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. 3. 2. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika.

pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. 3. 2. Obveznice. Zatim.1. .pravo učešća u radu skupšine deoničara. 8 . Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. i 6. 5. u zavisnosti od broja deonica.ostvaruje se periodična naplata. Opcije. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . Deonice. Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok.pravo na proporcionalni deo likvidacione mase.pravo dobijanja svih poslovnih informacija. Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera .pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica. i . Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. sa unapred utvrđenim rokom dospeća. 4. . Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. Obveznica ima: Plašt . b) vrste dionice. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv). Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. Fjučersi. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. Varanti. c) rokovima isplate dividendi.suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon .pravo u ostvarenoj dobiti. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća. Prava se ostvaruju individualno. . kojim je dug podeljen u jednake delove. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos.

pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj. Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: . Kada cene rastu. Bitni elementi: . druge i n-te emisije.prodavac je u dobitku. .. na tačno određen dan.Deonice su instrumenti.. Razmena neke robe (vrednosnih papira.cena .prefercijalne deonice.zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”. valuta. kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća.obične i . .deonica prve. i po tačno utvrđenoj ceni.na donosioca.vreme – budući tačno utvrđen dan.ugovorena. Obratno. . Opcije 9 . kupac ostvaruje profit.zatvorene deonice. roba) izvršiće se u budućnosti. Cene se upoređuju. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem. Vlasništva: . i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan.garantovane i . Cena tržišna = 95 din. . Garancija dividende: .deonice na ime i .predmet . Prava kupovine: .otvorene i . Primer: Cena ugovorena = 100 din. i Redosled izdavanja: .količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica).negarantovane deonice.

Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. koju neko od njih može obezbediti. Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. na sekundarnom tržištu. Varanti Varant predstavlja pravo. kojima se može trgovati na tržištu kapitala. .sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. derivatni vrednosni papiri. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. b) opcije na zamenu. . Tipovi zamena: a) terminske i otplatne. cenama i vremenu. finansijski ugovori.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. Opcije su tzv. Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica. Opcije daju prava imaocu.visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. ili pak kasnije tokom emisije. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks.Jesu pisani. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). putem neograničenih partnera u poslu razmene. tj. koje dopušta kupovinu običnih deonica. Učesnici na tržištu kapitala 10 . niža vrednost opcije). Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica.dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). . Na njihove cene utiče niz faktora: . izdati prilikom emisije vrednosnih papira. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima.

vlasnici kapitala u ulozi prodavača. 3. Osnivaju ih država ili najčešce opština. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. plasirajući kapital investitora u svoje ime.depozitne banke.banke i druge bankarske organizacije.hipotekarne. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. i 4. bogatstva i prosperiteta. Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. Država. a za njegov račun. kao i berzi.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora. Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. . specijalizovanih finansijskih instucija. Na tržištu kapitala javljaju se: . kao posrednici između investitora i korisnika kapitala.posmatrano kvalitativno. Stoga. korisnici kapitala u ulozi kupaca. U njih spadaju: . b) korisnika. Posrednici . plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. Javljaju se u ulozi: a) investitora. . Investitori. i .univerzalne banke. učesnici su: 1. posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala. Preduzetnici. kao institucionalizovani posrednici investitora. u ulozi regulatora i kontrolora. i . 2. Štedionice su specifične finansijske organizacije. odnosno korisnika kapitala.investicioni fondovi i druge finansijske institucije. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 .investicione. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%. . c) komisonara.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala.

mobilizaciji kapitala. putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. za osiguravajuće fondove. nije zarada po svaku cenu. Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. pri čemu beleže velike rezultate. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“. kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . . Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun. Ostvarivanje – na razlici u ceni. a početkom prošlog veka u Engleskoj. zajmovnog karaktera. 12 . komunalih HV-efekata. najcešce.značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. Holding kompanije. na kom području ostvaruju velike rezultate.osnovni motiv . finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. agenata ili agencija.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. čak veće i od depozitnih banaka. i . Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije. .premije za osiguranje života i imovine. prvi oblici se susreću u Belgiji. koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding. što je dovelo do naglog razvoja TK. Povećana je konkurentnost. za nezaposlenost i sl. . Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . u principu. odnosno grane . za fondove zdravstvene zaštite. jer imaju veliki broj svojih filijala.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija). Provizija je osnovni izvor prihoda.zarada.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. 2. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1.. Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK. Investicioni fondovi .nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. a nikada u svoje ime i za svoj račun. Japan). Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata .transformaciji novca u kapital. Ipak.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata. . Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala. već pre svega. 3.za penziju ili rentu u penzione fondove. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi. korporacije i drugi oblici AD. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom.

Efektne berze. gde se kupuje i prodaje novac. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . devize i roba. i 4.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka. .korisnika. na kojem se kupuje određena roba. Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom. Novčane berze. 1566. Devizne berze. i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. . Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . Država. 2. – „Royal Exchanvaleurs“ . a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. To je poslovni objekat.investitora.regulatora.kontrolora. Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ . na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. .Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala. Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). hartije od vrednosti.današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“. 3. U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1.

na godišnjem nivou. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici. kroz javne radove više od 12. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. zaposleno je oko 40. invformacionim tehnologijama i turizmu. na primer. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu. Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane. sajmova. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. Međutim. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. zaposlilo još 115. preko. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1.000 ljudi. uz direktno finansiranje iz budžeta. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera. U 10 meseci ove godine u Srbiji.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. arhitekturi. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija.000.000 ljudi.000. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16.000 ljudi. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada.000 mladih pripravnika. povećan za svega 10. a da se uz njeno posredovanje. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja.

a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. uslova i kvaliteta rada. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. takođe. pretočeno u nacionalni sporazum. Na nivou skupa preduzeća. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. što se nužno odražava na proizvodnost rada. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. zaštite zdravlja radnika. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. veće za zaštitu na radu. ali i na proizvodnost društva. odnosno konsenzus o saradnji. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. Važna je. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. Uz to. Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. Nametnute cene. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. Naime. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. 15 . delovanjem u nacionalnim telima. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. Osim toga. zavod za penzijsko osiguranje. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. zavod za zdravstveno osiguranje.

pdf 16 .hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.LITERATURA www.agr.

html Ana CVITKOVIĆ.62438.16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno. Zagreb. UDK 321:331. Vladin ured za socijalno partnerstvo.5 17 .seebiz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful