TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

ovaj promet je veći od berzanskog. bez posrednika (banke). Interna emisija . Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. zavodi za osiguranje. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi. 2.pribavljanje. ili emisiono i . Indirektna . Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita. tj. već se emituju dividendne akcije. prvenstveno novčanih sredstava. 3. Javlja se kao: .primarno. predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. kao instituciji tržišta kapitala. Direktna . preduzeća i drugi finansijski subjekti. i to obveznica i akcija. Cilj . Tu se pojavljuju banke.Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti. Emisije hartija od vrednosti 1. koje se realizuju izvan službenog dela berze.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom. Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata.obavezno posredovanje banke. Po svom obimu. Ostvaruje se: 2 . Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata. investicioni findovi itd. odnosno efekata.sekundarno tržište. hartija od vrednosti. Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti.

. − stope očekivanih prihoda u narednom periodu. „šalter-promet efekata“. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja.. Iznos od 100 din. odnosno štednje. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim. Ostalo je 100 din. predstavlja kapital..veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci. P = 600 din.000 din.. a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . Dakle. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. štednje se potroši. i − između učesnika na tržištu kapitala.− u okviru berzanskog poslovnog prostora. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije. Primer: D = 1.. štednjom se proizvodi kapital. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1. tj. Š = 400 din. 3 .posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv.. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din. U toku godine iznos od 400 din. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. U toku godine potroši se 300 din.

transformiše na rok duži od 12 meseci. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . uporedo sa ličnom koristi. privredni subjekti. da štednju. štednje.b) Stopa očekivanog prihoda. ako je već. c) 2. 4 . posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. 4. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. a za tuđi račun. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu.finansijskog sektora.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. a oni su: pojedinci. kao korisnici kapitala u svoje ime. tj. predstavlja razvijenost bankarsko . banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem. i − oblik akcijskog kapitala. 3. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. Na taj način. državni ili paradžavni subjekti. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje. Ovo je motiv svake banke. tj štednju. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora.

u stvari. i to: − da je pismena isprava. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. − tačno označenu obavezu izdavaoca. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. To su. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . i − dugoročnog zajma. oni efekti.a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. posedovanjem te hartije od vrednosti. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. Dugoročni zajam je dugoročni kredit. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. koji su u funkciji tržišta kapitala. − hipotekarnog kredita. 5. čini tržišni materijal tržišta kapitala. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. a dužnik je korisnik kapitala. 2. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava.EFEKTI. i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. 5 . koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti.

Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). koja glasi na deo akcionarskog kapitala. 4. Komercijalni zapis. niti zagarantovan prihod. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). bez obzira na način i 6 . Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. 2. Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime. visina prihoda. Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte.3. Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. Bankarski akcept. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. Osim toga. koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. Blagajnički zapis. Varijabilnog je karaktera. Dakle. bez obzira na ostvarene rezultate rada. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. Iz tih razloga.

što je slučaj kod AD. uz zahtev za isplatu. 8. Otvorene i zatvorene akcije. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene. Kriterijum je vlasništvo. Konvertibilne akcije. 6. 2. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta.). Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza. poznata. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. Instrumenti tržišta kapitala 7 . 2. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. 3. osnovnih sredstava itd.da. Povlašcene ili preferencijalne akcije . Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. dividenda se konvertuje u obične akcije. što nije karakteristika za obveznice. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. sa ograničenim pravom glasa. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. Posle tog toka. Obveznica. a akcija vlasničkog karaktera.kupovina i prodaja u postojećim AD. a samim tim garantovana. 4. Zatvorene . nešto ispod ili iznad nominalne cene. tj. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. 9. zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. 7. ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija .dividenda je unapred određena. 1. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Nove akcije. Obične i povlašćene akcije. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. a akcija se može steći uplatom u gotovu. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. za isplatu dividende. 3. Akcija koja glasi na ime. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. Akcije koje daju veći broj glasova.oblik tog ucešća. Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. 5. 4. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. čiji kurs u principu. mora.

suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon . u zavisnosti od broja deonica.1. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . c) rokovima isplate dividendi. Zatim. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća. Deonice. i . Obveznice. .pravo dobijanja svih poslovnih informacija. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. . i 6. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir. . Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. kojim je dug podeljen u jednake delove.pravo na proporcionalni deo likvidacione mase. Varanti. Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera . sa unapred utvrđenim rokom dospeća. 3. 5. 4. Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. Fjučersi.pravo u ostvarenoj dobiti. Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv).pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica. 8 .ostvaruje se periodična naplata. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. Prava se ostvaruju individualno. b) vrste dionice. Obveznica ima: Plašt . Opcije.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. 2.pravo učešća u radu skupšine deoničara.

zatvorene deonice. kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. Razmena neke robe (vrednosnih papira. Kada cene rastu. druge i n-te emisije. valuta. . Cene se upoređuju.otvorene i .prefercijalne deonice.Deonice su instrumenti.na donosioca. na tačno određen dan.garantovane i . Opcije 9 . Vlasništva: .prodavac je u dobitku. Prava kupovine: .deonice na ime i .predmet . i Redosled izdavanja: . i po tačno utvrđenoj ceni.vreme – budući tačno utvrđen dan. Obratno..cena . To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća.negarantovane deonice. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: ..obične i .zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”. kupac ostvaruje profit. pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj. Cena tržišna = 95 din.količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica). . Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira. roba) izvršiće se u budućnosti. . Garancija dividende: . Bitni elementi: .deonica prve. Primer: Cena ugovorena = 100 din. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem. .ugovorena. i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan.

promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. Opcije su tzv. Učesnici na tržištu kapitala 10 .sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. Na njihove cene utiče niz faktora: . Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica. izdati prilikom emisije vrednosnih papira. b) opcije na zamenu. niža vrednost opcije). . na sekundarnom tržištu. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks. derivatni vrednosni papiri.visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. . Tipovi zamena: a) terminske i otplatne. Opcije daju prava imaocu.Jesu pisani. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). kojima se može trgovati na tržištu kapitala. .dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). koju neko od njih može obezbediti. koje dopušta kupovinu običnih deonica. tj. finansijski ugovori. cenama i vremenu. Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. Varanti Varant predstavlja pravo. ili pak kasnije tokom emisije. putem neograničenih partnera u poslu razmene.

2. Stoga. Država. i . učesnici su: 1. c) komisonara. Osnivaju ih država ili najčešce opština. . i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora. U njih spadaju: . Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala.depozitne banke. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%. plasirajući kapital investitora u svoje ime.investicione. . plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun. 3. b) korisnika. . odnosno korisnika kapitala. Javljaju se u ulozi: a) investitora. korisnici kapitala u ulozi kupaca. i . posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala.posmatrano kvalitativno.investicioni fondovi i druge finansijske institucije. u ulozi regulatora i kontrolora. Preduzetnici. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. Štedionice su specifične finansijske organizacije. vlasnici kapitala u ulozi prodavača. i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. a za njegov račun. Na tržištu kapitala javljaju se: . Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. kao institucionalizovani posrednici investitora. Posrednici . kao posrednici između investitora i korisnika kapitala. specijalizovanih finansijskih instucija. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 . kao i berzi.banke i druge bankarske organizacije.univerzalne banke. bogatstva i prosperiteta. i 4. Investitori.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala.hipotekarne.

najcešce. Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK.značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. što je dovelo do naglog razvoja TK. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1. 12 . kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . Povećana je konkurentnost. Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. čak veće i od depozitnih banaka. za fondove zdravstvene zaštite. za nezaposlenost i sl. u principu.premije za osiguranje života i imovine. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. prvi oblici se susreću u Belgiji. 2. Provizija je osnovni izvor prihoda. Investicioni fondovi . koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. 3. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun. odnosno grane . koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom. korporacije i drugi oblici AD. . komunalih HV-efekata. zajmovnog karaktera. na kom području ostvaruju velike rezultate. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. već pre svega. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . Japan). koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding. Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala. agenata ili agencija.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“.za penziju ili rentu u penzione fondove. .mobilizaciji kapitala. . .zarada. a početkom prošlog veka u Engleskoj.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija). pri čemu beleže velike rezultate.nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. Holding kompanije. a nikada u svoje ime i za svoj račun. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. nije zarada po svaku cenu.. Ostvarivanje – na razlici u ceni. putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili.osnovni motiv . Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije. i . za osiguravajuće fondove. Ipak. jer imaju veliki broj svojih filijala. Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti.transformaciji novca u kapital.

– „Royal Exchanvaleurs“ . Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . . a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. 2.investitora. Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. i 4. . i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom.današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“. Država. na kojem se kupuje određena roba. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. Novčane berze. . Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom.korisnika. devize i roba.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka.kontrolora. 3. Efektne berze. na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala. gde se kupuje i prodaje novac. Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ . 1566.regulatora. Devizne berze. kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . hartije od vrednosti. To je poslovni objekat.

kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. kroz javne radove više od 12. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu. na primer. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja.000 ljudi. na godišnjem nivou.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. uz direktno finansiranje iz budžeta. zaposlilo još 115. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 .000 ljudi. U 10 meseci ove godine u Srbiji. a da se uz njeno posredovanje. zaposleno je oko 40. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. arhitekturi. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje.000. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti.000 ljudi. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. Međutim. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10.000 mladih pripravnika. sajmova. Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija. preko. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane.000. povećan za svega 10.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. invformacionim tehnologijama i turizmu.

Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. odnosno konsenzus o saradnji. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. Na nivou skupa preduzeća. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. 15 . delovanjem u nacionalnim telima. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. Osim toga. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. Naime. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. zavod za zdravstveno osiguranje. zaštite zdravlja radnika. pretočeno u nacionalni sporazum. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. Važna je. Uz to. uslova i kvaliteta rada. što se nužno odražava na proizvodnost rada. takođe. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. veće za zaštitu na radu. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. zavod za penzijsko osiguranje. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. Nametnute cene. ali i na proizvodnost društva. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti.

agr.hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.LITERATURA www.pdf 16 .

16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www.62438. UDK 321:331. Zagreb.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno. Vladin ured za socijalno partnerstvo.seebiz.5 17 .html Ana CVITKOVIĆ.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful