TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

hartija od vrednosti. Tu se pojavljuju banke. Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti.sekundarno tržište. Interna emisija . prvenstveno novčanih sredstava. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom. odnosno efekata.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi.pribavljanje. Cilj .obavezno posredovanje banke. 3. Indirektna . Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. investicioni findovi itd. predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. zavodi za osiguranje. Direktna . 2. bez posrednika (banke). Ostvaruje se: 2 . i to obveznica i akcija. Emisije hartija od vrednosti 1. ovaj promet je veći od berzanskog. Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita. već se emituju dividendne akcije.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu.Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata. koje se realizuju izvan službenog dela berze. ili emisiono i . Po svom obimu. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. kao instituciji tržišta kapitala. tj. preduzeća i drugi finansijski subjekti. Javlja se kao: . Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata. Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti.primarno.

odnosno štednje. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. štednjom se proizvodi kapital. Ostalo je 100 din. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din. P = 600 din.. Primer: D = 1. 3 .. Iznos od 100 din. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. Š = 400 din. Dakle.000 din..− u okviru berzanskog poslovnog prostora. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim. tj. i − između učesnika na tržištu kapitala. predstavlja kapital. U toku godine potroši se 300 din. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti.posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . U toku godine iznos od 400 din. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. − stope očekivanih prihoda u narednom periodu. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1. „šalter-promet efekata“.veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci. štednje se potroši.. a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja ...

Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. kao korisnici kapitala u svoje ime. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. 3. banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem. Na taj način. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. da štednju. predstavlja razvijenost bankarsko . institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. 4 . tj štednju. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. ako je već. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. transformiše na rok duži od 12 meseci. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. privredni subjekti. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. državni ili paradžavni subjekti. c) 2. i − oblik akcijskog kapitala. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. a za tuđi račun.b) Stopa očekivanog prihoda.finansijskog sektora. 4. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. a oni su: pojedinci. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. uporedo sa ličnom koristi. tj. štednje. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala. Ovo je motiv svake banke. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci .

posedovanjem te hartije od vrednosti. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala.EFEKTI. a dužnik je korisnik kapitala. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. − tačno označenu obavezu izdavaoca. Dugoročni zajam je dugoročni kredit. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . 5 . To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. i to: − da je pismena isprava. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. čini tržišni materijal tržišta kapitala. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata.a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. koji su u funkciji tržišta kapitala. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo. u stvari. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. To su. − hipotekarnog kredita. 5. 2. oni efekti. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. i − dugoročnog zajma. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti.

visina prihoda. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. bez obzira na ostvarene rezultate rada. Bankarski akcept. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. Dakle. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. niti zagarantovan prihod. Blagajnički zapis. bez obzira na način i 6 . koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. Komercijalni zapis. Varijabilnog je karaktera. 4. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. Osim toga. 2. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. Iz tih razloga. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime.3. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. koja glasi na deo akcionarskog kapitala. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika.

ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza.oblik tog ucešća. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. 3. 4. čiji kurs u principu. 2. 7.). da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. Obveznica. a samim tim garantovana. dividenda se konvertuje u obične akcije. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. što je slučaj kod AD. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. poznata. za isplatu dividende. mora. uz zahtev za isplatu. Povlašcene ili preferencijalne akcije . Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti.dividenda je unapred određena. Zatvorene . Kriterijum je vlasništvo. a akcija se može steći uplatom u gotovu. Akcije koje daju veći broj glasova. Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. osnovnih sredstava itd. Akcija koja glasi na ime. Konvertibilne akcije. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. 9. tj. 6. što nije karakteristika za obveznice. a akcija vlasničkog karaktera. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. Posle tog toka. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. nešto ispod ili iznad nominalne cene.kupovina i prodaja u postojećim AD. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. sa ograničenim pravom glasa. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu.da. zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. Instrumenti tržišta kapitala 7 . Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene. 5. 1. 2. 3. Otvorene i zatvorene akcije. Obične i povlašćene akcije. 4. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. 8. Nove akcije.

Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv). c) rokovima isplate dividendi.pravo dobijanja svih poslovnih informacija.suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon . 8 . i . Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. i 6. 5. Prava se ostvaruju individualno.pravo u ostvarenoj dobiti.pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica.1. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. . kojim je dug podeljen u jednake delove. u zavisnosti od broja deonica.ostvaruje se periodična naplata. Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir. Obveznica ima: Plašt . Zatim. Varanti. 3. Deonice. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . Fjučersi. 4. b) vrste dionice. Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. . Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. .pravo na proporcionalni deo likvidacione mase.pravo učešća u radu skupšine deoničara. Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. 2. sa unapred utvrđenim rokom dospeća.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera . Obveznice. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća. Opcije.

pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj.negarantovane deonice. druge i n-te emisije.predmet .. Prava kupovine: . . kupac ostvaruje profit.. Obratno.prefercijalne deonice.zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”.zatvorene deonice. To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća.vreme – budući tačno utvrđen dan.deonice na ime i . Primer: Cena ugovorena = 100 din.ugovorena. Garancija dividende: .cena . Razmena neke robe (vrednosnih papira.količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica).deonica prve. . na tačno određen dan.Deonice su instrumenti. i Redosled izdavanja: . i po tačno utvrđenoj ceni. roba) izvršiće se u budućnosti. kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. Vlasništva: . Opcije 9 . i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: . Bitni elementi: . Cene se upoređuju. . Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira.otvorene i .prodavac je u dobitku. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem. . Kada cene rastu.obične i .na donosioca.garantovane i . valuta. Cena tržišna = 95 din.

Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima.dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). . Opcije su tzv.Jesu pisani. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. tj. finansijski ugovori. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). putem neograničenih partnera u poslu razmene. izdati prilikom emisije vrednosnih papira. koje dopušta kupovinu običnih deonica. Opcije daju prava imaocu. cenama i vremenu. . Na njihove cene utiče niz faktora: . Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. derivatni vrednosni papiri. b) opcije na zamenu. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks. Tipovi zamena: a) terminske i otplatne. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute.visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. ili pak kasnije tokom emisije. kojima se može trgovati na tržištu kapitala. Učesnici na tržištu kapitala 10 . . niža vrednost opcije). koju neko od njih može obezbediti. Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. na sekundarnom tržištu.sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. Varanti Varant predstavlja pravo.

. posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. plasirajući kapital investitora u svoje ime.depozitne banke. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 . 3.posmatrano kvalitativno. Preduzetnici. 2. Javljaju se u ulozi: a) investitora. i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora. i 4.investicione. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. bogatstva i prosperiteta. a za njegov račun. Štedionice su specifične finansijske organizacije. kao institucionalizovani posrednici investitora. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun. Država.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. U njih spadaju: . specijalizovanih finansijskih instucija. . i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%. Osnivaju ih država ili najčešce opština.univerzalne banke. i . Na tržištu kapitala javljaju se: . kao i berzi. c) komisonara. Stoga. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija.investicioni fondovi i druge finansijske institucije. b) korisnika.banke i druge bankarske organizacije. Posrednici . vlasnici kapitala u ulozi prodavača.hipotekarne. plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. korisnici kapitala u ulozi kupaca. u ulozi regulatora i kontrolora. Investitori. . učesnici su: 1. odnosno korisnika kapitala. kao posrednici između investitora i korisnika kapitala. i .

Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun. Holding kompanije. Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. i .. Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije. Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala. u principu. na kom području ostvaruju velike rezultate.osnovni motiv . To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili. koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding.značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. . nije zarada po svaku cenu. odnosno grane . najcešce.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. što je dovelo do naglog razvoja TK. a početkom prošlog veka u Engleskoj. agenata ili agencija. Ipak. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom.nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. 12 .agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija). već pre svega. . Japan). prvi oblici se susreću u Belgiji. kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . Investicioni fondovi . korporacije i drugi oblici AD.transformaciji novca u kapital. Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK.zarada. 3. komunalih HV-efekata.za penziju ili rentu u penzione fondove. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . čak veće i od depozitnih banaka. a nikada u svoje ime i za svoj račun. jer imaju veliki broj svojih filijala. Povećana je konkurentnost.mobilizaciji kapitala. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1. Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. pri čemu beleže velike rezultate. Ostvarivanje – na razlici u ceni.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata. 2. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. za osiguravajuće fondove. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun. Provizija je osnovni izvor prihoda. Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama. za nezaposlenost i sl. . koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. za fondove zdravstvene zaštite.premije za osiguranje života i imovine. . zajmovnog karaktera. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“.

To je poslovni objekat. na kojem se kupuje određena roba. Efektne berze. Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 .kontrolora. . Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. Devizne berze. – „Royal Exchanvaleurs“ . a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. hartije od vrednosti. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ . kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . gde se kupuje i prodaje novac. Novčane berze. Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. i 4. . . Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka.korisnika. 1566. U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1. devize i roba. i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom.regulatora.investitora. 2.današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“. 3. Država.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala.

Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. povećan za svega 10. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. a da se uz njeno posredovanje. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. zaposleno je oko 40. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. preko. Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju. U 10 meseci ove godine u Srbiji. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. zaposlilo još 115. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490.000 ljudi. arhitekturi. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada.000. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. invformacionim tehnologijama i turizmu. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici.000 ljudi.000 mladih pripravnika. na primer. na godišnjem nivou.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. uz direktno finansiranje iz budžeta. Međutim. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. sajmova.000 ljudi. kroz javne radove više od 12. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane.000.

a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. uslova i kvaliteta rada. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. veće za zaštitu na radu. Uz to. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. delovanjem u nacionalnim telima. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. 15 . Naime. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. ali i na proizvodnost društva. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. što se nužno odražava na proizvodnost rada. Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. Nametnute cene. Na nivou skupa preduzeća. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. takođe. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. odnosno konsenzus o saradnji. Osim toga. zaštite zdravlja radnika. Važna je. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. zavod za penzijsko osiguranje. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. pretočeno u nacionalni sporazum. zavod za zdravstveno osiguranje. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou.

pdf 16 .LITERATURA www.hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.agr.

Vladin ured za socijalno partnerstvo.16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www.62438.5 17 . Zagreb.html Ana CVITKOVIĆ.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno.seebiz. UDK 321:331.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.