TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

sekundarno tržište. Po svom obimu. zavodi za osiguranje.pribavljanje. koje se realizuju izvan službenog dela berze. 3. bez posrednika (banke). odnosno efekata. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. Cilj . Emisije hartija od vrednosti 1. Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata.obavezno posredovanje banke. 2. Direktna .Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu.primarno. Interna emisija . prvenstveno novčanih sredstava. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom. kao instituciji tržišta kapitala. predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. investicioni findovi itd. Ostvaruje se: 2 . Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata. Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. preduzeća i drugi finansijski subjekti. Indirektna . Tu se pojavljuju banke. Javlja se kao: . i to obveznica i akcija. već se emituju dividendne akcije. ovaj promet je veći od berzanskog. Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti. tj. ili emisiono i . hartija od vrednosti. Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi.

− stope očekivanih prihoda u narednom periodu. Dakle. štednje se potroši. Š = 400 din.. Iznos od 100 din. Ostalo je 100 din. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. 3 . a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine.veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci.. U toku godine potroši se 300 din. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim... Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din.posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. P = 600 din. štednjom se proizvodi kapital. tj. odnosno štednje. U toku godine iznos od 400 din. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja.. predstavlja kapital. Primer: D = 1.. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije.000 din.− u okviru berzanskog poslovnog prostora. „šalter-promet efekata“. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . i − između učesnika na tržištu kapitala. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1.

− bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem. tj. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala.b) Stopa očekivanog prihoda. c) 2. i − oblik akcijskog kapitala. štednje. 3. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Na taj način. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. privredni subjekti. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. a oni su: pojedinci. uporedo sa ličnom koristi. 4 . da štednju. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje.finansijskog sektora. a za tuđi račun. transformiše na rok duži od 12 meseci. 4. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. tj štednju. kao korisnici kapitala u svoje ime. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. državni ili paradžavni subjekti. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. ako je već.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. Ovo je motiv svake banke. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . predstavlja razvijenost bankarsko . Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja.

i to: − da je pismena isprava. 2. 5.EFEKTI. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. − tačno označenu obavezu izdavaoca. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. 5 . To su. u stvari. i − dugoročnog zajma. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. a dužnik je korisnik kapitala.a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. koji su u funkciji tržišta kapitala. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. − hipotekarnog kredita. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata. oni efekti. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . Dugoročni zajam je dugoročni kredit. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. posedovanjem te hartije od vrednosti. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo. čini tržišni materijal tržišta kapitala. i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala.

niti zagarantovan prihod. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). Osim toga. Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. 4. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. Blagajnički zapis. Iz tih razloga. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. 2. Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. visina prihoda. bez obzira na način i 6 . bez obzira na ostvarene rezultate rada. Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. Varijabilnog je karaktera. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. Komercijalni zapis. Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime.3. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. Dakle. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. Bankarski akcept. koja glasi na deo akcionarskog kapitala.

Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. Zatvorene . da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta. Obične i povlašćene akcije. Posle tog toka. Nove akcije. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Instrumenti tržišta kapitala 7 .). Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. Akcije koje daju veći broj glasova. 3. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1.da. Povlašcene ili preferencijalne akcije . nešto ispod ili iznad nominalne cene. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. a akcija vlasničkog karaktera. poznata. čiji kurs u principu. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza. Kriterijum je vlasništvo.kupovina i prodaja u postojećim AD. 4. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. za isplatu dividende. što je slučaj kod AD.oblik tog ucešća. Otvorene i zatvorene akcije. 9. 4. Akcija koja glasi na ime. 3. sa ograničenim pravom glasa. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. Obveznica. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. Konvertibilne akcije.dividenda je unapred određena. 2. tj. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. 1. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . 6. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. 2. zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. a samim tim garantovana. 5. 7. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. dividenda se konvertuje u obične akcije. osnovnih sredstava itd. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. uz zahtev za isplatu. mora. što nije karakteristika za obveznice. a akcija se može steći uplatom u gotovu. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. 8. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca.

pravo na proporcionalni deo likvidacione mase. . Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. sa unapred utvrđenim rokom dospeća. Fjučersi. 8 . Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća. 4. Obveznica ima: Plašt . Varanti. Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. Zatim. c) rokovima isplate dividendi. u zavisnosti od broja deonica. Deonice. Opcije. Prava se ostvaruju individualno. kojim je dug podeljen u jednake delove.pravo u ostvarenoj dobiti.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige.pravo učešća u radu skupšine deoničara. Obveznice. 2.pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica.pravo dobijanja svih poslovnih informacija. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . 3. Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. .suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon . 5. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. i . pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir.ostvaruje se periodična naplata. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera . b) vrste dionice. . U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv). i 6.1.

predmet . i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan. Opcije 9 . Bitni elementi: . druge i n-te emisije. Kada cene rastu.otvorene i .garantovane i . . i po tačno utvrđenoj ceni. Cene se upoređuju. Prava kupovine: . .količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica).deonica prve.ugovorena. na tačno određen dan. Cena tržišna = 95 din. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: . Obratno. Primer: Cena ugovorena = 100 din.negarantovane deonice. To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća.deonice na ime i . Vlasništva: . . i Redosled izdavanja: .na donosioca. Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira. . Razmena neke robe (vrednosnih papira..prefercijalne deonice. Garancija dividende: . kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem.zatvorene deonice. roba) izvršiće se u budućnosti. kupac ostvaruje profit.prodavac je u dobitku.vreme – budući tačno utvrđen dan. pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj.Deonice su instrumenti.obične i ..zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”.cena . valuta.

niža vrednost opcije). . izdati prilikom emisije vrednosnih papira. Opcije su tzv. kojima se može trgovati na tržištu kapitala.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. b) opcije na zamenu.visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. koje dopušta kupovinu običnih deonica. koju neko od njih može obezbediti. ili pak kasnije tokom emisije. Učesnici na tržištu kapitala 10 . Tipovi zamena: a) terminske i otplatne. .sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. derivatni vrednosni papiri. cenama i vremenu. .dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica. finansijski ugovori. Varanti Varant predstavlja pravo. na sekundarnom tržištu. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. putem neograničenih partnera u poslu razmene. Na njihove cene utiče niz faktora: . koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). Opcije daju prava imaocu.Jesu pisani. tj. Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks.

posmatrano kvalitativno.banke i druge bankarske organizacije. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala. u ulozi regulatora i kontrolora. Javljaju se u ulozi: a) investitora. specijalizovanih finansijskih instucija. Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. . Posrednici . Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%.hipotekarne. U njih spadaju: . i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. i .berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. 3. Osnivaju ih država ili najčešce opština. korisnici kapitala u ulozi kupaca. Štedionice su specifične finansijske organizacije. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. . Stoga.depozitne banke. a za njegov račun. bogatstva i prosperiteta. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 . i 4. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun. učesnici su: 1. kao i berzi.investicioni fondovi i druge finansijske institucije. . plasirajući kapital investitora u svoje ime. Država. plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. Na tržištu kapitala javljaju se: . b) korisnika.univerzalne banke. kao institucionalizovani posrednici investitora. odnosno korisnika kapitala. Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. i . vlasnici kapitala u ulozi prodavača.investicione. c) komisonara. Investitori. Preduzetnici. 2. kao posrednici između investitora i korisnika kapitala.

osnovni motiv . Ostale specijalizovane finansijske institucije 1.nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. i . nije zarada po svaku cenu.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata. koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. Japan). Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. za osiguravajuće fondove. za fondove zdravstvene zaštite.zarada. . Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama. agenata ili agencija.premije za osiguranje života i imovine. najcešce. Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. komunalih HV-efekata. na kom području ostvaruju velike rezultate. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita.transformaciji novca u kapital. čak veće i od depozitnih banaka. koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding.. . 2. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi.mobilizaciji kapitala. . Ostvarivanje – na razlici u ceni. Ipak. Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije. pri čemu beleže velike rezultate.za penziju ili rentu u penzione fondove. korporacije i drugi oblici AD.značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. odnosno grane .premije za socijalno osiguranje i zaštitu. . Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala. prvi oblici se susreću u Belgiji. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . a nikada u svoje ime i za svoj račun. Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun. za nezaposlenost i sl. zajmovnog karaktera.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . što je dovelo do naglog razvoja TK. putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili. Holding kompanije. već pre svega.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija). Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK. Investicioni fondovi . Provizija je osnovni izvor prihoda. finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. 3. Povećana je konkurentnost. 12 . u principu. a početkom prošlog veka u Engleskoj. kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. jer imaju veliki broj svojih filijala. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom.

To je poslovni objekat. U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1.regulatora. i 4. gde se kupuje i prodaje novac. . 3. na kojem se kupuje određena roba. 1566.kontrolora. Devizne berze. . b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. Efektne berze.korisnika. hartije od vrednosti. devize i roba. Država. 2. Novčane berze.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka. Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . Berza predstavlja organizovani prostor (tržište).investitora. kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. – „Royal Exchanvaleurs“ .današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala. Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom. Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ . .

– organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. a da se uz njeno posredovanje. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. zaposleno je oko 40. na primer. povećan za svega 10. uz direktno finansiranje iz budžeta. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici. arhitekturi. kroz javne radove više od 12. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1.000 ljudi.000 mladih pripravnika.000 ljudi. preko.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti.000. Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju.000. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10. U 10 meseci ove godine u Srbiji. na godišnjem nivou. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. Međutim. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. sajmova. invformacionim tehnologijama i turizmu. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera. zaposlilo još 115.000 ljudi. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu.

pretočeno u nacionalni sporazum. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. odnosno konsenzus o saradnji. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. veće za zaštitu na radu. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. delovanjem u nacionalnim telima. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. zavod za penzijsko osiguranje.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. zavod za zdravstveno osiguranje. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. takođe. Naime. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. Osim toga. Nametnute cene. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. Na nivou skupa preduzeća. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. 15 . Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. što se nužno odražava na proizvodnost rada. Važna je. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. ali i na proizvodnost društva. Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. Uz to. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. zaštite zdravlja radnika. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. uslova i kvaliteta rada.

LITERATURA www.agr.pdf 16 .hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.

Zagreb.62438. UDK 321:331.seebiz.html Ana CVITKOVIĆ.5 17 .eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno.16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www. Vladin ured za socijalno partnerstvo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful