P. 1
TRZISTE KAPITALA

TRZISTE KAPITALA

|Views: 132|Likes:
Published by exxman

More info:

Published by: exxman on Mar 08, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/16/2013

pdf

text

original

TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

pribavljanje.obavezno posredovanje banke. Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti. bez posrednika (banke). Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata.Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). Interna emisija . ovaj promet je veći od berzanskog. Javlja se kao: . već se emituju dividendne akcije. investicioni findovi itd. Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. i to obveznica i akcija. zavodi za osiguranje. Tu se pojavljuju banke. tj.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi. preduzeća i drugi finansijski subjekti. ili emisiono i . Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita. Po svom obimu. Ostvaruje se: 2 . odnosno efekata. koje se realizuju izvan službenog dela berze. prvenstveno novčanih sredstava. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. 2. 3. hartija od vrednosti. predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti.sekundarno tržište. Direktna .primarno.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. Emisije hartija od vrednosti 1. Cilj . kao instituciji tržišta kapitala. Indirektna .

000 din. a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu.posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Iznos od 100 din. − u bankama i drugim finansijskim institucijama .veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci. Dakle. štednjom se proizvodi kapital. štednje se potroši.. U toku godine potroši se 300 din.. P = 600 din.. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim. „šalter-promet efekata“. tj. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine.. Š = 400 din.− u okviru berzanskog poslovnog prostora. predstavlja kapital. Ostalo je 100 din. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. i − između učesnika na tržištu kapitala. odnosno štednje. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije... − stope očekivanih prihoda u narednom periodu. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din. U toku godine iznos od 400 din. Primer: D = 1. 3 . − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1.

i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. štednje. a za tuđi račun. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. c) 2. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto. državni ili paradžavni subjekti. banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem. ako je već. Ovo je motiv svake banke. tj. privredni subjekti. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. transformiše na rok duži od 12 meseci. da štednju. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. a oni su: pojedinci.b) Stopa očekivanog prihoda. predstavlja razvijenost bankarsko . Na taj način. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. uporedo sa ličnom koristi. kao korisnici kapitala u svoje ime. i − oblik akcijskog kapitala. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. tj štednju. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. 3. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. 4. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. 4 .pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika.finansijskog sektora. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala.

a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. posedovanjem te hartije od vrednosti. 5 . u stvari. 2. i − dugoročnog zajma. čini tržišni materijal tržišta kapitala. i to: − da je pismena isprava. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala. − tačno označenu obavezu izdavaoca. To su. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. 5. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . a dužnik je korisnik kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata. oni efekti. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. − hipotekarnog kredita. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo.EFEKTI. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. koji su u funkciji tržišta kapitala. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. Dugoročni zajam je dugoročni kredit.

Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. koja glasi na deo akcionarskog kapitala. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. 2. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. Osim toga. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. Blagajnički zapis. 4. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. visina prihoda. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. Bankarski akcept. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat).3. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. niti zagarantovan prihod. koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. Iz tih razloga. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. bez obzira na ostvarene rezultate rada. Komercijalni zapis. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. Dakle. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. Varijabilnog je karaktera. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. bez obzira na način i 6 . Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende.

Zatvorene . da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. Otvorene i zatvorene akcije. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. Obveznica. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. Povlašcene ili preferencijalne akcije . zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . 3. 4. za isplatu dividende.dividenda je unapred određena.da. čiji kurs u principu. 4. Akcija koja glasi na ime. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. uz zahtev za isplatu. 9. a akcija vlasničkog karaktera. 2. sa ograničenim pravom glasa. Posle tog toka. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. 8. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe.kupovina i prodaja u postojećim AD. Instrumenti tržišta kapitala 7 . bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Nove akcije. nešto ispod ili iznad nominalne cene. mora. 2. 5. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. 1. koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. Akcije koje daju veći broj glasova. a samim tim garantovana. Obične i povlašćene akcije. dividenda se konvertuje u obične akcije. poznata. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene.oblik tog ucešća.). a akcija se može steći uplatom u gotovu. 6. tj. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. 3. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. 7. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza. Kriterijum je vlasništvo. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. Konvertibilne akcije. što je slučaj kod AD. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. osnovnih sredstava itd. što nije karakteristika za obveznice. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti.

kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća.pravo učešća u radu skupšine deoničara. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv). i . Varanti. . i 6. 4. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća.suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon .pravo u ostvarenoj dobiti.pravo na proporcionalni deo likvidacione mase.pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica.1. Obveznice. Zatim. Opcije. Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. kojim je dug podeljen u jednake delove. . Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera .ostvaruje se periodična naplata. Prava se ostvaruju individualno. Fjučersi. 5. b) vrste dionice. sa unapred utvrđenim rokom dospeća. Obveznica ima: Plašt . Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. 2. 8 . 3.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. u zavisnosti od broja deonica. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. Deonice. c) rokovima isplate dividendi. . Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja.pravo dobijanja svih poslovnih informacija.

ugovorena. i Redosled izdavanja: . valuta. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: . druge i n-te emisije. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem. Primer: Cena ugovorena = 100 din. i po tačno utvrđenoj ceni. Kada cene rastu. Prava kupovine: . . Opcije 9 .cena .deonice na ime i . Razmena neke robe (vrednosnih papira.prodavac je u dobitku.predmet .Deonice su instrumenti.negarantovane deonice. kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća. Vlasništva: .vreme – budući tačno utvrđen dan. Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira.deonica prve. roba) izvršiće se u budućnosti.. Obratno. kupac ostvaruje profit.zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”. na tačno određen dan.obične i . .na donosioca. Cena tržišna = 95 din. i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan. pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj. Bitni elementi: . .količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica). Garancija dividende: .prefercijalne deonice.otvorene i . Cene se upoređuju..garantovane i .zatvorene deonice. .

koje dopušta kupovinu običnih deonica. Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica.dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). cenama i vremenu. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima. na sekundarnom tržištu. derivatni vrednosni papiri.visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice.Jesu pisani.sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. koju neko od njih može obezbediti. Tipovi zamena: a) terminske i otplatne. niža vrednost opcije). Opcije daju prava imaocu. tj. finansijski ugovori. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks. Na njihove cene utiče niz faktora: . izdati prilikom emisije vrednosnih papira. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. ili pak kasnije tokom emisije. . Opcije su tzv. Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. . b) opcije na zamenu. Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). putem neograničenih partnera u poslu razmene. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. Učesnici na tržištu kapitala 10 . . kojima se može trgovati na tržištu kapitala.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. Varanti Varant predstavlja pravo.

Država. Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti.investicioni fondovi i druge finansijske institucije. Investitori. a za njegov račun. plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun.posmatrano kvalitativno.depozitne banke.banke i druge bankarske organizacije. odnosno korisnika kapitala. kao i berzi. Posrednici . korisnici kapitala u ulozi kupaca. u ulozi regulatora i kontrolora. 3. Preduzetnici. 2. učesnici su: 1. Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. c) komisonara.univerzalne banke.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. .hipotekarne. Javljaju se u ulozi: a) investitora. kao institucionalizovani posrednici investitora. vlasnici kapitala u ulozi prodavača. Stoga. . Osnivaju ih država ili najčešce opština. i . plasirajući kapital investitora u svoje ime. bogatstva i prosperiteta. . i 4. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. i . kao posrednici između investitora i korisnika kapitala. i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. U njih spadaju: . Na tržištu kapitala javljaju se: . specijalizovanih finansijskih instucija. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 . Štedionice su specifične finansijske organizacije. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun.investicione. posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. b) korisnika. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora.

plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. a nikada u svoje ime i za svoj račun. Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK. Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun. već pre svega. 2. . Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. Japan). za osiguravajuće fondove. pri čemu beleže velike rezultate. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“. putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili. zajmovnog karaktera. na kom području ostvaruju velike rezultate. . Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte.zarada. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1. odnosno grane . Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala. . Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . Provizija je osnovni izvor prihoda. . prvi oblici se susreću u Belgiji. i .premije za osiguranje života i imovine. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun.osnovni motiv . agenata ili agencija. Povećana je konkurentnost. koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. što je dovelo do naglog razvoja TK. Ipak.nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. a početkom prošlog veka u Engleskoj. 3. finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije. nije zarada po svaku cenu.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija).horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata. Ostvarivanje – na razlici u ceni. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi. korporacije i drugi oblici AD.transformaciji novca u kapital. Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama.mobilizaciji kapitala. u principu. komunalih HV-efekata. najcešce. Investicioni fondovi . jer imaju veliki broj svojih filijala.za penziju ili rentu u penzione fondove. čak veće i od depozitnih banaka. za nezaposlenost i sl. koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding. za fondove zdravstvene zaštite. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka .značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu.. 12 . Holding kompanije.

Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. devize i roba. a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva.investitora. i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. 1566.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala. . Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). To je poslovni objekat.regulatora. Efektne berze.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka. Devizne berze. Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ . Država. 2.kontrolora. hartije od vrednosti. . 3. . na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. gde se kupuje i prodaje novac.korisnika. Novčane berze. Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1. kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . na kojem se kupuje određena roba. i 4. – „Royal Exchanvaleurs“ .današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“.

uz direktno finansiranje iz budžeta. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10. na primer. U 10 meseci ove godine u Srbiji.000.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. povećan za svega 10. Međutim. sajmova. zaposlilo još 115. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. na godišnjem nivou. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera.000 mladih pripravnika. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju. kroz javne radove više od 12. invformacionim tehnologijama i turizmu.000 ljudi. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada. preko. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu.000. a da se uz njeno posredovanje. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera.000 ljudi. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija.000 ljudi. zaposleno je oko 40. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. arhitekturi. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti.

socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. pretočeno u nacionalni sporazum. ali i na proizvodnost društva. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. delovanjem u nacionalnim telima. odnosno konsenzus o saradnji. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. zaštite zdravlja radnika. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. Osim toga. Naime. zavod za penzijsko osiguranje. Nametnute cene. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. Na nivou skupa preduzeća. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. veće za zaštitu na radu. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. takođe. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. zavod za zdravstveno osiguranje. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. što se nužno odražava na proizvodnost rada. uslova i kvaliteta rada. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. Uz to. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. Važna je. 15 .

LITERATURA www.agr.hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.pdf 16 .

Vladin ured za socijalno partnerstvo.seebiz. Zagreb.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno.html Ana CVITKOVIĆ.16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www.62438.5 17 . UDK 321:331.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->