TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

Ostvaruje se: 2 . Emisije hartija od vrednosti 1. ili emisiono i .vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. Javlja se kao: . hartija od vrednosti. preduzeća i drugi finansijski subjekti. Po svom obimu. Interna emisija . Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata. bez posrednika (banke). Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata. Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti. predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. Cilj .Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period).primarno. kao instituciji tržišta kapitala. 3. Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita. Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti. koje se realizuju izvan službenog dela berze. ovaj promet je veći od berzanskog. 2. i to obveznica i akcija.emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi.pribavljanje. Tu se pojavljuju banke.obavezno posredovanje banke. zavodi za osiguranje. prvenstveno novčanih sredstava. Indirektna . već se emituju dividendne akcije. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. Direktna . investicioni findovi itd. odnosno efekata. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom.sekundarno tržište. tj.

P = 600 din. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din. U toku godine potroši se 300 din. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . i − između učesnika na tržištu kapitala. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim. Dakle. To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. odnosno štednje. Ostalo je 100 din. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti... − stope očekivanih prihoda u narednom periodu.. Primer: D = 1.. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije.− u okviru berzanskog poslovnog prostora. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. 3 . U toku godine iznos od 400 din.posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. Š = 400 din.000 din. „šalter-promet efekata“. tj.veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci.. štednje se potroši.. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1. predstavlja kapital. štednjom se proizvodi kapital. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. Iznos od 100 din.

b) Stopa očekivanog prihoda. štednje. državni ili paradžavni subjekti. banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. 4 . Ovo je motiv svake banke. c) 2.finansijskog sektora. institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. transformiše na rok duži od 12 meseci. a oni su: pojedinci. tj. privredni subjekti.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. predstavlja razvijenost bankarsko . Na taj način. 3. Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . a za tuđi račun. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. 4. kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. ako je već. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. i − oblik akcijskog kapitala. uporedo sa ličnom koristi. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. kao korisnici kapitala u svoje ime. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. tj štednju. da štednju. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje.

u stvari. a dužnik je korisnik kapitala. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. oni efekti. 5. i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. − hipotekarnog kredita. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala. i to: − da je pismena isprava. Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. 2. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata. i − dugoročnog zajma. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. Dugoročni zajam je dugoročni kredit. posedovanjem te hartije od vrednosti. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. To su. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo. koja proizilazi iz hartije od vrednosti. čini tržišni materijal tržišta kapitala. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava. − tačno označenu obavezu izdavaoca. koji su u funkciji tržišta kapitala.a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. 5 .EFEKTI. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju .

Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime. Osim toga. 4. Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. Blagajnički zapis. i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. Iz tih razloga. Varijabilnog je karaktera. niti zagarantovan prihod. bez obzira na način i 6 . što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. koja glasi na deo akcionarskog kapitala. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. Dakle. 2. koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. Komercijalni zapis. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala.3. postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. bez obzira na ostvarene rezultate rada. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1. Bankarski akcept. visina prihoda. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca.

dividenda se konvertuje u obične akcije. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. Akcije koje daju veći broj glasova. 5. Zatvorene . Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. mora. 7. što je slučaj kod AD. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. Kriterijum je vlasništvo. 8. sa ograničenim pravom glasa. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. 2. Instrumenti tržišta kapitala 7 . 3. a samim tim garantovana. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. uz zahtev za isplatu. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. a akcija vlasničkog karaktera. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. za isplatu dividende. Obveznica. Otvorene i zatvorene akcije. a akcija se može steći uplatom u gotovu. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta.oblik tog ucešća. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. 6. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene.dividenda je unapred određena. Obične i povlašćene akcije. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza. da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. nešto ispod ili iznad nominalne cene.). 4. 2. Akcija koja glasi na ime.da. tj. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . 3. 9. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. Nove akcije. koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. čiji kurs u principu. Povlašcene ili preferencijalne akcije . Obične predstavljaju onu vrstu akcija. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Konvertibilne akcije. osnovnih sredstava itd.kupovina i prodaja u postojećim AD. što nije karakteristika za obveznice. Posle tog toka. zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. 4. 1. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. poznata.

Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici.1. kojim je dug podeljen u jednake delove. b) vrste dionice. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . 4. Obveznice.pravo dobijanja svih poslovnih informacija.pravo učešća u radu skupšine deoničara. Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava. 8 . proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća.pravo na proporcionalni deo likvidacione mase. i 6. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. c) rokovima isplate dividendi. Obveznica ima: Plašt . i . Opcije.ostvaruje se periodična naplata. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir. . Deonice. Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. . Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. sa unapred utvrđenim rokom dospeća. Fjučersi.pravo u ostvarenoj dobiti. 5. Varanti.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. 3. . 2.pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica.suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon . Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera . Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv). Prava se ostvaruju individualno. Zatim. u zavisnosti od broja deonica.

Obratno. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem.predmet . Prava kupovine: .negarantovane deonice. Bitni elementi: . To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća. .prefercijalne deonice. Razmena neke robe (vrednosnih papira..prodavac je u dobitku.otvorene i . Cene se upoređuju.deonica prve. . na tačno određen dan. Garancija dividende: . i po tačno utvrđenoj ceni.zatvorene deonice.ugovorena. druge i n-te emisije. Primer: Cena ugovorena = 100 din. kupac ostvaruje profit. .obične i . Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira.garantovane i .deonice na ime i .količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica).Deonice su instrumenti. i Redosled izdavanja: . Opcije 9 .na donosioca.cena . roba) izvršiće se u budućnosti. Vlasništva: . kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: . Kada cene rastu.vreme – budući tačno utvrđen dan.zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”. . Cena tržišna = 95 din. pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj.. i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan. valuta.

Opcije daju prava imaocu. derivatni vrednosni papiri. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. cenama i vremenu. Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica. na sekundarnom tržištu. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). Učesnici na tržištu kapitala 10 . .visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. finansijski ugovori.Jesu pisani. ili pak kasnije tokom emisije. Na njihove cene utiče niz faktora: . Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. kojima se može trgovati na tržištu kapitala. putem neograničenih partnera u poslu razmene. . Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. b) opcije na zamenu. niža vrednost opcije). Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. tj. Varanti Varant predstavlja pravo. koju neko od njih može obezbediti. izdati prilikom emisije vrednosnih papira. Tipovi zamena: a) terminske i otplatne.sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. koje dopušta kupovinu običnih deonica.dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). Opcije su tzv. . a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala.

Preduzetnici. odnosno korisnika kapitala.univerzalne banke. Štedionice su specifične finansijske organizacije. U njih spadaju: . kao i berzi. Stoga.U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. korisnici kapitala u ulozi kupaca. Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. Posrednici . 2.posmatrano kvalitativno.hipotekarne. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala.investicione. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala.banke i druge bankarske organizacije. posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala. i 4.investicioni fondovi i druge finansijske institucije. plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun. kao posrednici između investitora i korisnika kapitala. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun. Na tržištu kapitala javljaju se: . i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora. bogatstva i prosperiteta. 3.depozitne banke. b) korisnika. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 . c) komisonara. učesnici su: 1. Investitori. plasirajući kapital investitora u svoje ime. vlasnici kapitala u ulozi prodavača. . i . u ulozi regulatora i kontrolora. . Javljaju se u ulozi: a) investitora. . specijalizovanih finansijskih instucija. a za njegov račun. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. Država. i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. Osnivaju ih država ili najčešce opština. kao institucionalizovani posrednici investitora. Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. i .

koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv.nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. i . za nezaposlenost i sl. Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. a početkom prošlog veka u Engleskoj. 2. u principu.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija). jer imaju veliki broj svojih filijala.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. . čak veće i od depozitnih banaka. nije zarada po svaku cenu. . komunalih HV-efekata. Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. pri čemu beleže velike rezultate. putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili. Japan). koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding. Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK. . . a nikada u svoje ime i za svoj račun. prvi oblici se susreću u Belgiji. Holding kompanije. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . na kom području ostvaruju velike rezultate.osnovni motiv .. Investicioni fondovi . Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije.za penziju ili rentu u penzione fondove. Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . zajmovnog karaktera.zarada. 12 . odnosno grane . za osiguravajuće fondove.premije za osiguranje života i imovine. Ipak.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata.značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. Ostvarivanje – na razlici u ceni. 3. već pre svega. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. najcešce. Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1. Provizija je osnovni izvor prihoda.transformaciji novca u kapital. što je dovelo do naglog razvoja TK.mobilizaciji kapitala. Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“. Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom. za fondove zdravstvene zaštite. finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun. Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun. kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . Povećana je konkurentnost. korporacije i drugi oblici AD. agenata ili agencija.

kontrolora. Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . 3.investitora. na kojem se kupuje određena roba. a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. . Država. . gde se kupuje i prodaje novac. hartije od vrednosti. Efektne berze. . Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ .današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“.korisnika. i 4. na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou. Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. – „Royal Exchanvaleurs“ . Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom.regulatora. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata. kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . 1566. devize i roba. Devizne berze. i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. To je poslovni objekat. Novčane berze. U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1. 2.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka.

Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. arhitekturi. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih. Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10.000 ljudi. U 10 meseci ove godine u Srbiji. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. sajmova. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. uz direktno finansiranje iz budžeta.000. preko. na godišnjem nivou. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . kroz javne radove više od 12. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. povećan za svega 10. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija. zaposleno je oko 40. Međutim.000 ljudi. na primer. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe.000 mladih pripravnika. invformacionim tehnologijama i turizmu. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu. zaposlilo još 115. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja.000. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva.000 ljudi. a da se uz njeno posredovanje. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1.

Naime. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. što se nužno odražava na proizvodnost rada. uslova i kvaliteta rada. Uz to. veće za zaštitu na radu. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. Na nivou skupa preduzeća. zaštite zdravlja radnika. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. takođe. Važna je. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. ali i na proizvodnost društva. omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. odnosno konsenzus o saradnji. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. pretočeno u nacionalni sporazum. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. zavod za zdravstveno osiguranje. Nametnute cene. zavod za penzijsko osiguranje. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. delovanjem u nacionalnim telima. Osim toga. 15 .

LITERATURA www.pdf 16 .agr.hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.

16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www. UDK 321:331.html Ana CVITKOVIĆ.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno. Vladin ured za socijalno partnerstvo.seebiz.62438. Zagreb.5 17 .

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.