TRŽIŠTE KAPITALA Šta se podrazumeva pod samim kapitalom?

Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, mašina, preduzeće ili nešto drugo? Kao odgovor, moglo bi se reći da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne može biti kapital. Oni u određenim društveno-ekonomskim odnosima postaju kapital. Ustvari, kapital je društveni odnos proizvodnje, koji omogućava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uvećava ili samooplođuje. Izraženo uvidu formule, kapital je: N – R – N1 (višak vrednosti) To znači da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uvećanje: N=N+m Primer: Izvršena je nabavka robe u vrednosti od 10.000 din. Roba je prodata za 11.000 din. Razlika od 1.000 din. predstavlja uvećanje, tj. kapital. Dakle, možemo da zaključimo da je tržište kapitala skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama, pomoću kojih se novčana sredstva nude i traže dugoročno. To je specijalnizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim vrednosnim papirima. Shodno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on ih može obezbediti na tržištu kapitala, emitujući obveznice (zajmovni kapital) ili emitujući akcije (akcijski kapital). Tržište kapitala možemo podeliti na: 1) Tržište kredita a) Kreditno-investiciono tržište b) Hipotekarno tržište 2) Tržište vrednosnih papira: a) Tržište obveznica b) Tržište akcija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

bez posrednika (banke). Primarno tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata. već se emituju dividendne akcije.Vrste tržišta kapitala Kreditno-investiciono tržište je tržište na kome se nude i traže sredstva za investicije (duži period). Indirektna . Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera ili tržište efekata. hartija od vrednosti. Vanberzanski promet – predstavlja tržišne transakcije sa hartijama od vrednosti. Po svom obimu. odnosno efekata. Tu se pojavljuju banke. tj. tržište kapitala predstavlja jedinstvo: a) berzanskog prometa i b) vanberzanskog prometa. predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala. Javlja se kao: . ovaj promet je veći od berzanskog. Direktna .emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi. kao instituciji tržišta kapitala. 3. koje se realizuju izvan službenog dela berze. 2. Ostvaruje se: 2 . Emisije hartija od vrednosti 1. Interna emisija .sekundarno tržište.primarno.pribavljanje.vrši se kada se emisija vrši na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Dividenda se ne isplaćuje u gotovom. ili emisiono i . investicioni findovi itd. Cilj . Sa aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa hartijama od vrednosti. Berzanski promet – predstavlja ukupnost transakcija na službenom delu berze hartija od vrednosti.obavezno posredovanje banke. preduzeća i drugi finansijski subjekti. i to obveznica i akcija. Sekundarno tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. prvenstveno novčanih sredstava. zavodi za osiguranje. Hipotekarno tržište – kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita.

štednjom se proizvodi kapital. a) Stopa ostatka ličnog dohotka (plate) i akumulacije D=P+Š Veća štednja . P = 600 din. predstavlja kapital. 3 . To je i osnov za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala.posrednicima na tržištu kapitala i naziva se međubankarski promet hartija od vrednosti tržišta kapitala ili tzv. Je li ostvaren kapital ? NE ! Š = 400 din.. „šalter-promet efekata“. tj. i − između učesnika na tržištu kapitala. direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski promet efekata“ Kapital i njegovi vlasnici 1. na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan onih koje se smatraju službenim.. Dakle. odnosno štednje. U toku godine potroši se 300 din. Osnovni motiv odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. Izvori kapitala Štednja kao izvor kapitala: Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. Primer: D = 1. U toku godine iznos od 400 din.000 din. Ostalo je 100 din. − stope očekivanih prihoda u narednom periodu. − stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. Iznos od 100 din..veća je i mogucnost da će i vremenski period odlaganja potrošnje biti duži od 12 meseci. − u bankama i drugim finansijskim institucijama . Š = 400 din.. Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od: − stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije.. i − stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti.− u okviru berzanskog poslovnog prostora.. štednje se potroši.

Korisnici kapitala Korisnici kapitala su: − pojedinci . kao i svi oblici državnih i paradržavnih institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim formama. 4.pri korišćenju hipotekarnih – stambenih kredita − privredni subjekti svih oblika. banka obezbeđuje korist i za ukupni privredni sistem. Vlasnici štednje su učesnici na tržištu. tj. štednje. posebno funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. mogu se javiti u trostrukoj ulozi: a) b) c) kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun. jer na taj način obezbeđuje veće prihode. a za tuđi račun. ili visina prihoda koja se očekuje u narednom periodu kao naknada za odloženo trošenje. uporedo sa ličnom koristi.finansijskog sektora. čiji je rok odlaganja trošenja kraći od 12 meseci. Ukupan iznos kapitala koji se traži na tržištu kapitala čini tražnju kapitala. − bankarsko-finansijske organizacije svih oblika i vrsta. 3. da štednju. tj štednju. državni ili paradžavni subjekti. jer značajnim iznosima kapitala omogućava uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. a oni su: pojedinci. Ukupan iznos kapitala formiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu tržišta kapitala. Ovo je motiv svake banke. Transformacija novca kao izvor kapitala Suština je u “prerađivackoj” funkciji bankarsko–finansijskog sektora. i − oblik akcijskog kapitala. transformiše na rok duži od 12 meseci. predstavlja razvijenost bankarsko . institucije i organizacije svih vrsta i bankarsko–finansijske institucije svih oblika i vrsta. c) 2. Stepen razvijenosti instrumenata za odlaganje trošenja. privredni subjekti.b) Stopa očekivanog prihoda. i kao korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđi račun. kao korisnici kapitala u svoje ime. Oblici korišćenja kapitala Svi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe: − oblik zajmovnog kapitala. 4 . jer ono direkno određuje dužinu roka odlaganja trošenja. ako je već. biće i dužina roka odlaganja trošenja veća od 12 meseci i obrnuto. Na taj način.

a) Zajmovni kapital Vlasnik kapitala je poverilac. − mesto i datum izdavanja i serijski broj. Hartije od vrednosti na tržištu kapitala 1. − naziv firme ili ime lica na koje hartija od vrednosti glasi. − hipotekarnog kredita. koji su u funkciji tržišta kapitala. posedovanjem te hartije od vrednosti. i − potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Pojam hartije od vrednosti Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava. Sveukupnost hartija od vrednosti ili efekata. u stvari. Dugoročni zajam je dugoročni kredit. − tačno označenu obavezu izdavaoca. 5. 2. a dužnik je korisnik kapitala. Zajmovni kapital se može pojaviti u formi: − investicionog kredita. oni efekti. neophodno je da na svom blanketu ima sledeće elemente: − naziv hartije od vrednosti. i − dugoročnog zajma.EFEKTI. putem kojih se formira i realizuje ponuda i tražnja na tržištu kapitala. − naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti. čini tržišni materijal tržišta kapitala. To je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove. − da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili lično pravo i da je korišćenje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom. koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. 5 . Bitni elementi hartije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti. To su. obezbeđen emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo. Tržišni materijal Hartije od vrednosti se nazivaju . i to: − da je pismena isprava. koja proizilazi iz hartije od vrednosti.

postoji veliki broj organizacionih formi i oblika. Osim toga. Varijabilnog je karaktera. Prema mogućnosti prenošenja: a) hartije od vrednosti koje glase na ime. Dakle. visina prihoda. Blagajnički zapis. bez obzira na ostvarene rezultate rada. što znači da vlasniku ne obezbeđuje unapred poznat. Iz tih razloga. Suvlasnička društva predstavljaju takve privredne subjekte. putem kojih se vrši osnivanje i rad privrednih subjekata. prihod može biti različit od jednog do drugog obračunskog perioda. Posmatrano sa aspekta vlasništva nad imovinom jednog privrednog subjekta. Komercijalni zapis. koja glasi na deo akcionarskog kapitala. osnivanje AD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. i b) hartije od vrednosti koje glase na donosoca. Vrste hartija od vrednosti a) b) c) d) e) f) Akcija Obveznica. koja su upisana u sudski registar sa tačno određenim iznosom osnivačkog – akcionarskog kapitala. koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. c) hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende. bez obzira na način i 6 . i b) nad određenim delom imovine (suvlasništvo). Prema vrsti prihoda: a) hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende. kod kojih je u registar privrednih subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno. HV – varijabilni prihod = AKCIJA Akcija je hartija od vrednosti. 2. Bankarski akcept. Bankarska potvrda o depozitu (depozitni certifikat). Akcionarska društva (AD) predstavljaju privredne subjekte. 4. Najznačajniji su: − akcionarska i − suvlasnička društva. Prihod je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta. Akcija simbolizuje vlasništvo: a) nad određenim delom kapitala. niti zagarantovan prihod. uplaćenog od strane akcionara – vlasnika. zavisna je i od odluke skupštine svih vlasnika akcije. b) hartije od vrednosti sa čvrstim (fiksnim) prihodom u formi kamate.3. Kriterijumi podele hartija od vrednosti 1.

tj.dividenda je unapred određena. 1. a akcija vlasničkog karaktera. Vlasnik akcije koja glasi na donosioca. Obveznica je za emitenta efekata dužničkog karaktera. 4. zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. 4. Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice: 1. Obveznica se stiče u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene. što je slučaj kod AD. Dividende su akcije kod kojih se unapred utvrdi rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. osnovnih sredstava itd.oblik tog ucešća. da podnese i odgovarajući kupon za dividendu koja dospeva. 7. Akcija sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. To dalje znači da obaveza uplate ucešća ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu. 8. već može biti izvršena i unošenjem određene imovine (zemljišta. Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. Konvertibilne akcije. Kriterijum je vlasništvo. Posle tog toka. a akcija se može steći uplatom u gotovu. U mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza. 6. bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa. Zatvorene . ne bezbeđuje vlasnika od posledica inflacije dok akcija . sa ograničenim pravom glasa. Akcija koja glasi na ime. 9. mora. nešto ispod ili iznad nominalne cene. Obične predstavljaju onu vrstu akcija. Instrumenti tržišta kapitala 7 . Vrste akcija: Akcija na donosioca i na ime. 3. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem tih prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog društva. 3. Otvorene i zatvorene akcije.). 2. Akcije se na tržištu mogu prodavati po nominalnoj ceni. poznata. 2. Akcijski kapital – pribavljanje slobodnih sredstava na fiannsijskom tržištu i njihovo angažovanje u rentabilnije svrhe. Nove akcije. za isplatu dividende. što nije karakteristika za obveznice. dividenda se konvertuje u obične akcije. vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu AD. 5. Povlašcene ili preferencijalne akcije . koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije.da. Predstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema želji vlasnika. Obveznica. Akcije koje daju veći broj glasova. uz zahtev za isplatu. Prve su sve akcije određene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tržištu. čiji kurs u principu.kupovina i prodaja u postojećim AD. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. a samim tim garantovana. u slučaju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaćen. Obične i povlašćene akcije.

b) vrste dionice.1. Na osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajuća prava.pravo kontrole poslovanja preduzeća uvidom u poslovne knjige. 2.pravo na proporcionalni deo likvidacione mase.pravo učešća u radu skupšine deoničara. i .pravo prvootkupa novoemitiovanih deonica. Deonica Predstavlja dokument o uloženim sredstvima preduzeće.pravo dobijanja svih poslovnih informacija. 5. proporcionalna iznosu sredstava uloženih u vlasničku glavnicu preduzeća. Obveznice. Prava proizilaze iz bitnih elemenata dionice: a) fiksnog iznosa naznačenog u samoj deonici. u slučaju likvidacije preduzeća i b) nematerijalnog karaktera . 4. kolektivno ili preko izabranih menadžera preduzeća. pa je obveznica kreditni dugoročni vrednosni papir. . Zatim. Prava mogu biti: a) materijalnog karaktera . . c) rokovima isplate dividendi. . Emisijom obveznica pribavljaju se dugoročna sredstva na određeni rok. u zavisnosti od broja deonica. 8 . Deonice. Stvara se kreditni dužnicko–povrilački odnos. U skladu sa brojem deonica isplaćuje se i dividenda (osnovni motiv). kojim je dug podeljen u jednake delove. sa unapred utvrđenim rokom dospeća.suština finansijskih odnosa izmedu emitenta i vlasnika Talon . Opcije.pravo u ostvarenoj dobiti. Obveznica ima: Plašt . Swap (swap ugovori) Obveznica Izdavalac se obavezuje da će izvršiti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. Varanti. Unutar toga roka obveznica se može prenositi i vršiti njena kupoprodaja. 3.ostvaruje se periodična naplata. Fjučersi. i 6. Prava se ostvaruju individualno.

deonica prve.količina finansijskih instrumenata (prvenstveno obveznica).. Opcije 9 . . .prefercijalne deonice. Kada cene rastu.prodavac je u dobitku. Vlasništva: .cena . na tačno određen dan. . Cene se upoređuju.negarantovane deonice.otvorene i .obične i . Vrste deonica preme kriterijumima: Prava: .Deonice su instrumenti. valuta.vreme – budući tačno utvrđen dan. Obratno.na donosioca. Razmena neke robe (vrednosnih papira. Prava kupovine: . druge i n-te emisije. Ugovor se završava isporukom i plaćanjem. Primer: Cena ugovorena = 100 din.garantovane i . kada cene padaju profit ostvaruje prodavac. i to: cena na dan sklapanja ugovora i tržišna cena na ugovoreni dan.. i po tačno utvrđenoj ceni. To su vrednosni papiri koji nemaju određeni rok dospeća. pomoću kojih preduzeće (korporacija) obezbeđuje potrebna novčana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj. Bitni elementi: .ugovorena.deonice na ime i . Garancija dividende: . Cena tržišna = 95 din.zaključenje ugovora – direktno i indirektno Suština: ugovor se zaključuje “danas”.zatvorene deonice. i Redosled izdavanja: . .predmet . kupac ostvaruje profit. Fjučersi Fjučersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosnih papira. roba) izvršiće se u budućnosti.

. na sekundarnom tržištu. Izdaju se sa ciljem da se poveća atraktivnost emisije obveznica ili preferencijalnih deonica. Preduzeća emituju dug uz fiksnu kamatnu stopu valute. Na osnovu ovih ugovora vrši se kupoprodaja vrednosnih papira ili dobara u određenim iznosima. Na njihove cene utiče niz faktora: . Suština: omogućuje se onome ko pozajmljuje na jednom tržištu kapitala da ostvari pristup na drugom tržištu kapitala. Posle mogu zameniti iznose i pretpostaviti međusobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate. Varanti Varant predstavlja pravo.sposobnost učesnika na tržištu da održavaju podešenu opciju. putem neograničenih partnera u poslu razmene. kojima se može trgovati na tržištu kapitala. b) opcije na zamenu. koje dopušta kupovinu običnih deonica. koje se pridružuje uz obveznicu i deonicu (preferencijalnu). Tipovi zamena: a) terminske i otplatne.visina dividende na obične deonice (viša dividenda na obične deonice. c) zamene sa pozivom i d) zamene vezane za indeks. Tržišta zamene (Swap ugovori) Pojavila su se u toku osamdesetih godina na evrotržištima.promene tekuće cene: rast cena povećava i cenu opcije. derivatni vrednosni papiri. ili pak kasnije tokom emisije. a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. izdati prilikom emisije vrednosnih papira. Opcije daju prava imaocu. Njihova vrednost povezana je sa vrednošću deonica ili obveznica. tj.dužina vremena dospeća opcije (duži rok utiče na porast premija opcijskih ugvora). . finansijski ugovori. Opcije su tzv. Učesnici na tržištu kapitala 10 .Jesu pisani. . cenama i vremenu. niža vrednost opcije). koju neko od njih može obezbediti.

U svim zemljama u kojima postoji i radi tržište kapitala. odnosno korisnika kapitala. posrednici zauzimaju najvažnije mesto na tržištu kapitala. i 4. kao i berzi.posmatrano kvalitativno. Osnivaju ih država ili najčešce opština. . Investitori imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. Na tržištu kapitala javljaju se: . bogatstva i prosperiteta. plasirajući kapital investitora u svoje ime. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija. 2. i njihova uloga na tržištu kapitala je nešto drugacija u odnosu na banke. Njihov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. Investitori. Ucešće banaka u krupnim tržišnim odnosima na tržištu kapitala kreće se od 40% do 90%. U njih spadaju: . 3. korisnici kapitala u ulozi kupaca. Javljaju se u ulozi: a) investitora. Štedionice su specifične finansijske organizacije. kao institucionalizovani posrednici investitora. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. učesnici su: 1. i d) čistog posrednika obavljajući sve transakcije na tržištu kapitala u ime i za račun investitora.hipotekarne. . Banke i druge bankarske organizacije – su najbrojniji i najvažniji ucesnici na tržištu kapitala. b) korisnika. Preduzetnici. uzimajući kapital od investitora u svoje ime i za svoj račun. kao posrednici između investitora i korisnika kapitala. Uloga na tržištu kapitala se sastoji u: 11 . Posrednici . plasirajući svoj kapital na tržištu kapitala u svoje ime i za svoj račun.depozitne banke. vlasnici kapitala u ulozi prodavača.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. c) komisonara. u ulozi regulatora i kontrolora. a za njegov račun. Stoga. Država. specijalizovanih finansijskih instucija.banke i druge bankarske organizacije.univerzalne banke. .investicioni fondovi i druge finansijske institucije.investicione. i . i .

2. . komunalih HV-efekata. kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . na kom području ostvaruju velike rezultate. a početkom prošlog veka u Engleskoj. u principu. zajmovnog karaktera. agenata ili agencija. finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične djelatnosti. koji u osnovi koriste istu sirovinu – vertikalni holding. Ipak. pri čemu beleže velike rezultate. što je dovelo do naglog razvoja TK.. Njihovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog finansijskog sektora. već pre svega. čak veće i od depozitnih banaka. Ostvarivanje – na razlici u ceni. 12 .značajnom obimu transakcija na sekundarnom tržištu. Investiconi fondovi i druge finansijske institucije kao učesnici na tržištu kapitala.mobilizaciji kapitala. najcešce. za fondove zdravstvene zaštite.horizontalni holding ili raznih privrednih subjekata. Holding kompanije. koja imaju sopstvenu finansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom.transformaciji novca u kapital. Provizija je osnovni izvor prihoda. jer imaju veliki broj svojih filijala.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. Povećana je konkurentnost.premije za osiguranje života i imovine. i . Dotadašnji bankarski sektor postao je kočnica daljeg razvoja tržišnih odnosa i TK uopšte. prvi oblici se susreću u Belgiji. korporacije i drugi oblici AD. . Na hiljade privatnih brokerskih i posredničkih institucija i konsalting firmi. Japan). Ponekad se i udržuju i tako nastupaju na TK izazivajući značajne oscilacije.premije za socijalno osiguranje i zaštitu.nastali su usled brzog razvoja TK u industrijski razvijenim zemljama (SAD. nije zarada po svaku cenu. Ostale specijalizovane finansijske institucije 1.zarada. jer nastupaju uvek kao posrednici između investitora i korisnika kredita. a nikada u svoje ime i za svoj račun. To određuje i veličinu ovih institucija (od jednog čoveka . odnosno grane . Osnovni motiv Holding kompanija i drugih AD. . Investicioni fondovi . 3. za osiguravajuće fondove. koje imaju licencu za čisto posredovanje između invenstitora i korisnika kapitala tzv. . Privatne brokerske i posredničke institucije imaju specifičnu ulogu na TK. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata . Osiguravajuća društva i penzioni fondovi raspolažu sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv „automatske štednje“. Nastupaju uvek u svoje ime i za svoj račun.agenta sopstvene brokerske kuće do brokerskog saveza i kompanija).za penziju ili rentu u penzione fondove. za nezaposlenost i sl. Ostvaren je savremen pristup tržišnim transakcijama.osnovni motiv . putem izdavanja–emitovanja sopstvenih ili. Samim tim tržišne transakcije obavljaju za tuđe ime i za tuđi račun.

Berza predstavlja organizovani prostor (tržište). Robne ili produktivne TRŽIŠTE RADA 13 . Nastale su sredinom XVI veka u Londonu. Devizne berze. b) utvrđivanje tržišne vrednosti efekata.Berze efekata kao učesnik na tržištu kapitala Postoje u svim zemljama gde postoji tržište kapitala. Država. gde se kupuje i prodaje novac. – „Royal Exchanvaleurs“ . . kao učesnik na TK javlja se u ulozi: . 1566. a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva. 3. na jednom mestu omogući: a) razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou.regulatora. hartije od vrednosti.kontrolora. 2. Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom. Novčane berze. Efektne berze. devize i roba. i 4. To je poslovni objekat.mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka. U zavisnosti od toga šta je predmet trgovine dele se na: 1.korisnika.investitora. .današnja „Stock Exchange“ i u Parizu 1563 – „Bourse de valeurs“. . Reč „berza“ potiče od francuske reči „bourse“ . i c) stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. na kojem se kupuje određena roba.

uz direktno finansiranje iz budžeta. zaposlilo još 115.000 ljudi. preko.000 ljudi. Ocena je da u različitim delovima Srbije nedostaju zdravstveni radnici. daje se prikaz značenja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trište rada. Uključuje organizacije i institucije koje nude zaposlenje. a kroz ostale oblike finansijske pomoći još oko 10. povećan za svega 10. Model socijalnog partnerstva treba 1 Izvor – Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije 14 . Kroz vladin program „Prva šansa” zaposleno je 16. Socijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijenih mandata. – prezentovanje pojedinačnih interesa svakog socijalnog partnera i usklađivanje sa interesima suprotne strane. razmena informacija i zajedničko rešavanje problema. a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu1. kao i pronalaženje ravnoteže između dva suprotna polariteta: socijalne sigurnosti i fleksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavršavanje socijalnih partnera. Postoje brojne definicije socijalnog partnerstva. a da se uz njeno posredovanje. Socijalno partnerstvo i tržište rada U narednim pasusima. a da su tražena zanimanja još u građevini i zanatima vezanim za građevinu. na godišnjem nivou.000.000.000 ljudi. U 10 meseci ove godine u Srbiji.Tržište gde se kroz ponudu i potražnju osigurava zapošljavanje radnika u nekom društvu te određuje temeljna cena rada za pojedine poslove. Stanje u Srbiji Tržište rada u Srbiji nije pogođeno kao u zemljama u okruženju. na primer. – organiziovano delovanje socijalnih partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i tržišta rada. te u kojem će definisati dinamiku svog delovanja. Tokom ove godine „preko” Nacionalne službe posao pronašlo 490. Socijalni bi partneri trebali imati jako zajedničko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono održivi model koji će svi istovrsno razumeti i promovisati. ali nije poznata nijedna opšeprihvaćena definicija. a njihova je legitimnost utvrđena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti. kroz javne radove više od 12. Pod pojmom socijalno partnerstvo može se obuhvatiti: – socijalno prepoznavanje različitih interesa socijalnih partnera.000 osoba koje su bile na evidenciji te službe. dodirne tačke svih ili većine definicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajednička saradnja s jedinstvenim ciljem uspeha. arhitekturi. sajmova. zaposleno je oko 40. radnike koje traže zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapošljavanja. Međutim. na šta ukazuje podatak da je broj nezaposlenih.000 mladih pripravnika. invformacionim tehnologijama i turizmu.

omalovažava se uloga poverenja kao istinskog temelja provođenja vrlo zahtevnog socijalnog dijaloga. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u funkciji trišta rada ogleda se od veličine preduzeća pa sve do tela zakonodavne vlasti u skupštinskim odborima. ali i utvrđivanja budućih potreba za radnicima. Naime. ali i na proizvodnost društva. zavod za penzijsko osiguranje. 15 . Stalnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika potiču se motivisanost zaposlenih i povećava proizvodnost rada. radničih veća i predstavnika radnika u nadzornim odborima. zaštite zdravlja radnika. Privredno-socijalno veće predstavlja nacionalno telo koje čine predstavnici reprezentativnih socijalnih partnera. a sve to može stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati lošim finansijskim pokazateljima. Važna je. takođe. uspešno sprovođenje restrukturisanja ili drugih većih promena unutar firme mnogo je lakša pomoću socijalnog dijaloga. odnosno u trgovačkim društvima jedan je od bitnih elemenata dobrog poslovanja. Moguće je ostvariti samo često mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno prihvatili svi u nju uključeni subjekti. uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na tržište rada u smislu cena. Unutar preduzeća to se ostvaruje putem sindikalnih poverenika. a kao savetodavno telo izvršne vlasti važan su činilac i privredno-socijalna veća. Osim toga. uslovi rada i promene u firmi negativno utiču na njihovo prihvatanje. Ako se reforme tržišta rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva. narušavanje međusobnih odnosa i poverenja. Socijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako može podeliti na mikro. odnosno konsenzus o saradnji. pretočeno u nacionalni sporazum. Uz to. radnici time osiguravaju svoju budućnost jer je obrazovanje i usavršavanje najučinkovitija garancija njihove veće zapošljivosti. Osim troškova i uslova rada koji se utvrđuju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom.podrazumevati zajedničko delovanje u skladu s dogovorom socijalnih partnera. grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou. Na nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalnih partnera u telima koja utiču na funkcionisanje tržišta rada kao što su zavod za zapošljavanje. to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. Nametnute cene. delovanjem u nacionalnim telima. što se nužno odražava na proizvodnost rada. Najizloženije područje socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem. unutar privrednosocijalnog veća te unutar zakonodavnog tela. pa i onemogućiti poslovanje trgovačkog društva. socijalni dijalog koji je osnova za utvrđivanje troškova i uslova rada direktno utiče na troškove poslovanja. Na nivou skupa preduzeća. veće za zaštitu na radu. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama. a savetodavno je telo izvršne vlasti u državi. Ako sporazum nije utemeljen na međusobnom dogovoru. zavod za zdravstveno osiguranje. mogu se očekivati otpori na svim nivoima koji će otežati ili čak onemogućiti postizanje očekivanih rezultata. socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvrđivanja sistema obrazovanja zaposlenih u preduzećima. Na tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju specifičnosti svake pojedinačne delatnosti. uslova i kvaliteta rada. Nepostojanje socijalnog dijaloga može dovesti do ozbiljnih problema. mezo i makro nivo socijalnog dijaloga.

agr.LITERATURA www.pdf 16 .hr/cro/nastava/bs/moduli/doc/ag1179_pojmovnik.

Zagreb.html Ana CVITKOVIĆ.5 17 . UDK 321:331.seebiz. Vladin ured za socijalno partnerstvo.eu/sr/makroekonomija/srbija/slobodan-ilic-trziste-rada-u-srbiji-nijesnazno-pogodeno.16322097--Trziste-Novca-i-KapitalaSKRIPTA[1] http://www.62438.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful