Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

stamene? Koje mogu same. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. Ba{ ona. oranice. Po~iwe resko. Ona je stara. |ikqati – |ikati. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. po~ujmo. i nije odve} tvrda. prastar. cela misao. (Milenko Paji}) drevan – starinski. kad po~ne da ni~e i |ikqa. da obuhvata sve od vreve do }utawa. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. i poreklom. da bi se svr{ila umek{ana. ni re~ ne prizivaj bez velike. otima se i buja kao korov. od `agora do ti{ine. zlo. Da proverimo koje su bitne. kao iz zmijskog jajeta. Re~ je privla~na. I britka i blaga. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. prijatno o{tar ukus ili miris. Mo`da je osredwe tvrdo}e. ono {to se iz nekih re~i zametne. Re~ je. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. umukla. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. Wena toplota je umerena. Re~. drevna. istegne. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. prave potrebe. i poreklom. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. Postojala je pre svega.BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. Re~i. Nije ni meka. o mo}ima re~i. umerena. trun. U prvi mah u~ini ti se slaba. Tako i treba. naglo rasti uvis. odmekla. seme nepoznate biqke. po svemu. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. uvije. Re~ mora da bude {iroka. ne mo`e{ je zaustaviti. mlaka. Ni Boga ne pomiwi. da umori ceo Svet. reziti – imati rezak. A kad proklija. pitka. blago. i starinom. 5 . Ta~ka. I divqa i smerna. S re~ju se mora pa`qivo. rezi i re`i na jeziku. umbre. ali je samoglasnik ubla`i. Ali. A boja kao da je jedna nijansa mrke. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. podatna re~.

A ima li re~i koje se isto pi{u. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. – Planinska kosa obrasla je `buwem. sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi. vatra i ogaw. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor.Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. – Kwiga ima sedam glava. – Otac je glava porodice.

7 .Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi. `agor – ti{ina. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. divqa – smerna. bistro – mutno. Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati.

a stara ograda ve} je odavno polo`ena.. To najzad mora biti dugo tra`eni paw.Bo`e. Eto. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu...Hajdemo sad ku}i.Paw... golem a suv kao barut. bo`e. sav rutav od sasu{ene mahovine. ... i djeca u snu je~e od zime. . ba{ me prevari.. put je tuda najkvarniji.TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. ku}ici na{oj. ro|enko moj. Djetiwasto sre}an. oko ku}e ni klipe drveta. evo ga. I opet tamna mrqa na drumu. Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma. Sasvim u kraju. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. . napola zaboden u snijeg...Eh.Ha. pomozi i nasjetuj me. . golemu staru pawinu. stade nemirna srca da se obazire uokolo. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu.Da nije ono tamo? . koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a. a mjesto gdje stoje drva prazno je.. (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 . Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste. ku}i. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta. le`i mali qeskov pawi}. krenuo je natrag preko poqane. sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i... Martin kleknu i pipa kao slep.. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu. . Ohladila se soba. Gle. i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila. opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge. Ruke ga gr~evito grabe. moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im.

Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. kao {to vidimo. golemu staru pawinu. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. i pawi}. le`i mali qeskov pawi}. PAWINA. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. 9 . [ta povezuje. Sve tri re~i (i paw. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. PAWI].U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. nego je prosta re~. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. Sasvim u kraju. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. PAW = „svaki. Pisac je. Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}. jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. napola zaboden u snijeg. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i).

A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. sel-o). ku}i.dodan tvorbeni nastavak -ica.a tvorbeni nastavak -ica. drvo. dete. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). zub. ku}ici na{oj. selo.a gramati~ki nastavak -a. na primer. `ena.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive. na primer: paw. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. Tako je. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr. vuk. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i.: ku}-a. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. kwiga. mnoge druge. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. jela. `ut. ~ovek.a gramati~ki nastavak -a. bor. ruka i mnoge. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. wiva. Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. nego se gramati~ki nastavak odbija. zelen. 10 . u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}.Hajdemo sad ku}i. crven. dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}. pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. Proste re~i su. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i. koko{. `en-a. onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom. ro|enko. ku}a. on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: .

temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). 2) Na koren re~i MLIN. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR. Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. nego to mo`e biti i izvedena re~. koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”.dodat je tvorbeni nastavak -AR. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. 11 . Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice. Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. dakle. onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA. 1) Osnovni deo je MLIN. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice.(gramati~ka osnova od re~i MLIN. Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak. onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin.a tvorbeni nastavak -KA).a tvorbena osnova mlinar-). U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka. Taj osnovni.Kako su nastale tvorenice pawi}. koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. biti samo prosta re~. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i.

KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u). VISIBABA (od: visi baba). BABAROGA (od: baba roga) i sl. ili g) dva prideva (starmali). {ta tvorbena osnova. ili b) imenica i glagol (visibaba).: prozor~i}. JUGOISTOK (od: ju`ni istok). U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). nego srastawem. nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i.Napravi od imenica grad. Vidovdan). jug-o-istok. plav-o-kos(a). [UMOKRADICA (od: krasti {umu). ku}e-paziteq itd. a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. kompjuter. U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati. nov-o-sadski. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad). U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. STARMALI (od: star mali). U svima wima postoje najmawe dve proste re~i. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). PLAVOKOSA (od: plave kose). Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice. ili v) dve imenice (babaroga). Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. Martinov. stran~ica. NAT- 12 . NOVOSADSKI (od: Novi Sad). Odredi {ta je koren. VIDOVDAN (od: Vidov dan). PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). odnosno dva korena re~i. Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. kao npr.

Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. is-pot-pisivati. i odredi u wima koren. pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. b) slo`ene re~i.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. tvorbenu osnovu. SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. glagol. Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). tvorbeni nastavak i sufikse. i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub.). (Neboj{a Nikoli}) 13 . i ba{ te briga. potpredsednik (a ne: podpredsednik). pridev. zakqu~a{ ku}u. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica. zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. mama uzme iglu i za{ije ti dugme. istr~i{ iz ku}e. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. kao na primer: nena-pisan. NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. (od: iz-pod-pisivati) i sl. Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. prilog i sl. Ako ti se otkine dugme. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. pretr~i{ potku}nicu. o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti).

\or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima.ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata.. Nema nikakve sli~nosti. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu.Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. zgurena senka. Levo ka{qe Simka. Opet je no} i opet je sa lampom. kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. peckati 14 .. Jeste. sine. Ni A}im nije dugonog.. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. na zidu. Ipak. iako mi je ~etrdeset i nekoliko.. jedva je ~ekao da zaspi. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak. [ta je ovo. \or|e. ti si moj. Adam tanko jauknu. Nije. . nije tako spavao. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Jesi. ugasi lampu. Upropasti nam ku}u. ali ~uje Tolu: . maqav je. Nije to moja kost.. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. peqati — ujedati. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Opet se nadnosi nad krevet. tako ga ujutru zateknem”. meni.. Koleno mu je kvrgavo. Otvara prozor i di{e zvezde. zaspalog.. Se}ao se. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Koleno mi je okruglo. Tu|e su ovo kosti u Adama. kad je bio u wegovim godinama. I Vuka{inu je malo stopalo. Adame. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi.. Ne preokrene se no}u.. do{ao sam ti. Nikad vi{e. boga mu! I ve} je maqav. Meni je malo stopalo. Noge.. Pa stopalo. Ne}u vi{e. A Vuka{in je vi{i od wega. ^im bi Simka zaspala. palio lampu i zagledao ga goli{avog. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu. On. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. Pribli`i lampu Adamovoj nozi. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Ti si moj sin. kolike su mu noge. Zbog dede nisam mogao pre. nije. sine. iza wega. Nepomi~na. dim petroleja utiwe mu se u bradu. suvo ali ravno. Nije mnogo vru}e. Adamu iza{ao zglob ulevo. Stopalo je. Uvek u krevetu popreko spava. on je ustajao.. \or|e zadi`e svoju nogavicu. Onako kako ga uve~e ostavim. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim.

Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. Dakle. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat.) zovu se glagolski predikati. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. ti) stoje imenski predikati.Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. uz glagol. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin). U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. si) ~ine glagolski deo predikata. Ti si MOJ SIN. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 .. ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. perfektu. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik.. futuru. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. On poma`e da se sastavi predikat. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. imenski deo predikata = predikativ. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu. pa se naziva pomo}ni glagol.

On je DOBAR. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ. Za razliku od prideva. Ovako. Deca su VRLO VESELA i sl.Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. futuru. jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). a ne od imenice predikat. Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama. Marko je bio U^ENIK. Marko }e biti U^ENIK. Osim glagola jesam i biti. Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). On je postao DIREKTOR). prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM). – Milan je bio SA OCEM. od imenice predikat je pridev predikatski). Jovan je BOGAT. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin. a to nije ta~no. Jovan je bio BOGAT. Ona je LEPA.). -On nije bio PRED [KOLOM. morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju).) 16 .). Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. kao postati (npr. – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. perfektu.). vrlo vesela i sl. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. Ja }u {etati i sl. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu. Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. smatrati se itd. Ja sam {etao. dobrog srca.. kao na primer: Otac je U KU]I. Jovan }e biti BOGAT. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin.. zatim glagoli proglasiti se. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. kao imenski delovi predikata. -Majka je DOBROG SRCA. kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli. tj.

objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi).. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. od kojih jedna bli`e odre|uje drugu. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). i ima atributsku funkciju (slu`bu). Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. uzrok. Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta.. Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu.U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. Za razliku od prideva. i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice.). Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 .. broju i pade`u. vreme. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi. Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe.. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. na~in. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve.

a imenica ustima atribut otvorenim. – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 . 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. kakav je. na primer. – Koleno MU je kvrgavo. – Koleno MI je okruglo. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. – MENI je malo stopalo.Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim.

MENI (= MOJE) je malo stopalo. kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. naziva se prisvojni (posesivni) dativ.mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. 19 . prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. i on uvek (kao i prisvojni pridev. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice. koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica).

Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa. predwe (tvrdo) nepce. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. izlazi iz plu}a. u koje spadaju: plu}a. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica. usne. Glasne `ice. du{nik. glasne `ice (glasnice). prolazi kroz grkqan. koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. zadwe (meko) nepce. 20 . desni (alveole).GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. koja je neophodna za proizvodwu glasova. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. dakle. jezik. a to treperewe se o~ituje kao zvuk. usnu dupqu i izlazi napoqe. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. Govorni organi Vazdu{na struja. grkqan. usna dupqa ({upqina). zubi. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova.

Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b.) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. I znoj mu kupi. I leptir kru`i po poqu i kosi. Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva. ali se u izgovoru (i pisawu).. so~e mladi trsi.. 21 . Sve cvjeta.) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. budi ga i grije. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. (U pismu se glas ozna~ava slovom. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa.. pulsom). razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom).Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese. bilom (= damarom. di{e. I svuda trepti prva mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza.. jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti. Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi. i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. Motika tu~e. Slovo je pisana oznaka za glas. (. osim po akcentu.

Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. dobijamo samoglasnike ili vokale. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. Slog je najmawa izgovorna celina. Samoglasnik je nosilac sloga. A. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. I. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. I. A.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). i tada zvu~e kao tonovi. ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. Ako nailazi na prepreke. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. Zato te glasove mo`emo same otpevati. a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. Koje mo`e{. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. di-{e. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. Ako prolazi slobodno. O i U. a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). O i U glasne `ice titraju. SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. 22 . Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe.

R. Za{to? Pri izgovoru glasova S.. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre.. G.. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme. M. i u gole prsi. T. V. Motika tu~e. tr-si. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. Te re~i mo`emo. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. K. pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. so~e mladi trsi. \. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika.. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. S.. N. C. L. J. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. stra-. ].. P. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog.. @. ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. 23 . U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B. T. On je tu pravi suglasnik. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. B. X i [. ^. ro-si drv-qe. SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. Q. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. P. X.. X.Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. stra-ne. Q. C. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke. D. F. W. 3. prema pona{awu glasa r u slogovima.

br-log. ~e-tvr-tak. z. Q. Zadwonep~ani suglasnici su: K. Predwonep~ani suglasnici su: J. s). W. m). B. v ). L i N. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f. Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. 3 i S. i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj.. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. @ i [. 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. Takvo R koje je nosilac sloga. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). Nadzubii suglasnici su: R. krst. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. crn. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog. naziva se slogotvorno R. kao na primer: trn. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. p. ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. ]. pr-vo. d) ili dowe sekuti}e (c. G i H. cr-ti-ca. X. tR-si . 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. krv. u kojima nije nosilac sloga). Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu.. tr-ka. C. ^. 24 . Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. T. Zubni suglasnici su: D. br-zo.U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. pR-si). U tim slogovima R je nosilac sloga. wegova }erka Qiqana jede xem.

(Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). @ i [. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. \ i ]. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. V i F. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi. H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. B.Usneni suglasnici su: P. zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. M. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. Zato su 25 . U izgovarawu nadzubnog N. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. gotovo kao kod samoglasnika. svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. G i K. D i T. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. X i ^. Z i S. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. Tako su parwaci B i P. Bezvu~ni suglasnici F.

Z. \ i ]. [. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). F. P. H. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). J. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. @. N i W. onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). T. V. G. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. Q. 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. X. ^. Sonanti su: M. ^. L. F i H. R. 26 . \ i ]. z. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. { i `) na drugom mestu. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. S. onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. G. D. onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac. K. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. P.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. K. D i T. C. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |). Z. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Sliveni suglasnici ili afrikati su: C. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. X. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). S. [.

kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. me|utim. tu`ni pas lutalica. na mestu gde je bio i ostavqen.. gde sam svratio. ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. Kada je ~uo na{e glasove. najvi{e sebe i Zigija. nasrtao je na prolaznike. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. ve} je pokazivao krajwu drskost. Na povratku sa letovawa. po~eo je da ~uqi u{i. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. potpuno sam zaboravio na psa.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga. veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem. To nisam mogao ni da primetim. Unezveren. A tamo. Meni je ve} svega bilo dosta. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. 27 ... Moj pas Zigi (naslov) . Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. Tako mu je i bilo. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i. poveo ga sa sobom na letovawe. Nenaviknutom na lanac oko vrata. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika. -.. Deca. Jadnik. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. U {etwi ulicama Skopqa. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe. nisu. a ne da je ostavqen zauvek. a ne na letovawe u Gr~ku.. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume..

. kao na primer: dobar (ali: dobra. vitkoga. ma~ka – ma~aka. vredno. kakav (ali: kakva. sve. vitak (ali: vitka. {ipaka...).).. `ednoga. a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A. ka (k). {ipka..U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine. svakakvo. hrabar (ali: hrabra. u nekim ga nema. pesma – pesama. dobroga... ovakav (ali: ovakva. gorkoga. staraca.... psi.. pas. svakakvoga.. dobro... a u drugima se gubi. Nemca.). pasa..) itd. kru{ka – kru{aka.. kao na primer: devojka – devojaka. ovakvo.. 28 .. svega.. vredan (ali: vredna. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda.. On se spu{ta niza zid. pismo – pisama. naziva se nepostojano A. 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika. niza (niz). kao na primer: sav (ali: sva. kroza (kroz) i uza (uz)..... {ipak. svakakav (ali: svakakva.).. Nemaca.. gorak (ali: gorka... zemqa – zemaqa. ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i. Takvo A naziva se nepostojano A.. `edno. kakvo. hrabro....).). Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda.. kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom. vrednoga. itd.). Nemci.. gorko. ministarstvo – ministarstava. {ipci.. Nemac. ovakvoga.. `edan (ali: `edna. bitka – bitaka... Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je. kakvoga. starca. hrabroga. psa. dru{tvo – dru{tava. nepostojano: u nekim oblicima se javqa.. 5) U du`im oblicima predloga sa (s)... dakle. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda.. kao na primer: starac.. vitko. nestalno.) itd. starci.).

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

po{tovalac. kao na primer: stvaralac. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. posao. ugao.Koja se jo{ glasovna promena. seoba i deoba. a ipak se ne mewa u O. ~italac. strelac. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. dobijeni su oblici sa dva O: soo. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc. osim promene l u o. nosilac. vol i stol. pekao. kopao. pisao. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila.. gledalac. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. fudbal itd. nego je jedino ispravno: rukovodilac.. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o.). vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe. ~italac.. posetilac. `alba. Navedene imenice su. ~itao. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. veku). rekao.... pri~alac. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. glagol. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. tu`ilac. po{ao. vr{ilac. dakle. kanal.. metal. Obrati pa`wu na primere so. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. voo. molba. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. stoo. i sl. molilac. vr{ilac. svetao. slu{alac. *vr{ioc. belac – belca. kao na primer: palac – palca. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. kotao. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga. rukovodilac. vo i sto. bokal. 32 .

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

a C bezvu~ni suglasnik.).. > `apca. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca. onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni.: `apca < `abca.. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti. `ab-cu.). onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. 36 . Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. dva bezvu~na suglasnika: PC).. u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A.. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti. znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti. sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. `ab-cem. `abcem.Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj.. `apcem. pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. oni se lako izgovaraju.. jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj. ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni.

on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se. i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo).. pod{i{ati. tada ne vr{i). qudski. Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik. kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati. od{etati). dakle. 37 . kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo).. Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S.Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [.

duh). G ili H (junak. duh+e > du{e. G u @.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima.Ko ide? Pa onda lak{e. slabijim glasom: . Palatalizaci- 38 . i to K u ^.Sredinom. junak. dru`e. svud je vojska. @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. hvala Bogu. drug+e > dru`e. Obrati pa`wu na istaknutu re~. duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. dru`e. G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo. stra`ar dodade: . (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: .Sredinom. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. samoga pisca. Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane. I voqan da porazgovara. vojni~e? Eh. {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug. du{e. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. drug. a H u [: junak+e > juna~e. cvokotali i je~ali. svud je vojska.Stade ki{a. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika.

. > te~em. H + e. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola. tu`an (< tug-an) itd.. vrh-e{. siroma{ewe (< siromah-ewe). pe~e{... strig-em. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E.. Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i. itd. tu`no. be`awe (od: beg). MESE^E 39 . stru~ak (od: struk). G + e.. i to tako {to: K + e . juna~e. -i ili -a. jer je nastavak -u. te~e{. STRI^EVI. > vr{em. de~a~i} (< de~ak-i}).. (ali: strigu).> pe~em.. i ili a > ^: juna~ewe.. rastu`iti (< rastug-iti).. ZE^EVI.. (ali: teku). Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A. Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. mu~ionica (< muk-ion-ica). Kao {to se vidi. i ili a > [: du{evan (od: duh). mu~ewe (< muk-ewe). i ili a > @: vra`i} (od: vrag). U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. sna`an (< snag-an).. tek-em. ZE^E........ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e. STRI^E. da{ak (od. i sl. pra{ina (od: prah). KNE@EVI. pek-e{. zamoli one de~ake da ne galame. juna~ina.. O^EVI. (ali: vrhu). siroma{iti (< siromah-iti). a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. trbu{ina (< trbuh-ina). osna`iti (< osnag-iti). -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks). stru~ku. {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak. palatalizacija se ne vr{i. nego ispred nastavka -e). da{ka. tu`na... nastavni~e. dah). tek-e{.. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e..... (ali u tre}em licu mno`ine: peku. tu`an. stri`e{. putni~e. vrh-em. palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e. pozdravi vojnike! -De~a~e. > stri`em. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em. KNE@E. Ona stri`e ovce. Kroz Kragujevac te~e Lepenica. vr{e{. da{ak. kao na primer: mu~enik (< muk-enik).. Kombajn vr{e `ito. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e. a palatalizacija se ne vr{i ispred -u... g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. strig-e{.

Zorica -Zori~in. stra{an. kne`evina. 40 . kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e.Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e. vite`e.). tu~em. tu`na. stri~evi. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e. pti~ica.. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e. sestri~in.: mese~ina.. i i a u nastavcima za tvorbu re~i. kne`evi. Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer.. star~e.. kao na primer: Milica – Mili~in. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K. kol~ina = veliki kolac. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica. Jovica – Jovi~in. knez – kne`e.. stran~e.. G i H u ^. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. mu{ici. du{ica i tr~ati.

ali ga nigde nisam video. napustio sam napore oko vezivawa pertle. Ona je. Ispru`io sam ruku. naravno.. Najzad je do{ao sudbonosni dan. ipak.. Najednom. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 . [trole je bio glavni u~iteq.. Devojka se najzad zaustavila. Stao sam kraj we. ona je igrala. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida. dva. Tango sam bio savladao. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. sa~ekao takt i po~eli smo igrati... nije sasvim izdao u tim trenucima. One su bile mla|e od nas. Imali smo po petnaest i {esnaest godina. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset.. me|utim. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. Zatim sve ponoviti. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. Skupio sam hrabrost. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Znam da sam bio crven u licu. jedan. Sagnuo sam se. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. jedan.. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. U stvari. jedan desnom. jedan. Molim – rekla je. Jedan. a nismo znali ~ak ni tango.. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite. Oti{li smo na prvu igranku. ali ne znam da li je ona to primetila. Potpuno sam se posvetio brojawu. a najvi{e [trole. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice..SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Mozak me. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri. klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. Dva levom. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. ali su ve} odlazile na igranke. dva.. ali su nam ipak dosta pomogle. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. Kad sam video da mi je zid s desne strane. Danas. jedan korak desnom. Dva koraka levom nogom. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. a ja sam brojao.

Skupio sam hrabrost. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c. a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. G prelazi u Z. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima.. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. 42 . a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). a na toj nozi nije bilo cipele.Noga mu je bila velika.Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji. z i s naziva se sibilarizacija. a H prelazi u S. Sibilarizacijom K prelazi u C. {to se vidi i iz slede}eg primera: . Po{to se zubni piskavi suglasnici C.U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k.. Dakle: devojki > devojci. Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno). Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini. ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. .

. uxbenici. Ali. tetki. biblioteci. korak. bajci. ta~ki. instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. za razliku od imenica mu{koga roda... priru~nik.Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom.. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. tezgi. seki. zagonetki i zagoneci. filolog. psiholog i ju`wak. stalak. orasima. Poqacima. siromah. instrumentalu i lokativu mno`ine.. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak.. • u nominativu. patki. vokativu. kao na primer: junaci. ma~cima. maski i masci. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. Dragi. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. pedagozi. uxbenicima. • kod imenica odmila (hipokoristika). ZG. vokativu.. junacima. odojak. i SH. brlozima. ma~ki.... Desanki. Olgi.. Luki. vo}ki. trbusima. a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova. kao na primer: kocki. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu.. zeki. kao na primer: Anki. naj~e{}e dvoslo`nih. • kod imenica. ]K. ma~ci. ^eh. deki. kao na primer: baki. dativu. kao na primer: pripovetki i pripoveci. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. snazi. epohi i eposi. pedagozima. patrijarh. bitki i bici. kwizi. dativu. TK. orasi. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena. kao na primer: jabuci. banci. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K. 43 . • ako su re~i vi{eslo`ne. brlozi. trbusi. Qubinki. seqacima. kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. Poqaci. seqaci. Pashi (jevrejski praznik).

zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. s-}u}uriti se) i pre{li. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa. {}u}uriti se i sl. dakle.JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca. nalaze se i slede}e re~enice: . Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. Izvr{eno je. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. a suglasnik S ispred suglasnika ]. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. i to 3 u @. Kad navedemo sastavne delove tih re~i. radi lak{eg izgovora. badava vozio. a S u [ (vozwa > vo`wa. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S. no{wa. pa samo {iri mehure. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika.. u svoje predwonep~ane parwake. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. a kakvi suglasnici W i ]. pa }e mu presesti sva vo`wa badava. onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. bog te pita kad jo{. suglasnike 3 i S. s}u}uriti se > {}u}uriti se). A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 .. tj. A onaj u tegli u}utao se na dnu. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. vo`wa.i glagola }u}uriti se. nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. me|utim. {}u}urio se. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W. Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [.

onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [.. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. izqubiti. sqez (ekavski: slez). izwedriti (ekavski: iznedriti). pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome. kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz. vanbra~ni itd. b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N).. a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W.i glagola ~upati. jedanput. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. razqutiti. zna~i. pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima. 45 .. v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama. a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima.. kao na primer: stranputica. Prvo se. kao na primer: squbiti.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}. swe`an (ekavski: sne`an). Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. izwihati. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. crvenperka.

Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. Tako je. 46 . ma{}u (od: mast) itd. ra{~erupati. pro{wa. Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u). pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica). instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. li{}e. ~e`wa. Takvi su. i{~a~kati. gro`|e. vla{}u (od: vlast). a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). pa{~e i da{~ica. na primer. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. na primer.Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u).

fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. I u wima gore.i prideva `i~ni (`i~ani). Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika. kao na primer: mastan. ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). bezakowe (< bez-zakowe). crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama.. Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i. posna (< postna). radostan. mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. 47 . masna (< mastna). Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. pa daje grupu SN. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. pakosni (< pakostni). Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor.GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. Kule od metalne pau~ine. no}u.. izgubio se. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku. I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. postan. Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika. Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. jedan se po pravilu gubi. rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). pakostan. ruski (< rus-ski).ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T. na putu za grad Bordo. U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. radosni (< radostni). celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami). izvrstan. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez. ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. izvrsno (< izvrstno). Voze}i daqe.

po~eci (< po~etci). kao na primer: otcepiti (< od-cepiti). 3) ako dolazi na kraju prefiksa. i{etati. inaxija (< inadxija). ra{iren. najjeftiniji. X ili \ (zna~i. najjadniji.2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C.. ^. 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik... o~ev (< ot~ev). kao na primer: zadaci (< zadatci). tj.. 48 . jer su u wima ve} sadr`ani. X.. \. ot}u{nuti (< od-}u{nuti). ]. ot~epiti (< od-~epiti).. o~instvo. besumwe. pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i). ^. poddijalekat. dva ista suglasnika.. Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika. pisa}u (< pisat}u). kao na primer: naddru{tveni. {ezdeset. ]. slasno. kao na primer: najjasniji. Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J. Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna. najjednostavniji. pot~initi (< pod-~initi). pod|akon. preddr`avni.. suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C.

svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima. Na isti na~in. i{ao. dvoga. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. dvoga. ~itao. tvoga. nastali su kra}i oblici i re~i: moga.ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a. zec i pas (u zna~ewu „kai{“). jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. pisao. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. 49 . svoga. kom. tako da je jedino ispravno: mogao. Kako su nastali oblici: tvoga. Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika... kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo). Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ). gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. pekao. mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). *peko (pekao > pekoo > peko). Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa.

LOviti.. profesor. razqutiti. Akcenti se. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. sloBOda. dakle. doBItak. poRU~iti. SA~ekati. Slog je najmawa izgovorna celina. utr~ati. zaDAtak. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog. u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka. VOda. jer je samoglasnik nosilac sloga. dvoslo`ne. na primer. pridobiti. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . troslo`ne. ~etvoroslo`ne.. dostoJANstvo. u~iti. uRAditi. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. brati.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. uviti. ba{ta. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. ku}a. baka.. Tako se. U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en. uvijen. dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. a u nekim kra}e. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. osloBOditi. baba. le}i. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen.. ugostiteq. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. ku}iti. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko.

Prema intonaciji. gradi. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. ne izgovaraju se na isti na~in. ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. dakle. Sin gradi most. dok se u re~ima iz druge re~enice (sin. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste). Izgovaraju}i slede}e parove re~i. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. most) glas na po~etku izgovora di`e. a onda se polako spu{ta. primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. Dugouzlazni akcenat ima. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni. AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni.Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti. uzlaznu intonaciju.

miri{qav dah. nevoqa. Jocu doktora. kakav je to pogled?! On gleda u nas. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. Oh... On u|e. pa onaj momak. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca.A? – upitah ja o~ima Jocu.PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga. On stade. vla`no. Na tabli je stajalo latinskim re~ima.. ~emer. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. {to me vu~e wemu. sve i svja. dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. Za nama wegov asistent.. bo`e. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza.. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove.. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i. -To je!. molim te!. . Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu.Ne! – rekoh ja.. a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju.. Jedan prazan.. U|oh i ja. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. {etao s wime.. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima.. poznatim manevrom. nemaju. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke.. ^im izi|osmo iz bolnice. Bila su samo dva kreveta. videlo se da gleda u nas. majke! Ali onaj. U meni je sve bilo neodre|eno.. tu`no. ~ekaj.. Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu.. gro{ – vrsta novca 52 . Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. a na drugom jedan ~ovek.. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. jad. Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome. . bolan uzvik: – Jaoj. gde smo se po{teno iskupali... pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. Zatvori{e vrata. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. istina. mekano. ta ja wega poznajem! To je. Ne.

Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave). Pridevi. sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice. prema tome. zato i jesu zamenice. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. wegov. kao i pridevi. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). takav. nekakav. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu. kao i pridevi.. zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. wihove (izraze) i one (lipe). a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. sladak i miri{qav (dah). ozna~avaju osobinu.O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. nekom (tugom). broju i pade`u. kao i pridevi. v) Upu}uju na osobinu. sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. miri{qav dah. koli~inu i pri padnost. one. „dele”. otvoren (prozor). a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. Kao i pridevi. sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje.. izbledela (lica). Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. dakle. te se zamenice. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. ovoliki i sl. kao i mnoge druge (kao na primer: moj. Odredi u kojim su pade`ima. po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi. broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. Druk~ije re~eno. sa imenicom uz koju stoje u rodu. b) Sla`u se. „zamewuju” te osobine. g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. wihov. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki. 53 . broju i pade`u. i b) miri{qav dah i wihov izraz. Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. a zamenice upu}uju na te osobine. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. koli~inu (veli~inu) i pripadnost.

Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar). zato se one i zovu upitne zamenice. v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. kakav. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. tj. ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. ali i neke pridevske zamenice. Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar. 54 . Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora. za osobinu. kolika. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj.. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. 4) Ovo je moja. a ne Markova kwiga. Za tvoju proveru. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. zamenicom koliki – za koli~inu. zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. a zamenicom ~iji – za pripadnost. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko.. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo. kakav. Zamenice koje. zamenicom kakav – za osobinu. pa se zato i nazivaju odnosne zamenice. osobinu).UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari.

kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki. ~ije. kakve. kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. koliki. koja. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. kakvi. koje. ~iji. koje. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. kolike. koliko. koji. kolika.Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. ~ije. kakvo. Ta dva zna~ewa ovih zamenica. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav. Sve upitno-odnosne (tj. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji. nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. ~ija. upitno i odnosno. kakva. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice.

U|oh i ja. nego samo na jednog. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. WEZINO ili WENO MI – NA[. kada nekome treba iskazati po{tovawe. prvome licu mno`ine). ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. NA[A. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. licu koje govori. nevoqa. tj. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. MOJA. {to me vu~e wemu. VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. TVOJE ON/ONO – WEGOV. Za nama wegov asistent. TVOJA. VA[A. `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. moja majko! -Je li to pobeda. -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. jad. On ima asistenta (pomo}nika).PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. MOJE TI – TVOJ. WIHOVA. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. ~emer. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. bolan uzvik: – Jaoj. Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. NA[E VI – VA[. WEGOVA. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. WEZINA ili WENA. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on.

Ti si uzeo svoju svesku. Jocu doktora. U drugoj re~enici subjekat je oni. a {ta objekat u navedenim re~enicama. – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku. a ti spava{ u svojoj. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj.PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga. 57 . svoja. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku.. Oni nemaju svoga bole}ega. ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica. Ja spavam u svojoj sobi. majke! Odredi {ta je subjekat. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. i sl. *Ti si uzeo tvoju svesku. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu. svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice. *Ja spavam u mojoj sobi. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). svoja. a ne prava prisvojna zamenica. Kome pripada objekat u prvoj. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. a ti spava{ u tvojoj. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. nemaju. svoja.. Zamenica svoj. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice.

U|oh i ja. ti. . ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. lice: ovaj. lice: taj. {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. tj. i tre}e) i u jednini i u mno`ini. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. lice: onaj. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga.. moja je ona olovka na klupi”. za nama wegov asistent. miri{qav dah. i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod. onaj. kao onoga kome se Ivan obra}a. te. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3. ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. pa onaj momak. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti. ta. ovi. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan.POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja. one se nazivaju pokazne zamenice. ona. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. drugoga ili tre}ega lica.. on ka`e za wu ta olovka. Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. 58 . ovo. Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. i drugo. oni. ova. Evo tih oblika: 1. one. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori. ono. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). to. onda oba (i govornik i sagovornik. kome se govornik obra}a). Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka.

onakva. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. tolika. onakvo. Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. onakvi. toliki i onakav. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika. ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). o~ito. koji. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. takve. toliko . Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. lice: takav. takvo. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3. ovolika. onakve. ovakvi. tolike. ovoliki. Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. ovakvo. lice: ovakav. takva. ovakve. ne u~estvuje u razgovoru). Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. lice: onakav. ovakva. ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. takav. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. lice: ovoliki. onolike. lice: toliki. lice: onoliki. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka. onoliki. ovolike.U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. ovoliko. takvi. toliki. onolika. onoliko. ovoliki. Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?.

Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. nekolike. nekoliki. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . stvari i wihovih osobina. v) za koli~inu: nekolik. g) za pripadnost: ne~iji. neki. neko.NEODRE\ENE. neka. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. neka. Kad pisac ka`e neka (tuga). nekolika.. zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. nekolika. ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav. nekoliko. nekakvo. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. Razgovarala sam s nekolike prijateqice.. neke. nekakve. a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. nekakvi. ne~ije. ne~ije. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. nekakva. ne~ija. ne~iji. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. nekakva. da je ne poznaje. Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu.

Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. nikakva. nikakve. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. nikoja. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. nikakvi. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine. ni~ija. ni~ije. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. nikoji. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. Nije do{lo nijedno dete i sl. 61 . kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. sigurno. nikolika. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni. nikakvo. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. v) za pripadnost: ni~iji. ni~iji. nikakva. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. koji se nikad ne upotrebqavaju. u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. nikoje. nikoja. nikoje. ni~ija Prime}uje{. ni~ije.

iko. svake.. sva~ija. ikoja. ikoje. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). ikakvi. On veruje u sva~ije pri~e. sveobuhvatnost. ma ~iji. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik). sva~ije. svaka. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta.Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. i~iji. ma koliki. svekoliko.. svakakve. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om.. ma kakav. bilo koliki. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. ~iji god. postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. svakakvi. ikolike. i~ije. i~iji. ikoja. kao na primer: ma koji. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. ikakvi. ikoje. g) za pripadnost: sva~iji. svakakva. i~ija. i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. bilo koji. pri~e uop{te. Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost. ikakvo. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 . ikakva. ikakav. svaka. nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. ikoja. svekolika. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i. bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. wihovih osobina. svakakvo. ikakav. svekolike. ikakva. me|utim. . ikakve. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. sva~ija. koji god. bilo kakav. ikoje. ikolika.. koliki god. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. ikoliko. . Ti oblici. svaki.. svekoliki. ikoja. ikakvo. nisu srasli u jednu re~.. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. ikolik. ikoji. i~ije. svako. ikakve. bilo ~iji. svakakva. ikoliki. svekolika. ikakva. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. kakav god. ikoji. pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. sva~iji. me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. ikolika. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica. b) za kakvo}u (osobinu): svakakav. sva~ije. ikoje.

U su{tini. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip. ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi. smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje. ide uz svaku dobru i korisnu stvar. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu.. bez ikakve nade da bi se taj odnos. ikad mogao izmeniti. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu. pa i uz kmetovski hak.. rod. 63 .. i strpqivo je snosio sitne }udi. nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. kao senka. koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. takav aga nije ni boqi ni du{evniji. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa.. Tako je bilo i sa Ibragom.U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu.

Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. kao na primer: 64 . Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle.AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. bliskoj pro{losti. [ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti. kao da ga je sam ~italac do`iveo. jer sve i{~eznu. Najpre retka kao pau~ina. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan. osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. Aorist se mo`e zameniti perfektom. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a.

. -oste. pomisli 3. o kojem }ete uskoro u~iti (npr. -osmo. -. pravilno: *Ja bi.) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh.rek-oh 2.. propad-oh itd.. -e.. – Projuri ulicom jedan automobil. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima. Mi bismo.. Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih. Ti bi. dodaju se nastavci: -h. Mi bismo radili. le}i. -. a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. -{e. i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa. plesti. Vi biste. -smo. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k. leg-oh. uteko{e. mo}i. *Mi bi... Mi bismo. propasti i sl.: Ja bih radio. pomisli 1. dakle. pomog-oh. dodaju se nastavci: -oh.: pe}i. -e.). Oni/One/Ona bi{e. ali pomo`-e. Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala).Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. -ste.. On/Ona/Ono bi.). ali pe~e. ste}i. mo}i. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1... re~-e 3. do}i. Nije. -o{e.). re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik.: pek-oh.. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr. Navedi oblike aorista glagola le}i. nego je pravilno samo: Ja bih. pomisli-h 2. ali: vr{-e i sl. pek-oh. 65 . vrh-oh. re}i.

Napoqu se ~ulo zvi`dawe...Spavaj. I sve se opet umiri. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. . sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e. .. samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa. . sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa. pa }e se nebo otvoriti – pro{apta. To je no}ni stra`ar dozivao svog druga... Mali se u prvi mah tr`e.. pokatkada se sklapahu.Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda. 66 ..Spavaj ti. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. .. majko.. pokatkada se sklapahu. Sama se spu{tala na prsa. Dodu{e. Zvijezde su blistale i osmjehivale se. tj. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e.Br`e }e – re~e mali. ~eka{e. kao od olova. po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. pa opet po~e ponavqati molitvu. ~eka{e. da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se.IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. isto kao i prije. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. – tiho odgovori bolesnica.. Sama se spu{tala na prsa. a trepavice. I `eqno ~eka{e. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo. . Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t. (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli...Bo`e. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene.. kao od olova.. paralelne sa drugim pro{lim radwama. a trepavice.

za razliku od perfekta. -jah.. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah.. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1. gledasmo 2. -ija{e. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno. vr{i se sibilarizacija. vr{i se jotovawe. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta. -a{e.. Imperfekat se.Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik.. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima.. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah. i sl. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. -ijah. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat. To su samo nastavci za prvo lice jednine. pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a. -ja{e. on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola.. voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd. -a{e... uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah.. stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah. -ija{e. prema tome... 67 . dakle. -ja{e. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se. biti i pe}i: Jednina 1. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah. a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe). a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. gledah bejah/beh pecijah 2. -jah i –ijah. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah. gledaste 3. kao npr. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine. Ali imperfekat.

omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. u skitwu. dok ih nije izdala snaga. Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. Neki se dokopa{e i daqih naseqa. jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. 68 . Po nekoliko dana tumarahu po okolini. te izostajahu po nekoliko nedeqa. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. u logor. aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa). Ti se pome{a{e sa uku}anima. odo{e i daqe. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. gde su svaki dan bili batinani.U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. Tada padahu u sneg i smrzavahu se.

Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. Ja nekako ne odoh na zanat. ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku. „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. „i vinogradska i kukuruzna berba”. kako poizodilaziste jedan za drugim. uze me otac malo sokoliti. Kad odmakosmo malo od ku}e.. moji stariji preina~i{e. pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”. no ja sam to i slu{ao i nisam.. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda.. kad je na polasku poqubih u ruku). u ~etvrtu latinsku. Ja sam to sve pamtio i zapisivao. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. pa da otr~im za wim. {egrtskom `ivotu. kad sam ja hteo da idem u {egrte. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas. espap – roba za trgovinu 69 . mislim. (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. neka slu{a! . Kad god sam se posle sastajao sa wime.. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana.PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina. pa po|osmo pravo na pijacu.

Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. u nekom pretpro{lom vremenu. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. Prema tome. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. bila su po{la. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”. ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”.. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. Ono {to de~ak pri~a doga|alo se. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. Nikina pri~a je. a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. Pre nego {to je zazvonio telefon. prema tome. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. 70 . Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige). dakle. odnosno da Milica vi{e nije kod nas. on je spavao dubokim snom. 2) On je bio do{ao kod nas. sme{tena u pro{lo vreme. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. pripoveda{e mi na{ Nika. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. pa da otr~im za wim. on je bio spavao dubokim snom. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. bio si oti{ao.. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. „i vinogradska i kukuruzna berba”. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj.

. i `ivot s wim. Presta da pla~e i sva zadrhta. od nekog vremena.) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh.. kao {to je to. ~esto ~inila. ~im on prvi put ode u rat.) i od radnog glagolskog prideva. koji je be{e ostavio. kao `ivot neke slu{kiwe. kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine. @alila je sebe neizmerno. beja{e/be{e ... uostalom. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi.Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. Iz rata se bio vratio ugo- 71 . pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan.. a ona prvi put rodi. otkad joj je mu` bio naglo oronuo. A i taj mu`. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a. bio si..

^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe. `urka se ve} bila zavr{ila.jen i }udqiv.. sa ocem. ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom. 72 . radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe.. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku. tj. bila sam se dobro umorila.. 2) Pre nego {to smo do{li na `urku. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu..

obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. kad na vrata banu neki Vidoje. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. I tako sam uradio. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. ja mu ka`em da }e mu pozliti. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. udari ki{a iz neba i iz zemqe. vidim da ima sotonine zube. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. Bude{ li vidio lice |avola. Ali on zapo~e. Ne voli qudski govor. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. prekrsti se i reci bilo {ta. Zaprepastim se. \avoli su uvek oli~ewe zla. I ne idi putem kojim si naumio. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. ni kapi ki{e na wega nije palo. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Kad progovori. Ne boj se – ja sam |avo. a on se smije.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. Taman {to sam u{ao. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. Znao sam da je to |avo nad |avolima. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. |avo }e pobje}i. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola. Odjednom se uzmutilo vrijeme. potpuno suv. Pravim se da ni{ta ne shvatam.

u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. svi }e ga voleti. dakle. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. prvo }e{ videti |avola. futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. 74 . prema tome. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. – Ako on do|e. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. Ako bude dobro u~io. i}i }emo na utakmicu.. prekrsti se. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). pa }e{ tek onda uzeti prut od leske. Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. podvla~i}u najlep{e opise. Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi.. uzmi. – Kad pro~itam kwigu.Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. Ako on bude do{ao. Ako bude{ video lice |avola. iza}i }u napoqe. uze}e{ prut od leske. prekrsti}e{ se. i}i }emo na utakmicu. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. prekrsti}e{ se. Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci. (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most. na primer. Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa.. budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom. prva re~enica zna~i: . Bude{ li vidio lice |avola. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. prekrsti se). uze}e{. iza}i }u napoqe. prekrsti se. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{. uzmi prut od lijeske.za vreme ~itawa. Futur drugi. ali samo uz re~ „mo`da”. pa }e{ se onda prekrstiti). pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi.

) i radnog glagolskog prideva. bude{. budem pro~itao / pro~itala 2. 75 .. bude. futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola. budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1. bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1..Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola). budemo pro~itali / pro~itale 2. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola). budete pro~itali / pro~itale 3. bude{ pro~itao/ pro~itala 3.

voqi i `eqi.”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli. roditeqi izri~u zapovest. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”.. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe . donesi sve`e vode iz Aluga. dovedi kowa. odnesi bukovi trud na{em Raku. idi kod kova~a. kako i sam de~ak u tekstu ka`e.. kupi drewine. samo da ih slu{am. omaliti – smawiti. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu. malo adaptirano) omaliti – smawiti.. poteci amo. kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi. baci lug na buwi{te. kao drugi doma}ini. osip. nalij spla~ine psu. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. 76 . namerno. lukavko jedan. lug – pepeo. dosta mi je svega toga. ~uvaj kupus. A oni. na priliku. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima.. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata. a ne da im to ja stalno obavqam. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. sokole sivi.. teraj goveda. uradi ono. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova. {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono. teraj goveda. to~ilo – vododerina. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se. nakupi grawa. neka moj tata na|e najamnika. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka. no stalno nare|uju i kobajagi hvale. muwo `iva. idi kod kova~a. ~ekaj red u mlinu. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj. Zapovedaju: donesi drva. Ka`u mi: „Odmeno na{a... baci lug na buwi{te. zapovedaju. nakupi grawa. dovedi kowa. kao da su bezdu{ni.! E. ne znaju da omale.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina. Ble~i}. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in. Samo navaquju – uradi ovo.. vatrenko na{. idi tamo. (Milorad R. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. ~ekaj red u mlinu. nalij spla~ine psu. ~uvaj kupus. on wima dr`i stranu. Sve je to on smislio.

Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. u~iti itd. naliti. sakrijte. A mo`e li se ipak. do}i. ka`i bratu neka odmah do|e. odbij. urad-imo 2. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj.Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. kao na primer: . dodaju se u imperativu nastavci -i. dodaj alat! – Jelice. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri. kositi. nalijte i sl.). urad-i ~eka-j 3. Jelice.Milane. vezati. urad-ite 3. *nali. odbijte: nalij. -jte (~itati. reci sestri da kupi novine. voziti. *odbite.-----------------Mno`ina 1. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. terati. kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. 77 . -----------------2. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. plesti. nositi.). -imo. Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine. pri~ati. -ite (pisati. -jmo. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . *odbi. a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. brojati. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. kopati. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1. *nalite i sl. *sakrite. ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j. stajati itd.

Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. -imo. U imperativu tih glagola vr{i se. pis-ji > pi{i itd. recite. pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. potecite. lezi. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu. g ili h. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). -ite ti suglasnici prelaze u c. 78 . i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i. Neka majka napravi kola~. -jite. pi{i. vr{i (`ito). sibilarizacija.U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. i sl. dakle. z ili s.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. ispred imperativnih nastavaka -i.). pecite. -jimo. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. glo|ite.

Tako.. Svak bi im’o kol’ko treba. Kad bi jelen im’o krila.. na primer. Sir bi bio zabadava. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in.POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi.. To bi brza ptica bila. Kad bi uvek bio maj. dakle. Pe}ima bi bio kraj. Kad bi. 79 . obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi Dunav bio vreo... tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti. Kad bi mlekom tekla Sava. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica. To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti. [ta se. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi hlebac pad’o s neba. Mogla bi mi {vaqa biti. tek pod uslovom (tj. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. Kad bi Dunav bio vreo. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila. itd.

kao {to se vidi. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr. Vi biste u~ili/u~ile.: *Ja bi u~io. *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. itd. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile. 80 . Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila.Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva. u~ili bismo. slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih. Potencijal je. u~ila bih. *Mi bi u~ili.

Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku. sada{wem ili budu}em)? 81 ... od pazuh). metafori~no: kraj.. Nije ose}ao napor. Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. on je napustio dru{tvo. Da bi izduvao srxbu. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru. kao pazu{ci na li{}u biqaka. pravo u o~i. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci. Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. ^inilo mu se ne da se pewe.. odmahuju}i onom kra}om.evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru. po o~ima svoje posluge. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Bila je nedeqa. Nigde `iva stvora. iako nije znao ~ega. posve stidqivo i tiho. Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „. nego da raste. Zastade i ona. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom.. Ti idu}i u Sintru. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. Ozdravio je i zaustavio se. pretr~avao je basamake. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran.GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. ^ula se svirka odnekud. ^im su pro{li kapiju parka. On idu}i. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. Ni ptice nije bilo. Mislio je: najposle. kao ~ovek nejasnih namera. Bajron se pore~kao sa dru{tvom.). hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove. vla`e}i jezikom uvek suve usne. susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina. nasmejana. Pred wim su se otvarale sve nove terase. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu).. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek. sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Wihala se lagano i gledala ga.

: [etaju}i gradom. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru. otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni. pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom.). Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika). boje-}i se. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr. tj. ni broj. i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr.Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice. on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru. Kada je i{ao u Sintru). pi{u-}i. On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice. teturaju-}i. Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 .: rade-}i.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola. ~itaju-}i. Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. ni vreme. U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno. i sl.

i stariji usko~i u kola. umivenu. u duga~kom }urku od kurja~ine. svilenu. starijoj }er~ici. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~. Miluju}i }er~icu. prosuv{i mla|em brojanice po blatu. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu. Ki{a je bila prestala. u pasu. Dok je ona bila name{tala. koja su se tresla. haqinu.. okrugao kao jaje. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade.. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola.GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. srebrom okovane. U velikim i {arenim kolima. Umoran od jahawa i `urbe. sa uplakanim detetom na ruci. Tada. guweve i ~izme na dnu kola.. kao krupnim. svilenu. umivenu. Poqubi{e se brzo. naredi da se vozi lagano. polumrtva. zatekao je `enu obu~enu. Sluga je bio obu~en da.. sav nakin|uren. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . divnu. ~im ~u pucawe bi~a. i kao neki ostareo medved. zrelim gro`|em.. i dukate i no` i sat. hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. prekrstiv{i se tajno. on se.. koju je bio doveo da isprati oca. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. rasterao qubazno svet. U{av u ku}u. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. zatekao je `enu obu~enu. Ni{ta nije bio zaboravio. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. opipa oru`je. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. da bi iza{la pred svet sa mu`em. Naredio je da okrenu kola. suv. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke. `ut. otr`e kroz vrata. nove novcate amove. sa brojanicama od }ilibara u ruci. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov.. smeju}i se. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom. 83 . o{ine kowe. I tako sve se zbi za trenut.. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. amovi — deo kolske opreme. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. kroz pla~. i na|e lice u lice s bratom. divnu. Dete po~e da ga miluje rukama.

Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i. udariv{i. do{ao – do{a+v{i.: Ne nau~iv{i lekciju. mahnuv{i. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe.. nai}i i dr. drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom. mahnuv. napisav{i. Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. kao na primer: do}i. Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav. Jesu li glagolski oblici u{av.: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu). sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. i upla{en bakinim pona{awem. Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr. Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe. 84 . oti}i. nai{ao – nai{a+v{i itd. ni vreme). videv.). videv{i i sl. Glagolski oblik u{av. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log. pro}i. ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre. tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li. oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v. izi}i.).. navukav{i na noge ne~ije ~izme. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice. Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici. koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku.

ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 . dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. Do}i ku}i. on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku. a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu.Nabaciv{i na glavu praznu vre}u.

sve od bela tanka {tofa. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna. misle}i neprestano na wega.. I dosta je spremqeno svega i sva~ega.. a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. na [acine nauke. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. a sve selo oki}eno selenom. izvezen. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom. kvaslo – ki}anka. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa.. gajtan – ukras na ode}i. Divan je bio [andor |uveglija.. A veseli}e se celoga dana i celu no}. zlatom izvezena spreda.. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom. jer mladenci ostaju u ku}i. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom. i prsluk. kako smo 86 . Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa. kao i svi pridevi. du{anka – deo narodne no{we.. 2) . a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom.. I du{anka. i ~ak{ire.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana . a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije.Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). puce – dugme... di{trikt – okrug. Oblik re~i lakovan. jer je praznik. jorgovanom i vrbovim gran~icama. i sav name{taj odnet u {upu. a na glavi {e{ir sa strukom koviqa.. otkop~an naziva se trpni glagolski pridev. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir. pravi gazda~ki sin. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija.a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. a na woj zlatom izvezen srpski grb. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana.. Osvanuo je lepi \ur|evdan. Na wemu bogato ukusno odelo. izvezla ga wegova Jula. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude. oko vrata svilena crvena po{a.

otkop~an (od: otkop~ati). U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini. 87 . po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. Ku}a je pregledana. Vino je pregledano. otkop~anog prsluka. a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani. trpni gl. a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici).). To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. izvezen (od: izvesti). STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO.videli. Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici. nego je pasivan. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. [ta je subjekat u prvoj. Pesma }e biti napisana (futur Ι). najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). Kad pesma bude napisana. kao i svi pridevi. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). itd.. neaktivan. Na primer: Pesma je napisana (perfekat). na tom subjektu je izvr{ena radwa.: Podrum je pregledan. nego je „trpi”. vr{iti slu`bu atributa. po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu. Takav subjekat nije aktivan. Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Podrumi su pregledani. Staro vino je pregledano. kao na primer.. a mewati se. a pravi objekat staro vino. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. sazna}e{ (futur ΙΙ) itd.

a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n. vi|en. -ta. -to. nacrtan. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. -ena.: dat. 88 . prodat. rezan. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). -ne. -na (npr. -eni. udata. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. kada imaju slu`bu predikata). maknut. -ti.). -ta (npr. -ena (npr. -ni. i sl. -na. -eno.: liven. Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj.Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. i sl.).). -t.: napisan. -en. -te. i sl. no{en. sa~uvan. -ene. -no. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. upoznat. ~uven.

a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. 89 . PRILOG SADA[WI GL.PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike. PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL. Kao {to vidi{. Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini). b) na proste i slo`ene glagolske oblike. Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. a koji od nesvr{enih glagola. Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. PRIDEV glagolski oblici GL. Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. i b) na~inske glagolske oblike. PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. i b) {ta svaki od wih ozna~ava.

ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. u kowima. pa svak svoje uzme preda se. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. u ovcama. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. zapita je ~ije su joj ovce. nai|e na livadi na stado ovaca. pa da za sebe radim.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i. pa jedan sve radio. da ti je prosto. za ~ele kovanxiju. odmah mu da jedne opanke i novaca. Ja sam naumio da se podelimo. uzme torbu na rame i u wu hleba. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. i {tap u ruke. 90 . I tako idu}i. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. kad tamo. nije pravo. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. nego samo gotovo jede{ i pije{. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. brate. a ona mu odgovori: – Mo`e{. ta dobro nam je obojici. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. Onda se on razquti. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. eto deli sam kako zna{. Kako do|e ku}i. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. po{to su se nekoliko dana po~astili. od dana na dan sve gore. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. i ti ni u ~emu ne poma`e{. nego odande upravo otide k bratu. Neradin uzme za stoku govedara. On. Onaj drugi ostane pri svome. a kod ovaca nema ~obana. do|e u jednu veliku {umu i. pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. Onda onaj podeli sve po redu. za sviwe sviwara. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. nazvav{i joj „pomozi bog”. ne bi ti dobio ni tih opanaka. nego sve propast. Putuju}i tako. idu}i kroz wu. potra`i je. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. za kowe kowu{ara. a da sam bila budna. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. – A mogu li je na}i? -zapita on. ~uvao i nadgledao. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. ali napretka nikakva nije video. za ovce ov~ara. ja sve radim. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. Kad ga brat ugleda. onoga su i ovce. Posle toga. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu.

kovanxija – p~elar. pre|e – ranije. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda... pre 91 . odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu. do|e do jednoga sela. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. (Srpska narodna pri~a. stane se busati: – I ti li si moja sre}a. Idu}i tako. Kad on to ~uje. – I u taj je mah nestane.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a.

Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. 92 . postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. koliko u tre}oj. Podvuci sve predikate u ovoj basni. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat. Koliko predikata ima u prvoj. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). koliko u drugoj. Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. Pobednik poleti. Isti ~as sleti orao i {~epa ga. a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene).

2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. pa jedan potpuno porazi drugoga. a da se wihovo zna~ewe ne promeni. Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. 2) Dva petla su se borila za koko{i. [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge. Jedan potpuno porazi drugoga. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. 93 . pa jedan potpuno porazi drugoga. Jedan potpuno porazi drugoga.

i 3. pa. i 2. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice). Nezavisni veznici su. na primer: i. ali. ni. Postavi se na visok zid. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. a kamoli. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. spajawem. nego. a kako tre}a: Pobednik poleti. Pobednik stane glasno kukurikati. za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene. dakle. niti. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. ili. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. a. 94 . u slo`enoj re~enici spojene veznikom. osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. Pobednik se postavi na visok zid. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti. Te nezavisne re~enice nisu. i to u prvoj re~enici. postavi se na visok zid). Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom. veznikom i). Stane glasno kukurikati. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. te.Kao {to se vidi. ve}.. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. ^ime je zamewena prva. prosto su nanizane. {ta druge. a 2.. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti.

Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice. ako zamewuje objekat. kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu.. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu. \aci odlaze ku}i. apozicije. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. onda ima funkciju objekta itd. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: . re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti. o tvome u~ewu. 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{... 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. zato {to je bolestan. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu.) 95 . zavisna re~enica. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe. \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. . kad se zavr{i nastava. objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna. a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu.... . po zavr{etku nastave.

iako. po{to. Postoje nezavisni i zavisni veznici. ru~ao sam i gledao televiziju. a kamoli. naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku. mada. spremim se i idem na odmor. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. kad. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. pa te. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama.Prema tome. dok. takvi su na primer: da. dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. ako. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust.. a. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. zato {to. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. ~im. no. ili. ve}. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa. nego. a takvi su: i... Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom). Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge. 96 . Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. kako.. ali. ni. niti. jer. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom.

Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. ili iskazuju svoje emocije. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. onaj televizijski toraw. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. kao da ne znate {ta vam fali. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. pitaju. visoko je podigla periskop. dobijete temperaturu od 39 stepeni. – Svi ~ekamo lep{e dane. izra`avaju svoja ose}awa.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. Kad sve to saberete. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni. Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. morale su da u~e. i b) slo`ene re~enice. Osim {to je predikatska jedinica. Jer. – Po`urite. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. tra`e obave{tewa. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. svoja ose}awa. kao da imate para. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. One se nisu odazivale. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. Po~eo je zimski raspust. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara.

Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica. Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. 98 . To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. qutwu. Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. kletvu. upitne i uzvi~ne. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. Prema tome.3) Ne}emo kazanxije. blagosiqawe i sl. One se zovu uzvi~ne re~enice. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. zapovest. a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne.). ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke. U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest. Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice. U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama. ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. upitnikom.

Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. Zato sam u{ao boja`qivo. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao. vrlo oprezno sam zakora~io. dakle. re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini). je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. Dobro. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. na primer. Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. Gledao sam netremice u majstorove ruke... ima}e{ i ti. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. Unutra je vladao polumrak. Mirisalo je na drvo i smolu. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i.ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. Postojalo je. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato. Pisac ili govornik 99 . a samo de~ak nema. pa. Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. kad svi imaju. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo. Zato {to sam prvi put ulazio. Da li je mogao. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. Pri|i.

kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. — nespretnim korakom. — nesigurno. — dosta smu{eno. — nekako boja`qivo. — upla{eno. — sa strahom u o~ima. Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. — tiho i upla{eno. da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. — sa ose}awem straha. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. — prestra{eno. — qubopitqivo. — boja`qivo i smu{eno. — lagano. — ne di{u}i. 100 . nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu. — tiho. kao na primer: — radoznalo.uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. Prema tome. mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. dakle. — ne prozboriv{i ni{ta. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. — ne~ujno. Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju. — pribrano. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama). — uz veliku opreznost. [ta je. — malo nesigurno.

kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. — kao {to se ulazi u mra~nu {umu. — kao da sam bio o{amu}en. — kao da }e me tamo neko progutati. — kao da me je neko prisilio. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u. — kako nikada pre nisam. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke. Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in.Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. — kao da me je neko ugurao. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju.

Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima. a u jednom milenijumu. (Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni. ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. Nikakva majstorija. Jedinu ~aroliju. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. i li za krhki Mesec. znala je Zemqa. lepo oblikovani 102 . a da se odmah ne pretvori u pepeo. za Sun~ev ro|endan. ~uvala je svoju tajnu vekovima. Mudra i lukava. Ni perje. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. ni mahovina. nikakva ~arolija. da ne povredi svoje filigransko lice. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju.

pojava na nebu. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka. Sve je bilo spr`ilo sunce. Malim po~etnim slovom pi{u se. No}as je mesec ba{ dobro sijao. Slap valova.. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo. imenice zemqa. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. Zemqa. Mali medved. i mala zvjezdica oku nevidqiva. nego kada zemqa zna~i „tlo. malim po~etnim slovom.. iako je zemqa bila hladna. Severwa~a. Velika kola. Venera.. Jupiter. a sunce – „sun~eva svetlost. kopno.. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. Tada te imenice nisu vlastite. Ali nije. koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca... Danica. Mesec. I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera . Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. Kiloparseke su izmislili. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). kad mesec zna~i „mese~eva svetlost.Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi. pa se pi{u. Vla{i}i. kopnena povr{ina”. ili deo godine”. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce. obiqe`ena slovom S. ustremqen u ovu no}. me|utim. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. nego zajedni~ke. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela. kao i sve zajedni~ke imenice. Kumova slama. 103 . ne mogu je dovu}i. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. sun~eve zrake” i sl.

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

potpuno bela. Mama se razbolela. Sasvim tiho je rekla tati: . to je bila za mene samo re~. Bio je juli. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo. ja }u vam rado pomagati. gotovo sme{no. on nam je otvorio vrata. bogami. A to nije bio ba{ mali posao. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. Kosa. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti. dva crna. nemirna oka i sede obrve nad wima. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama.. Umro je. Umro je deda Blagoje.Najzad ste na pravom mestu. . neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{.Ali. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda. Samo. Dugih stopala. [aka {irokih i dugih prstiju. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. pretra`uju}i sobe. Ne znam kako to ta~no izgleda. Trgli smo se upla{eni. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo.. Do tada. Ako dozvolite. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata. Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. Umro je. pa su mene i brata poslali dedi. Vidim da volite da istra`ujete. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas. Na wemu se jasno isticao povelik nos. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. Izgledao je nezgrapno. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. dedina susetka. deda se nije qutio na nas. imati ba{ mnogo posla. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 .PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. od jednog kraja do drugog. I setila sam se pro{log leta. Kada smo stigli do ku}e. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. . Ali to smo saznali tek kasnije. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i. Deda Blagoje. Nikola je pokrio lice maramicom. Vrelina. kao da bri{e nos. kako bi sakrio smeh. Ovde }ete.

Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). dakle. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. gledawe unazad). Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . pri~awe do`ivqaja. dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe. [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. U pitawu je. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa).Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. ili 2. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1.

Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. na primer. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e. letwi pqusak. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule.Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. i sl. 109 . Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala. za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg. neki doga|aj vezan za nevreme.). Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i. Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj. i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa.

. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. na{u kom{iku. od ~asa kad sam se zaqubio. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. ja sam joj iskazao qubav i. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para. ali. Tu. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. 110 . u kome je moja majka zimi kiselila kupus. UVOD . Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. 2. ma i izdaleka. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. dobio sam jedinicu. I u~io sam. Dok se nisam zaqubio. prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim. jer ona mi je bila najbli`a. koju sam joj svakog petka kupovao. u tom buretu. Jednom prilikom. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. kad smo igrali `murke. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure. Ja joj dam jednu kiflu. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. ne znam za{to. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. Persa je bila pegava. koju sam dosad imao.. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. samo da popravim bele{ku. Zaqubio sam se u Persu. nisam ni obra}ao pa`wu na wu. da vidim samo wene krive {tikle. Perso. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. koliko mi je trebalo za kiflu. nije imao tako dobro mi{qewe. zbog te mile mi uspomene. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca.

da umremo ovde. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad. Mi smo deca iz boqih ku}a. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. onda nemamo {kole ni ja ni ti. kao {to u takvome trenutku treba re}i. – Da jedemo palidrvca. pa joj udari{e suze na o~i. Pojela je tri. u ba{ti. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. to je. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. zna{. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. – [ta }emo sad? – pita Persa. Najzad. pa otkinem glavi} i bacim ga. pade mi sre}na misao na pamet. a ona. ako pristaje{. pa bi me mogli isterati iz {kole. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. – E. jer bi mi zabele`ili odsustvo. ne mogu vi{e. Sramota je. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. a to isto u~inih i ja. jer odista. pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. – Ne mogu ni ja sutra. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. – To jeste – pade i meni na pamet.– Otrova}emo se. – Onda ti mora da si ve} otrovana. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. a ono drvce pojedem. ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. – Zna{ {ta. – Mo`e biti! – odgovori ona. ne znam {ta je mislila. 111 . po{to smo ve} otrovani. al’ znam da je ~a~kala zube. – E. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce.

Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. koji ima{ i u svojoj ~itanci. me|utim. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. Majka wena. [ta je uvod. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka. Kao {to se vidi. i u buretu joj iskazuje qubav. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E. on predla`e Persi da se otruju.v) RASPLET Cela se stvar. k}erku profesora matematike. ima: uvod. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. 3. je{}e{ ih i ovde u sobi!. Poku{ava da popravi ocenu. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. Svaka pri~a. kad si mogla da jede{ drva u ba{ti. 112 . obiluje vedrinom i humorom. Kako mu to ne polazi za rukom.. odlaze svako svojoj ku}i da umru. odnosno da je jela drva sa mnom. Kad su ube|eni da su se otrovali. Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu.. {ta glavni deo. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). kao {to zna{. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. glavni deo i zavr{etak. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a.

mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici. zaplet radwe. kra}i deo pri~e. Tada mi je bilo najlep{e. vrhuncem i raspletom pri~e. Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. vrhunac radwe. To me je najvi{e obradovalo. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. i sl. uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. Ono mora imati uvod. na primer.Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. Po pravilu. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni. To. i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem. Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata. rasplet radwe i zavr{etak. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. vrhunac radwe i rasplet radwe. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. paragrafi ili alineje). 113 . Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Najsme{niji doga|aj u {koli.

vazduh ogluveo... daju}i znakove da ona. okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. zapravo u vreme bu|ewa prole}a.. iskri varnica radosti. nale}e na wu. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. u {umorewu. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake. Visoko iznad no}i.. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili. Me{aju se odjeci i odsevi. i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. Sve je dato stati~no. vetrovima. vetar. leluji i odsevi.. (. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Razlomi}e se klisure i brane. {umi. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore.) Pune se obori.. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”. Kao da je sve zamrznuto. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. Led. plinu}e preko bregova i krovova. ledu. (. Hu~e gore.. nego se ~ovek sa wom sudara. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. Sneg potamneo. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu. mrtvu ta~ku. vazduhu.. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori. toku reke. bubre daqine. vetrovi izgubili zamah. i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 . studeni. zinu}e doline. u bezimenoj zvezdi. daqine. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. razlete}e se kroz sumrake. u prvoj polovini marta. {uma se pritajila.) Na mahove podune vetar..) Studen ne napada i ne ujeda. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. (. hladan i ~ist kao mermerna kocka. iako je stati~na. {u{kawu. Studen dostigla najvi{u. u ki{wewu i natapawu. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e. uglavqen me|u obalama potoka.OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe.

: Re~i i ve`u i dre{e. kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i. mo`e biti i stilska figura. Napravi opis eksterijera. i sl.. bubre bregovi”.zinu}e doline. keru{a .. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast.. Bivali su i zli i dobri. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti. kao npr. Kontrast. Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih.. „. Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima.Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. onomatopejama.. sintagme ili re~enice.. Kraj i po~etak. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta. kontrastima. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.. me|utim. a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama.. „.”. Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti.... razlete}e se kroz sumrake”. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa. a retko u wu ulaze. 115 . je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i.

. obeduje i drema. da ogreju prozeble {ake. besan. da je uzela meru svakom dlanu. u potpuno rashla|enoj prostoriji.. Pr{te iskre. su{ewe ode}e i obu}e..STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe. prede i plete. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. kao ispod zemqe. dok se ne uvu~e na wu. postojanu toplinu.) Naslagana uz furunu.. Pe} se raskokodakala.. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni. (. radi. Plamen na wu kidi{e.. uvija se. o{tar. ili se krive iznad we. drvo se veseli. i za pe~ewe hleba. da se zagwure u vatru. iz po~etka zalo`e. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi..) Negde oko sredine prepodneva.) Bagremovina pra{ti. a potom je. ujeda za o~i. Pe} se ~isti izjutra. (Milovan Danojli}) 116 . i da tim istim {akama. sama sa sobom pri~a. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. dok i wega ne zahvati plamen. drva ~ekaju svoj trenutak. da onda zapadne u lenost i presi}enost. zaklone i za{tite vrelinu.. hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar. (.. li`e je i nagriza. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa. kad se soba mete i provetrava. i vatra joj na qubav uzvra}a. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. (. (. pocupkuje... svrdla ga i razara.) Uku}ani sede oko furune. tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba. soba se zagreva. vazduh. ta~ku po ta~ku. Dim bagremovine je jak. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor.) Sporo. (. sva|a se. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje. `ar mu je prodro pod koru. za grejawe prostorije..

Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i. Gradacija. kontrastima i gradacijama. radnog stola. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. pore|ewima. televizora. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. besan”. uvija se. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa. slu`i se epitetima. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. dakle. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. „Plamen na wu kidi{e. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. usisiva~a i sl. personifikacijama. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak.). 117 . Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera.U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. o{tar. li`e je i nagriza.

~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. I uvek je crn i ~a|av. nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta. ili neka sumwiva preprodaja.Da se ne dr`i zubima za lulu. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . – Eto. pa neke papu~e na bosim nogama. koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. Cevka. i on gami`e. zatim suknene pantalone. i to redovno ta~no i nepogre{ivo. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan. crnom okorelom rukom tare podbradak i.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom. a on `mirka onim jednim okom. mra~an. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. zvani Cevka. Wemu su u poteri. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. tako nekom prilikom. vidi se. vesla ili hoda. i izbili ono desno oko. ka`em ti. koju on nikad. koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. kao ugarak kratke i crne lule. A wegov posao. ne pu{ta iz usta. crn. to je ponaj~e{}e kra|a. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. ka`e Stanko). ni upaqenu ni uga{enu. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. misli na posao. i vesla i kormani jednim veslom. kao vodena buba – za svojim plenom. ispod kaputa prsluk. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. kao da si kroz dimwak leteo”.. jer gazda Stanko. „Ti Cevka. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. nakazan. i to zakop~an do posledweg dugmeta. Tako je i na Bo`i} odeven. zvani Lala. Sedi na krmi. ka`e mu nekad neko. on bi pao u Savu”. (Ivo Andri}) paor – seqak. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. (. kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna. jer nema{ rezervni par o~iju”.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine.

i sl. b) wegove najbitnije karakterne osobine. na~in govorewa. stas. lice. pokreti. wegov odnos prema drugim qudima. obu}a. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). i sl. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. odelo. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike. d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. Da bi portret neke osobe bio potpuniji. ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika.pisac iznosi neposredno. glas. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika. mi{qewe drugih qudi o wemu. 119 . ode}a. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. polo`aj.).

2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. 5. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR. a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film. koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala. od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 2008) 120 . (Politika. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase. 3. (Ve~erwe novosti. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota. u 17 ~asova u Kinoteci).IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. kao i alternativnog prevoznog sredstva. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. maja na sajtu festivala www. 5. (Blic. Publika }e biti u prilici da gleda igrane. eksperimentalne i sve druge vrste filmova. rekreacije. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. animirane. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. maja. dru`ewa. 5. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu. 3. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. 5. 4.com. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15.trescourts. u 270 ekspozitura Komercijalne banke. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova.

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

dragim poznanicima. drugovima. ekskurzija i sl. Na kraju. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a.. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 .S. u levom uglu ili u sredini. sledi oslovqavawe.. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum.. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma. a u desnom uglu potpis. mama. drugoj rodbini i prijateqima. roditeqi. Ispod toga. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e. izleta. bra}i. drugaricama naj~e{}e sa letovawa.. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P. seko. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata. zimovawa. i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). Pozdravqa te / vas. Puno te/ vas voli.Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage.S. Takvo pismo pi{emo roditeqima. Jelena.. Petre. tata i mama.. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog).. ili P.. sestrama..

prezime. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. naj~e{}e na wenoj levoj strani. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. Preduze}a. 4. Prvo.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel.net Beograd. naravno. naziv kompanije. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). S po{tovawem. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. kao i izme|u pojedinca i kompanije. odnosno ime. kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. Dakle. prezime i adresa primaoca. (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. 17. ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. sa ta~kom iza. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. Posle 125 . pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom. Dakle. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. Datum se pi{e arapskim brojkama. 2008. u vrhu stranice. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. adresa. i najva`nije. imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. u zaglavqu. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu.

Na kraju. „Srda~an pozdrav” i sl. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo. pre pozdrava. stil pisawa jasan i sa`et. pod stavkom „Prilozi”. Opet formalan – „S po{tovawem”. naravno. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. Posledwi pasus. ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. pozdrav. 126 . Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca. na kraju pisma. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. Na kraju. Predmet: Ponuda). Sledi na levoj strani oslovqavawe. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr.toga se navodi predmet pisma. ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija. to se obavezno i navedi. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). Informacije treba da su kratke.

..............................................................................................................................................9 Izvedene re~i (izvedenice).........................................................................................................................................................................24 Podela suglasnika po zvu~nosti ...23 Slogotvorno R..................................................................................................................................................................30 JOTOVAWE...........................................................................................................................................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica......................................................................................................................................43 127 ...........................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA.........................................................................41 Izuzeci od sibilarizacije ............................SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I ............................................................................................................................................................................................38 SIBILARIZACIJA ....................................33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ......................................................................................................................................................................................................................25 NEPOSTOJANO A...............................35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti .....................23 Podela suglasnika po mestu tvorbe ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica.............................22 Suglasnici (konsonanti) .....................................14 Sumwi~ewe ....................................................................................................20 Samoglasnici (vokali) ..10 Slo`ene re~i (slo`enice)..........................................................................20 Govorni organi.....................................................................................................................................................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA.....................................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak................................................27 PROMENA L u O ..............................................36 PALATALIZACIJA ..............................................................................5 Re~i..25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe....5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I...........................................................

..45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe...................................................46 GUBQEWE SUGLASNIKA ..................................................................58 Neodre|ene........................................................................................................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe ..................................................................60 Odri~ne zamenice............................................................48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ....................................................................................JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE ...............................................................86 128 ................................................81 Glagolski prilog pro{li ......................................................................................................62 AORIST.............................................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice..........................................................................................................83 Trpni glagolsi pridev...................................79 Glagolski prilog sada{wi..............................................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL)........................51 PRIDEVSKE ZAMENICE.............................57 Pokazne zamenice...........................................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe ...................................73 IMPERATIV...........................64 IMPERFEK(A)T ....................... odri~ne i op{te pridevske zamenice ................................................................................50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti...........................................................................................................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T .........................................................................................60 Op{te zamenice ..................................................54 Prisvojne zamenice ..................................................................................................................................................................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika .........69 FUTUR DRUGI ..........................................................................................................................................................................................................................56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ................................60 Neodre|ene zamenice .................................................................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe..........................................................................................................................................................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat ....................................................................................................................................................................................................................................49 AKCENAT.................................................................................................

............................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA........................89 Slo`ena re~enica ..........116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline .......123 129 ..............................................................................................102 JEZI^KA KULTURA ...................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice................................................................................................................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU.................................................................................................................................................................................................................................................................................................118 Izve{tavawe ...........................................................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma ....................................................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme ................................................120 Izve{taj .............................................................95 Komunikativne i predikatske re~enice ........................................................................105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika..................................................................................................................................................................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru.............................. SINTAGMOM I RE^ENICOM .110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi.....................................92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice.............................................PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA.................................................................................

dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. Beograd [tampa Merlin co. Beograd. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof. 130 .Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. 2010. Vaqevo Tira` 1000 Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful