Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

Re~ mora da bude {iroka. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. prijatno o{tar ukus ili miris. Ba{ ona. Tako i treba. Re~i. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. i nije odve} tvrda. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. Po~iwe resko. drevna. Re~ je privla~na. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. po svemu. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. otima se i buja kao korov.BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. Nije ni meka. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive. Ona je stara. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. 5 . Da proverimo koje su bitne. seme nepoznate biqke. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. podatna re~. Ni Boga ne pomiwi. od `agora do ti{ine. istegne. po~ujmo. S re~ju se mora pa`qivo. i poreklom. naglo rasti uvis. da bi se svr{ila umek{ana. odmekla. rezi i re`i na jeziku. Ta~ka. umukla. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. prave potrebe. kad po~ne da ni~e i |ikqa. ne mo`e{ je zaustaviti. o mo}ima re~i. A boja kao da je jedna nijansa mrke. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. U prvi mah u~ini ti se slaba. da umori ceo Svet. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. uvije. Re~ je. i poreklom. I divqa i smerna. Wena toplota je umerena. I britka i blaga. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. oranice. zlo. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. Postojala je pre svega. mlaka. umbre. Ali. stamene? Koje mogu same. reziti – imati rezak. kao iz zmijskog jajeta. ni re~ ne prizivaj bez velike. umerena. ali je samoglasnik ubla`i. |ikqati – |ikati. da obuhvata sve od vreve do }utawa. blago. prastar. cela misao. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. (Milenko Paji}) drevan – starinski. Re~. i starinom. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. A kad proklija. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. pitka. ono {to se iz nekih re~i zametne. Mo`da je osredwe tvrdo}e. trun.

Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. – Otac je glava porodice. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor. A ima li re~i koje se isto pi{u. vatra i ogaw. a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. – Kwiga ima sedam glava. – Planinska kosa obrasla je `buwem.

bistro – mutno. divqa – smerna.Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi. Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati. 7 . U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. `agor – ti{ina.

Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. . a stara ograda ve} je odavno polo`ena. bo`e... Martin kleknu i pipa kao slep.Paw.Da nije ono tamo? . Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge.Ha. pomozi i nasjetuj me..Eh.. .Hajdemo sad ku}i. stade nemirna srca da se obazire uokolo. Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma. golemu staru pawinu.Bo`e. . koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a. ku}ici na{oj. Gle. Eto. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta. napola zaboden u snijeg. Ohladila se soba. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila. sav rutav od sasu{ene mahovine. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed. oko ku}e ni klipe drveta. golem a suv kao barut.. sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. put je tuda najkvarniji.. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. evo ga. .. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini. ro|enko moj. ba{ me prevari. a mjesto gdje stoje drva prazno je. To najzad mora biti dugo tra`eni paw.. Djetiwasto sre}an.TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano. Ruke ga gr~evito grabe. I opet tamna mrqa na drumu. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu. ku}i. le`i mali qeskov pawi}. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. . moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im. Sasvim u kraju. i djeca u snu je~e od zime.. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste.. (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 . krenuo je natrag preko poqane. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw.....

jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}. PAWI]. napola zaboden u snijeg. Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. le`i mali qeskov pawi}. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. Sve tri re~i (i paw. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. [ta povezuje. i pawi}.U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. golemu staru pawinu. Sasvim u kraju. 9 . PAWINA. kao {to vidimo. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. PAW = „svaki. nego je prosta re~. bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. Pisac je. Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw.

A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. na primer. ku}ici na{oj.dodan tvorbeni nastavak -ica. vuk.: ku}-a. zub. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. zelen. bor. drvo. sel-o). kwiga.Hajdemo sad ku}i. Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. ku}a. `ut. ruka i mnoge. wiva. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: . crven. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr. ~ovek. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}. `ena. jela. on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. koko{. selo. `en-a. dete. Proste re~i su. na primer: paw.a tvorbeni nastavak -ica. 10 . Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive.a gramati~ki nastavak -a. ku}i. mnoge druge.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom.a gramati~ki nastavak -a. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. ro|enko. Tako je. u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}. nego se gramati~ki nastavak odbija. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i.

Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i. Taj osnovni.a tvorbena osnova mlinar-). U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i. Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-. biti samo prosta re~. 1) Osnovni deo je MLIN. 11 .: u re~i mlinarka koren re~i je mlin. temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR.dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. jer se oni dodaju na koren re~i mlin-.dodat je tvorbeni nastavak -AR. Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak. 2) Na koren re~i MLIN. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR. dakle. koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i.a tvorbeni nastavak -KA). onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora.Kako su nastale tvorenice pawi}. onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr. nego to mo`e biti i izvedena re~.(gramati~ka osnova od re~i MLIN. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.

Martinov. U svima wima postoje najmawe dve proste re~i. VIDOVDAN (od: Vidov dan). KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u). ili b) imenica i glagol (visibaba). U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. ili g) dva prideva (starmali). plav-o-kos(a). Odredi {ta je koren. stran~ica. NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). nov-o-sadski.Napravi od imenica grad. NOVOSADSKI (od: Novi Sad). [UMOKRADICA (od: krasti {umu). nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i. a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad). VISIBABA (od: visi baba). {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati. POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). STARMALI (od: star mali). PLAVOKOSA (od: plave kose). Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. jug-o-istok. {ta tvorbena osnova. Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. Vidovdan). kao npr. ili v) dve imenice (babaroga). NAT- 12 . ku}e-paziteq itd. nego srastawem. BABAROGA (od: baba roga) i sl. odnosno dva korena re~i. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice.: prozor~i}. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). JUGOISTOK (od: ju`ni istok). Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. kompjuter. Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice.

obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti). Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. tvorbeni nastavak i sufikse. zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. i odredi u wima koren.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). tvorbenu osnovu.). i ba{ te briga. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. potpredsednik (a ne: podpredsednik). mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). prilog i sl. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. glagol. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica. pridev. Ako ti se otkine dugme. b) slo`ene re~i. kao na primer: nena-pisan. istr~i{ iz ku}e. (od: iz-pod-pisivati) i sl. zakqu~a{ ku}u. pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. is-pot-pisivati. Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub. (Neboj{a Nikoli}) 13 . SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). pretr~i{ potku}nicu. NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd.

Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. Adam tanko jauknu. ^im bi Simka zaspala. nije tako spavao. Ipak. Uvek u krevetu popreko spava. A Vuka{in je vi{i od wega. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu.. Se}ao se. Nije to moja kost. \or|e. Opet se nadnosi nad krevet. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. Ne}u vi{e. dim petroleja utiwe mu se u bradu. kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. suvo ali ravno. sine. peqati — ujedati. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.. On. Jesi. Jeste. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. ti si moj.ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. Meni je malo stopalo. maqav je. Ni A}im nije dugonog. boga mu! I ve} je maqav. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Upropasti nam ku}u. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti. Ne preokrene se no}u. Nije mnogo vru}e. Tu|e su ovo kosti u Adama. I Vuka{inu je malo stopalo.. Adamu iza{ao zglob ulevo. Pribli`i lampu Adamovoj nozi.. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Adame.. Noge. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. kolike su mu noge. Nema nikakve sli~nosti. iza wega. Opet je no} i opet je sa lampom. Stopalo je. Zbog dede nisam mogao pre.. ali ~uje Tolu: .. zaspalog. zgurena senka. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. on je ustajao. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. Onako kako ga uve~e ostavim.. Pa stopalo. na zidu. do{ao sam ti. Levo ka{qe Simka. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. \or|e zadi`e svoju nogavicu. Nikad vi{e. ugasi lampu. tako ga ujutru zateknem”... meni. Nije. jedva je ~ekao da zaspi. Koleno mu je kvrgavo. Nepomi~na. [ta je ovo. sine.Ne}u vi{e no}u da te otkrivam.. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. nije. kad je bio u wegovim godinama. peckati 14 . Koleno mi je okruglo. . palio lampu i zagledao ga goli{avog. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. iako mi je ~etrdeset i nekoliko. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. Ti si moj sin. Otvara prozor i di{e zvezde.

ti) stoje imenski predikati. imenski deo predikata = predikativ.Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. futuru. ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata.. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 . Dakle. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. uz glagol. On poma`e da se sastavi predikat. Ti si MOJ SIN. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin).) zovu se glagolski predikati.. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. si) ~ine glagolski deo predikata. pa se naziva pomo}ni glagol. U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. perfektu. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom.

Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama. Marko je bio U^ENIK. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ. On je DOBAR. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. On je postao DIREKTOR). kao na primer: Otac je U KU]I. – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI.). Ovako. imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima. a ne od imenice predikat. tj.). futuru. Ja }u {etati i sl. Ona je LEPA. smatrati se itd.. – Milan je bio SA OCEM. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. perfektu. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. Za razliku od prideva. Ja sam {etao. prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM).. zatim glagoli proglasiti se. jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). a to nije ta~no.). kao postati (npr. a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi.Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. Marko }e biti U^ENIK. A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. dobrog srca. kao imenski delovi predikata. morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju). kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli.) 16 . Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin. Jovan }e biti BOGAT. Osim glagola jesam i biti. Jovan je bio BOGAT. od imenice predikat je pridev predikatski). Deca su VRLO VESELA i sl. vrlo vesela i sl. Jovan je BOGAT. -On nije bio PRED [KOLOM. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). -Majka je DOBROG SRCA. Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju).

Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). i ima atributsku funkciju (slu`bu). on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. od kojih jedna bli`e odre|uje drugu. Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta.U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata.. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 . U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice.. Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak. broju i pade`u..). Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. na~in. Za razliku od prideva. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi.. uzrok. Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. vreme.

na primer. slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 .Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim. a imenica ustima atribut otvorenim. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). – Koleno MI je okruglo. U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. – MENI je malo stopalo. kakav je. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. – Koleno MU je kvrgavo. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo.

Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku. 19 . MENI (= MOJE) je malo stopalo. koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica). Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju.mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. naziva se prisvojni (posesivni) dativ. i on uvek (kao i prisvojni pridev. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica.

Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa. izlazi iz plu}a. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. u koje spadaju: plu}a. koja je neophodna za proizvodwu glasova. desni (alveole). usne. Glasne `ice. prolazi kroz grkqan. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. zadwe (meko) nepce. Govorni organi Vazdu{na struja. zubi.GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. jezik. vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica. usna dupqa ({upqina). 20 . du{nik. predwe (tvrdo) nepce. glasne `ice (glasnice). dakle. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. usnu dupqu i izlazi napoqe. koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. grkqan. a to treperewe se o~ituje kao zvuk. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa.

ali se u izgovoru (i pisawu). pulsom). (U pismu se glas ozna~ava slovom.) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. di{e. budi ga i grije. Sve cvjeta. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. I svuda trepti prva mlada jara. osim po akcentu.Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese. i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. so~e mladi trsi. Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b. (.. bilom (= damarom. I leptir kru`i po poqu i kosi. Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva. 21 . Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi.. jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza..) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. Motika tu~e. razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom). I znoj mu kupi. Slovo je pisana oznaka za glas. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa..

SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). Zato te glasove mo`emo same otpevati. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. O i U. Samoglasnik je nosilac sloga. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. I. dobijamo samoglasnike ili vokale. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. Ako prolazi slobodno. A. Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. Koje mo`e{. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. O i U glasne `ice titraju. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. Ako nailazi na prepreke. di-{e. I.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. A. i tada zvu~e kao tonovi. ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. Slog je najmawa izgovorna celina. 22 .

X. i u gole prsi. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. \. @. Za{to? Pri izgovoru glasova S. V. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog.. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. 3. P. ]. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme. Te re~i mo`emo. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre. so~e mladi trsi. C. F. ^. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. Q. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke.. Q. tr-si. pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova. X. R. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. G. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati. M.. N.. K. 23 . C. J. T. stra-. stra-ne.. ro-si drv-qe. T. P. On je tu pravi suglasnik. L. prema pona{awu glasa r u slogovima.. X i [. S. Motika tu~e. W.. B.Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika.. D. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B. ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika.

m). tR-si . Nadzubii suglasnici su: R.U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi.. pr-vo. B. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. krv. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. tr-ka. 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. G i H. a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. X. ]. C. br-log. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). s). stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. crn. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. br-zo. krst. z. U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. wegova }erka Qiqana jede xem. u kojima nije nosilac sloga). ~e-tvr-tak. U tim slogovima R je nosilac sloga. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). 3 i S.. W. Zubni suglasnici su: D. d) ili dowe sekuti}e (c. kao na primer: trn. naziva se slogotvorno R. i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. Predwonep~ani suglasnici su: J. Zadwonep~ani suglasnici su: K. T. ^. Q. p. koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog. ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. Takvo R koje je nosilac sloga. pR-si). 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. @ i [. v ). cr-ti-ca. L i N. 24 .

usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici.Usneni suglasnici su: P. X i ^. gotovo kao kod samoglasnika. Bezvu~ni suglasnici F. Tako su parwaci B i P. G i K. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi. V i F. zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. Z i S. B. PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. \ i ]. M. @ i [. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. D i T. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). Zato su 25 . U izgovarawu nadzubnog N.

[umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Sliveni suglasnici ili afrikati su: C. V. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. 26 . P. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. J. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. [. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). D i T. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). F. S. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |). ^.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. X. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. @. X. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac. onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). L. H. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. K. 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. R. P. onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. Z. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. \ i ]. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). G. Z. { i `) na drugom mestu. ^. K. Sonanti su: M. T. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). F i H. \ i ]. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. C. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. S. z. N i W. D. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. Q. Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. [. G.

ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. a ne da je ostavqen zauvek. me|utim. ve} je pokazivao krajwu drskost. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. nisu. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. -. Meni je ve} svega bilo dosta. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. na mestu gde je bio i ostavqen. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju.. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. Nenaviknutom na lanac oko vrata... U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. Moj pas Zigi (naslov) . U {etwi ulicama Skopqa. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. A tamo.. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. tu`ni pas lutalica. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. Deca. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga. Tako mu je i bilo. Kada je ~uo na{e glasove. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. poveo ga sa sobom na letovawe. Jadnik.. Na povratku sa letovawa. gde sam svratio. potpuno sam zaboravio na psa.. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom. a ne na letovawe u Gr~ku. Unezveren. veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i. po~eo je da ~uqi u{i. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika. 27 . Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. najvi{e sebe i Zigija. To nisam mogao ni da primetim. nasrtao je na prolaznike. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe.

`edno.. pesma – pesama.. {ipaka. kao na primer: devojka – devojaka. sve.. Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je. psa. dakle. kakvo. dobro.. kao na primer: sav (ali: sva.. kao na primer: starac. svakakav (ali: svakakva.. kakav (ali: kakva. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i. nestalno.... Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda.... a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A.). kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom. svakakvo. vitak (ali: vitka. {ipak. ovakav (ali: ovakva. nepostojano: u nekim oblicima se javqa. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda.. Nemaca. `ednoga. 28 . u nekim ga nema. Takvo A naziva se nepostojano A. pismo – pisama.)... gorko... Nemca. pasa... 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika. ovakvo. svakakvoga... vrednoga. starca. staraca. svega. ministarstvo – ministarstava... Nemci.).. niza (niz). psi. dobroga... vitko.. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda.) itd. kao na primer: dobar (ali: dobra. ma~ka – ma~aka. naziva se nepostojano A. {ipka. hrabroga.). zemqa – zemaqa.).. On se spu{ta niza zid. hrabar (ali: hrabra. ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas.. vredan (ali: vredna.. kroza (kroz) i uza (uz). itd.) itd.. ovakvoga.). gorak (ali: gorka... dru{tvo – dru{tava.. 5) U du`im oblicima predloga sa (s).. Nemac.). ka (k).. starci. hrabro.. pas.. a u drugima se gubi.. vitkoga.U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine. bitka – bitaka. kru{ka – kru{aka. vredno... kakvoga. {ipci..). `edan (ali: `edna.. gorkoga.

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

~italac. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. vr{ilac. kanal. posao. kao na primer: palac – palca. nego je jedino ispravno: rukovodilac. kopao. belac – belca. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc.. ugao. nosilac. vr{ilac. vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. *vr{ioc.. seoba i deoba. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. rekao.. metal. vo i sto.. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. tu`ilac. stoo. vol i stol. 32 . slu{alac. i sl. pri~alac. ~itao. strelac. a ipak se ne mewa u O. pisao. voo. kao na primer: stvaralac. `alba. dakle. svetao. rukovodilac. molilac. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14.. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. posetilac. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o.. gledalac..). glagol. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. pekao. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. osim promene l u o. po{ao. veku). kotao. molba. ~italac. dobijeni su oblici sa dva O: soo. bokal. po{tovalac.Koja se jo{ glasovna promena. Obrati pa`wu na primere so. fudbal itd. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga. Navedene imenice su.

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

dva bezvu~na suglasnika: PC)..Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. `ab-cu.). `abcem. > `apca. a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. a C bezvu~ni suglasnik. `apcem. ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca. Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. `ab-cem.. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti. jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. 36 .).: `apca < `abca. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i.. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti. pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T.. ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A. sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr.. u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. oni se lako izgovaraju. onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak. pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B..

. dakle. on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se. Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik. qudski. 37 .Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [. od{etati). kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati. i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo).. tada ne vr{i). Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S. pod{i{ati. kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo).

(Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. dru`e. duh). G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. stra`ar dodade: . U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e.Ko ide? Pa onda lak{e. dru`e.Sredinom. drug+e > dru`e. duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug. @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. cvokotali i je~ali. I voqan da porazgovara.Stade ki{a. duh+e > du{e. Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. vojni~e? Eh. slabijim glasom: . i to K u ^. hvala Bogu. Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . a H u [: junak+e > juna~e. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . drug. G ili H (junak. jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). svud je vojska. junak. G u @.Sredinom. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: . samoga pisca.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima. Obrati pa`wu na istaknutu re~. Palatalizaci- 38 . svud je vojska. du{e.

ZE^EVI. G + e. STRI^E. zamoli one de~ake da ne galame. i sl. siroma{iti (< siromah-iti). nego ispred nastavka -e)... da{ka. g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i.. kao na primer: mu~enik (< muk-enik). {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak. rastu`iti (< rastug-iti). stri`e{. palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e. > vr{em... Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A. tu`na. da{ak.. sna`an (< snag-an). nastavni~e. strig-em...> pe~em. pra{ina (od: prah). itd. (ali: vrhu). tek-em. -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks).... STRI^EVI. a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e. > stri`em. stru~ku. tek-e{. mu~ewe (< muk-ewe).. vrh-e{. (ali: teku). Ona stri`e ovce. pek-e{. Kombajn vr{e `ito. (ali: strigu). A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E. vr{e{..ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e. juna~ina. trbu{ina (< trbuh-ina). Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola. -i ili -a. Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. palatalizacija se ne vr{i. U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. (ali u tre}em licu mno`ine: peku. tu`an... pe~e{. putni~e.. i ili a > [: du{evan (od: duh). Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i.. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e. MESE^E 39 . de~a~i} (< de~ak-i}).. strig-e{. osna`iti (< osnag-iti). dah). KNE@EVI... Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e. a palatalizacija se ne vr{i ispred -u. Kroz Kragujevac te~e Lepenica.. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em. vrh-em. H + e. da{ak (od.. i ili a > @: vra`i} (od: vrag). Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. pozdravi vojnike! -De~a~e.... te~e{. O^EVI. stru~ak (od: struk). siroma{ewe (< siromah-ewe). tu`an (< tug-an) itd. be`awe (od: beg). > te~em... tu`no... Kao {to se vidi. i ili a > ^: juna~ewe. KNE@E. jer je nastavak -u. ZE^E. juna~e. i to tako {to: K + e . mu~ionica (< muk-ion-ica)..

.. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer. pti~ica.. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. stran~e. kao na primer: Milica – Mili~in. mu{ici. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica.. kol~ina = veliki kolac. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e. tu`na. kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e.Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e. vite`e. 40 . G i H u ^.). Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K. tu~em. du{ica i tr~ati.. knez – kne`e. star~e. kne`evina. i i a u nastavcima za tvorbu re~i. Zorica -Zori~in. sestri~in.. stri~evi.: mese~ina. Jovica – Jovi~in. stra{an. kne`evi.

klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. Imali smo po petnaest i {esnaest godina.. ali su nam ipak dosta pomogle. Znam da sam bio crven u licu. jedan. jedan korak desnom. ona je igrala.. a ja sam brojao. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. dva. Molim – rekla je.. Devojka se najzad zaustavila. naravno. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Najzad je do{ao sudbonosni dan. ali su ve} odlazile na igranke.. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. napustio sam napore oko vezivawa pertle. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Danas. Sagnuo sam se. U stvari. Mozak me. Jedan. ali ne znam da li je ona to primetila. Stao sam kraj we.SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Zatim sve ponoviti. me|utim. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. Potpuno sam se posvetio brojawu. Ona je. ipak. Oti{li smo na prvu igranku.. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. a najvi{e [trole. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite.. dva. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice.. jedan. Najednom. One su bile mla|e od nas. Kad sam video da mi je zid s desne strane. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 . Tango sam bio savladao. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. jedan. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset. Ispru`io sam ruku. sa~ekao takt i po~eli smo igrati.. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida. [trole je bio glavni u~iteq. ali ga nigde nisam video. a nismo znali ~ak ni tango. jedan desnom. Dva levom.. Skupio sam hrabrost. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. Dva koraka levom nogom.. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. nije sasvim izdao u tim trenucima. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri.

U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini.Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji. a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj. G prelazi u Z. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). z i s naziva se sibilarizacija. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k. ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c.U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. 42 . pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima. Dakle: devojki > devojci. Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. Po{to se zubni piskavi suglasnici C.Noga mu je bila velika. a na toj nozi nije bilo cipele. . a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu. Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno).. Skupio sam hrabrost. a H prelazi u S. {to se vidi i iz slede}eg primera: .. Sibilarizacijom K prelazi u C.

za razliku od imenica mu{koga roda. instrumentalu i lokativu mno`ine.. kao na primer: kocki. psiholog i ju`wak. seqaci. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu. Dragi. Qubinki. brlozima.. naj~e{}e dvoslo`nih. i SH. vokativu. • kod imenica. 43 . kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije.. uxbenicima.. seki. tetki. kwizi. brlozi.Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom. maski i masci. pedagozima. vo}ki. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. kao na primer: Anki. seqacima. patki. dativu. pedagozi. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak. vokativu. kao na primer: baki. snazi. odojak. tezgi. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. ZG. patrijarh. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. junacima. Olgi.. ma~ci. kao na primer: junaci. banci. Luki. • ako su re~i vi{eslo`ne. siromah.. Desanki. kao na primer: pripovetki i pripoveci. ta~ki... trbusi. TK. filolog. Pashi (jevrejski praznik). priru~nik.. bitki i bici. zagonetki i zagoneci. biblioteci. ^eh. uxbenici. orasi. dativu. ]K. Ali. Poqacima. orasima. zeki.. epohi i eposi. • kod imenica odmila (hipokoristika). ma~cima. deki. • u nominativu. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena. korak. trbusima. ma~ki.. kao na primer: jabuci. a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova. stalak. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K.. instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. bajci. Poqaci.

Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. a S u [ (vozwa > vo`wa. badava vozio. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S. dakle. a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 .. onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. Kad navedemo sastavne delove tih re~i. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. s-}u}uriti se) i pre{li. pa }e mu presesti sva vo`wa badava. a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa. vo`wa. suglasnike 3 i S.i glagola }u}uriti se. pa samo {iri mehure. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. me|utim. bog te pita kad jo{. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). a kakvi suglasnici W i ]. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W.JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca. nalaze se i slede}e re~enice: . nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. {}u}urio se. s}u}uriti se > {}u}uriti se). Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. u svoje predwonep~ane parwake. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. {}u}uriti se i sl. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. a suglasnik S ispred suglasnika ]. no{wa. A onaj u tegli u}utao se na dnu. ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku. Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. i to 3 u @. tj. Izvr{eno je.. radi lak{eg izgovora.

kao na primer: squbiti. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima. crvenperka. jedanput. pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N).. izwedriti (ekavski: iznedriti). razqutiti. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome.. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}. Prvo se.. v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama. zna~i. kao na primer: stranputica. izwihati. a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz. sqez (ekavski: slez). 45 .. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. swe`an (ekavski: sne`an). Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W. a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. vanbra~ni itd.i glagola ~upati. jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima. kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). izqubiti.

a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. ma{}u (od: mast) itd. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica).Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. na primer. na primer. pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. pro{wa. Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. gro`|e. vla{}u (od: vlast). pa{~e i da{~ica. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u). Takvi su. pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. ~e`wa. kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). li{}e. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. 46 . pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). Tako je. i{~a~kati. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. ra{~erupati.

Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika.ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez. ruski (< rus-ski). radostan. izvrsno (< izvrstno). Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T.i prideva `i~ni (`i~ani). Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i. na putu za grad Bordo. radosni (< radostni). jedan se po pravilu gubi. Voze}i daqe. no}u. I u wima gore. Kule od metalne pau~ine. izvrstan.GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. masna (< mastna). pakostan. bezakowe (< bez-zakowe). crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama.. I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao. Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. posna (< postna). Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. 47 . U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). pa daje grupu SN. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. kao na primer: mastan. fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. pakosni (< pakostni). postan. rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami). Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika.. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika. izgubio se.

i{etati.2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C. suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C. poddijalekat.. pot~initi (< pod-~initi). jer su u wima ve} sadr`ani. 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik.. {ezdeset. kao na primer: otcepiti (< od-cepiti).. 3) ako dolazi na kraju prefiksa. ^. ot}u{nuti (< od-}u{nuti). Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J. najjednostavniji.. Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku.. inaxija (< inadxija). o~ev (< ot~ev). najjadniji. slasno.. X ili \ (zna~i. pod|akon. o~instvo. ot~epiti (< od-~epiti). pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i).. Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna. kao na primer: najjasniji. ]. tj. preddr`avni. ra{iren. \. pisa}u (< pisat}u). po~eci (< po~etci). ^. X. Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika.. dva ista suglasnika. najjeftiniji. kao na primer: zadaci (< zadatci). 48 . besumwe. kao na primer: naddru{tveni. ].

tvoga. zec i pas (u zna~ewu „kai{“). *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima. mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika. pisao. 49 . Kako su nastali oblici: tvoga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. i{ao. dvoga. Na isti na~in. svoga. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. *peko (pekao > pekoo > peko). pekao. svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku.ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a.. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). dvoga. kom. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik. oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. ~itao. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga.. nastali su kra}i oblici i re~i: moga. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo). Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu. jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. tako da je jedino ispravno: mogao. Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ).

baba. LOviti. U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en. sloBOda. le}i.. baka. ba{ta. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. u~iti.. uvijen. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Tako se. SA~ekati. ku}a. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. brati. profesor. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. ugostiteq. razqutiti. dakle. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). ku}iti. dostoJANstvo. troslo`ne. zaDAtak. Slog je najmawa izgovorna celina. na primer. doBItak. a u nekim kra}e. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . uRAditi. Akcenti se. utr~ati. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. jer je samoglasnik nosilac sloga. osloBOditi.. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno. poRU~iti. dvoslo`ne. uviti. VOda. pridobiti. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni.. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. ~etvoroslo`ne. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog.

uzlaznu intonaciju. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste). Dugouzlazni akcenat ima. Izgovaraju}i slede}e parove re~i. a onda se polako spu{ta. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . most) glas na po~etku izgovora di`e. dakle.Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti. a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. gradi. dok se u re~ima iz druge re~enice (sin. ne izgovaraju se na isti na~in. a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica. AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. Prema intonaciji. Sin gradi most. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni.

.. ^im izi|osmo iz bolnice.... dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. . Za nama wegov asistent... gro{ – vrsta novca 52 . Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. ~emer. kakav je to pogled?! On gleda u nas. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas... Zatvori{e vrata. Oh. Na tabli je stajalo latinskim re~ima. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. mekano. molim te!. Jocu doktora. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza. On stade. vla`no.. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca. pa onaj momak. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. U meni je sve bilo neodre|eno..PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga. Bila su samo dva kreveta. jad. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. gde smo se po{teno iskupali. bo`e. U|oh i ja. sve i svja. pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega.. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. tu`no. Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. videlo se da gleda u nas. {etao s wime. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku.. poznatim manevrom. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. bolan uzvik: – Jaoj.A? – upitah ja o~ima Jocu. -To je!. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. Jedan prazan.. On u|e. . Ne. ta ja wega poznajem! To je.. miri{qav dah. a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca. {to me vu~e wemu. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. istina. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. nevoqa. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i.Ne! – rekoh ja. majke! Ali onaj. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu... nemaju. ~ekaj. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no. a na drugom jedan ~ovek. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju.. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj.

broju i pade`u. wihove (izraze) i one (lipe). Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). sa imenicom uz koju stoje u rodu. broju i pade`u. wegov. nekakav. otvoren (prozor). izbledela (lica). ovoliki i sl. po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi. prema tome.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. Odredi u kojim su pade`ima. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). kao i pridevi. „dele”. u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. b) Sla`u se. ozna~avaju osobinu. a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima. „zamewuju” te osobine. one. wihov. koli~inu (veli~inu) i pripadnost. dakle. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. te se zamenice.. 53 . koli~inu i pri padnost. miri{qav dah. Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. Druk~ije re~eno. Kao i pridevi. kao i pridevi. zato i jesu zamenice. takav. a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. Pridevi. nekom (tugom).O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki. sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje.. sladak i miri{qav (dah). v) Upu}uju na osobinu. kao i pridevi. i b) miri{qav dah i wihov izraz. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. kao i mnoge druge (kao na primer: moj. a zamenice upu}uju na te osobine. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave).

pa se zato i nazivaju odnosne zamenice. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. tj. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. 54 . kolika. kakav. Zamenice koje. koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta. kakav. zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. Za tvoju proveru. ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. zamenicom koliki – za koli~inu. za osobinu. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom.UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{.. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. zato se one i zovu upitne zamenice. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. a ne Markova kwiga. Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar). Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. a zamenicom ~iji – za pripadnost. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora. osobinu). 4) Ovo je moja. zamenicom kakav – za osobinu. ali i neke pridevske zamenice. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar.. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo.

Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. ~ija. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. koje. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice. ~ije. koje. a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. ~iji. kakvo. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . koliki. koja. kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki. kakva. ~ije. Ta dva zna~ewa ovih zamenica. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. kolike. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav. koliko. kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. Sve upitno-odnosne (tj. kolika. nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. upitno i odnosno. kakvi. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji. koji. kakve.

nevoqa. NA[E VI – VA[. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). licu koje govori. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. jad. bolan uzvik: – Jaoj. TVOJE ON/ONO – WEGOV. WEGOVA. nego samo na jednog. TVOJA. On ima asistenta (pomo}nika). Za nama wegov asistent. VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. WIHOVA. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. prvome licu mno`ine). U|oh i ja. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. moja majko! -Je li to pobeda. ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. MOJE TI – TVOJ. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. WEZINA ili WENA. kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . MOJA. WEZINO ili WENO MI – NA[. tj. NA[A. kada nekome treba iskazati po{tovawe. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. {to me vu~e wemu. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice. -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru.PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. VA[A. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu. ~emer. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent.

Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku. i sl. ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. 57 . – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. svoja. Jocu doktora. Ti si uzeo svoju svesku. nemaju. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. svoja.. *Ti si uzeo tvoju svesku. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen. a {ta objekat u navedenim re~enicama. svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice. a ti spava{ u tvojoj. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. svoja. Oni nemaju svoga bole}ega.PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga. majke! Odredi {ta je subjekat. Ja spavam u svojoj sobi. U drugoj re~enici subjekat je oni. *Ja spavam u mojoj sobi. Kome pripada objekat u prvoj. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). a ti spava{ u svojoj. Zamenica svoj. a ne prava prisvojna zamenica..

te. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3.POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. U|oh i ja.. zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. i drugo. oni. drugoga ili tre}ega lica. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori. za nama wegov asistent. Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga. on ka`e za wu ta olovka. 58 . one se nazivaju pokazne zamenice. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. pa onaj momak. i tre}e) i u jednini i u mno`ini. ovo. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). kao onoga kome se Ivan obra}a. . kome se govornik obra}a). {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. ta. ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. lice: ovaj. ova.. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). lice: onaj. tj. Evo tih oblika: 1. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti. ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. ona. ono. onaj. ti. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. to. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. moja je ona olovka na klupi”. miri{qav dah. onda oba (i govornik i sagovornik. ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. ovi. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. lice: taj. Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo. ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. one. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja.

lice: onakav. KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). takav. takva. tolike. lice: toliki. tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3.U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. ovoliki. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. ovoliko. lice: ovakav. takvi. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika. onolika. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?. onakva. toliki i onakav. onoliko. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. ovakvo. onolike. ovakvi. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. toliki. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. onakvo. onakve. tolika. Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. lice: ovoliki. ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. ne u~estvuje u razgovoru). ovoliki. takvo. takve. onoliki. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. o~ito. lice: onoliki. ovolike. koji. ovakva. ovakve. onakvi. KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. lice: takav. ovolika. toliko . Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka.

neka. neka. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. ne~ije. Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. nekakva. nekakvi. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. ne~ija. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. nekolika. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav. nekolika. ne~ije. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze.NEODRE\ENE.. v) za koli~inu: nekolik. nekakvo. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . neko. g) za pripadnost: ne~iji. neki. Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki. ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. nekolike. ne~iji. neke. nekoliki. koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. Kad pisac ka`e neka (tuga). stvari i wihovih osobina. Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. nekakve. Razgovarala sam s nekolike prijateqice.. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). nekoliko. da je ne poznaje. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. nekakva.

ni~ija. koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. nikakve. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd. kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. nikakvo. nikoji. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). nikoje. nikakva. koji se nikad ne upotrebqavaju.Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. ni~ija Prime}uje{. u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni. nikakvi. nikoja. ni~ije. nikolika. ni~iji. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. sigurno. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. ni~ije. nikoja. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. 61 . da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. v) za pripadnost: ni~iji. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. nikakva. nikoje. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. Nije do{lo nijedno dete i sl. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine.

. svekolika. ikoje.Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. iko. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). svake. ikakva. svekoliki. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. i~iji. ikakvi. ikoja. i~ija. . me|utim. me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. b) za kakvo}u (osobinu): svakakav. . nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. ikolika. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica. ikolika. svakakva. bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. ikoja. svakakve. sva~ija. ikoliki. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i. kakav god. ikoje. g) za pripadnost: sva~iji. ikoje. ikakva. svakakvo. ikakve. ikoja. ikakvi. ma koliki. svaka. bilo kakav. pri~e uop{te.. i~ije. sveobuhvatnost. sva~ije. ikoje. sva~iji. ikakvo. Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. bilo koji. ikakve. ikoji. sva~ija. nisu srasli u jednu re~. koliki god. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. Ti oblici. ikolike. svekolike. sva~ije... zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. bilo ~iji. ikakva. svaka. svakakva. bilo koliki. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik). ikoji. ikoja. i~iji. wihovih osobina. i~ije. svako. svekolika. ma ~iji. postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. svakakvi. koji god. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 . Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. ~iji god. ikakav. kao na primer: ma koji. On veruje u sva~ije pri~e. ikakvo. svekoliko. ikoliko. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. ikolik. pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta. ikakav... svaki. i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. ma kakav.

rod. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi. koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip. smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje. kao senka.. ide uz svaku dobru i korisnu stvar. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu. bez ikakve nade da bi se taj odnos. i strpqivo je snosio sitne }udi. 63 . nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. Tako je bilo i sa Ibragom..U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu. pa i uz kmetovski hak. takav aga nije ni boqi ni du{evniji. U su{tini... ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. ikad mogao izmeniti. stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa.

[ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti. Najpre retka kao pau~ina. bliskoj pro{losti. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. jer sve i{~eznu. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. kao da ga je sam ~italac do`iveo. kao na primer: 64 . ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. Aorist se mo`e zameniti perfektom. osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta.AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa.

). i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr. Vi biste. ste}i. Navedi oblike aorista glagola le}i. pomisli 1... -oste. leg-oh. 65 . – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa. nego je pravilno samo: Ja bih. Mi bismo radili. -o{e.. ali: vr{-e i sl. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik. re}i. Mi bismo. -osmo. -ste.. Nije. le}i.: Ja bih radio. dodaju se nastavci: -h.. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima.. ali pomo`-e. propasti i sl. pomisli 3. pomog-oh. -. re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik. re~-e 3. a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. mo}i. Ti bi.. -{e. dakle. plesti.: pek-oh.. do}i. -e. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k.rek-oh 2. o kojem }ete uskoro u~iti (npr. vrh-oh.. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr. Oni/One/Ona bi{e. *Mi bi. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1.: pe}i. propad-oh itd. pek-oh..). dodaju se nastavci: -oh. -smo. Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih..) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh.Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. Mi bismo. – Projuri ulicom jedan automobil. On/Ona/Ono bi. mo}i. ali pe~e. pravilno: *Ja bi.). -. -e. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi. Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala). pomisli-h 2. uteko{e.

Zvijezde su blistale i osmjehivale se. majko. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. Dodu{e. tj. pa }e se nebo otvoriti – pro{apta. pa opet po~e ponavqati molitvu... da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu. Sama se spu{tala na prsa.Spavaj. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e.IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. Sama se spu{tala na prsa. . no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. Napoqu se ~ulo zvi`dawe. Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t. . To je no}ni stra`ar dozivao svog druga.. samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa. ~eka{e. paralelne sa drugim pro{lim radwama.Br`e }e – re~e mali.. I `eqno ~eka{e.. sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. .Bo`e. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene.. kao od olova. kao od olova. po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. . a trepavice. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. .. 66 . isto kao i prije. pokatkada se sklapahu. Mali se u prvi mah tr`e.Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda.. (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli. Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa... pokatkada se sklapahu. – tiho odgovori bolesnica. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo.. I sve se opet umiri. a trepavice.. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se.Spavaj ti. sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa. ~eka{e...

: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah. uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. 67 . -ja{e. -ija{e. vr{i se sibilarizacija. To su samo nastavci za prvo lice jednine. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah. vr{i se jotovawe. stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah. on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola. -jah. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik.Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati. -a{e. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah... gledasmo 2. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3. gledaste 3. -a{e.. dakle. -jah i –ijah. biti i pe}i: Jednina 1. gledah bejah/beh pecijah 2. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat.. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno.... kao npr. Imperfekat se. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1. Ali imperfekat. voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe). a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. -ija{e.... -ja{e. a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k.. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu. prema tome. -ijah. pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a. i sl. za razliku od perfekta. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine.

jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. Ti se pome{a{e sa uku}anima.U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. odo{e i daqe. Tada padahu u sneg i smrzavahu se. Neki se dokopa{e i daqih naseqa. gde su svaki dan bili batinani. dok ih nije izdala snaga. u skitwu. Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. Po nekoliko dana tumarahu po okolini. u logor. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. te izostajahu po nekoliko nedeqa. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa). aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. 68 .

{egrtskom `ivotu. no ja sam to i slu{ao i nisam. pa da otr~im za wim. kad sam ja hteo da idem u {egrte. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. mislim. (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a. u ~etvrtu latinsku. espap – roba za trgovinu 69 . Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. moji stariji preina~i{e. kad je na polasku poqubih u ruku). uze me otac malo sokoliti.. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom. Ja sam to sve pamtio i zapisivao. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku. pa po|osmo pravo na pijacu. neka slu{a! .PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina.. kako poizodilaziste jedan za drugim. Ja nekako ne odoh na zanat. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje. Kad god sam se posle sastajao sa wime. pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. Kad odmakosmo malo od ku}e. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu.. video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti. o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru.. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. „i vinogradska i kukuruzna berba”.

Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige). a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. sme{tena u pro{lo vreme. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. pa da otr~im za wim. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. prema tome. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj. bio si oti{ao. Ono {to de~ak pri~a doga|alo se. 2) On je bio do{ao kod nas.. Prema tome. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”. „i vinogradska i kukuruzna berba”. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. pripoveda{e mi na{ Nika. on je spavao dubokim snom. on je bio spavao dubokim snom. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. u nekom pretpro{lom vremenu. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje.. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. Nikina pri~a je. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. Pre nego {to je zazvonio telefon. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. 70 . dakle. bila su po{la. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). odnosno da Milica vi{e nije kod nas.

Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. uostalom. od nekog vremena. kao {to je to.) i od radnog glagolskog prideva. @alila je sebe neizmerno.. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan... otkad joj je mu` bio naglo oronuo. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi. Presta da pla~e i sva zadrhta.) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh. ~esto ~inila. a ona prvi put rodi.... beja{e/be{e . A i taj mu`. pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a. bio si. ~im on prvi put ode u rat. i `ivot s wim. koji je be{e ostavio. kao `ivot neke slu{kiwe. kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine. Iz rata se bio vratio ugo- 71 .

^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom. Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe. radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. `urka se ve} bila zavr{ila. sa ocem. bila sam se dobro umorila... tj. ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku. 72 . Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu. 2) Pre nego {to smo do{li na `urku...jen i }udqiv. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio.

Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. vidim da ima sotonine zube. kad na vrata banu neki Vidoje. Kad progovori. prekrsti se i reci bilo {ta. ja mu ka`em da }e mu pozliti. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. Ne voli qudski govor. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. |avo }e pobje}i. Znao sam da je to |avo nad |avolima. I ne idi putem kojim si naumio. \avoli su uvek oli~ewe zla. ni kapi ki{e na wega nije palo.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. Ne boj se – ja sam |avo. Ali on zapo~e. Taman {to sam u{ao. Odjednom se uzmutilo vrijeme. Zaprepastim se. udari ki{a iz neba i iz zemqe. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Bude{ li vidio lice |avola. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. I tako sam uradio. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. Pravim se da ni{ta ne shvatam. potpuno suv. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. a on se smije. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola.

obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi. Bude{ li vidio lice |avola. Futur drugi. Ako on bude do{ao. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. iza}i }u napoqe. Ako bude dobro u~io. – Kad pro~itam kwigu. svi }e ga voleti. uze}e{. uze}e{ prut od leske. i}i }emo na utakmicu. prekrsti se. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom.. – Ako on do|e. u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). uzmi prut od lijeske. Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci. 74 . Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. Ako bude{ video lice |avola. Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi. prema tome. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. prva re~enica zna~i: . uzmi. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene. iza}i }u napoqe. prekrsti}e{ se.. prekrsti se. pa }e{ tek onda uzeti prut od leske.Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. na primer. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa. prvo }e{ videti |avola. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). prekrsti}e{ se. pa }e{ se onda prekrstiti). Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme.. ali samo uz re~ „mo`da”. prekrsti se). i}i }emo na utakmicu. dakle. budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most.za vreme ~itawa. podvla~i}u najlep{e opise.

budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. bude.. futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola. budete pro~itali / pro~itale 3.Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola). bude{ pro~itao/ pro~itala 3. budem pro~itao / pro~itala 2. bude{. budemo pro~itali / pro~itale 2. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1. 75 . bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1.) i radnog glagolskog prideva. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola)..

kako i sam de~ak u tekstu ka`e.. ne znaju da omale.. Ka`u mi: „Odmeno na{a. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima. Sve je to on smislio... ~uvaj kupus. idi tamo. roditeqi izri~u zapovest. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina. muwo `iva. Samo navaquju – uradi ovo. nalij spla~ine psu.. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka. baci lug na buwi{te. kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi. voqi i `eqi. dovedi kowa. Ble~i}. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in. dovedi kowa. donesi sve`e vode iz Aluga. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata.”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli. ~ekaj red u mlinu. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. lukavko jedan. A oni. odnesi bukovi trud na{em Raku. dosta mi je svega toga. malo adaptirano) omaliti – smawiti. namerno. idi kod kova~a. baci lug na buwi{te. nakupi grawa. to~ilo – vododerina.. uradi ono. Zapovedaju: donesi drva. ~uvaj kupus. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe . vatrenko na{. osip. teraj goveda. 76 . nalij spla~ine psu. lug – pepeo. a ne da im to ja stalno obavqam. poteci amo. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova. ~ekaj red u mlinu. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva. kupi drewine. zapovedaju. (Milorad R. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. samo da ih slu{am. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu.. kao da su bezdu{ni. sokole sivi. omaliti – smawiti.! E. nakupi grawa. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se. na priliku. no stalno nare|uju i kobajagi hvale. idi kod kova~a. neka moj tata na|e najamnika. {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono.. on wima dr`i stranu. teraj goveda. kao drugi doma}ini.

a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j. nositi. upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. urad-ite 3. dodaju se u imperativu nastavci -i. reci sestri da kupi novine. urad-imo 2. kao na primer: . Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri. odbijte: nalij. naliti. -jte (~itati. *sakrite. -imo. nalijte i sl. pri~ati. kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. sakrijte. Jelice. A mo`e li se ipak. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. dodaj alat! – Jelice. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. terati. urad-i ~eka-j 3. kositi.).Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. -----------------2. -ite (pisati. u~iti itd. *odbi. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj. vezati. do}i. odbij. stajati itd. *nali. ka`i bratu neka odmah do|e. *nalite i sl. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. voziti. kopati. *odbite. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine. brojati. -jmo. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. 77 .).Milane. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1.-----------------Mno`ina 1. plesti.

i sl. -ite ti suglasnici prelaze u c.). -jite. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure. z ili s. U imperativu tih glagola vr{i se. dakle.U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. glo|ite. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. recite. pi{i. pis-ji > pi{i itd. potecite. pecite. vr{i (`ito). sibilarizacija. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu. -imo. 78 . ispred imperativnih nastavaka -i. pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. lezi. Neka majka napravi kola~. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). g ili h. -jimo.

Tako. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih.. Kad bi Dunav bio vreo.. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi jelen im’o krila.. [ta se. Kad bi.. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. Kad bi mlekom tekla Sava. Kad bi hlebac pad’o s neba. To bi brza ptica bila. tek pod uslovom (tj. itd. Svak bi im’o kol’ko treba. Svak bi ribqe ~orbe jeo. na primer. Sir bi bio zabadava. Kad bi Dunav bio vreo. dakle.. Pe}ima bi bio kraj. tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti. Kad bi uvek bio maj. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica. 79 .POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi. obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Mogla bi mi {vaqa biti. To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti.

80 . slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. kao {to se vidi. Vi biste u~ili/u~ile.Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi.: *Ja bi u~io. itd. Potencijal je. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile. Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila. *Mi bi u~ili. *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva. u~ila bih. u~ili bismo. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr.

Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. Wihala se lagano i gledala ga. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu). Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase.. Bila je nedeqa. evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove. ^inilo mu se ne da se pewe. Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. on je napustio dru{tvo.. Mislio je: najposle. kao ~ovek nejasnih namera. odmahuju}i onom kra}om.. nasmejana. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru. Ni ptice nije bilo. Ozdravio je i zaustavio se. Nigde `iva stvora. hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. posve stidqivo i tiho. vla`e}i jezikom uvek suve usne. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima. Ti idu}i u Sintru. sada{wem ili budu}em)? 81 .). Da bi izduvao srxbu. Pred wim su se otvarale sve nove terase. po o~ima svoje posluge. Nije ose}ao napor..evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru... Bajron se pore~kao sa dru{tvom.GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran. metafori~no: kraj. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. ^ula se svirka odnekud. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „. On idu}i. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci. Zastade i ona. pretr~avao je basamake. da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku. ^im su pro{li kapiju parka. od pazuh). kao pazu{ci na li{}u biqaka. iako nije znao ~ega. nego da raste. pravo u o~i. susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina.

Kada je i{ao u Sintru). ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr. pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika). Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg.: [etaju}i gradom. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru. i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru. ni broj. Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. teturaju-}i. ~itaju-}i. ni vreme. a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. boje-}i se.: rade-}i. sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni. i sl. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno. i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr. on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 . On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice.). U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr. tj. otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene. pi{u-}i. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi.Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice.

rasterao qubazno svet. 83 . i stariji usko~i u kola. u duga~kom }urku od kurja~ine. on se. haqinu.. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. i kao neki ostareo medved. U velikim i {arenim kolima. `ut. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. i na|e lice u lice s bratom. koja su se tresla. suv. guweve i ~izme na dnu kola. U{av u ku}u. opipa oru`je.. umivenu. Ki{a je bila prestala. zatekao je `enu obu~enu.. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. ~im ~u pucawe bi~a. Ni{ta nije bio zaboravio. starijoj }er~ici. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. prekrstiv{i se tajno. o{ine kowe. hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. i dukate i no` i sat. svilenu. okrugao kao jaje. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. sa brojanicama od }ilibara u ruci. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom. kao krupnim. Miluju}i }er~icu. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. smeju}i se. svilenu. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi. srebrom okovane. nove novcate amove. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama. Dete po~e da ga miluje rukama. otr`e kroz vrata. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. Umoran od jahawa i `urbe. sav nakin|uren. sa uplakanim detetom na ruci. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. koju je bio doveo da isprati oca. Naredio je da okrenu kola. prosuv{i mla|em brojanice po blatu. da bi iza{la pred svet sa mu`em.. amovi — deo kolske opreme. umivenu. zrelim gro`|em. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov... zatekao je `enu obu~enu. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. u pasu. divnu. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke. Dok je ona bila name{tala. I tako sve se zbi za trenut. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~.GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. Poqubi{e se brzo.. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . divnu. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. naredi da se vozi lagano. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. Sluga je bio obu~en da. Tada. polumrtva. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola.. kroz pla~. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu.

tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i. navukav{i na noge ne~ije ~izme. Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme. videv.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici. Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i.. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. napisav{i. Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov. Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola. koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku. nai{ao – nai{a+v{i itd. pro}i.).: Ne nau~iv{i lekciju. oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. i upla{en bakinim pona{awem. mahnuv. kao na primer: do}i. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v.. Jesu li glagolski oblici u{av. izi}i. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log.: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu). videv{i i sl. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe. udariv{i. Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. oti}i. Glagolski oblik u{av. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe. nai}i i dr. do{ao – do{a+v{i. 84 . drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom. mahnuv{i. sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. ni vreme).). pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr.

a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. Do}i ku}i. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu.Nabaciv{i na glavu praznu vre}u. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 . ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno. dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem.

. a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije.. kao i svi pridevi. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene. izvezen. 2) . na [acine nauke.. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir.Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. a sve selo oki}eno selenom. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa. Oblik re~i lakovan. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna. jer je praznik.. i sav name{taj odnet u {upu. zlatom izvezena spreda. di{trikt – okrug. jorgovanom i vrbovim gran~icama. gajtan – ukras na ode}i. po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana . oko vrata svilena crvena po{a. jer mladenci ostaju u ku}i. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana. Osvanuo je lepi \ur|evdan. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom. sve od bela tanka {tofa. i prsluk. a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. I du{anka.. i ~ak{ire. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude.. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e.. Divan je bio [andor |uveglija. kako smo 86 . otkop~an naziva se trpni glagolski pridev.. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta. A veseli}e se celoga dana i celu no}... puce – dugme.. misle}i neprestano na wega.a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. pravi gazda~ki sin.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom. Na wemu bogato ukusno odelo. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom. I dosta je spremqeno svega i sva~ega. kvaslo – ki}anka. a na glavi {e{ir sa strukom koviqa. Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put. izvezla ga wegova Jula. a na woj zlatom izvezen srpski grb. du{anka – deo narodne no{we.

trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. 87 . itd. po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. Pesma }e biti napisana (futur Ι). po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. Na primer: Pesma je napisana (perfekat). na tom subjektu je izvr{ena radwa. Kad pesma bude napisana. izvezen (od: izvesti). STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO. a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. a pravi objekat staro vino. Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici. otkop~an (od: otkop~ati). vr{iti slu`bu atributa. nego je „trpi”. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. Takav subjekat nije aktivan. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). sazna}e{ (futur ΙΙ) itd. a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici). Podrumi su pregledani. Staro vino je pregledano. najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. Vino je pregledano. nego je pasivan. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). Ku}a je pregledana. otkop~anog prsluka.). pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu.videli. ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino.: Podrum je pregledan. a mewati se.. kao i svi pridevi. neaktivan. trpni gl. a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu.. kao na primer. [ta je subjekat u prvoj. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu.

no{en. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. -eno. i sl. -en. vi|en. -ena (npr. -ne.). 88 . kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. sa~uvan. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n. maknut.: napisan. -no. prodat. rezan. udata. -eni.: dat. nacrtan. Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj.Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. -to. -ta (npr. -t. ~uven.). -ti.). i sl. -te. upoznat. -ena. -na (npr. -ni. -ene. i sl. -ta. kada imaju slu`bu predikata). -na.: liven.

PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL. oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. i b) na~inske glagolske oblike. PRILOG SADA[WI GL. v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). b) na proste i slo`ene glagolske oblike. Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). i b) {ta svaki od wih ozna~ava. Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini).PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike. Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. a koji od nesvr{enih glagola. 89 . PRIDEV glagolski oblici GL. Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. Kao {to vidi{.

Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. kad tamo. Kako do|e ku}i. i {tap u ruke. Neradin uzme za stoku govedara. Ja sam naumio da se podelimo. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. ali napretka nikakva nije video. do|e u jednu veliku {umu i. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. – A mogu li je na}i? -zapita on. 90 . eto deli sam kako zna{. nego samo gotovo jede{ i pije{. pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. nego odande upravo otide k bratu. za kowe kowu{ara. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. za sviwe sviwara. ~uvao i nadgledao. za ~ele kovanxiju. ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. Onda se on razquti. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. Onda onaj podeli sve po redu. u ovcama. nazvav{i joj „pomozi bog”. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. On. idu}i kroz wu. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. Posle toga. nai|e na livadi na stado ovaca. ja sve radim. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. potra`i je. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. od dana na dan sve gore. zapita je ~ije su joj ovce. ta dobro nam je obojici. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. Putuju}i tako. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. po{to su se nekoliko dana po~astili. odmah mu da jedne opanke i novaca. brate. Onaj drugi ostane pri svome. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. uzme torbu na rame i u wu hleba. da ti je prosto. a kod ovaca nema ~obana. nego sve propast. Kad ga brat ugleda. i ti ni u ~emu ne poma`e{. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. pa svak svoje uzme preda se. onoga su i ovce. pa jedan sve radio. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. nije pravo. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. za ovce ov~ara. a ona mu odgovori: – Mo`e{. pa da za sebe radim. ne bi ti dobio ni tih opanaka. u kowima. a da sam bila budna. I tako idu}i.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i.

pre 91 . Idu}i tako. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. (Srpska narodna pri~a. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. kovanxija – p~elar. pre|e – ranije. Kad on to ~uje. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda.. – I u taj je mah nestane. stane se busati: – I ti li si moja sre}a.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a.. odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu. do|e do jednoga sela.

Isti ~as sleti orao i {~epa ga. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). pa jedan potpuno porazi drugoga. Pobednik poleti. koliko u drugoj. Podvuci sve predikate u ovoj basni. a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika. Koliko predikata ima u prvoj. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene). Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. 92 . a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. koliko u tre}oj. [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice.

Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i. Jedan potpuno porazi drugoga. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. 2) Dva petla su se borila za koko{i. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. 93 . pa jedan potpuno porazi drugoga. Jedan potpuno porazi drugoga. [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. a da se wihovo zna~ewe ne promeni. Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju. Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga.

a 2. Postavi se na visok zid. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. Pobednik se postavi na visok zid. osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. i 2. veznikom i). na primer: i. ni. ve}. niti. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti.. prosto su nanizane. a kako tre}a: Pobednik poleti. Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene. i 3. u slo`enoj re~enici spojene veznikom. postavi se na visok zid). ali. dakle. ^ime je zamewena prva. Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. pa. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. i to u prvoj re~enici. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom. Te nezavisne re~enice nisu. Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). a kamoli. a. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti. Nezavisni veznici su. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice). postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. Pobednik stane glasno kukurikati. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa. {ta druge. spajawem. Stane glasno kukurikati. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. ili. te. nego. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom.Kao {to se vidi.. 94 .

onda ima funkciju objekta itd.. zato {to je bolestan. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu.. zavisna re~enica. \aci odlaze ku}i. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave. . ako zamewuje objekat. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. po zavr{etku nastave.. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: .. a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu. objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu. o tvome u~ewu.. re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. . ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice. kad se zavr{i nastava. kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu. apozicije. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu..) 95 . \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti.

Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. kad. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust.Prema tome. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa. dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. pa te. a takvi su: i. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge. a kamoli. naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku.. ali. 96 . Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. no. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. Postoje nezavisni i zavisni veznici. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. ve}. Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. ~im. ili. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici.. nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. ako.. jer. kako. takvi su na primer: da.. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom). ni. a. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. mada. zato {to. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. po{to. ru~ao sam i gledao televiziju. spremim se i idem na odmor. iako. nego. niti. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom. kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i. dok.

2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. Kad sve to saberete. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. – Svi ~ekamo lep{e dane. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. svoja ose}awa. dobijete temperaturu od 39 stepeni. onaj televizijski toraw.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). kao da imate para. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. pitaju. Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. Jer. Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. Osim {to je predikatska jedinica. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . kao da ne znate {ta vam fali. i b) slo`ene re~enice. tra`e obave{tewa. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara. izra`avaju svoja ose}awa. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. visoko je podigla periskop. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. ili iskazuju svoje emocije. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. – Po`urite. One se nisu odazivale. morale su da u~e. Po~eo je zimski raspust. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama.

U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest. qutwu. junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa.). Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom. ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke. ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. blagosiqawe i sl. komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. upitnikom. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. upitne i uzvi~ne. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. Prema tome. a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama. kletvu. Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. One se zovu uzvi~ne re~enice. zapovest.3) Ne}emo kazanxije. 98 . ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica.

a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo. ima}e{ i ti. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao. na primer.ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. Pisac ili govornik 99 . pa. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. kad svi imaju.. Zato sam u{ao boja`qivo. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. Da li je mogao. dakle. Pri|i. Zato {to sam prvi put ulazio. Gledao sam netremice u majstorove ruke. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. Unutra je vladao polumrak. a samo de~ak nema. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. Dobro. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu.. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. Mirisalo je na drvo i smolu. vrlo oprezno sam zakora~io. Postojalo je. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini).

nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama). — boja`qivo i smu{eno. — upla{eno. Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. — prestra{eno. Prema tome. — sa strahom u o~ima. da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. — malo nesigurno. Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. — qubopitqivo. — lagano. — nekako boja`qivo. — tiho. poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. [ta je. — ne~ujno. — nesigurno.uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. 100 . — sa ose}awem straha. — tiho i upla{eno. mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. — pribrano. dakle. nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). — nespretnim korakom. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. — ne prozboriv{i ni{ta. — ne di{u}i. — uz veliku opreznost. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. — dosta smu{eno. kao na primer: — radoznalo. Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju.

— kao {to se ulazi u mra~nu {umu. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . — kako nikada pre nisam. — kao da me je neko prisilio. kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u. — kao da sam bio o{amu}en. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. — kao da me je neko ugurao. Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in. — kao da }e me tamo neko progutati. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke.Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke.

da ne povredi svoje filigransko lice. ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. ni mahovina. Mudra i lukava. Jedinu ~aroliju. i li za krhki Mesec. (Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. a u jednom milenijumu.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. a da se odmah ne pretvori u pepeo. za Sun~ev ro|endan. ~uvala je svoju tajnu vekovima. lepo oblikovani 102 . Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju. Nikakva majstorija. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. znala je Zemqa. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina. nikakva ~arolija. Ni perje. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave.

Velika kola. Tada te imenice nisu vlastite. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. pa se pi{u. imenice zemqa. No}as je mesec ba{ dobro sijao. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). Danica. Kiloparseke su izmislili. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo. kopnena povr{ina”. mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. 103 . a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera . kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi. Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. nego kada zemqa zna~i „tlo. Ali nije.. kao i sve zajedni~ke imenice. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka. Vla{i}i. ne mogu je dovu}i. kad mesec zna~i „mese~eva svetlost. Mesec... kopno. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. i mala zvjezdica oku nevidqiva. Sve je bilo spr`ilo sunce. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela.. Slap valova. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. Kumova slama. I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. a sunce – „sun~eva svetlost. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa. me|utim. ustremqen u ovu no}. Venera.Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. obiqe`ena slovom S. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. nego zajedni~ke. pojava na nebu. Severwa~a.. Zemqa. Malim po~etnim slovom pi{u se. ili deo godine”. malim po~etnim slovom. Jupiter.. sun~eve zrake” i sl. Mali medved. koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca. iako je zemqa bila hladna. od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina.

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

ja }u vam rado pomagati. kao da bri{e nos. I setila sam se pro{log leta. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{. pretra`uju}i sobe. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. Kada smo stigli do ku}e. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. Vidim da volite da istra`ujete. Deda Blagoje. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. potpuno bela. Izgledao je nezgrapno. [aka {irokih i dugih prstiju. Dugih stopala. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. Mama se razbolela. Ovde }ete. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. Na wemu se jasno isticao povelik nos. A to nije bio ba{ mali posao. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. . imati ba{ mnogo posla. od jednog kraja do drugog. gotovo sme{no. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. pa su mene i brata poslali dedi. kako bi sakrio smeh. bogami. on nam je otvorio vrata. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. Umro je. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. Umro je. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti. Samo. dva crna. Kosa. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. Bio je juli. Ako dozvolite.PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. to je bila za mene samo re~. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi.. Do tada. Vrelina. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. Sasvim tiho je rekla tati: .Najzad ste na pravom mestu.Ali. nemirna oka i sede obrve nad wima. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. Ali to smo saznali tek kasnije. Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i. deda se nije qutio na nas. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Trgli smo se upla{eni. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 . . Ne znam kako to ta~no izgleda.. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata. Nikola je pokrio lice maramicom. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. dedina susetka. Umro je deda Blagoje. fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe.

Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu. Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i.Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa). nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . gledawe unazad). da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. ili 2. U pitawu je. pri~awe do`ivqaja. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). dakle. [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe.

Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. neki doga|aj vezan za nevreme. za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg. Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i. na primer. Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. 109 . i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa. Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. i sl. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e. letwi pqusak.). Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala.

prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim. Dok se nisam zaqubio. Jednom prilikom. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. na{u kom{iku. Zaqubio sam se u Persu. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. samo da popravim bele{ku. UVOD . dobio sam jedinicu. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para. da vidim samo wene krive {tikle. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. ma i izdaleka. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. 2. Ja joj dam jednu kiflu. izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. koju sam dosad imao. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. Perso. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo. kad smo igrali `murke. u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. I u~io sam.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. 110 . od ~asa kad sam se zaqubio. koliko mi je trebalo za kiflu. ali. Persa je bila pegava. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. ne znam za{to. nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. nije imao tako dobro mi{qewe. nisam ni obra}ao pa`wu na wu.. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu.. ja sam joj iskazao qubav i. koju sam joj svakog petka kupovao. u tom buretu. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. Tu. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke. jer ona mi je bila najbli`a. zbog te mile mi uspomene.

Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. Pojela je tri. jer odista. – Mo`e biti! – odgovori ona. pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. al’ znam da je ~a~kala zube. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. – Zna{ {ta. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. pa otkinem glavi} i bacim ga. zna{. ne mogu vi{e. da umremo ovde. jer bi mi zabele`ili odsustvo. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. onda nemamo {kole ni ja ni ti. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. Najzad. – Onda ti mora da si ve} otrovana. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. – Da jedemo palidrvca. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. – [ta }emo sad? – pita Persa. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. po{to smo ve} otrovani. – E. pade mi sre}na misao na pamet. u ba{ti. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. kao {to u takvome trenutku treba re}i. Mi smo deca iz boqih ku}a. 111 . hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. Sramota je. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. a ono drvce pojedem. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. ne znam {ta je mislila. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. pa bi me mogli isterati iz {kole.– Otrova}emo se. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. a ona. to je. – Ne mogu ni ja sutra. – To jeste – pade i meni na pamet. ako pristaje{. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. – E. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. a to isto u~inih i ja. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. pa joj udari{e suze na o~i. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe.

me|utim. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu. on predla`e Persi da se otruju. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. odlaze svako svojoj ku}i da umru. Poku{ava da popravi ocenu. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. Majka wena. obiluje vedrinom i humorom. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. 112 . Kao {to se vidi. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. Svaka pri~a.. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E.v) RASPLET Cela se stvar. Kad su ube|eni da su se otrovali. ima: uvod. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. [ta je uvod. kad si mogla da jede{ drva u ba{ti. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. i u buretu joj iskazuje qubav. kao {to zna{. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka. je{}e{ ih i ovde u sobi!. glavni deo i zavr{etak. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku.. {ta glavni deo. odnosno da je jela drva sa mnom. Kako mu to ne polazi za rukom. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. koji ima{ i u svojoj ~itanci. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. 3. k}erku profesora matematike. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi.

Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. 113 . Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. Tada mi je bilo najlep{e. To. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. Po pravilu. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. i sl. rasplet radwe i zavr{etak. kra}i deo pri~e. na primer. i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. paragrafi ili alineje).Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni. zaplet radwe. Ono mora imati uvod. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem. Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata. To me je najvi{e obradovalo. vrhunac radwe i rasplet radwe. mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici. Najsme{niji doga|aj u {koli. vrhunac radwe. vrhuncem i raspletom pri~e.

leluji i odsevi. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. mrtvu ta~ku. vazduhu. iskri varnica radosti. vetrovi izgubili zamah. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer.OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. {uma se pritajila... u {umorewu.) Studen ne napada i ne ujeda. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. Studen dostigla najvi{u. {umi. nego se ~ovek sa wom sudara.. iako je stati~na. studeni. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode.) Na mahove podune vetar. uglavqen me|u obalama potoka. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili. vetar.. Kao da je sve zamrznuto. okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. ledu. toku reke.. bubre daqine. u ki{wewu i natapawu. i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 . u bezimenoj zvezdi. vetrovima. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore.. Me{aju se odjeci i odsevi. (.. {u{kawu. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu. daju}i znakove da ona. nale}e na wu. Visoko iznad no}i. zapravo u vreme bu|ewa prole}a. vazduh ogluveo. plinu}e preko bregova i krovova. Sve je dato stati~no. Led. daqine.) Pune se obori. i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. Razlomi}e se klisure i brane.. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. zinu}e doline. hladan i ~ist kao mermerna kocka. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. (.. Hu~e gore. Sneg potamneo. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e. (. razlete}e se kroz sumrake. u prvoj polovini marta. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”.

. „. sintagme ili re~enice. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih.. razlete}e se kroz sumrake”. kontrastima. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. Kontrast. Kraj i po~etak..”. keru{a . Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima.. 115 . Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti. me|utim.. a retko u wu ulaze.zinu}e doline. i sl. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i. kao npr... Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e... a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama.. Bivali su i zli i dobri. Napravi opis eksterijera. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta.. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. onomatopejama. je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i. bubre bregovi”. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa.: Re~i i ve`u i dre{e. mo`e biti i stilska figura. „. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti.Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore.

ili se krive iznad we. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor. ta~ku po ta~ku.. da se zagwure u vatru. (. postojanu toplinu. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni.. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. kao ispod zemqe. Plamen na wu kidi{e. Pe} se raskokodakala.STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe.) Negde oko sredine prepodneva. dok se ne uvu~e na wu. i vatra joj na qubav uzvra}a. prede i plete.. i da tim istim {akama. da onda zapadne u lenost i presi}enost. o{tar. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa. dok i wega ne zahvati plamen.. sva|a se. u potpuno rashla|enoj prostoriji. besan. kad se soba mete i provetrava.) Naslagana uz furunu. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi.. svrdla ga i razara. radi. hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar. i za pe~ewe hleba. (. (. sama sa sobom pri~a. uvija se.. `ar mu je prodro pod koru. soba se zagreva. (Milovan Danojli}) 116 .. drva ~ekaju svoj trenutak.) Sporo. li`e je i nagriza. za grejawe prostorije. a potom je. Pe} se ~isti izjutra.. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. da ogreju prozeble {ake. Pr{te iskre. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. iz po~etka zalo`e. (.) Bagremovina pra{ti. ujeda za o~i. su{ewe ode}e i obu}e. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje.. (. tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba.. obeduje i drema. pocupkuje. Dim bagremovine je jak.. zaklone i za{tite vrelinu.. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku. vazduh.) Uku}ani sede oko furune. drvo se veseli. da je uzela meru svakom dlanu.

Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. Gradacija. uvija se. slu`i se epitetima.U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. pore|ewima. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. dakle. li`e je i nagriza. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. radnog stola. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. besan”. kontrastima i gradacijama. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. usisiva~a i sl. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. televizora. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. 117 . o{tar. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. personifikacijama.). „Plamen na wu kidi{e.

nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta. zvani Lala. – Eto. Tako je i na Bo`i} odeven. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. nakazan. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom. misli na posao. ni upaqenu ni uga{enu. ka`em ti. Wemu su u poteri. Cevka. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. zatim suknene pantalone. i izbili ono desno oko. crn. „Ti Cevka. i on gami`e. crnom okorelom rukom tare podbradak i. to je ponaj~e{}e kra|a. me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. zvani Cevka.. i vesla i kormani jednim veslom. koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. mra~an. ka`e Stanko). kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. kao ugarak kratke i crne lule. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. vidi se. a on `mirka onim jednim okom. I uvek je crn i ~a|av. (Ivo Andri}) paor – seqak.Da se ne dr`i zubima za lulu. kao da si kroz dimwak leteo”. jer nema{ rezervni par o~iju”. ili neka sumwiva preprodaja. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. on bi pao u Savu”. vesla ili hoda. ne pu{ta iz usta. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. kao vodena buba – za svojim plenom. (. koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. jer gazda Stanko. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. tako nekom prilikom. A wegov posao. ispod kaputa prsluk. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. i to redovno ta~no i nepogre{ivo. pa neke papu~e na bosim nogama. Sedi na krmi. ka`e mu nekad neko. i to zakop~an do posledweg dugmeta. koju on nikad.

lice. 119 . ode}a.). d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. i sl. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika. odelo. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. pokreti. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. wegov odnos prema drugim qudima. na~in govorewa. stas. obu}a. g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). b) wegove najbitnije karakterne osobine. wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. Da bi portret neke osobe bio potpuniji. polo`aj. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika. i sl. i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika.pisac iznosi neposredno. glas. mi{qewe drugih qudi o wemu. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike.

odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. 5. koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta. animirane. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. 2008) 120 . Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15. 5. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. 5. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu. Publika }e biti u prilici da gleda igrane.IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. maja. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. 5.trescourts.com. u 270 ekspozitura Komercijalne banke. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. (Politika. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase. dru`ewa. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. maja na sajtu festivala www. 3. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 4. (Blic. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR. (Ve~erwe novosti. kao i alternativnog prevoznog sredstva. eksperimentalne i sve druge vrste filmova. rekreacije. u 17 ~asova u Kinoteci). od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. 3. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota.

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

dragim poznanicima. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e.. Petre.. izleta. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P. tata i mama. drugaricama naj~e{}e sa letovawa. u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav.Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 . Jelena. i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). Puno te/ vas voli. seko. drugovima..S. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a. sestrama.. Ispod toga.S.. zimovawa.. bra}i. roditeqi. mama. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. drugoj rodbini i prijateqima. a u desnom uglu potpis. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma. ili P. Pozdravqa te / vas.. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata. Takvo pismo pi{emo roditeqima.. sledi oslovqavawe. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog). ekskurzija i sl.. Na kraju. u levom uglu ili u sredini.

(svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu. odnosno ime. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. kao i izme|u pojedinca i kompanije. naj~e{}e na wenoj levoj strani. S po{tovawem. Datum se pi{e arapskim brojkama. koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. Posle 125 . u vrhu stranice. adresa. 17. prezime i adresa primaoca. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. Dakle. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta.net Beograd. ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. naziv kompanije. 4. i najva`nije. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. 2008. Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. Preduze}a. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. sa ta~kom iza. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). Dakle. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. u zaglavqu. Prvo. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. prezime. naravno. primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e.

Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. na kraju pisma. pozdrav. naravno. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. Na kraju. pre pozdrava. Informacije treba da su kratke. odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. pod stavkom „Prilozi”. 126 . stil pisawa jasan i sa`et. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo.toga se navodi predmet pisma. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). Predmet: Ponuda). ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Posledwi pasus. Sledi na levoj strani oslovqavawe. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. Opet formalan – „S po{tovawem”. Na kraju. „Srda~an pozdrav” i sl. to se obavezno i navedi. Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca.

............................................................................................................................................................23 Slogotvorno R..20 Govorni organi.......................................................................................................................22 Suglasnici (konsonanti) ...30 JOTOVAWE..................................................................41 Izuzeci od sibilarizacije ..................................................10 Slo`ene re~i (slo`enice)..................................................................................................36 PALATALIZACIJA ...........................................................................................................................................................5 Re~i......................................................................................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe...............................20 Samoglasnici (vokali) ......................................................................9 Izvedene re~i (izvedenice).........................................................................................38 SIBILARIZACIJA .............33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ........................................................................................................................................................................................................................23 Podela suglasnika po mestu tvorbe ................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica..............................25 NEPOSTOJANO A....................................................................................................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica.................................27 PROMENA L u O .............................................................................................5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I.....................................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA..................................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak.................SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................14 Sumwi~ewe ...............................................................24 Podela suglasnika po zvu~nosti ...................................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA......................................................43 127 .................................................................35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti ......................................................................................................................................................................................................................

........................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe ........................................................................45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe.............................................................................58 Neodre|ene......................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat .......................................................................................................................................................86 128 ...........................................................................................................................................46 GUBQEWE SUGLASNIKA .....................83 Trpni glagolsi pridev.....................................................................................................................................................................60 Op{te zamenice ..............................................................................................................................57 Pokazne zamenice....................................................................................................................................49 AKCENAT................................................................................................................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice...66 PLUSKVAMPERFEK(A)T ............................................................79 Glagolski prilog sada{wi...........................60 Odri~ne zamenice............................................................................................................................................................................................................................................................................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL).....................................73 IMPERATIV......................................................................................................................................................54 Prisvojne zamenice .............................................................51 PRIDEVSKE ZAMENICE............56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ................................60 Neodre|ene zamenice ......................................................................48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA .............................................................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe...................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe .........................................................................................................................................................................................................62 AORIST.........................................69 FUTUR DRUGI ...................................................................................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika .................... odri~ne i op{te pridevske zamenice ..........................................JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE .......................................................50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti........................................................64 IMPERFEK(A)T ..........81 Glagolski prilog pro{li .................

.............................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline ...95 Komunikativne i predikatske re~enice ..............................................................................118 Izve{tavawe .......................................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme .....................................................................................................................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice.............................................................................102 JEZI^KA KULTURA .............................................................................................................PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA.............................................120 Izve{taj ..........105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika............99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA....................................................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru...................................................................................................................................................................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma ....................................................................................................92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice............ SINTAGMOM I RE^ENICOM ....................................................................123 129 .....................................................................................................................................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi.................................................................................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU.............89 Slo`ena re~enica ..........................................................................................

Beograd. dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. Beograd [tampa Merlin co. Vaqevo Tira` 1000 Beograd. 130 .Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. 2010. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful