MTZ 1221.3

Belarus 1221.
Uputstvo za rukovanje i odravanje
MTZ 1221.3
21000 Novi Sad,Filipa Vinjia br 10 TEL. ++381 21/524 844,524 557,Fax ++ 381 (21)523 772
AGROPANONKA MTZ FINKE
Belarus 1221.3
Sadraj
Kratko tehniko uputstvo za tip traktora MTZ 1221.3 1. Uvod 1.1 MEUNARODNI GRAFIKI SIMBOLI 1.2 Prihvaene skraenice i ostale oznake 2. Propisi za mere bezbednosti prilikom korienja traktora 2.1 Opta uputstva 2.1.1 Priprema traktora za rad 2.1.2 Stavljanje traktora u pogon 2.1.3 Korienje zadnjeg prikljunog vratila 2.1.4 Mere bezbednosti pri tehnikom odravanju 2.1.5 Zahtevi bezbednosti pri korienju i odavanju elektroopreme 2.1.6 Mere bezbednosti prilikom upravljanja traktorom 3. Komande za upravljanje i instrumenti 3.1 Osavremenjeni elektronski ureaji kod traktora sa jedinstvenom kabinom 3.2 Kratak pregled rada kombinovanog elektronskog meraa broja obrtaja i brzinomera 3.3 Osigurai 3.4 Mogunosti za spajanje elektroopreme 3.5 Upravljanje menjaem 3.6 Upravljanje blokadom diferencijala zadnjeg mosta 3.7 Upravljanje mehanizmom za fiksiranje podiznog ureaja 3.8 Upravljanje prednjim pogonskim mostom 3.9 Upravljanje mehanizmom za fiksiranje podiznog ureaja 3.10 Upravljanje zadnjim prikljunim vratilom 3.11 Izbor broja obrtaja zadnjeg prikljunog vratila (ZPV) i njegovo ukljuivanje 3.12 Promena broja obrtaja zadnjeg prikljunog vratila (ZPV) 3.13 Ruica regulatora sile/pozicije hidraulinog sistema 3.14 Ruica za ukljuivanje regulacije sile i pozicije (1) 3.15 Regulator brzine korekcije (2) 3.16 Ruica za ukljuivanje regulacije pozicije, sile i kombinovanog naina regulacije. 3.17 Upravljanje pumpom hidraulinog sistema 3.18 Upravljanje uljnom pumpom menjaa 3.19 Upravljanje razvodnikom hidraulikog sistema 3.20 Podeavanje poloaja volana 3.21 Sedite vozaa 3.22 Grejanje kabine 3.23 Pogon kompresora 4. Ostale jedinice na traktoru i njihovo korienje 4.1Motor i njegova konstrukcija 4.2 Sistem za napajanje gorivom 4.2.1 Filter za vazduh 4.2.2. Filter za fino preiavanje 4.2.3 Pumpa za doziranje 4.2.4 Rotaciona pumpa 4.2.5 Turbokompresor 4.3 Sistem za podmazivanje 4.3.1 Pumpa za ulje za podmazivanje 4.3.2 Filter ulja za podmazivanje
2
Belarus 1221.3
4.4 Sistem za hlaenje 4.4.1 Hladnjak 4.4.2 Ventilator za hlaenje 4.5 Pokretanje motora i elektronskih ureaja 4.6 Kompresor vazdune konice 4.7 Spojnica (prekida snage vratila) 4.7.1 Nain rada spojnice 4.7.2 Kuite spojnice 4.8 Menja 4.8.1 Pogon menjaa 4.8.2 Ureaj za zaustavljanje starta motora 4.9 Zadnji most 4.9.1 Glavni pokreta 4.9.2 Diferencijal 4.9.3 Boni izvodi 4.9.4 Zadnji izvodi 4.9.5 Blokada diferencija 4.9.6 Automatska blokada diferencijala (ABD) 4.9.7 Korienje prekidaa blokade diferencijala zadnjeg mosta 4.10 Radna konica 4.11 Parkirna (runa) konica 4.12 Zadnje prikljuno vratilo 4.12.1 Pogon zadnjeg prikljunog vratila 4.13 Prednji pogonski most 4.13.1 Pogon zadnjeg izvoda prednjeg mosta 4.13.2 Pogonski ureaj prednjeg mosta 4.13.3 Elektro-hidraulini sistem za pogon prednjeg mosta 4.14 Kardansko vratilo 4.15 Hidraulini podizni ureaj 4.15.1 Hidraulina pumpa 4.15.2 Razvodnik (hidraulinog ulja) 4.15.4 Regulator snage 4.15.5 Radni cilindar 4.15.6 Rezervoar za ulje i filter za ulje 4.15.7 Razvodnik davaa signala 4.15.8 Davai signala automatske regulacije 4.15.9 Pogon hidraulinog sistema 4.16 Hidrostatiki upravlja 4.16.1 Mehanizam hidraulinog upravljaa i pogon 4.16.2 Hidraulini radni cilindri mehanizma za upravljanje 4.16.3 Regulacioni razvodnik 4.17 Vazduni koioni sistem 4.18 ema sistema elektroinstalacija 4.19 ema elektroinstalacija blokade diferencijala zadnjeg mosta i upravljakog mehanizma prednjeg mosta 4.20 Vrednosti razmaka pneumatika i traga 5. Uputstvo za rad 5.1 Razrada traktora 5.2Priprema traktora za rad 5.3 Startovanje motora na normalnoj temperaturi
3
Belarus 1221.3
5.4 Startovanje motora na niskim temperaturama (ispod +4 ) 5.5 Cirkulacioni greja tenosti za hlaenje motora 5.6 Ukljuivanje transmisije 5.7 Radne konice 5.8 Upravljaka jedinica traktora 5.9 Zaustavljanje traktora 5.10 Zaustavljanje motora 5.11 Zadnje prikljuno vratilo 5.12 Zamena izvoda prikljunog vratila 5.13 Hidraulini podizni mehanizam (HPM) 5.13.1 Poziciona regulacija 5.13.2 Regulacija sile vue 5.14 Rad traktora bez mehanizma hidrauline regulacije 5.15 Rad traktora sa mehanizmom hidrauline regulacije 5.15.1 Regulacija pozicije 5.15.2 Regulacija sile vue 5.16 Zadnji podizni mehanizam 5.16.1 Gornja prikljuna poluga i podizne poluge 5.16.2 Spoljne ograniavajue utege 5.16.3 Unutranje brave za spreavanje ljuljanja poluga 5.16.4 Spoljne brave za spreavanje ljuljanja poluga 5.17 Ureaj za obezbeivanje transportnog poloaja (bez upotrebe hidraulinog podeavanja ZMP) 5.18 Kaenje radne maine na traktor 5.19 Traktorske univerzalne poteznice (ZMP sa podesivim hidraulinim sistemom) 6. REGULISANJE 6.1 Promena meuosnog rastojanja prednjih tokova traktora 6.2 Regulisanje uvlaenja (traga-zatura) prednjih tokova 6.3 Podeavanje meuosnog rastojanja izmeu zadnjih tokova 6.4 Podeavanje meuosnog rastojanja izmeu zadnjih tokova u sluaju udvojenih tokova 6.5 Podeavanje prikljunog vratila 6.5.1 Spoljno podeavanje prikljunog vratila 6.5.2 Unutranje podeavanje prikljunog vratila 6.6 Podeavanje zazora leajeva u prednjem pogonskom mostu 6.7 Provera i regulisanje ventila konica, pneumatskog sistema i njegovog pogona 6.8 Sistem automatske regulacije (hidraulini sistem bez hidropodizaa) 6.8.1 Regulacija davaa sile 6.8.2 Regulacija poluge sile vue (8) 7. Agregatiranje traktora 7.1 Izbor radnih maina 7.2 Izbor rastojanja izmeu tokova traktora 7.3 Formiranje traktorskog agregata 7.4 Karakteristike rada 7.5 Ogranienja teine 8. Tehniko odravanje 8.1 Tehniko odravanje posle razrade (30 asova rada) 8.2 Karta podmazivanja i tehnikog odravanja traktora 8.3 Tabela tehnikog odravanja traktora 8.4 Pristup sastavnim delovima za obavljanje tehnikog odravanja 8.5 Operacije planskog tehnikog odravanje posle svakih 10 asova rada 8.6 Provera posle svakih 125 asova rada
4
Belarus 1221.3
8.7 Operacije odravanja posle svakih 250 radnih sati 8.8 Operacije odravanja posle svakih 500 radnih sati 8.9 Operacije odravanja posle svakih 1000 radnih sati 8.10 Posle svakih 2000 asova rada 8.11 Opte tehniko odravanje 9.uvanje (lagerovanje) traktora 9.1 Opti propisi za uvanje (lagerovanje) traktora 9.2 Tehniki vremenski period uvanja (lagerovanja) 9.3 Krai vremenski period, uvanja (lagerovanja) 9.4 Dui vremenski period, uvanja (lagerovanja) 9.5 Vraanje traktora u rad posle dueg perioda mirovanja
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
Kratko tehniko uputstvo za tip traktora MTZ 1221.3

Motor Tip: direktno ubrizgavanje Dizel motor na turbo pogon sa vodenim hlaenjem Model: D-260.2 S2 Snaga, kW (KS) 96,9 (132) Nominalni broj obrtaja/min. 2100 Broj cilindara 6 Prenik cilindra / hod klipa 110 x 125 Zapremina cilindra, dm3 7,12 Maksimalni obrtni momenat, Nm 559 Zapremina rezervoara 160 Prenos snage Spojnica: frikciona suva, sa dva diska,sa spiralnim zupcima Menja: mehaniki, stepenasti sa 6 sinhronizovanih stepena prenosa Broj stepena prenosa: napred/nazad 16/8 Zona regulacije, km/h -napred 1,8-39,4 -nazad 3,1-18,9 Pogon zadnjeg prikljunog vratila je hidrauliian - srazmerno broju obrtaja/min.I 540 - srazmerno broju obrtaja/min II 1000 - srazmerno preenom putu broj obrtaja/ preeni put Blokada diferencijala zadnjeg mosta; automatska sa zupanicima Hidraulina, sa tri reima rada: iskljuena, automatski ukljuena/iskljuena, konstantno ukljuena Prenos: planetarni cilindrini, sa koninim zupanicima diferencijala Koioni sistem: Radna i parkirna konica: mehanika, suva, sa diskovima Konica prikljunog vozila: vazduna, vazduni dvokruni sistem koenja koji je sinhronizovan sa radnom konicom traktora. Hidraulini ureaj: sa vie regulacija, sa regulacijom sile vue, pozicije i kombinovanom, sa mehanikim ureajem za podizanje u tri take i potpunim fiksiranjem u podignutom poloaju. Sila podizanja, u takama donjih ruica za podizanje kp 5000 Maksimalni pritisak, bar 200 Rezervoar ulja hidraulinog sistema, dm3 25
Podaci o merama i masi Razmak izmeu vratila mm 2760 Maksimalna duina, mm 4580 irina, mm 2250 Visina do krova kabine, mm 2850 Razmak (kolotrag), mm -prednjih tokova 1600 -zadnjih tokova 1500-2100 Slobodna visina, mm - ispod prednjeg mosta 620 - ispod zadnjeg mosta 465 Minimalni zakret, m 5,3 Eksploataciona masa, kg 5100 Maksimalna dozvoljena masa, kg 5905 Dimenzije pneumatika -prednji tokovi 14,9,R24 -zadnji tokovi 18,4R38 Upravljaki mehanizam Hidrostatian, sa ugraenim radnim cilindrima u trapez volana (2 kom. C-50), sa servo pumpon tipa Danfoss (pumpa: NS 16, orbit: Lifam- 160) Prednji pogonski most Prednji most (1222-2300020), sa cilindrinim zadnjim izvodom sa planetarnim zupanicima, i zglobovima sa dva oslonca. Elektrohidrauline vielamelne spojnice omoguavaju prednji pogon pod optereenjem. Spojnica ima tri reima rada: automatsko ukljuivanje (u sluaju proklizavanja zadnjeg toka), stalno ukljuena, iskljuena. Elektronski ureaji Generator: 12V -regulisani napon, snage 1000W. Napon sistema za ukljuivanje startera je 24 V, sa starterom snage 5kW, i sa sistemom za hladni start. Kabina Zadovoljava propise OECD, sa filterom za vazduh i grejanje, sa pokretnim ventilacionim otvorom na krovu, zadnji i boni prozori, elektronski pera vetrobrana i brisai, zadnji elektronski brisai, moderna komandna tabla i ureaji. Osnovna oprema Farovi, est hidraulinih prikljuaka, zadnji podizni ureaj, mehaniko fiksiranje, radna svetla, zadnja poziciona svetla, stop svetla, migavci.
Belarus 1221.3
1. Uvod
Povratak na sadraj
Ovo uputstvo za eksploataciju i odravanje sadri uputstvo za traktor tipa MTZ-1221.3, tehnike podatke, uputstvo za eksploataciju i uputstvo za tehniko odravanje. Tip traktora MTZ- 1221.3 ima pogon na sva etiri toka (4x4) i slui za obavljanje razliitih poljoprivrednih radova, sa noenim, polunoenim i prikljuenim oruem, za transport, radi sa mainama za utovar i istovar, za rad sa mainama za ubiranje i za pogon stacioniranih poljoprivrednih maina. Dug vek rada i pouzdanost zavise u velikoj meri od pravilnog korienja i blagovremenog tehnikog odravanja, i zbog toga dobro prouite uputstvo za odravanje i rukovanje, pre nego to ga stavite u pogon.
Panja! Ukoliko se ne pridravate mera za odavanje i to ne obavite u predvienom roku u servisu koji je preporuen od strane proizvoaa, to e dovesti do prestanka vaenja garancije!
Mere tehnikog odravanja propisane od strane proizvoaa: 1. tehniki pregled: nakon 30 radnih sati (nakon razrade) 2. tehniki pregled: nakon 250 radnih sati 3. tehniki pregled: nakon 1000 radnih sati
1.1
MEUNARODNI GRAFIKI SIMBOLI
Povratak na sadraj
Proizvoa koristi standardne meunarodne grafike simbole koji se odnose na korienje opreme i za upravljanje. Grafiki simboli i njihovo znaenje: Pogledaj uputsvo Konica Runa konica Zvuni signal Havarijska signalizacija Gorivo Tenost za hlaenje Greja za prethodno zagrevanje pri startovanju Broj obrtaja motora u minuti
7
Manipulacije upravlanjem Brzo Sporo Napred Nazad Punjenje akumulatora Svetla u kabini Gabaritna svetla Signal skretanja
Belarus 1221.3
n /min Pritisak ulja u motoru Temperatura tenosti za hla|enje motora Otvoreno Zatvoreno Postepene izmene Obrtno vratilo - nagore Obrtno vratilo - nadole Spoljni cilindar isteui Spoljni cilindar gurajui Spoljanji cilindar plivajui Signal skretanja prikolice Dugo svetlo Kratko svetlo Radni farovi Blokada diferencijala Ukljueno priklj. vratilo Ukljuen prednji most Ventilator Pera stakla ista prednjeg stakla ista zadnjeg stakla
1.2 Prihvaene skraenice i ostale oznake

HMU- hidraulini mehanizam za upravljanje HTK- mesena tehnika kontrola TAK- rezervni delovi, alati i dodatna oprema ZPV-zadnje prikljuno vratilo APT- agregat za pokretanje traktora S- spojnica ZMP- zadnji mehanizam za podizanje STP- sezonski tehniki pregled PPM prednji pogonski most ZD zabravljiva diferencijala AZD- automatski zabravljiva diferencijala PV- prkljuno vratilo GMT- gornja mrtva taka
Povratak na sadraj
HMP- hidraulini mehanizam za podizanje PUV- prikljuni ureaj za vuu TP-1-1. s. tehniki pregled TP-2-2. s. tehniki pregled TP-3-3. s. tehniki pregled TP-4-4. s. tehniki pregled AK akumulator PU- papirni uloak za filter VAU- ventil za automatsko ubrizgavanje goriva AUS- aerosolni ureaj za startovanje UGVF- uloak glavnog vazdunog filtera KUVFM- kontrolni uloak vazdunog filtera motora
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
2. Propisi za mere bezbednosti prilikom korienja traktora
Strogo pridravanje mera bezbednosti i doslovna primena pravila upravljanja traktorom i njegovo pravilno korienje, obezbeuje potpunu bezbednost rada na njemu.
2.1 Opta uputstva

1.
Povratak na sadraj
Pre korienja traktora paljivo prouite uputsvo za rukovanje. Nedovoljno znanje o upravljanju i korienju traktora moe biti uzrok nesrenih sluajeva. 2. Traktorom mogu da upravljaju samo obueni i kvalifikovani rukovaoci. 3. Ako je traktor opremljen sigurnosnim pojasom, koristite ga pri radu. 4. Pre poetka rada detaljno pregledajte traktor, prikljunu mainu, noeno orue i spojeve. Ponite sa radom, samo ako ste se uverili u potpunu ispravnost. 5. Prikljune poljoprivredne maine i prikolice za transport treba da su vrsto spojene, da se spojevi ne rasklimaju pri udarima u toku rada i pri transportu. 6. Radi vae bezbednosti odravajte traktor i ureaje na njemu, naroito konice i ureaj za upravljanje u ispravnom stanju. 7. Radove na motoru, i ienju traktora i pripremu za rad itd. Izvodite iskljuivo sa iskljuenim motorom i zakoenim traktorom. 8. Sistem za hlaenje radi pod naponom, koji obezbeuje ventil koji se nalazi u kapici otvora za punjenje. Uvek polako odvrite kapicu,i tek nakon toga je skinite. 9. Kada isputate iz hladnjaka vruu vodu ili ulje iz motora odnosno vrue ulje iz rezervoara za ulje hidraulinog sistema, postupajte oprezno da ne biste zadobili opekotine. 10. Nemojte puiti prilikom punjenja rezervoara odn. kontrole vozila ili u toku provere akumulatora. 11. Zabranjeno je vriti izmene na traktoru ili na njegovim delovima bez konsultacija sa proizvoaem. 2.1.1 Priprema traktora za rad
Povratak na sadraj
1. Pre startovanja motora parkirna konica mora biti povuena, a ruica prikljunog vratila (ZPV) u poloaju iskljueno, a ruica menjaa treba da bude u poloaju praznog hoda 2. Nemojte startovati motor i ne koristite ruice za upravljanje, ako niste u kabini na seditu. 3. Pre nego to krenete, upozorite signalom one koji su u blizini ili rade na prikljunim mainama. 4. Nemojte naputati traktor dok je traktor u pokretu. 5. Pre izlaska iz kabine iskljuite prikljuno vratilo, zaustavite motor, povucite parkirnu konicu. 6. Nemojte ostavljati traktor na kosini. U sluaju da ipak morate da ostavite traktor na kosini, ukljuite prvi stepen prenosa i povucite parkirnu konicu. 7. Ne radite sa traktorom u zatvorenom prostoru bez neophodne ventilacije. Izduvni gasovi mogu izazvati smrt. 8. Ako u toku rada otkae motor ili sistem za upravljanje, odmah zaustavite traktor. 9. Druge maine prikljuujte na traktor samo ako se poteznica i podizni mehanizam nalaze u donjem poloaju. 10. Ne radite ispod podignutog poljoprivrednog orua. Pri duem stajanju ne ostavljajte noeno orue u podignutom poloaju. 11. Ako se prednji deo traktora odvaja od podloge pri prikljuivanju tekih maina i orua na podizni ureaj, postavite prednje tegove ili stavite tegove na prednji toak.
9
Belarus 1221.3
12. Pre podizanja i sputanja noenog prikljunog orua, a takoe i pri okretanju traktora prethodno se uverite u to da nema opasnosti da nekog zakaite ili da udarite u neku prepreku. 13. Izmeu traktora i poljoprivrednog orua se sme koristiti samo kardansko vratilo koje je zatieno i ograeno. 14. Budite oprezni pri radu sa akumulatorom, jer kada elektrolit (rastvor) dospe na kou izaziva opekotine. 15. Uverite se u ispravnost dopunske opreme ili pomonog ureaja, kao i da su ovi ureaji predvieni za korienje na Vaem traktoru. Zapamtite da Va traktor, ukoliko se nepravilno koristi, moe da bude opasan kako za Vas tako i za druga lica. Ne koristite opremu koja nije predviena da se koristi na traktoru. 2.1.2 Stavljanje traktora u pogon
Povratak na sadraj
1. Da bi izbegli prevrtanje traktora budite oprezni pri vonji traktora. Izaberite bezopasnu brzinu koja odgovara uslovima puta, naroito na neravnom terenu, nagibu i krivini. 2. Pri radu na nagnutim terenima podesite rastojanje tokova maksimalno na 1800 mm. 3. Ne pravite nagla skretanja pri punom optereenju i pri velikim brzinama kretanja. 4. Pri korienju traktora za transportne radove: a) proverite rad konica i izbalansiranost, u sluaju potrebe podesite konice b) proverite zvunu i svetlosnu signalizaciju c) transportne prikolice treba da imaju vrste spojeve, i osim toga, treba ih spojiti i sigurnosnim lancem ili sajlom; d) zabranjeno je sputati se niz nagib sa iskljuenim stepenom prenosa. Kreite se sa istim stepenom prenosa niz nagib kao i uz nagib; e) zabranjen je rad sa prikolicom bez sopstvenih konica, ako je njena masa vea od polovine mase traktora. 5. Prilikom none vonje ukljuite kratko svetlo ukoliko Vam ide vozilo u susret. Uverite se u ispravnost svetlosne signalizacije, da ne biste zaslepili vozaa vozila koje Vam ide u susret. 2.1.3 Korienje zadnjeg prikljunog vratila
Povratak na sadraj
1. Pri radu sa oruem koje dobija pogon od prikljunog vratila, ugasite motor i uverite se da se prikljuno vratilo sasvim zaustavilo, pre nego to izaete iz kabine i pristupite razdvajanju. 2. Ne nosite iroku odeu pri radu sa prikljunim vratilom ili kada ste u blizini obrtnih delova. 3. Pri radu sa stacioniranim mainama koje se pogone od priljunog vratila, uvek povucite parkirnu konicu i blokirajte (osigurajte) zadnje tokove podupiraima otpozadi i spreda. Uverite se u to da je maina vrsto spojena. 4. Ne istite, ne reguliite i ne odravajte orua koja se pokreu preko prikljunog vratila ako motor radi.
10
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
2.1.4 Mere bezbednosti pri tehnikom odravanju
1. Zabranjeno je dodavati dizel gorivu benzin ili smee. Ti dodaci mogu dovesti do opasnosti od paljenja (poara) ili eksplozije. 2. Nemojte skinuti poklopac i ne punite rezervoar dok motor radi. 3. Nemojte puiti u toku punjenja traktora gorivom. 4. Nemojte sasvim do kraja napuniti rezervoar gorivom. 5. Uvek vrsto zatvorite poklopac rezervoara. 6. Punite rezervoar gorivom uvek na kraju dana da bi se smanjila kondenzacija vlage. 2.1.5 Zahtevi bezbednosti pri korienju i odavanju elektroopreme
Povratak na sadraj
Da bi izbegli oteenja poluprovodnikog pribora i otpornika, pridravajte se sledeih bezbednosnih mera: 1. Ne otkainjite akumulator kada motor radi. To izaziva pojavu poveanog napona u delovima za punjenje akumulatora i dolazi do neizbenog oteenja dioda i tranzistora; 2. Ne otkainjite elektrine provodnike dok se motor ne zaustavi i dok ne iskljuite sve elektrine prekidae; 1. 3.Ne izazivajte kratak spoj nepravilnim spajanjem provodnika. Kratak spoj ili nepravilna polarnost izaziva oteenja dioda i tranzistora; 3. Ne spajajte akumulator na elektrini sistem traktora dok ne proverite polarnost izvoda i napon. 4. Ne proveravajte postojanje napona na varnicu jer e to dovesti do brzog oteenja tranzistora. 2.1.6 Mere bezbednosti prilikom upravljanja traktorom
Povratak na sadraj
1. Na traktor se mogu prikljuivati samo prikljuni ureaji koje proizvodi proizvoa traktora ili ih preporuuje. 2. Traktorom je dozvoljeno upravljati iskljuivo iz kabine sa sedita rukovaoca. 3. Obezbedite slobodan prostor oko prekidaa vratila i pedale konica i ruica za upravljanje, da biste mogli lako da im pristupite prilikom upravljanja. 4. Zabranjeno je naputanje i ulazak u traktor koji je u pokretu 5. Prilikom saobraanja na magistralnom putu pedale konica moraju biti spojene (i leva i desna) 6. Zabranjeno je putanje u pogon traktora i prikljuenog orua bez fabriki proizvedene zatite. Treba koristiti kardansko vratilo koje ima fabriku zatitu. 7. Zabranjen je transport drugih lica na traktoru i njegovom poljoprivrednom oruu odnosno na mehanizmu za vuu. 8. Poljoprivredna orua moraju biti privrena prilikom transporta, hidrauliki ureaj mora biti osloboen tereta.
11
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
3. Komande za upravljanje i instrumenti

1. Prekida za signalizaciju havarije 2. Kombinovani ureaj 3. Viefunkcionalni prekida (obrtomer , dugo / kratko svetlo, zvuni signal) 8. kontrolne lampice 9. Brzinomer 10. Prostor za radioprijemnik 11. Cirkulacioni zasuni 12. Prekida brisaa prednjeg stakla 13. Prekida ventilatora kabine 14. Prekida zadnjih farova 14.a Prekida prednjih farova 15. Prekida za svetlo u kabini 16. Poluge za upravljanje levim bonim i zadnjim izvodima hidraulinog sistema 17. Poluga za upravljanje desnim bonim izvodima hidraulinog sistema 18. Poluga za upravljanje desnim zadnjim izvodima hidraulinog sistema 19. 22. Oduka 20. Prekida startera i pribora 23. Prekida za zagrevanje pri paljenju motora 24. Pedala za upravljanje dotoka goriva (pedala gasa) 25. Pedala desne konice 26. Pedala leve konice 35. Ruica za upravljanje prikljunim vratilom 36. Ruica za gas 37. Graninik hoda ruice za upravljanje regulatorom sile 38. Blokada diferencijala zadnjeg i prednjeg mosta i upravljaki panel 39. Ruica za upravljanje regulatorom dubine obrade zemljita 40. Ruica za meanje signala davau za regulaciju sile i pozicije 41. Prekida za masu 42. Utinica za prenosnu sijalicu 43. Ruica za ukljuivanje prikljunog vratila 44. Ruica za fiksiranje podiznog mehanizma
12
27. Ruica za upravljanje nagiba nosaa 28. Pedala spojnice (kvaila) 29. Prekida za pranje stakala 30. Prekida gabaritnih svetala 31. Poluga za zaustavljanje motora 32. Ruica za ukljuivanje dijapazona 33. Ruica parkirne konice 34. Ruica za ukljuivanje stepena prenosa (menja)
Belarus 1221.3
Vano! Pre nego to zaponete rad sa traktorom, prouite komande za upravljanje i instrumente, odnosno njihovu funkciju. Informacije o rukovanju i odravanju koje moete nai u uputstvu za eksploataciju, pomau upoznavanju komandi za upravljanje i instrumenata koje zu neophodne za bezbedno saobraanje i rad.
3.1 Osavremenjeni elektronski ureaji kod traktora sa jedinstvenom kabinom

(Za tipove traktora iz sledeih familija: 500, 800, 900, 1000, 1200)
Povratak na sadraj
Osavremenjeni elektronski ureaji prema svojim dole opisanim osobinama imaju sledee mogunosti: 1. Izvori elektronskog napajanja (24 V ni sistem) Na izvor napajanja prikljuen je generator (8) koji ima posebnu fazu, iji su poetak i kraj preko razvodne kutije (9) povezani sa ispravljaem 191.3795-01 (12). A 191.3795-01 je smeten na hladnjaku motora (sa leve strane u gornjem delu hladnjaka) i slui za rezervno (AK) (68) uspostavljanje napona odnosno kontrolu 24 V-nog napona u sistemu za startovanje. Nominalna jaina struje je: 12 A. Kontrolna lampica (AK) rezervnog napajanja ugraena je u pokaziva napona kontrolnog ureaja (71). 2. Delovi startera motora a. Prekida startera (U) Prekida startera (U) (76) se nalazi na komandnoj tabli i slui za ukljuivanje i iskljuivanje startera. U poloaju ukljuen (klju za startovanje motora (55) je u poloaju II) prekida startera vri funkciju dijagnostike napona u sistemu. U prekidau startera nalazi se izvod za ukljuivanje kontrolne lampice (4) (vidi sliku) koja se nalazi na bloku kontrolnih lampica i signalizira stanje o rezultatu dijagnostike, ako je neprestano ukljuena, onda je sve u redu, ako trepe onda je dolo do nekog kvara u sistemu za paljenje. b. Signalna lampica za elektronsko zagrevanje pri startovanju () Signalna lampica za elektronsko zagrevanje pri startovanju nalazi se na komandnoj tabli i slui za kontrolu strujnog kola elektronskog zagrevanja odnosno signalizacije njegove funkcije. Lampica za elektronsko zagrevanje ukljuuje signalnu lampicu (5) vidi sliku (3), ako je sve u redu sa strujnim kolom elektronskog zagrevanja. Nakon 35 sekundi signalna lampica poinje da treperi, to znai da je elektronski greja spreman za startovanje motora. 3. Blok signalnih lampica na komandnoj tabli (slika 3) Slika 3. 1.,14. Prekida za kontrolnu funkciju signalnih lampica (crne boje). Pritiskom na prekida pale se sve kontrolne lampice. 2. Zaprljanost filtera za vazduh na motoru (narandaste boje) Signalna lampica se pali kada je stepen zaprljanosti vei od dozvoljenog i tada treba oistiti filter.
13
Belarus 1221.3
3., 7., 9., 10. Rezervne signalne lampice 4. Signalne lampice startera motora (narandaste boje). Okretanjem kljua za start motora (15) u poloaj II pali se signalna lampica. 5. Signalna lampica za elektronsko zagrevanje (16). Pali se ukljuivanjem elektronskog zagrevanja motora (16). Treperi, ako je elektronsko zagrevanje spremno za startovanje. 6. Hidrostatiki sistem upravljanja. Signalizira smetnje u radu izazvanu promenom pritiska ulja
(crvene boje). Pali se ako je pritisak ulja pao ispod dozvoljenog. 8. Signalna lampica za kontrolu farova (plave boje) 11. Signalna lampica za kontrolu pravca (zelene boje) 12. Signalna lampica za kontrolu pravca na prikljunom vozilu (zelene boje) 13. Kontrolna lampica parkirne konice (crvene boje)
Signalizacija smetnji u radu (temperatura tenosti u hladnjaku, pritisak ulja u motoru, pritisak vazduha u pneumaticima, pritisak ulja u menjau (ako ga ima), signalna lampica za rezervno (AK) punjenje (24 voltni sistemi za pokretanje) 4. a) Startovanje motora Startovanje motora na temperaturi iznad 5
Klju za startovanje motora (55) okrenite u poloaj I. Tada e se u signalnim lampicama ukljuiti lampica koja signalizira smetnje u radu hidrostatikog sistema za upravljanje (6) u kombinovanom ureaju (17) je to signalna lampica koja signalizira smetnje pritiska ulja u motoru, signalna lampica koja signalizira pritisak vazduha u pneumaticima (ako je pritisak nii od dozvoljenog), signalna lampica koja signalizira napon (u 24-voltnim sistemima za pokretanje) i signalna lampica koja signalizira nivo goriva u rezervoaru (ako je gorivo u rezervoaru na nivou rezerve) Okrenite klju u poloaj II (startovanje). Tada e se u signalnim lampicama ukljuiti signalna lampica za startovanje motora (4). Nakon startovanja motora i iskljuivanja havarijske signalizacije iskljuuju se kontrolne lampice a iskljuuje se i kombinovani ureaj. Panja! Ako se motor za start ne ukljui i signalna lampica (4) ne treperi velikom frekvencijom (oko 1,5 Hz) to znai da ruica menjaa nije u poloaju neutralan ili da je dolo do prekida u strujnom kolu sistema za gaenje motora. Ako signalna lampica treperi velikom frekvencijom oko 3 Hz, dolo je do kvara u strujnom kolu generatora (W ili ~) b. Startovanje motora na temperaturi ispod 5
Startovanje motora na niskim temperaturama pomau grejai za paljenje. 5. a. Elektrine eme ema ukljuivanja autonomnih meraa 71a. Pokaziva pritiska ulja 71b. Pokaziva pritiska u pneumaticima 71c. Pokaziva napona 71d. Pokaziva nivoa goriva 71e. Pokaziva tenosti u hladnjaku
14
Belarus 1221.3
b.
Ukljuivanje pokazivaa goriva u rezervnom rezervoaru 57a. Dava signala zadnjeg rezervoara 57b. Dava signala rezervnog rezervoara
c.
Ukljuivanje grejaa 90 Watnim elektromotorom 24a. Elektromotor 90 W 85. Promenjivi otpor (11.3729)
3.2 Kratak pregled rada kombinovanog elektronskog meraa broja obrtaja i brzinomera (u daljem tekstu kombinovani ureaj) Povratak na sadraj
1. Konstrukcija kombinovanog ureaja (slika 4a) 1.1 Pokaziva broja obrtaja motora 1.2 Pokaziva broja obrtaja prikljunog vratila- izvedena u obliku posebnih svetlosnih dioda. 1.3 Pokaziva brzine (km/h) - mera ukupnog broja radnih sati displej Slika 4a. Slika 4b. 1.4 Ukljuivanje kombinovanog ureaja se izvodi na zadnjem delu komandne table sa 9 polnim prikljukom kroz razvodnu kutiju (tabela 1. slika. 3) Tabela 1. polovi raspored 1. Za sklopku - 2. Za izvor 12 Voltnog napona + 3. Za izlaz na komandnu tablu-izbor parametara 4. Za izlaz na komandnu tablu- vrednosti parametara 5. Za izlaz na komandnu tablu- radni poloaj 6. Detektor brzine- levi toak 7. Detektor brzine-desni toak 8. Generator faze namotaja W 9. Za osvetljenje kombinovanog ureaja
15
Slika 3.
Belarus 1221.3
2. Kombinovani ureaj se moe prikljuiti na bilo koji tip traktora. Podeavanje treba obaviti na komandnoj tabli (slika 4b). Vidi raspored polova u tabeli 2 odnosno na slici. 4b. Redosled podeavanja se moe nai u sledeem poglavlju. Panja! Proizvoa je podesio kombinovani ureaj za Va tip traktora. Ponovno podeavanje treba obaviti samo prilikom zamene naplataka tokova (felni). Bez potrebe ne podeavajte kombinovani ureaj! 2. tabela Polovi 1. 2. 3. 4. 5. Slika 4d. Redosled Za ulaz kombinovanog ureaja vrednosti parametara Za ulaz kombinovanog ureaja - nain rada Za ulaz kombinovanog ureaja - izbor parametara Za kuite
3. Rad kombinovanog ureaja, mogui kvarovi i njihova popravka 3.1 Ukljuiti napajanje komandne table. Ukljuite osvetljenje na ureajima i proverite da li oni rade. Ako nema osvetljenja proverite napon na rednom prekidau broj 2, proverite da li su osigurai ispravni. Za zamenu osiguraa koristite tipaljku koja se nalazi u kompletu rezervnih delova traktora. 3.2 Pokaziva broja obrtaja motora i prikljunog vratila poinje da radi kada dobije signal od generatora faze namotaja (W-redni prekida) 3.3 Faktori koji utiu na broj obrtaja motora i kvarovi koji pri tome nastaju mogu biti sledei: 3.3.1 Trzanje i poskakivanje pokazivaa na skali signalizira da nisu dobro podeeni polovi.na Wrednom prekidau 3.3.2 Trzanje pokazivaa i signaliziranje suvie malog broja obrtaja se javlja prilikom prejakog dodavanja gasa ili ukljuivanjem potroaa (gde signalizira da nije odgovarajua zategnutost remena generatora). 3.3.3 Pokaziva normalno radi, ali su vrednosti broja obrtaja suvie niske ili suvie visoke, proverite da li je tip motora programiran po propisu i prema dole datom redosledu. Napomena! Na rad pokazivaa broja obrtaja motora i prikljunog vratila ne utie detektor brzine. 3.4 Pokaziva brzine poinje da radi i na displeju se pojavljuje vrednost tek kada traktor pone da radi i kada stigne signal sa oba detektora brzine. Detektori brzine su smeteni na vratilu (poluosovinama) zadnjeg pogonskog mosta (i na levoj i na desnoj strani). 3.5 Na signalizaciju brzine kretanja mogu uticati sledei faktori: 3.5.1 Ako se u toku vonje ne signalizira brzina, to znai da nedostaje signal sa oba detektora. 3.5.2 Signaliziranje brzine izmeu 2-7 km znai da nedostaje signal sa jednog od detektora. U toj situaciji treba proveriti prstenove koji se nalaze uz detektore. 3.5.3 Detektori kombinovanog ureaja proizvedenog posle oktobra 2000 godine (godina proizvodnje je istaknut na zadnjem delu ureaja) raspolau funkcijom za dijagnostiku brzine i to: - ako se na skali brzinomera pojavi 7 km i ako se posle 12 sekundi na desnoj strani skale pojavi 0 , znai da (u odnosu na pravac kretanja) sa desnog detektora nema signala.
16
Belarus 1221.3
-ako se sa leve strane skale pojavi 0, u tom sluaju nema signala na senzoru sa leve strane. 3.5.4 Ako nije pravilno podeen zazor (razmak) izmeu detektora i ozubljenja koje je privreno na vratilo (poluosovinu). Zazor treba podesiti kako je prikazano na slici 4.e.
Slika 4.e.
3.5.5 Pri prevelikoj odnosno premaloj vrednosti brzine treba se uveriti da li su vrednosti parametara pravilno podeene: - Rk zavisi od prenika felne - Z- broj zubaca na zupaniku na mestu gde se nalaze detektori Vidi redosled programiranja kombinovanog ureaja Napomena! Generator faze namotaja ne utie na rad pokazivaa brzine. Redosled rada kombinovanog ureaja i redosled njegovog podeavanja 1. Ukljuivanje napajanja Pri ukljuivanju izvora napajanja ukljuuje se i kombinovani ureaj i omoguuje se startovanje motora. 2. Motor ugaen Ako je motor ugaen, onda se na displeju pojavljuju vrednosti vremena rada motora. Nedostaju vrednosti brzine motora; broja obrtaja vratila i broja obrtaja prikljunog vratila. Tada je kombinovani ureaj u pogonu i imamo kontrolu napona (podeavanje je zapoeto sa komandne table). 3. Motor ukljuen Na displeju se prikazuje broj obrtaja motora i broj obrtaja prikljunog vratila. U gornjem redu displeja (i pored nedostatka signala detektora brzine) se pojavljuju trenutne vrednosti rada motora. Podaci o radu motora /informacije se menjaju na svakih sat vremena. 4. Podeavanje parametara se obavlja bez podataka detektora brzine, odnosno po zaustavljanju traktora. Podeavanje parametara se izvodi uzpomo dve tipke (slika 4b) 4.1 Prekidaem (tasterom) treba ukljuiti podeavanje ili rad ili staviti u eljenu poziciju. 4.2 Ukljuivanjem prekidaa parametar izvodi se podeavanje nekog od dole navedenih parametara. 4.3 Ukljuivanjem prekidaa vrednost odvija se podeavanje neke od dole navedenih vrednosti. 5. Ukljuivanjem prekidaa podeavanje, a prekidae parametar i vrednost pritiskom mogu se videti i podesiti sve vrednosti na displeju. Parametri se mogu odabrati sledeim redosledom (ciklino): - 1. Parametar: Z, broj zubaca 23:69 (23- kod tipa MTZ-1221/1021/1522) (69- kod tipa MTZ- 800/900/952/822/923) -2. Parametar: Rk (mm),-400,405, 410, 415.... do 950 mm, (u koracima od 5mm) -3. Parametar: tip motora 242, 243, 244, 245, 260, 245.5, 6068 (John Deer) 6. Nakon zavretka podeavanja prebacite prekida u poloaj rad, i svi podeeni parametri e biti sauvani.
17
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
3.3 Osigurai
1. signal koenja (15A) 2. svetla u kabini i radna svetla (15 A) 3. signalizacija havarije (15 A) 4. brisa stakla i pera stakla (15 A) 5. zvuni signal (7.5A) 6. dugo svetlo (8 A) 7. leva gabaritna svetla (7.5A) 8. desna gabaritna svetla i osvetljenje komandne table (15 A) 9. kratka svetla levog prednjeg fara (7.5 A) 10. kratka svetla desnog prednjeg fara (7.5A) 11. instrumenti i signalna lampica parkirne konice (7.5 A) Slika 5. Blok osiguraa 12. relej-pokaziva skretanja (7.5 A) 14., 15 rezervni 16. Elektromotor sistema za ventilaciju i grejanje (20 A) 13. dava punjenja akumulatora (25 A)
3.4 Mogunosti za spajanje elektroopreme
Povratak na sadraj
Sedmopolna utinica je predviena za ukljuivanje potroaa prikljunog vozila, prikljunih poljoprivrednih maina ili orua, i nalazi se na zadnjem delu traktora privrena na nosa utinice. Na prikljuku se nalaze sledei izlazi: 1. levi pokaziva skretanja 2. zvuni signal 3. masa 4. desni pokaziva pravca 5. desno gabaritno svetlo 6. stop-signal 7. levo gabaritno svetlo
Slika 6.
3.4.1 Dvopolna utinica Dvopolna utinica obezbeuje napon od 12 Volti direktno sa akumulatora. U nju se moe ukljuiti na primer mobilna lampa. Nalazi se sa leve strane iza sedita rukovaoca na zadnjem zidu kabine. slika 7. Slika 7.
3.5 Upravljanje menjaem
Povratak na sadraj
Upravljanje menjaem obavlja se dvema ruicama: 1. ruicom dijapazona 2. ruicom stepena prenosa Stepen prenosa i ruica dijapazona se ukljuuju u skladu sa kinematskom emom I i II Panja! Da biste obezbedili prebacivanje stepena prenosa bez trzanja postupite prema emi, ruicu stepena prenosa drite u ovom poloaju dok se ne ostvari puna brzina.
18
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
3.6 Upravljanje blokadom diferencijala zadnjeg mosta

Slika 9. Upravljanje blokadom diferencijala zadnjeg mosta obavlja se preko prekidaa koji se nalazi sa desne strane instrument table (4). Tropoloajni prekida obezbeuje sledee mogunosti ukljuivanja: - automatska blokada diferencijala - blokada diferencijala iskljuena- srednji poloaj (fiksni poloaj) - blokada diferencijala prinudno ukljuena-pritiskom na donji deo prekidaa (nije fiksni poloaj). Otputanjem donjeg dela prekidaa, prekida se automatski vraa u srednji poloaj blokada diferencijalaiskljuena, odnosno vraa se u osnovni poloaj. Ukljuenje blokade diferencijala signalizira lampica (3), koja se i gasi iskljuivanjem blokade diferencijala i stavljanjem u automatski poloaj kao i kada je ona u srednjem poloaju. Vano! Prinudnu blokadu diferencijala ukljuite samo na kratko za prelazak preko prepreka na putu i u poljskim i transportnim radovima.
Upozorenje! Ne koristite blokadu diferencijala pri brzinama kretanja traktora preko 10 km/h, a ni prilikom skretanja. U suprotnom moe biti oteano upravljanje traktorom.
3.7 Upravljanje mehanizmom za fiksiranje podiznog ureaja
Povratak na sadraj
Ruica (2) ima dva poloaja. (slika 9) - Podizni mehanizam je blokiran (fiksiran) - krajnji levi poloaj; - Podizni mehanizam nije blokiran - krajnji desni poloaj. Da bi blokirali radno orue (i rasteretili hidrauliku traktora) podignite ga u gornji poloaj, postavite ruicu za upravljanje regulatorom, u poloaj podizanje, okrenite ruicu desno i otpustite ruicu za regulaciju sile. Da bi izvrili deblokadu podiznog ureaja podignite rdano orue i okrenite ruicu ulevo.
3.8 Upravljanje prednjim pogonskim mostom

Ruica za upravljanje prednjim pogonskim mostom (2) (slika 10) smetena je sa desne strane komandnog zida. Ruica ima tri fiksna poloaja. -prednji pogonski most ukljuen-ukljuuje se automatskipritiskom na gornji deo ruice. -prednji pogonski most iskljuen- ruica u srednjem poloaju -prinudno ukljuivanje blokade diferencijala- krajnji donji poloaj Ukljuivanjem prednjeg pogonskog mosta pali se kontrolna lampica (1). Lampica se iskljuuje, ako ruicu (2) prebacite u srednji poloaj, to jest u sluaju automatskog iskljuivanja u toku rada. Slika 10.
Povratak na sadraj
19
Belarus 1221.3
Panja! 1. Prilikom kretanja na tvrdoj podlozi, obavezno iskljuite prednji pogonski most da biste izbegli oteenje prednjeg pogona (ruica 2, u srednjem poloaju). 2. Prinudno ukljueni prednji pogonski most koristite samo na kratko radi prelaska preko prepreke ili kretanja unazad.
3.9 Upravljanje mehanizmom za fiksiranje podiznog ureaja

Ruica (1) slika 11 ima dva poloaja: 1. Podizni mehanizam nije blokiran-krajnji desni poloaj 2. Podizni mehanizam je blokiran- krajnji levi poloaj Da biste fiksirali podizni mehanizam podignite radno orue u krajnji gornji poloaj, ruicu za regulisanje sile stavite u poloaj podizanje, a zatim (1) je okrenite na desnu stranu. Za deblokiranje podiznog mehanizma podignite radno orue i ruicu okrenite na levu stranu. Slika 11.
Povratak na sadraj
3.10 Upravljanje zadnjim prikljunim vratilom

Ruica (1) slika 12 ima dva poloaja: 1. Prikljuno vratilo ukljueno- krajnji gornji poloaj 2. Prikljuno vratilo iskljueno- krajnji donji poloaj Slika 12.
Povratak na sadraj
3.11 Izbor broja obrtaja zadnjeg prikljunog vratila (ZPV) i njegovo ukljuivanje Povratak na sadraj
Ruica (2) (slika 12) ima tri poloaja: 1. Ukljuen nezavisni ZPV- krajnji desni poloaj. 2. Ukljuen zavisni ZPV (broj obrtaja zavisi od preenog puta)-levi desni poloaj 3. Iskljuen pogon ZPV srednji poloaj Slika 12. Vano! Sinhroni pogon zadnjeg prikljunog vratila ukljuujte samo pri maloj brzini, i ako je minimalan broj obrtaja motora praznog hoda glavnog vratila! U suprotnom moe doi do oteenja. Ukljuivanje pogona za sinhronizovanje prikljunog vratila i brzine kretanja postie se na sledei nain: -startujte motor -pritisnite do kraja pedalu spojnice kvaila i izaberite (ukljuite) I ili II stepen prenosa; -polako poputajte pedalu spojnice kvaila i pomerajte polugu za ukljuivanje (2) u krajnji levi poloaj.
20
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
3.12 Promena broja obrtaja zadnjeg prikljunog vratila (ZPV)

Ruica za ukljuivanje (1) (sl. 13) nezavisnog pogona ima dva poloaja: -I 540 obrtaja/min do kraja u suprotnom smeru kazaljke na satu: -II- 1000 obrtaja/min do kraja u smeru kazaljke na satu. Za postizanje potrebnog broja obrtaja prikljunog vratila popustite zavrtanj (2), okrenite ruicu (1) u potrebnom smeru, a zatim zategnite zavrtanj (2). Slika 13.
3.13 Ruica regulatora sile/pozicije hidraulinog sistema
Povratak na sadraj
Regulisanje sile/pozicije hidraulinog sistema se obavlja ruicom oznaenom na slici i to u zavisnosti od odabranog poloaja rada. Slika 14. Ruica ima sledee dole navedene poloaje: -N- neutralan, fiksiran poloaj -podizanje- krajnji zadnji poloaj koji nije fiksiran U ovom poloaju treba drati ruicu dok se orue ne podigne na odgovarajuu visinu. Nakon otputanja ruice ona se vraa u poloaj neutralan -automatska kontrola (zona regulacije). Izmeu poloaja podizanje i sputanje. Poetak sputanja orua odgovara poetku zone regulisanja (minimalna dubina obrade zemljita). Kraj zone regulisanja odgovara maksimalnoj dubini obrade zemljita. -Sputanje- boni krajnji poloaj, nije fiksiran. Treba pridravati ruicu u ovom poloaju dok radno orue ne postigne eljenu dubinu. Posle putanja ruica se automatski vraa u poloaj neutralan
3.14 Ruica za ukljuivanje regulacije sile i pozicije (1)
Povratak na sadraj
Da biste imali pristup do ruice skinite poklopac koji se nalazi ispod sedita rukovaoca. Regulator za ukljuivanje regulacije sile ima dva poloaja: I-iskljueno II-ukljueno Slika 15.
3.15 Regulator brzine korekcije (2)

Da biste sporije podizali radno orue okrenite toak za regulaciju u smeru kazaljke na satu, dok ne prestane kuckanje, (gledano na toki za regulaciju sa leve strane traktora). Napomena! Ako se jedna ruica hidraulinog mehanizma za podizanje (vidi dole) zaglavi u poloaju podizanje ili sputanje, onda se prekida rad regulatora za ukljuivanje regulatora sile u poloaju zona regulacije, podizanje i sputanje
21
Belarus 1221.3
3.16 Ruica za ukljuivanje regulacije pozicije, sile i kombinovanog naina regulacije. Povratak na sadraj
I - Regulacija pozicije Okrenite ruicu tako da se znak koji se nalazi na njoj podudara sa znakom na poklopcu upravljaa. Slika 16. III - Regulacija sile Okrenitie ruku tako da se znak III poklopi sa znakom na poklopcu upravljaa. Zona izmeu znakova I i III je zona kombinovane regulacije U toj meuzoni dolazi do automatskog meanja signala davaa regulacije sile i pozicije. Vano! Pre nego to ukljuite ruicu na potrebnu poziciju podignite podizni mehanizam u krajnji gornji poloaj.
3.17 Upravljanje pumpom hidraulinog sistema
Povratak na sadraj
Upravljanje se odvija preko ruice koja je oznaena strelicom (slika 17) koja ima dva poloaja i to: - pumpa ukljuena- gornji poloaj Slika 17. - pumpa iskljuena- donji poloaj Vano! Ukljuujte pumpu samo pri minimalnom broju obrtaja praznog hoda motora. Iskljuite pumpu pri startovanju motora kada je hladno ili pri tehnikom odravanju.
3.18 Upravljanje uljnom pumpom menjaa
Povratak na sadraj
Ruica za upravljanje (1) uljnom pumpom ima dva dva fiksirana poloaja: I - Pogon pumpe od motora (normalan radni poloaj) - ruica (1) je okrenuta u smeru suprotnom od kazaljke sata (ako posmatramo menja sa leve strane traktora), u odnosu na osu (3), do kraja donjeg oboda ljeba, ruica (1) se fiksira zavrtnjem (2) II - Pogon pumpe od zadnjih tokova ruica (1) treba da se okrene u smeru kazaljke sata do kraja gornjeg oboda ljeba, ruica (1) se i u ovom poloaju fiksira zavrtnjem. (2) Slika 18. Napomena! Poloaj II koristite samo u sluaju ako prelazite krai put ili ako je neophodno lepanje traktora!
3.19 Upravljanje razvodnikom hidraulikog sistema

Sve tri ruice (slika 19) kojima se upravlja radnim cilindrima imaju etiri poloaja i to: 1. neutralan - donji, srednji, fiksirani poloaj 2. podizanje donji nefiksiran poloaj. Nakon otputanja ruica se vraa u poloaj neutralan 3. prinudno sputanje gornji srednji nefiksiran poloaj izmeu pozicija plivajui i neutralan. Posle otputanja, ruica se automatski vraa u poloaj neutralan. 4. plivajui - gornji nefiksiran poloaj Slika 19.
22
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
3.20 Podeavanje poloaja volana
Promena poloaja volana u odnosu na visinu se obavlja na sledei nain: - skinite poklopac (2); - okrenite leptir navrtku (1) za 3-5 okretaja; Slika 20. - premestite volan u eljeni poloaj; - zategnite rukom leptir navrtku (1) i vratite na mesto poklopac (2) Napomena! Dijapazon regulisanja volana po visini je 100 mm. Nosa volana moe imati nagib u razliitim poloajima od 25 do 40 sa intervalima od 5. Za promenu nagiba nosaa volana povucite ka sebi dugme (3).
3.21 Sedite vozaa
Povratak na sadraj
Hod sedita je 100 mm, ima mehaniki nosa koji se sastoji od pneumatskog amortizera i zatitne gumene presvlake. Naslon za ruku je ergonomski oblikovan i moe se podii. Sedite se moe podeavati na sledee naine: - moe se pomerati napred i nazad u dijapazonu od 150 mm, i to po 15mm. - regulacija ugla nagiba za lea je 12.5 napred i 5 nazad, sa po 2.5. - regulacija prema masi rukovaoca izmeu 50 i 130 kg. se odvija bez stepenovanja. Ruice za podeavanje: 1 - regulator mase 3 - napred-nazad 2 -indikator mase 4 - ugao nagiba naslona za lea Sedite se moe regulisati po visini u opsegu od 60 mm u tri poloaja. U sluaju potrebe podignite sedite. Zvuk indikatora nam signalizira novi poloaj sedita. Sedite koje se nalazi u gornjem poloaju se vraa u donji poloaj podizanjem. Slika 21 Pre poetka rada treba podesiti sedite rukovaoca u najudobniji poloaj. Napomena! Ne istite presvlaku sedita rastvaraima. Koristite samo toplu vodu sa malom koliinom sredstva za pranje.
3.22 Grejanje kabine
Povratak na sadraj
Slika 22. Traktor moe biti opremljen jednim od dva tipa grejaa kabine: 1. Greja se nalazi ispod nosaa volana. Da bi otvorili greja i dali mogunost da topla rashladna tenost dospe u radijatore, povucite dugme grejaa ka sebi, a ako elite da zatvorite greja postupite obrnuto odnosno odgurnite od sebe dugme. 2. Ako na traktoru nije predvieno dugme grejaa, onda skinite navlaku sa leve strane kuita motora da biste doli do grejaa. Okrenite ruicu grejaa u bilo kom smeru 90 za zatvaranje ili otvaranje grejaa. Posle otvaranja grejaa (1) ukljuite ventilator uz pomo prekidaa (3) i podesite protok vazduha u eljenom pravcu pomou zasuna za regulaciju. Otvaranjem ili zatvaranjem recirkulacionih zasuna (2) moe se upravljati koliinom sveeg vazduha koji ulazi u kabinu.
23
Belarus 1221.3
Napomena! Da bi se kabina brzo zagrejala otvorite potpuno recirkulacione zasune i ukljuite najveu brzinu ventilatora grejaa prekidaem (3)
3.23 Pogon kompresora
Povratak na sadraj
Ruica (slika 23) za upravljanje kompresorom ima dva poloaja: 1. ukljuen- ruica je okrenuta za 180 i strelica pokazuje (u odnosu na pravac kretanja) smer unazad. 2. iskljuen- ruica (1) se okree 180,a strelica na ruici obre se napred u pravcu kretanja traktora . Slika 23.
4. Ostale jedinice na traktoru i njihovo korienje

4.1 Motor i njegova konstrukcija
Glavne tehnike karakteristke motora D-260.2 S2 Proizvoa Fabrika motora Minsk 6-cilindrini, redni, sa Tip turbo punjaem Taktnost 4 takta Sistem za ubrizgavanje Direktno ubrizgavanje goriva Stepen kompresije 17:1 (proraunski) Prenik cilindra 110 mm Hod klipa 125 mm Zapremina cilindra 7,12 litara Redosled rada 1-5-3-6-4-2 Dotok vazduha preko turbokompresora Sistem za hlaenje vodom Nominalni broj obrtaja 2100 o/min Motor se startuje putem elektropokreta. Osnovni elementi motora su (slika 24. i 25.): -sistem za napajanje gorivom i vazduhom -sistem za podmazivanje Cilindarski blok (20), (slika 24) Cilindarski blok je monoblok i izraen je od livenog gvoa. U cilindarske otvore su smeteni 6 komada hizni koje su izlivene od specijalnog materijala. Hizne se privruju odnosno centriraju pomou gornjeg oboda i dve donje gumene karike. Sa donje strane cilindarski blok titi korito za ulje (1) koje je izliveno od aluminijuma. Cilindarska glava je iz dva dela (18) (3-3 cilindra) i izraena je od livenog gvoa. Ventili ugraeni u cilindarskoj glavi su takoe liveni od materijala otpornog na visoke temperature i habanje. U cilindarskoj glavi se nalaze i brizgaljke (14), (slika 25) 3 kom. po glavi. Izmeu cilindarske glave i cilindarskog bloka se nalazi zaptiva glave (19). Na zaptivau cilindarske glave su otvori za aure, za ulje za podmazivanje koji su presvueni metalnom prevlakom.
24
Povratak na sadraj
Maksimalni broj obrtaja Minimalni broj obrtaja Nominalna snaga Maksimalni obrtni momenat Specifina potronja goriva Zazor izmeu usisnih ventila i klackalice Zazor izmeu izduvnih ventila i klackalice Ugao predubrizgavanja Pritisak ubrizgavanja
2270 o/min 800 o/min 96,9 kW (132 KS) 559 Nm pri 1500 o/min 249 g/kWh 0,15-0,30 mm 0,35-0,50 mm 6,0 0,5 23,5+ 1,2 MPa
-sistem za hlaenje -sistem za pokretanje -elektronski sistem
Belarus 1221.3
Osnovni elementi klipnog mehanizam Delovi klipnog mehanizma su: kolenasto vratilo (25), klipnjaa, leajevi kolenastog vratila, zamajac (22), klip sa klipnim prstenovima (14), zeger osigura. Kolenasto vratilo je izraeno od elika, konstrukcija ima sedam oslonaca sa protivtegovima. U leaju klipnjae se nalazi kanal za centrifugalno podmazivanje koji je zatvoren zavrtnjem.Na prednjem delu kolenastog vratila se nalazi ozubljenje koje je spregnuto sa zupanikom pumpe za podmazivanje, vodene pumpe, generator i u sluaju da je ugraen sa klima ureajem, i svi dobijaju pogon od remenice.Da bi se ublaila oscilovanja kolenastog vratila ugraena je remenica i regulator pritiska tenosti (3) (slika 24). Klip je izliven od aluminijuma. Na elu klipa je prostor za sagorevanje.Na gornjem delu klipa su dva kompresiona, a na donjem delu dva uljna prstena. Gornji kompresioni prsten je trapezastog poprenog preseka, sa ugraenim ulokom. Zegerov prsten je obloen hrom niklom, krunog je poprenog preseka i onemoguava bono pomeranje osovinice klipa. Klipnjaa je izraena od elika. U maloj pesnici klipnjae utisnuta je aura. U svrhu podmazivanja zegerovog prstena u maloj pesnici klipnjae i prstenu osiguraa nalazi se kanal za podmazivanje. Velika pesnica ini donji deo klipnjae, u kojoj se nalazi leaj, sastoji se od dva dela koja se meusobno uklapaju i spojena su vijcima. Na klipnjai je oznaka grupe, i ista oznaka mora da se nae na svim klipnjaama u motoru.Leini umeci velike pesnice su aure koje su presvuene tankozidnim bimetalom. Leini umeci se izrauju u dve dimenzije u zavisnosti od nazivne mere kolenastog vratila. Zamajac je izraen od livenog gvoa, na njegov eoni obod je vijanom vezom privren zupasti venac koji se uparuje sa zupanikom elektropokretaa. Uzduni presek motora 1. korito za ulje 2. uljna pumpa 3. regulator pritiska tenosti 4. remenica kolenastog vratila 5. remenik ventilatora 6. poklopac pogonskog zupanika 7. zateza 8. remenica generatora 9. ventilator 10. vodena pumpa 11. kuite termostata 12. osovinica klipa 13. klipnjaa 14. klip 15. hizna 16. poklopac 17. poklopac kuita ventila 18. glava cilindra 19. zaptiva glave cilindra 20. blok cilindara 21. zadnja ploa 22. zamajac 23. protivteg 24. filter za ulje 25. glava za hlaenje brizgaljke
Slika 24. Uzduni presek motora
25
Belarus 1221.3
Delovi bregastog vratila (slika 25): zupanici, bregasto vratilo, usisni i izduvni ventili, delovi koji obezbeuju pokretanje i zaustavljanje. Bregasto vratilo (1) ima etiri oslonca i dobija pogon sa kolenastog vratila preko zupanika. Podizai ventila (2) su izraeni od elika i oslonjeni su na bregove bregastog vratila. Nagib bregova bregastog vratila je takav da podizaima u toku rada daje obrtno kretanje.Gornji deo tela podizaa ventila (5) izraen je od eline ipke. Klackalice ventila (7) su izraene od elika i obru se oko osovine klackalice ventila. Klackalica ventila ima est otvora koji slue za podmazivanje. Opruge spreavaju pomeranje klackalice na osovini klackalice ventila. Usisni i izduvni ventili (4) su izraeni od termostabilnog elika i kreu se u voicama koje su utisnute u glavu ventila. Svaki ventil je opskrbljen sa dve opruge spoljnom (12) i unutranjom (11), koje se fiksiraju preko tanjira (9) i ventila (10). Telo ventila je tako izraeno da spreava prodor ulja za podmazivanje u prostor za sagorevanje. Popreni presek motora 1. bregasto vratilo 2. podiza ventila 3. voica ventila 4. ventil 5. gornji deo tela podizaa ventila 6. turbokompresor 7. klackalica ventila 8. osovinica klackalice ventila 9. tanjiri ventila 10. ventili 11. unutranja opruga 12. spoljanja opruga 13. dra 14. dizna 15. pumpa za doziranje 16. runa pumpa za povlaenje goriva 17. oduka za isputanje vazduha na pumpi za gorivo 18. semering
Slika. 25. Popreni presek motora
4.2 Sistem za napajanje gorivom
Povratak na sadraj
Delovi sistema za napajanje gorivom: filter za vazduh, vazdune cevi, usisna i izduvna komora, turbokompresor, auspuh, rezervoar za gorivo, filter za grubo i fino preiavanje vazduha, pumpa za doziranje, brizgaljke, cevi niskog i visokog pritiska.
26
Belarus 1221.3
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
rezervoar za gorivo usisna cev filter za grubo preiavanje goriva cev za dovod goriva pumpa za doziranje oduka za isputanje vazduha iz pumpe za doziranje cev za dovod goriva rotacione pumpe prikljuna cev za povezivanje rotacione pumpe i filtera za fino preiavanje oduka za isputanje kondenzovane vode filter za fino preiavanje goriva cev za odvod goriva cev za dovod goriva visokog pritiska pneumatski korektor cev za usisavanje vazduha koja se nalazi iza turbokompresora a spojena sa pneumatskim korektorom komora za usisavanje cev za odvod vika goriva cev za vraanje goriva prelivna cev brizgaljka
Slika 26. Sistem za napajanje gorivom
20. glava cilindra 21. cevi ureaja za signaliziranje zaprljanosti filtera za vazduh 22. turbokompresor 23. filter za vazduh 24. auspuh 25. filter za grubo preiavanje 26. (monociklon) 27. oduka za isputanje vazduha
4.2.1 Filter za vazduh
Povratak na sadraj
Filter za vazduh je suvi tip sadri uloak za filter izraen od specijalnog kartona koji se moe zameniti kao i pokazivae zaprljanosti. Filter za vazduh raspolae sa etiri stepena ienja. Prvi je predfiltriranje (monociklon). Drugi je poliuretanski penasti predfilter, trei i etvrti su suvi filteri za vazduh koji se sastoje od glavnog (6) i kontrolnog (5) uloka za filter. Slika 27. leptirasta navrtka 5. kontrolni uloak filtera podloka 6. uloak filtera tacnica 7. poliuretanski penasti predfilter kuite Senzor zaprljanosti filtera za vazduh signalizira zaprljanost preko kontrolne lampice koja se nalazi u kabini na komandnoj tabli. Elektronski signal se ukljuuje ukoliko razreenost vazduha u vazdunoj komori dostigne pritisak od 450 50 mm vodenog stuba.
27
1. 2. 3. 4.
Belarus 1221.3
Mehaniko preiavanje goriva i odvajanje vode obavlja se preko filtera (3) za grubo preiavanje, (slika 26) u kome je uloak od mreaste tkanine. Talog koji se taloi u grubom filteru se isputa kroz otvor koji se oslobaa odukom.
4.2.2. Filter za fino preiavanje
Povratak na sadraj
U filteru za fino preiavanje kod motora tipa D-243 mogu se nai dva uloka za filtriranje. Svaki od ovih uloaka se smeta posebno u kuite filtera. Vek trajanja filtera za fino preiavanje je dug ako se uloak za filtriranje i gumeni zaptiva prema uputstvu zamenjuje u predvienom vremenskom intervalu i ako se koristi prema uputstvu. Slika 28. 1. ulazni kanal 2. odvodni kanal 3. oduka za isputanje vazduha 4. kuite filtera 5. zaptiva cevi 12. opruga 6. ulazni otvor 13. poklopac 7. dno 14. matica 8. zaptiva cevi 15. ,16 zaptiva 9. stezaljka 17. oduka 10. uloak za filtriranje 11. kanal za odvod goriva Za isputanje vazduha iz sistema za napajanje slui oduka za isputanje vazduha filtera za fino preiavanje (3). Ubrizgavanje goriva u cilindru obezbeuje brizgaljka sa pet proreza (19). Tip brizgaljke 171.1112010. Pritisak goriva na poetku ubrizgavanja je 22-22,8 Mpa, ugao prvog ubrizgavanja je 16 ispred gornje mrtve take. 4.2.3 Pumpa za doziranje
Povratak na sadraj
Pumpa za doziranje visokog pritiska (5) (slika 26) ima dve komore i uporedo sa vremenom doziranja goriva se i smanjuje koliina goriva (postoje redne ili sa est klipova), 363-40.02 (Jazda, Rusija) sa pneumatskim korektorom. Pumpa dobija pogon sa kolenastog vratila preko zupanika. Na vratilu pumpe za doziranje se nalazi ventil predubrizgavanja (slika 29) koji automatski u zavisnosti od broja obrtaja kolenastog vratila motora regulite ugao predubrizgavanja. Ventil za automatsko predubrizgavanje se sastoji od pogonskog (1) i gonjenog (2) prekidaa (na ijem obodu je ozubljenje) izmeu kojih se nalazi izvrni mehanizam (3), kao i elementi za obrtanje ventila za 4-5 u zavisnosti od broja obrtaja kolenastog vratila. Ventil za automatsko predubrizgavanje se podmazuje rasprivaem i za vreme njegovog veka trajanja nije potrebno nikakvo podeavanje.
28
Belarus 1221.3
1. 2. 3. 4. 5. 6.
pogonski prekida sa obodnim ozubljenjem kupasti ventili kolenasto vratilo gonjeni prekida sa obodnim ozubljenjem prsten prsten podupira
Prilikom podeavanja pumpe za doziranje za automatsko predubrizgavanje tanjiri koji pokree motor (6) (slika 30) treba smestiti u otvor zupanika pumpe za doziranje (7), okrenuti ga ka otvoru B (slika 30) nakon ega se stavlja i zatee podloga (4) i matica (5), pod pritiskom od 70-80 Nm. Slika 29. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. zavrtanj poklopac zavrtanj pumpe za doziranje podloga matica pogonski prekida sa obodnim ozubljenjem zupanik za pokretanje pumpe za doziranje Slika 30.
Pumpa za doziranje (15) (slika25) je povezana sa regulatorom modusa rada i sa rotacionom pumpom. Glavni delovi regulatora modusa rada - komora za doziranje goriva - obogaiva goriva za vreme starta motora 4.2.4 Rotaciona pumpa pneumatski korektor (komora) za spreavanje dima
Povratak na sadraj
Rotaciona pumpa je spojena sa kuitem pumpe za doziranje i dobija pogon putem tanjiria preko kolenastog vratila. (excentar). Za isputanje vazduha iz sistema za napajanje i isputanje vazduha iz pumpe za doziranje slui runi klipni ventil (16) (slika 25) i zavrtanj (17) (slika 25). Koliina ubrizganog goriva moe se regulisati pedalom za gas (24) (slika 1) ili ruicom za gas (36) (slika 2). 4.2.5 Turbokompresor
Povratak na sadraj
Turbokompresor obozbeuje napajanje cilindara motora vazduhom (slika 31). Turbokompresor koristi snagu izduvnih gasova, sastoji se od jednostepenog centrifugalnog kompresora (kompresor 6) i radijalne centripetalne turbine (1). Turbina je (1) niklovana i otporana na visoke temperature i povezan je sa motorom (pokretni deo). Kolo kompresora je izliveno od aluminijuma i privreno je za vratilo rotora specijalnom maticom (7). Princip rada turbokompresora je da se izduvni gasovi koji izlaze iz cilindra pod pritiskom kroz izduvnu komoru (granu) nau u gasnoj turbini. Gas pokree kolo turbine na ijem je drugom kraju kolo kompresora. Gasovi iz turbine se isputaju kroz odvodnu cev (auspuh). U nominalnom pogonu motora pritisak koji nastaje iza kompresora iznosi 0,5-0,8 kp/cm2 . Tip turbokompresora: 30706 (Turbo, eka) radijalna turbina je na istom vratilu sa centrifugalnim kompresorom.
29
Belarus 1221.3
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
vratilo kola turbine kuite turbine leaj uljna komora zaptivni prsten kolo kompresora specijalna matica aura
9. usisno grlo 10. tanjiri 11. kuite kompresora 12. prsten za podupiranje 13. privriva 14. meu kuite 15. aura Slika 31.
4.3 Sistem za podmazivanje
Povratak na sadraj
Sistem za podmazivanje motora je kombinovan, sa ugraenim termostatom u bloku motora. Podmazivanje delova se obavlja i pod pritiskom i rasprivanjem ulja. Delovi sistema za podmazivanje su: pumpa za ulje, filter za ulje sa papirnim ulokom, centrifugalni filter za ulje, hladnjak za ulje. Pritisak ulja: - pri minimalnom broju obrtaja glavnog vratila: 0,08 Mpa - pri nominalnom broju obrtaja glavnog vratila: 0,28-0,45 Mpa Zapremina sistema za podmazivanje je: 22 litara, od ega je 18 l u koritu ulja. Tipovi ulja koji se mogu koristiti: - 40 do +5 C (SAE 10 W / 20) + 5 do +50C (SAE-30) Sistem za podmazivanje motora je prikazan na slici 32. 4.3.1 Pumpa za ulje za podmazivanje
Povratak na sadraj
Uljna pumpa (za podmazivanje) (20) je pumpa sa jednostepenim zupanikom koga pokree kolenasto vratilo motora. U uljnoj pumpi se nalazi sigurnosni ventil koji se otvara pod pritiskom veim od 0,7-0,75 Mpa i proputa ulje. 4.3.2 Filter ulja za podmazivanje
Povratak na sadraj
Filter za preiavanje ulja (za podmazivanje) preiava celu koliinu ulja koja prolazi a u njemu je papirni uloak za filtriranje. U filteru za ulje se nalazi propusni ventil (1) koji se otvara ukoliko je filter zaprljan ili pri hladnom startu i tada proputa ulje u cevi za ulje kroz uloak filtera. Propusni ventil se ne moe podeavati. Osim propusnog ventila u filteru se nalazi jo jedan sigurnosni ventil (21) koji odrava pritisak ulja za podmazivanje na 0,28-045 Mpa. Ulje za podmazivanje koje filter preiava u toku rada motora se hladi u hladnjaku za ulje (3), ohlaeno ulje dolazi preko kanala u bloku motora do leaja kolenastog vratila i vratila ureaja za upravljanje kao i do glave rasprivaa koja hladi klip (15). Kroz poseban odvod ulje za podmazivanje dolazi do turbokompresora (7) i do kompresora vazduha (9). 1. propusni ventil 2. filter za ulje sa papirnim ulokom 3. hladnjak za ulje 4. uljna magistrala 5. dava signala za havariju 6. mera pritiska 7. turbokompresor 8. pumpa za doziranje 9. kompresor za vazduh 10. zupanik 11. klackalica ventila sa kanalom za ulje 12. bregasto vratilo 13. glavno vratilo 14. centrifugalni filter
30
15. klip 16. glava rasprivaa 17. korito za ulje 18. oduka 19. usisni otvor za ulje 20. uljna pumpa 21. sigurnosni ventil
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.4 Sistem za hlaenje
Slika 32. Sistem za hlaenje je zatvorenog tipa sa tenou pod prinudnom cirkulacijom. Delovi sistema za hlaenje motora su: kouljica za hlaenje, vodena pumpa, hladnjak, automatski ventilator, dva termostata, rezervoar za tenost, cevi za spajanje, oduka. Regulisanje temperature se odvija promenom koliine vazduha koja prolazi preko ventilatora kroz hladnjaka kao i uz pomo dva termostata. Temperaturu tenosti za hlaenje signalizira senzor temperature tenosti za hlaenje i kontrolna lampica iji senzor se nalazi na poklopcu termostata. Temperatura tenosti sistema za hlaenje motora pri normalnom radu motora je 80-97C. Hlaenje ulja za podmazivanje se odvija u hladnjaku za ulje preko termostata voda-ulje koji je ugraen u blok motora. Pritisak ulja za podmazivanje koji ulazi u hladnjak ulja meri senzor pritiska koji se nalazi na ulazu hladnjaka (za ulje) kao i senzor za havarijski pritisak. Pri normalnom radu motora temperatura ulja za podmazivanje je izmeu 80-120C. 4.4.1 Hladnjak
Povratak na sadraj
Delovi hladnjaka: hladnjak, poklopac hladnjaka koja obezbeuje pritisak od 0,045-0,5 Mpa, ventil podeen na pritisak od 0,001-0,08 Mpa. 4.4.2 Ventilator za hlaenje
Povratak na sadraj
Ventilator radi u dva reima rada i to: automatski i prinudni. Automatski pogon ventilatora u sluaju velikog unutranjeg trenja obezbeuje prekida vratila (12) (slika 33) i to na sledei nain: - Ako je temperatura tenosti za hlaenje ispod 80C, onda opruga (7) dri ventil (10) zatvorenim i gusta tenost prolazi u rezervoar. Klipnjaa (11) i tokii klipnjae (13) se okreu u zavisnosti od razmaka koji je izmeu njih, i pored iskljuenog klipa ventilatora. U ovom sluaju broj obrtaja ventilatora treba da bude ispod 1500 obrtaja minimalno. - Ako temperatura tenosti za hlaenje prelazi 100C, senzor za temperaturu na poluzi (17) i preko podizaa (9) i opruge (7) otvara ventil (10). Gusta viskozna tenost prolazi kroz otvor na tanjiriu klipnjae i ispunjava prostor izmeu klipnjae i tanjiria klipnjae, gde dolazi do dodirivanja tanjiria i ukljuivanja ventilatora. Panja! Ako je ukljuen kompresor za vazduh vazdune konice onda treba ukljuiti ventilator u prinudni pogon! Da bi se ventilator ukljuio u prinudni pogon (i ostao u njemu) treba izvriti sledee radnje: - maticu (4) zavrtnja (5) popustite za 4-5 obrtaja (oko 5mm) - zavrtite toak ventilatora tako da zavrtanj (5) moe da ue u otvor (3) tanjiria klipnjae (11). Ako je to potrebno pritisnite rukom zavrtanj tako da se fiksiraju klipnjaa i tanjirii klipnjae.
31
Belarus 1221.3
Slika 33. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. lopatice ventilatora poklopac tanjiria otvor za fiksiranje matica zavrtnja zavrtanj aura opruga kuite opruge podiza 10. ventil 11. tanjiri klipnjae 12. prekida vratila 13. tanjiri koji se pokree 14. klipnjaa 15. remenica vodene pumpe 16. vodena pumpa 17. poluga
4.5 Pokretanje motora i elektronskih ureaja

Povratak na sadraj
Od elektrinih ureaja na motor se montira generator snage 1000 W i napona 14 V, koji je petofazni elektrini ureaj, sa jednostranim elektromagnetnim pokretanjem, sa ugraenim upravljaem i sa integrisanim regulatorom napona. Pokretanje generatora se odvija preko rebrastog remena i remenica. Pokretanje motora se odvija pod naponom od 24 V, preko elektrinog pokretaa snage 5 kW. Upravljanje elektropokretaem se obavlja iz kabine preko elektromagnetnog releja i preko kope pokretaa. Da bi se olakao start motora i na niskim temperaturama u kabinu je ugraen ureaj koji pomae start motora na niskim temperaturama, aerosolni start. Ukljuivanjem ovog ureaja u kolektore se ubrizgava tenost koja izaziva blagi prasak (slika 34). Poloaj podupiraa kod skinutog rezervoara (bez cevi i brizgaljke). 1. podupira 2. rezervoar Slika 34. 3. elekrtomagnetno kuite
4.6 Kompresor vazdune konice
Povratak na sadraj
Snabdevanje vazduhom vazdune konice traktora obezbeuje jedno cilindrini kompresor sa klipom, i jednim stepenom rada. Kompresor se pokree preko pumpe za napajanje gorivom. Panja! Ako je kompresor ukljuen ventilator motora treba prebaciti na prinudni modul rada.
4.7 Spojnica (prekida snage vratila)
Povratak na sadraj
Delovi spojnice: prekida vratila, menja, pogon prednjeg toka, prednji most, zadnji most. Funkcija spojnice je da sa kolenastog vratila motora prenese obrtni moment na prednje i zadnje tokove. Prekida vratila (slika 35) gonjene lamele, je zatvorenog tipa, suvog, stalnog trenja, lamela koja potiskuje ima tangencijalni oslonac. Prenik lamele prekidaa vratila je 340 mm. 1. zamajac 2. odstojnik 3. lamela za zatezanje 4. 5. 6. 7. vratilo za pokretanje glava leaj vratilo 8. glava 9. amortizer 10. ruica za zatezanje 11. frikcioni uloak
32
12. ureaj za podizanje 13. oslona lamela 14. viljuka 15. podloka
Belarus 1221.3
16. matica za podeavanje 17. leaj za istiskivanje(druk leaj) 18. voica 19. dra 20. aura za povezivanje 21. viljuka 22. upravljako vratilo 23. oprugasta lamela 24. 24a opruga 25. vatrostalno punjenje 26. gonjena lamela Delovi za pokretanje spojnice su: zamajac (1), lamela za zatezanje (3), odstojnik (2) na ijem obodu se nalaze tri ispupenja. Delovi spojnice koji se pokreu su: gonjene lamele (26) privrene na dva vratila (7) sa amortizerima za ublaavanje vibracija (9). Devet opruga (24) obezbeuju prenos obrtnog momenta putem frikcionih lamela sa motora na tokove. Odstojnik sa ureajem za podizanje obezbeuje automatsko podeavanje leaja za istiskivanje (17) tokom eksploatacije. 4.7.1 Nain rada spojnice
Povratak na sadraj
Stavljanje u pogon spojnice se obavlja pritiskom na pedalu (1), preko ruica 1,8,5, preko voice (18) i preko leaja za istiskivanje (17, slika 35). 1. pedala 2. zavrtanj servo podeavanja 3. dra 4. zavrtanj za privrivanje 5. ruica 6. aura 7. viljuka Slika 36. 8. poluga 9. ruica 10. servo opruga Spojnica se ukljuuje, ako pustimo pedalu (1) da deluje na opruge 24.24a (slika 35). Servo-opruga (10) omoguava laki rad pedale, i pedala konstantno pritiska ruicu (9) za pod kabine u ukljuenom poloaju spojnice. 4.7.2 Kuite spojnice
Povratak na sadraj
U kuite spojnice je ugraen pogon prikljunog vratila, hidraulini ureaj za podizanje, pogon uljne pumpe menjaa.
4.8 Menja
Povratak na sadraj
Menja (slike 37 i 39) je mehaniki sinhroni sa 16/8 stepeni prenosa, (16 stepeni prenosa napred i 8 stepeni nazad). Menja obezbeuje pogon prednjeg mosta i pogon prikljunog vratila srazmerno preenom putu.
33
Belarus 1221.3
Tabela: Brzina kretanja traktora (km/h) nominalni broj obrtaja kolenastog vratila. (dimenzije pneumatika:16,9R38)
Delovi menjaa: kuite menjaa, spojnica, vratilo za pogon unazad, vratilo za pune brzine, zupanici, i druga vratila sa zupanicima, pogonski ureaj, hidraulini sistem menjaa. Slika 37. 1. ulazno vratilo 2, 20, 30 aura 3. sinhroni prekida 4. viljuka 5, 7 voica 6. kuite viljuke 8. kuglica 9. opruga 10,17 leaj 11,14,15,22,23,28,29,31, 32,34,35,36,37 zupanici 12. prekida vratila 13, 25, 33 prekida zupanika 16, 21 podesiva podloka 18. izlazno vratilo 19. matica 24. vratilo jedinice zupanika 26. vratilo prenosa punih brzina 38. meuvratilo Pogonski sistem se sastoji od ulaznog vratila oslonjenih na igliaste leajeve i zupanika (1). U ispupenjima vratila su smetene dve rebraste aure (2), na koje su privreni kupasti inercioni sinhronizatori.Na meuvratilo (38) su privreni zupanici (34, 35,36, 37). Na vratilo punih brzina i pogona za kretanje unazad (26) privreni su zupanici menjaa I i II (28) i zupanici za kretanje unazad (27). Na orebrenu auru (30) je privren zupanik punih brzina (31), a gonjeni zupanik (32) je smeten na bronzanoj auri na vratilu. Ako nema punih brzina (32) zupanik se privruje za vratilo uz pomo oljebljenog prstena koji se nalazi na auri (30). Na ispupenjima vratila (24) su privreni zupanici (22,27). Na zadnjem delu vratila se nalazi leite zupanika (23) za pokretanje prikljunog vratila.
34
Belarus 1221.3
Izlazno vratilo (18)- je smeteno u kuite menjaa na konusno valjastim leajevima (10 i 17). Zupanik za pogon prednjeg mosta (15) je privren na vratilo u ijoj glavi je igliasti leaj smeten na gonjeni zupanik (14). Izmeu zupanika (11 i 14), na ispupenju (18) je smetena spojnica (12). Delovi koji su privreni na vratilo (18) stegnuti su maticom (19). 4.8.1 Pogon menjaa
Povratak na sadraj
Pogon menjaa se sastoji od prenosnika brzine i ukljuivaa prenosa. 1. graninik 2. kuglica 3. opruga 4. ruica 5. poklopac 6,7 ruice 8. kuite 9. kugla 10. zvono 11. viljuka menjaa 12 viljuka za ukljuivanje prenosa brzine 13. opruga 14. poklopac 15, 16 vratilo 17. ruice 18. kulisa Slika 38. Prekida menjaa je ugraen u kuite viljuke (6) (slika 37) i u kuite (5) i (8) (slika 38). Regulisanje stepena prenosa se obavlja preko ruice viljuke menjaa (12), ruice (7), vratila (15) i ruice (4). U kuitu (6) (slika 37) mogu se nalaze voice (5) i (7), na koje je privrena viljuka (4). Da bi se spreilo ukljuivanje istovremeno dva stepena prenosa postoje izmeu voica (5) i (7) kuglice za spreavanje ukljuivanja. Neutralni poloaj viljuke (4) i fiksiranje u poloaju kada je ukljuen motor obezbeuju kuglice za fiksiranje (8). Ureaj za prenos brzine (slika 38) se sastoji od viljuke (11), ruice prekidaa menjaa, ruice (6), vratila (15) i ruice (17) koje se nalaze u kuitima (5) i (8) a delovi su smeteni u kuite menjaa. Zupaste prekidae (13, 25, 3) (slika 37) pomeraju viljuke (1, 4, 14) koje su fiksirane odgovarajuim voicama (2, 5, 15) (slika 39). Zupaste prekidae (13, 25, 33) (slika 37) fiksiraju kuglice (8, 11, 12), opruge za fiksiranje i zabravlja (slika 39). 1,4,14 viljuka 2,5,6,10,15 voice 3,13 zavrtanj 7. zavrtanj 9. aura 11. zabravlja 12. opruga 8. kuglica 16. filter 17. kuite pumpe Slika 39 Da bi se spreilo istovremeno ukljuivanje zupastih sklopki (prekidaa) (25, 33) (slika 37) u otvorima u kuitu menjaa se nalaze kuglice za razdvajanje (slika 39). 4.8.2 Ureaj za zaustavljanje starta motora
Povratak na sadraj
Da bi se izbeglo pokretanje motora pored ukljuenog stepena prenosa traktor je opremljen specijalnim ureajem za razdvajanje (slika 40). Ureaj za razdvajanje se sastoji od prekidaa na levoj strani menjaa (8), kuglice (6) i tiftova (7, 7a). Prilikom ukljuivanja stepena prenosa razdelnik prekida dodirne ploice i prekida se samopokretanje u meureleju (1) kao i strujno kolo glavnog releja. Podeavanje prekidanja se odvija preko podloke (9)
35
Belarus 1221.3
Panja! Pre nego to ukljuite motor, ruicu menjaa prebacite u neutralan poloaj! 1. automatski pokreta 2. generator Slika 40. 3. relej razdelnika 4. prekida automatskog pokretaa 5. relej automatskog pokretaa 6. kuglice ureaja za razdvajanje 7. aura 7.a zabravlja 8. prekida razdelnika 9. podesive podloke 10 voice prekidaa
4.9 Zadnji most
Povratak na sadraj
Zadnji most (slika 41) se sastoji od glavnog pogona, hidraulino upravljanog razdelnika diferencijala i bonog pogona koji se nalazi na zadnjem mostu i zadnjeg pogona koji se nalazi u kuitu poluvratila. Slika 41. 1,4,9,27 kuite leajeva 2. zupanik eonog pogona 3. levo bono kuite 5. aura zupanika prednje vue 6. torziona poluga 7. tift 8. poluga planetarnih zupanika 10. leva bona poluga eonog zupanika pokretaa 11. blokada diferencijala 12. obloga blokade diferencijala 13. zupanici prednjeg pogona 14. prsten za podupiranje zupanika poluosovine 15. zupanik poluosovine 24. prsten za podupiranje 16. poklopac diferencijala 25. zupanik prednjeg pogona 17. planetarni zupanici 26.vratilo desnog zupanika 18. krst diferencijala pokretaa 19. kuglasta podloka 28. radna konica 20. zupanik glavnog 29. obloga konice pokretaa 30. runa (parkirna) konica 21. gonjeni zupanici 31. obloga 22. kuite blokade 32. zavrtanj diferencijala 33. zupanik prednjeg pogona 23. leaj
36
34, 44 podloka za pravljenje zazora 35. krunica 36. glava krunice 37. voica 38. zupanik sunce 39, 40 leajevi 41. poluosovina 42. desno kuite 43. zavrtanj 45. podloka za podupiranje
Belarus 1221.3
46. ploa 47. podloka 48. kuglica 4.9.1 Glavni pokreta
49. vratilo planetarnih zupanika 50. planetarni zupanici
51. prikljuno vratilo
Povratak na sadraj
Glavni pogon je preko zupanika sa spiralnim ozubljenjem, a menja se sastoji od kupastih zupanika sa izlaznim vratilom i zupanika (21) koji je zavrtnjem privren na kuite diferencijala. 4.9.2 Diferencijal
Povratak na sadraj
Diferencijal je zatvorenog tipa, razdeljiva, sa koninim zupanikom, i sastoji se od kuita (22) i od poklopca koji su povezani zavrtnjem (32), krsta diferencijala (18) podloke i 4 komada planetaranih zupanika (17) od prstena za podupiranje (14) i od dva privrena zupanika poluvratila (15). Zatvoreno kuite diferencijala dre dva leaja na zadnjem mostu. Rad diferencijala obezbeuje hidraulini prekida sa vielamelnim trenjem (1) (slika 42) sa strane levog zupanika poluvratila, krsta diferencijala i razdelnika planetarnih zupanika. 4.9.3 Boni izvodi
Povratak na sadraj
Boni izvodi se sastoje od dva (2, 13) i (25, 33) (slika 41) nazubljena cilindrina zupanika.Boni izvodi (13, 25) su privreni na rebra vratila (10, 26). Vratilo se oslanja na kuglinim leajevima. Pomeranje pravca kretanja vratila spreava prsten za podupiranje (24). Preko oljebljenog vratila (10) i (26) povezuju se meusobno zupanik (15) i zupanik poluvratila diferencijala sa bonim izvodima sa diskovima konica. Gonjeni zupanici (2, 33) su ugraeni na izboine aure (5) koji se oslanjaju na kugline leajeve. Izmeu kuita leajeva (27) i podloke(34) je za zazor 0,2 i 0,5. Pomou konusni leajeva (2) se regulie pravac vratila i prekida zupanika glavnog pogona (20) i (21) i podeava boni zazor. 4.9.4 Zadnji izvodi
Povratak na sadraj
Zadnji izvodi u kuitu poluvratila (3, 42) se sastoje od nazubljenih planetarnih zupanika, oljebljenog torzionog vratila (6), i gonjenog zupanika bonog izvoda (2, 33). Planetarni prenosnik se sastoji od: kuita (42), glave krunice (36), voice (37), torzionog vratila (6), a preko fiksnog zupanika (35) i fiksnog centralnog zupanika (38) su na vratilo (49) preko satelita (48) oslonjena etiri planetarna zupanika (50). Podeavanje leajeva (39, 40) se na zazor 0,2 i 0,5 mm vri preko podloki (44). 4.9.5 Blokada diferencija
Povratak na sadraj
Hidraulina blokada diferencijala (1) (slika 42) smetena je u kuite diferencijala i ona je privrena preko kuita konica (13) na kuite zadnjeg mosta. Slika 42. 1. razdelnik 8. obloga 2. prikljuak 9. kuite prekidaa 3. poklopac membrane vratila 4. zupanici za zatezanje 10. diskovi konica 5. membrana 11. krst diferencijala 6. zupanik za poputanje 12. razdelno vratilo 7. meulamela 13. obloga leve konice
37
Belarus 1221.3
Prekida vratila se sastoji od vratila koje povezuje rebra krsta diferencijala (12), kuita (9), zupanika za zatezanje (4), zupanika za poputanje (6), membrane (5), poklopca (3), prikljuka (2) i diskova konica (10) koji su privreni za rebra zupanika levog izvoda. Iz sistema automatske blokade diferencijala, odnosno iz njegovog hidraulinog dela pod pritiskom usled nestanka ulja u radnom delu membrane A pomeraju se zajedno sa zupanicima za zatezanje (4) i diskovi konica (10) i oni se mogu zaglaviti u kuite meulamele (9) i povrine oslonca, podelivi diferencijal (krst diferencijala levim poluvrationim zupanikom). Odstupanjem prednjih tokova od pravolinijskog kretanja pod odreenim uglom iz dela A izliva se ulje i blokada diferencijala poputa. 4.9.6 Automatska blokada diferencijala (ABD)
Povratak na sadraj
Automatska blokada diferencijala slui za pogon traktora (vuu i kretanje), za ispravljanje njegovih funkcija a sastoji se od: hidraulinog prekidaa vratila sa dva zupanika (razdelnika) (slika 42) kao i od dva modula rada (automatskog i prinudnog) sistema za elektrohidraulino upravljanje (slika 43) slika 43. 1. jedinica za upravljanje 2. pokaziva ugla zakretanja toka 3, 10 elektrohidraulini razvodnici blokade diferencijala i pogona prednje vue 4. prikljuci 5. vodovi elektrinog signala 6. prekida blokade diferencijala 7, 12 pokazivai 8. kabel 9. dava signala automatskog pogona prednjeg mosta 11. prekida prednjeg mosta Elektrohidraulini sistem zadnjeg mosta blokade diferencijala se sastoji od jedinice za upravljanje (1), od pokazivaa ugla zakretanja toka (2), elektrohidraulinih razvodnika blokade diferencijala i pogona prednje vue (3) i elektronskih vodova (5) sa prikljucima. Sistem se napaja od elektronskog ureaja sa poklopca, preko dva osiguraa koji su ugraeni u komandnu tablu. Sa desne strane kabine gde je smetena jedinica za upravljanje (1) moe se nai prekida koji pokree blokadu diferencijala (6) i kontrolna lampica blokade diferencijala. (7) 4.9.7 Korienje prekidaa blokade diferencijala zadnjeg mosta
Povratak na sadraj
1. Kada obavljamo radove kod kojih je zadnji toak izloen veem proklizavanju, pritisnite gornji deo prekidaa (6) (u modul fiksiran), kojim se ukljuuje automatski pogon blokade diferencijala.U tom sluaju elektromagnet elektrohidrauline blokade diferencijala dobija elektrino napajanje, pomera se klip elektrohidraulinog razvodnika, razdvaja prekida blokade od slobodnog kretanja i povezuje sa potisnim kanalom. Prekida blokade diferencijala se ukljuuje, a samim tim i blokada diferencijala. Iskljuivanje blokade diferencijala e se automatski obaviti, ako se tokovi okrenuti pod odreenim uglom. 2. Ako se zadnji tokovi moraju na neko vreme razdvojiti, onda prekida (6) pritisne donji deo i dri u tom poloaju. Prekida se (6) otputanjem vraa u srednji poloaj, koji je fiksiran i blokada diferencijala se iskljuuje. Na jedinici za upravljanje na levoj prednjoj strani kabine (1) nalazi se prekida pogona prednjeg mosta (11) i signalna lampica za signaliziranje ukljuivanja prednjeg mosta. (12).
38
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.10 Radna konica
Zadnji toak traktora ima dva zupanika, i na njemu se nalazi vea pogonska konica (prenik 204 mm) Desni i levi diskovi konica (2) (slika 44) su privreni na rebra vratila zupanika. Pogonska konica se sastoji od kuita (1), diskova sa paknama (koione obloge) (2), zupanika za zatezanje (3), kuglica (5) i od opruga za zatezanje (4). Pogon konice je mehaniki. Obe konice mogu raditi nezavisno jedna od druge preko pedala konica (20) ili zavisno radi jednakog koenja oba toka istovremeno. Postoji mogunost razdvajanja ako pomerimo polugu za razdvajanje pedala konica (21). Ako se pritisne pedala desne konice ukljuuje se kontrolna lampica konice. 1. kuite Slika 44. 2. disk konice 3. zupanik za zatezanje 4. opruga za zatezanje 5. kuglica 9. zavrtanj 6. matica 10. kontra-matica 7. ruica 11. razdvaja 8. viljuka 12. ruica 13. zavrtanj za podeavanje 14. konusna podloka 15. osovina 16. kuka 17. opruga za zatezanje 18. 19, ruica 20. pedala sa gumenom navlakom 21. razdeljiva pedale konice 22. zavrtanj 23. aura osiguraa
4.11 Parkirna (runa) konica
Povratak na sadraj
Slika 45. Traktor je opremljen runom parkirnom konicom, sa dva zupanika, suvog tipa, smanjenog prenika (prenik 178 mm) koja je privrena za kuite konice sa desne strane. Diskovi konica (5) (slika 45) su privreni za rebrasto vratilo koje prolazi kroz otvor vratila pogonskog zupanika (3) i povezan je sa blokadom zadnjeg mosta. Parkirna konica se stavlja u pogon preko ruice koja se nalazi na desnoj strani kabine (11) koja se fiksira povlaenjem na gore (12) a pri emu se uje karakteristian zvuk. Prilikom ukljuivanja parkirne konice krst blokade diferencijala se razdvaja od kuita zadnjeg mosta na vratilu (3), preko zupanika za zatezanje (2), diskova konice (5) i kuita parkirne konice (18). 1. opruga 2. zupanik za zatezanje 3. rebrasto vratilo 4. kuglica 5. diskovi konica 6. kontra-matica 7, 11 ruica 8. konusna podloka 9. zavrtanj za podeavanje 10. ruica za pogon ventila konice 12. zub za blokiranje 13. nazubljeni oslonac
39
14. poluga 15. viljuka 16. zavrtanj 17.dra 18. kuite parkirne konice
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.12 Zadnje prikljuno vratilo
Zadnji most raspolae nezavisnim prikljunim vratilom sa dve brzine srazmerno broju obrtaja (540 i 1000 obrtaja u minuti) i u zavisnosti od preenog puta (3,69 obrtaja/m preenog puta, u sluaju veliine pneumatika 16,9R38). Snaga se prenosi preko ozubljenja izlaznog vratila koji pri 540 min-1 ima 60 kW, pri 1000 min-1 90 kW. Pogon prikljunog vratila je mehaniki. Izlazno ozubljenje prikljunog vratila je: - 6-to rebrasto, 540 min-1 - 21-dno rebrasto na 1000 min-1 Slika 46. Prikljuno vratilo se okree u smeru kazaljke na satu. Snaga zadnjeg prikljunog vratila se prenosi preko prikljuka vratila (27) (slika 46) gde se u zavisnosti od broja obrtaja kolenastog vratila, a preko unutranjeg menjaa, dobija broj obrtaja zadnjeg prikljunog vratila. 1. 2. 3. 5. 6. 7. 8. dra hidraulini radni cilindar ekscentrino vratilo ruica pogonska ruica podloka za oslonac zavrtanj za privrivanje nazubljenog oslonca vratila 9. podloka promenjivog nazubljenog oslonca vratila 10. promenjivi nazubljeni oslonac vratila 11. zavrtanj za podeavanje 17, bubanj prekidaa 12. podloka 19. bubanj konice 13. zavrtanj za privrivanje 20. prikljuno vratilo 21. vratilo planetarnih 14. vratilo 15. zadnji poklopac zupanika 16, 18 lenta konice 22. zupanik
23. planetarni zupanik 24. centralni zupanik 25. dra planetarnog zupanika 26. zupanik vratila 27. prekida pogona vratila
Pogon u odnosu na preeni put se obavlja preko prekidaa vratila (27) i preko vratila planetarnog ureaja (26) na zupaniku ureaja za prenos brzine obrtaja. Planetarni uraaj prikljunog vratila se nalazi u zadnjem mostu i sastoji se od zupanika vratila (26), zupanika (22), tri komada planetarnih zupanika (23) i centralnog zupanika (24). Centralni zupanik (24) je preko rebara povezan sa bubnjem prekidaa (17) koji preko lente konice (16) obezbeuje prenos snage. Dra planetarnog zupanika (25) je napravljen izjedna i obezbeuje oslobaanje koenja trakaste konice zajedno sa prikljunim vratilom i lentom konice. Nazubljeni oslonac vratila (10) sa promenjivim 6 rebrastim (540 min-1) odnosno 21 rebrastim (1000 min-1) izlaznim vratilom se nalazi u unutranjem otvoru vratila (20). Na vratilu pokretnog dela, lente za koenje (3) nalazi se ekscentrina ruica (5), preko koje se nameta zazor, posle okretanja vratila (3). U kuitu zadnjeg mosta se nalaze dva zavrtnja (11) za podeavanje koja su povezana sa glavnim vratilom (6) i sa ruicama (4) i (5). Prikljuno vratilo je u pogonu, kada je zategnuta lenta konice (16) i kada je oputena lenta konice (18). U tom sluaju bubanj prekidaa (17) i centralni zupanici (24) su zaustavljeni. Odstupanje koje dolazi od zupanika (22) preko planetarnog zupanika (23) i zaustavljenog centralnog zupanika (24) prelazi sa draa planetarnog zupanika (25) i na prikljuno vratilo. Prikljuno vratilo je iskljueno kada je lenta konice zategnuta (18) i kada je lenta konice (16) oputena. U tom sluaju nazubljeni oslonac vratila (10) je zaustavljen.
40
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.12.1 Pogon zadnjeg prikljunog vratila
Zadnje prikljuno vratilo je sa hidraulinim ureajem za upravljanje (slika 47), iji su delovi: pogonski ventil (2) sa ruicom (1), radni cilindar (7), koji se prikljuuje preko ruice (9) na pogonsku ruicu (6) (slika 46) i cevi za ulje (3), (5) i (6). 1. ruica Slika 47 2. pogonski ventil 3. cevi za ulje 4. elektro-hidraulini razvodnik prednjeg pogona 5. cev za isputanje ulja 6. cevi za ulje radnog cilindra prikljunog vratila 7. radni cilindar 8. poluga klipa 9. ruica Cev za ulje visokog pritiska (3) povezuje pogonski ventil (2) sa glavnim ventilom prednjeg mosta. Glavne cevi za ulje (6) povezuju ventil (2) sa radnim cilindrom (7). Ruica (1) ima dva poloaja: - Prikljuno vratilo ukljueno: gornji boni poloaj - Prikljuno vratilo iskljueno: donji boni poloaj Pravilno podeeno prikljuno vratilo mora imati po skali A sledee vrednosti: - 64 2mm- prikljuno vratilo ukljueno - 41 2 mm- prikljuno vratilo iskljueno
4.13 Prednji pogonski most
Povratak na sadraj
Prednji pogonski most slui za prenos obrtnog momenta na prednje tokove traktora i sastoji se od glavnog pogona i od pogona diferencijala i toka. 1. kuite 2. poklopac 3. zupanik poluosovine 4. 9, kuite 5. pogonjeni zupanici 6. pogonjena frikciona lamela 7. vratilo planetarnog ureaja 8. planetarni ureaj 10. leaj 11, 18, 23. podloka za zazor 12, dra 13, 19. tanjiri 14. pogonska frikciona lamela 15. matica Slika 48. 25. vratilo 16. radni zupanik 26. zavrtanj 17, 20. leaj 21. semering 27. rascepka 22. obod 28. tift 24. pogonjena viljuka 29. klin
41
Belarus 1221.3
Glavni pogon je preko spiralno nazubljenog konusno tanjirastog para, koji se sastoji od pogonskog zupanika (16) i gonjenog zupanika (5) koji je privren na kuite diferencijala (4). Diferencijal prednjeg mosta se blokira sam i raspolae veim trenjem. Diferencijal prednjeg mosta se sastoji od kuita (4) i (9) koje je spojeno zavrtnjima, dva para planetarnih zupanika koji su slobodno postavljeni (8), zupanika poluvratila (3), aice(13) i od frikcionih lamela (pogonske (14) i gonjene (6)). U rebraste otvore zupanika poluvratila (3) je smeten dupli zglob sa gonjenom viljukom (24) i prikljuno vratilo (25). Diferencijal automatski povezuje dva poluovratila i iskljuuje proklizavanje bilo koja od dva prednja toka. Raspodela se izvodi ukljuivanjem pogona prednjeg mosta, prilikom ega se sile koje nastaju pokretanjem planetarnog zupanika poluvratila (7), frikcionih lamela (6,14), a koje se poklapaju sa pravcem vratila, zatvaraju se na kuitu diferencijala (4) i (9), dok se oba zupanika poluvratila (3) se zatvaraju pod pritiskom trenja. U otvoru kuita (1) i poklopca (2) je zavrtanj preko kojeg se podeava razmak traga tokova, i time se spreava pomeranje vratila. Klin (29) i tift (28) spreava pomeranje ugla i pravca vratila u kuitu. 4.13.1 Pogon zadnjeg izvoda prednjeg mosta
Povratak na sadraj
Pogon zadnjeg izvoda prednjeg mosta (slika 49) slui za prenos obrtnog momenta sa diferencijala prednjeg mosta, u sluaju pomeranja skretanja prednjih tokova. 1. prirubnica 2. dra planetarnog ureaja 3. planetarni zupanici 4, 7. gonjeni zupanici 5. kuite 6, 11,18 leaj 8, 10 podloka za zazor 9, 15 vratilo 12. kuglasti zglob 13. dra 14. vratilo 16. aura za podeavanje 17. matica 19. poklopac Slika 49.
20. zavrtanj za podeavanje 21. kontrolni zavrtanj
22. zavrtanj za punjenje 23.prostor za podmazivanje
Pogonski ureaj se sastoji od jednakih kuglastih zglobova, cilindra, planetarnog ureaja, rascepki, i ruica za osiguranje prednjih tokova. Gonjeni zupanici (4) dobijaju pogon sa glavnog zupanik (sunce) planetarnog prenosnika. Dra planetarnog prenosnika (2), je privren na kuite, a smeten je u otvore poklopca (19) i aure za podeavanje. Vezu vratila (9) i (15) obezbeuju leajevi (11), zavrtanj za podeavanje (20), kao i otvori koji se nalaze u kuitu (5) i na drau (13). Punjenje ili dodatno punjenje uljem za podmazivanje se obavlja preko zavrtnja za punjenje. (22). 4.13.2 Pogonski ureaj prednjeg mosta
Povratak na sadraj
Pogonski ureaj prednjeg mosta obezbeuje prenos obrtnog momenta sa menjaa na prednji most. Prednji most se ukljuuje preko hidraulino upravljane frikcione spojnice (2) (slika 50) koji je privren zajedno sa gonjenim zupanikom na pogonsko vratilo (4) u menjau. 1. pogonski zupanici 4. vratilo 7. prekida 2. frikciona spojnica 5. ozubljena aura 3. bubanj 6. podiza
42
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.13.3 Elektro-hidraulini sistem za pogon prednjeg mosta
Elektrohidraulini sistem za pogon prednjeg mosta se sastoji od: upravljake jedinice (1), automatskog davaa signala pogona (9), elekrtinih vodova koji su smeteni na gornjem poklopcu menjaa i vezani sklopkama (4) kao i od elektro-hidraulinog razvodnika pogona prednjeg mosta (10). Sistem dobija napon sa elektronskog ureaja na krovu preko dva osiguraa koji se nalaze na komandnoj tabli. Slika 51. Korienje prekidaa prednjeg mosta (11). 1. Ako prilikom kretanja napred doe do proklizavanja prednjih tokova, pritisnite gornji deo prekidaa (11) i na taj nain ete ukljuiti automatski pogon prednjeg mosta. U tom sluaju automatski pogon zavisi od automatskog davaa signala proklizavanja tokova (9). Dava signala (9) zatvara dodirivae u sluaju proklizavanja 3-5% i napaja magnet elektro-hidraulinog razvodnika. U sluaju smanjivanja proklizavanja pokaziva (9) prekida dodirivae i ovim se iskljuuje elektromagnet, a prema tome i pogon prednjeg mosta. 2. Ako treba raditi sa pogonom i napred i nazad, onda pritisnite donji deo prekidaa (11). Ako elite da iskljuite pogon prednjeg mosta stavite prekida (11) u srednji poloaj. Panja! 1. Prilikom kretanja unazad ne sme se ukljuiti automatski pogon prednjeg mosta, ve je bolje iskljuiti prinudni pogon. Prinudni pogon prednjeg mosta koristite samo kratko da biste savladali prepreku i pri kretanju unazad. 2. Ako se kreete po tvrdom putu obavezno iskljuite pogon prednjeg mosta da biste spreili habanje pogonskih delova.
4.14 Kardansko vratilo
Povratak na sadraj
Kardansko vratilo obezbeuje prenos obrtnog momenta sa menjaa na prednji most. Kardansko vratilo se sastoji od cevi (2) i kuglinih leajeva (6), zglobova kardanskog krsta (1) i (3). Prstenove kuglinih leajeva fiksira prstenasti osigura (7), a leaj krsta sa eonim punjenjem (4) je oslonjen na semering. Kardansko vratilo se posle sastavljanja dinamiki uravnoteava. Od namotavanja biljaka u toku rada titi kardanska obloga. Slika 52. 1, 3. kardanski zglobovi 5. semering 2. kardanska cev 6. kuglini leajevi 4. eono punjenje 7. prsten oslonac
4.15 Hidraulini podizni ureaj
Povratak na sadraj
Hidraulini podizni ureaj slui za osiguravanje i nivelaciju ureaja koji se prikljuuju na zadnji deo traktora, delimino prikljuenih ureaja, poljoprivrednih maina i orua kao i za bezbedan rad. Traktor se moe proizvesti sa dva tipa hidraulinog podiznog mehanizma: - sa jednim hidrocilindrom tipa prenika 125x 200 mm. - sa dva hidrocilindra prenika 80 x 220 mm.
43
Belarus 1221.3
Delovi hidraulinog sistema (slika 53) su: zupasta uljna pumpa (1), razvodnik (2), radni cilindar (8), hidraulino kuite napravljeno izjedna koje slui za hidrauliku posebnih agregata i koje ima funkciju rezervoara za ulje, regulator snage (5) cilindra 80 x 200 mm (ako je ugraen), cevi i upravljakih jedinica. 1. pumpa za ulje 2. razvodnik Slika 53. 3. rezervoar za ulje (kuite agregata) 4. desne sklopke 5. regulator snage 6. krivaja sa kuglinim zglobom 7. ruica za regulisanje poloaja / kombinovanog modula rada 8. radni cilindar 9. prekida davaa/primaoca signala 10. razvodnik davaa signala 11. poluga 12. prekida regulatora snage 13. glava za otputanje sistema 14. desne zadnje sklopke A poluga na strani usisavanja , cevi pod visokim naponom 15. leve zadnje sklopke , E cevi potiskivaa kanal upravljaa Za automatsko podeavanje dubine obrade zemljita traktor je opremljen mehanikim razvodnikom davaa signala poloaja i snage (10) koji je u mehanikoj vezi sa regulatorom snage i davaem signala. Automatski sistem za regulaciju omoguava sledee vrste regulacije: -regulacija snage -kombinovana regulacija (mesta i snage) -regulacija mesta -regulacija u podignutom poloaju ( u vazduhu) 4.15.1 Hidraulina pumpa
Povratak na sadraj
Smer kretanja zupaste hidrauline pumpe (1) se poklapa sa smerom kretanja kazaljki sata (ako se posmatra iz pravca kretanja). Rezervoar hidrauline pumpe (3) je privren na kuite agregata i pokree ga motor preko zupanika. Kapacitet pumpe je 56 l/min na 2100 min-1 kolenastog vratila motora. Ruica za upravljanje pumpom ima dva poloaja (vidi 3. poglavlje: Ureaj za upravljanje): -pumpa ukljuena -pumpa iskljuena Povratak na sadraj 4.15.2 Razvodnik (hidraulinog ulja) Razvodnik je i klipni i ventilni a privren je za kuite rezervoara. Razvodnik slui za obavljanje sledeih funkcija: -za usmeravanje radne tenosti koja dolazi iz uljne pumpe (1) u radni cilindar (8) -za automatsko proputanje radne tenosti bez pritiska u rezervoar za ulje nakon zavretka rada. -za odravanje podignutog orua ili zadravanje poljoprivrednih maina u odreenom poloaju. Razvodnik (slika 54) ine: dva klipa (1), propusni ventil (11), sigurnosni ventil (13) i drugi delovi. Svaki klip (ili neki od njih) raspolae mehanizmom za vraanje u poloaj neutralan i u sluaju fiksiranog poloaja (podizanje/sputanje). U toku rada motora vraanje klipova u poloaj neutralan obavlja se runo. Da bi se spreilo preoptereivanje hidraulinog sistema mehanizam je opremljen sigurnosnim ventilom (1) i zavrtnjem za podeavanje (14). U propusnom ventilu (11) je smetena blokada ventila osigurana oprugom (1), koja osigurava rad hidraulinog razvodnika u automatskom modulu regulacije. Hidraulini razvodnik koji raspolae posebnim radnim cilindrom za podizanje tipa P80-3/4-222-3 je privren voenim ventilom za vraanje (hidraulinom blokadom) koja obezbeuje punjenje razvodnika i odravanje orua u poloaju neutralan.
44
Belarus 1221.3
1. opruga klipa Slika 54. 2. aura za fiksiranje 3. podupira 4. aura 5. leaj ventila 6. ventil 7. opruga ventila 8. kuite 9. donji poklopac 10. klip 11. propusni ventil 12. blokada ventila pomou opruge 13. sigurnosni ventil 14. zavrtanj za podeavanje 15. kapica 16. privriva 17. opruga za fiksiranje 18. gornji poklopac 4.15.4 Regulator snage
Povratak na sadraj
Regulator snage (slika 55) je hidraulini razvodnik u ijem kuitu u otvoru aure se nalazi pokretljiva aura (14) i pokretljivi klip (13). aura (4) preko matice (6), zavrtnja i preko kuglinih zglobova (6) (slika 53) dolazi u kontakt sa ruicom upravljaa (7).Klip (13) (slika 55) preko matice (12), zavrtnja (11) i ruice za regulaciju (11) (slika 53) dolazi u kontakt sa ruicom razvodnika (10). 1, 8. nepovratni ventil 2. pilot ventil 3. toki za regulaciju korekcije brzine 4, 11. zavrtanj 5. prstenasti oslonac 6, 12. matica 7, 15. razdelni ventil 9. kuglice 14. aura 10. poklopac 16. opruga 13. klip 17. kuite Slika 55.
Na spoljnjem kraju zavrtnja (11) nalazi se prekida ragulatora snage (12) (slika 53.). U kuitu (17) (slika 55.) nalazi se ventil (8), razdelni ventil (7), toki za regulisanje korekcije brzine kojim upravlja pilot ventil (2) sa nepovratnim ventilom (1). Regulator hidraulike radi i u automatskom i runom modulu upravljanja. 4.15.5 Radni cilindar
Povratak na sadraj
Radni cilindar (8) (slika 53.) je klipni sa dva pogona, prenika 125 mm i 200 mm horizontalni (izmeteni radni cilindar). Glavni radni cilindar smeten je na izliveni poklopac zadnjeg mosta.
45
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.15.6 Rezervoar za ulje i filter za ulje
Rezervoar za ulje (3) (slika 53.) i filter za ulje slue za uvanje radne tenosti zadnjeg podiznog mehanizma i upravljaa. Na filter za ulje je privren razvodnik sa ruicom za upravljanje, pumpa za ulje sa ruicom za pogon i upravljanje. Rezervoar se zatvara poklopcem sa gornje strane, za koji je privren promenjivi filter sa papirnim ulokom. 4.15.7 Razvodnik davaa signala
Povratak na sadraj
Razvodnik davaa signala (10) (slika 53.) i (8) (slika 57.) je mehaniki i slui za razvoenje signala poloaja i snage. Razvodnik davaa signala se nalazi na poklopcu zadnjeg mosta, a sastoji se od kuita (6) (slika 56.) ruice za regulaciju poloaja (1) i snage (8) koje su povezane sa polugom za izjednaavanje (4) i rebrastog vratila (5). Pomeranje unutranje ruice (2) se odvija pomou ruice (3) na orebrenom vratilu (5) i preko pogonske ruice (6) (slika 57.) koja je smetena na desnoj strani kabine, na komandnoj tabli preko bowden namotaja. Slika 56. 1. ruica za regulisanje poloaja 5. rebrasto vratilo 2. unutranja ruica 6. kuite 3. ruica 7. poklopac 4. poluga za izjednaavanje 8. ruica za regulisanje snage Slika 57. 1. ruica razvodnika 8. razvodnik davaa signala 2. prekida razvodnika 9. poluga 3. ruica za upravljanje 10. ruica razvodnika 4. oslonac za regulaciju 11. poluga za regulaciju poloaja 5. ruica za pogon regulacije 12. dava signala 6. ruica za modus rada 13. podiza sa dve ruice regulacije 14. poluga 7. bodwen namotaj 15. matica 16. spiralna opruga davaa signala regulacije sile 17. lamelasta opruga davaa signala regulacije sile 18, 19 ruice razvodnika 20. odvojeni radni cilindar 21. poluga za regulaciju 22. zupanik za regulaciju korekcije brzine 23. regulator
Slika 57.
46
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.15.8 Davai signala automatske regulacije
Dava signala poloaja je vratilo skretanja zadnjeg podiznog mehanizma (12) (slika 57) je elastini element sa dva pogona, koji se sastoji od lamelaste opruge (17), spiralne opruge (16) i on je u kinematskoj vezi sa gornjom polugom zadnjeg podiznog mehanizma traktora. Pomeranje davaa, signal poloaja i sile se dalje prenosi na regulator (23) preko razvodnika davaa signala (8). 4.15.9 Pogon hidraulinog sistema
Povratak na sadraj
Pumpa (1) (slika 53.) je povezana sa rezervoarom (3) preko usisne cevi A a potisne cevi i E sa razvodnikom (2), regulatorom (5). Razvodnik usmerava ulje na zadnje i bone izvodne sklopke (4, 13, 14, 15). Preko ruice (7) ili (5) (slika 53) odvija se pogon radnog cilindra zadnjeg podiznog mehanizma (8) (slika 53), (20) (slika 57) u modulu upravljanja. U tom sluaju ruica za upravljanje odreuje poloaj aure regulatora sile (14) (slika 55). Poloaj aure (14) u odnosu na kuite (17) neutralni prenos obezbeuje otvaranje propusnog ventila razvodnika (11) (slika 54) i vraanje ulja iz pumpe u rezervoar. U tom sluaju zatvara se podizni deo cilindra preko ventila razvodnika za regulaciju (7) i sa ventilom za vraanje (8). U poloaju podizanje i prinudno sputanje poloaj aure (14) u odnosu na kuite (17) (slika 55) obezbeuje zatvaranje propusnog ventila razvodnika (11) (slika 54). Ulje dolazi u prostor hidraulinog cilindra za podizanje i prinudno sputanje, a ulje se iz drugog prostora radnog cilindra vraa preko regulatora za ulje. Ventil razdelnika (7) je sa profilom aure (14) otvoren (slika 55). Ulje se vraa u poloaju plivajui i neutralni prenos preko propusnog ventila regulatora (11) (slika 54), a oba prostora radnog cilindra su povezana sa sputanjem preko regulatora. Klip u automatskom pogonu (13) (slika 55) se vraa u neutralan poloaj u zavisnosti od modula regulacije, a u odnosu na odgovarajue dejstvo davaa signala na auru (14). Poloaj aure se regulie ruicom (5) (slika 57). Propusni ventil razvodnika (11) (slika 54) je otvoren, ako je klip (13) (slika 55) u neutralnom poloaju i ulje iz pumpe se vraa u rezervoar preko razvodnika, dok se podizni deo radnog cilindra sa klipom (13), kao i ventilom za vraanje (8) (slika 55) zatvara- a radno orue se zadrava u datom poloaju. Klip (13) se pod uticajem odgovarajueg signala koji dolazi od davaa (slika 55) pomera iz poloaja neutralan fiksiranog aurom (14) i ruicom (15) u stranu. Pomeranje klipa (13) (slika 55) moe biti delimino, ili potpuno (u zavisnosti od podeenosti tokia regulatora korekcije brzine (3) (slika 55)) i dovodi do zatvaranja propusnog ventila razvodnika (11) (54) i do korekcije podizanje dolazi kada ulje preko oba ventila za vraanje (1) i (8) (slika 55) dospe iz pumpe za ulje u prostor za podizanje radnog cilindra. U drugom sluaju pomeranjem klipa (13) (slika 55) iz prostora za podizanje radnog cilindra dolazi do vraanja potrebne koliine ulja i na taj nain se vri korekcija sputanje.
4.16 Hidrostatiki upravlja
Povratak na sadraj
Hidrostatiki upravlja slui za upravljanje zakretanjem toka i za smanjenje potrebne snage kojom se deluje na volan prilikom skretanja. Delovi hidraulinog upravljaa (slika 58) regulacioni razvodnik (1), dva hidraulina radna cilindra (2) koja obezbeuju zakretanje, napojna pumpa (3) koju pokree motor i hidrauline cevi, armature. Rezervoar za ulje (5) je isti i za hidraulini sistem traktora. Rotaciona pumpa: NS-16 pumpa zupanika, smer obrta, levo Stalni kapacitet pumpe: 14-16 cm3/obrtaj. Pritisak sigurnosnog ventila: 14 Mpa Pumpa za doziranje: OSPS 160 ON 150-1168 ili LAGC160-20, 14-2 ili SUB 160-140.200-1 Podeena vrednost pritiska protiv udarnog ventila je: 200 Mpa. Prenik radnog cilindra -50 mm, duina -200 mm. Granine vrednosti podeavanja volana: -ugao nagiba 25 - 40 u etiri fiksna poloaja -visina: 100 mm unutar zone regulacije
47
Belarus 1221.3
Slika 58. 4.16.1 Mehanizam hidraulinog upravljaa i pogon Regulacioni razvodnik (1) (heterotorinog tipa) privren je na dra glavnog stuba upravljaa. Hidraulini radni cilindri (2) koji obezbeuju zadretanje prednjeg mosta su na prednjem delu traktora, dok je pumpa za napajanje (3) privrena na motor. Regulacioni razvodnik (1) je preko cevi povezan sa radnim cilindrima (2), napojnom pumpom (3) i sa rezervoarom hidraulinog ulja (5). Prilikom pravolinijskog kretanja prostore radnih cilindara zatvara regulacioni ventil i ulje se od napojne pumpe preko razvodnika blokade diferencijala vraa u rezervoar hidraulinog ulja. U sluaju zakretanja volana pomera se regulacioni ventil obezbeujui na taj nain protok odreene koliine ulja u radne cilindre srazmerno uglu zakretanja volana. 4.16.2 Hidraulini radni cilindri mehanizma za upravljanje
Povratak na sadraj
Dva hidraulina radna cilindra koja su smetena na prednjem mostu (2) (slika 58) obezbeuju manevrisanje traktorom zakretanjem prednjih upravljakih tokova. Poluge radnih cilindara se spajaju preko kuglastih zglobova sa kuitem pogonskog mehanizma prednjih tokova, a kuita radnih cilindara su povezana sa kuitem prednjeg mosta na kome su otvori potrebni za smetanje vratila. Na drau kuita i u glavi poluge radnog cilindra se nalaze kuglasti zglobovi, koji se povremeno moraju podmazivati. Slika 59. 4.16.3 Regulacioni razvodnik Povratak na sadraj Regulacioni razvodnik (slika 59) se sastoji od pokretne grupe I, razvodnika II, povratnog ventila (9), dva ventila za spreavanje udara (7), sigurnosnog ventila (6) i dva ventila za spreavanje nastanka vakuma (8). Herotorska pokretna grupa se sastoji od jednog uspravnog dela (1) koji je privren za kuite i od pokretnog dela (2) koji je prikvren za ventil preko pogonskog vratila. Razvodnik je sastavljen od kuita (10), aure (5) i ventila (3) koji je privren rebrima na upravljaki stub zadnjeg dela vratila. Sigurnosni ventil (6) odrava maksimalni pritisak u potisnoj grani na 140-150 kp/cm2. Ventili za spreavanje udara (7) ograniavaju potisak u cevima radnog cilindra u sluaju optereenja. Podeena vrednost pritiska koje obezbeuju ventili za spreavanje udara je 200-210 kp/cm2. Ventil za spreavanje vakuma (8) obezbeuje protok predviene koliine radne tenosti u radni cilindar u sluaju havarije, a ventil za spreavanje udara u toku rada.
48
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
4.17 Vazduni koioni sistem
Traktor je opremljen dvokrunim vazdunim koionim sistemom, koji omoguava koenje prikolice i drugih pneumatskih maina. Pneumatski sistem se moe koristiti i za podeavanje vazdunog pritiska u pneumaticima, kao i za bilo koju drugu svrhu gde je potrebna snaga komprimovanog vazduha. Sistem vazduh dobija iz usisnih cevi za paljenje motora. U kompresoru (1) se odvija sabijanje vazduha, i tako komprimovan vazduh dospeva u rezervoar (6) preko potrebnog regulatora pritiska (2) koji odrava pritisak vazduha u rezervoaru. 1. kompresor 2. regulator pritiska 3. ventil za odvajanje vazduha 4. mera pritiska 5. oduka 6. rezervoar vazduha 7. glava sklopke 8. cev sklopke vazdune konice 9. cevi 10. dava signala meraa pritiska 11. dava signala pada pritiska 12. kontrolna lampica 13. koioni ventil
Slika 60.
Komprimovani vazduh prolazi kroz cevi (9) iz rezervoara za vazduh do koionog ventila (13). A od koionog ventila vazduh preko cevi sklopke vazdune konice (8) dolazi do glave sklopke (7). U regulatoru pritiska (2) se podeava pritisak vazduha u pneumaticima kao i podeavanje pritiska ventila za odvajanje vazduha (3) koji omoguuje prikljuivanje nekih ureaja kojima je potreban vazduh. Za kontrolu pritiska vazduha u sistemu, u vazduni koioni sistem je ugraen dava signala pritiska (10), odnosno manometar za merenje pritiska (4) na komandnoj tabli i crvena lampica koja se nalazi meu kontrolnim lampicama (12). Oduka (5) slui za isputanje kondenzovane vode iz rezervoara za vazduh.
4.18 ema sistema elektroinstalacija

1. prednji far 2. starter 3. tenosti za hladan start 4. prednji far 5.dava signala temperature rashladne tenosti 6,10,15,31,51,52,57,59,69,79, 87,89,93 spojevi kablova 7. dava signala zaprljanosti vazdunog filtera 8. zvuni signal 9. dava signala temperature ulja u sistemu za podmazivanje motora 11. dava signala havarijske temperature tenosti za hlaenje 12. desni prednji far 13. generator 14. dava signala za havarijski pritisak ulja za podmazivanje motora 16. desno prednje osvetljenje 17. prekida elektronskog brisaa stakala 18. brisai stakala 19. osigurai radio prijemnika 20. zvunici 21. radio prijemnik (ako je ugraen) 22. dodatni otpor 23. prednje levo svetlo 24. prekida grejanja u kabini 25. elektromotor grejanja u kabini 26. pokaziva gabarita vozila
49
Povratak na sadraj
27. prekida zadnjeg radnog svetla 28. prekida prednjeg radnog svetla 29. prekida pokazivaa gabarita vozila 30. desno prednje radno svetlo 32. relej blokade parkirne konice 33. -1 sigura 34. - 3 osigura 35, 40. kontrolne lampice 36. svetlo u kabini 37. dava signala hidrostatinog upravljakog ureaja
Belarus 1221.3
38. dava signala havarijskog pritiska u vazdunom koionom sistemu 39. -2 osigura 41. ureaj za merenje pritiska ulja u motoru 42. ureaj za merenje tenosti za hlaenje u motoru 43, 49. ureaj za merenje pritiska vazduha 44. ureaj za merenje pritiska ulja u prenosu 45. zumer 46. dodatni otpor 47. kontrolna lampica za grejae pre startovanja 48. brzinomer 50. dava signala pritiska ulja u menjau 53. prekida stop svetla Oznake instalacija po bojama bela svetlo plava zelena roza crna narandasta
54. prekida havarijske lampice parkirne konice 55. pera prozora 56. prekida startera 60. prekida blokade startera 61. dava signala nivoa goriva 62. prekida mase 63. prekida grejaa pre startovanja 64. prekida peraa prozora 65. glavni prekida 66. prekida havarijske signalizacije 67. desno zadnje radno svetlo 68. desno zadnje svetlo 70. prikljuak za prikolicu 71. zadnji pera stakla 72. osvetljenje registarskih tablica 73, 77 akumulator 74. 12/24 V prekida uta crvena ljubiasta siva smea
75. levo zadnje svetlo 76. prikljuak za prenosivo svetlo 78. levo zadnje radno svetlo 80. voltmetar 81. ureaj za signalizaciju nivoa goriva 82. relej za zagrevanje pre starta 83. relej razdelnika grejanja 84. relej razdelnika paljenja 85. relej paljenja 86. relej blokade pokazivaa pravca 90. jedinica za lako zapaljivu tenost 91, 92 davai signala brzine kretanja traktora 95. dava signala broja obrtaja motora
4.19 ema elektroinstalacija blokade diferencijala zadnjeg mosta i upravljakog mehanizma prednjeg mosta Povratak na sadraj
1,2,7,8, spojevi kablova 3 prekida blokade diferencijala 4. elektromagnet razvodnika blokade diferencijala zadnjeg mosta 5. prekida automatskog ukljuivanja prednjeg mosta ljubiasta zelena crna 6. elektromagnet razvodnika prednjeg mosta 9. visei osigura 8 A 11. osigura 12. signalna lampica prednjeg mosta 13. signalna lampica blokade diferencijala svetlo plava roza narandasta uta crvena 14. relej prekia prednjeg mosta 15,16 diode 17. relej prekidaa blokade diferencijala 18. prekida blokade diferencijal sa tri poloaja 19. prekida prednjeg mosta sa tri poloaja siva smea
Natpisi koji se nalaze na emi elektroinstalacija: 1. komandna tabla 2. blokada diferencijala i upravljaka jedinica pogona prednjeg mosta
50
Belarus 1221.3
ema elektroinstalacije 4.18

51
Belarus 1221.3
ema elektroinstalacija blokade diferencijala zadnjeg mosta i upravljakog ureaja prednjeg mosta:
4.20 Vrednosti razmaka pneumatika i traga

Prednji tokovi: 14,9R24 (345-510) Zadnji tokovi: 18,4R38 (467-829) Razmak traga prednjih tokova: 1545-2265 mm Razmak traga zadnjih tokova: 1600-2440 mm
Povratak na sadraj
5. Uputstvo za rad 5.1 Razrada traktora
Povratak na sadraj
Vano! Prvih 30 sati rada traktora veoma utie na parametre rada traktora, kao i na vek trajanja. Pod uslovom pravilnog postupka razrade i vrenja servisnih operacija u predvienom roku, traktor e raditi pouzdano i dugo. Za vreme 30 asovne razrade obavezno je pridravati se sledeih mera bezbednosti: 1. Pratite stalno kontrolne ureaje, rad sistema za podmazivanje, napajanje i hlaenje. Kontroliite nivo ulja i tenosti. 2. Proverite zategnutost spojeva i zategnite po potrebi. 3. Nemojte preoptereivati motor i ne dozvolite dimljenje motora i pad broja obrtaja. Nagli pad broja obrtaja, dimljenje motora i ne reagovanje motora na dotok goriva su znaci preoptereenosti motora. Rad pod optereenjem dovodi do preteranog habanja pokretnih delova motora. 4. Rad traktora na suvie malom stepenu prenosa sa malim optereenjem pri velikim brojem obrtaja motora dovodi do poveane potronje goriva. Pravilan izbor stepena prenosa za svake konkretne uslove rada, daje ekonominu potronju goriva i smanjuje habanje delova.
52
Belarus 1221.3
5. Izbegavajte dui rad traktora bez optereenja u reimu maksimalnog ili minimalnog broja obrtaja motora. 6. Izbegavajte dui rad traktora bez optereenja u reimu nepromenjenog broja obrtaja motora. 7. Kao garancija pravilnog rada frikcionih delova spojnice u procesu razrade ee i polako ukljuuje spojnicu. 8. Pravilno sprovodite svakodnevno odravanje u skladu sa preporukama koje su izloene u ovom uputstvu.
5.2Priprema traktora za rad

Da bi traktor bio spreman za rad, treba sprovesti sledee radnje: Proverite zategnutost zavrtnjeva za privrivanje glave cilindara. Proverite zazore izmeu ventila i klackalica i ako je to potrebno podesite ih. Oistite rotor centrifugalnog uljnog filtera motora i menjaa. Zamenite ulje u karteru motora. Izlijte talog iz filtera za grubo i fino preiavanje goriva. Napunite sve rezervoare koji se pune. Proverite zategnutost pogonskog remena generatora. Proverite i podesite pritisak vazduha u pneumaticima. Pregledajte akumulator. Proverite spojeve i, ako je potrebno zategnite ih. Podmaite traktor prema emi za podmazivanje. Proverite i, ako je neophodno podesite uvlaenje (tragazatura) prednjih tokova.
Povratak na sadraj
Vano! Uverite se u to, da su svi koji rade sa traktorom ili ga odravaju, shvataju vanost istoe goriva i ureaja za manipulaciju sa gorivom. Upozorenje! Da bi izbegli povrede, pre startovanja motora, uverite se u to, da se svi titnici nalaze na svojim mestima!
5.3 Startovanje motora na normalnoj temperaturi
Povratak na sadraj
Napunite gorivom sistem za napajanje gorivom i pumpajte runom pumpom da biste uklonili vazduh. Proverite nivo ulja u karteru motora i tenosti za hlaenje. Vano! Zabranjeno je startovanje motora, ako u sistemu za hlaenje nema tenosti! Vano! Va traktor je opremljen motorom sa turbokompresorom. Veliki broj obrtaja turbokompresora zahtevaju podmazivanje pri startovanju motora. Pri startovanju motora, na poetku rada ili posle dueg uvanja, zavrnite radilicu starterom u trajanju od 10 sekundi bez dotoka goriva, da bi se obezbedilo podmazivanje leaja turbokompresora. Ostavite motor da radi 23 minuta na praznom hodu pre nego to ga opteretite. Vano! Startovanje motora i sve operacije kontrole ureaja radite samo dok ste na seditu za rukovaoca. Upozorenje! Nikada ne radite sa traktorom u zatvorenom prostoru! 1. 2. 3. 4. 5. 6. Zakoite traktor parkirnom konicom. Uverite se da je poluga za izbor stepena prenosa u neutralnom poloaju. Postavite ruicu za ukljuivanje prikljunog vratila u poloaj iskljuen Ukljuite glavni prekida (masa) Postavite ruicu za dotok goriva u srednji poloaj. Iskljuite spojnicu.
53
Belarus 1221.3
7. Okrenite klju za startovanje u poloaj II (startovanje) i drite ga do paljenja motora, ali maksimalno 15 sekundi. Ako se motor ne pokrene, drugo startovanje ponovite za 30-40 sekundi. Ako se motor ni posle treeg pokuaja ne pokrene, otkrijte kvar i otklonite ga. 8. Posle startovanja proverite rad svih signalnih lampica i pokazivaa rada ureaja (temperatura tenosti za hlaenje, pritisak ulja u motoru i menjau, punjenje akumulatora). Neka motor radi na 1000 obrt/min. dok se ne stabilizuje pritisak ulja u radnom osegu.
5.4 Startovanje motora na niskim temperaturama (ispod +4)
Povratak na sadraj
Vano! Da bi izbegli oteenja prenosnika snage, ne gurajte i ne vucite traktor sajlom pri startovanju. Trakor je opremljen elektrinim grejaima koji obezbeuju start motora u svim godinjim dobima i na bilo kojoj temperaturi. 1. pretvara napona (191.3759-01) 2. blok elektrogrejaa (8816.3763) 3. elektrogreja (11.720.720)(24 V) 4. blok razvodnika (ANP-BP-60) 5. relej (16.377) 6. starter (AZJ 3381) Redosled radnji pri startovanju motora: 1. Napunite sistem za napajanje gorivom i pumpajte runom pumpom za napajanje. 2. Proverite da li je prikljuen elektrogreja. 3. Uverite se da je pumpa za ulje hidraulinog sistema iskljuena kao i kompresor pneumatskog sistema, da bi se smanjilo habanje kolenastog vratila. zacrveni. Istovremeno okrenite klju za 4. Proverite nivo ulja u karteru motora, kao i nivo pokretanje startera u poloaj (startovanje) i tenosti za hlaenje u hladnjaku. zadravajte ga u tom poloaju do paljenja 5. Zakoite traktor parkirnom konicom. motora, ali ne due od 15 sekundi. Ako se 6. Postavite polugu za izbor stepena prenosa motor nije pokrenuo, drugo startovanje (menjaa) u neutralni poloaj. ponovite najmanje 30-40 sekundi nakon toga. 7. Postavite ruicu za upravljanje prikljunog 12. Kada se motor pokrenuo i broj obrtaja vratila u poloa iskljueno. 8. Ukljuite glavni prekida (masa) stabilizovao, iskljuite greja i postignite 9. Postavite ruicu za dotok goriva u srednji 1000 min-1 do stabilizacije pritiska ulja u radnom opsegu. Zagrejte motor. Proverite rad poloaj. ureaja. 10. Iskljuite spojnicu. 11. Pritisnite i zadravajte pritisnuto dugme elektrogrejaa dok se kontrolna lampica ne
5.5 Cirkulacioni greja tenosti za hlaenje motora
Povratak na sadraj
Napomena: Cirkulacioni greja tenosti za hlaenje motora koristi se za sisteme hlaenja koji su napunjeni antifrizom.
54
Belarus 1221.3
Pri startovanju motora u uslovima niskih temperatura, ispod -20C treba koristiti cirkulacioni greja, koji se moe nabaviti kod vaeg servisera. Korienje ovakvog ureaja je efikasno do temperature od -30C. Istovremeno treba koristiti i elektrogreja. Ugradnja cirkulacionog grejaa prikazana je na slici 61. Slika 61.
5.6 Ukljuivanje transmisije
Povratak na sadraj
Napomena: Pri izboru potrebnog stepena prenosa koristite emu za ukljuivanje menjaa koja je data u poglavlju 4.8. Za kretanje: Slika 62. 1. Pritisnite do kraja pedalu spojnice. 2. Izaberite odgovarajui dijapazon: Ukljuite ruicu dijapazona (1) u krajnji desni poloaj i povucite je nazad ili napred za izbor odgovarajueg dijapazona nii (I) ili vii (II). Vratite ruicu u poloaj neutralan N u levu stranu za izbor odgovarajueg dijapazona u skladu sa emom I. 3. Ruicom (2) izaberite potrebnu brzinu u skladu sa emom II. 4. Postepeno otpustite pedalu spojnice. Panja! Prilikom ukljuivanja dijapazona i stepena prenosa menjaa uvek pritisnite pedalju spojnice. Vano! Da bi izbegli buku pri ukljuivanju ruice dijapazona koristite je samo pri zaustavljenom traktoru. Nemojte drati nogu na pedali spojnice za vreme rada traktora, jer to moe da izazove proklizavanje, pregrevanje ili kvar spojnice. Izbegavajte naglo kretanje traktora (trzanje, na primer: kada je plug u zemljitu). Posle ukljuivanja prenosa brzine, spustite runu parkirnu konicu i polako otpustite pedalu spojnice. Nakon pokretanja postepeno dodajte gorivo.
5.7 Radne konice
Povratak na sadraj
Pri kretanju po putu sa transportnom brzinom obe pedale radnih konica trebaju da budu spojene pomou poluge za spajanje (spojke).
5.8 Upravljaka jedinica traktora
Povratak na sadraj
Traktor je opremljen hidraulinom upravljakom jedinicom. Ako je motor zaustavljen, pumpa koja dobija pogon od kolenastog vratila motora ne napaja hidrauliki sistem i ona automatski prelazi na runi reim, pri kojem je potrebna vea sila na volanu za skretanje traktora. Ni jedan hidrauliki sistem ne moe pravilno raditi ako se ne koristi preporueno ulje, ako se ne potuju pravila korienja i tehnikog odravanja (nizak nivo ulja, zazori u kinematiskim vezama itd.)
55
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
5.9 Zaustavljanje traktora

Da bi zaustavili traktor: Smanjite broj obrtaja radilice motora Pritisnite pedalu spojnice Postavite ruicu stepena prenosa u poloaj neutralan
Zaustavite traktor pomou radnih konica: Povucite parkirnu konicu
Vano! Prilikom havarijskog zaustavljanja traktora istovremeno pritisnite pedalu spojnice i blokadu radnih konica to je mogue bre.
5.10 Zaustavljanje motora
Povratak na sadraj
Vano! Pre nego to zaustavite motor, spustite orue na zemlju, i ostavite motor da radi 3-5 minuta na 1000 obrt/min., da bi se smanjila temperatura rashladne tenosti. Da bi zaustavili motor: Postavite ruicu za dotok goriva u donji poloaj. Ruicu prikljunog vratila postavite u poloaj iskljuen Postvite ruicu za prenos u poloaj neutralan Ruicom za upravljanje hidraulinim mehanizmom za podizanje spustite podignuto orue na zemlju. Iskljuite prekida mase
5.11 Zadnje prikljuno vratilo (ZPV)
Povratak na sadraj
Vano! Pri ukljuivanju prikljunog vratila smanjite broj obrtaja na 900 min-1 da bi smanjili udarna optereenja i samo nakon ukljuivanja poveavajte broj obrtaja. Prilikom iskljuivanja prikljunog vratila, smanjivanjem broja obrtaja motora smanjujte i broj obrtaja prikljunog vratila. To je posebno vano za orua sa velikim momentom inercije. Takva orua trebaju uvek da raspolau spojnicom slobodnog hoda. Uz traktor su predviena dva izvoda prikljunog vratila. Pri radu prikljunog vratila sa 6 ljebova za dobijanje standardnog broja obrtaja prikljunog vratila od 540 min-1 motor treba da ima 2037 min-1. Pri zameni zavretka prikljunog vratila sa 6 na 21 ljeb, prebacite pogon na 1000 min-1 a broj obrtaja motora na 2156 min-1. Upozorenje! Da bi izbegli nepredvieno pokretanje prikljuenog orua iskljuite prikljuno vratilo posle svakog njegovog korienja. Orua koja se pogone od prikljunog vratila koja ne zahtevaju veliku snagu trebaju da imaju 6 ljebova i 540 min-1. U tom sluaju podesite broj obrtaja motora na 2037 min-1. Orua koja zahtevaju veliku snagu rade sa obrtajima pogonskog vratila od 1000 min-1 i 21 ljeb. A u tom sluaju podesite broj obrtaja motora na 2156 min-1.` Poloaj ruice za prikljunog vratila obrtaja Broj obrtaja motora Obrtaj/minut Reim optereenja, 6 ljebova, brzina I, 62 KS 2037 Reim velike snage, 21 ljeb, brzina II, 123 KS 2156
56
izbor
broja
Broj obrtaja prikljunog vratila Obrtaj/minut 540 1000
Belarus 1221.3
5.12 Zamena izvoda prikljunog vratila

Skinite dva zavrtnja i kapu (2) Odvrnite etiri matice (5), skinite titnik (2) i ploicu (1) koja je zatiena titnikom. Skinite 6 zavrtanjeva, poklopac i izvucite zavretak prikljunog vratila (3). Postavite drugi izvod u oljebljen otvor, postavite poklopac i zavrnite 6 zavrtanja. Nakon toga vratite ploicu sa titnikom i privrstite je maticama.
Slika 63.
Povratak na sadraj
5.13 Hidraulini podizni mehanizam (HPM)
Povratak na sadraj
Hidraulini podizni mehanizam za prikljuivanje orua u tri take je opremljen autonomnim regulatorom sile vue (bez regulacije hidraulike mehanizma) ili razvodnikom regulatora (regulacionim hidraulinim mehanizmom) koji omoguavaju rad u sledeim reimima: Regulacija sile vue Poziciona regulacija Kombinovana regulacija Efekat primene regulacije ovih reima zavisi od agregatiranih maina i stanja zemljita (agrotehnikih uslova). 5.13.1 Poziciona regulacija
Povratak na sadraj
Poziciona regulacija omoguava tanu i preciznu kontrolu poloaja prikljunog orua iznad zemljita. Poziciona regulacija se moe koristiti kod maina za obradu zemljita, polunoenih plugova sa spoljnim radnim cilindrom. Ovaj tip regulatora se ne preporuuje za primenu na neravnom terenu zbog stalnog trzanja usled brzog horizontalnog pomeranja prikljuenog orua. 5.13.2 Regulacija sile vue
Povratak na sadraj
Ovaj sistem regulacije najvie odgovara radu sa noenim i polunoenim mainama, iji radni organi idu u zemljite. Sistem je osetljiv na promene vune sile (izazvane razliitim otporom zemljita) i reaguje tako to podie ili sputa orue, da bi zadrao zadatu silu vue na konstantnoj vrednosti. Sistem je zapravo sistem dvostrukog dejstva i reaguje, kako na silu sabijanja tako i na silu istezanja.
5.14 Rad traktora bez mehanizma hidrauline regulacije

1. Ukljuite pumpu za ulje Slika 64.
Povratak na sadraj
Vano!
Pogon pumpe hidraulinog sistema nije sinhronizovan. Ako ne moete ukljuiti pumpu pri zaustavljenom motoru, ukljuite starter i zavrtite radilicu motora da bi pokrenuli vratilo za pogon pumpe i ukljuite pumpu.
2. 3. 4.
Okrenite toki (2) za regulaciju brzine korekcije (osetljivosti) sistema u smeru suprotnom od kretanja kazaljke sata do kraja. Za ukljuenje regulacije sile, pozicije ili kombinovane regulacije, podignite podizni ureaj u krajnji gornji poloaj pomou ruice. (1) Odvojite ruicu (1) od ruice (3) poluge za kombinovanje signala.
57
Belarus 1221.3
Slika 65.
Slika 66.
5. Podesite ruicu za regulaciju u eljeni reim i izaberite na tokiu upravljake jedinice jedan od tri reima: I- regulacija pozicije II- regulacija snage Slika 67. I-III- zona kombinovane regulacije 6. Fiksirajte ruicu (1) uz pomo ruice (3). Nakon podeavanja reima regulacije uradite sledee: Podesite dra graninika (1) i dovedite ga u boni poloaj. Podesite ruicu regulatora sile (2) u poloaj napred, dok orue ne postigne potreban poloaj ili dubinu. Dalje pomeranje poluge napred dovodi do poveanja dubine obrade i obratno. Posle podeene dubine obrade zemljita pomerite graninik (1) do ruice (2) i fiksirajte ga. To e ograniavati hod poluge pri ponavljanju operacije. Slika 68. Napomena! Pri pojavi udara zbog velike brzine korekcije, pomerite toki za regulaciju osetljivosti u pravcu kazaljke na satu dok udari ne prestanu.
5.15 Rad traktora sa mehanizmom hidrauline regulacije Povratak na sadraj

Upravljanje mehanizmom se odvija iz kabine sa desne strane pulta pomou dve ruice: Uz pomo ruice za regulaciju sile vue (2); Uz pomo ruice za regulaciju pozicije (3). Osim gore navedenih ruica u zadnjem delu traktora na hidraulinom podizau se moe nai jo jedna ruica za regulaiju pozicije (4) radi lakeg prikljuivanja orua na zadnji podizni mehanizam. 5.15.1 Regulacija pozicije
Povratak na sadraj
Slika 69.
1. Podesite ruicu za regulaciju sile vue (2) u prednji boni poloaj (gledano iz pravca kretanja) 2. Ruicom za regulaciju pozicije (3) podesite visinu orua iznad zemljita. Slika 70. Znak 0 oznaava visinu podizanja, a broj 10 oznaava najmanju visinu iznad zemljita.
58
Belarus 1221.3
Ukoliko je potrebno ograniavanje maksimalnog podizanja, podesite ruicom (3) maksimalnu podiznu visinu i fiksirajte je graninikom (4). 5.15.2 Regulacije sile vue
Povratak na sadraj
Ovaj reim rada koristite pri radu sa podignutim oruem. Podesite ruicu za regulaciju sile vue (2) u prednji boni poloaj (oznaka 10 na pultu). Uz pomo ruica (3) i (4) prikljuite orue na zadnji podizni mehanizam. Posle pravljenja brazde podesite ruicu (3) u prednji boni poloaj, a ruicom (2) podesite potrebnu dubinu obrade zemljita. Prilikom pravljenja brazde i nakon toga, odnosno oranja koristite samo ruicu za regulaciju pozicije (3), a ne i ruicu (2). Ukoliko zbog neravnomernog otpora zemljita ne moete obezbediti konstantno istu dubinu rada, ograniite ruicom (3) maksimalnu dubinu obrade zemljita podesivi na odgovarajui broj na pultu.
Povratak na sadraj
5.16 Zadnji podizni mehanizam
Zadnji podizni mehanizam u tri take (kategorije 2) omoguava prikljuivanje noenih i polunoenih poljoprivrednih maina i orua na traktor sa sledeim elementima za prikljuivanje: Duina ose noenja (rastojanje izmeu zglobova za spajanje A i B) - 879 mm; Prenik rukavca za spajanje u zglobovima donjih poluga (1) - 28,7 mm; Prenik rukavca za spajanje u zglobu gornje poluge (2) 25 mm. Panja! Pre prikljuivanja maina paljivo proitajte ovo poglavlje. Donje poluge se sastoje iz dva dela: Prednji deo, sama ruica (3); Slika 71. Zadnji deo, kuglini zglob (1)
Standardna duina donjih poluga je 885 mm. Napomena! Zadnji podizni mehanizam koji je spojen sa hidraulinim mehanizmom regulacije je opremljen podiznim ruicama konstruisanim iz jednog dela. Napomena! Traktor je ponekad opremljen ruicam konstruisanim od jednog, 2 ili 3 dela (sa odgovarajuim podiznim polugama). Ruice za podizanje 3 kategorije imaju i dvostepeni ljeb (pogledaj donju sliku hidraulinog podiznog mehanizma sa hidraulinim delovima). 5.16.1 Gornja prikljuna poluga i podizne poluge Slika 72 a) zadnji podizni mehanizam bez hidraulinog sistema regulacije
Povratak na sadraj
Slika 73. b) zadnji podizni mehanizam sa hidraulinim sistemom regulacije
59
Belarus 1221.3
Duina podizne poluge (2) je podesiva u zoni regulacije od 550 do 740 mm. Desna podizna poluga (3) regulie se u opsegu od: - 440-530 mm. (zadnji podizni mehanizam bez hidraulinog sistema regulacije); - 540-625 mm (zadnji podizni mehanizam sa hidraulinim sistemom) Duina podizne poluge se moe podeavati ruicom (1). Fabriki je duina ruice podeena na 530 mm (zadnji podizni mehanizam bez hidraulinog sistema) ili na 605 mm (zadnji podizni mehanizam sa hidraulinim sistemom). Leva podizna poluga (ne moe se podeavati) podeena je takoe fabriki na 530 mm (zadnji podizni mehanizam bez hidraulinog sistema) ili 605 mm (zadnji podizni mehanizam sa hidraulinim sistemom). Slika 74. Vano! Regulisanje poloaja prikljunog orua u poprenoj ravni vri se samo sa desnom podiznom polugom. Za kopiranje reljefa zemljita u poprenom pravcu pri radu sa irokozahvatnim oruima spojte podizne poluge (1) sa donjim polugama (2) u uzdunom ljebu. Vano! ljebovi viljuki podiznih poluga treba da su iza otvora prilikom podizanja. U zavisnosti od dubine oranja i karakteristika zemljita, gornju polugu postavite u jedan od dva poloaja: I laka zemljita i mala dubina obrade pri regulaciji sile vue; II- teka zemljita pri velikim dubinama obrade pri regulaciji sile vue. Prilikom transporta gornju podiznu polugu treba postaviti u poloaj III. Napomena: Ukoliko zadnji podizni sistem raspolae hidraulinim sistemom regulacije, postoje dva poloaja: I teka zemljita i velika dubina oranja II- laka zemljita i mala dubina oranja. Slika 75. 5.16.2 Spoljne ograniavajue utege
Povratak na sadraj
Utege se koriste za ograniavanje bonog ljuljanja donjih poluga, kako u transportnom, tako i u radnom poloaju. Slika 76. Zadnji kraj brave za spreavanje ljuljanja poluga je privren za vertikalni nosa, a prednji kraj radni deo ima dva mogua poloaja i mi biramo u koji poloaj nam najvie odgovara (2): I brave za spreavanje ljuljanja poluga onemoguavaju bono pomeranje tj. pomeranje ka spoljnjoj strani, i omoguavaju dranje poluga u podeenom poloaju II brave za spreavanje ljuljanja poluga onemoguavaju bono pomeranje tj. pomeranje ka spoljnjoj strani, i omoguavaju dranje poluga u podeenom poloaju kako u transportnom tako i u radnom poloaju Delimina blokada U omoguavanju bonog pomeranja radne maine (u sluajevima u kojima je to potrebno) uz pomo poluga i njihovom fiksiranju u tom poloaju sledite sledea uputstva: Pomeranjem vijka (2) rudu (3) stavite u poloaj ''B'' na sredini osovine Izvadite rascepku iz brave za spreavanje ljuljanja poluga (5) Prikljuite radni ureaj na poluge traktora i podignite radni ureaj tako da radni organi radne maine ne dodiruju podlogu
60
Belarus 1221.3
Usaglasite rupe na unutranjoj cevi (4) sa rupama na spoljanjoj cevi (6) zatim stavite u sredinu osovine rascepku (5) Vano! Rascepku obavezno staviti u sredinu osovine, u suprotnom moe doi do oteenja brava za spreavanje ljuljanja poluga traktora.
Pre transporta podignite radni ureaj u gornji poloaj i proverite veliinu bonog pomeranja poluga, koja ne sme da pree 20 mm-ra. Ako je potrebno, podesite bono pomeranje, pomeranjem vijka (2). Potpuna blokada Slika 77. Potpunu blokadu radnog ureaja treba obaviti na slian nain kao to je opisano u deliminoj blokadi, podeavanje brave za bono pomeranje poluga treba obaviti svaki put kada se kai radni ureaj, sem poslednje operacije, kada se rupe na unutranjoj cevi (4) usaglase sa rupama na spoljanjoj cevi (6), stavi se rascepka (5). U transportnom poloaju (radni uredjaj odignut od podloge) vijak (2) u cevi (4) se skroz uvre i to omoguava siguran transport radnog ureaja. Slika 78. 5.16.3 Unutranje brave za spreavanje ljuljanja poluga
Povratak na sadraj
Unutranje brave za spreavanje ljuljanja poluga (2) onemoguavaju bono pomeranje radnog ureaja u odnosu na traktor kako u transportnom tako i u radnom poloaju. Slika 79. Vano: teleskopske brave za spreavanje ljuljanja poluga se na ZMP montiraju sa spoljnje strane. Delimina blokada Deliminu blokadu radnog ureaja treba uraditi sledeim redosledom: Zavrnite do kraja (do udara) vijke za regulaciju (1) u drae podignite radni ureaj tako da radni organi radnog ureaja ne dodiruju podlogu podesite duinu desne poluge na zadatu radnu dubinu (u sluaju oranja) podesite duinu unutranje brave za spreavanje ljuljanja poluga preko navojnog vretena (2) (pingle) tako da bude osigurana u srednjem poloaju, u vodoravnom poloaju, dozvoljeno odstupanje (pomeranje) radne maine u oba smera je 125 mm U transportnom poloaju delimina blokada se postie preko zavrtanja-odvrtanja vijaka (1). Dozvoljeno odstupanje (pomeranje) radne maine u oba smera je 20 mm. Potpuna blokada Potpunu blokadu unutranje brave za spreavanje ljuljanja poluga treba uraditi sledeim redosledom: potpuno popustite podeene vijke (1) podesite na najkrae navojna vretena (2) (pingle) Vano! Posle podeavanja duine (skraivanja-izduivanja) desne poluge nezaboravite ponovo podesiti brave za spreavanje ljuljanja poluga.
61
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
5.16.4 Spoljne brave za spreavanje ljuljanja poluga
Delimina blokada Slika 80. Horizontalno pomeranje radnog ureaja u radnom poloaju omoguuje potpora (1) na koje je preko donjih rupa privren lanac i dugako navojno vreteno (2) preko koga se moe podesiti bono pomeranje radne maine koje iznosi minimalno 125 mm. Za podeavanje dubine treba pomerati/podeavati duinu desne poluge. Napomena! Obavezno proverite bono pomeranje radne maine koje minimalno iznosi 125 mm, u suprotnom dolazi do pucanja (prekidanja) lanaca. Podeavanje radne maine u transpornom poloaju se ostvaruje pomou zatezanja lanaca preko navojnog vretena (2) (pingle). Dozvoljeno pomeranje radne maine u oba smera iznosi 20 mm. Potpuna blokada Slika 81. Potpuna blokada radnog ureaja u radnom poloaju se vri preko potpore (1) gde je na gornju rupu priven lanac i gde je lanac (2) na najkrae podeen. U transportnom poloaju potpuna blokada je automatski obezbeena.
5.17 Ureaj za obezbeivanje transportnog poloaja (bez

upotrebe hidraulinog podeavanja ZMP)
Povratak na sadraj
U sluaju kretanja (vonje) sa radnom mainom (radna maina u krajnjem gornjem poloaju) koja je prikaena na traktor, traktor je opremljen ureajem za obezbeivanje transportnog poloaja. Ureaj za obezbeivanje transportnog poloaja omoguava mehaniko zabravljivanje obrtne osovine (2) preko klina (1). Za mehaniko zabravljivanje treba da se poluge podignu (u vis) do najvieg poloaja zajedno sa radnom mainom, tada okrenite ruicu (3) na levu stranu do krajnjeg poloaja, i tada popustite (rasteretite) hidrauliku. Za mehaniko odbravljivanje potrebno je da se hidraulika prebaci u poloaj za podizanje poluge i kada se postigne krajnji gornji poloaj tada se ruica (3) okree na desnu stranu do krajnjeg poloaja.
Slika 82
5.18 Kaenje radne maine na traktor
Povratak na sadraj
Veliki broj radnih maina je mogue zakaiti za traktor sledei sledea uputstva: 1. Sa ruicom za podeavanje snage (ZMP bez upotrebe hidraulinog podeavanja) spusti te u donji poloaj poluge, vozite unazad traktor, spojite radnu mainu na poluge traktora (4), stavite rascepke-osigurae. Ugasite motor. Slika 83. Napomena! ZMP u sluaju korienja hidraulinog podeavanja poluga, spustite poluge u donji poloaj a ruica za podeavanje snage tada mora biti u prednjem krajnjem poloaju. Pomou ruice za pomeranje poluge zakaite (spojite) radnu mainu i traktor.
62
Belarus 1221.3
2. Podesite duinu toplinga (1), spojite ga sa radnom mainom i osigurajte rascepkom 3. Ako je neophodno podesite ponovo duinu toplinga (1) njegovim obrtanjem u skladu sa prikljuenom (spojenom) radnom mainom 4. Ako je neophodno podesite horizontalni nagib radne maine preko navojnog vretena (3). Za poveanje duine poluge ruicu (2) okreite u smeru kazaljke na satu, a za smanjivanje u suprotnom smeru 5. Spojite ostale prikljuke na traktor 6. Pre poetka rada potrebno je proveriti sledee: - da delovi traktora nisu preblizu delovima radne maine - da topling u donjem poloaju radne maine nedodiruje plastinu oplatu kardana - da kardansko vratilo nebude predugako, nebude pod velikim uglom, da se nebi javila zatezna sila - da plastina oplata kardana nedodiruje plastinu zatitu prikljuka za kardansko vratilo na traktoru 7. Polako podignite radnu mainu i proverite rastojanje izmeu radne maine u podignutom poloaju i traktora 8. Proverite bono pomeranje poluga i ako je potrebno podesite ga ponovo Vano! Prilikom kaenja noenih, polunoenih ili vuenih radnim maina obavezno proverite rastojanje izmeu traktora i radne maine, i ako je potrebno podesite ponovo. Napomena! Pojedine noene ili polunoene radne maine mogu otetiti (slomiti) zadnje staklo i povrediti traktoristu te je iz tih razloga potrebno proveriti rastojanje izmeu traktora i radne maine u podignutom poloaju.
5.19 Traktorske univerzalne poteznice (ZMP sa podesivim hidraulinim sistemom)

Povratak na sadraj
Za vuu dvoosovinske traktorske prikolice koristi se ureaj za vuu koji se sastoji od klina i rude (10), kuita (9) gde se nalazi opruga za spreavanje (ublaavanje) udara. Kuite (9) je sa osloncem (7) spojeno vijcima (8). Kuite (9) i rudu za vuu (10) je mogue pomerati gore-dole u odnosu na oslonac, jednostavnim izvrtanjem vijaka i uvrtanjem u druge otvore na osloncu. Za vuu tekih agregata koristi se donja poteznica (1) koja se sastoji iz jednog draa (6) i kuke za vuu (1), koje su spojene vijcima (5). Za vuu jednoosovinskih prikolica koristi se kuka sa osloncem. Za kaenje jednoosovinskih prikolica izvadite klin (4), namestite kuku na oslonac (3), zatim vratite klin (4). Slika 84.
6. REGULISANJE
6.1 Promena meuosnog rastojanja prednjih tokova traktora
Povratak na sadraj
Meuosono rastojanje prednjih tokova se moe regulisati u opsegu od 1.545 do 2.235 mm i to na dva naina. Prvi nain je preko pua koji je ugraen u prednji most a drugi nain je promenom (prepodeavanjem) poloaja nosaa felne i felne tokova. Napomena! Prilikom promene mouosnog rastojanja prednjih tokova potrebno je krajeve spona (4) na upravljakom mehanizmu pomeriti u otvore ''A'', '''' ili ''B'' (slika 86.) po preporukama datim u tabeli 6.1.
63
Belarus 1221.3
Podeavanje meuosnog rastojanja prednjih tokova traktora 1. 2. 3. 4. 5. Zakoite traktor parkirnom konicom. Stavite podupirae ispred prednjih i iza zadnjih tokova. Postavite dizalicu pod levu stranu prednjih tokova. Podiite dok se toak ne odvoji od podloge. Popustite etiri zavrtnja (2) za privrivanje konzole i skinite poklopac (3) Odvrnite dve navrtke (1) i izvadite dva klina sa leve strane prednjeg mosta. Uverite se da su krajevi spone (4) privrene po preporukama iz tabele 6.1 na oslonce (5), tj. da li su privrene u otvore ''A'', '''' ili ''B'' (slika 86.). Ako je potrebno skinite kraj spone (4) sa otvora na osloncu (5) i postavite u odgovarajui otvor po preporukama iz tabele 6.1 i privrstite. Tabela 6.1. Slika 85. Mesto kaenja kraja spone ''A'' '''' ''B'' Razmak, ''L'' mm 355 310 265 Razmak, ''L1'' mm (priblino) 95 50 5 Mogui poloaji nosaa felne i Meuosno rastojanje felne toka Poloaj nosaa felne standardan, felna se pomera 2.095 1.985 1.835 2.005 1.895 1.745 1.915 1.805 1.655
1.725
1.635
1.545 min
Poloaj nosaa felne se menja, felna se pomera 1.885 1.995 2.155 1.795 1.905 2.065 1.705 1.815 2.085
2.265 max navrtke (9) na krajevima spona sistema za upravljanje
2.175
2.085
II
II
Napomena! Meuosno rastojanje prednjih tokova dato u tabeli 6.1 odgovara razvuenim osloncima (5). Ako oslonci nisu razvueni tj. nalaze se u skupljenom poloaju, meuosno rastojanje prednjih tokova koje je dato u tabeli se smanjuje za 40 mm, i u tom sluaju krajevi spona se mogu nalaziti samo u otvorima ''A'' ili ''''.
64
Belarus 1221.3
Slika 86. Napomena! Fabriki spone sistema za upravljanje (4), (6) i oslonac (5) nalaze se u poloaju-otvoru '''' (L1=50 mm, meuosno rastojanje 1.635 mm) 6. Popustite
navrtke (2) na krajevima cevi poluge sistema za upravljanje (13). 7. Sa leve strane prednjeg pogonskog mosta izvadite osigura, zatim navrtku (9). Za razmak od L=310 mm i 355mm je potrebno navrtku (9) postaviti kao na slici 86 II (spone sistema za upravljanje je potrebno postaviti u otvore ''A'' ili '''')
8. Odvojite sponu (4) od oslonca (5) 9. Uzpomo kljua okrenite vijak sa leve strane, pomerite kuite reduktora na potrebnu dimenziju ''L'' 10. Stavite nazad sponu (4) i preko vijka privrstite u odgovarajui otvor na oslonacu (5) 11. Postavite i zategnite klinove i poklopac zavrtnja za regulaciju 12. Zategnite navrtke (2) cevi poluge sistema za upravljanje (13). 13. Ponovite postupak i na desnoj strani. Ratojanje ''L'' mora biti isto i na levoj i na desnoj strani. Napomena! Vrednost ''L1'' mora biti ista i na levoj i na desnoj strani prednjeg pogonskog mosta, ova mera je priblina vrednost zato to se meri od neobraene povrine oslonca. 14. Posle promene meuosnog rastojanja prednjih tokova, nareguliite uvlaenje (traga-zatura) 15. Zategnite matice (2) i (3) na cevi poluge sistema za upravljanje (13) Napomena! Uporedo sa podeavanjem meuosnog rastojanja prednjih tokova treba podesiti (produiti-skratiti) kabel za dava ugla zakretanja toka (6) i to pomou produivanjaskraivanja kabela koji je namotan kod hladnjaka (7) to je prikazano na slici 43.
6.2 Regulisanje uvlaenja (traga-zatura) prednjih tokova
Povratak na sadraj
Posle promene meuosnog rastojanja prednjih tokova, podesite uvlaenje (traga-zatura). Podeavanje se vri preko skraivanja-produivanja cevi poluge sistema za upravljanje (2), na sledei nain: Slika 87. 1. Podesite pritisak u pneumaticima na osnovu podataka datih u tabeli 7.2 2. Na ravnoj podlozi pomerite traktor po pravoj liniji napred nekoliko metara, zatim povucite konicu i zaustavite se. 3. Izmerite rastojanje "B" izmeu dve suprotne take na obodima (spoljnoj strani) pneumatika iza prednjih tokova na visini ose tokova. 4. Pomerite traktor napred tako da se prednji tokovi okrenu za 180, zatim izmerite rastojanje "A" ispred ose prednjih tokova, izmeu istih tih taaka kao i pri merenju rastojanja "B". Uvlaenje tokova je pravilno ako je izmereno rastojanje "A" manje za 2-8 mm od rastojanja "B". Ako uvlaenje tokova ne odgovara ovoj preporuci uradite sledee: 5. Popustite navrtke (1) i (3) za regulisanje cevi poluge sistema za upravljanje (2)
65
Belarus 1221.3
6. Okretanjem cevi (2) nareguliite potrebno rastojanje uvlaenja tokova

7. Zategnite navrtke (1) i (3) Slika 88.
6.3 Podeavanje meuosnog rastojanja izmeu zadnjih tokova Povratak na sadraj

1. Dizalicom podignite zadnji deo traktora da se tokovi odignu od podloge 2. Odvrnite navrtke (1) za pritezanje tokova i skinite tokove 3. Odvrnite 3...5 obrtaja etiri zavrtnja (2) poklopca glavine zadnjih tokova (3) 4. Pomerite glavinu na jednu ili drugu stranu da bi se dobilo potrebno osno rastojanje izmeu tokova ''L'' (koristite podatke iz donje tabele za odreivanje rastojanja izmeu tokova merenjem rastojanja "A" od kraja poluosovina do glavine). 5. Zategnite etiri zavrtnja za privrivanje glavine momentom zatezanja 280...300 Nm 6. Postavite toak i zategnite navrtke 7. Ponovite postupak od 2...6 na drugom toku. Tabela 6.2 Meuosno rastojanje izmeu tokova ''L'' mm Rastojanje ''K'' mm Poloaj toka ''A'' '''' 245 1.420 (za dimenziju toka 9,5-42) 205 1.500 155 1.600 55 1.800 5 1.900 245 1.950 220 2.000 170 2.100 20 2.400 0 2.440 Slika 89.
6.4 Podeavanje meuosnog rastojanja izmeu zadnjih tokova u sluaju udvojenih tokova Povratak na sadraj
Glavine spoljanjeg i unutranjeg toka (1220-3104010) u sluaju udvojenih zadnjih tokova se podeavaju naspram zadnjeg mosta a po podacima iz tabele 6.3 i slike 89. Tabela 6.3 Dimenzije zadnjih tokova u sluaju udvojenih tokova Rastojanje glavina od Toak Meuosno rastojanje poluosovine Dimenzije irina, H K1 K2 L1 L2 18,4R38 470 0 215 2.440 1.480 116.9R38 430 5 230 2.430 1.450
Rastojanja M 10 60 A 30 35
66
Belarus 1221.3
Slika 90. Montaa udvojenih tokova 1-Glavina, 2-Uloak, 3- 9,5-42 toak, 4-dugaak (produeni) vijak, 6-matica Tabela 6.3A daje podatke za meuredni razmak za Belarus-1221 Prednji most Zadnji most Meuredni Dimenzije Meuosno Dimenzije Meuosno razmak, mm toka rastojanje toka rastojanje 450 11,2-24 1.815 9,5-42 * 1800 i 2700 700 14,9R24 1.525 16,9R38 1450 * sa ulokom (izmeu tokova) 12211M3109020
6.5 Podeavanje prikljunog vratila
Povratak na sadraj
Podeavanje prikljunog vratila je pomou lente (trakaste konice), koja se vremenom troi (haba) a nalazi se izmeu hidraulinog klipa (4) i rude (3) veliina ''A'' pokazuje pohabanost (slika 91). Ako je dobro podeeno prikljuno vratilo veliine razmaka ''A'' su sledee: 78 2 mm (ZPV ukljueno) 50 2 mm (ZPV iskljueno) Slika 91. Ako je ''A'' > 921 mm (ZPV ukljueno) i ''A'' < 40 mm (ZPV iskljueno), ili dolazi do proklizavanja ZPV, podesite razmek lente (trakaste konice). Panja! 1. Pre podeavanja ZPV-a stavite ''vertikalni sinhron ZPV-a'' u srednji poloaj 2. Pokrenite motor, podeavanje vrite dok je motor u radu, pre toga povucite runu konicu i stavite podupirae (i spreda i otpozada) zadnjeg toka 6.5.1 Spoljno podeavanje prikljunog vratila
Povratak na sadraj
1. Postavite polugu (1) u poloaj iskljueno (slika 91) 2. Odvijte vijak (13) i ploicu (12) (slika 92) 3. Vilastim kljuem (S=14) okrenite ekscentrino vodee vratilo (3) u pravcu skazaljke na satu za otprilike 30 4. Vratite vijak (3) i ploicu (12) Slika 92. Gore pomenute postupke vrite sve do dobijanja preporuenog razmaka ''A'' za ukljuen i iskljuen poloaj. Ukoliko neuspete da sa gore pomenutim postupcima dobijete preporuene razmake i zatezai na vratilu (3) se iz krajnjeg desnog poloaja pomere u krajnji levi poloaj mora te uraditi unutranje podeavanje prikljunog vratila. 6.5.2 Unutranje podeavanje prikljunog vratila 1. 2. 3. 4.
Povratak na sadraj
Postavite polugu (1) u poloaj iskljueno (slika 91) Zaustavite (ugasite) motor Odvijte vijak (13) i ploicu (12) (slika 92) Okrenite ekscentrino vodee vratilo (3) u pravcu skazaljke na satu tako da se zatezai na vratilu (3) nau u krajnjem desnom poloaju
67
Belarus 1221.3
5. Skinite delove koji se nalaze na zadnjem mostu tako da budu dostupni vijci (11) (slika 92) 6. Pomerite ruicu (5) uz pomo trna ili vijkom (2) M10 (slika 91) 7. Skinite rascepke da bi mogli skiniti sigurnosnu ploicu (7) (slika 92) 8. Stegnite redom vijke (11) silom 8..10 Nm (0,8...1 kpm), i izvrnite ih tako da na 1,5...2 obrtaja 9. Vratite nazad sigurnosnu ploicu (7) 10. Izvadite vijak (2) iz ruice (5) (slika 91) 11. Pokrenite (upalite) motor i proverite pritisak ulja u upravljakom mehanizmu, koji treba da iznosi 1 MPa (10 kp/cm2), kao i razmak ''A'' koji treba da iznosi 78 2 mm (ZPV ukljueno) i 50 2 mm (ZPV iskljueno). Ukoliko i dalje proklizava prikljuno vratilo zamenite lentu (trakastu konicu) na gore opisani nain. Slika 93.
6.6 Podeavanje zazora leajeva u prednjem pogonskom mostu

Povratak na sadraj
U PPM su konusno valjasti leajevi (17), (20) (slika 93) i oni nesmeju da imaju zazor, a maksimalno pretezanje je 0,08 mm. Zatezanjem vijka (30) eliminiite zazor, proverite veliinu mrtvog hoda leajeva i okrenite zupanik (16) iza oboda za privrivanje (22). U sluaju mrtvog hoda potrebno zatezanje se regulie turpijanjem podloke (23) na odreenu meru. Ako su leajevi pravilno podeeni, potreban moment za okretanje zupanika (16) treba da bude izmeu 0,6..2,0 Nm. to odgovara sili od 15...30N to odgovara rupama na obodu za privravanje (22). Namestite otvore jedne naspram drugih i stavite sigurnosnu rascepku bez pomeranja matice (30). Preko zatezanja matice (17) podesite auru (1) i konusno valjaste leajeve (18) (slika 94) tako da nebude zazora. Posle eliminacije zazora maticu i auru (1) osigurajte. Slika 94. Konusno valjkaste leajeve (6) (slika 94) pogonskog zupanika (7) podesite bez zatezanja na maksimalni razmak od 0,05 mm mereno u pravcu vratila. Podeavanje izvrite preko kuita (5) i uloka (8). Konusno valjkaste leajeve (11) (slika 94) vratila (9) i (15) podesite tako da zazor nestane i to preko uloka (8) koji se nalazi izmeu vratila (9) i (15) i kuita (5). Maksimalno dozvoljeni zazor iznosi 0,05 mm. Otklon kuita reduktora (5) gledano iz pravolinijskog pravca kretanja (maksimalni ugao) treba da je u granicama od 38...40. Podeavanje se vri preko vijka (20) (slika 94).
6.7 Provera i regulisanje ventila konica, pneumatskog sistema i njegovog pogona

Povratak na sadraj
Sva podeavanja koionog sistema treba vriti u rastereenom poloaju. 1. Barem manometar od 10 kp/cm2 treba spojiti na za to predvieno (spojna glava) mesto pneumatskog koionog sistema 2. Pokrenite kompresor i napunite rezervoar vazduhom, na pritisak od 7,7-8,0 kp/cm2 a tu vrednost oitajte sa instrumenta koji se nalazi na instrument tabli u kabini traktora
68
Belarus 1221.3
3. Manometar koji je spojen na spojnoj glavi treba da pokazuje barem pritisak od 7,7 kp/cm2 4. Proverite postojanje zazora izmeu osovinice (9) i gornjeg dela nosaa koji mora da iznosi 1...2 mm. U sluaju da nema zazora skinite osovinicu (9) i podesite duinu poluge (5) pomou viljuke (8). 5. Na manometru prikljuenom na spojnoj glavi glavnog voda pritisak mora da bude nula. Spojene pedale konica maksimalno stisnite (pritisnite) na dole. Pritom pritisak mora da poraste na 0,65-0,8 Mpa (6,5-8,0 kp/cm2). Zatim povucite ruicu rune konice, maksimalno povuena. Pritom pritisak mora da poraste na 0,65-0,8 Mpa (6,5-8,0 kp/cm2). U sluaju da manometar ne pokazuje navedene vrednosti potrebno je uraditi sledee: 6. Proverite postojanje zazora izmeu osovinice (9) i gornjeg dela ramena koji mora da iznosi 1...2 mm. U sluaju da nema zazora skinite osovinicu (9) i podesite duinu poluge (5) pomou viljuke (8). Panja! U sluaju dobro podeenog koionog ventila, prilikom pritiska spojenih pedala konica i prilikom povlaenja ruice rune konice pritisak u pneumatskom sistemu mora da poraste na 0,65-0,8 Mpa (6,5-8,0 kp/cm2). Slika 95. 1. Uka 2. Oplata 5. Poluga 6. Opruga 9. Osovinica 10 Rame 3. Kontra navrtka 7. Koioni ventil 4. Navrtka 8. Viljuka
6.8 Sistem automatske regulacije (hidraulini sistem bez hidropodizaa) Povratak na sadraj
1. Regulacija poluge (1) za upravljanje regulatorom Pomou navrtke (2) nareguliite duinu poluge (1) za upravljanje regulatorom na taj nain da se pomeranjem poluge (3) u krajnji zadnji poloaj u odnosu na kretanje traktora, izmeu gumenih valjia (5) i kraja sektora (4) ostvari zazor u vrednosti od 18...24 mm. Slika 96. 2. Regulacija zategnutosti sajle (4) za upravljanje menjaem signala

Podignite zadnji podizni mehanizam u krajnji gornji poloaj. Popustite navrtku (3) i odvrnite zavrtanj za regulaciju (2), tako da se okretanje ruice (1) ostvaruje u zoni izmeu oznaka I i III na tokiu i da ne bude savijanja sajle dok se pomera ruica (1). Slika 97.
3. Regulacija pozicione poluge (5) (slika 98)

Podignite zadnji podizni mehanizam u krajnji gornji poloaj. Ruicu (1) za upravljanje meaem signala postavite u poloaj I ("poziciono regulisanje"). Pomou navrtke (7) nareguliite duinu poluge (5) na taj nain da pri lakom povlaenju poluge regulatora*, ispred prekidaa meaa signala ulazi u ljeb poluge meaa.
69
Belarus 1221.3
* Poluga koja spaja ruicu regulatora i meaa signala sistema automatske regulacije hidraulinog mehanizma. Slika 98 6.8.1 Regulacija davaa sile
Povratak na sadraj
Izvadite rascepku iz navrtke (3). Zavrnite je do poetka sabijanja spiralnih opruga (2) i lisnate opruge (1). Okrenite navrtku jo za 1/3...1/2 obrtaja da bi postavili rascepku.
Povratak na sadraj
6.8.2 Regulacija poluge sile vue (8)
Postavite na zadnji podizni mehanizam teg ne manji od 400 daN i podignite ga na visinu 200...300 mm iznad zemlje (gornja poluga topling treba da je u gornjoj oslonoj taki). Ruicu (1) postavite u poloaj III ("Regulacija sile"). Nareguliite duinu poluge (8) tako da pri lakom povlaenju poluge (21) (slika 57) regulatora*, ispred prekidaa meaa (2) signala ulazi u ljeb poluge (1) meaa.
* Poluga koja spaja ruicu regulatora i meaa signala sistema automatske regulacije hidraulinog mehanizma.
7. Agregatiranje traktora
Povratak na sadraj
Traktor je u osnovnoj varijanti opremljen zadnjim prikljunim ureajem NY-2, zadnjim prikljunim vratilom s zavretkom od 8 ljebova. Traktori sa osnovnom i dopunskom opremom mogu se agregatirati i sa kombinovanim mainama razliitih namena (u poljoprivredi, a takoe i u industriji, graevinarstvu, umarstvu i za komunalne radove). Traktori omoguavaju razliite vidove agregatiranja: Noene maine prikljuene na podizni ureaj u tri take, ije se mase u transportnom poloaju upotpunosti prenose na traktor; Polunoene i vuene maine prikljuene su na podizni ureaj tako da se njihove mase u transportnom poloaju delimino prenose na traktor, dok vei deo na sopstvene tokove. U transportnom poloaju polunoene maine se delimino podiu, dok vuene maine ne; Vuene maine se za traktor spajaju pomou vunog ureaja. Mase vuenih maina se upotpunosti prenose na sopstvene tokove; Ostale maine koje se prikljuuju na traktor pomou dodatnih ureaja. U ovim sluajevima mase maina delimino poveavaju vune sposobnosti traktora.
7.1 Izbor radnih maina
Povratak na sadraj
MTZ-1221.3 je univerzalni traktor koji spada u drugu kategoriju (nazivna vuna snaga je 27 kN i nemoe biti vea) i agregatira se radnim mainama koje spadaju u tu kategoriju. Na traktor se mogu agregatirati i maine koje spadaju u treu kategoriju, kao i u izuzetnim sluajevima maine koje spadaju u prvu i u etvrtu kategoriju ali to treba izbegavati. Postoji mogunost i agregatiranja razliitih uvoznih maina (uz malo prilagoavanje). Pre agregatiranja radne maine potrebno je detaljno prouiti uputstvo za sklapanje i upotrebu radne maine. Pri agregatiranju je potrebno proveriti podudarnost sastavnih elementa, podiznu silu prikljunog ureaja traktora, nosivost pneumatika i dozvoljeno optereenje na poteznici. Kada se noene maine prikljuuju na zadnji podizni mehanizam treba voditi rauna o tome da se suvie ne rasterete prednji tokovi i da se ne
70
Belarus 1221.3
narui koeficijent upravljivosti i sigurnosti rada. Koeficijent upravljivosti predstavlja odnos optereenja prednjih tokova traktora i njegove teine. Ovaj koeficijent nesme biti manji od 0,2. Ako je ovaj koeficijent mali, tee je upravljati traktorom, a moe doi i do propinjanja i prevrtanja traktora. Optereenje prednjih tokova se moe meriti ili izraunati U sluaju da je traktorski agregat (traktor + maina) neodgovarajui zbog koeficijenta upravljivosti, treba koristiti dodatne prednje tegove, koji omoguuju dodatno optereenje prednjih tokova ije maksimalno optereenje moe biti 590 kg, to obezbeuje 700 kp pritiska na prednjem mostu. Mogue je poveati teinu na prednjim tokovima i punjenjem pneumatika s vodom ili rastvorom kalcijum-hlorida CaCL2. Pneumatici se pune do zapremine, a ostatak vazduhom odgovarajueg pritiska u zavisnosti od potrebne sile dizanja. 25%-ni rastvor kalcijum-hlorida se rastvara sa 75% vode. Ova smea ima sledee karakteristike: taka smrzavanja je -32C, a specifina teina je 1,25. Pri tome brzina traktorskog agregata ne treba da je vea od 20 km/h. Podaci o koliini rastvora po jednom pneumatiku dati su u tabeli 7.1. Tabela 7.1 420/70R24 (14,9R24) 170 litara
18,4R38 400 litara
16,9R38 350 litara
Slika 99. ema punjenja pneumatika sa: tenou (a) i pranjenja (b) 1. zavretak cevi; 2. crevo; 3. rezervoar; 4. navrtka; 5. zavrtanj zatvaraa; 6. zaptivka; 7. ventil; 8. cev Za punjenje pneumatika sa tenou koristi se specijalna oprema i to na sledei nain (slika 93): 1. Podignite toak dizalicom dok se ne odvoji od podloge; 2. Okrenite toak u poloaj koji odgovara potrebnom nivou punjenja: pri punjenju na zapremine, ventil treba da je u horizontalnom poloaju; pri punjenju na zapremine, ventil treba da je u krajnjem gornjem poloaju 3. Skinite s ventila metalni ep zajedno s iglicom i kapicom 4. Ispustite vazduh iz pneumatika, a zatim spojte zavretak (1) s kuitem ventila pomou navrtke (4) 5. Spojte kraj cevi (2) s rezervoarom tenosti (3) koji se nalazi iznad toka na visini najmanje od 1,5 m 6. Otvorite dotok tenosti, napunite pneumatike do potrebnog nivoa. Pri tome periodino zatvarajte dotok tenosti i isputajte vazduh iz pneumatika otvaranjem zavrtnja (5) 7. Odvojte ureaj za punjenje od kuita ventila rezervoara 8. Izlijte viak tenosti, a zatim vratite na ventil metalni ep zajedno sa iglicom i kapicom 9. Skinite s ventila kapicu i naduvajte pneumatik do potrebnog pritiska 10. Vratite kapicu na ventil i spustite toak na podlogu Pneumatike, takoe moete napuniti pomou pumpe ili crevom koje je spojeno na vodovod. Panja! Kada u pneumatiku imate tenost, pritisak proveravajte samo u krajnjem gornjem poloaju ventila, inae e tenost dospeti u mera pritiska i moe ga otetiti. Pravilan odnos optereenja prednjeg i zadnjeg mosta traktora postie se kombinovanim prikljuivanjem maina napred i pozadi traktora. Pri tome se skrauje broj prohoda traktorskog agregata po njivi, smanjuju gubici (predsetvena priprema i setva, kultiviranje i unoenje ubriva itd.). Sem toga, dodavanje balasta je neophodno zbog poboljanja vunih karakteristika traktora (oranje, unoenje ubriva, transport i drugi radovi) gde nema ili je malo dopunsko optereenje traktora od maine. Da bi se iskoristila prednja vua mora biti dovoljno optereenje na prednjim tokovima.
71
Belarus 1221.3
Optereenje i pritisak pneumatika treba da su odgovarajuih vrednosti koje su date u tabeli 7.2. Tabela 7.2 Brzina kretanja km/h 420/70R24 (14,9R24) 18,4R38 16,9R38 30 10 30 8 30 8 Optereenje pneumatika u kN i njemu odgovarajui pritisak MPa 0,10 15,45 19,00 24,40 30,00 18,25 0,12 17,20 21,15 27,15 33,40 20,25 0,14 18,80 23,15 29,70 33,40 22,25 26,95 0,16 20,35 20,00 32,1 39,50 24,25 29,75 0,18 0,20
45,00 31,15 33,95
Maksimalno optereenje mostova odreeno je nosivou pneumatika ili vrednostima koje daje proizvoa traktora. U toku rada je potrebno praenje pritiska u pneumaticima i ako je potrebno usklaivati ih sa propisanim podacima.
7.2 Izbor rastojanja izmeu tokova traktora
Povratak na sadraj
Pri izboru i korienju prikljunih orua treba prouiti njihovo uputstvo za korienje i zavisno od tih preporuka, treba odabrati potrebno rastojanje izmeu tokova traktora. Rastojanje izmeu tokova traktora sa kojim traktor izae iz fabrike je 1800 mm i koristi se pri transportu. Predviena je bezstepenasta regulacija rastojanja izmeu zadnjih tokova i to u zavisnosti od rastojanja prednjih tokova koja se menja pomou premetanja prednjih tokova. Prilikom oranja sa etvrobraznim ili petobraznim plugom optimalno rastojanje izmeu tokova je 19502050 mm. Uzimajui u obzir da prilikom oranja jedan toak traktora ide u brazdi poeljno je ako to omoguava plug da se plug prepodesi iz tree grupe. Izmenu rastojanja zadnjih tokova treba uraditi kao to je prikazano na slici 88. Rastojanje tokova treba podesiti po podacima iz tabele 6.2, to omoguava meurednu obradu u irinama od 450, 600, 700 i 900 mm. U cilju smanjenja specifinog pritiska na zemljite, za rad na zemljitima poveane vlanosti predvieno je udvajanje zadnjih tokova. Za meurednu obradu u irinama od 450 i 700 mm treba koristiti preporuke iz tabele 6.3A, kao i nain montae udvojenih tokova sa ulokom koji su dati na slici 90. Brzina kretanja sa udvojenim zadnjim tokovima nesme da pree 20 km/h.
7.3 Formiranje traktorskog agregata
Povratak na sadraj
Za agregatiranje noenih maina koristi se ureaj za prikljuivanje, bilo pomou automatske poteznice, bilo direktno na poluge podiznog mehanizma. Dimenzije poluga podiznog mehanizma (prenik x irina sfernog zgloba u mm): donje poluge 28,7 x 38 ili 36 x 45 mm gornja poluga 22 x 51 ili 32 x 51 mm Podizni mehanizam omoguuje rad s prikljunim mainama koje imaju sledee dimenzije prikljunog trougla: visina prikljunog trougla 460...610 mm (900 mm u poputenom sluaju) osnova prikljunog trougla 870 mm (1010 mm u poputenom sluaju) Agregatiranje polunoenih maina omogueno je pomou vunog ureaja koji se montira na donje poluge. Agregatiranje polunoenih maina se vri preko vunog ureaja koji se montira na donje poluge i koji omoguava vertikalno pomeranje rude polunoenih maina, tako da je omogueno horizontalno nivelisanje. Prikljuivanje omoguuje prikljuna viljuka.
72
Belarus 1221.3
Maine koje zahtevaju popreno pomerene take spajanja agregatiraju se pomou klatee poteznice TCY1M ili TCY-1 (poprena). Vertikalno optereenje na klateu poteznicu TCY-1M nesme biti vee od 20 kN, a na poprenu TCY-1 ne vie od 20 kN. Agregatiranje radne maine na traktor treba sprovesti po uputstvu koji je dat uz radnu mainu. Brzoaktivirajue spojke se koriste pri agregatiranju polunoenih, vuenih i poluvuenih maina kao sigurnosni element u sluaju neplaniranog razdvajanja traktora i radne maine da bi se izbeglo isticanje ulja iz hidraulnog sistema. Pri agregatiranju prikljunih maina neophodno je staviti sigurnosne lance (sajle) za sluaj havarijskog odvajanja radne maine od traktora. Za njihovo privrivanje na traktor koriste se slobodni otvori na nosaima prikljunog ureaja ispod poteznice, korienjem zavrtnjeva s obe strane ili za osovinicu poteznice. Pogon maina sa aktivnim radnim organima omoguen je prikljunim vratilom i kardanskim vratilom sa titnikom, koji po svojim parametrima treba da odgovara prikljunoj maini. Kardansko vratilo treba da ima teleskopski deo (sa preklopom ne manjim od 110 mm) da bi se izbeglo razdvajanje i uklinjavanje spoja. Viljuke kardanskog vratila treba da se nalaze u jednoj ravni. Pri radu agregata treba stalno nadgledati rad sigurnosne i jednosmerne spojnice, koje su postavljene na mainama sa poveanim momentom inercije obrtnih masa (silani kombajni, kombajni za ito itd.) Postavljanje prednjeg prikljunog vratila se vri zajedno sa postavljanjem prednjih poluga i njihovih draa a bez poteznica za vuu. U kabini na prednjem delu predviena su dva otvora M8 za privrivanje pulta sistema automatske (elektronske) kontrole prikljunih maina, a u podu je predvien otvor za uvoenje kabla.
7.4 Karakteristike rada
Povratak na sadraj
Leva podizna poluga podiznog mehanizma podeena je na duinu od 530 mm, i bez potrebe je nebitrebalo menjati. Podizne poluge, sem osnovnog otvora za spajanje sa donjim polugama, imaju ljeb za agregatiranje irokozahvatnih maina za bolje kopiranje reljefa zemljita kao to su kultivatori i sejalice. Pri agregatiranju radnih ureaja koji spadaju u treu kategoriju potrebno je izvriti promenu nastavaka donjih poteznica kao i izvrnuti zadnji kraj toplinga i umesto njega staviti drugi odgovarajui (tip HY-3). Prednji noeni mehanizam tipa NY-2 i prednje prikljuno vratilo slui za agregatiranje prednjih traktorskih utovarivaa i ureaja koji su prilagoeni za prednje agregatiranje. Podizna sila podiznih mehanizama rauna se na 610 mm od prikljunih taaka: prednjeg - 18 kN; zadnjeg - 28 kN. Izbor snage za pogon maina sa aktivnim radnim organima je na prikljunom vratilu sa 540 o/min (zavretak prikljunog vratila je sa 6 ili 8 ljebova) ili sa 1000 o/min (zavretak prikljunog vratila je sa 21 ljebom). Preko prikljunog vratila dozvoljeno je korienje snage do 90 % od eksploatacione snage (rad u stacionarnom poloaju) pri 1000 o/min i do 60 % pri 540 o/min. Snaga preko prednjeg prikljunog vratila ograniena je na 50 % (pri 1000 o/min, zavretak je sa 21 ljebom). Sinhrono prikljuno vratilo 4,36 o/min puta, predvieno je za pogon transportnih maina s aktivnim radnim organima i za pogon maina za ubiranje. Mogue je korienje snage preko nekog spoljanjeg hidraulikog prikljuka. Pri korienju spoljanjih hidraulikih izvoda, snaga ne treba da je vea od 5 kW (dozvoljeni maksimalni pritisak je 10 MPa). Za tipove (T-150K) radnih ureaja sa aktivnim radnim organima kardansko vratilo treba da se skrati za otprilike 450 mm, ili za istu ovu dimenziju treba poveati prikljunu rudu radnih ureaja. Brzina kretanja traktorskog agregata na saobraajnim putevima treba da je do 20 km/h (sem transoprta). Prikolice treba da su prikljuene za traktor samo pomou poteznica TCY-3 ili TCY-1M. Kretanje transportnog agregata zavisi od mogunosti traktora i prikolice. Agregatiranje traktora sa dve prikolice dozvoljeno je samo na suvim i tvrdim putevima na nagibima do 4 %.
73
Belarus 1221.3
Gabaritne dimenzije traktorskog agregata na saobraajnim putevima treba da su maksimalno do: 20 m duine, 2,5 m irine i 3,8 m visine. Panja! Odstupanje od nominalnih vrednosti treba da je u saglasnosti sa saobraajnim propisima. Polunoene i vuene maine treba da su vrsto prikljuene za traktor i naregulisane prema otporu na taki kaenja (za polunoene maine). Ugao poprene statike stabilnosti traktorskog agregata treba da je do 30 pri radnom rastojanju izmeu tokova traktora. Pri kretanju na saobraajnim putevima treba da bude rastojanje imeu prednjih i zadnjih tokova oko 1800 mm. Pri skretanju traktora i kretanju po nagnutim terenima treba smanjiti brzini do 10 km/h. Pri agregatiranju traktora s prikolicama, gde nema vertikalnog optereenja na poteznici ili je neznatno, potrebno je opteretiti balastnim tegovima ne samo prednji most ve i zadnji ili nalivanjem pneumatika vodenim rastvorom. Kretanje traktorskog agregata po saobraajnim putevima mogue je samo unapred. Kretanje unazad nije dozvoljeno, zato to je svetlo i svetlosna signalizacija opremljena (postavljena) samo za kretanje unapred. Prikolica treba da je opremljena s nezavisnim koionim ureajem (konicama), koje su s pneumatskim sistemom traktora spojene preko pneumatskog prikljuka. Pri agregatiranju maina sa hidraulikim potroaima treba voditi rauna da se iz rezervoara ne koristi vie od 16 l ulja. U suprotnom sluaju pumpa moe da usisa vazduh (na primer kod prikolica sa samopranjenjem, kipovanjem). Provera se vri u osnovnom radnom poloaju (pri sputenoj platformi, u horizontalnom poloaju). Postupak formiranja traktorskog agregata kree od zahteva agrotehnike operacije i analize tehnikih parametara prikljune maine, to treba usaglasiti sa traktorom. U sluaju bilo kakvih potekoa pri izboru prikljunih maina ili pri agregatiranju izabranih maina, treba triti dodatne informacije od ovlaenog predstavnika ili direktno od proizvoaa. Ovo uputsvo za rukovaoce nemoe obuhvatiti itav spisak preporuka za agregatiranje sa konkretnim mainama, zbog velikog broja vrlo razliitih maina. Kvalitet formiranog traktorskog agregata zavisi u velikoj meri i od dobrog tehnikog poznavanja prikljune maine. Panja! Potrebno je dobro prouiti i uputsva za rukovanje i korienje prikljunih maina, jer u sebi sadre neophodne informacije za formiranje i korienje traktorskog agregata.
7.5 Ogranienja teine
Povratak na sadraj
Delovi koji slue za prenos snage (pogon), a u cilju porasta pouzdanosti i poveanja njihovog veka trajanja ukupna (maksimalna) teina traktora (sa radnim protivtegovima, dodatnim balastima (tegovima) zajedno sa agregatiranom radnom mainom, ukupna masa) ne sme da pree 8.000 kp-t pri maksimalnom meuosnom rastojanju od 1.800 mm. Ukupno (maksimalno) optereenje zadnje osvine zajedno sa tegovima i agregatiranom radnom mainom ne sme da pree 5.000 kp-t. Ukupno (maksimalno) optereenje prednje osvine zajedno sa tegovima ne sme da pree 3.000 kp-t, ako je prenik prednjih tokova manji onda je srazmerno i dozvoljeno optereenje manje. Napomena! Optereenje prednje osovine u sebi sadri i teinu prednjeg traktorskog utovarivaa sa podignutom praznom kaikom.
8. Tehniko odravanje
Tehniko odravanje je neophodno da bi traktor bio sposoban za rad tokom eksloatacije.
74
Povratak na sadraj
Belarus 1221.3
Ne pridravanjem mera tehnikog odravanja znaajno se smanjuje radni vek traktora, poveava se broj otkaza, smanjuje snaga motora i poveavaju se trokovi korienja traktora. Rukovaoc je obavezan da svakodnevno proverava rad traktora, da ne dozvoli slabljenje pritegnitih spojeva, pojave curenja goriva, tenosti i ulja, nakupljanje prljavtine ili drugih neistoa koje mogu biti uzronici nepravilnog rada, poara, oteenja ili nesretnih sluajeva. UPOZORENJE! Ako nema posebnih uputstava, pre nego to pristupite bilo kojoj operaciji tehnikog odravanja, pregleda ili regulisanju, zaustavite motor, zaustavite traktor i povucite parkirnu konicu. Ako ste skidali titnike uverite se u to da su vraeni na mesto pre nego to ponete rad na traktoru. VANO! Pridravajte se pravila za pravilno i bezopasno skladitenje i uvanje otpadnih materija. Nikada ne prosipajte preraenu tenost i ulje na zemlju. Koristite specijalne posude za uvanje i skladitenje ovih otpadnih materija. Zapremine posuda u litrima Karter (ulja) motora Sistem za hlaenje motora Transmisija Pumpa za gorivo Glavni prenos prednjeg pogonskog mosta Kuite gornjeg / donjeg koninog zupastog para reduktora prednjeg pogonskog mosta (svaki) Rezervoar ulja hidraulikog sistema i sistema za upravljanje (zapremina hidraulinog sistema) Rezervoari goriva (2 rezervoara po 85 litara svaki) Rezervoar tenosti za lake startovanje motora. 18 / 22 31 47 0,25 2,15 1,9 22 (25) 170 0,2
8.1 Tehniko odravanje posle razrade (30 asova rada)

1. 2. 3. 4. 5.
Povratak na sadraj
Pregledajte i operite traktor. Posluajte rad svih glavni sklopova (delova) traktora. Proverite zategnutost zavrtnjeva glave cilindra (Operacija 35). Proverite zazore izmeu ventila i klackalica (Operacija 21). Oistite rotore centrifugalnog preistaa ulja motora i menjaa (Operacija 12 i 13). Oistite mreasti filter menjaa (Operacija 15). 6. Proverite zategnutost remena generatora (Operacija 8). 7. Izlijte talog iz rezervoara za gorivo, filtera za grubo i fino preiavanje goriva (Operacija 7 i 22). 8. Proverite, i ako je neophodno, nareguliite slobodni hod pedale spojnice, konica i pneumatskog sistema (Operacija 24 i 26). 9. Proverite stanje akumulatora, oistite kleme, spojeve i ventilacione otvore (Operacija 27). 10. Zamenite ulje u: karteru motora (Operacija 16), kuitu menjaa (Operacija 42), reduktoru tokova i glavnom prenosu prednjeg pogonskog mosta (Operacija 43). 11. Zamenite filtere motora i hidraulinog sistema (Operacija 17 i 31). 12. Podmaite leaje spojnice (Operacija 15). 13. Izlijte kondenzat iz rezervoara pneumatskog sistema (Operacija 5). 14. Proverite i ako je neophodno podesite hermetinost preistaa za vazduh i usisnog voda (Operacija 23) 15. Proverite i ako je neophodno zategnite spoljanje navojne spojeve glavnih sklopova (Operacija 40). 16. Prokontroliite funkcionisanje motora, sistema za upravljanje, konica, sistema za osvetlenje i signalizaciju (Operacija 6).
75
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
8.2 Karta podmazivanja i tehnikog odravanja traktora
76
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
8.3 Tabela tehnikog odravanja traktora

Broj operacije na karti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Radna operacija Nivo ulja u motoru Nivo tenosti za hlaenje u motoru Nivo ulja u rezervoaru hidraulinog sistema i sistemu za upravljanje Nivo ulja u transmisiji Izlivanje kondenzata iz rezervoara pneumatskog sistema Provera funkcionisanja motora, sistema za upravljanje, konica i ureaja Izlivanje taloga iz filtera za grubo preiavanje goriva i rezervoara goriva Provera zategnutosti remena ventilatora Zavrtnji glavine zadnjih tokova Pritisak vazduha u pneumaticima ienje preistaa vazduha motora ienje centrifugalnog filtera motora ienje centrifugalnog filtera menjaa Nivo ulja u kuitu prednjeg pogonskog mosta ienje ianog filtera ulja u menjau Zamena ulja u motoru Zamena filtera ulja u motoru Podmazivanje leaja spojnice Kinematiki zglobovi hidrocilindra sistema za upravljanje Turbokompresor Provera zazora ventila motora Izliv taloga iz filtera za fino preiavanje goriva motora Hermetinost spojeva preistaa vazduha motora Slobodan hod pedale spojnice Zazori na volanu Regulisanje konica Akumulator Mea signala za regulaciju sile i pozicije Filter regulatora pritiska vazduha u pneumatskom sistemu Hermetinost magistrale pneumatskog sistema Zamena filtera ulja hiraulinog sistema
77
Periodinost svakih, asova 10 + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 125 250 500 1000 2000 Uopteno
Belarus 1221.3
Broj operacije na karti 32 33 34 35. 36 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55.
Periodinost svakih, asova Radna operacija ienje filtera grejaa kabine ienje generatora Uvlaenje - trag prednjih tokova Zatezanje zavrtnjeva glave cilindra motora Filter vazduha na motoru ienje filtera za grubo preiavanje goriva Zamena filtera za fino preiavanje goriva Zazori u kinematikim zglobovima poluga sistema za upravljanje Provera i pritezanje spoljanjih zavrtanjskih spojeva Turbokompresor motora Zamena ulja u transmisiji i rezervoaru ulja hidraulikog sistema i sistema za upravljanje Zamena ulja u glavnom prenosu i reduktorima tokova prednjeg pogonskog mosta Podmazivanje desne podizne poluge podiznog mehanizma traktora Podmazivanje obrtnog vratila poluga podiznog mehanizma Provera brizgaljki motora Generator Podmazivanje okretnih rukavaca prednjeg pogonskog mosta Starter motora Provera brizgaljki motora Generator (sezonsko podeavanje) Pranje sistema za hladjenje motora Ispiranje pumpe za gorivo visokog pritiska Regulacija centrifugalnog preistaa motora Regulacija centrifugalnog preistaa menjaa 10 125 250 500 + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 1000 2000 Uopteno
8.4 Pristup sastavnim delovima za obavljanje tehnikog odravanja
Povratak na sadraj
VANO! Posle rada na tehnikom odravanju vratite na mesto sve prethodno skinute titnike sa traktora, pre nego to ponete ponovo sa radom.
78
Belarus 1221.3
Hauba Hauba je postavljena na zglobne veze u prednjem delu traktora, to omoguava njeno brzo pomeranje napred i dobijanje pristupa u zoni motora za obavljanje planiranih operacija tehnikog odravanja.
Slika 100.
Da bi podigli haubu: povucite ka sebi ruicu (4) i podignite haubu (3) zadrite haubu, oslobodite podupira (1) iz draa (2) i slobodni kraj stavite u oslonac (5) (pogled I) VANO! Pre nego to ponete sa tehnikim odravanjem u zoni pod haubom, uverite u to da je hauba vrsto fiksirana u oslonacima kada je u gornjem poloaju. Da bi spustili haubu: podignite haubu, oslobodite podupira (1) i postavite ga u dra (2) spustite haubu, namesti te je u bravicu, i na strelicom oznaenom mestu pritisnite haubu rukama
8.5 Operacije planskog tehnikog odravanje posle svakih 10 asova rada ili svakodnevno ako je potrebno Povratak na sadraj
OPERACIJA 1. Nivo ulja u karteru motora. Slika 101.
Proverite nivo ulja tako to postavite traktor na ravnu podlogu i tek kroz 3-5 minuta posle zaustavljanja motora, kada se ulje u potpunosti slije u karter: - Izvadite mera ulja (3) s desne strane motora, obriite ga i ponovo ga vratite na svoje mesto; - Izvadite mera i odredite nivo ulja. Nivo ulja treba da je izmeu gornje i donje oznake na pokazivau. Ako je neophodno dolijte ulje na usipno grlo (1) skinuvi poklopac (2). VANO! Ne dozvolite da motor radi sa nivoom ulja koje je ispod donje oznake na pokazivau nivoa ulja. VANO! Ne dolivajte ulje iznad gornje oznake na pokazivau. U protivnom viak ulja e sagorevati, to e dati lanu sliku o velikoj potronji ulja i pojave ugljenmonoksida. OPERACIJA 2. Nivo tenosti za hlaenje motora UPOZORENJE! Sistem za hlaenje radi pod pritiskom koji se kontrolie ventilom u poklopcu hladnjaka. Opasno je skidati poklopac kada je motor vru. Saekajte da se motor ohladi, stavite na poklopac debelu tkaninu i polako odvrnite poklopac, kako bi postepeno smanjili pritisak pre nego to potpuno skinete poklopac. uvajte se opekotina od vrele tenosti.
79
Slika 102.
Belarus 1221.3
Pomou izvijaa podignite vratanca (2) koja su u gornjem prednjem delu haube, da bi zatvara hladnjaka (3) bio pristupaan, primenite gore pomenute mere bezbednosti, proverite nivo tenosti u hladnjaku, tenost u hladnjaku treba da je do gornjeg ruba otvora (1) za sipanje tenosti. VANO! Ne dozvolite da se nivo tenosti smanji ispod 40 mm od gornjeg ruba otvora (1) za sipanje tenosti. OPERACIJA 3. Nivo ulja u rezervoaru hidraulikog sistema i sistema za upravljanje Pre provere nivoa ulja, traktor treba postaviti na horizontalnu ravnu podlogu. Zaustavite motor i zakoite traktor parkirnom konicom. Svi hidraulini cilindri, ukljuujui i zadnji treba da su sa izvuenim klipovima. Proveravajte nivo ulja na providnom pokazivau nivoa (1) koji je sa leve strane traktora. Nivo treba da je izmeu oznaka "O" i "". Ako je neophodno, dolijte ulje do oznake "", skinuvi navojni poklopac (2). NAPOMENA! Pri korienju radnih ureaja koje zahtevaju vee koliine ulja, dolijte ulje do nivoa oznake "C". OPERACIJA 4. Provera nivoa ulja u transmisiji Slika 103.
Proverite nivo ulja na providnom pokazivau (1) (slika 103) koji je sa desne strane kuita menjaa, pridravajui se uputstva opisana u OPERACIJA 3. Nivo ulja ne treba da bude nii od 10 mm od oznake "". Ako je neophodno, dolijte ulje do oznake "", skinuvi poklopac (2) (slika 104) usipnog grla za ulje. Slika 104. OPERACIJA 5. Isputanje kondenzata iz rezervoara pneumatskog sistema Povucite prsten (1) prema sebi i istovremeno na gore da bi otvorili ventil. Ventil treba da bude otvoren sve dok se potpuno ne izlije kondenzat i prljavtina. Ispustite kondenzat iz oba rezervoara i sa leve i sa desne strane traktora. Slika 105. OPERACIJA 6. Provera rada motora, sistema za upravljanje, konica, opreme za osvetlenje i signalizaciju Motor treba da mirno i uravnoteeno radi u svim reimima rada. Sistem za upravljanje, konice i oprema za svetlosnu i zvunu signalizaciju treba da su u ispravnom stanju.
8.6 Provera posle svakih 125 asova rada

Uradite sve gore navedene operacije plus sledee operacije:
Povratak na sadraj
OPERACIJA 7. Isputanje taloga iz filtera za gorivo i rezervoara goriva Otvorite ispustni zatvara (1) rezervoara za gorivo (2) i ispustni zatvara (4) kuita filtera (3). Ispustite talog i vodu dok se ne pojavi ispod zatvaraa isto gorivo. Talog odloite u specijalne posude i pravilno ga skladitite. Zatvorite ispustne zatvarae rezervoara za gorivo i filtera.
80
Belarus 1221.3
Slika 107.
Slika 106.
OPERACIJA 8. Provera zategnutosti remena pogona ventilatora kod generatora Zategnutost remena ventilatora je dobra ako je ugib remena na sredini izmeu remenice kolenastog vratila (radilice) (1) i remenice ventilatora u granicama od 30 do 33 mm, pri pritisku silom od 40 N. Da bi postigli navedenu zategnutost remena popustite zavtranje (2) koji privruju generator, okrenite kuite generatora dok ne dobijete potrebnu zategnutost. Pritegnite zavrtnje (2) koji privruju generator i zatitni plat generatora. OPERACIJA 9. Provera zategnutosti zavrtnjeva glavine zadnjih tokova Proverite zategnutost etiri zavrtnja (1) glavine zadnjih tokova i, ako je neophodno, pritegnite ih momentnim kljuem momentom pritezanja od 360 do 500 Nm. OPERACIJA 10. Provera pritiska u pneumaticima Proverite stanje protektora i pritiska vazduha u pneumaticima. Ako je neophodno, podesite pritisak vazduha u pneumaticima prema optereenju i datim preporukama u poglavlju 7. Slika 109. OPERACIJA 11. ienje filtera za vazduh i zamena papirnog uloka Proverite zaprljanost papirnog uloka u filteru za vazduh i prostora kuita filtera. Za ienje filtera za vazduh i zamenu papirnog uloka uradite sledee operacije: odvrnite leptirastu navrtku (2) i skinite uljno kupatilo (1) odvrnite leptirastu navrtku (3) i izvadite uloak filtera (5) proverite (bez vaenja iz kuita (6)) istou uloka kontrolnog filtera (4) NAPOMENA! Nije preporuljivo vaenje uloka kontrolnog filtera (4) iz kuita (6) Zaprljanost kontrolnog filtera (4) pokazuje da ima oteenja na na uloku filtera (5). U tom sluaju treba oprati kontrolni filter (4) a uloak filtera (5) zameniti novim. NAPOMENA! U sluaju da je radna sredina traktora sa poveanim nivoom praine ovu operaciju treba raditi na svakih 20 radnih sati. Slika 110
81
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
8.7 Operacije odravanja posle svakih 250 radnih sati

Uradite do sada navedene operacije plus sledee: OPERACIJA 12 i 13. ienje centrifugalnog uljnog filtera motora i menjaa
Skinite navrtku (1) i kapu (2); Slika 111. Postavite rafciger (5) ili ipku izmeu kuita i donje strane filtera kako bi zaustavili rotor (3) od obrtanja i pomou kljua (4) odvrnite navrtku rotora, skinite au rotora (3). Skinite poklopac (6), krilca (7) i mreicu filtera (8); Ako je neophodno oistite i properite mreicu. Nemetalnom etkom odstranite sve naslage sa unutranjih zidova ae rotora. Oistite sve delove od taloga i properite ih u dizel gorivu i produvajte sa vazduhom pod pritiskom. Sastavite filter obrnutim redom kako ste ga rastavili. Pre sastavljanja ae sa kuitem rotora namaite zaptivni "O" prsten s uljem za motor. Postavite delove za balansiranje na au i kuite rotora. Navrtku za stezanje ae zavrnite (ne previe), da potpuno legne aa na rotor. Rotor treba lako da se obre. Postavite kapu (2) i zategnite navrtku (1) momentom 35...50 Nm.
NAPOMENA! Posle zaustavljanja motora u toku od 30 - 60 s treba da se uje um obrtanja rotora. To govori o tome da filter radi normalno. OPERACIJA 14. Nivo ulja u kuitu prednjeg pogonskog mosta i kuitu koninog zupastog para Provera nivoa ulja u kuitu prednjeg pogonskog mosta i kuitu koninog zupastog para se vri tako to odvrnete zavrtanj-zatvara (1) (slika 112) i nivo ulja treba da je do donjih navojaka navojno kontrolnog usipnog otvora za sipanje i kontrolu. Ako je neophodno, dolijte ulje do potrebnog nivoa kroz kontrolno usipni otvor. Operacija 15. Mreasti preista ulja menjaa Odvrnite i skinite poklopac (1). Uhvativi za dugme (3) izvucite filter iz kuita menjaa.
Slika 112. Slika 113.
82
Belarus 1221.3
Odvrnite dugme (3), kontranavrtku (2) i navrtku s krilcima (4) sa vretena (9). Skinite plou (10), oprugu (6), klip (5), zaptivni prsten (7) i iane elemente (8). Properite mreaste iane elemente sa istim dizel gorivom. Sastavite filter obrnutim redom od rastavljanja.
NAPOMENA! Uverite se u to, da je zaptivni prsten (7) postavljen s obe strane mreastih ianih elemenata NAPOMENA! Uvrite leptir navrtku (4) dok ploa (10) ne bude u istom nivou sa elom klipa (5). OPERACIJA 16. Zamena ulja u motoru Slika 114.
Zagrejte motor do normalne radne temperature (ne manje od 70 C). Postavite traktor na ravnu povrinu i ugasite motor. Povucite parkirnu konicu. Skinite poklopac (2) ulivnog otvora i odrvrnite odlivni zatvara (4). Izlijte ulje u specijalnu posudu za skupljanje preraenog ulja. Pravilno odloite ulje. Vratite na mesto zatvara (4) i kroz usipno grlo (1) nalijte svee isto motorno ulje (propisanih karakteristika) do gornje oznake pokazivaa ulja (3). Vratite na mesto poklopac (2) ulivnog otvora. Startujte motor i neka radi 1-2 minuta. Slika 115. Proverite nivo ulja pokazivaem (3), kako je ranije opisano u "OPERACIJA 1" Ako je neophodno dolijte ulje do potrebnog nivoa.
OPERACIJA 17. Promena filtera ulja u motoru (istovremeno sa zamenom ulja u motoru) Odvrnite kuite filtera za ulje (5) zajedno sa ulokom filtera (6). Odvrnite maticu (1) i skinite skinite donji deo filtera (2) zajedno sa podlokama (3) i (9). Stisnite steza (4), tako da se pomeri za 3 do 4 mm u kuitu (5), zakrenite steza (4) tako da se 3 ispupenja poklope sa ljebovima na kuitu (5). Skinite steza (4), uloak filtera (6), propusni ventil (7)i oprugu (8). Operite sve delove. Postavite novi uloak filtera iobrnutim redosledom sastavite filter za ulje. Ako je neophodnozamenite podloke (3) i (9). Zategnite maticu (1) momentim kljuem momentom od 50 do 70 Nm. Podmaite podloku (9) motornim uljem. Zavrnite nazad sklopljen filter za ulje sa 3/4 okretaja nakon dodira podloke (9) o kuite (10).
Slika 116.
OPERACIJA 18. Podmazivanje aksijalnih leaja spojnice Skinite popklopac (1) s leve strane kuita spojnice. Pomou mazalice 4-6 puta napumpajte (odgovarajuim kvalitetom maziva) na mazalici kuita koja je uvrnuta u kuite leaja.
83
Belarus 1221.3
NAPOMENA! Ne prepunjavajte kuite sa mazivom. Viak maziva moe da dospe unutar kuita na frikcione delove spojnice koji se ne podmazuju. OPERACIJA 19. Podmazivanje zglobnih spojeva cilindara sistema za upravljanje Mazalicom podmaite zglobne veze cilindra na otvorima za mazalicu (1) i sa leve i sa desne strane prednjeg pogonskog mosta (4 mesta za podmazivanje). Podmazivanje izvrite mazivom odgovarajueg kvaliteta i potrebnom koliinom maziva. Slika 117. OPERACIJA 20. Provera zategnutosti spojeva turbokompresora Proverite zategnutost spojeva turbokompresora (1), izduvne grane (3) i nosaa auspuha (2). Ako je neophodno, zategnite spojeve pomou momentnog kljua momentom od 35 do 40 Nm. Slika 118.
8.8 Operacije odravanja posle svakih 500 radnih sati

Povratak na sadraj
Uradite do sada navedene operacije plus sledee: OPERACIJA 20. Provera zazora ventila motora i podeavanje NAPOMENA! Proveru zazora radite na hladnom motoru, prethodno proverivi zatezanje zavrtnjeva glave cilindara (Operacija 35). Regulaciju zazora obaviti sledeim redom: Slika 119. Skinite poklopac glave cilindara i proverite zatezanje draa osovinice klackalice obrtnim momentom 60-90 Nm. Obrnite radilicu motora do trenutka preklapanja ventila 1-vog cilindra (usisni ventil poinje da se otvara, a izduvni zavrava zatvaranje) Podesite zazore 3, 5, 7, 10, 11 i 12-tog ventila (raunajui ventile od strane ventilatora). NAPOMENA! Zazori izmeu klackalice i ventila na hladnom motoru treba da su: - za usisne ventile 0,25...0,30 mm; - za izduvne ventile 0,40...0,45 mm. Okrenite radilicu za 360, podesite preklapanje ventila 6-tog cilindra i nareguliite zazore 1, 2, 4, 6, 8 i 9-tog ventila. Za regulaciju ventila popustite kontranavrtku (1) zavrtnja (2), postavite merni listi (3) izmeu stabla ventila (5) i klackalice (4) zavrui ili odvrui zavrtanj (2) dok se ne dobije potreban zazor mernog listia. Posle regulisanja zazora zategnite kontranavrtke (1) i vratite na mesto skinute delove
OPERACIJA 22. Izlivanje taloga iz filtera za fino preiavanje Popustite za 1 do 2 obrtaja zatvara (1) za isputanje vazduha. Odvrnite zatvarae (2) i (3) u donjem delu filtera i izlijte talog dok ne potee isto gorivo. Zavrnite zatvarae (1), (2) i (3), i stegnite ih.
84
Belarus 1221.3
OPERACIJA 23. Provera hermetino-sti spojeva preistaa vazduha i usisne grane Skinite monociklon i oistite njegove unutranje povrine. Pokrenite (upalite) motor Podesite gas (na leru) tako da broj obrtaja motora bude oko sredine Zatvorite usisnu cev (1) preistaa vazduha, tada motor mora da stane (da se ugasi) Ukoliko motor ne stane (ne ugasi se), pronaite mesto na kome dolazi do proputanja vazduha (puta negde na dihtungu) Slika 120. OPERACIJA 24. Regulacija slobodnog hoda pedale spojnice Slobodan hod pedale spojnice treba da bude u granicama od 30 do 40 mm. NAPOMENA! Suvie veliki slobodan hod pedale ne dozvoljava da se potpuno uskljui spojnica i otean je izbor stepena prenosa. Suvie mali hod dovodi do proklizavanja lamela spojnice, pregrevanja i habanja delova spojnice. Slika 122. Za regulaciju slobodnog hoda pedale spojnice treba uraditi sledee: Izvadite rascepku, izvucite rukavac (2) i odvojte polugu (5) od ruice (1). Popustite kontranavrtku (4). Odvrnite zavrtanj (8) dok pedala (6) ne dodirne deo kabine. Okrenite ruicu (1) u suprotnom smeru kazaljke na satu do kraja, da se dodirnu potisni leaj i poluge. Obrui viljuku (3) podesite da se poklope otvori u viljuci i polugi (1), zatim zavrnite viljuku za 5 do 5,5 okretaja (tj. skratite polugu). Zategnite kontranavrtku (4) i sastavite delove suprotno od onog kako ste ih rastavili. VANO! Uverite se u to da se pedala spojnice precizno vraa od kraja do kraja slobodnog hoda. U sluaju zapinjanja pedale nareguliite oprugu servoureaja (7) zavrtnjem (8) ili izmenite poloaj konzole (9) okrenuvi je u odnosu na osu zavrtnja za privrivanje. OPERACIJA 25. Regulacija slobodnog hoda volana Slobodan hod volana pri radu motora ne treba da bude vei od 25 . U suprotnom sluaju odstranite zazore u zglobnim vezama hidraulinog cilindra, poluga sistema za upravljanje, zategnite navrtke poluga za okretanje i odstranite zazore u nosau volana. OPERACIJA 26. Regulacija hoda pedale radnih konica i parkirne konice Pun hod pedale za koenje pri sili pritiska na pedalu od 120 N treba da je u granicama 110-120 mm. U suprotnom, nareguliite konice na sledei nain: Popustite kontranavrtku (3) zavrtnja za regulaciju (2), leve radne konice; Zavrui ili odvrui zavrtanj (2), nareguliite hod pedale leve radne konice. Ponovite ovu operaciju za desnu pedalu radne konice.
85
Slika 121.
Slika 123.
Belarus 1221.3
Slika 124. NAPOMENA! Hod leve pedale radne konice treba da bude neto manji da bi se obezbedilo istovremeno aktiviranje konica pri koenju sa blokiranim pedalama. Parkirna konica treba da je potpuno ukljuena pri poloaju poluge (1) na etvrtom zupcu sektora (A). Pre regulacije parkirne konice postavite traktor na ravnu podlogu, zaustavite motor i blokirajte zadnje tokove od napred i od nazad: Postavite polugu (1) u krajnji prednji (iskljuen) poloaj; Popustite kontranavrtku (2) sa zavrtnja za regulaciju (3) parkirne konice (sa desne strane traktora); Zavrtanjem ili odvrtanjem zavrtnja (3) postignite to da se pri sili na poluzi (1) od 200 N, potpuno ukljui parkirna konica na etvrtom zupcu sektora (A): Posle podeavanja uvrstite zavrtanj (3) sa kontranavrtkom (2).
Slika 125.
Ako je traktor opremljen pneumatskim sistemom i radi sa prikolicama koje su opremljene pneumatskim konicama, izvrite podeavanje pneumatske konice na sledei nain: Postavite polugu (1) u krajnji prednji (iskljuen) poloaj; Popustite kontranavrtke (2) i (8) i skinite ivije (6). Okrenite polugu (5) tako da se otvor na njegovom desnom ramenu poklopi sa gornjim prorezom "B1" poluge (4) i sa prorezom "B2" poluge (3); Podesite vuljuku (7), postavite iviju (6) i osigurajte je rascepkom. Obrtanjem zavrtnja za regulaciju (3), podesite hod poluge (1) tako da se parkirna konica potpuno ukljuuje na 3-em ili 4tom zupcu sektora "A". Zategnite kontranavrtku (2) i (8). Slika126. VANO! Pri blokadi pedala konica neujednaenost koenja tokova treba da je manja od 1 m (po otisku, tragu koenja). OPERACIJA 27. Akumulatori UPOZORENJE! U akumulatoru je sumporna kiselina, koja ako dospe na kou, na odeu ili oi izaziva opekotine. Ako kiselina dospe na spoljanje delove tela, properite ih velikom koliinom iste vode. Ako dospe unutra - popijte velike koliine vode ili mleka. Ako dospe u oi - obilno ih perite vodom u trajanju od 15 min, a zatim se obratite lekaru. Ne dozvolite da plamen ili iskre vatre dou u zonu elektrolita - to moe izazavati eksploziju. Punite i odloite akumulatore u prozranu prostoriju sa ventilatorom. Pri radu sa akumulatorom nosite zatitne naoare i rukavice.
86
Belarus 1221.3
Slika 127. Odravajte akumulatore u istom i suvom stanju; Uverite se da je akumulator dobro privren. Kada skidate zatvarae oistite naleue povrine; Proverite nivo elektrolita. Treba da je za 12-15 mm iznad zatitne mreice (ili izmeu oznaka za nivo na providnom delu kuita akumulatora); Pre nego to dodate destilovanu vodu, proverite gustinu elektrolita u svakoj eliji akumulatora. Gustina treba da odgovara gustini potpuno napunjenog akumulatora. Ako je neophodno, dodajte destilovanu vodu; Proverite da izvodi (2) i zatvarai (1) budu isti. Ako je neophodno, namaite klemne tehnikim vazelinom i oistite ventilacione otvore na zatvaraima (1).
OPERACIJA 28. Upravljanje meaem signala regulacije sile/pozicije (ako je ugraen) Podignite zadnji podizni ureaj u krajnji gornji poloaj. Proverite da se ruica meaa signala (1) slobodno okree u opsegu izmeu oznaka "I" i "III" krune skale. Ako se ruica ne kree na ovaj nain, obratite se strunom servisu gde e se izvriti potrebno podeavanje. OPERACIJA 29. Filter regulatora pritiska vazduha u pneumatskom sistemu Za ienje filtrirajuih elemenata: Slika 128. Skinite zavrtnje (1) i poklopac (2); Izvadite filtrirajue elemente, pro-perite ih sredstvom za pranje i produvajte sabijenim vazduhom; Sastavite filter onako kako ste ga rastavili, obrnutim redom. Slika 129. OPERACIJA 30. Provera hermetinosti magistrale pneumatskog sistema Dovedite pritisak u pneumatskom sistemu na 6 do 6,5 bar-ra (prema pokazivau pritiska na komandnoj tabli) i zaustavite (ugasite) motor; Proverite na manometru da pad pritiska za 30 minuta ne bude vei od 0,5 bara. U protivnom, pronaite mesto gubitka vazduha i odstranite neispravnost. Slika 130.
OPERACIJA 31. Zamena filtera za ulje hidraulikog sistema NAPOMENA! Svaka sledea zamena filtera za ulje hidraulikog sistema je posle svakih 1000 radnih sati. Skinite zavrtanje (2), poklopac (1) i izvucite element za filtriranje pomou graninika (4). Skinite navrtke (3), graninik (4) i filtrirajui element (5). Properite kuite (6) sredstvom za pranje. Stavite novi filtrirajui element i sklopite filter obrnutim redosledom kako ste ga rasklopili. Stavite filter na svoje mesto u rezervoar hidraulinog sistema, zatvorite ga poklopcem (1) i uvrstite zavrtnjima (2).
87
Belarus 1221.3
OPERACIJA 32. ienje filtera sistema za grejanje i ventilaciju kabine NAPOMENA! U vlanim uslovima rada, na primer, rano ujutru, ne ukljuujte ventilator, jer ovlaene estice praine teko e te odstraniti. Podignite krov kabine (1). Skinite dva zavrtnja i poklopac filtera (2) zajedno sa dva filtrirajua elementa (3). Lako protresite filtrirajue elemente kako bi istresli estice praine.
Slika 131.
BUDITE PALJIVI DA NE OTETITE FILTER.
Oistite filter pomou sabijenog vazduha pod pritiskom manjim od 2 bara. Crevo drite na rastojanju veem od 300 mm od filtera, kako ne bi otetili papirne filtrirajue elemente. Pri ienju pravac struje vazduha kroz filter treba da je u suprotnom smeru od kretanja vazduha pri radu, koji je oznaen na filteru. Sastavite filter obrnutim redom kako ste ga rastavili.
NAPOMENA! Pri radu traktora u uslovima poveane praine, istite filter ee. Odravanje ventilacionog sistema i sistema za grejanje kabine U cilju efikasnog rada ventilacionog sistema i sistema za grejanje kabine treba uraditi sledee: 1. Posle sipanja tenosti za hlaenje treba startovati (upaliti) motor i u kabini traktora ruice (1) koje se nalaze i na levoj i na desnoj strani ne otvaramo sve dok temperatura rashladne tenosti ne dostigne 5060C, traktor radi na srednjim brojevima obrtaja, otvaramo ventil (1) na levoj strani kabine radi punjenja grejaa sa tenou. 2. Uverite se da tenost cirkulie, otvorite slavinu (2) na desnoj strani kabine traktora. Greja je ve trebao da pone da greje. Zbog ovoga doi e do pada nivoa rashladne tenosti u hladnjaku motora. 3. Dopunite hladnjak rashladnom tenou, OPERACIJA 2 4. Radi to breg zagrevanja kabine startujte (upali te) ventilator za grejanje i otvorite klapne za ventilaciju 5. U sluaju isputanja rashladne tenosti iz sistema za hlaenje i sistema za grejanje potrebo je da traktor postavite na horizontalnu podlogu, otvorite obe slavine (1) za sistem grejanja u kabini (i sa leve i sa desne strane), skinite poklopac hladnjaka, izvadite sa obe strane vijke (2) i otvorite slavine na hladnjaku i na motoru. NAPOMENA! U hladnom vremenu a u cilju izbegavanja smrzavanja sistem grejanja produvajte kompresovanim vazduhom, pre toga zatvorite slavine na hladnjaku i na motoru i stavite nazad ep na hladnjak. 6. U toplom vremenu prilikom ventilacije slavine (1) treba da budu zatvorene. 7. ienje filtera treba raditi na 125 radnih sati Slika 132. OPERACIJA 33. ienje generatora Oistite generator od praine i prljavtine. Proverite, i ako je neophodno, zategnite zavrtnje (1) za privrivanje generatora. Proverite stanje i zategnutost klemni generatora (2). Slika 133.
88
Belarus 1221.3
OPERACIJA 34. Uvlaenje (trag) prednjih tokova Uvlaenje (trag) prednjih tokova treba da je u granicama 2-6 mm. Ako je neophodno, podesite prema datim preporukama. Slika 134.
8.9 Operacije odravanja posle svakih 1000 radnih sati Povratak na sadraj
Uradite do sada navedene operacije plus sledee: OPERACIJA 35. Dotezanje zavrtnjeva glave cilindara motora Dotezanje zavrtnjeva glave cilindara motora radite samo na zagrejanom motoru, sledeim redosledom: Skinite poklopac klackalica, Skinite poklopac glave cilindara i osovinu klackalica, sve zajedno. Pomou moment kljua, proverite i dotegnite zavrtnje glave cilindara redosledom kako je pokazano na slici. Moment pritezanja zavrtnjeva treba da je u opsegu 190-210 Nm. Proverite zazore ventila i, ako je potrebno, podesite ih saglasno uputstvu koje je dato u Operaciji 21 ovog poglavlja Vratite sve nazad obrnutim redosledom NAPOMENA! Prvo dotezanje zavrtnjeva glave cilindara motora treba obaviti posle uhodavanja (razrade) traktora OPERACIJA 36. ienje filtera za vazduh i zamena papirnog uloka Skinite monociklon (7), oistite sito, i unutranji deo od praine i prljavtine Odvrnite leptirastu navrtku (2) i skinite kuite (4) Skinite uloak fitera (5). Proverite i stanje kontrolnog filtera (4).
NAPOMENA! Zaprljanost kontrolnog filtera (4) pokazuje da ima oteenja na na uloku filtera (5) (pocepan papirni uloak, ili odvajanje dna filtera). NAPOMENA! Nije preporuljivo vaenje uloka kontrolnog filtera (4) iz kuita (6) Ako uloak filtera nije pocepan, izduvajte ga kompresovanim vazduhom prvo iznutra, kasnije sa spoljne strane. VANO! Da bi se izbeglo oteenje papirnog uloka pritisak komprimovanog vazduha nesme da bude vei od 0,2 bar-a. Pravac mlaza komprimovanog vazduha treba da bude pod kosim uglom u odnosu na filter. Nije dozvoljen dodir filtera sa uljem (da se ne bi zaprljao) kao ni njegovo cepanje. Ako ienje komprimovanim vazduhom nije dovoljno, tada operite fiter sredstvom za pranje. Koncentracija sredstva za pranje treba da je 0,02%. Stavite filter u posudu sa sredstvom za pranje 30 min, zatim intenzivnim mukanjem i oblivanjem u istom tom rastvoru 15 min perite fiter. Filter isperite istom vodom temperature 35 do 45C, zatim ga suite 24 sata. VANO! Ne istite fiter sagorelim gasovima i ne perite ga u ulju. Slika 135.
89
Belarus 1221.3
Oistite dno filtera i izduvnu cev filtera Proverite ispune (za dihtovanje) na fiteru Proverite poloaj fitera u kuitu (da li je pravilno postavljen), i runo stegnite leptiraste navrtke Uradite (OPERACIJA 23. Provera hermetino-sti spojeva preistaa vazduha i usisne grane)
OPERACIJA 37. Filter za grubo preiavanje goriva Properite filter za grubo preiavanje goriva na sledei nain: Zavrnite slavinu rezervoara goriva. Odvrnite zavrtnje (1) koji privruju au (3) i skinite au. Skinite filtrirajui deo sa mreicom (2) izvadivi ga iz kuita. Slika 136. Properite sve delove u dizel gorivu. Sastavite sve delove filtera obrnutim redom kako ste ga rastavili. Otvorite slavinu rezervoara goriva i napunite sistem. Odstranite vazduh iz sistema za gorivo kako je to opisano u "Operaciji 38". OPERACIJA 38. Zamena filtrirajueg elementa filtera za fino preiavanje goriva odvrnite filtere (1) Slika 137. rastavite oba filtera (1) sledei uputstva: odvrnite navrtku (5), zajedno sa dnom filtera (3) i prstenovima (2) i (4) steza (6) gurnite unutra 3-4 mm ispod poklopca (8) sve dok se steza ne uskladi sa iboinama na poklopcu iz poklopca (8) izvadite stea (6), papirni filter (uloak) (7) i oprugu (9) properite unutranji deo poklopca kao i sve delove istim dizel gorivom promenite papirni filter (uloak) (7) i obrnutim redosledom sklopite filter proverite stanje prstenova (2) i (4) i po potrebi ih zamenite navrtku (5) stegnite momentom od 30 40 Nm prsten (4) namaite motornim uljem i svaki filter okrenite za kruga sve dok prsten ne ukoi u kuite
VANO! Zakretanje filtera (1) u kuitu je dozvoljeno samo runom snagom. VANO! Posle ienja ili zamene filtrirajueg elementa (ili posle pranje-nja goriva iz rezervoara) neophodno je ukloniti vazduh iz sistema pre nego startujete motor. Uklanjanje vazduha iz sistema: izvrnite vijak (5) za 2 do 3 okretaja, sve dok se iz napojne pumpe neotkloni sav vazduh na kuitu filtera za fino preiavanje (4) izvrnite vijak (3) za 2 do 3 okretaja sa runom napojnom pumpom (2) napunite sistem gorivom, sve dok se ne pojavi gorivo bez mehuria, zavrnite vijak (3) na filteru za fino preiavanje kao i vijak (5). Zavrnite pumpicu (2) na runoj napojnoj pumpi. Slika 138.
90
Belarus 1221.3
Slika 139. NAPOMENA: Ako je startovanje motora oteano, popustite navrtku (1) cevi visokog pritiska za gorivo svake brizgaljke i zavrtite motor star-terom, uklonite vazduh iz magistrale. Neka se motor vrti 10-15 s i zatim zategnite navrtku. OPERACIJA 39. Zglobne veze poluga sistema za upravljanje Pri radu motora okrenite volan na obe strane da proverite slobodan hod i zazore u zglobnim vezama (1) poluga sistema za upravljanje (4). Ako postoje zazori u zglobnim vezama uradite sledee: skinite osiguravajuu icu (3), Slika 140. zategnite navojni ep (2), osigurajte ep icom (3). NAPOMENA! Ako zatezanjem navojnog epa nisu odstranjeni zazori u zglobnim vezama, rastavite zglobne veze i zamenite istroene delove. OPERACIJA 40. Spoljne zavrtanjske veze Proverite, i ako je potrebno, pritegnite najodgovornije zavrtanjske veze: Navrtke prednjih i zadnjih tokova i zavrtnje glavina zadnjih tokova Prednji most - poluasija Poluasija - kuite spojnice. Motor - kuite spojnice. Kuite spojnice - kuite menjaa. Slika 141. Kuite menjaa - kuite zadnjeg mosta. Kuite zadnjeg mosta - dra podiznog mehanizma. Prednji i zadnji oslonci kabine. Kuite zadnjeg mosta - rukavci poluosovina. Navrtke prirubnica kardanskog vratila. Navrtke prirubnica prednjeg kardanskog vratila. Slika 142. Navrtke osiguraa kuita prednjeg pogonskog mosta. OPERACIJA 41. Turbokompresor Skinite kompletan turbokompresor i stavite ga na dva sata u kadu sa dizel gorivom. Produvajte turbokompresor suvim sabijenim vazduhom i vratite ga na mesto. OPERACIJA 42. Zamena ulja u transmisiji i u hidraulinom sistemu Pred zamenu ulja zagrejte motor i transmisiju Postavite traktor na ravnu podlogu, spustite orue i ugasite motor. Povucite parkirnu konicu i osigurajte tokove od pomeranja podupiraima. Skinite usipni i izlivni ep (1) iz kuita zadnjeg mosta i menjaa i izlijte ulje u specijalnu posudu za preraeno ulje. Pravilno odloite preraeno ulje.
91
PANJA! Budite oprezni, kako bi izbegli kontakt sa vrelim uljem.
Belarus 1221.3
Vratite na mesto izlivni ep i napunite transmisiju sveim uljem do oznake "" (Operacija 3 i 4) na prozoriu pokazivaa ulja. Vratite na mesto poklopac ulivne grane.
OPERACIJA 43. Zamena ulja u kuitu prednjeg pogonskog mosta i glavnog pogona Pred zamenu ulja zagrejte motor i ulje u kuitu prednjeg pogonskog mosta. Postavite traktor na ravnu povrinu. Povucite parkirnu konicu i osigurajte zadnje tokove od pomeranja podupiraima od napred i od pozadi Skinite kontrolno-ulivne vijke (2) kao i vijke za isputanje ulja (1) i ispustite ulje u specijalnu posudu za preraeno ulje. Pravilno odloite preraeno ulje. Vratite na mesto i pritegnite vijke za isputanje ulja (1). Slika 144. Naspite propisano ulje u kuite do donje ivice otvora za ulivanje. Vratite na mesto i pritegnite kontrolno-ulivne vijke (2).
NAPOMENA! Ulje treba menjati i u periodu sezonskog odravanja. OPERACIJA 44. Podmazivanje leaja desne podizne poluge podiznog mehanizma Pomou mazalice podmaite mehanizam za regulisanje duine desne podizne poluge na otvoru za podmazi-vanje (jedno mesto). Napumpajte 4-6 puta dok se ne oseti otpor. Slika 145. OPERACIJA 45. Podmazivanje aure pomerljivog vratila podiznog mehnizma Podmaite mazalicom na dva mesta za podmazivanje koja su na draima podiznog mehanizma, sve dok se mast ne pojavi iz zazora. Slika 146. Slika 147. OPERACIJA 46. Provera brizgaljki motora VANO! Brizgaljke treba da su oiene i podeene u specijalnoj servisnoj radionici UPOZORENJE! Dizel gorivo je pod velikim pritiskom u brizgaljki i moe biti uzronik ozbiljnih povreda pri proveri rada brizgaljke rukom. Za proveru koristite papir ili karton. Nosite zatitne naoare. Pre rada na magistrali goriva zaustavite motor da bi se smanjio pritisak. Pre startovanja motora pritegnite sve spojeve magistrale za gorivo. Pri trcanju goriva na kou i povreivanju, brzo se obratite lekaru, u suprotnom moe doi do trovanja krvi. NAPOMENA! Dobro je imati rezervni komplet brizgaljki, proverenih i podesenih za hitne potrebe.
92
Belarus 1221.3
Skinite i zamenite brizgaljke, na sledei nain: Pri skidanju ili podeavanju bilo kog dela sistema za gorivo upotpunosti oistite dodirne radne povrine. Odvrnite navrtku (5) i odvojte vodove goriva pod visokim pritiskom (4) od brizgaljki (2) i pumpe visokog pritiska za gorivo (nije prikazana na slici). Skinite vodove za gorivo (4). Skinite est zavrtnjeva (1) odvodne magistrale i skinite odvodne vodove goriva. Skinite zavrtnje (3) za privriva-nje brizgaljki i brizgaljke (2). Poaljite brizgaljke u radionicu na proveru i servisiranje. Vratite, proverene, oiene i podesene brizgaljkekao i sve skinute delove suprotnim redosledom od gore opisanog. Zavrtnje (3) za privriva-nje brizgaljki, stegnite sa 2-3 trzaja, stegnite ih momentom od 20 do 25 Nm. Uklonite vazduh iz sistema, kako je dato u "OPERACIJI 38". OPERACIJA 47. Generator Popustite zavrtnje (1) i (2), okrenite generator bloku motora i skinite pogonski remen (3) sa remenice generatora (4). Proverite obrtanje rotora generatora (da li se lako okree) i zazore u leajima (istroenost leaja). Dozvoljeni zazori u leajevima su: aksijalni - ne vei od 0,20 mm; radijalni - ne vei od 0,03 mm. Ukoliko su zazori vei, skinite generator i poaljite ga na servisiranje u radionicu.
Slika 148.
OPERACIJA 48. Podmazivanje obrtno-oslonih leajeva (bolcni) prednjeg pogonskog mosta Podmazivanje obrtno-oslonih leajeva (bolcni) prednjeg pogonskog mosta treba raditi na svakih 250 radnih sati, i to mazivom masti "Litol-24" ili drugom odgovarajuih karakteristika. Na etiri mesta za podmazivanje (1) treba 4 do 6 puta upumpati mazivo Na mestu za podmazivanje (2) (ima dva mesta za podmazivanje) dotle treba poniti mazivom dokmazivo ne probije na suprotnom kraju kao i na mestu prethodno izvaenog vijka Slika 149.
8.10 Posle svakih 2000 asova rada
Povratak na sadraj
Uradite operacije prethodnog tehnikog odravanja plus sledee: OPERACIJA 49. Starter motora Oistite starter od praine i prljavtine. Skinite zavrtnje (1) i poklopac (2). Proverite stanje povrina kolektora (3), etkica (5) i opruga (4). Uverite se u to, da se etkice (5) slobodno pomeraju u draima. Ako je njihova visina 10 mm zamenite ih novim. Pritisak etkica na kolektor treba da bude u opsegu 0,75-1,00 daN. U suprotnom zamenite dra etkica.
93
Belarus 1221.3
Ako postoji znaajno habanje ili ako su povrine kolektora nagorele, poaljite starter u radionicu na remont. Proverite stanje kontakta elektromagnetnog relea. Ako ima nagorevanja, oistite sa sitnozrnom mirglom. Slika 150. OPERACIJA 50. Ugao predubrizgavanja pumpe za gorivo Ugao predubrizgavanja pumpe za gorivo treba da bude 16 pre gornje mrtve take. Provera i regulisanje ugla predubrizgavanja goriva radi se u specijalizovanim servisnim radionicama. Skinite pumpu za gorivo i dostavite je u specijalizovani servis radi podeavanja.
VANO! Regulacija opreme i delova sitema za napajanje gorivom od strane rukovaoca (vlasnika) je dovoljan razlog za gubljenje garancija proizvoaa. OPERACIJA 51. Generator Slika 151.
Preko vijka (1) koji se nalazi na zadnjem poklopcu generatora se podeava (sezonski) napon koji daje generator. OPERACIJA 52. Pranje sistema za hlaenje Za pranje sistema za hlaenje koristite 50-60 grama sode kalcijuma na 1 litar vode. Pranje vrite sledeim redosledom: U hladnjak motora sipajte 2 litre kerozina, i napunite sistem sa unapred pripremljenim rastvorom Pokrenite motor, neka radi 8-10 sati, zatim ispustite smesu iz sistema i isperite ga istom vodom OPERACIJA 53. Pranje odunih ventila Skinite kuite odunog ventila (1), izvadite oduni ventil, isperite ga u istom gorivu, te ga izduvajte komprimovanim vazduhom. Obrnutim redosledom vratite na mesto i sastavite. Slika 152.
8.11 Opte tehniko odravanje
Povratak na sadraj
OPERACIJA 54. Regulacija pritiska ulja u sistemu za podmazivanje motora Ako pri nominalnom reimu rada motora pri nominalnoj temperaturi (80...100 C) pritisak ulja padne ispod 0,10 MPa, zaustavite motor i naite gde je kvar. Jedan od naina da poveate pritisak je regulacija redukcionog ventila centrifugalnog filtera. Pomou odvrtaa odvrnite regulacioni zavrtanj (1), a prethodno skinite navojni ep (nije pokazan). Slika 153.
94
Belarus 1221.3
OPERACIJA 55. Regulacija sigurnosnih ventila centrifugalnog filtera menjaa Ventil (2) odrava pritisak ulja u sitemu u granicama 0,9...1,0 MPa. Ako je pritisak upola manji, podesite ventil (2) pomou ubacivanja dodatnih podmetaa (5) izmeu opruge (3) i zatvaraa (6). VANO: Ako je pritisak pao ispod 0,7 MPa, zaustavite traktor i obratite se mehaniaru. Ventil (7) odrava pritisak ulja ispred rotora centrifugalnog filtera. On treba da je 0,75 MPa. Ventil (12) podeen je na pritiska 0,2 0,05 MPa i odrava pritisak ulja u menjau sistema za podmazivanje. Podesite ventile pomou podmetaa (9) i (11). Slika 154.
9.uvanje (lagerovanje) traktora
Povratak na sadraj
Traktor treba uvati (lagerovati) po propisanom reimu u zavisnosti od toga da li je jesenje-zimsko ili za vreme izmeu sezonskih poslova.
9.1 Opti propisi za uvanje (lagerovanje) traktora

1. Traktor moete uvati (lagerovati): na tehniki vremenski period, uvanje (lagerovanje) nije due od 10 dana na krai vremenski period, uvanje (lagerovanje) je od 10 dana do dva meseca na dui vremenski period, uvanje (lagerovanje) je due od dva meseca 2. Jesenje-zimsko uvanje (lagerovanje) traktora, traktor treba da je u zatvorenoj prostoriji ili pod nastrenicom. Dozvoljeno je i uvanje (lagerovanje) traktora i na specijalnoopremljenom otvorenom prostoru ako je uraeno propisno konzerviranje, ako su pojedini agregati skinuti sa traktora njihova mesta moraju biti propisno zatiena, a agregate uvati u zatvorenim prostorijama. 3. Pre odlaganja traktora treba izvriti propisano tehniko odravanje 4. U sluaju uvanja (lagerovanja) na tehniki vremenski period ili na krai vremenski period pripremu treba odraditi odmah a u sluaju uvanja (lagerovanja) na dui vremenski periodpripremu treba izvriti u roku od 10 dana.
9.2 Tehniki vremenski period uvanja (lagerovanja)

1. Na mesto uvanja (lagerovanja) traktor treba kompletnog postaviti 2. Svaki otvor ili rupa kroz koji moe da proe atmosferska voda treba zatvoriti, prekriti 3. Akumulatore treba odvojiti (klemne skinuti)
Povratak na sadraj
9.3 Krai vremenski period, uvanja (lagerovanja)
Povratak na sadraj
1. Pripremu za uvanje (lagerovanja) treba izvriti po uputstvima datim za dui vremenski period i to navedenim pod 1c, 1d, 1e i 1f takama 2. Na mesto uvanja (lagerovanja) traktor treba kompletnog postaviti, bez skidanja pojedinih delova ili agregata, ne treba prekrivati gume i druge delove 3. Akumulatore treba odvojiti (klemne skinuti), proveriti nivo tenosti i koncentraciju koja treba da je u propisanim granicama U sluaju niskih temperatura ili produavanja vremenskog perioda uvanja (lagerovanja) izvadite akumulatore i premestite ih u zatvorenu prostoriju.
95
Belarus 1221.3

Povratak na sadraj
9.4 Dui vremenski period, uvanja (lagerovanja)
1. Pre odlaganja traktora na dui vremenski period treba uraditi sledee operacije: a. oistite i operite traktor, popravite mesta gde je oteena farba b. operiti rashladni sistem motora i oistite ga od kamenca, ispustite vodu iz sistema hlaenja, sistema grejanja kabine kao i iz rezervoara za vodu c. podmaite sva mesta za podmazivanje d. izpustite ulje iz kartera motora, menjaa, rezervoara hidraulinog sistema i sistema za upravljanje, reduktora tokova i glavnog prenosa prednjeg pogonskog mosta, i naspite svee isto ulje e. ispustite gorivo iz rezervoara za gorivo i naspite oko 5 litara konzervacionog goriva f. izvrite konzerviranje sistema za napajanjegorivom kao i vratila motora na sledei nain: - stavite gumeno crevo na grubi preista goriva, a drugi kraj gumenog creva stavite u konzervacionu materiju, zatim runom pumpom napunite sistem konzervacionim gorivom, stratujte motor i pustite ga da radi 4-5 minuta, da bi konzervaciona materija dospela do svih delova pumpe kao i brizgaljki (dizni) - zatvorite dovod vazduha u motor, otvorite maksimalno dovod goriva (papuicu goriva stisnite sroz), pokrenite motor (anlasujete) 15-20 sekundi i to uradite dva puta da bi izvrili konzervaciju vratila motora g. sa traktora skinite generator, anlaser, svetla, akumulatore i lagerujte ih u skladitu h. konzervirajte zadnji podizni mehanizam, mehanizam za upravljanje, zadnji izvod prikljunog vratila, prednji i zadnji mehanizam za promenu irine traga (tokova). Maziva mast je Solidol ili druga odgovarajuih karakteristika i. skroz hermetiki zatvorite otvor za dolivanje goriva, motor, hidraulini sistem, usisni i izduvni otvor, mesta skinutih agregata kao i druge otvore da bi ste izbegli uticaj spoljne sredine (okoline) 2. Podignite prednje i zadnje tokove traktora i postavite ih na klocne da bi se rasteretili pneumatici, tako da budu odignuti od podloge 8-10 cm. Klocne postavite ispod prednjeg i zadnjeg pogonskog mosta 3. Smanjite pritisak u pneumaticima do 70 % od normalnog radnog pritiska i skinite ih 4. Kljuem zakljuajte kabinu traktora 5. Ako se traktor nalazi u zatvorenoj prostoriji onda dvomeseno proveravajte stanje traktora, a ako se nalazi samo pod nastrenicom onda proveru vrite meseno. U sluaju jake kie, vetra, snega traktor odmah treba pregledati 6. Ako se u toku pregleda a za vreme uvanja (lagerovanja) uoe odreena odstupanja od konzervisanog stanja, treba odmah ispraviti uoena odstupanja Meseno treba proveravati akumulatore koji su odloeni u zatvorenoj prostoriji i po potrebi ih dopuniti.
9.5 Vraanje traktora u rad posle dueg perioda mirovanja
Povratak na sadraj
Da bi vratili traktor u rad posle dueg perioda mirovanja uradite sledee operacije: 1. sa spoljnih strana uklonite konzervacionu materiju 2. skinite zatitne poklopce stavljene za vreme konzerviranja i vratite skinute ureaje koje e te prethodno oistiti od praine i neistoa 3. iz svih mesta talonika ispustite ulje i po potrebi dospite novo ulje do odreenog (propisanog) nivoa 4. uradite na traktoru operacije koje su navedene u odravanju posle 500 radnih sati 5. napunite rezervoare gorivom kao i sistem za hlaenje rashladnom tenou 6. izvrite dekonzervaciju motora i sistema za napanje gorivom 7. proverite stanje kolenastog vratila tako sto e te samo na kratko pokrenuti motor (anlasovati) i uveriti se da nigde nekaci i da se ne obre teko. Zatim ga startujte i pustite da radi 5-10 minuta stim da postepeno poveavate broj obrtaja motora od minimalnog (ler) do maksimalnog. 8. razraujte motor 10-20 minuta, i u sluaju bilo kakvih smetnji otklonite ih odmah
96

MTZ 1221.3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MTZ 1221.3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Belarus 1221.

Uputstvo za rukovanje i odravanje

AGROPANONKA MTZ FINKE

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Kratko tehniko uputstvo za tip traktora MTZ 1221.3

Uputstvo za rukovanje i odravanje

MEUNARODNI GRAFIKI SIMBOLI

Uputstvo za rukovanje i odravanje

1.2 Prihvaene skraenice i ostale oznake

Uputstvo za rukovanje i odravanje

2. Propisi za mere bezbednosti prilikom korienja traktora

2.1 Opta uputstva

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

2.1.4 Mere bezbednosti pri tehnikom odravanju

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3. Komande za upravljanje i instrumenti

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.1 Osavremenjeni elektronski ureaji kod traktora sa jedinstvenom kabinom

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.4 Mogunosti za spajanje elektroopreme

3.5 Upravljanje menjaem

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.6 Upravljanje blokadom diferencijala zadnjeg mosta

3.7 Upravljanje mehanizmom za fiksiranje podiznog ureaja

3.8 Upravljanje prednjim pogonskim mostom

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.9 Upravljanje mehanizmom za fiksiranje podiznog ureaja

3.10 Upravljanje zadnjim prikljunim vratilom

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.12 Promena broja obrtaja zadnjeg prikljunog vratila (ZPV)

3.13 Ruica regulatora sile/pozicije hidraulinog sistema

3.14 Ruica za ukljuivanje regulacije sile i pozicije (1)

3.15 Regulator brzine korekcije (2)

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.17 Upravljanje pumpom hidraulinog sistema

3.18 Upravljanje uljnom pumpom menjaa

3.19 Upravljanje razvodnikom hidraulikog sistema

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.20 Podeavanje poloaja volana

3.21 Sedite vozaa

3.22 Grejanje kabine

Uputstvo za rukovanje i odravanje

3.23 Pogon kompresora

4. Ostale jedinice na traktoru i njihovo korienje

-sistem za hlaenje -sistem za pokretanje -elektronski sistem

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Slika 24. Uzduni presek motora

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Slika. 25. Popreni presek motora

4.2 Sistem za napajanje gorivom

Uputstvo za rukovanje i odravanje

Slika 26. Sistem za napajanje gorivom

4.2.1 Filter za vazduh

Uputstvo za rukovanje i odravanje