Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.poruka koja se prenosi KANAL.put koji poruka prelazi PRIMALAC.Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

verbalne. ljudske...komunikacija između jedne. marketing komunikacije.U najširem smislu: ţivotinjske.komunikacija gde se informacije prenose javno.komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA. institucionalne ili društvene) MASOVNA. mešukulturne. molitva.. međujezične.  ..osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje.) INTERPERSONALNA.  U širem smislu: INTRAPERSONALNA. putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici. signalne.dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne.. telekomunikacije..

postizanje sporazuma. manipulacije. jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru. kao i funkciju zabave ili razbibrige. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu.  Među navedenim funkcijama. opaţenog ponašanja onog drugog. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. U nastavi. „Šta ţeliš time da kaţeš?“. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. koja je određena percipiranim ponašanjem.  . „Zašto se tako ponašaš?“. Tako komunikacija. U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. npr. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. razumevanje. između ostalog. konstruiše poruka. Pri tom se iz primljene vesti. Komunikacija. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali.

veoma malo verovatno. „Kontrolisani dijalog“. izbegavanje „komunikacijskih rampi“. uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr. „Ja-poruke“. a nesporazumi uobičajeni i normalni. u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca. Ovaj proces zahteva vreme i trud. Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. . Iz tog razloga je razumevanje. potreba itd.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. . Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove. u procesu postepenog približavanja. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju. osećanja. „aktivno slušanje“. motiva. predstava.

brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. . Učenica: Da. Nastavnica:Ah. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila.Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. Ako je dečak gladan. Nastavnica:Razumem. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“. uvek zabrljam na sastavima. on će npr. sastavi mi baš ne leže. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi. Veoma pogrešno. te joj i sopštava datum. što ga preokupira. ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. Bojim se da će to biti u vidu sastava. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. Govor proizilazi iz potrebe.

zanimanje/učešće. Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje. U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema. Ipak. Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku.  . poštovanje i prihvatanje.

interesa razumeli. ocena iskustva.“) („Hoćeš da dobiješ drugo.Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem.“). ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica. te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli. povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“.“) („Ljutiš se zbog toga. iskustva. slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno. osećanja. vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje . Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja.

proveriti (ali ne napadno insistirati)... licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti.. „Mh“. ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati.Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom.) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati). klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“. razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet. na kraju rezimirati šta sam razumeo..“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) .

...... Imam osećaj da ti ništa ne značim............... njegovim osećanjima..... ocenjivačkim mišljenjem................... S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu........................................... Mislim da to posmatraš preusko. Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost..... a da pri tom ne umanji značaj druge osobe..„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja......... Nerviraš me.................... Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“.... Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje... Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!.......... .............. U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja........ Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim....................... načinu razmišljanja i potrebama.............. Pogrešno si me razumeo......................... Pa ti ne slušaš šta govorim... Nikada me ne zoveš!...... Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim. razmišljanje i osećanje...

Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. . ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. sopstvene preference. ali i granice. „ja bolje slušam“. S druge strane.Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“. i da se manje skrivam iza uloga i fasade. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru. Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom. osećanja. da ga sasluša i pokloni mu poverenje.

Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas. Ona sadrţi: 1.. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2. Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1...to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje.. Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „.... 2.“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam. ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt. Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka. .ne mogu da vas razumem..“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici.moja priprema časa je beskorisna“ „...“ „Ako niste poneli nastavni materijal.. Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika.“ „.. da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente.

to moţe da bude bolno.molim vas... Analogni izraz intonacijom.ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „.“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči... . javite se kada ţelite nešto da kaţete.. neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika. Tek kada su ova tri dela doprla do učenika. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje.“ „. mimikom je često delotvoriniji od digitalnog.ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima. primereno je izraziti ţelju ili apel: „. Ova otvorenost moţe da bude rizik.htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu.. Ona urušava imidţ nepogrešivog. a ne neka uloga koju igram. Pokazuju nastavnike kao iskrene. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja. jer je odbijeno moje pravo JA. Ja-poruke unapređuju poverenje. istinske ljude .3. gestikulacijom.

tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. kreće u dvanast i trinaest? – Ne. dakle. sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji. Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura. Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena. Do tada ne izgovorena hipoteza. da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz. onako kako su je razumeli. Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku. kroz davanje i traţenje povratne informacije. kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije. Nesporazumi poput „Mislio sam.

. Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika. U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti. Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju. ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika.„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli.

Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače. (pohvala.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju. sutra će sve izgledati potpuno drugačije. (tumačenje. ljute se ili prelaze u napad.. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da. neće biti dobro za Vas. analiza. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba. (naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu. Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju. brane ili pravdaju. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas..(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti. (uteha. dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji. davanje pozitivne ocene) .

Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor. koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom. . Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom.. i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu. naime razlika između pohvale i uvaţavanja. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto.. da ispriča još nešto.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. imam vremena. Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa. Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou. Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe. Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“.

Dajemo pozitivan feedback .Koristite I umesto ALI .Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .Opisite vase opazanje .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful