Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

poruka koja se prenosi KANAL.put koji poruka prelazi PRIMALAC.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA. mešukulturne.. marketing komunikacije. ljudske.  . putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici. signalne.  U širem smislu: INTRAPERSONALNA. međujezične. verbalne..osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje.U najširem smislu: ţivotinjske. institucionalne ili društvene) MASOVNA.komunikacija gde se informacije prenose javno.dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne. telekomunikacije..) INTERPERSONALNA...komunikacija između jedne.. molitva.

„Šta ţeliš time da kaţeš?“. kao i funkciju zabave ili razbibrige. Pri tom se iz primljene vesti. razumevanje. U nastavi. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. „Zašto se tako ponašaš?“. npr. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera. jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. između ostalog. manipulacije. U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. opaţenog ponašanja onog drugog. Tako komunikacija. koja je određena percipiranim ponašanjem. od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika.  Među navedenim funkcijama. konstruiše poruka. postizanje sporazuma.  . Komunikacija. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru.

Iz tog razloga je razumevanje. osećanja. Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. veoma malo verovatno. a nesporazumi uobičajeni i normalni. „aktivno slušanje“. u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. potreba itd. „Ja-poruke“. izbegavanje „komunikacijskih rampi“. „Kontrolisani dijalog“. u procesu postepenog približavanja. . Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove. Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. predstava. motiva. . Ovaj proces zahteva vreme i trud. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju. uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr.

Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. te joj i sopštava datum. . Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi. Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. što ga preokupira. Ako je dečak gladan. Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“. Govor proizilazi iz potrebe. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. Učenica: Da. brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. Bojim se da će to biti u vidu sastava. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe. Nastavnica:Ah. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati. uvek zabrljam na sastavima. on će npr. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". Veoma pogrešno. sastavi mi baš ne leže. ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila. Nastavnica:Razumem.

 U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku. poštovanje i prihvatanje. zanimanje/učešće. Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način. Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. Ipak. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje.  .

te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli.“). iskustva.“) („Ljutiš se zbog toga. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem. očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica. Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja. slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno. povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“. ocena iskustva. ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). interesa razumeli.“) („Hoćeš da dobiješ drugo. osećanja. vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje .Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo.

. proveriti (ali ne napadno insistirati). licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti. ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati.Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom. razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet. na kraju rezimirati šta sam razumeo. „Mh“... klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“..“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) .) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati).

........ razmišljanje i osećanje........ U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja................ Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost....... ocenjivačkim mišljenjem...............„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja.................. Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!................... Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim.. Pa ti ne slušaš šta govorim......... .......... Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim............... Pogrešno si me razumeo. Imam osećaj da ti ništa ne značim. Mislim da to posmatraš preusko................. Nikada me ne zoveš!..... njegovim osećanjima..................................... Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje................. S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu............ Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“. načinu razmišljanja i potrebama........ a da pri tom ne umanji značaj druge osobe........... Nerviraš me..

sopstvene preference. S druge strane. ali i granice. osećanja.Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“. Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. „ja bolje slušam“. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru. . i da se manje skrivam iza uloga i fasade. da ga sasluša i pokloni mu poverenje. Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom.

Ona sadrţi: 1. da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente.ne mogu da vas razumem. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2.“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam..“ „.to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje... Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika. ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt... Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka. Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „...“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici. Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas. Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1. 2.“ „Ako niste poneli nastavni materijal..... ..moja priprema časa je beskorisna“ „.

Analogni izraz intonacijom.“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima.. .ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči. mimikom je često delotvoriniji od digitalnog. istinske ljude . neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika. Ja-poruke unapređuju poverenje. primereno je izraziti ţelju ili apel: „.htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu. to moţe da bude bolno.. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje. Ona urušava imidţ nepogrešivog... Pokazuju nastavnike kao iskrene.ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „..molim vas. jer je odbijeno moje pravo JA. Ova otvorenost moţe da bude rizik. gestikulacijom.3. javite se kada ţelite nešto da kaţete.. a ne neka uloga koju igram.“ „. Tek kada su ova tri dela doprla do učenika.

Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena. kroz davanje i traţenje povratne informacije.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku. kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije. sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji. dakle. Do tada ne izgovorena hipoteza. da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati.tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. Nesporazumi poput „Mislio sam. kreće u dvanast i trinaest? – Ne. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz. onako kako su je razumeli. Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura. Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli.

On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. .„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika. ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika. U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti. Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama.

(naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu.. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas. analiza. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju. davanje pozitivne ocene) .(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti. Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. ljute se ili prelaze u napad. (pohvala. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju. (tumačenje..Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače. neće biti dobro za Vas. dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično. (uteha. brane ili pravdaju. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da. sutra će sve izgledati potpuno drugačije. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše.

Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika. Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom. da ispriča još nešto. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). ." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe. Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou. koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom.. naime razlika između pohvale i uvaţavanja. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“.. te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu. Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto. Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor. imam vremena.

Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .Dajemo pozitivan feedback .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .Koristite I umesto ALI .Opisite vase opazanje .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful