Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.put koji poruka prelazi PRIMALAC.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.poruka koja se prenosi KANAL.

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

signalne.) INTERPERSONALNA. mešukulturne.  U širem smislu: INTRAPERSONALNA.komunikacija između jedne. molitva. marketing komunikacije.osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje. verbalne.dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne.  ..komunikacija gde se informacije prenose javno.... putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici. ljudske. telekomunikacije.. međujezične.komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA..U najširem smislu: ţivotinjske. institucionalne ili društvene) MASOVNA.

od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika. manipulacije. Tako komunikacija. „Zašto se tako ponašaš?“.  . kao i funkciju zabave ili razbibrige. „Šta ţeliš time da kaţeš?“. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. Pri tom se iz primljene vesti.  Među navedenim funkcijama. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali. npr. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu. U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. U nastavi. konstruiše poruka. razumevanje. koja je određena percipiranim ponašanjem. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru. opaţenog ponašanja onog drugog. jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. između ostalog. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. Komunikacija. postizanje sporazuma.

potreba itd. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju. u procesu postepenog približavanja. „Ja-poruke“. predstava.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. a nesporazumi uobičajeni i normalni. „Kontrolisani dijalog“. Iz tog razloga je razumevanje. motiva. Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. „aktivno slušanje“. . . Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. izbegavanje „komunikacijskih rampi“. Ovaj proces zahteva vreme i trud. veoma malo verovatno. u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca. Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove. uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr. osećanja.

Ako je dečak gladan. Nastavnica:Razumem. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe. Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. Bojim se da će to biti u vidu sastava. sastavi mi baš ne leže. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. što ga preokupira. ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. on će npr. samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati. uvek zabrljam na sastavima. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi.Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. Nastavnica:Ah. te joj i sopštava datum. Učenica: Da. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. Veoma pogrešno. . Govor proizilazi iz potrebe. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila. Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“.

Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. poštovanje i prihvatanje. Ipak. U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema.  . zanimanje/učešće. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način.

očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica. te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli.Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo. povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“. osećanja. ocena iskustva.“) („Hoćeš da dobiješ drugo. interesa razumeli. vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje .“).“) („Ljutiš se zbog toga. ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja. slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno. iskustva. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem.

na kraju rezimirati šta sam razumeo.. razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet.Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom. „Mh“.“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) .. klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“.. licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti. ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati. proveriti (ali ne napadno insistirati).) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati)..

................................................................ Imam osećaj da ti ništa ne značim...................... Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!................. Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost...... S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu..... a da pri tom ne umanji značaj druge osobe.... Nerviraš me.. Nikada me ne zoveš!....................................„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja........ Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim. Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“.. ocenjivačkim mišljenjem. U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja... Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje.. Mislim da to posmatraš preusko....... Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim....... načinu razmišljanja i potrebama.................. razmišljanje i osećanje.. Pogrešno si me razumeo. Pa ti ne slušaš šta govorim.... ............. njegovim osećanjima..............

Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru. Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. sopstvene preference.Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“. ali i granice. i da se manje skrivam iza uloga i fasade. . Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. „ja bolje slušam“. osećanja. da ga sasluša i pokloni mu poverenje. S druge strane.

. Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2. Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „.. da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente.. Ona sadrţi: 1. .. Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika...to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje.. Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1..moja priprema časa je beskorisna“ „. 2. Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas..“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici.“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam...ne mogu da vas razumem.“ „Ako niste poneli nastavni materijal.. ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt.“ „.

. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima. Ona urušava imidţ nepogrešivog. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja.“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe.htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu. gestikulacijom.. javite se kada ţelite nešto da kaţete.. Analogni izraz intonacijom. .ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu. Pokazuju nastavnike kao iskrene. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči. istinske ljude . mimikom je često delotvoriniji od digitalnog. to moţe da bude bolno. primereno je izraziti ţelju ili apel: „. Ova otvorenost moţe da bude rizik. Ja-poruke unapređuju poverenje. Tek kada su ova tri dela doprla do učenika. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje.“ „. neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika. jer je odbijeno moje pravo JA..3.molim vas. a ne neka uloga koju igram...ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „.

Nesporazumi poput „Mislio sam. kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije.tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena. Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku. sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji. kroz davanje i traţenje povratne informacije. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli. dakle. onako kako su je razumeli. Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura. Do tada ne izgovorena hipoteza. kreće u dvanast i trinaest? – Ne. da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati.

Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju. U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti.„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli. Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika. . On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno. ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika.

. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba. neće biti dobro za Vas.. (pohvala. analiza. (naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju.(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju.Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige. ljute se ili prelaze u napad. davanje pozitivne ocene) . dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da. (tumačenje. sutra će sve izgledati potpuno drugačije. (uteha. Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. brane ili pravdaju.

koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom. Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“. . Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika. Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom. te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu. Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor. i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). imam vremena.. Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa.. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto. da ispriča još nešto. Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. naime razlika između pohvale i uvaţavanja.

Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .Dajemo pozitivan feedback .Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .Opisite vase opazanje .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .Koristite I umesto ALI .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful