P. 1
Komunikacija

Komunikacija

|Views: 63|Likes:
Published by Red Orpheus

More info:

Published by: Red Orpheus on Mar 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPTX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/11/2012

pdf

text

original

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

poruka koja se prenosi KANAL.Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.put koji poruka prelazi PRIMALAC.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

. mešukulturne. telekomunikacije.komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA.  U širem smislu: INTRAPERSONALNA.dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne.komunikacija gde se informacije prenose javno.. međujezične.  .osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje.) INTERPERSONALNA. ljudske.komunikacija između jedne..U najširem smislu: ţivotinjske. putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici. marketing komunikacije. verbalne.. institucionalne ili društvene) MASOVNA.. molitva.. signalne.

 Među navedenim funkcijama. između ostalog. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. „Zašto se tako ponašaš?“. opaţenog ponašanja onog drugog. postizanje sporazuma. razumevanje. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. koja je određena percipiranim ponašanjem. kao i funkciju zabave ili razbibrige. Pri tom se iz primljene vesti. jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali. npr. U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. manipulacije. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera. U nastavi. konstruiše poruka. Tako komunikacija. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu.  . „Šta ţeliš time da kaţeš?“. Komunikacija.

. Ovaj proces zahteva vreme i trud. Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca. predstava. motiva. Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. u procesu postepenog približavanja. „Ja-poruke“. veoma malo verovatno. . „Kontrolisani dijalog“. uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr. Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. potreba itd. a nesporazumi uobičajeni i normalni. Iz tog razloga je razumevanje. izbegavanje „komunikacijskih rampi“. osećanja. „aktivno slušanje“.

Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“. . Veoma pogrešno. te joj i sopštava datum.Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. Nastavnica:Ah. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. Nastavnica:Razumem. Bojim se da će to biti u vidu sastava. brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". Učenica: Da. on će npr. Govor proizilazi iz potrebe. uvek zabrljam na sastavima. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi. što ga preokupira. Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila. sastavi mi baš ne leže. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. Ako je dečak gladan. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati.

Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku. zanimanje/učešće. poštovanje i prihvatanje. U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema.  . Ipak. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način.

vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje . Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja. osećanja. ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). ocena iskustva. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem. te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli.“) („Hoćeš da dobiješ drugo.“). iskustva. interesa razumeli.“) („Ljutiš se zbog toga. slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno.Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo. povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“. očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica.

) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati).. klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“. licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti. „Mh“. na kraju rezimirati šta sam razumeo. ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati.. razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet. proveriti (ali ne napadno insistirati)..“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) .Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom..

........ načinu razmišljanja i potrebama... S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu......... Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje................................ Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!.... Nerviraš me................................. Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“.......... ocenjivačkim mišljenjem...... Nikada me ne zoveš!........................ Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost........ a da pri tom ne umanji značaj druge osobe.................. Pa ti ne slušaš šta govorim...........„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja...... U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja......................... njegovim osećanjima.. Imam osećaj da ti ništa ne značim..... Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim..... Mislim da to posmatraš preusko. .... razmišljanje i osećanje................... Pogrešno si me razumeo. Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim.....

da ga sasluša i pokloni mu poverenje. osećanja.Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“. S druge strane. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru. Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. sopstvene preference. ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom. ali i granice. i da se manje skrivam iza uloga i fasade. . „ja bolje slušam“.

...to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje.“ „Ako niste poneli nastavni materijal.ne mogu da vas razumem.“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici.. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2. ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt. . 2.moja priprema časa je beskorisna“ „. Ona sadrţi: 1..... Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1. Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „... da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente.“ „.“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam... Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas. Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika. Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka.

ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „. javite se kada ţelite nešto da kaţete. gestikulacijom.molim vas. Pokazuju nastavnike kao iskrene. neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika.ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu.“ „. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima.. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje. to moţe da bude bolno. Ja-poruke unapređuju poverenje. .. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči. Tek kada su ova tri dela doprla do učenika.3..htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu. jer je odbijeno moje pravo JA.“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe. Ova otvorenost moţe da bude rizik.. Ona urušava imidţ nepogrešivog. a ne neka uloga koju igram. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja. mimikom je često delotvoriniji od digitalnog. Analogni izraz intonacijom. istinske ljude . primereno je izraziti ţelju ili apel: „...

onako kako su je razumeli. da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati. dakle.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli. kroz davanje i traţenje povratne informacije. Do tada ne izgovorena hipoteza. Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura. Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena. Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku. kreće u dvanast i trinaest? – Ne. kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije.tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji. Nesporazumi poput „Mislio sam.

. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti. Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika. On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama. Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju. ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli.„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli.

. analiza. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da. (uteha.Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba. (tumačenje. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju. dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično. davanje pozitivne ocene) . sutra će sve izgledati potpuno drugačije. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige.(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti. brane ili pravdaju. ljute se ili prelaze u napad. Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. (pohvala. neće biti dobro za Vas.. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas. (naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji.

Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe. Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika. Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom. Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor.. koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom. naime razlika između pohvale i uvaţavanja. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“. te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu. i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). da ispriča još nešto.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“. . Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa. Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou. imam vremena." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto..

Koristite I umesto ALI .Dajemo pozitivan feedback .Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .Opisite vase opazanje .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->