Komunikacija

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

poruka koja se prenosi KANAL.Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.put koji poruka prelazi PRIMALAC.onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

ljudske.U najširem smislu: ţivotinjske. marketing komunikacije. institucionalne ili društvene) MASOVNA. molitva.  .osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje..  U širem smislu: INTRAPERSONALNA...komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA.dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne. putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici.. verbalne. signalne.komunikacija gde se informacije prenose javno.komunikacija između jedne. međujezične. telekomunikacije.) INTERPERSONALNA.. mešukulturne..

U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. „Zašto se tako ponašaš?“. od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. npr. Tako komunikacija.  Među navedenim funkcijama. opaţenog ponašanja onog drugog. konstruiše poruka. između ostalog. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. U nastavi. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. Pri tom se iz primljene vesti.  . Komunikacija. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru. postizanje sporazuma. jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. razumevanje. kao i funkciju zabave ili razbibrige. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. koja je određena percipiranim ponašanjem. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu. „Šta ţeliš time da kaţeš?“. manipulacije.

. Iz tog razloga je razumevanje. u procesu postepenog približavanja. veoma malo verovatno. motiva. potreba itd. u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju. izbegavanje „komunikacijskih rampi“. a nesporazumi uobičajeni i normalni. Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. predstava.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. „Kontrolisani dijalog“. Ovaj proces zahteva vreme i trud. „Ja-poruke“. . uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr. Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. „aktivno slušanje“. Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove. osećanja.

on će npr. Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. Bojim se da će to biti u vidu sastava. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. uvek zabrljam na sastavima. brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe. Govor proizilazi iz potrebe. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“. Ako je dečak gladan. Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila. sastavi mi baš ne leže. ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. Nastavnica:Ah.Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. što ga preokupira. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi. Nastavnica:Razumem. Učenica: Da. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. Veoma pogrešno. te joj i sopštava datum. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. .

Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku. Ipak.  . zanimanje/učešće. U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema. Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način. poštovanje i prihvatanje.

“) („Hoćeš da dobiješ drugo. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem. interesa razumeli. te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli. ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje . ocena iskustva.“). osećanja. iskustva.Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo. očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica. slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno.“) („Ljutiš se zbog toga. Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja. povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“.

) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati).“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) . na kraju rezimirati šta sam razumeo.Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom... klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“.. licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti. razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet.. ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati. „Mh“. proveriti (ali ne napadno insistirati).

.......... Pa ti ne slušaš šta govorim.... Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost......... Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje....... Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!....... Mislim da to posmatraš preusko........... a da pri tom ne umanji značaj druge osobe........................... Imam osećaj da ti ništa ne značim.. U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja............ Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim....... Pogrešno si me razumeo.... S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu........... razmišljanje i osećanje.................... Nerviraš me... načinu razmišljanja i potrebama. .................. Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim............ njegovim osećanjima.......... Nikada me ne zoveš!....„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja................................ ocenjivačkim mišljenjem................. Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“...........

Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom. da ga sasluša i pokloni mu poverenje. ali i granice. ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. sopstvene preference. Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. . „ja bolje slušam“. osećanja. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru.Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“. S druge strane. Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. i da se manje skrivam iza uloga i fasade.

Ona sadrţi: 1. 2......moja priprema časa je beskorisna“ „. Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika...“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam. Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka..“ „.to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje. .. ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt. Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas.“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici.. Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „.ne mogu da vas razumem. Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1. da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente..“ „Ako niste poneli nastavni materijal. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2..

. Tek kada su ova tri dela doprla do učenika. gestikulacijom. .. neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika. jer je odbijeno moje pravo JA. javite se kada ţelite nešto da kaţete. Ova otvorenost moţe da bude rizik.. Ja-poruke unapređuju poverenje. Analogni izraz intonacijom. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja.3.“ „. istinske ljude ..htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu. mimikom je često delotvoriniji od digitalnog.. primereno je izraziti ţelju ili apel: „.ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „. a ne neka uloga koju igram.“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe. to moţe da bude bolno.molim vas. Pokazuju nastavnike kao iskrene. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje.ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči. Ona urušava imidţ nepogrešivog..

kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije. Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz. Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli. Do tada ne izgovorena hipoteza. Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku. dakle. onako kako su je razumeli. Nesporazumi poput „Mislio sam. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . kreće u dvanast i trinaest? – Ne. da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati. Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura.tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. kroz davanje i traţenje povratne informacije. sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji.

Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama. Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju. U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti. . ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika.„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno.

(uteha. brane ili pravdaju.(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju. davanje pozitivne ocene) . Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba. ljute se ili prelaze u napad. sutra će sve izgledati potpuno drugačije. (tumačenje. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da. analiza.Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače. (naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu.. (pohvala. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige. neće biti dobro za Vas.. dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji.

Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“. Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom. te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto. . Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou. i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika... naime razlika između pohvale i uvaţavanja. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor. Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa. da ispriča još nešto. koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom. imam vremena. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“.

Dajemo pozitivan feedback .Koristite I umesto ALI .Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .Opisite vase opazanje .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful