Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.put koji poruka prelazi PRIMALAC.Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.poruka koja se prenosi KANAL.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne..komunikacija između jedne...  ..  U širem smislu: INTRAPERSONALNA.komunikacija gde se informacije prenose javno. mešukulturne. telekomunikacije. verbalne.osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje. putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici.U najširem smislu: ţivotinjske. marketing komunikacije.) INTERPERSONALNA. međujezične...komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA. institucionalne ili društvene) MASOVNA. ljudske. signalne. molitva.

od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika. manipulacije. Pri tom se iz primljene vesti. konstruiše poruka. U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. između ostalog. „Zašto se tako ponašaš?“. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu. „Šta ţeliš time da kaţeš?“.  Među navedenim funkcijama. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera.  . jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. Komunikacija. npr. opaţenog ponašanja onog drugog. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. kao i funkciju zabave ili razbibrige. razumevanje. Tako komunikacija. postizanje sporazuma. U nastavi. koja je određena percipiranim ponašanjem.

uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr. „Ja-poruke“. . izbegavanje „komunikacijskih rampi“. osećanja. . u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca. potreba itd. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju. Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. „Kontrolisani dijalog“. Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. veoma malo verovatno. a nesporazumi uobičajeni i normalni. Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. „aktivno slušanje“. motiva. Ovaj proces zahteva vreme i trud. Iz tog razloga je razumevanje. u procesu postepenog približavanja. predstava.

Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila. Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. Nastavnica:Ah. sastavi mi baš ne leže. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. te joj i sopštava datum. Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“.Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. Nastavnica:Razumem. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. on će npr. brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". što ga preokupira. uvek zabrljam na sastavima. Ako je dečak gladan. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. Veoma pogrešno. Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati. Bojim se da će to biti u vidu sastava. ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. Učenica: Da. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi. Govor proizilazi iz potrebe. .

Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku. Ipak.  . zanimanje/učešće. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje. U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema. Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način. poštovanje i prihvatanje.

“). osećanja. te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli. iskustva.“) („Ljutiš se zbog toga. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem. ocena iskustva.Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo.“) („Hoćeš da dobiješ drugo. očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica. ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno. interesa razumeli. Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja. vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje . povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“.

razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet. proveriti (ali ne napadno insistirati).) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati).. licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti. ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati..“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) ..Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom. „Mh“.. klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“. na kraju rezimirati šta sam razumeo.

. ocenjivačkim mišljenjem................ Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost......... Nerviraš me.................................................. Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje............................ S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu.... Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“.... Nikada me ne zoveš!........ razmišljanje i osećanje... njegovim osećanjima. Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim...................... načinu razmišljanja i potrebama...... Pogrešno si me razumeo.„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja....................................... Pa ti ne slušaš šta govorim...... a da pri tom ne umanji značaj druge osobe.. ......................... Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!. Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim. U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja.. Mislim da to posmatraš preusko.... Imam osećaj da ti ništa ne značim......

ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. „ja bolje slušam“. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru. Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom. Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. ali i granice. i da se manje skrivam iza uloga i fasade. da ga sasluša i pokloni mu poverenje. osećanja. S druge strane. sopstvene preference. .Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“.

Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „. Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1.. Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas. Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka.“ „Ako niste poneli nastavni materijal....moja priprema časa je beskorisna“ „...ne mogu da vas razumem. Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika. ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt. Ona sadrţi: 1.. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2.“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam..to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje.“ „....“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici. 2.. da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente. .

“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe. jer je odbijeno moje pravo JA.ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „. Ova otvorenost moţe da bude rizik.. a ne neka uloga koju igram. gestikulacijom.molim vas. neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika. Tek kada su ova tri dela doprla do učenika. to moţe da bude bolno. primereno je izraziti ţelju ili apel: „. Ja-poruke unapređuju poverenje. Ona urušava imidţ nepogrešivog.3.. .htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja. javite se kada ţelite nešto da kaţete. istinske ljude . Analogni izraz intonacijom... mimikom je često delotvoriniji od digitalnog.ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima..“ „. Pokazuju nastavnike kao iskrene. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči..

tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. dakle.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati. Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena. sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji. kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije. onako kako su je razumeli. kroz davanje i traţenje povratne informacije. Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli. Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku. Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz. kreće u dvanast i trinaest? – Ne. Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . Nesporazumi poput „Mislio sam. Do tada ne izgovorena hipoteza.

„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli. On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika. . U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti. Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama. Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju.

(tumačenje. analiza. brane ili pravdaju.. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da. neće biti dobro za Vas. dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično.(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti.Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju. ljute se ili prelaze u napad. (uteha. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige. sutra će sve izgledati potpuno drugačije. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju.. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas. (pohvala. (naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu. Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše. davanje pozitivne ocene) .

Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. imam vremena." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto. . i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“. naime razlika između pohvale i uvaţavanja. Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“. Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou. te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu... da ispriča još nešto. Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor. Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika.

Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .Opisite vase opazanje .Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .Dajemo pozitivan feedback .Koristite I umesto ALI .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful