Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji U okviru projekta “Podrška civilnom društvu” koji finansira EU

Lat. communis (zajednički)- communicat (deljen)-communicatio- saopštavanje, veza, ophođenje, dodir, saobraćaj, učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Komunikacija je proces razmene informacija preko dogovorenog sistema znakova. Komunikacija je slanje informacija sebi ili bilo kom drugom entitetu. Komunikacija je saopštavanje ili razmena ideja ili osećanja.

Opis komunikacije: SADRŢAJ-FORMA-CILJ  Činioci komunikacije: POŠILJALAC.poruka koja se prenosi KANAL.onaj ko šalje informacije INFORMACIJA.put koji poruka prelazi PRIMALAC.onaj ko prima informacije  Uspešnom komunikacijom se smatra samo ako dolazi do dvosmerne komunikacije tj ako ima povratne informacije tj feedback-a  .

  Obeleţja komunikacije: socijalni fenomen vremenski je određena u sluţbi interesa interaktivna uslovljena medijem izraţava se simbolima Kanali komunikacije: auditivni (vokalni) vizuelni taktilni .

mešukulturne...komunikacija između najmanje dva entiteta licem u lice sa mogućnošću dobijanja trenutnog feedback-a GRUPNA.dve ili više grupa (grupe mogu biti: običajne. ljudske... međujezične.  .U najširem smislu: ţivotinjske. marketing komunikacije.. molitva.) INTERPERSONALNA.komunikacija gde se informacije prenose javno. signalne.komunikacija između jedne.osoba komunicira sa samom sobom (razmišljanje. telekomunikacije.. institucionalne ili društvene) MASOVNA.  U širem smislu: INTRAPERSONALNA. putem tehničkih distributivnih sredsava (tj masmedija) i jednostrano se prenose širokoj publici. verbalne.

opaţenog ponašanja onog drugog. postizanje sporazuma. konstruiše poruka. moţe ispunjavati sledeće funkcije: strateški uticaj na sagovornika u smislu sopstvenih namera. Pri tom se iz primljene vesti. pronalaţenje istine u sukobu mišljenja ili u sudskoj sali. U nastavi. koja je određena percipiranim ponašanjem. između ostalog. moţe se posmatrati sa različitih stanovišta i moţe sluţiti različitim svrhama. U procesu razumevanja učesnici u komunikaciji se trude da razumeju jedan drugog. Komunikacija. npr. što se često izraţava u pitanjima kao što su „Šta si time mislio?“. kao i funkciju zabave ili razbibrige. „Zašto se tako ponašaš?“. manipulacije. jer se moţe poći od toga da uspešno razumevanje između nastavnika u učenika predstavlja vaţnu pretpostavku za prijatno i uređeno međusobno ophođenje u nastavi. koja treba da pospešuje samostalnost i vodi ka samoodgovornosti. Čini se da je osnovna potreba čoveka da ponašanju koje je opazio u međuljudskom kontekstu pripiše određeno značenje i određenu nameru.  Među navedenim funkcijama. od posebnog je značaja obezbediti međusobno razumevanje nastavnika i učenika. Tako komunikacija. Ta poruka ne mora obavezno da se podudara sa porukom pošiljaoca. komunikacija razumevanja predstavlja osnovu za nastavu. razumevanje.  . „Šta ţeliš time da kaţeš?“.

a nesporazumi uobičajeni i normalni. potreba itd. Ovaj proces zahteva vreme i trud. „Ja-poruke“. „Kontrolisani dijalog“. motiva. „aktivno slušanje“. u procesu postepenog približavanja. Iz tog razloga je razumevanje. Doživljaj drugih: precizno opaţanje ponašanja onog drugog u komunikaciji Upravljanje opažanjenjem: pomeranje fokusa u opaţanju sa sebe na drugu osobu u skladu sa situacijom razlikovati posmatranje i tumačenje Komunikativne veštine koje pomaţu da se što je pre moguće ostvari sigurno razumevanje: „otvarač vrata komunikaciji“. izbegavanje „komunikacijskih rampi“. osećanja. . Redukcija nesporazuma je povezana sa različitim pretpostavkama. predstava. u smislu da pošiljalac moţe da bude siguran u to da je ono što je on mislio baš tako i doprlo do primaoca. zajednički ustanove da se primljena i poslata poruka poklapaju. veoma malo verovatno. Ona se odnosi kako na stavove o komunikaciji tako i na komunikativne veštine koje se mogu veţbati:         Namera: odlučnost u ţelji da se postigne razumevanje Strpljenje: spremnost na zahtevno uspostavljanje zajedničke osnove. uprkos tome što znamo za malu verovatnoću da se razumevanje postigne Samodoživljaj: precizno opaţanje sopstvenog ponašanja i sopstvenih unutrašnjih procesa kao npr.Razumevanje se odigralo kada učesnici u komunikaciji. .

on će npr. te zato šifrira svoju vest: „Da li ćemo uskoro imati kontrolnu vežbu?". ako znamo kakav je kontekst – učenica i dalje ima isti problem i od velike brige sve više i više zaostaje. Govor proizilazi iz potrebe. Ima problem i želi da pokuša da ga reši. uvek zabrljam na sastavima. Aktivnim slušanjem bi razgovor mogao da teče ovako: Učenica: Hoćemo li uskoro imati kontrolnu vežbu? Nastavnica:Da li se brineš da ću uskoro proveravati tvoje znanje? Učenica: Ne. Svoju bojazan ona naravno ne može da pokaže nastavnici. Nastavnica:Ah. Nastavnica pokušava da za sebe rastumači vest i možda misli da učenica želi da zna datum sledećeg kontrolne vežbe. samo ne znam kakvu ćete vrstu kontrolne vežbe dati. brineš se o vrsti kontrolne vežbe koju ćemo imati? Učenica: Da. sastavi mi baš ne leže. Učenica: Da. misliš da si bolja u drugim vrstama kontrolnih vežbi. svojoj majci reći: „Gladan sam!“. Čovek želi da spoljnjem svetu saopšti nešto što se u njemu odvija. Ako je dečak gladan. Majka će razumeti poruku i odgovoriti možda na sledeći način: „Hoćemo li da jedemo?“. Veoma pogrešno. Sledeći primer govori o takvom slučaju: Učenica se veoma brine zbog kontrolne vežbe.Proces komunikacije počinje kada se čovek obrati drugom čoveku. te joj i sopštava datum. Mnogo je teže razumeti poruku ukoliko je poruka – možda jer se pošiljalac ne usuĎuje da direktno formuliše svoj problem – šifrovana. Nastavnica:Razumem. Zaostaje sa iščitavanjem literature i uviđa da će biti neophodno još mnogo rada da bi nadoknadila ono što nije uradila. što ga preokupira. . Bojim se da će to biti u vidu sastava.

Pod aktivnim slušanjem se podrazumeva određeni stav prema sagovorniku koji sadrţi sledeće karakteristike: autentičnost/iskrenost. U primeru je pretpostavka nastavnice najpre prošla mimo problema. Ovaj stav se kroz različite aktivnosti izraţava tako da onaj koji se savetuje to jasno oseti i zbog toga oseća da ga je sagovornik razumeo. poštovanje i prihvatanje. zanimanje/učešće.  . Ipak. zahvaljujujući dodatnom pitanju nastavnice učenica je mogla da koriguje tu pretpostavku. Postavljanjem i vraćanjem pitanja nastavnik moţe da zaključi kakvo je zapravo činjenično stanje. te ima mogućnost da reaguje na odgovarajući način.

“) („Ljutiš se zbog toga. Aktivno slušanje znači    da se razume kontekst u kome se nalazi osoba koja govori (način razmišljanja.“). slušalac odslikava ono što je razumeo    činjenice osećanja i interese („Penkalo koje si pozajmio je sada polomljeno. te da bi osoba koju slušamo mogla da izvrši korekciju onoga što smo razumeli. vreme da se „svari“ rečeno) osoba koja govori se oseća (često prvi put istinski) shvaćenom  opuštanje .Kako funkcioniše aktivno slušanje Nakon izlaganja osobe pogođene nekim događajem (u sledećem primeru to će biti osoba koja je dobila nazad svoje penkalo. povratnom informacijom i korekcijom često i njoj tek tada postaje jasno o čemu se za nju tu zapravo radi) usporavanje razgovora (izbegavanje „razmene paljbe“. osećanja.“) („Hoćeš da dobiješ drugo. Koje dejstvo nameravam time da postignem?     objektivno (bez predrasuda) razumevanje iskustva/načina sagledavanja razjašnjenje za osobu koja govori (pričanjem. interesa razumeli. očekivanja i strahovanja) i da se objektvno i kratko da povratna informacija o tome šta smo od činjenica. ocena iskustva. ali polomljeno i zbog toga je sad ljuta). iskustva.

. licem prema osobi koja govori uspostaviti i održati kontakt pogledom pokazivati gestove naklonosti. na kraju rezimirati šta sam razumeo. klimani odobravajuće glavom dozvoliti drugome da izgovori do kraja – prihvatiti pauze svoje ideje i mišljenje najpre zadržati verbalno       davati kratke verbalne impulse („Da“. proveriti (ali ne napadno insistirati).Pravila za aktivno slušanje      neverbalno biti okrenut telom..“) bez ocena (posebno bez omalovažavanja) . ostaviti mogućnost korekcije navesti osećanja i verbalizovati skrivene poruke pitati.. razjasniti eventualno izneti asocijacije („Vezano za to mi pada na pamet.) ponoviti iskaze sopstvenim rečima (parafrazirati). „Mh“..

............. njegovim osećanjima.............. Zbog toga se nazivaju i poruke kojima se preuzima odgovornost... načinu razmišljanja i potrebama........... razmišljanje i osećanje..„Ja-poruka“ je iskaz sa velikim udelom samootkrivanja.................... S druge strane ova poruka daje samo indirektnu informaciju o samom pošiljaocu................ Ja-poruka Ja imam drugu informaciju vezano za to Drugačije sam mislio Dozvoli da to kažem drugačije Nerviram se Ja tu vidim i druge mogućnosti Voleo bih više uvažavanja sa tvoje strane Voleo bih da me češće zoveš Ti-porukom se sagovornik oseća napadnutim i omalovaţenim...................... Pogrešno si me razumeo. Pa ti ne slušaš šta govorim... a da pri tom ne umanji značaj druge osobe............................................ Ona konfrontira osobu kojoj se obraćamo sa direktnim. Mislim da to posmatraš preusko. Koristeći ja-poruke govornik singnalizuje da je spreman da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje.. Nerviraš me........ Nikada me ne zoveš!... Nastavnica bi mogla da kaţe svojim maturantima: „Ponašate se kao pubertetlije!" Ali ona bi mogla da kaţe i: „Jako mi je naporno kada me stalno prekidaju“............................ Poređenje sa „ti-porukama“ bi trebalo da ovo dodatno objasni na sledećim primerima: Ti-poruka Vi to ne možete da ocenite!.... U njima osoba pokušava da iskaţe svoje ţelje i osećanja. ocenjivačkim mišljenjem........................ ............. Imam osećaj da ti ništa ne značim.....

Ja-porukama se moţe preneti nešto lično kao što su misli. osećanja. „ja dalje sagledavam“… Osoba koja koristi ovakve poruke je neko ko teško da je u stanju da se prema drugome ophodi kao prema ravropravnom partneru. ali i granice. ja-poruke ne zahtevaju ovakvu jednostranost u odnosu i pogodnije su da se sagovornik pozove da sasluša. „ja bolje slušam“. Komunikacija postaje ţivlja ako uspem da budem otvorenija prema drugome. .Oblasti primene ja-poruka  Izgradnja poverenja TI-poruke zahtevaju nadređenu poziciju prema drugima: „ja znam bolje“. S druge strane. da ga sasluša i pokloni mu poverenje. Time onom drugom pokazujem na čemu je sa mnom. i da se manje skrivam iza uloga i fasade. sopstvene preference.

2.to mi jako oteţava da se koncentrišem da ne bih izgubila tok misli“ Učenice i učenici će moći bolje da razumeju nastavnika ako znaju šta to kod njega prouzrokuje.“ „.moja priprema časa je beskorisna“ „. . da ne povredi odnos Radi postizanja najboljeg mogućeg dejstva takva konfrontacija trebalo da sadrţi tri komponente... Efikasna konfrontacija bi trebalo da ispuni barem sledeće uslove: 1.“ Učenik/učenica treba da zna šta smeta nastavniku/nastavnici.. Naziva ga trodelna konfrontirajuća ja-poruka. Konkretno dejstvo koje ono ima na mene „..“ „Ako niste poneli nastavni materijal...ne mogu da vas razumem.“ „Kada me prekidate kada nešto objašnjavam..... ima smisla da se sa njima suoči na takav način da iz toga ne eskalira nepotreban konflikt.. Konfrontacija sa neželjenim ponašanjem Ukoliko nastavnica/nastavnik ima problema sa ponašanjem učenica i učenika. Ona sadrţi: 1. Ponašanje koje mi smeta „Ako svi govorite u glas.. da podrţi spremnost učenika da odustanu od ponašanja koje ometa rad 2.

Tek kada su ova tri dela doprla do učenika.“ „.“ Rizici i šanse prilikom slanja ja-poruka Ja-porukama otkrivam svoja osećanja i potrebe.. jer je odbijeno moje pravo JA..htela bih da mi date još 5 minuta da završim ovu temu. primereno je izraziti ţelju ili apel: „. .. Ova otvorenost moţe da bude rizik. Ja-poruke unapređuju poverenje. Nije veoma verodostojno kada se osećanja razočaranja i ljutnje izraze odmerenim stručnim rečima. Analogni izraz intonacijom. javite se kada ţelite nešto da kaţete.. gestikulacijom.ţelela bih da sutra svi imaju materijal sa sobom“ „. mimikom je često delotvoriniji od digitalnog. istinske ljude .molim vas..ljude sa kojima učenice i učenici mogu da uspostave značajnu vezu. to moţe da bude bolno. neustrašivog i nepokolebljivog nastavnika. Ukoliko nakon ovakvog otkrivanja usledi odbijanje. a ne neka uloga koju igram. Kako se pri tom osećam Ovde se radi pre svega o iskrenom izraţavanju osećanja.3. Pokazuju nastavnike kao iskrene.. Adekvatni izraz osećanja prenosi značaj koji problem ima za nastavnika bolje od hiljade reči. Ona urušava imidţ nepogrešivog.

sadrţaj onoga „Mislio sam“ više ne ostaje samo zamišljen već se izgovara i time izlaţe falsifikaciji. Na primeru informacija o voznom redu to bi moglo da zvuči ovako: Voz. Ponavljanje informacije koju smo čuli je delotvorno sredstvo da se razumevanje osigura. Nesporazumi poput „Mislio sam. Ona se sastoji iz stalnog upoređivanja poruke kakva je shvaćena i poruke kakva je zapravo zamišljena. kreće u dvanast i trinaest? – Ne. da misliš…“ se na ovaj način mogu redukovati.Neizostavan instrument za komunikaciju usmerenu na cilj je „kontrolisani dijalog“ . kroz davanje i traţenje povratne informacije. Do tada ne izgovorena hipoteza. dakle.tehnika koja sluţi tome da se ubrza i osigura razumevanje. kontinuirano vraćaju kao povratnu informaciju u proces komunikacije. onako kako su je razumeli. u trinaest i dvanaest! – Trinaest i dvanaest? – Tako je! . Najjednostavniji način kontrolisanog dijaloga se sastoji u davanju povratne informacije i proveravanju materijalne poruke koju smo razumeli. Pošiljalac i primalac kreću u proces proveravanja realnosti tako što poruku.

Time se kontrolisanim dijalogom dvostruko podrţava i osigurava razumevanje. U kontrolisanom dijalogu primalac ne šalje samo eksplicitno formulisane poruke o sadrţini (materijalne. naime i na nivou sadrţine i na nivou odnosa između sagovornika.„Kontrolisani dijalog“ moţe da bude doslovno ponavljanje rečenice koju smo čuli. parafraziranje materijalne informacije koju smo razumeli. Davanje povratne informacije o porukama o sebi (porukama samootkrivanja) zahteva veće poverenje ili obostranu spremnost za nju. poruke o sebi i apelativne poruke) digitalno. On osim toga analognim putem prenosi i svoju zainteresovanost za postizanje razumevanja i za uspostavljanje veze sa sagovornikom. Aktivno slušanje u kontrolisanom dijalogu time proširuje povratnu informaciju o pre svega materijalnim porukama povratnom informacijom o osećanjima i ličnim procenama. ili hipoteza o motivu ili osećanjima za koje pretpostavljamo da postoje kod govornika. U svakodnevnoj komunikaciji povratna informacija se preteţno odnosi na materijalne i apelativne poruke neke vesti. .

brane ili pravdaju. dijagnostikovanje) Ne shvatajte to tako tragično. One otkrivaju naznake o skrivenim „zamkama“ u vođenju razgovora i mogu da senzibilizuju za moguće blokade u komunikaciji. (pohvala. ljute se ili prelaze u napad. neće biti dobro za Vas. (uteha. (pretnja) Toliko sam se potrudio za današnji čas.Ponekad se razgovor „zaglavi“ bez nekog vidljivog razloga: učenici se povlače. Ovo bi mogao da bude indikator za to da je učenik čuo komunikacijsku rampu i da se njegovo ponašanje moţe protumačiti kao reakcija na to. (naređivanje) Ako ne uradite zadatke za veţbu. a vi ne nalazite za shodno da barem ponesete knjige.(davanje rešenja) Ono što Vi zapravo hoćete je da se izvučete od odgovornosti. analiza. sutra će sve izgledati potpuno drugačije.. podizanje) Vi ste zapravo veoma inteligentna osoba. davanje pozitivne ocene) . (tumačenje.        Očekujem od Vas da se izvinite odeljenju. Gordon ukazuje u svojim rečenicama koje se nazivaju „komunikacijske rampe“ na to kako nepromišljeno dati iskazi ponekad mogu da onemoguće komunikaciju.. Sigurno ćete sami shvatiti kako to funkcioniše. (moralisanje) Verujte mi da bi najbolje bilo da.

naime razlika između pohvale i uvaţavanja. da ispriča još nešto. „aktivno slušanje“ bi moglo da deluje kao „otvarač vrata u komunikaciji“. Puno nastavnika/nastavnica se čude tome što je „pohvala“ ovde navedena kao komunikacijska rampa. Kada se razgovor „zaglavi“ usled komnikacijske rampe. ." kao i rezime kroz parafraziranje dosadašnjeg razgovora u obliku kontrolisanog dijaloga. te zbog toga ne moţe da prihvati nadređenu poziciju koju zahteva nastavnik u komplementarnom odnosu. Ovim prevođenjem ti-poruke u japoruku postaje vidljiva razlika. Još neki „otvarači vrata“ su analogne reakcije koje iskazuju paţnju kao što je klimanje glavom. koje mogu da onemoguće komunikaciju posebno ako učenik ima problem sa sobom samim ili sa nastavnikom. Pod ovim pojmom podrazumevamo poruke koje pozivaju sagovornika da nastavi razgovor.. Ono što pri tom moţe da blokira komunikaciju postaje jasnije ukoliko pohvalu prenesemo u ja-poruku: „Impresionira me vaše znanje“ i uporedimo je sa ti-porukom „Inteligentni ste“. eksplicitni poziv poput „Ako ţelite da o tome ispričate još nešto.. Pohvala zahteva nadređenu poziciju dok se uvaţavanje odvija na istom nivou.Sve ove „komunikacijske rampe“ (blokade) su „ti-poruke“. i oseća da se prema njemu postupa kao prema podređenom („top-down“). imam vremena.

Koristite I umesto ALI .Dajemo pozitivan feedback .Pocnimo recenicu sa JA (feedback je uvek subjektivan) .    Uvek koristimo aktivno slušanje Što češće upotrebljavamo ja-poruke u komunikaciji Trudimo se da odrţimo paţnju i interesovanje u komunikaciji Koristimo pravila davanja dobre povratne informacije .Dajemo povratnu informaciju o ponasanju i situaciji koristeci jezik cinjenica .Opisite vase opazanje .

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.