P. 1
06_CELIK_1

06_CELIK_1

|Views: 22|Likes:
Published by Andreja Milovic

More info:

Published by: Andreja Milovic on Mar 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/17/2013

pdf

text

original

6.%CELIK 6.

1
Celik% je% naziv% za% veliki% broj% razlicitih% visekomponentnih% legura% zeleza% sa%
ugljenikom < 2% i nizom drugih elemenata.
Redovni pratioci su metali mangan i bakar, i nemetali: silicijum, fosfor,
sumpor,%azot%i%kiseonik.%Celik%je%uslovljen sastavom sirovina koje se koriste za
proizvodnju.
U% toku% procesa% proizvodnje% celiku% se% dodaju% i:% hrom,% molibden,% nikl,%
vanadijum, volfram, aluminijum, bor i neki drugi.
Zatezna%cvrstoca%celika%iznosi%od%200%do%4000%N/mm
2
.
Celik%je%i%elastican,%njegov%modul%elasticnosti%krece%i%do%210%000%N/mm
2
.
Tvrdoca%celika%varira%u%sirokim%granicama:%HB%÷%500%do%950%N/mm
2
.
Neki% od% celika% nisu% otporni% na% koroziju,% ali% ona% ne% prodire% dublje% od% 0,01% do%
0,02 mm godišnje.
Celik% se% preraduje% livenjem,% kovanjem,% valjanjem,% vucenjem,% presovanjem,%
savijanjem%i%skidanjem%strugotine,%a%moze%se%medusobno%spajati%zavarivanjem,%
lemljenjem, zakivanjem i vijcima.
!"#$%!&'()%$!*+$,-&.(/.0!1'
Proizvodnja% celika% pocinje% istovremene% kada% i%
proizvodnja%gvozda.%
U plitkom ognjištu železna ruda se pokrivala
drvenim ugljem koji se palio, ispod vatre
nastajala masa - nado.% To% je% bilo% gvozde% ili%
celik.
Plitka%ognjista%su%gradena%u%Srednjoj%Evropi%i%
Nemackoj.% Odnos% zapremina% rude% i% drvenog%
uglja, koji se koristio za redukciju je bio 1 : 4,
a% iskoriscavalo% se% samo% oko% 12º% sadrzaja%
železa u rudi.

)234563789:(;<=4>:(?(@=4A>3B(3C894DA?(E-<B:;>:(
- 15. vek)








Konstrukcija plitkog ognjišta (18. vek) iz
Katalonije (a) i sa Korzike (b)

 



$>8:FA:(@<G(45(
Skandinavije -
konstrukcija iz 18.
veka










U%grobovima%u%Indiji%pronadeno%oruzje%od%celika%poreklom%iz%6.%veka.%Taj%celik%
su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz
smese%rude%i%ugljenog%praha.%Indijski%celik%se%izvozio%u%Damask, gde se razvila
proizvodnja%oruzja,%maceva%i%sablji%(dimiskije).



Konstrukciju%peci%za%pudlovanje%- Engleska, Henry Cort, 1783. 6.3
Gvozde% se% otapalo% u% peci% sa% plamenom% uz% neprekidno% mesanje,% po% cemu% je%
proces i dobio naziv (puddle - mešati). Pec%se%lozila%kamenim%ugljom,%a%nastali%
gasovi i troska su reducirali ugljenik.
Paralelno sa izdvajanjem ugljenika, livu je opadala temperatura, pa je
prelazila u testasto stanje. Problem održavanja potrebne temperature je
ogranicio%razvoj%ove%tehnologije.
Sredinom% 19.veka,% Wilhelm% Simens% je% za% staklarske% peci% pronasao% postupak%
regeneracije% toplote% iz% gasova% koji% su% se% odvodili% u% atmosferu.% Prvu% pec% sa% 4%
regeneratorske komore konstruisao je 1864. g. francuski fabrikant Pierre
Marten - po njima je postupak i dobio naziv Simens - Martenov postupak (SM
postupak).
Ideje% za% konstrukciju% elektrolucne% peci% je% iz% % 1853% (Francuska,% Pishon)%- prva
upotrebljiva% elektropec% konstruisana% 1879.% (Simens).% U% novije% vreme% razvijen%
je%postupak%proizvodnje%celika%LD%(Lintz%- Donawitz).
)%$H."!()%$!*+$,-&.(/.0!1'
 masovni%celici%-%osnova%tecno%gvozde%- pneumatski procesi;
 specijalni%celici%- osnova "staro železo" - elektroindukcioni procesi.
Osnovne%sirovine%za%proizvodnju%celika%su:%belo%gvozde,%staro%zelezo%i%metalni%
dodaci.
Tehnološki procesi:
 Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) - kiseli, napušten
 Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -%bazican
 Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)
 LD%postupak%(pokriva%siroko%podrucje%sadrzaja%fosfora%i%sumpora)

THOMASOV POSTUPAK

Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t)
oblozenom% bazicnom% opekom.% Kao%
troskovni%materijal%koristi%krec.
Zbog% nacina% uduvavanja% vazduha% u% celiku%
se% zadrzava% veca% kolicina% kiseonika,% zato%
celik%ima%vecu%cvrstocu%i%manju%zilavost.

%:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(;<=4;:84(
a) hala dimnjaka; b) konvertorska hala; c) livna hala; d) ingotska i kokilna hala
IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<;(4(737:A><L(
5. kola i lonac za trosku; 6. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka; 7. mostna
745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F(
livnih kazana iz konvertorske u livnu halu; 11. mosna dizalica za stripovanje kokila; 12.
podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32
)2<F<>(U:=<("V(;<=4;:8<
:W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=:
1. nivo proizvodne hale; 2. mosna dizalica; 3. skladište sirovina; 4. prostor za punjenje i
2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak; 7. rezervni nataloženi uložni vagoneti; 8.
kolosek; 9. usisni ventilator; 10. dimni kanal; 12. uložni brod; 13. mosna dizalica; 14.
>:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ(
regeneratorska komora; 20. troskovnik; 22. livni brod; 23. mosna dizalica za livene kazane;
24. dizalica za livni žleb; 25. livni žleb; 26. kazan; 27. kokila; 28. kolica za transport kokile;
30. livni podest; 31. koloseci; 32. dizalica; 33. radni podesti
6.4

6.5
)2<F<>("V(@<G4
1. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L(
3. kupka; 4. ispusni žleb;
5. troskovnik; 6.
vertikalni kanali, 7. vrata
za ulaganje materijala;
8. regeneratorske
komore; 9.
vatrostalni ozid
regeneratora; 10.
6<8A4=(5:(?63R<89<(
vazduha i gasa. 11. dimni
kanali; 12. ventili; 13.
kotao utilizator; 14.
dimnjak




Ulozak% peci% se% formira% od% 50º% gvozda% i% 50º% starog% zeleza% ili% od% 55% do% 80º%
gvozda%i%45%do%20º%starog%zeleza.%
1. topljenje starog železa -%lozenje%peci%je%intenzivno%svo%vreme.%
2. Kada se ono istopi, intenzitet loženja se smanjuje.
3. Prvo oksidišu silicijum i mangan, koji prelaze u trosku,
4. Oksidacija ugljenika - dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono,
5. Kada%se%masi%doda%krecnjak,%zapocinje%tzv.%>2<;83(>?6:89<.
6. Topljenje%kreca%se%moze%ubrzati%dodavanjem%topitelja%(obicno%fluotit).%
7. Okoncanjem% krecnog% kuvanja% zavrsava% se% period% topljenja% i% zapocinje%
period%rafinacije%celika.
Proces%proizvodnje%u%SM%peci%traje%oko%10%sati,%prema%sledecoj%raspodeli:%
 ulaganje i topljenje uloška oko 2,5 sati;
 ulivanje%tecnog%gvozda%u%pec%oko%0,5%sati;%
 oksidno kuvanje oko 3 sata;
 krecno%kuvanje%oko%1,5%sati%i%
 rafinacija oko 2,5 sati.



Savremene%celicane%- tehnologija LD (Linz - Donawitz). 6.6
Raspored
postrojenja u LD
;<=4;:84
1. skladište starog
železa; 2. dubinski
bunkeri; 3.
mikseri; 4. LD -
konvertori; 5.
>3>4=<L(XJ(@<G(5:(
;<@36<L(ZJ(@37<FA(
za kazane; 8. otprašivanje; 9. rešetka za kokile
 U konvertor se ubaci staro železo
 Ono%se%zalije%tecnim%gvozdem.%
 Koplje%za%uvodenje%kiseonika%se%spusti%100 cm u kupku,
 Pusti%se%kiseonik%(cistoce%99,5%do%99,8º)%i%ubaci%krecnjak.%
 U% toku% procesa% dodaju% se% krecnjak% i% staro% zelezo% zbog% regulisanja%
temperature%(povecana%je%zbog%prerade%kiseonikom).%
 Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara, koplje%izvlaci%iz%
tecnog% celika,% iz% njega% izlije% najveci% deo% troske,% a% njen% ostatak% na% povrsini%
zagradi%se%krecnim%nasipom%na%uscu%konvertora.%
 Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute, kod protoka kiseonika od
oko 22 m
3
/min i pritiska od 9 bara. Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m
3

po%toni%proizvedenog%celika.
0!+.-&.(/.0!1'(*'()%.%',[
Ako% celik% posle% preraduje% postupkom% gnjecenja% (valjanje,% kovanje% ili% dr.)%
livenje%se%vrsi%u%celicne%kalupe%koji%se%nazivaju%kokile, a odlivak ingot.
Celik%koji%se%lije%u gotov proizvod naziva se ;<=4;84(=46.
Kokile mogu biti kvadratnog, pravougaonog i poligonalnog oblika. Kvadratni
ingot je težine do 10 t. - koristi se za preradu valjanjem.
Pravougaoni odlivak - brama je težine do 30 t. i koristi se za preradu valjanjem
limova.
Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.
Koristi se za dalju preradu kovanjem.
Livenja%celika%u%kokile%moze%biti%sa%gornje%(preko%3000%kg)%i%donje%strane.%



Livenje sa donje strane 6.7

podrazumeva se direktno livenje iz kazana i
koristi%se%samo%za%livenje%ingota%vecih%tezina.


Postupak livenja u kokile sa donje strane

IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3;:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8






Kristalizacija se vrši po fazama.

Šema kristalne konfiguracije ingota
1. metalna kora; 2. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<;4DG<8:(
mesta; 5. centralna zona; 6. sitni kristali u
površinskom sloju; 7. 8. transkristalizaciona zona; 9.
zakošeni transkristali; 10. globularna zona pri dnu.



U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi, a
zadrzavaju%se%necistoce%- ostaci troske. Izdvajanje se
vrsi%tretiranjem%tecnog%celika%vakuumom.











KONTINUIRANO%LIVEN1E%CELIKA 6.8

Postrojenje vertikalno
>38A48?42:83(=46<89<(;<=4>:
:J(B<R?kazan; b. kristalizator;
QJ(6?;84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84(
F<>:;(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:;L(\J(
>3A2=9:;<



















Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom
IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?;enje
4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:;<L(TJ(F<>:;

PRERADA%CELIKA%TOPLOM%I%HLADNOM%DEFORMACI1OM 6.10
U% procesu% plasticne% deformacije% dolazi% do% medukristalne% deformacije% -
klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja
Kristali se drobe u%manje%blokove%i%zakrecu%jedan%prema%drugom.%
U% toku% procesa% plasticne% deformacije% nastaju% promene% oblika,% mehanickih% i%
fizicko% -% hemijskih% karakteristika,% povecava% mu% se% otpornost% prema%
deformaciji -%smanjuje%mu%se%plasticnost.%
Kristalna zrna, koja su pre%deformacije%bila%razlicito%orjentisana,%izduzuju%se%u%
pravcu deformacije.
Kod% deformacije% u% jednom% pravcu% znacajnijeg% intenziteta,% materijal% postaje%
vlaknaste strukture. On nema jednake karakteristike u svim pravcima, kao što
je to bilo kod osnovnog materijala.
Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.
Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C.
KRU@NE PE]I
KORA^NE PE]I
POTISNE PE]I
PROTO^NE PE]I KOMORNE PE]I
ZAGREVNE PE]I




Potisna -
@23A3;8:(@<G(5:(
zagrevanje
gredica u
valjaonici





PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.11.
Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se
upotrebljava%za%dalju%preradu%u%valjaonici%ili%kovacnici.%
U polufabrikate spadaju:
 blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm),
 slabovi (pravougaonik širine 500 - 2000 mm i debljine 50 - 300 mm),
 gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)
 platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm).











Bluming valjaonica 1150 mm

Bluming -(F=:P48C(6:=9:;>4(FA:8





VALJANJE PROFILA 6.12.
Redosled postepene promene oblika
preseka komada koji se valja u šinu
Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:
 linijske% pruge% imaju% rasporedene% valjacke% stanove% u% liniju% po% osi% valjaka%
stanova;
 kod kontinuiranih pruga valjacki%stanovi%su%postavljeni%jedan%iza%drugog%po%
osi valjanja -%razmak%izmedu%stanova%je%manji%od%komada%koji%se%valja%kroz%
neki par valjaka;
 polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih
valjackih%stanova;
 paralelne pruge (kros -%kontri)%imaju%nekoliko%stanova%poredanih%jedan%iza%
drugog u dva ili tri paralelna reda -%razmak%izmedu%stanova%se%povecava%sa%
povecanjem%duzine%valjanog%komada;
 cik -% cak% pruge% su% slicne% prethodnoj,% samo% su% u% njoj% poslednji% stanovi%
postavljeni u dva reda u cik - cak poretku.












Teška profilna pruga 6.13



Trio%valjacki%stan%sa%
podizacem%






Valjaonica kros - kontri 500 mm I - skladište polufabrikata; II -(@3G8a hala;
III - mašinska hala; IV - pružna hala; V - skladište gotove robe
IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:;>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:;>4(
FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( - testere; 13.
hladnjak; 14. ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:;L(IZ(73(M](745:=4Q<
Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm
I - skladište polufabrikata; II - pružna hala; III - skladište gotove robe
1 do 7. pripremni duo - stanovi 370 mm; 8 do 12. stanovi završne pruge 320 mm;
13 do 15. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:;L(ISJ(@3A4F8:(
@<GL(ITJ(4FA4F>46:;L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:;L(MOJ(
8:B3A:;4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:;4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q<


VALJANJE LIMOVA
6.14
Limovi se dele prema debljini trake na:
 tanke limove (fine) debljine do 3 mm;
 srednje limove debljine 3 do 4,75 mm;
 debele limove do 60 mm. ;
 limovi%vece%debljine%nazivaju%se%plocama.
Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm
I - skladište slabova; II - pružna hala; III - mašinska hala
IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84(
7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8;:84(@2<6=:;84Q4L(ZJ(@<G(5:(
normalizaciju; 8. noževi (makaze); 9. nož; 10. kontrolna rešetka
04849:(5:(>38A48?42:83(;4DG<89<(A2:><(=?K<89<B
IJ(37B3A:;L(M^(Z^(T^(IMJ(6?;84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24;83(
6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:(
za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:;




VALJANJE CEVI 6.15
PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI

Kinematika oblikovanja cevi iz
trake
1. traka; 2. cev




Šema postrojenja za izradu
elektrovarenih šavnih cevi
1. traka - kotur; 2. ravnanje
krajeva trake; 3. oblikovanje
trake u cev; 4. stiskanje krajeva
cevi; 5. bakarni diskovi -
elektrode; 6. zavrivanje krajeva;
ZJ(;4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J

)3FA?@Q4(452:7<(;:?2<(
sa dvostrano konusnim
valjcima
1. radni valjci; 2.
@3B3G84(6:=9Q4L(NJ(
63R4Q<L(OJ(B:A<249:=(
koji se valja; 5. trn







)3FA?@:>(452:7<(;:?2<(>38?F84B(74F>364B:



6.16















Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi












Stan sa tri
valjka za
valjanje
bešavnih
cevi




KOVANJE 6.17
Razlikuje se slobodno i ukovno (matricno)%kovanje.

+:57?D84(;<>4G

1. radni cilindar;
2. malj (bat);
3. kompresorni cilindar;
4. klip;
5. krivajni mehanizam;
6. razvodnik







_472:?=4;>:(E<B?=549:W(@2<F:
a. dovod emulzije visokog
pritiska; b. dovod emulzije niskog
pritiska;

1.radni cilindra; 2. klip; 3.
nepokretni sto; 4. stubovi; 5.
postolje; 6. pokretni sto; 7.
povratni cilindar; 8.
povratni klipovi; 9. mala vezna
greda; 10. spojni vijci; 11.
5:@A46:;4L(IMJ(83F:;(8:>3689:





6.18


Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka
>:2:>A<24FA4;83C(3P=4>:




















Faze kovanja u ukovnju
:W(@3;<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:(
kovanja

Faze kovanja na horizontalnoj presi
a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu; b)
matrica je zatvorena - obradak je stegnut; c)
kovanje;
d) matrica je otvorena, otkivak se izbacuje

gde se razvila :34+014B.4#43<=-)#4B#5)*+.B+->. vek) iz Katalonije (a) i sa Korzike (b)   $>8:FA:(@<G(45( Skandinavije konstrukcija iz veka 18.*49#+0#!"#1). @#.34241+9/#<#'.+#5)*+.#>)#+0140+4#<#W/9ask.Konstrukcija plitkog ognjišta (18.B+-+#:34.# su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz >9)>)#3<B)#+#<.-/#43<=-/?#9/5)1/#+#>/2*-+#XB+9+>./#:43).4./R).+-)Y" .*-)./"#L/-#5)*+.#:3/7/"#'.

49# <0# .634:)E#.>63<.4-+# ><# >)# 4B14B+*+# <# /694>\)3<"# S31<# :)E# >/# H# regeneratorske komore konstruisao je 1864.4*4. pa je prelazila u testasto stanje. Henry Cort./8/4# :4>6<:/.)#>+341+.3 Z14=R)# >)# 46/:/*4# <# :)E+# >/# :*/9). P)E#>)#*4=+*/#.+B.+9#<.-/# 1/0B<7/# <# 5)*+.+# dodaci./?#S+>74.-)#5)*+.14=R)?#>6/34#=)*)04#+#9)6/*.#+9/#1)E<#513>64E<#+#9/.)# :)E+# :34.41.3/.># -)# 0/# >6/.po njima je postupak i dobio naziv Simens ./?# [+*7)*9# T+9).)#:)E+#-)#+0##K]P^#X_3/./?# 0/64# 5)*+.+#5)*+A+#-#4>.-&.49# 4:).)3/A+-)# 64:*46)# +0# ./5+.41+-)#13)9)#3/01+-)./#K]`Q"#XT+9).4.3)5" D24. Paralelno sa izdvajanjem ugljenika.#:34+014B.14=R)#.-<#=+*/14>6" .43+>6+#. U>. livu je opadala temperatura.-)#.Martenov postupak (SM postupak).+#9/6)3+-/*#. Tehnološki procesi:  Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) .+.pneumatski procesi. 'B)-)#0/#.(4.elektroindukcioni procesi.A+-<#)*). 6.+5+4#3/014-#41)#6)7./#&W#X&+./>41/# .60#.):3).3+1/#8+34.49# 2/0+5.). 1783.# -)#:4>6<:/.*-49?#/#.>63<.>63<+>/.-)?# :4# 5)9<# -)# proces i dobio naziv (puddle .+#5)*+A+#.kiseli.# 3).+>)4.)#0/#:34+014B./# <B<1/1/.4#:4B3<5-)#>/B3=/-/#\4>\43/#+#><9:43/Y THOMASOV POSTUPAK Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t) 42*4=).+-)" T3)B+. francuski fabrikant Pierre Marten .>Y"#@#.A<>.4#./# .*/3>.Y#.49# KQ"1).# .#X:4.-<#5)*+.osnova "staro železo" ./>6/*+# gasovi i troska su reducirali ugljenik.0!1'  9/>41.Donawitz).41/#6)5. napušten  Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -#2/0+5/.4# 9)8/.49"# (/4# 634>.prva <:463)2*-+1/#)*).mešati).4*+5+."!()%$!*+$.41./#><C#2)*4#.Engleska.4.A+-<#:)E+#0/#:<B*41/.<# >)# 0/B3=/1/# 1)E/# . )%$H. Problem održavanja potrebne temperature je 4.634*<5.  >:)A+-/*.(/. g.  Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)  &W#:4>6<:/./9).

28.6. livni brod. 7.<=4. dizalica. 11. radni podesti .:8< :W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=: 1. 24. 14. 2. mostna 745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F( livnih kazana iz konvertorske u livnu halu. troskovnik. 30. mosna dizalica za livene kazane. 25. 3.(4(737:A><L( 5. mosna dizalica za stripovanje kokila. b) konvertorska hala. 7. 33. kolica za transport kokile. 8. 26. 20. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka. livni podest.:84( a) hala dimnjaka. 12. podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32 )2<F<>(U:=<("V(. prostor za punjenje i 2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak. nivo proizvodne hale. 9. mosna dizalica. kokila. usisni ventilator. d) ingotska i kokilna hala IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<. 10. 13. 6. 22. 32. rezervni nataloženi uložni vagoneti. c) livna hala. dimni kanal. uložni brod. kola i lonac za trosku. 12.4 %:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(. mosna dizalica. >:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ( regeneratorska komora. 23.<=4. 27. 31. livni žleb. koloseci. 4. skladište sirovina. kolosek. kazan. dizalica za livni žleb.

-)# :)3+4B#3/\+. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L( 3.3)5/#>)#94=)#<230/6+#B4B/1/. 10. 4.4.<1/. ispusni žleb.dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono.-)#. Oksidacija ugljenika . 6<8A4=(5:(?63R<89<( vazduha i gasa./A+-)#5)*+. topljenje starog železa -#*4=).4#>14#13)9)"# 2. 8. vertikalni kanali. 5.-)9# .6). 14. U. koji prelaze u trosku. 12. 13.-)#<#Ta#:)E+#63/-)#4. dimni kanali.  .6. 6.# =)*)0/# +*+# 4B# PP# B4# ]GV# . . 11. dimnjak @*4=/.14=R/#+#HP#B4#FGV#>6/34.4#KG#>/6+?#:3)9/#>*)B)E4-#3/>:4B)*+C#  ulaganje i topljenje uloška oko 2.5 )2<F<>("V(@<G4 1.-)#6)5. intenzitet loženja se smanjuje.4#G?P#>/6+b#  oksidno kuvanje oko 3 sata.-)9#64:+6)*-/#X42+5.#=)*)0/"# 1. vatrostalni ozid regeneratora.4. 5.0+1. regeneratorske komore.3)5.# :)E+# >)# \439+3/# 4B# PGV# . Prvo oksidišu silicijum i mangan.5/. ventili.-)#601"#>2<.?#0/:45+.4#. 6. kupka.4#\*<46+6Y"# 7.-)#:)E+#-)#+.-)#4.  <*+1/.-/# 0/138/1/# >)# :)3+4B# 64:*-). 7. 3. vrata za ulaganje materijala.-/.3)5. kotao utilizator.4#K?P#>/6+#+#  rafinacija oko 2./" S34A)>#:34+014B.14=R/#<#:)E#4.83(>?6:89<.4.5 sati.14=R/# +# PGV# >6/34. 9. troskovnik.# .#. Kada se ono istopi. (/B/#>)#9/>+#B4B/#.-/# +# 0/:45+. L4:*-).5 sati. 4.<1/.3)5.

Kokile mogu biti kvadratnog. Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m3 :4#64. 2.<=4."#  @# 64.-&. >3>4=<L(XJ(@<G(5:( .-). 5.-)#>)#138+#<#5)*+5.# 4>6/6/. dubinski bunkeri. otprašivanje.0!1'(*'()%.4.4-+#>)#.84(=46.+.<# :34A)>/# B4B/-<# >)# .+>)4.-/# X1/*-/.brama je težine do 30 t.4.+.3)5./?# +0# .# :4>*)# :3)3/R<-)# :4>6<:./#<8E<#. 3./#<#.-).# +# >6/34# =)*)04# 024.14=R)9"#  (4:*-)#0/#<14R).-)# +*+# B3"Y# *+1).T/13)9).)?# /# .#5)*+.:84 1.)#. 6. Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t./# +0*+-)# .-/# 6)9:)3/6<3)#X:41)E/.<*+>/./#-)#024.[ c.<=4.  S<>6+#>)#. kod protoka kiseonika od oko 22 m3/min i pritiska od 9 bara.+*)#94=)#2+6+#>/#.#.-)5).Donawitz).3)5./" 0!+..+#:34+01)B).#:3)3/B)#. 9.(/. Koristi se za dalju preradu kovanjem. 8.koristi se za preradu valjanjem. .3)5.+# 0/.# .-/#5)*+.4#^GGG#.3/B+#>)#. Kvadratni ingot je težine do 10 t./>+:49#.+9#.<@36<L(ZJ(@37<FA( za kazane. $)*+.Y#+#B4.1)3643/"#  Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute. kop*-)#+01*/5+#+0# 6)5.+>)4.-/. 4.+.-)?# .6 Raspored postrojenja u LD .+>)4.4-+#>)#*+-)#< gotov proizvod naziva se .#X5+>64E)#QQ?P#B4#QQ?]VY#+#<2/A+#. skladište starog železa.%'. pravougaonog i poligonalnog oblika./-1)E+# B)4# 634>.)#. mikseri.)#5)*+5/.49# ..-/. Pravougaoni odlivak . rešetka za kokile  U konvertor se ubaci staro železo  U.-)#. LD konvertori./*<:)#.4# 5)*+./0+1/-<#kokile.+9#./# :4138+.-)#>63/.tehnologija LD (Linz .-)#X:3).43.4.4#>)#0/*+-)#6)5. i koristi se za preradu valjanjem limova./#>)#>:<>6+#K00 cm u kupku.# 3).# 5)*+.)"# . a odlivak ingot.41/. &+1).4.49Y"#  Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara.

Izdvajanje se 138+#63)6+3/.#5)*+. 9.. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<. 5. globularna zona pri dnu. a 0/B3=/1/-<#>)#. transkristalizaciona zona.4DG<8:( mesta.46/#1)E+7#6)=+. centralna zona.7 podrazumeva se direktno livenje iz kazana i .<<949" ./#1/.4.Livenje sa donje strane 6. 8./" Postupak livenja u kokile sa donje strane IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3. 6.-)9#6)5. 2. Šema kristalne konfiguracije ingota 1.-)#+. 10.43+>6+#>)#>/94#0/#*+1).:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8 Kristalizacija se vrši po fazama. metalna kora.)5+>64E)#. U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi. sitni kristali u površinskom sloju. zakošeni transkristali. 7.ostaci troske.

.<L(TJ(F<>:. kristalizator.< Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?. QJ(6?.84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84( F<>:.enje 4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:.<=4>: :J(B<R?kazan.8 Postrojenje vertikalno >38A48?42:83(=46<89<(.(UIL'I@'dcIU#&'e%If%#$%&'(c 6.L(\J( >3A2=9:.(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:. b.

<# :34A)>/# :*/>6+5.# +.6)3+>6+. (4B# B)\439/A+-)# <# -)B.+7# .)# B)\439/A+-)# klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja Kristali se drobe <#9/.#:3)9/#B3<.4# -# 7)9+->./?# :41)E/1/# 9<# >)# 46:43.49"# @# 64.6).-<-)#9<#>)#:*/>6+5.8:(@<G(5:( zagrevanje gredica u valjaonici .3)E<#-)B/.41)#+#0/.)# 42*+. kao što je to bilo kod osnovnog materijala. Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.+7# +# \+0+5.10 @# :34A)><# :*/>6+5. Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C./?#+0B<=<-<#>)#<# pravcu deformacije.+5.+-).)# B)\439/A+-)# B4*/0+# B4# 9)R<.6+>/.4>6# :3)9/# deformaciji -#>9/.Sd%dcWc#$%&'(c#LUS&Ua#'#M&cWIUa#W%_Udacg'fUa 6.-)#2*4.4>6"# Kristalna zrna./?# 9)7/.0+6)6/?# 9/6)3+-/*# :4>6/-)# vlaknaste strukture. ZAGREVNE PE]I KOMORNE PE]I PROTO^NE PE]I POTISNE PE]I KORA^NE PE]I KRU@NE PE]I Potisna @23A3.)# B)\439/A+-)# ./>6/-<# :349). On nema jednake karakteristike u svim pravcima. koja su p3)#B)\439/A+-)#2+*/#3/0*+5+64#43-).49# :3/1A<# 0./5/-./3/.3+>6/*.

2000 mm i debljine 50 .11.41/5.300 mm).PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.  slabovi (pravougaonik širine 500 .>4(FA:8 .  gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)  platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm). Bluming valjaonica 1150 mm Bluming -(F=:P48C(6:=9:.+A+"# U polufabrikate spadaju:  blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm).+A+#+*+#. Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se <:463)2*-/1/#0/#B/*-<#:3)3/B<#<#1/*-/4.

+7#-)B/.340# neki par valjaka.41+#><#:4>6/1*-).#+0/#B3<./# stanova.41+# postavljeni u dva reda u cik .4#>6/.-+#4B#.#+09)R<#>6/.  polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih 1/*-/5.41/#>)#:41)E/1/#>/# :41)E/.+->.).4.cak poretku.#:4# osi valjanja -#3/09/. Redosled postepene promene oblika preseka komada koji se valja u šinu Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:  *+.)# 1/*-/5.41)# <# *+.49/B/#.4-?# >/94# ><# <# .)# :3)674B.4.-4-# :4>*)B.41/b  paralelne pruge (kros -#.#+09)R<#>6/.#.4*+.+#>6/.41/#:43)R/.+7#>6/.12.)# :3<.-+# >6/.41/#-)#9/. .49/B/b  cik -# A/.4.VALJANJE PROFILA 6.#+0/# drugog u dva ili tri paralelna reda -#3/09/.-)9#B<=+.)#1/*-/.+-<# :4# 4>+# 1/*-/.)# +9/-<# 3/>:43)R).# :3<.+#-)B/.)# ><# >*+5.4-+#>)#1/*-/#.  kod kontinuiranih pruga 1/*-/5.)# >6/.63+Y#+9/-<#.

skladište gotove robe 1 do 7. II . V .4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:.Teška profilna pruga 6. pripremni duo .pružna hala. II -(@3G8a hala.L(ISJ(@3A4F8:( @<GL(ITJ(4FA4F>46:.testere. III . 13. 8 do 12.skladište polufabrikata. hladnjak.skladište polufabrikata. 13 do 15.kontri 500 mm I .L(MOJ( 8:B3A:.>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:.#>/# :4B+0/5)9# Valjaonica kros .L(IZ(73(M](745:=4Q< Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm I . st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:.+#>6/.13 L3+4#1/*-/5.stanovi 370 mm.4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q< . IV . ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:.L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:. stanovi završne pruge 320 mm.skladište gotove robe IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:.pružna hala.mašinska hala. 14. III .>4( FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( .

)#.4DG<89<(A2:><(=?K<89<B IJ(37B3A:. 10.84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24. II .  debele limove do 60 mm. kontrolna rešetka 04849:(5:(>38A48?42:83(. . nož. III .VALJANJE LIMOVA 6. noževi (makaze).14 Limovi se dele prema debljini trake na:  tanke limove (fine) debljine do 3 mm./0+1/-<#>)#:*45/9/" Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm I .skladište slabova.84Q4L(ZJ(@<G(5:( normalizaciju.75 mm. .pružna hala.:84(@2<6=:.  *+941+#1)E)#B)2*-+. 8. 9.L(M^(Z^(T^(IMJ(6?.mašinska hala IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84( 7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8.  srednje limove debljine 3 do 4.83( 6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:( za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:.

zavrivanje krajeva. 4. 6. trn )3FA?@:>(452:7<(.4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J )3FA?@Q4(452:7<(. stiskanje krajeva cevi. cev Šema postrojenja za izradu elektrovarenih šavnih cevi 1. bakarni diskovi elektrode. 2. ZJ(. 5. traka . 3. traka.kotur. ravnanje krajeva trake. 5. @3B3G84(6:=9Q4L(NJ( 63R4Q<L(OJ(B:A<249:=( koji se valja.:?2<( sa dvostrano konusnim valjcima 1. 2.:?2<(>38?F84B(74F>364B: .VALJANJE CEVI PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI 6.15 Kinematika oblikovanja cevi iz trake 1. 2. oblikovanje trake u cev. radni valjci.

16 Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi Stan sa tri valjka za valjanje bešavnih cevi .6.

9. 4.17 _472:?=4. 6. 3. dovod emulzije visokog pritiska. radni cilindar. pokretni sto. spojni vijci. stubovi.(8:>3689: . 11.<>4G 1. kompresorni cilindar. 8. povratni cilindar. razvodnik 6. dovod emulzije niskog pritiska. 2.radni cilindra. 5. 1. b.4Y#. mala vezna greda. 4.4L(IMJ(83F:. krivajni mehanizam. 5. 3. 7.KOVANJE Razlikuje se slobodno i ukovno (matri5. nepokretni sto. 2. 5:@A46:. klip. 10. klip.41/. postolje.>:(E<B?=549:W(@2<F: a. 6. povratni klipovi.-)" +:57?D84(. malj (bat).

<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:( kovanja Faze kovanja na horizontalnoj presi a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu.6. d) matrica je otvorena.obradak je stegnut.83C(3P=4>: Faze kovanja u ukovnju :W(@3.18 Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka >:2:>A<24FA4. b) matrica je zatvorena . c) kovanje. otkivak se izbacuje .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->