6.%CELIK 6.

1
Celik% je% naziv% za% veliki% broj% razlicitih% visekomponentnih% legura% zeleza% sa%
ugljenikom < 2% i nizom drugih elemenata.
Redovni pratioci su metali mangan i bakar, i nemetali: silicijum, fosfor,
sumpor,%azot%i%kiseonik.%Celik%je%uslovljen sastavom sirovina koje se koriste za
proizvodnju.
U% toku% procesa% proizvodnje% celiku% se% dodaju% i:% hrom,% molibden,% nikl,%
vanadijum, volfram, aluminijum, bor i neki drugi.
Zatezna%cvrstoca%celika%iznosi%od%200%do%4000%N/mm
2
.
Celik%je%i%elastican,%njegov%modul%elasticnosti%krece%i%do%210%000%N/mm
2
.
Tvrdoca%celika%varira%u%sirokim%granicama:%HB%÷%500%do%950%N/mm
2
.
Neki% od% celika% nisu% otporni% na% koroziju,% ali% ona% ne% prodire% dublje% od% 0,01% do%
0,02 mm godišnje.
Celik% se% preraduje% livenjem,% kovanjem,% valjanjem,% vucenjem,% presovanjem,%
savijanjem%i%skidanjem%strugotine,%a%moze%se%medusobno%spajati%zavarivanjem,%
lemljenjem, zakivanjem i vijcima.
!"#$%!&'()%$!*+$,-&.(/.0!1'
Proizvodnja% celika% pocinje% istovremene% kada% i%
proizvodnja%gvozda.%
U plitkom ognjištu železna ruda se pokrivala
drvenim ugljem koji se palio, ispod vatre
nastajala masa - nado.% To% je% bilo% gvozde% ili%
celik.
Plitka%ognjista%su%gradena%u%Srednjoj%Evropi%i%
Nemackoj.% Odnos% zapremina% rude% i% drvenog%
uglja, koji se koristio za redukciju je bio 1 : 4,
a% iskoriscavalo% se% samo% oko% 12º% sadrzaja%
železa u rudi.

)234563789:(;<=4>:(?(@=4A>3B(3C894DA?(E-<B:;>:(
- 15. vek)








Konstrukcija plitkog ognjišta (18. vek) iz
Katalonije (a) i sa Korzike (b)

 



$>8:FA:(@<G(45(
Skandinavije -
konstrukcija iz 18.
veka










U%grobovima%u%Indiji%pronadeno%oruzje%od%celika%poreklom%iz%6.%veka.%Taj%celik%
su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz
smese%rude%i%ugljenog%praha.%Indijski%celik%se%izvozio%u%Damask, gde se razvila
proizvodnja%oruzja,%maceva%i%sablji%(dimiskije).



Konstrukciju%peci%za%pudlovanje%- Engleska, Henry Cort, 1783. 6.3
Gvozde% se% otapalo% u% peci% sa% plamenom% uz% neprekidno% mesanje,% po% cemu% je%
proces i dobio naziv (puddle - mešati). Pec%se%lozila%kamenim%ugljom,%a%nastali%
gasovi i troska su reducirali ugljenik.
Paralelno sa izdvajanjem ugljenika, livu je opadala temperatura, pa je
prelazila u testasto stanje. Problem održavanja potrebne temperature je
ogranicio%razvoj%ove%tehnologije.
Sredinom% 19.veka,% Wilhelm% Simens% je% za% staklarske% peci% pronasao% postupak%
regeneracije% toplote% iz% gasova% koji% su% se% odvodili% u% atmosferu.% Prvu% pec% sa% 4%
regeneratorske komore konstruisao je 1864. g. francuski fabrikant Pierre
Marten - po njima je postupak i dobio naziv Simens - Martenov postupak (SM
postupak).
Ideje% za% konstrukciju% elektrolucne% peci% je% iz% % 1853% (Francuska,% Pishon)%- prva
upotrebljiva% elektropec% konstruisana% 1879.% (Simens).% U% novije% vreme% razvijen%
je%postupak%proizvodnje%celika%LD%(Lintz%- Donawitz).
)%$H."!()%$!*+$,-&.(/.0!1'
 masovni%celici%-%osnova%tecno%gvozde%- pneumatski procesi;
 specijalni%celici%- osnova "staro železo" - elektroindukcioni procesi.
Osnovne%sirovine%za%proizvodnju%celika%su:%belo%gvozde,%staro%zelezo%i%metalni%
dodaci.
Tehnološki procesi:
 Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) - kiseli, napušten
 Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -%bazican
 Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)
 LD%postupak%(pokriva%siroko%podrucje%sadrzaja%fosfora%i%sumpora)

THOMASOV POSTUPAK

Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t)
oblozenom% bazicnom% opekom.% Kao%
troskovni%materijal%koristi%krec.
Zbog% nacina% uduvavanja% vazduha% u% celiku%
se% zadrzava% veca% kolicina% kiseonika,% zato%
celik%ima%vecu%cvrstocu%i%manju%zilavost.

%:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(;<=4;:84(
a) hala dimnjaka; b) konvertorska hala; c) livna hala; d) ingotska i kokilna hala
IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<;(4(737:A><L(
5. kola i lonac za trosku; 6. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka; 7. mostna
745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F(
livnih kazana iz konvertorske u livnu halu; 11. mosna dizalica za stripovanje kokila; 12.
podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32
)2<F<>(U:=<("V(;<=4;:8<
:W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=:
1. nivo proizvodne hale; 2. mosna dizalica; 3. skladište sirovina; 4. prostor za punjenje i
2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak; 7. rezervni nataloženi uložni vagoneti; 8.
kolosek; 9. usisni ventilator; 10. dimni kanal; 12. uložni brod; 13. mosna dizalica; 14.
>:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ(
regeneratorska komora; 20. troskovnik; 22. livni brod; 23. mosna dizalica za livene kazane;
24. dizalica za livni žleb; 25. livni žleb; 26. kazan; 27. kokila; 28. kolica za transport kokile;
30. livni podest; 31. koloseci; 32. dizalica; 33. radni podesti
6.4

6.5
)2<F<>("V(@<G4
1. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L(
3. kupka; 4. ispusni žleb;
5. troskovnik; 6.
vertikalni kanali, 7. vrata
za ulaganje materijala;
8. regeneratorske
komore; 9.
vatrostalni ozid
regeneratora; 10.
6<8A4=(5:(?63R<89<(
vazduha i gasa. 11. dimni
kanali; 12. ventili; 13.
kotao utilizator; 14.
dimnjak




Ulozak% peci% se% formira% od% 50º% gvozda% i% 50º% starog% zeleza% ili% od% 55% do% 80º%
gvozda%i%45%do%20º%starog%zeleza.%
1. topljenje starog železa -%lozenje%peci%je%intenzivno%svo%vreme.%
2. Kada se ono istopi, intenzitet loženja se smanjuje.
3. Prvo oksidišu silicijum i mangan, koji prelaze u trosku,
4. Oksidacija ugljenika - dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono,
5. Kada%se%masi%doda%krecnjak,%zapocinje%tzv.%>2<;83(>?6:89<.
6. Topljenje%kreca%se%moze%ubrzati%dodavanjem%topitelja%(obicno%fluotit).%
7. Okoncanjem% krecnog% kuvanja% zavrsava% se% period% topljenja% i% zapocinje%
period%rafinacije%celika.
Proces%proizvodnje%u%SM%peci%traje%oko%10%sati,%prema%sledecoj%raspodeli:%
 ulaganje i topljenje uloška oko 2,5 sati;
 ulivanje%tecnog%gvozda%u%pec%oko%0,5%sati;%
 oksidno kuvanje oko 3 sata;
 krecno%kuvanje%oko%1,5%sati%i%
 rafinacija oko 2,5 sati.



Savremene%celicane%- tehnologija LD (Linz - Donawitz). 6.6
Raspored
postrojenja u LD
;<=4;:84
1. skladište starog
železa; 2. dubinski
bunkeri; 3.
mikseri; 4. LD -
konvertori; 5.
>3>4=<L(XJ(@<G(5:(
;<@36<L(ZJ(@37<FA(
za kazane; 8. otprašivanje; 9. rešetka za kokile
 U konvertor se ubaci staro železo
 Ono%se%zalije%tecnim%gvozdem.%
 Koplje%za%uvodenje%kiseonika%se%spusti%100 cm u kupku,
 Pusti%se%kiseonik%(cistoce%99,5%do%99,8º)%i%ubaci%krecnjak.%
 U% toku% procesa% dodaju% se% krecnjak% i% staro% zelezo% zbog% regulisanja%
temperature%(povecana%je%zbog%prerade%kiseonikom).%
 Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara, koplje%izvlaci%iz%
tecnog% celika,% iz% njega% izlije% najveci% deo% troske,% a% njen% ostatak% na% povrsini%
zagradi%se%krecnim%nasipom%na%uscu%konvertora.%
 Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute, kod protoka kiseonika od
oko 22 m
3
/min i pritiska od 9 bara. Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m
3

po%toni%proizvedenog%celika.
0!+.-&.(/.0!1'(*'()%.%',[
Ako% celik% posle% preraduje% postupkom% gnjecenja% (valjanje,% kovanje% ili% dr.)%
livenje%se%vrsi%u%celicne%kalupe%koji%se%nazivaju%kokile, a odlivak ingot.
Celik%koji%se%lije%u gotov proizvod naziva se ;<=4;84(=46.
Kokile mogu biti kvadratnog, pravougaonog i poligonalnog oblika. Kvadratni
ingot je težine do 10 t. - koristi se za preradu valjanjem.
Pravougaoni odlivak - brama je težine do 30 t. i koristi se za preradu valjanjem
limova.
Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.
Koristi se za dalju preradu kovanjem.
Livenja%celika%u%kokile%moze%biti%sa%gornje%(preko%3000%kg)%i%donje%strane.%



Livenje sa donje strane 6.7

podrazumeva se direktno livenje iz kazana i
koristi%se%samo%za%livenje%ingota%vecih%tezina.


Postupak livenja u kokile sa donje strane

IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3;:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8






Kristalizacija se vrši po fazama.

Šema kristalne konfiguracije ingota
1. metalna kora; 2. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<;4DG<8:(
mesta; 5. centralna zona; 6. sitni kristali u
površinskom sloju; 7. 8. transkristalizaciona zona; 9.
zakošeni transkristali; 10. globularna zona pri dnu.



U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi, a
zadrzavaju%se%necistoce%- ostaci troske. Izdvajanje se
vrsi%tretiranjem%tecnog%celika%vakuumom.











KONTINUIRANO%LIVEN1E%CELIKA 6.8

Postrojenje vertikalno
>38A48?42:83(=46<89<(;<=4>:
:J(B<R?kazan; b. kristalizator;
QJ(6?;84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84(
F<>:;(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:;L(\J(
>3A2=9:;<



















Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom
IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?;enje
4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:;<L(TJ(F<>:;

PRERADA%CELIKA%TOPLOM%I%HLADNOM%DEFORMACI1OM 6.10
U% procesu% plasticne% deformacije% dolazi% do% medukristalne% deformacije% -
klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja
Kristali se drobe u%manje%blokove%i%zakrecu%jedan%prema%drugom.%
U% toku% procesa% plasticne% deformacije% nastaju% promene% oblika,% mehanickih% i%
fizicko% -% hemijskih% karakteristika,% povecava% mu% se% otpornost% prema%
deformaciji -%smanjuje%mu%se%plasticnost.%
Kristalna zrna, koja su pre%deformacije%bila%razlicito%orjentisana,%izduzuju%se%u%
pravcu deformacije.
Kod% deformacije% u% jednom% pravcu% znacajnijeg% intenziteta,% materijal% postaje%
vlaknaste strukture. On nema jednake karakteristike u svim pravcima, kao što
je to bilo kod osnovnog materijala.
Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.
Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C.
KRU@NE PE]I
KORA^NE PE]I
POTISNE PE]I
PROTO^NE PE]I KOMORNE PE]I
ZAGREVNE PE]I




Potisna -
@23A3;8:(@<G(5:(
zagrevanje
gredica u
valjaonici





PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.11.
Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se
upotrebljava%za%dalju%preradu%u%valjaonici%ili%kovacnici.%
U polufabrikate spadaju:
 blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm),
 slabovi (pravougaonik širine 500 - 2000 mm i debljine 50 - 300 mm),
 gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)
 platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm).











Bluming valjaonica 1150 mm

Bluming -(F=:P48C(6:=9:;>4(FA:8





VALJANJE PROFILA 6.12.
Redosled postepene promene oblika
preseka komada koji se valja u šinu
Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:
 linijske% pruge% imaju% rasporedene% valjacke% stanove% u% liniju% po% osi% valjaka%
stanova;
 kod kontinuiranih pruga valjacki%stanovi%su%postavljeni%jedan%iza%drugog%po%
osi valjanja -%razmak%izmedu%stanova%je%manji%od%komada%koji%se%valja%kroz%
neki par valjaka;
 polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih
valjackih%stanova;
 paralelne pruge (kros -%kontri)%imaju%nekoliko%stanova%poredanih%jedan%iza%
drugog u dva ili tri paralelna reda -%razmak%izmedu%stanova%se%povecava%sa%
povecanjem%duzine%valjanog%komada;
 cik -% cak% pruge% su% slicne% prethodnoj,% samo% su% u% njoj% poslednji% stanovi%
postavljeni u dva reda u cik - cak poretku.












Teška profilna pruga 6.13



Trio%valjacki%stan%sa%
podizacem%






Valjaonica kros - kontri 500 mm I - skladište polufabrikata; II -(@3G8a hala;
III - mašinska hala; IV - pružna hala; V - skladište gotove robe
IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:;>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:;>4(
FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( - testere; 13.
hladnjak; 14. ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:;L(IZ(73(M](745:=4Q<
Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm
I - skladište polufabrikata; II - pružna hala; III - skladište gotove robe
1 do 7. pripremni duo - stanovi 370 mm; 8 do 12. stanovi završne pruge 320 mm;
13 do 15. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:;L(ISJ(@3A4F8:(
@<GL(ITJ(4FA4F>46:;L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:;L(MOJ(
8:B3A:;4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:;4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q<


VALJANJE LIMOVA
6.14
Limovi se dele prema debljini trake na:
 tanke limove (fine) debljine do 3 mm;
 srednje limove debljine 3 do 4,75 mm;
 debele limove do 60 mm. ;
 limovi%vece%debljine%nazivaju%se%plocama.
Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm
I - skladište slabova; II - pružna hala; III - mašinska hala
IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84(
7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8;:84(@2<6=:;84Q4L(ZJ(@<G(5:(
normalizaciju; 8. noževi (makaze); 9. nož; 10. kontrolna rešetka
04849:(5:(>38A48?42:83(;4DG<89<(A2:><(=?K<89<B
IJ(37B3A:;L(M^(Z^(T^(IMJ(6?;84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24;83(
6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:(
za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:;




VALJANJE CEVI 6.15
PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI

Kinematika oblikovanja cevi iz
trake
1. traka; 2. cev




Šema postrojenja za izradu
elektrovarenih šavnih cevi
1. traka - kotur; 2. ravnanje
krajeva trake; 3. oblikovanje
trake u cev; 4. stiskanje krajeva
cevi; 5. bakarni diskovi -
elektrode; 6. zavrivanje krajeva;
ZJ(;4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J

)3FA?@Q4(452:7<(;:?2<(
sa dvostrano konusnim
valjcima
1. radni valjci; 2.
@3B3G84(6:=9Q4L(NJ(
63R4Q<L(OJ(B:A<249:=(
koji se valja; 5. trn







)3FA?@:>(452:7<(;:?2<(>38?F84B(74F>364B:



6.16















Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi












Stan sa tri
valjka za
valjanje
bešavnih
cevi




KOVANJE 6.17
Razlikuje se slobodno i ukovno (matricno)%kovanje.

+:57?D84(;<>4G

1. radni cilindar;
2. malj (bat);
3. kompresorni cilindar;
4. klip;
5. krivajni mehanizam;
6. razvodnik







_472:?=4;>:(E<B?=549:W(@2<F:
a. dovod emulzije visokog
pritiska; b. dovod emulzije niskog
pritiska;

1.radni cilindra; 2. klip; 3.
nepokretni sto; 4. stubovi; 5.
postolje; 6. pokretni sto; 7.
povratni cilindar; 8.
povratni klipovi; 9. mala vezna
greda; 10. spojni vijci; 11.
5:@A46:;4L(IMJ(83F:;(8:>3689:





6.18


Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka
>:2:>A<24FA4;83C(3P=4>:




















Faze kovanja u ukovnju
:W(@3;<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:(
kovanja

Faze kovanja na horizontalnoj presi
a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu; b)
matrica je zatvorena - obradak je stegnut; c)
kovanje;
d) matrica je otvorena, otkivak se izbacuje

+#5)*+. @#./R).4.34241+9/#<#'. gde se razvila :34+014B.Konstrukcija plitkog ognjišta (18.*49#+0#!"#1).4#43<=-)#4B#5)*+.B+-+#:34./#:43).#>)#+0140+4#<#W/9ask.*-).-/#43<=-/?#9/5)1/#+#>/2*-+#XB+9+>.# su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz >9)>)#3<B)#+#<.#:3/7/"#'./"#L/-#5)*+.B+->.+-)Y" . vek) iz Katalonije (a) i sa Korzike (b)   $>8:FA:(@<G(45( Skandinavije konstrukcija iz veka 18.

*/3>./>6/*+# gasovi i troska su reducirali ugljenik.-/# 1/0B<7/# <# 5)*+.-<#5)*+."!()%$!*+$.>63<.)#:)E+#-)#+0##K]P^#X_3/. Problem održavanja potrebne temperature je 4.-)#5)*+.*-49?#/#.(4.4#.A<>.60#.Donawitz). livu je opadala temperatura. napušten  Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -#2/0+5/.#:34+014B. )%$H.4# 9)8/. g.Martenov postupak (SM postupak).49# 2/0+5./?# [+*7)*9# T+9).+.41.mešati). Tehnološki procesi:  Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) .)#>+341+.kiseli./?# 0/64# 5)*+.4*4.+#9/6)3+-/*#. P)E#>)#*4=+*/#.+#5)*+A+#.+#5)*+A+#-#4>.Engleska.41+-)#13)9)#3/01+-).4-+# ><# >)# 4B14B+*+# <# /694>\)3<"# S31<# :)E# >/# H# regeneratorske komore konstruisao je 1864.4.# . Paralelno sa izdvajanjem ugljenika.>63<. U>.634:)E#.):3).># -)# 0/# >6/.4*+5+.#X:4.>63<+>/./5+.4.3+1/#8+34. pa je prelazila u testasto stanje.# -)#:4>6<:/./#K]`Q"#XT+9).+5+4#3/014-#41)#6)7./9).+>)4.).+-)" T3)B+.43+>6+#./# .+9#<.-)?# :4# 5)9<# -)# proces i dobio naziv (puddle .Y#. 1783.+B.4#:4B3<5-)#>/B3=/-/#\4>\43/#+#><9:43/Y THOMASOV POSTUPAK Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t) 42*4=).49# KQ"1).  Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)  &W#:4>6<:/.<# >)# 0/B3=/1/# 1)E/# .+# dodaci.prva <:463)2*-+1/#)*).-)#.-&. francuski fabrikant Pierre Marten .49"# (/4# 634>. Henry Cort.-<#=+*/14>6" .)3/A+-)# 64:*46)# +0# ./#&W#X&+. 6.49# 4:).634*<5.pneumatski procesi.14=R)#.3 Z14=R)# >)# 46/:/*4# <# :)E+# >/# :*/9).14=R)?#>6/34#=)*)04#+#9)6/*.3/./>41/# .A+-<#:)E+#0/#:<B*41/.po njima je postupak i dobio naziv Simens .41.(/./?#S+>74./# <B<1/1/.osnova "staro železo" .  >:)A+-/*.)#0/#:34+014B./8/4# :4>6<:/.0!1'  9/>41.elektroindukcioni procesi.49# <0# .)# :)E+# :34.#+9/#1)E<#513>64E<#+#9/.>Y"#@#. 'B)-)#0/#./#><C#2)*4#.3)5" D24.41/#6)5.# 3).A+-<#)*).

7. 10. kola i lonac za trosku. 8. kokila. kazan. mosna dizalica. 6. troskovnik.<=4. 11. 25. 2.4 %:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(. 31. 27.<=4. 23. skladište sirovina.(4(737:A><L( 5. livni podest. 14. b) konvertorska hala. 12. d) ingotska i kokilna hala IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<. 20. 32. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka. mosna dizalica. livni brod. 26.6. livni žleb. 7. mosna dizalica za livene kazane. 4. rezervni nataloženi uložni vagoneti. radni podesti . usisni ventilator. 24. prostor za punjenje i 2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak. 3. mosna dizalica za stripovanje kokila.:84( a) hala dimnjaka. 9. 13. podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32 )2<F<>(U:=<("V(. mostna 745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F( livnih kazana iz konvertorske u livnu halu.:8< :W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=: 1. kolica za transport kokile. dimni kanal. 12. uložni brod. dizalica. nivo proizvodne hale. 30. 33. c) livna hala. koloseci. >:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ( regeneratorska komora. 28. kolosek. dizalica za livni žleb. 22.

intenzitet loženja se smanjuje.83(>?6:89<. 6.<1/.14=R/# +# PGV# >6/34.4#>14#13)9)"# 2. 6<8A4=(5:(?63R<89<( vazduha i gasa. 11.-)#. Kada se ono istopi. 4. Oksidacija ugljenika .6).  <*+1/.-)#4. 8. 3./" S34A)>#:34+014B. 12. . troskovnik. L4:*-). vrata za ulaganje materijala.<1/. kupka. 4.5 )2<F<>("V(@<G4 1./A+-)#5)*+. regeneratorske komore.-)9# .-)9#64:+6)*-/#X42+5. kotao utilizator.4. 6.# . dimnjak @*4=/. 9.4#G?P#>/6+b#  oksidno kuvanje oko 3 sata.5/. ispusni žleb.dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono.3)5/#>)#94=)#<230/6+#B4B/1/.-)#601"#>2<.14=R/#+#HP#B4#FGV#>6/34. koji prelaze u trosku.4#K?P#>/6+#+#  rafinacija oko 2. 10.5 sati.?#0/:45+.5 sati.3)5.3)5.4#. ventili.-)# :)3+4B#3/\+.4. 7.0+1. dimni kanali. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L( 3. Prvo oksidišu silicijum i mangan. (/B/#>)#9/>+#B4B/#. 5.4#KG#>/6+?#:3)9/#>*)B)E4-#3/>:4B)*+C#  ulaganje i topljenje uloška oko 2. vertikalni kanali.  .4#\*<46+6Y"# 7. 5.-)#6)5.#.14=R/#<#:)E#4.4.-)#<#Ta#:)E+#63/-)#4. topljenje starog železa -#*4=). 14.#=)*)0/"# 1.-/# 0/138/1/# >)# :)3+4B# 64:*-).-)#:)E+#-)#+.# =)*)0/# +*+# 4B# PP# B4# ]GV# . U.3)5. vatrostalni ozid regeneratora.# :)E+# >)# \439+3/# 4B# PGV# .6.-/# +# 0/:45+. 13.-/.

49# ./>+:49#.#X5+>64E)#QQ?P#B4#QQ?]VY#+#<2/A+#./?# +0# .41/.<*+>/./-1)E+# B)4# 634>.-)#X:3).4. rešetka za kokile  U konvertor se ubaci staro železo  U. Kokile mogu biti kvadratnog.# 4>6/6/.43. kod protoka kiseonika od oko 22 m3/min i pritiska od 9 bara.4#^GGG#./# :4138+.-)#.koristi se za preradu valjanjem.)#5)*+5/. 5.  S<>6+#>)#. LD konvertori.<@36<L(ZJ(@37<FA( za kazane.# +# >6/34# =)*)04# 024.-/# 6)9:)3/6<3)#X:41)E/. Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.6 Raspored postrojenja u LD .+.<=4.14=R)9"#  (4:*-)#0/#<14R)./#<#.4-+#>)#. Pravougaoni odlivak .+*)#94=)#2+6+#>/#.+.Y#+#B4.4.%'.4.+>)4.4# 5)*+./#<8E<#.+9#.<=4.3)5./#-)#024.)#.# :4>*)# :3)3/R<-)# :4>6<:. mikseri.4-+#>)#*+-)#< gotov proizvod naziva se .4.3)5.)?# /# .-)# +*+# B3"Y# *+1).1)3643/"#  Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute.-/#5)*+. $)*+. otprašivanje. 6..# 3). 2.+9#. 8.T/13)9).-). 4.+.3)5. a odlivak ingot.-)#>63/.49Y"#  Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara./" 0!+.84(=46.+# 0/.#. skladište starog železa.# 5)*+.+>)4.# .)#.-/.[ c.#5)*+.+>)4..+#:34+01)B). Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m3 :4#64.brama je težine do 30 t. 3. kop*-)#+01*/5+#+0# 6)5./# +0*+-)# .-)."#  @# 64.(/. dubinski bunkeri.-)#>)#138+#<#5)*+5. . pravougaonog i poligonalnog oblika. &+1). Koristi se za dalju preradu kovanjem.0!1'(*'()%.4#>)#0/*+-)#6)5. Kvadratni ingot je težine do 10 t./#>)#>:<>6+#K00 cm u kupku.-)?# .-&.<# :34A)>/# B4B/-<# >)# . i koristi se za preradu valjanjem limova./*<:)#./0+1/-<#kokile.-/# X1/*-/.3/B+#>)#.Donawitz). >3>4=<L(XJ(@<G(5:( .tehnologija LD (Linz .:84 1. 9.-)5).-/.)"# .#:3)3/B)#.

sitni kristali u površinskom sloju. centralna zona.4. globularna zona pri dnu. 7.7 podrazumeva se direktno livenje iz kazana i .)5+>64E)#.-)9#6)5. 10.Livenje sa donje strane 6. 6. Izdvajanje se 138+#63)6+3/.46/#1)E+7#6)=+./#1/. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<. 8.#5)*+. 5.ostaci troske.43+>6+#>)#>/94#0/#*+1). 2.-)#+. zakošeni transkristali.. a 0/B3=/1/-<#>)#./" Postupak livenja u kokile sa donje strane IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3. transkristalizaciona zona.<<949" . Šema kristalne konfiguracije ingota 1. U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi. metalna kora.:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8 Kristalizacija se vrši po fazama. 9.4DG<8:( mesta.

8 Postrojenje vertikalno >38A48?42:83(=46<89<(. b. .<=4>: :J(B<R?kazan.enje 4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:. QJ(6?.L(\J( >3A2=9:.(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:.< Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?. kristalizator.84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84( F<>:.<L(TJ(F<>:.(UIL'I@'dcIU#&'e%If%#$%&'(c 6.

6+>/./?#+0B<=<-<#>)#<# pravcu deformacije.-<-)#9<#>)#:*/>6+5.# +.)# B)\439/A+-)# .)# B)\439/A+-)# B4*/0+# B4# 9)R<. ZAGREVNE PE]I KOMORNE PE]I PROTO^NE PE]I POTISNE PE]I KORA^NE PE]I KRU@NE PE]I Potisna @23A3. Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.8:(@<G(5:( zagrevanje gredica u valjaonici ./?# 9)7/.)# 42*+./>6/-<# :349).-)#2*4.4>6# :3)9/# deformaciji -#>9/.10 @# :34A)><# :*/>6+5.0+6)6/?# 9/6)3+-/*# :4>6/-)# vlaknaste strukture. kao što je to bilo kod osnovnog materijala.3)E<#-)B/.49"# @# 64.3+>6/*./5/-.6).+5.4# -# 7)9+->./?# :41)E/1/# 9<# >)# 46:43.+7# +# \+0+5.6)3+>6+.41)#+#0/.+-). On nema jednake karakteristike u svim pravcima. Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C./3/. (4B# B)\439/A+-)# <# -)B.49# :3/1A<# 0. koja su p3)#B)\439/A+-)#2+*/#3/0*+5+64#43-).)# B)\439/A+-)# klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja Kristali se drobe <#9/.4>6"# Kristalna zrna.Sd%dcWc#$%&'(c#LUS&Ua#'#M&cWIUa#W%_Udacg'fUa 6.<# :34A)>/# :*/>6+5.+7# .#:3)9/#B3<.

 slabovi (pravougaonik širine 500 . Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se <:463)2*-/1/#0/#B/*-<#:3)3/B<#<#1/*-/4.41/5.  gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)  platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm). Bluming valjaonica 1150 mm Bluming -(F=:P48C(6:=9:.11.PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.300 mm).+A+#+*+#.2000 mm i debljine 50 .+A+"# U polufabrikate spadaju:  blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm).>4(FA:8 .

)#1/*-/.)# ><# >*+5.41/#>)#:41)E/1/#>/# :41)E/.cak poretku.VALJANJE PROFILA 6.4.)# 1/*-/5.12.#+09)R<#>6/.).41+#><#:4>6/1*-).#+0/# drugog u dva ili tri paralelna reda -#3/09/.41/b  paralelne pruge (kros -#.)# >6/.41/#:43)R/.4#>6/./# stanova.  kod kontinuiranih pruga 1/*-/5.  polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih 1/*-/5.4.4-?# >/94# ><# <# .+7#>6/.#:4# osi valjanja -#3/09/.+#-)B/.-)9#B<=+.#+09)R<#>6/.49/B/b  cik -# A/.)# :3<.4.-4-# :4>*)B.41+# postavljeni u dva reda u cik .# :3<.+->.-+#4B#.+7#-)B/.-+# >6/.340# neki par valjaka.4*+.63+Y#+9/-<#.49/B/#.#.+#>6/. Redosled postepene promene oblika preseka komada koji se valja u šinu Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:  *+. .+-<# :4# 4>+# 1/*-/.41/#-)#9/.)# :3)674B.)# +9/-<# 3/>:43)R).4-+#>)#1/*-/#.41)# <# *+.#+0/#B3<.

pripremni duo .+#>6/. 8 do 12.skladište polufabrikata.L(IZ(73(M](745:=4Q< Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm I . ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:. 13 do 15.skladište polufabrikata.4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:.Teška profilna pruga 6. 14. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:.pružna hala.#>/# :4B+0/5)9# Valjaonica kros .mašinska hala.L(MOJ( 8:B3A:. hladnjak. V .pružna hala.skladište gotove robe 1 do 7.>4( FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( .skladište gotove robe IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:.L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:.kontri 500 mm I . III .4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q< .13 L3+4#1/*-/5.>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:. IV . II . III . 13.testere. stanovi završne pruge 320 mm. II -(@3G8a hala.stanovi 370 mm.L(ISJ(@3A4F8:( @<GL(ITJ(4FA4F>46:.

 debele limove do 60 mm.  *+941+#1)E)#B)2*-+. III .VALJANJE LIMOVA 6.)#. 10. 9. kontrolna rešetka 04849:(5:(>38A48?42:83(.  srednje limove debljine 3 do 4.L(M^(Z^(T^(IMJ(6?. nož. ./0+1/-<#>)#:*45/9/" Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm I . .14 Limovi se dele prema debljini trake na:  tanke limove (fine) debljine do 3 mm. noževi (makaze).skladište slabova.84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24.84Q4L(ZJ(@<G(5:( normalizaciju.83( 6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:( za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:.:84(@2<6=:. II .pružna hala.4DG<89<(A2:><(=?K<89<B IJ(37B3A:.75 mm.mašinska hala IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84( 7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8. 8.

3.:?2<(>38?F84B(74F>364B: . 2. stiskanje krajeva cevi.VALJANJE CEVI PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI 6. 2. @3B3G84(6:=9Q4L(NJ( 63R4Q<L(OJ(B:A<249:=( koji se valja.15 Kinematika oblikovanja cevi iz trake 1.kotur. trn )3FA?@:>(452:7<(. 5.4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J )3FA?@Q4(452:7<(. oblikovanje trake u cev. traka . zavrivanje krajeva.:?2<( sa dvostrano konusnim valjcima 1. radni valjci. cev Šema postrojenja za izradu elektrovarenih šavnih cevi 1. 4. 2. traka. bakarni diskovi elektrode. 6. ZJ(. 5. ravnanje krajeva trake.

6.16 Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi Stan sa tri valjka za valjanje bešavnih cevi .

radni cilindar. dovod emulzije visokog pritiska. kompresorni cilindar. 5:@A46:. b. spojni vijci.17 _472:?=4. razvodnik 6.<>4G 1. 10. 6. 3. klip.-)" +:57?D84(.4L(IMJ(83F:. povratni klipovi. 9.41/. 2. 4. nepokretni sto. 7. 6. povratni cilindar.(8:>3689: . 11. 8.radni cilindra. stubovi. 4. 2. 3. pokretni sto. malj (bat). 5. mala vezna greda.KOVANJE Razlikuje se slobodno i ukovno (matri5.>:(E<B?=549:W(@2<F: a. krivajni mehanizam. klip. postolje. 1.4Y#. 5. dovod emulzije niskog pritiska.

otkivak se izbacuje . b) matrica je zatvorena . c) kovanje.obradak je stegnut.<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:( kovanja Faze kovanja na horizontalnoj presi a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu. d) matrica je otvorena.18 Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka >:2:>A<24FA4.83C(3P=4>: Faze kovanja u ukovnju :W(@3.6.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful