6.%CELIK 6.

1
Celik% je% naziv% za% veliki% broj% razlicitih% visekomponentnih% legura% zeleza% sa%
ugljenikom < 2% i nizom drugih elemenata.
Redovni pratioci su metali mangan i bakar, i nemetali: silicijum, fosfor,
sumpor,%azot%i%kiseonik.%Celik%je%uslovljen sastavom sirovina koje se koriste za
proizvodnju.
U% toku% procesa% proizvodnje% celiku% se% dodaju% i:% hrom,% molibden,% nikl,%
vanadijum, volfram, aluminijum, bor i neki drugi.
Zatezna%cvrstoca%celika%iznosi%od%200%do%4000%N/mm
2
.
Celik%je%i%elastican,%njegov%modul%elasticnosti%krece%i%do%210%000%N/mm
2
.
Tvrdoca%celika%varira%u%sirokim%granicama:%HB%÷%500%do%950%N/mm
2
.
Neki% od% celika% nisu% otporni% na% koroziju,% ali% ona% ne% prodire% dublje% od% 0,01% do%
0,02 mm godišnje.
Celik% se% preraduje% livenjem,% kovanjem,% valjanjem,% vucenjem,% presovanjem,%
savijanjem%i%skidanjem%strugotine,%a%moze%se%medusobno%spajati%zavarivanjem,%
lemljenjem, zakivanjem i vijcima.
!"#$%!&'()%$!*+$,-&.(/.0!1'
Proizvodnja% celika% pocinje% istovremene% kada% i%
proizvodnja%gvozda.%
U plitkom ognjištu železna ruda se pokrivala
drvenim ugljem koji se palio, ispod vatre
nastajala masa - nado.% To% je% bilo% gvozde% ili%
celik.
Plitka%ognjista%su%gradena%u%Srednjoj%Evropi%i%
Nemackoj.% Odnos% zapremina% rude% i% drvenog%
uglja, koji se koristio za redukciju je bio 1 : 4,
a% iskoriscavalo% se% samo% oko% 12º% sadrzaja%
železa u rudi.

)234563789:(;<=4>:(?(@=4A>3B(3C894DA?(E-<B:;>:(
- 15. vek)








Konstrukcija plitkog ognjišta (18. vek) iz
Katalonije (a) i sa Korzike (b)

 



$>8:FA:(@<G(45(
Skandinavije -
konstrukcija iz 18.
veka










U%grobovima%u%Indiji%pronadeno%oruzje%od%celika%poreklom%iz%6.%veka.%Taj%celik%
su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz
smese%rude%i%ugljenog%praha.%Indijski%celik%se%izvozio%u%Damask, gde se razvila
proizvodnja%oruzja,%maceva%i%sablji%(dimiskije).



Konstrukciju%peci%za%pudlovanje%- Engleska, Henry Cort, 1783. 6.3
Gvozde% se% otapalo% u% peci% sa% plamenom% uz% neprekidno% mesanje,% po% cemu% je%
proces i dobio naziv (puddle - mešati). Pec%se%lozila%kamenim%ugljom,%a%nastali%
gasovi i troska su reducirali ugljenik.
Paralelno sa izdvajanjem ugljenika, livu je opadala temperatura, pa je
prelazila u testasto stanje. Problem održavanja potrebne temperature je
ogranicio%razvoj%ove%tehnologije.
Sredinom% 19.veka,% Wilhelm% Simens% je% za% staklarske% peci% pronasao% postupak%
regeneracije% toplote% iz% gasova% koji% su% se% odvodili% u% atmosferu.% Prvu% pec% sa% 4%
regeneratorske komore konstruisao je 1864. g. francuski fabrikant Pierre
Marten - po njima je postupak i dobio naziv Simens - Martenov postupak (SM
postupak).
Ideje% za% konstrukciju% elektrolucne% peci% je% iz% % 1853% (Francuska,% Pishon)%- prva
upotrebljiva% elektropec% konstruisana% 1879.% (Simens).% U% novije% vreme% razvijen%
je%postupak%proizvodnje%celika%LD%(Lintz%- Donawitz).
)%$H."!()%$!*+$,-&.(/.0!1'
 masovni%celici%-%osnova%tecno%gvozde%- pneumatski procesi;
 specijalni%celici%- osnova "staro železo" - elektroindukcioni procesi.
Osnovne%sirovine%za%proizvodnju%celika%su:%belo%gvozde,%staro%zelezo%i%metalni%
dodaci.
Tehnološki procesi:
 Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) - kiseli, napušten
 Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -%bazican
 Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)
 LD%postupak%(pokriva%siroko%podrucje%sadrzaja%fosfora%i%sumpora)

THOMASOV POSTUPAK

Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t)
oblozenom% bazicnom% opekom.% Kao%
troskovni%materijal%koristi%krec.
Zbog% nacina% uduvavanja% vazduha% u% celiku%
se% zadrzava% veca% kolicina% kiseonika,% zato%
celik%ima%vecu%cvrstocu%i%manju%zilavost.

%:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(;<=4;:84(
a) hala dimnjaka; b) konvertorska hala; c) livna hala; d) ingotska i kokilna hala
IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<;(4(737:A><L(
5. kola i lonac za trosku; 6. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka; 7. mostna
745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F(
livnih kazana iz konvertorske u livnu halu; 11. mosna dizalica za stripovanje kokila; 12.
podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32
)2<F<>(U:=<("V(;<=4;:8<
:W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=:
1. nivo proizvodne hale; 2. mosna dizalica; 3. skladište sirovina; 4. prostor za punjenje i
2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak; 7. rezervni nataloženi uložni vagoneti; 8.
kolosek; 9. usisni ventilator; 10. dimni kanal; 12. uložni brod; 13. mosna dizalica; 14.
>:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ(
regeneratorska komora; 20. troskovnik; 22. livni brod; 23. mosna dizalica za livene kazane;
24. dizalica za livni žleb; 25. livni žleb; 26. kazan; 27. kokila; 28. kolica za transport kokile;
30. livni podest; 31. koloseci; 32. dizalica; 33. radni podesti
6.4

6.5
)2<F<>("V(@<G4
1. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L(
3. kupka; 4. ispusni žleb;
5. troskovnik; 6.
vertikalni kanali, 7. vrata
za ulaganje materijala;
8. regeneratorske
komore; 9.
vatrostalni ozid
regeneratora; 10.
6<8A4=(5:(?63R<89<(
vazduha i gasa. 11. dimni
kanali; 12. ventili; 13.
kotao utilizator; 14.
dimnjak




Ulozak% peci% se% formira% od% 50º% gvozda% i% 50º% starog% zeleza% ili% od% 55% do% 80º%
gvozda%i%45%do%20º%starog%zeleza.%
1. topljenje starog železa -%lozenje%peci%je%intenzivno%svo%vreme.%
2. Kada se ono istopi, intenzitet loženja se smanjuje.
3. Prvo oksidišu silicijum i mangan, koji prelaze u trosku,
4. Oksidacija ugljenika - dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono,
5. Kada%se%masi%doda%krecnjak,%zapocinje%tzv.%>2<;83(>?6:89<.
6. Topljenje%kreca%se%moze%ubrzati%dodavanjem%topitelja%(obicno%fluotit).%
7. Okoncanjem% krecnog% kuvanja% zavrsava% se% period% topljenja% i% zapocinje%
period%rafinacije%celika.
Proces%proizvodnje%u%SM%peci%traje%oko%10%sati,%prema%sledecoj%raspodeli:%
 ulaganje i topljenje uloška oko 2,5 sati;
 ulivanje%tecnog%gvozda%u%pec%oko%0,5%sati;%
 oksidno kuvanje oko 3 sata;
 krecno%kuvanje%oko%1,5%sati%i%
 rafinacija oko 2,5 sati.



Savremene%celicane%- tehnologija LD (Linz - Donawitz). 6.6
Raspored
postrojenja u LD
;<=4;:84
1. skladište starog
železa; 2. dubinski
bunkeri; 3.
mikseri; 4. LD -
konvertori; 5.
>3>4=<L(XJ(@<G(5:(
;<@36<L(ZJ(@37<FA(
za kazane; 8. otprašivanje; 9. rešetka za kokile
 U konvertor se ubaci staro železo
 Ono%se%zalije%tecnim%gvozdem.%
 Koplje%za%uvodenje%kiseonika%se%spusti%100 cm u kupku,
 Pusti%se%kiseonik%(cistoce%99,5%do%99,8º)%i%ubaci%krecnjak.%
 U% toku% procesa% dodaju% se% krecnjak% i% staro% zelezo% zbog% regulisanja%
temperature%(povecana%je%zbog%prerade%kiseonikom).%
 Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara, koplje%izvlaci%iz%
tecnog% celika,% iz% njega% izlije% najveci% deo% troske,% a% njen% ostatak% na% povrsini%
zagradi%se%krecnim%nasipom%na%uscu%konvertora.%
 Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute, kod protoka kiseonika od
oko 22 m
3
/min i pritiska od 9 bara. Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m
3

po%toni%proizvedenog%celika.
0!+.-&.(/.0!1'(*'()%.%',[
Ako% celik% posle% preraduje% postupkom% gnjecenja% (valjanje,% kovanje% ili% dr.)%
livenje%se%vrsi%u%celicne%kalupe%koji%se%nazivaju%kokile, a odlivak ingot.
Celik%koji%se%lije%u gotov proizvod naziva se ;<=4;84(=46.
Kokile mogu biti kvadratnog, pravougaonog i poligonalnog oblika. Kvadratni
ingot je težine do 10 t. - koristi se za preradu valjanjem.
Pravougaoni odlivak - brama je težine do 30 t. i koristi se za preradu valjanjem
limova.
Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.
Koristi se za dalju preradu kovanjem.
Livenja%celika%u%kokile%moze%biti%sa%gornje%(preko%3000%kg)%i%donje%strane.%



Livenje sa donje strane 6.7

podrazumeva se direktno livenje iz kazana i
koristi%se%samo%za%livenje%ingota%vecih%tezina.


Postupak livenja u kokile sa donje strane

IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3;:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8






Kristalizacija se vrši po fazama.

Šema kristalne konfiguracije ingota
1. metalna kora; 2. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<;4DG<8:(
mesta; 5. centralna zona; 6. sitni kristali u
površinskom sloju; 7. 8. transkristalizaciona zona; 9.
zakošeni transkristali; 10. globularna zona pri dnu.



U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi, a
zadrzavaju%se%necistoce%- ostaci troske. Izdvajanje se
vrsi%tretiranjem%tecnog%celika%vakuumom.











KONTINUIRANO%LIVEN1E%CELIKA 6.8

Postrojenje vertikalno
>38A48?42:83(=46<89<(;<=4>:
:J(B<R?kazan; b. kristalizator;
QJ(6?;84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84(
F<>:;(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:;L(\J(
>3A2=9:;<



















Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom
IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?;enje
4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:;<L(TJ(F<>:;

PRERADA%CELIKA%TOPLOM%I%HLADNOM%DEFORMACI1OM 6.10
U% procesu% plasticne% deformacije% dolazi% do% medukristalne% deformacije% -
klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja
Kristali se drobe u%manje%blokove%i%zakrecu%jedan%prema%drugom.%
U% toku% procesa% plasticne% deformacije% nastaju% promene% oblika,% mehanickih% i%
fizicko% -% hemijskih% karakteristika,% povecava% mu% se% otpornost% prema%
deformaciji -%smanjuje%mu%se%plasticnost.%
Kristalna zrna, koja su pre%deformacije%bila%razlicito%orjentisana,%izduzuju%se%u%
pravcu deformacije.
Kod% deformacije% u% jednom% pravcu% znacajnijeg% intenziteta,% materijal% postaje%
vlaknaste strukture. On nema jednake karakteristike u svim pravcima, kao što
je to bilo kod osnovnog materijala.
Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.
Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C.
KRU@NE PE]I
KORA^NE PE]I
POTISNE PE]I
PROTO^NE PE]I KOMORNE PE]I
ZAGREVNE PE]I




Potisna -
@23A3;8:(@<G(5:(
zagrevanje
gredica u
valjaonici





PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.11.
Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se
upotrebljava%za%dalju%preradu%u%valjaonici%ili%kovacnici.%
U polufabrikate spadaju:
 blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm),
 slabovi (pravougaonik širine 500 - 2000 mm i debljine 50 - 300 mm),
 gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)
 platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm).











Bluming valjaonica 1150 mm

Bluming -(F=:P48C(6:=9:;>4(FA:8





VALJANJE PROFILA 6.12.
Redosled postepene promene oblika
preseka komada koji se valja u šinu
Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:
 linijske% pruge% imaju% rasporedene% valjacke% stanove% u% liniju% po% osi% valjaka%
stanova;
 kod kontinuiranih pruga valjacki%stanovi%su%postavljeni%jedan%iza%drugog%po%
osi valjanja -%razmak%izmedu%stanova%je%manji%od%komada%koji%se%valja%kroz%
neki par valjaka;
 polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih
valjackih%stanova;
 paralelne pruge (kros -%kontri)%imaju%nekoliko%stanova%poredanih%jedan%iza%
drugog u dva ili tri paralelna reda -%razmak%izmedu%stanova%se%povecava%sa%
povecanjem%duzine%valjanog%komada;
 cik -% cak% pruge% su% slicne% prethodnoj,% samo% su% u% njoj% poslednji% stanovi%
postavljeni u dva reda u cik - cak poretku.












Teška profilna pruga 6.13



Trio%valjacki%stan%sa%
podizacem%






Valjaonica kros - kontri 500 mm I - skladište polufabrikata; II -(@3G8a hala;
III - mašinska hala; IV - pružna hala; V - skladište gotove robe
IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:;>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:;>4(
FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( - testere; 13.
hladnjak; 14. ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:;L(IZ(73(M](745:=4Q<
Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm
I - skladište polufabrikata; II - pružna hala; III - skladište gotove robe
1 do 7. pripremni duo - stanovi 370 mm; 8 do 12. stanovi završne pruge 320 mm;
13 do 15. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:;L(ISJ(@3A4F8:(
@<GL(ITJ(4FA4F>46:;L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:;L(MOJ(
8:B3A:;4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:;4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q<


VALJANJE LIMOVA
6.14
Limovi se dele prema debljini trake na:
 tanke limove (fine) debljine do 3 mm;
 srednje limove debljine 3 do 4,75 mm;
 debele limove do 60 mm. ;
 limovi%vece%debljine%nazivaju%se%plocama.
Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm
I - skladište slabova; II - pružna hala; III - mašinska hala
IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84(
7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8;:84(@2<6=:;84Q4L(ZJ(@<G(5:(
normalizaciju; 8. noževi (makaze); 9. nož; 10. kontrolna rešetka
04849:(5:(>38A48?42:83(;4DG<89<(A2:><(=?K<89<B
IJ(37B3A:;L(M^(Z^(T^(IMJ(6?;84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24;83(
6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:(
za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:;




VALJANJE CEVI 6.15
PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI

Kinematika oblikovanja cevi iz
trake
1. traka; 2. cev




Šema postrojenja za izradu
elektrovarenih šavnih cevi
1. traka - kotur; 2. ravnanje
krajeva trake; 3. oblikovanje
trake u cev; 4. stiskanje krajeva
cevi; 5. bakarni diskovi -
elektrode; 6. zavrivanje krajeva;
ZJ(;4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J

)3FA?@Q4(452:7<(;:?2<(
sa dvostrano konusnim
valjcima
1. radni valjci; 2.
@3B3G84(6:=9Q4L(NJ(
63R4Q<L(OJ(B:A<249:=(
koji se valja; 5. trn







)3FA?@:>(452:7<(;:?2<(>38?F84B(74F>364B:



6.16















Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi












Stan sa tri
valjka za
valjanje
bešavnih
cevi




KOVANJE 6.17
Razlikuje se slobodno i ukovno (matricno)%kovanje.

+:57?D84(;<>4G

1. radni cilindar;
2. malj (bat);
3. kompresorni cilindar;
4. klip;
5. krivajni mehanizam;
6. razvodnik







_472:?=4;>:(E<B?=549:W(@2<F:
a. dovod emulzije visokog
pritiska; b. dovod emulzije niskog
pritiska;

1.radni cilindra; 2. klip; 3.
nepokretni sto; 4. stubovi; 5.
postolje; 6. pokretni sto; 7.
povratni cilindar; 8.
povratni klipovi; 9. mala vezna
greda; 10. spojni vijci; 11.
5:@A46:;4L(IMJ(83F:;(8:>3689:





6.18


Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka
>:2:>A<24FA4;83C(3P=4>:




















Faze kovanja u ukovnju
:W(@3;<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:(
kovanja

Faze kovanja na horizontalnoj presi
a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu; b)
matrica je zatvorena - obradak je stegnut; c)
kovanje;
d) matrica je otvorena, otkivak se izbacuje

# su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz >9)>)#3<B)#+#<.4. gde se razvila :34+014B.4#43<=-)#4B#5)*+./"#L/-#5)*+.#>)#+0140+4#<#W/9ask.#:3/7/"#'./R).B+-+#:34.+-)Y" .Konstrukcija plitkog ognjišta (18.B+->.34241+9/#<#'. vek) iz Katalonije (a) i sa Korzike (b)   $>8:FA:(@<G(45( Skandinavije konstrukcija iz veka 18.-/#43<=-/?#9/5)1/#+#>/2*-+#XB+9+>./#:43).+#5)*+.*-).*49#+0#!"#1). @#.

/?# 0/64# 5)*+. 'B)-)#0/#.A+-<#)*).Engleska./?# [+*7)*9# T+9).)# :)E+# :34.49"# (/4# 634>.41/#6)5.#X:4.43+>6+#.-<#5)*+.(4.+9#<.  >:)A+-/*.):3).49# 2/0+5. 1783.#:34+014B./#><C#2)*4#.3/.)#0/#:34+014B.-&.>63<+>/.+-)" T3)B+.14=R)?#>6/34#=)*)04#+#9)6/*. Henry Cort.+./>41/# .-)?# :4# 5)9<# -)# proces i dobio naziv (puddle .3 Z14=R)# >)# 46/:/*4# <# :)E+# >/# :*/9).# -)#:4>6<:/./9).4*4.>63<./#&W#X&+./5+.Y#.<# >)# 0/B3=/1/# 1)E/# .634*<5."!()%$!*+$.mešati).*-49?#/#.4.+>)4.-)#.(/.4# 9)8/.osnova "staro železo" .-<#=+*/14>6" .+#5)*+A+#-#4>.)#:)E+#-)#+0##K]P^#X_3/.Donawitz).  Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)  &W#:4>6<:/.>Y"#@#. U>.>63<.+#9/6)3+-/*#. )%$H.-/# 1/0B<7/# <# 5)*+.)3/A+-)# 64:*46)# +0# .49# KQ"1).+B. 6.kiseli.># -)# 0/# >6/.pneumatski procesi. pa je prelazila u testasto stanje.).prva <:463)2*-+1/#)*).634:)E#.0!1'  9/>41.# 3).Martenov postupak (SM postupak).3)5" D24.41+-)#13)9)#3/01+-).4*+5+.# . Problem održavanja potrebne temperature je 4.60#./?#S+>74.po njima je postupak i dobio naziv Simens .elektroindukcioni procesi. Paralelno sa izdvajanjem ugljenika. livu je opadala temperatura./>6/*+# gasovi i troska su reducirali ugljenik.A<>. g.-)#5)*+.4.49# <0# .41.A+-<#:)E+#0/#:<B*41/. Tehnološki procesi:  Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) .+5+4#3/014-#41)#6)7./# <B<1/1/./8/4# :4>6<:/./#K]`Q"#XT+9).*/3>.49# 4:). francuski fabrikant Pierre Marten .4-+# ><# >)# 4B14B+*+# <# /694>\)3<"# S31<# :)E# >/# H# regeneratorske komore konstruisao je 1864./# .#+9/#1)E<#513>64E<#+#9/. napušten  Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -#2/0+5/.14=R)#.+#5)*+A+#.4#:4B3<5-)#>/B3=/-/#\4>\43/#+#><9:43/Y THOMASOV POSTUPAK Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t) 42*4=).+# dodaci. P)E#>)#*4=+*/#.)#>+341+.4#.3+1/#8+34.41.

<=4. dizalica. 28.(4(737:A><L( 5. dimni kanal. kokila.6.4 %:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(. 8. kola i lonac za trosku. 22. 10. >:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ( regeneratorska komora. mosna dizalica. 30. 13.:8< :W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=: 1. usisni ventilator. 33. prostor za punjenje i 2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak. 31. 3. 14. 9. d) ingotska i kokilna hala IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<. 23. nivo proizvodne hale. kolosek. 32. mosna dizalica za livene kazane. livni podest. 6. kazan. koloseci. 4. 20. 7. 7. livni žleb. mosna dizalica za stripovanje kokila. 2. 12. 25. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka. kolica za transport kokile. 12. troskovnik. rezervni nataloženi uložni vagoneti. podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32 )2<F<>(U:=<("V(. uložni brod. 11.:84( a) hala dimnjaka. 27. skladište sirovina. 26. mosna dizalica.<=4. c) livna hala. radni podesti . mostna 745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F( livnih kazana iz konvertorske u livnu halu. dizalica za livni žleb. 24. b) konvertorska hala. livni brod.

-)# :)3+4B#3/\+.5/. ./" S34A)>#:34+014B.4. 6. topljenje starog železa -#*4=).-/# +# 0/:45+.14=R/# +# PGV# >6/34.5 sati.4#.-)#<#Ta#:)E+#63/-)#4.14=R/#+#HP#B4#FGV#>6/34.# =)*)0/# +*+# 4B# PP# B4# ]GV# .# . Oksidacija ugljenika .-/. kupka.#.  . kotao utilizator.dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono. koji prelaze u trosku. Kada se ono istopi.0+1.5 )2<F<>("V(@<G4 1. vertikalni kanali. dimnjak @*4=/.4.4#\*<46+6Y"# 7. 6.4#K?P#>/6+#+#  rafinacija oko 2.?#0/:45+. intenzitet loženja se smanjuje. 5.4. dimni kanali. 12.3)5/#>)#94=)#<230/6+#B4B/1/. ispusni žleb.4#G?P#>/6+b#  oksidno kuvanje oko 3 sata.<1/.83(>?6:89<.-)#4. 13.4#KG#>/6+?#:3)9/#>*)B)E4-#3/>:4B)*+C#  ulaganje i topljenje uloška oko 2. U.  <*+1/. 10. 4. 8. Prvo oksidišu silicijum i mangan.-/# 0/138/1/# >)# :)3+4B# 64:*-).6). 4. vrata za ulaganje materijala. (/B/#>)#9/>+#B4B/#.6.-)#6)5.-)#:)E+#-)#+. 5.14=R/#<#:)E#4. troskovnik.-)#601"#>2<.<1/.3)5. L4:*-).4#>14#13)9)"# 2.-)9# . 11. 9. 6<8A4=(5:(?63R<89<( vazduha i gasa.3)5. ventili.# :)E+# >)# \439+3/# 4B# PGV# .#=)*)0/"# 1.3)5.-)#./A+-)#5)*+. 7. regeneratorske komore. 3. vatrostalni ozid regeneratora. 14.-)9#64:+6)*-/#X42+5. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L( 3.5 sati.

Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.)#.<=4.+9#..3)5.)#5)*+5/.+./*<:)#.3/B+#>)#./# :4138+.+#:34+01)B).-/#5)*+.# 4>6/6/.)#.# .[ c.#:3)3/B)#. dubinski bunkeri.<=4.-)./#<#.%'. >3>4=<L(XJ(@<G(5:( .+>)4. otprašivanje.3)5. Pravougaoni odlivak .)?# /# . i koristi se za preradu valjanjem limova. 2.+.koristi se za preradu valjanjem.tehnologija LD (Linz .# :4>*)# :3)3/R<-)# :4>6<:.4#>)#0/*+-)#6)5.#.-)?# ./?# +0# .(/. kod protoka kiseonika od oko 22 m3/min i pritiska od 9 bara.-)#.3)5. 4.#5)*+.  S<>6+#>)#. pravougaonog i poligonalnog oblika.Donawitz)./-1)E+# B)4# 634>./>+:49#.-).-)# +*+# B3"Y# *+1). Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m3 :4#64.4.6 Raspored postrojenja u LD . 8. a odlivak ingot.4#^GGG#./" 0!+.4. skladište starog železa.41/.brama je težine do 30 t.)"# .1)3643/"#  Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute.-/# X1/*-/. 6.-/.<*+>/.84(=46. .-)5).49# . Kokile mogu biti kvadratnog. Kvadratni ingot je težine do 10 t.-/# 6)9:)3/6<3)#X:41)E/./# +0*+-)# .43./#<8E<#.4-+#>)#.+>)4."#  @# 64.Y#+#B4.#X5+>64E)#QQ?P#B4#QQ?]VY#+#<2/A+#.+9#./#>)#>:<>6+#K00 cm u kupku.# 5)*+.+*)#94=)#2+6+#>/#.:84 1. rešetka za kokile  U konvertor se ubaci staro železo  U.+# 0/.0!1'(*'()%.-)#X:3).49Y"#  Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara. mikseri. Koristi se za dalju preradu kovanjem./0+1/-<#kokile. $)*+. 9.-&. LD konvertori.# 3). kop*-)#+01*/5+#+0# 6)5. &+1).+>)4.4.+.<# :34A)>/# B4B/-<# >)# . 5.# +# >6/34# =)*)04# 024.4-+#>)#*+-)#< gotov proizvod naziva se .<@36<L(ZJ(@37<FA( za kazane.-/.-)#>)#138+#<#5)*+5.4# 5)*+./#-)#024.-)#>63/.4. 3..T/13)9).14=R)9"#  (4:*-)#0/#<14R).

9.#5)*+. transkristalizaciona zona.-)#+. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<.Livenje sa donje strane 6. 7./#1/. zakošeni transkristali.)5+>64E)#.46/#1)E+7#6)=+. 5.<<949" . globularna zona pri dnu. 8. a 0/B3=/1/-<#>)#.4DG<8:( mesta. 6.-)9#6)5.43+>6+#>)#>/94#0/#*+1). sitni kristali u površinskom sloju. 10. metalna kora. U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi.7 podrazumeva se direktno livenje iz kazana i . 2.4./" Postupak livenja u kokile sa donje strane IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3..ostaci troske. centralna zona. Šema kristalne konfiguracije ingota 1. Izdvajanje se 138+#63)6+3/.:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8 Kristalizacija se vrši po fazama.

kristalizator. QJ(6?.enje 4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:. b. .84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84( F<>:.<L(TJ(F<>:.L(\J( >3A2=9:.<=4>: :J(B<R?kazan.8 Postrojenje vertikalno >38A48?42:83(=46<89<(.(UIL'I@'dcIU#&'e%If%#$%&'(c 6.(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:.< Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?.

)# 42*+.-)#2*4./>6/-<# :349).+-).)# B)\439/A+-)# B4*/0+# B4# 9)R<.8:(@<G(5:( zagrevanje gredica u valjaonici ./?# 9)7/.-<-)#9<#>)#:*/>6+5.+7# . ZAGREVNE PE]I KOMORNE PE]I PROTO^NE PE]I POTISNE PE]I KORA^NE PE]I KRU@NE PE]I Potisna @23A3.49"# @# 64. (4B# B)\439/A+-)# <# -)B.# +./3/.4>6"# Kristalna zrna.6).)# B)\439/A+-)# .)# B)\439/A+-)# klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja Kristali se drobe <#9/.4# -# 7)9+->.3+>6/*.#:3)9/#B3<.0+6)6/?# 9/6)3+-/*# :4>6/-)# vlaknaste strukture.10 @# :34A)><# :*/>6+5.+7# +# \+0+5.49# :3/1A<# 0.<# :34A)>/# :*/>6+5. On nema jednake karakteristike u svim pravcima.6)3+>6+.6+>/.+5./5/-.Sd%dcWc#$%&'(c#LUS&Ua#'#M&cWIUa#W%_Udacg'fUa 6.41)#+#0/./?#+0B<=<-<#>)#<# pravcu deformacije.4>6# :3)9/# deformaciji -#>9/. Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C. kao što je to bilo kod osnovnog materijala. Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C. koja su p3)#B)\439/A+-)#2+*/#3/0*+5+64#43-).3)E<#-)B/./?# :41)E/1/# 9<# >)# 46:43.

+A+"# U polufabrikate spadaju:  blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm).2000 mm i debljine 50 .41/5.  slabovi (pravougaonik širine 500 .PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6. Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se <:463)2*-/1/#0/#B/*-<#:3)3/B<#<#1/*-/4. Bluming valjaonica 1150 mm Bluming -(F=:P48C(6:=9:.300 mm).+A+#+*+#.>4(FA:8 .  gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)  platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm).11.

)# :3<.49/B/#. .)# +9/-<# 3/>:43)R).4#>6/.+7#>6/.41+# postavljeni u dva reda u cik .#+0/#B3<.)#1/*-/. Redosled postepene promene oblika preseka komada koji se valja u šinu Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:  *+.340# neki par valjaka.# :3<.+->.4*+.-+# >6/.)# :3)674B.#+09)R<#>6/.#+09)R<#>6/.-)9#B<=+.+#>6/.41/#>)#:41)E/1/#>/# :41)E/.)# 1/*-/5.4.#+0/# drugog u dva ili tri paralelna reda -#3/09/.#:4# osi valjanja -#3/09/.63+Y#+9/-<#.49/B/b  cik -# A/.+-<# :4# 4>+# 1/*-/.41)# <# *+.  kod kontinuiranih pruga 1/*-/5.+7#-)B/.41/#-)#9/.-+#4B#.VALJANJE PROFILA 6.-4-# :4>*)B.#./# stanova.41/b  paralelne pruge (kros -#.4.).4.4-?# >/94# ><# <# .  polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih 1/*-/5.)# ><# >*+5.cak poretku.41/#:43)R/.4-+#>)#1/*-/#.41+#><#:4>6/1*-).)# >6/.+#-)B/.12.

>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:. II . III .13 L3+4#1/*-/5. 13.pružna hala.mašinska hala.pružna hala.#>/# :4B+0/5)9# Valjaonica kros .L(ISJ(@3A4F8:( @<GL(ITJ(4FA4F>46:.stanovi 370 mm. 14.L(MOJ( 8:B3A:. stanovi završne pruge 320 mm.kontri 500 mm I .Teška profilna pruga 6.>4( FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( .skladište gotove robe 1 do 7. III .testere.skladište polufabrikata.L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:. V . 13 do 15. ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:.4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:.L(IZ(73(M](745:=4Q< Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm I . hladnjak.skladište gotove robe IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:. 8 do 12. pripremni duo .4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q< . II -(@3G8a hala.+#>6/. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:.skladište polufabrikata. IV .

84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24.pružna hala.VALJANJE LIMOVA 6. kontrolna rešetka 04849:(5:(>38A48?42:83(.75 mm. 8.:84(@2<6=:. 10.skladište slabova.4DG<89<(A2:><(=?K<89<B IJ(37B3A:.83( 6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:( za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:. III .  *+941+#1)E)#B)2*-+. nož.84Q4L(ZJ(@<G(5:( normalizaciju. ./0+1/-<#>)#:*45/9/" Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm I . 9. .mašinska hala IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84( 7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8.14 Limovi se dele prema debljini trake na:  tanke limove (fine) debljine do 3 mm.  debele limove do 60 mm.)#. II .  srednje limove debljine 3 do 4. noževi (makaze).L(M^(Z^(T^(IMJ(6?.

2.:?2<(>38?F84B(74F>364B: . ravnanje krajeva trake. traka. zavrivanje krajeva. 5.:?2<( sa dvostrano konusnim valjcima 1. oblikovanje trake u cev. 5. 4.4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J )3FA?@Q4(452:7<(. ZJ(. cev Šema postrojenja za izradu elektrovarenih šavnih cevi 1. bakarni diskovi elektrode. trn )3FA?@:>(452:7<(. 2. 3.kotur. 2. stiskanje krajeva cevi.VALJANJE CEVI PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI 6. @3B3G84(6:=9Q4L(NJ( 63R4Q<L(OJ(B:A<249:=( koji se valja. traka . radni valjci.15 Kinematika oblikovanja cevi iz trake 1. 6.

16 Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi Stan sa tri valjka za valjanje bešavnih cevi .6.

6. 8. 3. 7. 10.<>4G 1. krivajni mehanizam. mala vezna greda. povratni cilindar. malj (bat).-)" +:57?D84(. dovod emulzije niskog pritiska.KOVANJE Razlikuje se slobodno i ukovno (matri5. 9. 6. 2. 11.4Y#. kompresorni cilindar. dovod emulzije visokog pritiska. 3. 1. radni cilindar.17 _472:?=4. 5:@A46:. spojni vijci.4L(IMJ(83F:.41/. klip. povratni klipovi. b. 4. nepokretni sto. postolje.(8:>3689: . 4. klip. 2.radni cilindra. 5. 5. pokretni sto. razvodnik 6. stubovi.>:(E<B?=549:W(@2<F: a.

<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:( kovanja Faze kovanja na horizontalnoj presi a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu.83C(3P=4>: Faze kovanja u ukovnju :W(@3. d) matrica je otvorena.obradak je stegnut. b) matrica je zatvorena .6.18 Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka >:2:>A<24FA4. otkivak se izbacuje . c) kovanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful