6.%CELIK 6.

1
Celik% je% naziv% za% veliki% broj% razlicitih% visekomponentnih% legura% zeleza% sa%
ugljenikom < 2% i nizom drugih elemenata.
Redovni pratioci su metali mangan i bakar, i nemetali: silicijum, fosfor,
sumpor,%azot%i%kiseonik.%Celik%je%uslovljen sastavom sirovina koje se koriste za
proizvodnju.
U% toku% procesa% proizvodnje% celiku% se% dodaju% i:% hrom,% molibden,% nikl,%
vanadijum, volfram, aluminijum, bor i neki drugi.
Zatezna%cvrstoca%celika%iznosi%od%200%do%4000%N/mm
2
.
Celik%je%i%elastican,%njegov%modul%elasticnosti%krece%i%do%210%000%N/mm
2
.
Tvrdoca%celika%varira%u%sirokim%granicama:%HB%÷%500%do%950%N/mm
2
.
Neki% od% celika% nisu% otporni% na% koroziju,% ali% ona% ne% prodire% dublje% od% 0,01% do%
0,02 mm godišnje.
Celik% se% preraduje% livenjem,% kovanjem,% valjanjem,% vucenjem,% presovanjem,%
savijanjem%i%skidanjem%strugotine,%a%moze%se%medusobno%spajati%zavarivanjem,%
lemljenjem, zakivanjem i vijcima.
!"#$%!&'()%$!*+$,-&.(/.0!1'
Proizvodnja% celika% pocinje% istovremene% kada% i%
proizvodnja%gvozda.%
U plitkom ognjištu železna ruda se pokrivala
drvenim ugljem koji se palio, ispod vatre
nastajala masa - nado.% To% je% bilo% gvozde% ili%
celik.
Plitka%ognjista%su%gradena%u%Srednjoj%Evropi%i%
Nemackoj.% Odnos% zapremina% rude% i% drvenog%
uglja, koji se koristio za redukciju je bio 1 : 4,
a% iskoriscavalo% se% samo% oko% 12º% sadrzaja%
železa u rudi.

)234563789:(;<=4>:(?(@=4A>3B(3C894DA?(E-<B:;>:(
- 15. vek)








Konstrukcija plitkog ognjišta (18. vek) iz
Katalonije (a) i sa Korzike (b)

 



$>8:FA:(@<G(45(
Skandinavije -
konstrukcija iz 18.
veka










U%grobovima%u%Indiji%pronadeno%oruzje%od%celika%poreklom%iz%6.%veka.%Taj%celik%
su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz
smese%rude%i%ugljenog%praha.%Indijski%celik%se%izvozio%u%Damask, gde se razvila
proizvodnja%oruzja,%maceva%i%sablji%(dimiskije).



Konstrukciju%peci%za%pudlovanje%- Engleska, Henry Cort, 1783. 6.3
Gvozde% se% otapalo% u% peci% sa% plamenom% uz% neprekidno% mesanje,% po% cemu% je%
proces i dobio naziv (puddle - mešati). Pec%se%lozila%kamenim%ugljom,%a%nastali%
gasovi i troska su reducirali ugljenik.
Paralelno sa izdvajanjem ugljenika, livu je opadala temperatura, pa je
prelazila u testasto stanje. Problem održavanja potrebne temperature je
ogranicio%razvoj%ove%tehnologije.
Sredinom% 19.veka,% Wilhelm% Simens% je% za% staklarske% peci% pronasao% postupak%
regeneracije% toplote% iz% gasova% koji% su% se% odvodili% u% atmosferu.% Prvu% pec% sa% 4%
regeneratorske komore konstruisao je 1864. g. francuski fabrikant Pierre
Marten - po njima je postupak i dobio naziv Simens - Martenov postupak (SM
postupak).
Ideje% za% konstrukciju% elektrolucne% peci% je% iz% % 1853% (Francuska,% Pishon)%- prva
upotrebljiva% elektropec% konstruisana% 1879.% (Simens).% U% novije% vreme% razvijen%
je%postupak%proizvodnje%celika%LD%(Lintz%- Donawitz).
)%$H."!()%$!*+$,-&.(/.0!1'
 masovni%celici%-%osnova%tecno%gvozde%- pneumatski procesi;
 specijalni%celici%- osnova "staro železo" - elektroindukcioni procesi.
Osnovne%sirovine%za%proizvodnju%celika%su:%belo%gvozde,%staro%zelezo%i%metalni%
dodaci.
Tehnološki procesi:
 Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) - kiseli, napušten
 Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -%bazican
 Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)
 LD%postupak%(pokriva%siroko%podrucje%sadrzaja%fosfora%i%sumpora)

THOMASOV POSTUPAK

Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t)
oblozenom% bazicnom% opekom.% Kao%
troskovni%materijal%koristi%krec.
Zbog% nacina% uduvavanja% vazduha% u% celiku%
se% zadrzava% veca% kolicina% kiseonika,% zato%
celik%ima%vecu%cvrstocu%i%manju%zilavost.

%:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(;<=4;:84(
a) hala dimnjaka; b) konvertorska hala; c) livna hala; d) ingotska i kokilna hala
IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<;(4(737:A><L(
5. kola i lonac za trosku; 6. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka; 7. mostna
745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F(
livnih kazana iz konvertorske u livnu halu; 11. mosna dizalica za stripovanje kokila; 12.
podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32
)2<F<>(U:=<("V(;<=4;:8<
:W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=:
1. nivo proizvodne hale; 2. mosna dizalica; 3. skladište sirovina; 4. prostor za punjenje i
2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak; 7. rezervni nataloženi uložni vagoneti; 8.
kolosek; 9. usisni ventilator; 10. dimni kanal; 12. uložni brod; 13. mosna dizalica; 14.
>:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ(
regeneratorska komora; 20. troskovnik; 22. livni brod; 23. mosna dizalica za livene kazane;
24. dizalica za livni žleb; 25. livni žleb; 26. kazan; 27. kokila; 28. kolica za transport kokile;
30. livni podest; 31. koloseci; 32. dizalica; 33. radni podesti
6.4

6.5
)2<F<>("V(@<G4
1. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L(
3. kupka; 4. ispusni žleb;
5. troskovnik; 6.
vertikalni kanali, 7. vrata
za ulaganje materijala;
8. regeneratorske
komore; 9.
vatrostalni ozid
regeneratora; 10.
6<8A4=(5:(?63R<89<(
vazduha i gasa. 11. dimni
kanali; 12. ventili; 13.
kotao utilizator; 14.
dimnjak




Ulozak% peci% se% formira% od% 50º% gvozda% i% 50º% starog% zeleza% ili% od% 55% do% 80º%
gvozda%i%45%do%20º%starog%zeleza.%
1. topljenje starog železa -%lozenje%peci%je%intenzivno%svo%vreme.%
2. Kada se ono istopi, intenzitet loženja se smanjuje.
3. Prvo oksidišu silicijum i mangan, koji prelaze u trosku,
4. Oksidacija ugljenika - dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono,
5. Kada%se%masi%doda%krecnjak,%zapocinje%tzv.%>2<;83(>?6:89<.
6. Topljenje%kreca%se%moze%ubrzati%dodavanjem%topitelja%(obicno%fluotit).%
7. Okoncanjem% krecnog% kuvanja% zavrsava% se% period% topljenja% i% zapocinje%
period%rafinacije%celika.
Proces%proizvodnje%u%SM%peci%traje%oko%10%sati,%prema%sledecoj%raspodeli:%
 ulaganje i topljenje uloška oko 2,5 sati;
 ulivanje%tecnog%gvozda%u%pec%oko%0,5%sati;%
 oksidno kuvanje oko 3 sata;
 krecno%kuvanje%oko%1,5%sati%i%
 rafinacija oko 2,5 sati.



Savremene%celicane%- tehnologija LD (Linz - Donawitz). 6.6
Raspored
postrojenja u LD
;<=4;:84
1. skladište starog
železa; 2. dubinski
bunkeri; 3.
mikseri; 4. LD -
konvertori; 5.
>3>4=<L(XJ(@<G(5:(
;<@36<L(ZJ(@37<FA(
za kazane; 8. otprašivanje; 9. rešetka za kokile
 U konvertor se ubaci staro železo
 Ono%se%zalije%tecnim%gvozdem.%
 Koplje%za%uvodenje%kiseonika%se%spusti%100 cm u kupku,
 Pusti%se%kiseonik%(cistoce%99,5%do%99,8º)%i%ubaci%krecnjak.%
 U% toku% procesa% dodaju% se% krecnjak% i% staro% zelezo% zbog% regulisanja%
temperature%(povecana%je%zbog%prerade%kiseonikom).%
 Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara, koplje%izvlaci%iz%
tecnog% celika,% iz% njega% izlije% najveci% deo% troske,% a% njen% ostatak% na% povrsini%
zagradi%se%krecnim%nasipom%na%uscu%konvertora.%
 Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute, kod protoka kiseonika od
oko 22 m
3
/min i pritiska od 9 bara. Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m
3

po%toni%proizvedenog%celika.
0!+.-&.(/.0!1'(*'()%.%',[
Ako% celik% posle% preraduje% postupkom% gnjecenja% (valjanje,% kovanje% ili% dr.)%
livenje%se%vrsi%u%celicne%kalupe%koji%se%nazivaju%kokile, a odlivak ingot.
Celik%koji%se%lije%u gotov proizvod naziva se ;<=4;84(=46.
Kokile mogu biti kvadratnog, pravougaonog i poligonalnog oblika. Kvadratni
ingot je težine do 10 t. - koristi se za preradu valjanjem.
Pravougaoni odlivak - brama je težine do 30 t. i koristi se za preradu valjanjem
limova.
Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.
Koristi se za dalju preradu kovanjem.
Livenja%celika%u%kokile%moze%biti%sa%gornje%(preko%3000%kg)%i%donje%strane.%



Livenje sa donje strane 6.7

podrazumeva se direktno livenje iz kazana i
koristi%se%samo%za%livenje%ingota%vecih%tezina.


Postupak livenja u kokile sa donje strane

IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3;:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8






Kristalizacija se vrši po fazama.

Šema kristalne konfiguracije ingota
1. metalna kora; 2. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<;4DG<8:(
mesta; 5. centralna zona; 6. sitni kristali u
površinskom sloju; 7. 8. transkristalizaciona zona; 9.
zakošeni transkristali; 10. globularna zona pri dnu.



U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi, a
zadrzavaju%se%necistoce%- ostaci troske. Izdvajanje se
vrsi%tretiranjem%tecnog%celika%vakuumom.











KONTINUIRANO%LIVEN1E%CELIKA 6.8

Postrojenje vertikalno
>38A48?42:83(=46<89<(;<=4>:
:J(B<R?kazan; b. kristalizator;
QJ(6?;84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84(
F<>:;(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:;L(\J(
>3A2=9:;<



















Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom
IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?;enje
4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:;<L(TJ(F<>:;

PRERADA%CELIKA%TOPLOM%I%HLADNOM%DEFORMACI1OM 6.10
U% procesu% plasticne% deformacije% dolazi% do% medukristalne% deformacije% -
klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja
Kristali se drobe u%manje%blokove%i%zakrecu%jedan%prema%drugom.%
U% toku% procesa% plasticne% deformacije% nastaju% promene% oblika,% mehanickih% i%
fizicko% -% hemijskih% karakteristika,% povecava% mu% se% otpornost% prema%
deformaciji -%smanjuje%mu%se%plasticnost.%
Kristalna zrna, koja su pre%deformacije%bila%razlicito%orjentisana,%izduzuju%se%u%
pravcu deformacije.
Kod% deformacije% u% jednom% pravcu% znacajnijeg% intenziteta,% materijal% postaje%
vlaknaste strukture. On nema jednake karakteristike u svim pravcima, kao što
je to bilo kod osnovnog materijala.
Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.
Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C.
KRU@NE PE]I
KORA^NE PE]I
POTISNE PE]I
PROTO^NE PE]I KOMORNE PE]I
ZAGREVNE PE]I




Potisna -
@23A3;8:(@<G(5:(
zagrevanje
gredica u
valjaonici





PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.11.
Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se
upotrebljava%za%dalju%preradu%u%valjaonici%ili%kovacnici.%
U polufabrikate spadaju:
 blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm),
 slabovi (pravougaonik širine 500 - 2000 mm i debljine 50 - 300 mm),
 gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)
 platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm).











Bluming valjaonica 1150 mm

Bluming -(F=:P48C(6:=9:;>4(FA:8





VALJANJE PROFILA 6.12.
Redosled postepene promene oblika
preseka komada koji se valja u šinu
Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:
 linijske% pruge% imaju% rasporedene% valjacke% stanove% u% liniju% po% osi% valjaka%
stanova;
 kod kontinuiranih pruga valjacki%stanovi%su%postavljeni%jedan%iza%drugog%po%
osi valjanja -%razmak%izmedu%stanova%je%manji%od%komada%koji%se%valja%kroz%
neki par valjaka;
 polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih
valjackih%stanova;
 paralelne pruge (kros -%kontri)%imaju%nekoliko%stanova%poredanih%jedan%iza%
drugog u dva ili tri paralelna reda -%razmak%izmedu%stanova%se%povecava%sa%
povecanjem%duzine%valjanog%komada;
 cik -% cak% pruge% su% slicne% prethodnoj,% samo% su% u% njoj% poslednji% stanovi%
postavljeni u dva reda u cik - cak poretku.












Teška profilna pruga 6.13



Trio%valjacki%stan%sa%
podizacem%






Valjaonica kros - kontri 500 mm I - skladište polufabrikata; II -(@3G8a hala;
III - mašinska hala; IV - pružna hala; V - skladište gotove robe
IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:;>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:;>4(
FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( - testere; 13.
hladnjak; 14. ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:;L(IZ(73(M](745:=4Q<
Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm
I - skladište polufabrikata; II - pružna hala; III - skladište gotove robe
1 do 7. pripremni duo - stanovi 370 mm; 8 do 12. stanovi završne pruge 320 mm;
13 do 15. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:;L(ISJ(@3A4F8:(
@<GL(ITJ(4FA4F>46:;L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:;L(MOJ(
8:B3A:;4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:;4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q<


VALJANJE LIMOVA
6.14
Limovi se dele prema debljini trake na:
 tanke limove (fine) debljine do 3 mm;
 srednje limove debljine 3 do 4,75 mm;
 debele limove do 60 mm. ;
 limovi%vece%debljine%nazivaju%se%plocama.
Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm
I - skladište slabova; II - pružna hala; III - mašinska hala
IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84(
7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8;:84(@2<6=:;84Q4L(ZJ(@<G(5:(
normalizaciju; 8. noževi (makaze); 9. nož; 10. kontrolna rešetka
04849:(5:(>38A48?42:83(;4DG<89<(A2:><(=?K<89<B
IJ(37B3A:;L(M^(Z^(T^(IMJ(6?;84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24;83(
6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:(
za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:;




VALJANJE CEVI 6.15
PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI

Kinematika oblikovanja cevi iz
trake
1. traka; 2. cev




Šema postrojenja za izradu
elektrovarenih šavnih cevi
1. traka - kotur; 2. ravnanje
krajeva trake; 3. oblikovanje
trake u cev; 4. stiskanje krajeva
cevi; 5. bakarni diskovi -
elektrode; 6. zavrivanje krajeva;
ZJ(;4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J

)3FA?@Q4(452:7<(;:?2<(
sa dvostrano konusnim
valjcima
1. radni valjci; 2.
@3B3G84(6:=9Q4L(NJ(
63R4Q<L(OJ(B:A<249:=(
koji se valja; 5. trn







)3FA?@:>(452:7<(;:?2<(>38?F84B(74F>364B:



6.16















Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi












Stan sa tri
valjka za
valjanje
bešavnih
cevi




KOVANJE 6.17
Razlikuje se slobodno i ukovno (matricno)%kovanje.

+:57?D84(;<>4G

1. radni cilindar;
2. malj (bat);
3. kompresorni cilindar;
4. klip;
5. krivajni mehanizam;
6. razvodnik







_472:?=4;>:(E<B?=549:W(@2<F:
a. dovod emulzije visokog
pritiska; b. dovod emulzije niskog
pritiska;

1.radni cilindra; 2. klip; 3.
nepokretni sto; 4. stubovi; 5.
postolje; 6. pokretni sto; 7.
povratni cilindar; 8.
povratni klipovi; 9. mala vezna
greda; 10. spojni vijci; 11.
5:@A46:;4L(IMJ(83F:;(8:>3689:





6.18


Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka
>:2:>A<24FA4;83C(3P=4>:




















Faze kovanja u ukovnju
:W(@3;<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:(
kovanja

Faze kovanja na horizontalnoj presi
a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu; b)
matrica je zatvorena - obradak je stegnut; c)
kovanje;
d) matrica je otvorena, otkivak se izbacuje

gde se razvila :34+014B.+#5)*+. @#.34241+9/#<#'.4.#:3/7/"#'.*49#+0#!"#1).B+->.# su domoroci nazivali vuc i proizvodio se u Hajdelabadu u malim loncima iz >9)>)#3<B)#+#<./"#L/-#5)*+./R).-/#43<=-/?#9/5)1/#+#>/2*-+#XB+9+>.4#43<=-)#4B#5)*+.B+-+#:34.*-).Konstrukcija plitkog ognjišta (18.+-)Y" .#>)#+0140+4#<#W/9ask. vek) iz Katalonije (a) i sa Korzike (b)   $>8:FA:(@<G(45( Skandinavije konstrukcija iz veka 18./#:43).

)# :)E+# :34./#&W#X&+.634*<5.+#9/6)3+-/*#.#:34+014B.14=R)#.-)?# :4# 5)9<# -)# proces i dobio naziv (puddle .-)#5)*+.+#5)*+A+#-#4>. )%$H.>63<.A+-<#:)E+#0/#:<B*41/.po njima je postupak i dobio naziv Simens . 'B)-)#0/#.# 3).)#0/#:34+014B.4*+5+. 1783.# .  >:)A+-/*. pa je prelazila u testasto stanje. francuski fabrikant Pierre Marten .<# >)# 0/B3=/1/# 1)E/# .4*4.-)#. Henry Cort.mešati).  Martenov postupak (visok sadržaj sumpora)  &W#:4>6<:/./5+.49# <0# .*/3>.># -)# 0/# >6/. g.Engleska./8/4# :4>6<:/.41+-)#13)9)#3/01+-).>Y"#@#.osnova "staro železo" .-<#5)*+. livu je opadala temperatura.#X:4.kiseli./?#S+>74.>63<.)#:)E+#-)#+0##K]P^#X_3/. Problem održavanja potrebne temperature je 4.49# KQ"1).+#5)*+A+#.):3).)3/A+-)# 64:*46)# +0# . napušten  Thomasov postupak (visok sadržaj fosfora) -#2/0+5/.3)5" D24./9).+9#<. U>.49# 4:).A+-<#)*).0!1'  9/>41.>63<+>/.4."!()%$!*+$.+.4#.3/.+>)4.43+>6+#.4#:4B3<5-)#>/B3=/-/#\4>\43/#+#><9:43/Y THOMASOV POSTUPAK Proizvodnja je u konvertoru (do 60 t) 42*4=).-/# 1/0B<7/# <# 5)*+. Paralelno sa izdvajanjem ugljenika.3 Z14=R)# >)# 46/:/*4# <# :)E+# >/# :*/9). 6.+B.#+9/#1)E<#513>64E<#+#9/.41/#6)5.pneumatski procesi.14=R)?#>6/34#=)*)04#+#9)6/*./?# [+*7)*9# T+9).3+1/#8+34.)#>+341+.(/./>41/# .60#.-<#=+*/14>6" .).49# 2/0+5.A<>.Y#.49"# (/4# 634>.41.# -)#:4>6<:/.-&.+5+4#3/014-#41)#6)7.Donawitz).elektroindukcioni procesi.+-)" T3)B+./#K]`Q"#XT+9).4# 9)8/./# <B<1/1/. P)E#>)#*4=+*/#.(4.4-+# ><# >)# 4B14B+*+# <# /694>\)3<"# S31<# :)E# >/# H# regeneratorske komore konstruisao je 1864. Tehnološki procesi:  Bessemerov postupak (visok sadržaj silicijuma) .*-49?#/#.634:)E#./>6/*+# gasovi i troska su reducirali ugljenik./#><C#2)*4#.+# dodaci.41.prva <:463)2*-+1/#)*).4./?# 0/64# 5)*+./# .Martenov postupak (SM postupak).

3.:8< :W(?=3K8:(U:=:L(PW(:8<>F(?=3K8<(U:=<L(QW(@<G8:(U:=:L(7W(>3>4=8:(U:=: 1.<=4. mostna 745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(C63KR<L(SJ(B3FA8:(745:=4Q:(F:(>:5:83B(5:(=46<89<L(TJ(>3=:(5:(@2<83F( livnih kazana iz konvertorske u livnu halu. kazan. podest za h=:R<89<(>3>4=:L(INJ(>386<2A32 )2<F<>(U:=<("V(. 7. 28.(4(737:A><L( 5. 31. uložni brod. dimni kanal. livni žleb. 10. 33. radni podesti .4 %:F@32<7(@3FA239<89:(?(>386<2A32F>39(. 11. nivo proizvodne hale. koloseci. 20. 23.6. 25. kola i lonac za trosku. 6. b) konvertorska hala. usisni ventilator. kolica za transport kokile. c) livna hala. dizalica. 22. >:P48:( 745:=4Q<L( IYJ( ?=3K8:( B:D48:L( IXJ( ?=3K83( >324A3L( IZJ( @<GL( ISJ( @24A4F84( 6<8A4=:A32L( ITJ( regeneratorska komora. 32. 2. 9. 7. mosna dizalica. 30. 12. livni brod. dizalica za livni žleb. pokretna uložna mašina za ubacivanje dodataka. mosna dizalica. troskovnik. 24. prostor za punjenje i 2:F@32<R46:89<( ?=3K84U( 6:C38<A:L( XJ( 74B8jak. 13. mosna dizalica za livene kazane. mosna dizalica za stripovanje kokila. rezervni nataloženi uložni vagoneti. 8.<=4.:84( a) hala dimnjaka. 4. skladište sirovina. d) ingotska i kokilna hala IJ(>3=:(5:(FA:23(K<=<53L(MJ(>3=:(5:(@3FA:6=9:89<(@37:L(NJ(74B89:>L(OJ(P?8><2(5:(>2<. 26. kokila. livni podest. 14. kolosek. 27. 12.

3)5. 4. (/B/#>)#9/>+#B4B/#.5 sati.  . 10. ispusni žleb.-/# +# 0/:45+.5 sati.4.-)#./A+-)#5)*+. 13.4#K?P#>/6+#+#  rafinacija oko 2. vrata za ulaganje materijala. 4.dovodi do "kuvanja" koje se naziva oksidaciono.?#0/:45+.-/. 7. 5.-/# 0/138/1/# >)# :)3+4B# 64:*-).14=R/#+#HP#B4#FGV#>6/34. 9.  <*+1/. vatrostalni ozid regeneratora.0+1. 8. 6.3)5.6).-)9# . Kada se ono istopi. vertikalni kanali.14=R/# +# PGV# >6/34.5 )2<F<>("V(@<G4 1. dimnjak @*4=/. 14.#. kotao utilizator.<1/. kupka. topljenje starog železa -#*4=).-)#6)5. 5.4#>14#13)9)"# 2.-)#601"#>2<.# .-)#<#Ta#:)E+#63/-)#4.-)# :)3+4B#3/\+. Oksidacija ugljenika .83(>?6:89<. regeneratorske komore.-)#4. 12. 3.4#.14=R/#<#:)E#4.4#\*<46+6Y"# 7. L4:*-).<1/. . intenzitet loženja se smanjuje.4#G?P#>/6+b#  oksidno kuvanje oko 3 sata. koji prelaze u trosku.3)5. g=:6:(@<G4L(MJ(C324384>L( 3./" S34A)>#:34+014B. Prvo oksidišu silicijum i mangan. 6<8A4=(5:(?63R<89<( vazduha i gasa.# :)E+# >)# \439+3/# 4B# PGV# .5/.-)#:)E+#-)#+. ventili.# =)*)0/# +*+# 4B# PP# B4# ]GV# .4.3)5/#>)#94=)#<230/6+#B4B/1/. U.4.6. dimni kanali. 6.-)9#64:+6)*-/#X42+5. 11. troskovnik.#=)*)0/"# 1.4#KG#>/6+?#:3)9/#>*)B)E4-#3/>:4B)*+C#  ulaganje i topljenje uloška oko 2.

# .-). Potrošnja kiseonika iznosi 50 do 60 m3 :4#64.tehnologija LD (Linz .brama je težine do 30 t.84(=46.%'.+>)4./-1)E+# B)4# 634>.T/13)9).Donawitz).+9#./#-)#024.1)3643/"#  Proces obrade kiseonikom traje oko 22 minute.3)5. kop*-)#+01*/5+#+0# 6)5.3)5.-&.<*+>/.+#:34+01)B)..koristi se za preradu valjanjem.-)#X:3)./*<:)#.#5)*+. Kvadratni ingot je težine do 10 t.49Y"#  Po završetku procesa prerade dovod kiseonika se zatvara. kod protoka kiseonika od oko 22 m3/min i pritiska od 9 bara. 6.-)# +*+# B3"Y# *+1).4. .# 3).6 Raspored postrojenja u LD .4.4-+#>)#. Koristi se za dalju preradu kovanjem.-/#5)*+.3/B+#>)#. $)*+. Kokile mogu biti kvadratnog.-)#.+# 0/./?# +0# .<# :34A)>/# B4B/-<# >)# . dubinski bunkeri.-)#>63/.#X5+>64E)#QQ?P#B4#QQ?]VY#+#<2/A+#..0!1'(*'()%.4#^GGG#.+.)#.#:3)3/B)#./>+:49#.43.-)?# . 4.+.-/.<=4.)"# . 3.# :4>*)# :3)3/R<-)# :4>6<:.-/# X1/*-/./" 0!+. 9.# 4>6/6/. LD konvertori.41/. 2.-)#>)#138+#<#5)*+5./# :4138+.4.4-+#>)#*+-)#< gotov proizvod naziva se .+>)4.)#5)*+5/.-). 5. 8.+>)4.-)5).<@36<L(ZJ(@37<FA( za kazane. skladište starog železa.4.+*)#94=)#2+6+#>/#.# 5)*+.+9#.Y#+#B4.)?# /# .)#.:84 1./#<8E<#.#./# +0*+-)# .14=R)9"#  (4:*-)#0/#<14R).-/# 6)9:)3/6<3)#X:41)E/.+. i koristi se za preradu valjanjem limova./#<#.-/. rešetka za kokile  U konvertor se ubaci staro železo  U.4# 5)*+.49# .[ c.3)5. >3>4=<L(XJ(@<G(5:( . pravougaonog i poligonalnog oblika. otprašivanje. a odlivak ingot.<=4. mikseri./0+1/-<#kokile. Odlivak poligonalnog preseka se naziva poligonalni ingot i težine je do 300 t.  S<>6+#>)#. &+1).(/.4#>)#0/*+-)#6)5. Pravougaoni odlivak ."#  @# 64./#>)#>:<>6+#K00 cm u kupku.# +# >6/34# =)*)04# 024.

a 0/B3=/1/-<#>)#. metalna kora. 10. 6.7 podrazumeva se direktno livenje iz kazana i . 8. 2. centralna zona../#1/.#5)*+. 7. lunkerL(NJ(OJ(@32358:(4(38<. transkristalizaciona zona.)5+>64E)#. 9.ostaci troske. 5.46/#1)E+7#6)=+. Izdvajanje se 138+#63)6+3/. globularna zona pri dnu. U toku kristalizacije izdvajaju se gasovi.43+>6+#>)#>/94#0/#*+1).-)#+.:L(NJ(=<6:>L(O(>:5:8 Kristalizacija se vrši po fazama. sitni kristali u površinskom sloju. Šema kristalne konfiguracije ingota 1.-)9#6)5.4DG<8:( mesta. zakošeni transkristali.<<949" ./" Postupak livenja u kokile sa donje strane IJ(>3>4=:L(MJ(=468:(@=3.Livenje sa donje strane 6.4.

<L(TJ(F<>:.< Postrojenja za kontinuirano livenje sa zakrivljenim izvodom IJ(>:5:8L(MJ(B<R?F?7L(NJ(>3>4=:L(OJ(@3=9<(8:>8:783C(U=:R<89:L(YJ(6:=9Q4(5:(6?.L(\J( >3A2=9:. QJ(6?.8 Postrojenje vertikalno >38A48?42:83(=46<89<(. kristalizator.<=4>: :J(B<R?kazan.84(6:=9Q4L(7J(:?A3C<84( F<>:. b.enje 4(?FB<2:6:89<L(XJ(>3=3F<>L(ZJ(745:=4Q:L(SJ(>3A2=9:.(4=4(B:>:5<L(<J(@2<62A:. .(UIL'I@'dcIU#&'e%If%#$%&'(c 6.

+5.)# B)\439/A+-)# .4>6"# Kristalna zrna.8:(@<G(5:( zagrevanje gredica u valjaonici .0+6)6/?# 9/6)3+-/*# :4>6/-)# vlaknaste strukture.4# -# 7)9+->.Sd%dcWc#$%&'(c#LUS&Ua#'#M&cWIUa#W%_Udacg'fUa 6.41)#+#0/./>6/-<# :349)./?#+0B<=<-<#>)#<# pravcu deformacije.6)3+>6+.# +.#:3)9/#B3<. kao što je to bilo kod osnovnog materijala.10 @# :34A)><# :*/>6+5./?# 9)7/.+7# +# \+0+5.+-). koja su p3)#B)\439/A+-)#2+*/#3/0*+5+64#43-). Najniža temperatura prerade iznosi 850 do 900 C. (4B# B)\439/A+-)# <# -)B.3)E<#-)B/.)# 42*+.49"# @# 64.)# B)\439/A+-)# B4*/0+# B4# 9)R<.6).4>6# :3)9/# deformaciji -#>9/./?# :41)E/1/# 9<# >)# 46:43. On nema jednake karakteristike u svim pravcima. Pre tople deformacije obradak se ZAGREVA na temperaturu 1150 i 1250 C.-<-)#9<#>)#:*/>6+5. ZAGREVNE PE]I KOMORNE PE]I PROTO^NE PE]I POTISNE PE]I KORA^NE PE]I KRU@NE PE]I Potisna @23A3.-)#2*4.)# B)\439/A+-)# klizanja pojedinih kristalnih zrna i zakretanja Kristali se drobe <#9/.3+>6/*.49# :3/1A<# 0./5/-.6+>/.+7# ./3/.<# :34A)>/# :*/>6+5.

 slabovi (pravougaonik širine 500 .>4(FA:8 .300 mm).2000 mm i debljine 50 .11. Bluming valjaonica 1150 mm Bluming -(F=:P48C(6:=9:. Valjani polufabrikat je materijal koji se izvalja iz ingota i zatim se <:463)2*-/1/#0/#B/*-<#:3)3/B<#<#1/*-/4.+A+#+*+#.PROIZVODNJA VALJANOG POLUFABRIKATA 6.+A+"# U polufabrikate spadaju:  blumovi (kvadrat dimenzija 150 x 150 mm do 400 x 400 mm).  gredice (presek kvadrat dimenzija do 150 x 150 mm)  platine (pravougaonik širine 150 do 500 mm i debljine 5 do 50 mm).41/5.

+#-)B/.49/B/#. Redosled postepene promene oblika preseka komada koji se valja u šinu Valjanje profila se vrši u valjaonicama sa rasporedom valjaka:  *+.#+09)R<#>6/.+7#-)B/.-4-# :4>*)B.12.4#>6/.4.4-?# >/94# ><# <# .340# neki par valjaka.cak poretku.#+0/#B3<.41/b  paralelne pruge (kros -#.  kod kontinuiranih pruga 1/*-/5.4.)# +9/-<# 3/>:43)R).)# >6/.4*+./# stanova.-+#4B#.41/#>)#:41)E/1/#>/# :41)E/.)# 1/*-/5.49/B/b  cik -# A/.+#>6/.41+#><#:4>6/1*-).#+0/# drugog u dva ili tri paralelna reda -#3/09/.#:4# osi valjanja -#3/09/.)#1/*-/.4-+#>)#1/*-/#.-)9#B<=+.63+Y#+9/-<#.)# ><# >*+5.#.# :3<.).41/#:43)R/.#+09)R<#>6/.+->.+7#>6/.  polukontinuirane pruge su kombinacija linijski i kontinuirano postavljenih 1/*-/5.41/#-)#9/.41+# postavljeni u dva reda u cik .-+# >6/.4.VALJANJE PROFILA 6.+-<# :4# 4>+# 1/*-/. .)# :3)674B.)# :3<.41)# <# *+.

13 L3+4#1/*-/5. 13. ravn:=4Q<L(IYJ(83K<64L(IXJ(F:>?@=9:.+#>6/.testere. 8 do 12. IV .>4( FA:8364( YN]( BBL( I]J( 2<D<A><L( IIJ( 5:C2<68<( @3A4F8<( @<G4L( IMJ( @4=<( .4(K4Q<L(MYJ(8:B3A:. 14. III .#>/# :4B+0/5)9# Valjaonica kros .L(ISJ(@3A4F8:( @<GL(ITJ(4FA4F>46:.mašinska hala. stanovi završne pruge 320 mm.skladište gotove robe IJMJNJOJ(@24@2<B84(6:=9:. 13 do 15. II -(@3G8a hala.skladište polufabrikata.Teška profilna pruga 6. III .pružna hala.kontri 500 mm I .skladište gotove robe 1 do 7.stanovi 370 mm. pripremni duo .L(MOJ( 8:B3A:. st:8364(5:62D8<(@2?C<(MZ](BBL(IXJ(2<D<A><L(IZJ((@3A4F>46:.L(IZ(73(M](745:=4Q< Kontinuirana sitna valjaonica 250 mm I . II .>4(FA:8364(XN](BBL(YJXJZJSJTJ(@24@2<B84(4(5:62D84(6:=9:.skladište polufabrikata.4(A2:><L(MXJ(64F<G:(@2?C:L(MZ(73(MTJ(745:=4Q< .L(M]J(=<A<G<(B:>:5<L(MIJ(U=:789:>L(MMJ(83K<64L(MNJ(F:>?@=9:. hladnjak.pružna hala. V .

 debele limove do 60 mm.:84(@2<6=:.14 Limovi se dele prema debljini trake na:  tanke limove (fine) debljine do 3 mm./0+1/-<#>)#:*45/9/" Raspored postrojenja u valjaonici debelig lima sa dva stana 2250 mm I .84Q4L(ZJ(@<G(5:( normalizaciju.75 mm.L(M^(Z^(T^(IMJ(6?. II .  *+941+#1)E)#B)2*-+. 8. 9.4DG<89<(A2:><(=?K<89<B IJ(37B3A:.84(6:=9Q4L(NJ(2:68:=4Q:L(OJ(83KL(YJ(?2<R:9(5:(<=<>A24. . III . noževi (makaze).VALJANJE LIMOVA 6. nož.skladište slabova. . 10.pružna hala.)#.83( 6:2<89<L(XJ(?2<R:9(5:(F@:9:89<L(SJ(9:B:(5:(@<A=9?L(I]J(>?@>:(5:(=?K<89<L(IIJ(>:7:( za(@2:89<L(INJ(F?D4=4Q:LIO(4(IYJ(B:>:5<L(IXJ(8:B3A:. kontrolna rešetka 04849:(5:(>38A48?42:83(.  srednje limove debljine 3 do 4.mašinska hala IJ(?2<R:9(5:(F=:C:89<(F=:P36:L(MJ(5:C2<68<(@3A4F8<(@<G4L(NJ(@24@2<B84(2<6<254P4=84( 7?3(FA:8L(OJ(5:62D84(>6:A23(FA:8L(YJ(2:68:=4Q:L(XJ(=:8.

ZJ(. 4. 3. trn )3FA?@:>(452:7<(. 5. cev Šema postrojenja za izradu elektrovarenih šavnih cevi 1. 6. 5. zavrivanje krajeva. traka.VALJANJE CEVI PROIZVODNJA ŠAVNIH CEVI 6. oblikovanje trake u cev.15 Kinematika oblikovanja cevi iz trake 1. 2. bakarni diskovi elektrode.:?2<( sa dvostrano konusnim valjcima 1. stiskanje krajeva cevi. 2. @3B3G84(6:=9Q4L(NJ( 63R4Q<L(OJ(B:A<249:=( koji se valja. radni valjci.4DG<89<(D:6:L(SJ(>:=4P242:89<L(TJ(U=:R<89<L(I]J(2<5:89<(Q<64(?(U37?J )3FA?@Q4(452:7<(. 2.kotur. ravnanje krajeva trake.:?2<(>38?F84B(74F>364B: . traka .

6.16 Postupak valjanja u jednom prolazu na automatskoj pruzi Stan sa tri valjka za valjanje bešavnih cevi .

9. nepokretni sto. dovod emulzije niskog pritiska. 8.17 _472:?=4. 6. 4. 3. 2. mala vezna greda. razvodnik 6. povratni klipovi. b. klip. povratni cilindar. postolje. 7. 1. 2. 5. 4. 3.4L(IMJ(83F:. radni cilindar.>:(E<B?=549:W(@2<F: a. malj (bat).(8:>3689: . pokretni sto. kompresorni cilindar. klip.-)" +:57?D84(. spojni vijci. dovod emulzije visokog pritiska.41/. 11.<>4G 1.4Y#. 5.KOVANJE Razlikuje se slobodno i ukovno (matri5. 5:@A46:. 10. krivajni mehanizam. stubovi.radni cilindra. 6.

c) kovanje.<A:>(>36:89:L(PW(B<R?\:5:L(QW(5:62D8:(\:5:( kovanja Faze kovanja na horizontalnoj presi a) odkivak je umetnut u otvorenu matricu. b) matrica je zatvorena .83C(3P=4>: Faze kovanja u ukovnju :W(@3.18 Faze obrade slobodnim kovanjem otkivka >:2:>A<24FA4.6. otkivak se izbacuje . d) matrica je otvorena.obradak je stegnut.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful