Antidepresivi

Radica Stepanović-Petrović

Unipolarna depresija se nalazi na 4. mestu medju bolestima koje onesposobljavaju ljude u izvodjenju životnih i radnih obaveza, a prognozira se da će 2020. biti na 2. mestu. Kod poremećaja afekta dominantno su oštećene emocije.

1

Ova oboljenja imaju 2 pola: depresiju (bolesnu tugu) i euforiju (bolesnu veselost). Klasifikacija poremećaja afekta: 1. Depresija (unipolarna) 2. Bipolarni afektivni poremećaj (smenjivanje depresije i manije) 3. Manična epizoda (unipolarna manija)

1. 2.

3. 4. 5. 6. 7. 8.

Klinička slika velike endogene depresije: Depresivne epizode treba da se manifestuju sa najmanje 4 od 8 vodećih poremećaja: psihomotorna agitacija ili usporenost gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti (uključujući i smanjivanje seksualnog nagona) pojačan zamor osećaj krivice i bezvrednosti usporeno mišljenje i otežana koncentracija samoubilačke ideje poremećaj apetita smetnje u spavanju

2

antiartimicima. hepatitis C. pacijenti koji boluju od kancera (25%). 5. glukokortikoidima. demencija. traumatske povrede mozga). Terapija antihipertenzivima (β. antiparkinsonicima i antikonvulzivima može da izazove depresiju. Ca+2 – blokatori). sistemskim analgeticima. Parkinson-ova bolest.1. multipla skleroza. hipotireoidizam. 3. 3 . Manija je sasvim suprotna po svojim znacima i simptomima od depresije: bezrazložna preterana veselost. 2.blokatori. Depresije mogu biti povezane i sa bolešću i/ili odgovarajućom terapijom. Bolesti: srčani pacijenti (20-30%). HIV-pozitivni pacijenti. 4. hipolipemicima. razdraganost (euforija) preterano samopouzdanje impulsivno ponašanje iritirajuće nestrpljenje i agresija ponekad sa grandioznim obmanama napoleonskog tipa Kao i kod depresije. pacijenti sa neurološkim poremećajima (cerebrovaskularni poremećaji. raspoloženje i postupci su neprilagodjeni okolnostima. diabetes mellitus. antimikrobnim lekovima.

Kokain blokira preuzimanje NA ali nije antidepresiv.TEORIJE NASTANKA POREMEĆAJA RASPOLOŽENJA Monoaminska teorija Depresija je rezultat funkcionalnog deficita monoaminergičke transmisije (NA i/ili 5HT) u CNS-u. dok sa druge strane rezerpin prazni depoe NOR i 5-HT i izaziva depresiju. a manija je u vezi sa ekscesivnim oslobadjanjem ovih monoamina. Odložen terapijski efekat antidepresiva je više u vezi sa inhibicijom nego facilitacijom monoaminskog transporta. PODACI KOJI NE PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Amfetamini povećavaju oslobadjanje NA i blokiraju preuzimanje NA. 4 . PODACI KOJI PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Triciklični antidepresivi (TCA) i inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) olakšavaju monoaminergičku transmisiju. ali nisu antidepresivi. Biohemijske promene u depresiji su u nekim studijama identične promenama u maničnih pacijenata.

5 . farmakološke manipulacije monoaminskom transmisijom ostaju najuspešnije terapijsko sredstvo.Pretpostavljeni neuroendokrini mehanizam nastanka depresije Mada monoaminska hipoteza u svom jednostavnom obliku nije održiva kao objašnjenje depresije.

GRUPE ANTIDEPRESIVNIH LEKOVA Triciklični i njima slični antidepresivi (TCA) Selektivni inhibitori preuzimanja 5HT (SSRI) Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) “Atipični” antidepresivi TRICIKLIČNI I NJIMA SLIČNI ANTIDEPRESIVI Mehanizam dejstva Inhibicija preuzimanja ("reuptake") NA i/ili 5HT iz sinaptičkog prostora u presinaptičke nervne završetke. Takodje blokiraju i H1 M receptore α 6 . α2.1. 3. 2. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena pre.i postsinaptičkih receptora – nishodna regulacija β. kao i 5-HT2receptora. 4.

7 . uključujući i one koje kontrolišu citoskeletne i druge strukturne proteine. Dokazano je povećanje cAMP-a. Sve ovo upućuje na pretpostavku da se terapijski efekat možda zasniva na rastu i grananju neurona. izmenjena aktivnost proteinskih kinaza. a dokazani su i efekti na transkripcione faktore i faktore rasta. odnosno "remodelovanju mozga“.Ove promene predstavljaju samo deo adaptivnog odgovora CNS-a na dugotrajni terapiju ovim lekovima.

8 .Predstavnici: Amitriptilin Klomipramin (Anafranil®) Doksepin Maprotilin (Maprotilin. Maprotin®) Mianserin (Miansan®) Trazodon (Trittico®) Lofepramin INDIKACIJE: • Ozbiljne depresije posebno kada se želi sedacija • Noćno mokrenje u dece iznad 7 godina • Neuropatski bolovi • Fobična i opsesivna stanja TCA su posebno efikasni u lečenju umerenih do ozbiljnih endogenih depresija koje su povezane sa gubitkom apetita i poremećajem spavanja. Poboljšanje spavanja je obično prvi terapijski efekat.

konstipacija. a onda postepeno povećavati dozu. tahikardija. najčešće pred spavanje. imipramin. posebno maprotilin) • Kardiovaskularni efekti (EKG-promene. NEŽELJENA DEJSTVA: • Sedacija (H1 – blokada) • Posturalna hipotenzija (α1 blokada) • Antimuskarinski efekti (suva usta. zamućen vid.Sa manjim dozama treba otpočeti terapiju posebno u starih pacijenata. Za agitirane i anksiozne depresivne pacijente preporučuju se TCA sa sedativnim dejstvom kao što su: amitriptilin. oprez kod pacijenata sa epilepsijom. lofepramin. trenutna smrt) • Povećanje apetita • Hepato. Za apatične depresivne pacijente preporučuju se TCA sa manje izraženim sedativni efektima kao što su: amoksapin. aritmije. retencija urina) • Manija. klomipramin (Anafranil®).i hematotoksičnost (mianserin) • Impotencija 9 . trazodon (Trittico®). Zbog dugog poluvremena eliminacije obično je potrebno doziranje jednom dnevno. maprotilin (Maprotin®). konvulzije (retko. nortriptilin. mianserin (Miansan®).

konfuzije ili konvulzije tokom primene AD. halucinacije. i verovatno je posledica neodgovarajuće sekrecije ADH) povezana je sa SVIM antidepresivima. hipotenzija. delirijum sa konfuzijom.Hiponatrijemija (obično kod starijih. 10 . obezbediti prohodnost disajnih puteva. konvulzije. koma. Savet: treba sumnjati na hiponatrijemiju kada se javi pospanost. onda kada je to moguće. respiratorna insuficijencija. Treba propisivati ograničene količine TCA zbog opasnosti od predoziranja. Lečenje: aktivni ugalj. retencija urina. hipotermija. PREDOZIRANJE: Simptomi: suva usta. Doze TCA treba postepeno smanjivati. NaHCO3 iv. Neželjeni efekti se mogu smanjiti i kada se postepeno povećava doza. Na neke od neželjenih efekata se javlja tolerancija. ali se češće zapaža kod SSRI nego kod drugih. hiperrefleksija. metabolička acidoza. aritmije. diazepam iv.

i postsinaptičkih 5-HT receptora. Dejstvo na druge neurotransmiterske sisteme je zanemarljivo → manje mogućnosti za izazivanje neželjenih efekata (antimuskarinskih.nishodne regulacije pre. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena .INTERAKCIJE: Alkohol + TCA = respiratorna depresija Hipotenzivni lekovi + TCA = potenciranje hipotenzije MAOI + TCA = NE!!! Antipsihotici + TCA = ventrikularne aritmije Aspirin + TCA = vezivanje za iste proteine plazme SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA 5HT (SSRI) Mehanizam dejstva Selektivna inhibicija preuzimanja ("reuptake") 5HT iz sinaptičkog prostora u nervni završetak. 11 . antiadrenergičkih) → manje su opasni pri predoziranju i akutnoj toksičnosti. antihistaminskih.

Flunisan®.Efikasnost im je slična TCA i lečenju umerenih depresija. Flusetin®) • Fluvoksamin • Citalopram (Citalex) • Escitalopram (Cipralex®) • Paroksetin (Seroxat®) • Sertralin 12 . Predstavnici: • Fluoksetin (Flunirin®. ali su izgleda manje efikasni u lečenju najtežih oblika depresije u poredjenju sa TCA.

fluoksetina? i njima sličnog venlafaksina mladjima od 18 godina. sertralina. 13 . escitaloprama. povraćanje • Insomnija • Seksualne disfunkcije • Hiponatrijemija • Gubitak apetita i telesne mase *Kontraindikovana je primena sertralina. fluvoksamina. citaloprama.Indikacije: • Depresija (koja ne zahteva sedaciju) • Panična stanja • Opsesivno-kompulzivni poremećaji • Socijalna fobija • Posttraumatski stresni poremećaj • Generalizovana anksioznost • Bulimija Neželjena dejstva • Nauzeja. paroksetina.

sličnu onoj koju stvaraju TCA.Interakcije MAOI + SSRI → serotoninski sindrom (mioklonus. kardiovaskularni kolaps). 14 . hipertenzija. abdominalni grčevi. agitiranost. MAOI uzrokuju odloženu nishodnu regulaciju adrenergičkih i 5HT receptora. hipertermija. INHIBITORI MONOAMINOOKSIDAZE (MAOI) Mehanizam dejstva Ireverzibilna ili reverzibilna inhibicija MAO. koji nastaje usled stimulacije 5HT1 receptora u moždanom stablu.

tranilcipromin. Dejstvo im dugo traje.Predstavnici: Ireverzibilni inhibitori MAO: fenelzin. serotonin. noradrenalin. Reverzibilni inhibitor MAO-A: moklobemid (Auromid®. dopamin. a MAO-B. 15 . feniletilamine: adrenalin. noradrenalin. Aurorix®) MAO-A – uglavnom su mu supstrat: adrenalin. izokarboksazid.

fermentisana soja) ili indirektnim simpatikomimeticima (efedrin. kod moklobemida – manje Opasna hipertenzija u interakciji sa hranom bogatom tiraminom (stari kačkavalj. i one koje ne odgovaraju na druge AD. Petidin +MAOI → CNS ekscitacija ili depresija (hipertenzija ili hipotenzija). histerijom i fobijom. amfetamini).Indikacije: Druga linija antidepresiva. ekscitiranost • Povećanje telesne mase • Antimuskarinski efekti • Hepatotoksičnost (retko) Interakcije Najveći problem kod ove grupe AD. koncentrovani proizvodi kvasca. Neželjena dejstva • Posturalna hipotenzija (ireverzibilni) • Centralna stimulacija: insomnija. 16 . Primenjuju se za atipične depresije koje su često povezane sa hipohondrijom.

Kantarion – efiksan kod blagih do umerenih depresija. triptofan. 17 . reboksetin (Edronax®). venlafaksin. gotovo bez neželjenih efekata izuzev indukcije mikrozomalnih enzima jetre.“ATIPIČNI” ANTIDEPRESIVI Predstavnici: mirtazapin (Remeron®). početak terapijskog efekta manje odložen (venlafaksin) u poredjenju sa TCA. bupropion (Zyban®) Mehanizmi dejstva • Inhibicija presinaptičkih α2 receptora (mirtazapin) • Selektivna inhibicija preuzimanja NA (reboksetin) • Prekurzor 5HT (triptofan) • Inhibicija preuzimanja NA i serotonina (venlafaksin) • Inhibicija preuzimanja NA i DA (bupropion) Prednosti: manje izraženi antimuskarinski i sedativni efekti.

treba ih primenjivati još 6-9 meseci. što se mora raditi pod strogim nadzorom lekara specijaliste.Najčešće se primenjuje samo jedan antidepresiv. Prekid primene antidepresiva mora biti veoma postepen! LEKOVI ZA STABILIZACIJU RASPOLOŽENJA Bipolarni poremećaj Manija “above” eutimija Depresija “below” 18 . Terapija održavanja se primenjuje u rekurentnim depresijama i tokom nekoliko godina. Kada se antidepresivima postigne poboljšanje stanja pacijenta. Samo u izuzetnim slučajevima može se pribeći kombinovanoj terapiji. Antidepresivi deluju tek posle latentnog perioda od 2-4 nedelje. i u tom periodu treba pacijenta zbrinuti drugim metodama lečenja (psihoterapija) i držati ga pod nadzorom zbog rizika od samoubistva. a drugi na neki drugi antidepresiv. jer će neki pacijenti bolje reagovati na jedan. Izbor antidepresiva je individualan.

Klasa A stabilizatora raspoloženja Klasa A obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je iznad osnovnog nivoa (above baseline) antimanična svojstva ne indukuju niti pogoršavaju depresivnu simptomatologiju primeri: litijum (prototip) valproat karbamazepin olanzapin risperidon kvetiapin Klasa B obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je ispod osnovnog nivoa (below baseline) antidepresivna svojstva ne indukuju maničnu simptomatologju primeri: lamotrigin litijum olanzapin 19 .

kao i blokiranje mnogih efekata koji se odvijaju posredstvom receptora. Hormonski indukovano stvaranje cAMP-a je smanjeno (reakcija renalnih tubula na ADH i štitne žlezde na TSH).Litijum karbonat Mehanizam dejstva Blokada hidrolize inozitol fosfata u inozitol→smanjenje rezervi PI u membrani →inhibicija stvaranja IP3 pod uticajem agonista. 20 .

dugo poluvreme eliminacije (normalna bubrežna funkcija 20-24 sata.5-1. do 50 sati kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom. Glavni neželjeni efekti: Mučnina Žedj Poliurija Hipotireoidizam Drhtavica Slabost Konfuzija Akutno predoziranje: Konfuzija Grčevi Aritmije 21 .Farmakokinetika i toksičnost Mala terapijska širina leka (0.5 mmol/l)-praćenje conc leka u plazmi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful