Antidepresivi

Radica Stepanović-Petrović

Unipolarna depresija se nalazi na 4. mestu medju bolestima koje onesposobljavaju ljude u izvodjenju životnih i radnih obaveza, a prognozira se da će 2020. biti na 2. mestu. Kod poremećaja afekta dominantno su oštećene emocije.

1

Ova oboljenja imaju 2 pola: depresiju (bolesnu tugu) i euforiju (bolesnu veselost). Klasifikacija poremećaja afekta: 1. Depresija (unipolarna) 2. Bipolarni afektivni poremećaj (smenjivanje depresije i manije) 3. Manična epizoda (unipolarna manija)

1. 2.

3. 4. 5. 6. 7. 8.

Klinička slika velike endogene depresije: Depresivne epizode treba da se manifestuju sa najmanje 4 od 8 vodećih poremećaja: psihomotorna agitacija ili usporenost gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti (uključujući i smanjivanje seksualnog nagona) pojačan zamor osećaj krivice i bezvrednosti usporeno mišljenje i otežana koncentracija samoubilačke ideje poremećaj apetita smetnje u spavanju

2

4. glukokortikoidima. Parkinson-ova bolest. antimikrobnim lekovima. demencija. pacijenti sa neurološkim poremećajima (cerebrovaskularni poremećaji. razdraganost (euforija) preterano samopouzdanje impulsivno ponašanje iritirajuće nestrpljenje i agresija ponekad sa grandioznim obmanama napoleonskog tipa Kao i kod depresije. Depresije mogu biti povezane i sa bolešću i/ili odgovarajućom terapijom. 5. antiartimicima. hipotireoidizam. Bolesti: srčani pacijenti (20-30%). 2. traumatske povrede mozga). HIV-pozitivni pacijenti. sistemskim analgeticima. antiparkinsonicima i antikonvulzivima može da izazove depresiju. 3. raspoloženje i postupci su neprilagodjeni okolnostima. hipolipemicima. hepatitis C. diabetes mellitus.1.blokatori. Ca+2 – blokatori). multipla skleroza. Manija je sasvim suprotna po svojim znacima i simptomima od depresije: bezrazložna preterana veselost. pacijenti koji boluju od kancera (25%). Terapija antihipertenzivima (β. 3 .

4 . ali nisu antidepresivi. dok sa druge strane rezerpin prazni depoe NOR i 5-HT i izaziva depresiju. PODACI KOJI NE PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Amfetamini povećavaju oslobadjanje NA i blokiraju preuzimanje NA. PODACI KOJI PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Triciklični antidepresivi (TCA) i inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) olakšavaju monoaminergičku transmisiju. Kokain blokira preuzimanje NA ali nije antidepresiv. Odložen terapijski efekat antidepresiva je više u vezi sa inhibicijom nego facilitacijom monoaminskog transporta. a manija je u vezi sa ekscesivnim oslobadjanjem ovih monoamina.TEORIJE NASTANKA POREMEĆAJA RASPOLOŽENJA Monoaminska teorija Depresija je rezultat funkcionalnog deficita monoaminergičke transmisije (NA i/ili 5HT) u CNS-u. Biohemijske promene u depresiji su u nekim studijama identične promenama u maničnih pacijenata.

Pretpostavljeni neuroendokrini mehanizam nastanka depresije Mada monoaminska hipoteza u svom jednostavnom obliku nije održiva kao objašnjenje depresije. 5 . farmakološke manipulacije monoaminskom transmisijom ostaju najuspešnije terapijsko sredstvo.

GRUPE ANTIDEPRESIVNIH LEKOVA Triciklični i njima slični antidepresivi (TCA) Selektivni inhibitori preuzimanja 5HT (SSRI) Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) “Atipični” antidepresivi TRICIKLIČNI I NJIMA SLIČNI ANTIDEPRESIVI Mehanizam dejstva Inhibicija preuzimanja ("reuptake") NA i/ili 5HT iz sinaptičkog prostora u presinaptičke nervne završetke. 4.i postsinaptičkih receptora – nishodna regulacija β.1. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena pre. α2. 3. 2. kao i 5-HT2receptora. Takodje blokiraju i H1 M receptore α 6 .

Ove promene predstavljaju samo deo adaptivnog odgovora CNS-a na dugotrajni terapiju ovim lekovima. Dokazano je povećanje cAMP-a. uključujući i one koje kontrolišu citoskeletne i druge strukturne proteine. 7 . a dokazani su i efekti na transkripcione faktore i faktore rasta. odnosno "remodelovanju mozga“. izmenjena aktivnost proteinskih kinaza. Sve ovo upućuje na pretpostavku da se terapijski efekat možda zasniva na rastu i grananju neurona.

Predstavnici: Amitriptilin Klomipramin (Anafranil®) Doksepin Maprotilin (Maprotilin. Maprotin®) Mianserin (Miansan®) Trazodon (Trittico®) Lofepramin INDIKACIJE: • Ozbiljne depresije posebno kada se želi sedacija • Noćno mokrenje u dece iznad 7 godina • Neuropatski bolovi • Fobična i opsesivna stanja TCA su posebno efikasni u lečenju umerenih do ozbiljnih endogenih depresija koje su povezane sa gubitkom apetita i poremećajem spavanja. Poboljšanje spavanja je obično prvi terapijski efekat. 8 .

oprez kod pacijenata sa epilepsijom. NEŽELJENA DEJSTVA: • Sedacija (H1 – blokada) • Posturalna hipotenzija (α1 blokada) • Antimuskarinski efekti (suva usta. lofepramin. najčešće pred spavanje. konvulzije (retko. nortriptilin. tahikardija.i hematotoksičnost (mianserin) • Impotencija 9 . Za agitirane i anksiozne depresivne pacijente preporučuju se TCA sa sedativnim dejstvom kao što su: amitriptilin. aritmije. Zbog dugog poluvremena eliminacije obično je potrebno doziranje jednom dnevno. retencija urina) • Manija. maprotilin (Maprotin®). trenutna smrt) • Povećanje apetita • Hepato. konstipacija. Za apatične depresivne pacijente preporučuju se TCA sa manje izraženim sedativni efektima kao što su: amoksapin. posebno maprotilin) • Kardiovaskularni efekti (EKG-promene. a onda postepeno povećavati dozu. klomipramin (Anafranil®). imipramin. trazodon (Trittico®).Sa manjim dozama treba otpočeti terapiju posebno u starih pacijenata. mianserin (Miansan®). zamućen vid.

koma. Na neke od neželjenih efekata se javlja tolerancija. PREDOZIRANJE: Simptomi: suva usta. hiperrefleksija. NaHCO3 iv. delirijum sa konfuzijom. Doze TCA treba postepeno smanjivati. onda kada je to moguće. obezbediti prohodnost disajnih puteva. metabolička acidoza. hipotenzija. Neželjeni efekti se mogu smanjiti i kada se postepeno povećava doza. ali se češće zapaža kod SSRI nego kod drugih. Lečenje: aktivni ugalj. hipotermija. Treba propisivati ograničene količine TCA zbog opasnosti od predoziranja. Savet: treba sumnjati na hiponatrijemiju kada se javi pospanost. diazepam iv. respiratorna insuficijencija. halucinacije.Hiponatrijemija (obično kod starijih. 10 . retencija urina. aritmije. i verovatno je posledica neodgovarajuće sekrecije ADH) povezana je sa SVIM antidepresivima. konvulzije. konfuzije ili konvulzije tokom primene AD.

i postsinaptičkih 5-HT receptora. 11 .INTERAKCIJE: Alkohol + TCA = respiratorna depresija Hipotenzivni lekovi + TCA = potenciranje hipotenzije MAOI + TCA = NE!!! Antipsihotici + TCA = ventrikularne aritmije Aspirin + TCA = vezivanje za iste proteine plazme SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA 5HT (SSRI) Mehanizam dejstva Selektivna inhibicija preuzimanja ("reuptake") 5HT iz sinaptičkog prostora u nervni završetak. antihistaminskih.nishodne regulacije pre. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena . antiadrenergičkih) → manje su opasni pri predoziranju i akutnoj toksičnosti. Dejstvo na druge neurotransmiterske sisteme je zanemarljivo → manje mogućnosti za izazivanje neželjenih efekata (antimuskarinskih.

Flunisan®.Efikasnost im je slična TCA i lečenju umerenih depresija. Flusetin®) • Fluvoksamin • Citalopram (Citalex) • Escitalopram (Cipralex®) • Paroksetin (Seroxat®) • Sertralin 12 . ali su izgleda manje efikasni u lečenju najtežih oblika depresije u poredjenju sa TCA. Predstavnici: • Fluoksetin (Flunirin®.

escitaloprama. paroksetina. povraćanje • Insomnija • Seksualne disfunkcije • Hiponatrijemija • Gubitak apetita i telesne mase *Kontraindikovana je primena sertralina. 13 . fluoksetina? i njima sličnog venlafaksina mladjima od 18 godina.Indikacije: • Depresija (koja ne zahteva sedaciju) • Panična stanja • Opsesivno-kompulzivni poremećaji • Socijalna fobija • Posttraumatski stresni poremećaj • Generalizovana anksioznost • Bulimija Neželjena dejstva • Nauzeja. fluvoksamina. citaloprama. sertralina.

Interakcije MAOI + SSRI → serotoninski sindrom (mioklonus. hipertermija. sličnu onoj koju stvaraju TCA. agitiranost. koji nastaje usled stimulacije 5HT1 receptora u moždanom stablu. hipertenzija. abdominalni grčevi. 14 . MAOI uzrokuju odloženu nishodnu regulaciju adrenergičkih i 5HT receptora. INHIBITORI MONOAMINOOKSIDAZE (MAOI) Mehanizam dejstva Ireverzibilna ili reverzibilna inhibicija MAO. kardiovaskularni kolaps).

15 . a MAO-B. serotonin. noradrenalin. tranilcipromin. noradrenalin. feniletilamine: adrenalin. Aurorix®) MAO-A – uglavnom su mu supstrat: adrenalin. Reverzibilni inhibitor MAO-A: moklobemid (Auromid®. izokarboksazid.Predstavnici: Ireverzibilni inhibitori MAO: fenelzin. Dejstvo im dugo traje. dopamin.

kod moklobemida – manje Opasna hipertenzija u interakciji sa hranom bogatom tiraminom (stari kačkavalj. 16 . koncentrovani proizvodi kvasca. Petidin +MAOI → CNS ekscitacija ili depresija (hipertenzija ili hipotenzija). i one koje ne odgovaraju na druge AD. Neželjena dejstva • Posturalna hipotenzija (ireverzibilni) • Centralna stimulacija: insomnija. amfetamini). histerijom i fobijom. ekscitiranost • Povećanje telesne mase • Antimuskarinski efekti • Hepatotoksičnost (retko) Interakcije Najveći problem kod ove grupe AD. fermentisana soja) ili indirektnim simpatikomimeticima (efedrin. Primenjuju se za atipične depresije koje su često povezane sa hipohondrijom.Indikacije: Druga linija antidepresiva.

Kantarion – efiksan kod blagih do umerenih depresija. reboksetin (Edronax®).“ATIPIČNI” ANTIDEPRESIVI Predstavnici: mirtazapin (Remeron®). 17 . gotovo bez neželjenih efekata izuzev indukcije mikrozomalnih enzima jetre. triptofan. početak terapijskog efekta manje odložen (venlafaksin) u poredjenju sa TCA. venlafaksin. bupropion (Zyban®) Mehanizmi dejstva • Inhibicija presinaptičkih α2 receptora (mirtazapin) • Selektivna inhibicija preuzimanja NA (reboksetin) • Prekurzor 5HT (triptofan) • Inhibicija preuzimanja NA i serotonina (venlafaksin) • Inhibicija preuzimanja NA i DA (bupropion) Prednosti: manje izraženi antimuskarinski i sedativni efekti.

treba ih primenjivati još 6-9 meseci. jer će neki pacijenti bolje reagovati na jedan. Izbor antidepresiva je individualan. i u tom periodu treba pacijenta zbrinuti drugim metodama lečenja (psihoterapija) i držati ga pod nadzorom zbog rizika od samoubistva. a drugi na neki drugi antidepresiv. Terapija održavanja se primenjuje u rekurentnim depresijama i tokom nekoliko godina. Prekid primene antidepresiva mora biti veoma postepen! LEKOVI ZA STABILIZACIJU RASPOLOŽENJA Bipolarni poremećaj Manija “above” eutimija Depresija “below” 18 .Najčešće se primenjuje samo jedan antidepresiv. Kada se antidepresivima postigne poboljšanje stanja pacijenta. Antidepresivi deluju tek posle latentnog perioda od 2-4 nedelje. što se mora raditi pod strogim nadzorom lekara specijaliste. Samo u izuzetnim slučajevima može se pribeći kombinovanoj terapiji.

Klasa A stabilizatora raspoloženja Klasa A obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je iznad osnovnog nivoa (above baseline) antimanična svojstva ne indukuju niti pogoršavaju depresivnu simptomatologiju primeri: litijum (prototip) valproat karbamazepin olanzapin risperidon kvetiapin Klasa B obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je ispod osnovnog nivoa (below baseline) antidepresivna svojstva ne indukuju maničnu simptomatologju primeri: lamotrigin litijum olanzapin 19 .

Hormonski indukovano stvaranje cAMP-a je smanjeno (reakcija renalnih tubula na ADH i štitne žlezde na TSH). 20 .Litijum karbonat Mehanizam dejstva Blokada hidrolize inozitol fosfata u inozitol→smanjenje rezervi PI u membrani →inhibicija stvaranja IP3 pod uticajem agonista. kao i blokiranje mnogih efekata koji se odvijaju posredstvom receptora.

Farmakokinetika i toksičnost Mala terapijska širina leka (0.5-1. Glavni neželjeni efekti: Mučnina Žedj Poliurija Hipotireoidizam Drhtavica Slabost Konfuzija Akutno predoziranje: Konfuzija Grčevi Aritmije 21 . dugo poluvreme eliminacije (normalna bubrežna funkcija 20-24 sata.5 mmol/l)-praćenje conc leka u plazmi. do 50 sati kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful