Antidepresivi

Radica Stepanović-Petrović

Unipolarna depresija se nalazi na 4. mestu medju bolestima koje onesposobljavaju ljude u izvodjenju životnih i radnih obaveza, a prognozira se da će 2020. biti na 2. mestu. Kod poremećaja afekta dominantno su oštećene emocije.

1

Ova oboljenja imaju 2 pola: depresiju (bolesnu tugu) i euforiju (bolesnu veselost). Klasifikacija poremećaja afekta: 1. Depresija (unipolarna) 2. Bipolarni afektivni poremećaj (smenjivanje depresije i manije) 3. Manična epizoda (unipolarna manija)

1. 2.

3. 4. 5. 6. 7. 8.

Klinička slika velike endogene depresije: Depresivne epizode treba da se manifestuju sa najmanje 4 od 8 vodećih poremećaja: psihomotorna agitacija ili usporenost gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti (uključujući i smanjivanje seksualnog nagona) pojačan zamor osećaj krivice i bezvrednosti usporeno mišljenje i otežana koncentracija samoubilačke ideje poremećaj apetita smetnje u spavanju

2

HIV-pozitivni pacijenti. antimikrobnim lekovima. hipolipemicima. sistemskim analgeticima. raspoloženje i postupci su neprilagodjeni okolnostima. 5. demencija. multipla skleroza. razdraganost (euforija) preterano samopouzdanje impulsivno ponašanje iritirajuće nestrpljenje i agresija ponekad sa grandioznim obmanama napoleonskog tipa Kao i kod depresije. traumatske povrede mozga). 2. diabetes mellitus. antiparkinsonicima i antikonvulzivima može da izazove depresiju. 3. antiartimicima. Parkinson-ova bolest. 3 . Bolesti: srčani pacijenti (20-30%). Terapija antihipertenzivima (β. Ca+2 – blokatori).blokatori. pacijenti koji boluju od kancera (25%). Depresije mogu biti povezane i sa bolešću i/ili odgovarajućom terapijom. hepatitis C. Manija je sasvim suprotna po svojim znacima i simptomima od depresije: bezrazložna preterana veselost. hipotireoidizam. glukokortikoidima. pacijenti sa neurološkim poremećajima (cerebrovaskularni poremećaji. 4.1.

Odložen terapijski efekat antidepresiva je više u vezi sa inhibicijom nego facilitacijom monoaminskog transporta. 4 . Biohemijske promene u depresiji su u nekim studijama identične promenama u maničnih pacijenata. Kokain blokira preuzimanje NA ali nije antidepresiv. dok sa druge strane rezerpin prazni depoe NOR i 5-HT i izaziva depresiju. PODACI KOJI NE PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Amfetamini povećavaju oslobadjanje NA i blokiraju preuzimanje NA.TEORIJE NASTANKA POREMEĆAJA RASPOLOŽENJA Monoaminska teorija Depresija je rezultat funkcionalnog deficita monoaminergičke transmisije (NA i/ili 5HT) u CNS-u. ali nisu antidepresivi. PODACI KOJI PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Triciklični antidepresivi (TCA) i inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) olakšavaju monoaminergičku transmisiju. a manija je u vezi sa ekscesivnim oslobadjanjem ovih monoamina.

Pretpostavljeni neuroendokrini mehanizam nastanka depresije Mada monoaminska hipoteza u svom jednostavnom obliku nije održiva kao objašnjenje depresije. farmakološke manipulacije monoaminskom transmisijom ostaju najuspešnije terapijsko sredstvo. 5 .

Takodje blokiraju i H1 M receptore α 6 . Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena pre. 4. 2.1. GRUPE ANTIDEPRESIVNIH LEKOVA Triciklični i njima slični antidepresivi (TCA) Selektivni inhibitori preuzimanja 5HT (SSRI) Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) “Atipični” antidepresivi TRICIKLIČNI I NJIMA SLIČNI ANTIDEPRESIVI Mehanizam dejstva Inhibicija preuzimanja ("reuptake") NA i/ili 5HT iz sinaptičkog prostora u presinaptičke nervne završetke. 3. kao i 5-HT2receptora. α2.i postsinaptičkih receptora – nishodna regulacija β.

uključujući i one koje kontrolišu citoskeletne i druge strukturne proteine. odnosno "remodelovanju mozga“. 7 . a dokazani su i efekti na transkripcione faktore i faktore rasta. Sve ovo upućuje na pretpostavku da se terapijski efekat možda zasniva na rastu i grananju neurona.Ove promene predstavljaju samo deo adaptivnog odgovora CNS-a na dugotrajni terapiju ovim lekovima. Dokazano je povećanje cAMP-a. izmenjena aktivnost proteinskih kinaza.

Maprotin®) Mianserin (Miansan®) Trazodon (Trittico®) Lofepramin INDIKACIJE: • Ozbiljne depresije posebno kada se želi sedacija • Noćno mokrenje u dece iznad 7 godina • Neuropatski bolovi • Fobična i opsesivna stanja TCA su posebno efikasni u lečenju umerenih do ozbiljnih endogenih depresija koje su povezane sa gubitkom apetita i poremećajem spavanja. Poboljšanje spavanja je obično prvi terapijski efekat.Predstavnici: Amitriptilin Klomipramin (Anafranil®) Doksepin Maprotilin (Maprotilin. 8 .

trazodon (Trittico®). a onda postepeno povećavati dozu. posebno maprotilin) • Kardiovaskularni efekti (EKG-promene. aritmije. tahikardija. trenutna smrt) • Povećanje apetita • Hepato. zamućen vid. Zbog dugog poluvremena eliminacije obično je potrebno doziranje jednom dnevno.Sa manjim dozama treba otpočeti terapiju posebno u starih pacijenata. imipramin. oprez kod pacijenata sa epilepsijom. Za apatične depresivne pacijente preporučuju se TCA sa manje izraženim sedativni efektima kao što su: amoksapin. NEŽELJENA DEJSTVA: • Sedacija (H1 – blokada) • Posturalna hipotenzija (α1 blokada) • Antimuskarinski efekti (suva usta. konstipacija. lofepramin. retencija urina) • Manija. nortriptilin. konvulzije (retko. klomipramin (Anafranil®). Za agitirane i anksiozne depresivne pacijente preporučuju se TCA sa sedativnim dejstvom kao što su: amitriptilin.i hematotoksičnost (mianserin) • Impotencija 9 . najčešće pred spavanje. maprotilin (Maprotin®). mianserin (Miansan®).

i verovatno je posledica neodgovarajuće sekrecije ADH) povezana je sa SVIM antidepresivima. hipotenzija. metabolička acidoza. retencija urina. aritmije. respiratorna insuficijencija. konvulzije. diazepam iv. Doze TCA treba postepeno smanjivati. Treba propisivati ograničene količine TCA zbog opasnosti od predoziranja. Lečenje: aktivni ugalj. hiperrefleksija. Savet: treba sumnjati na hiponatrijemiju kada se javi pospanost. obezbediti prohodnost disajnih puteva. 10 . koma. hipotermija. PREDOZIRANJE: Simptomi: suva usta.Hiponatrijemija (obično kod starijih. Neželjeni efekti se mogu smanjiti i kada se postepeno povećava doza. delirijum sa konfuzijom. NaHCO3 iv. Na neke od neželjenih efekata se javlja tolerancija. halucinacije. onda kada je to moguće. konfuzije ili konvulzije tokom primene AD. ali se češće zapaža kod SSRI nego kod drugih.

Dejstvo na druge neurotransmiterske sisteme je zanemarljivo → manje mogućnosti za izazivanje neželjenih efekata (antimuskarinskih. 11 .nishodne regulacije pre.i postsinaptičkih 5-HT receptora.INTERAKCIJE: Alkohol + TCA = respiratorna depresija Hipotenzivni lekovi + TCA = potenciranje hipotenzije MAOI + TCA = NE!!! Antipsihotici + TCA = ventrikularne aritmije Aspirin + TCA = vezivanje za iste proteine plazme SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA 5HT (SSRI) Mehanizam dejstva Selektivna inhibicija preuzimanja ("reuptake") 5HT iz sinaptičkog prostora u nervni završetak. antiadrenergičkih) → manje su opasni pri predoziranju i akutnoj toksičnosti. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena . antihistaminskih.

Flunisan®. Flusetin®) • Fluvoksamin • Citalopram (Citalex) • Escitalopram (Cipralex®) • Paroksetin (Seroxat®) • Sertralin 12 .Efikasnost im je slična TCA i lečenju umerenih depresija. ali su izgleda manje efikasni u lečenju najtežih oblika depresije u poredjenju sa TCA. Predstavnici: • Fluoksetin (Flunirin®.

13 . fluoksetina? i njima sličnog venlafaksina mladjima od 18 godina. fluvoksamina.Indikacije: • Depresija (koja ne zahteva sedaciju) • Panična stanja • Opsesivno-kompulzivni poremećaji • Socijalna fobija • Posttraumatski stresni poremećaj • Generalizovana anksioznost • Bulimija Neželjena dejstva • Nauzeja. citaloprama. escitaloprama. paroksetina. povraćanje • Insomnija • Seksualne disfunkcije • Hiponatrijemija • Gubitak apetita i telesne mase *Kontraindikovana je primena sertralina. sertralina.

agitiranost. MAOI uzrokuju odloženu nishodnu regulaciju adrenergičkih i 5HT receptora. abdominalni grčevi. 14 . sličnu onoj koju stvaraju TCA. koji nastaje usled stimulacije 5HT1 receptora u moždanom stablu. INHIBITORI MONOAMINOOKSIDAZE (MAOI) Mehanizam dejstva Ireverzibilna ili reverzibilna inhibicija MAO. kardiovaskularni kolaps). hipertenzija.Interakcije MAOI + SSRI → serotoninski sindrom (mioklonus. hipertermija.

serotonin. 15 . Dejstvo im dugo traje. Aurorix®) MAO-A – uglavnom su mu supstrat: adrenalin. noradrenalin. tranilcipromin. Reverzibilni inhibitor MAO-A: moklobemid (Auromid®. noradrenalin. dopamin. izokarboksazid. a MAO-B. feniletilamine: adrenalin.Predstavnici: Ireverzibilni inhibitori MAO: fenelzin.

Indikacije: Druga linija antidepresiva. kod moklobemida – manje Opasna hipertenzija u interakciji sa hranom bogatom tiraminom (stari kačkavalj. fermentisana soja) ili indirektnim simpatikomimeticima (efedrin. i one koje ne odgovaraju na druge AD. koncentrovani proizvodi kvasca. amfetamini). 16 . histerijom i fobijom. Neželjena dejstva • Posturalna hipotenzija (ireverzibilni) • Centralna stimulacija: insomnija. ekscitiranost • Povećanje telesne mase • Antimuskarinski efekti • Hepatotoksičnost (retko) Interakcije Najveći problem kod ove grupe AD. Primenjuju se za atipične depresije koje su često povezane sa hipohondrijom. Petidin +MAOI → CNS ekscitacija ili depresija (hipertenzija ili hipotenzija).

“ATIPIČNI” ANTIDEPRESIVI Predstavnici: mirtazapin (Remeron®). 17 . venlafaksin. početak terapijskog efekta manje odložen (venlafaksin) u poredjenju sa TCA. Kantarion – efiksan kod blagih do umerenih depresija. reboksetin (Edronax®). bupropion (Zyban®) Mehanizmi dejstva • Inhibicija presinaptičkih α2 receptora (mirtazapin) • Selektivna inhibicija preuzimanja NA (reboksetin) • Prekurzor 5HT (triptofan) • Inhibicija preuzimanja NA i serotonina (venlafaksin) • Inhibicija preuzimanja NA i DA (bupropion) Prednosti: manje izraženi antimuskarinski i sedativni efekti. triptofan. gotovo bez neželjenih efekata izuzev indukcije mikrozomalnih enzima jetre.

Kada se antidepresivima postigne poboljšanje stanja pacijenta. i u tom periodu treba pacijenta zbrinuti drugim metodama lečenja (psihoterapija) i držati ga pod nadzorom zbog rizika od samoubistva. što se mora raditi pod strogim nadzorom lekara specijaliste. Antidepresivi deluju tek posle latentnog perioda od 2-4 nedelje. treba ih primenjivati još 6-9 meseci.Najčešće se primenjuje samo jedan antidepresiv. Terapija održavanja se primenjuje u rekurentnim depresijama i tokom nekoliko godina. jer će neki pacijenti bolje reagovati na jedan. a drugi na neki drugi antidepresiv. Samo u izuzetnim slučajevima može se pribeći kombinovanoj terapiji. Izbor antidepresiva je individualan. Prekid primene antidepresiva mora biti veoma postepen! LEKOVI ZA STABILIZACIJU RASPOLOŽENJA Bipolarni poremećaj Manija “above” eutimija Depresija “below” 18 .

Klasa A stabilizatora raspoloženja Klasa A obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je iznad osnovnog nivoa (above baseline) antimanična svojstva ne indukuju niti pogoršavaju depresivnu simptomatologiju primeri: litijum (prototip) valproat karbamazepin olanzapin risperidon kvetiapin Klasa B obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je ispod osnovnog nivoa (below baseline) antidepresivna svojstva ne indukuju maničnu simptomatologju primeri: lamotrigin litijum olanzapin 19 .

kao i blokiranje mnogih efekata koji se odvijaju posredstvom receptora.Litijum karbonat Mehanizam dejstva Blokada hidrolize inozitol fosfata u inozitol→smanjenje rezervi PI u membrani →inhibicija stvaranja IP3 pod uticajem agonista. 20 . Hormonski indukovano stvaranje cAMP-a je smanjeno (reakcija renalnih tubula na ADH i štitne žlezde na TSH).

Glavni neželjeni efekti: Mučnina Žedj Poliurija Hipotireoidizam Drhtavica Slabost Konfuzija Akutno predoziranje: Konfuzija Grčevi Aritmije 21 .5 mmol/l)-praćenje conc leka u plazmi. do 50 sati kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom. dugo poluvreme eliminacije (normalna bubrežna funkcija 20-24 sata.5-1.Farmakokinetika i toksičnost Mala terapijska širina leka (0.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful