Antidepresivi

Radica Stepanović-Petrović

Unipolarna depresija se nalazi na 4. mestu medju bolestima koje onesposobljavaju ljude u izvodjenju životnih i radnih obaveza, a prognozira se da će 2020. biti na 2. mestu. Kod poremećaja afekta dominantno su oštećene emocije.

1

Ova oboljenja imaju 2 pola: depresiju (bolesnu tugu) i euforiju (bolesnu veselost). Klasifikacija poremećaja afekta: 1. Depresija (unipolarna) 2. Bipolarni afektivni poremećaj (smenjivanje depresije i manije) 3. Manična epizoda (unipolarna manija)

1. 2.

3. 4. 5. 6. 7. 8.

Klinička slika velike endogene depresije: Depresivne epizode treba da se manifestuju sa najmanje 4 od 8 vodećih poremećaja: psihomotorna agitacija ili usporenost gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti (uključujući i smanjivanje seksualnog nagona) pojačan zamor osećaj krivice i bezvrednosti usporeno mišljenje i otežana koncentracija samoubilačke ideje poremećaj apetita smetnje u spavanju

2

antiartimicima. 4. hepatitis C. antiparkinsonicima i antikonvulzivima može da izazove depresiju. hipolipemicima. raspoloženje i postupci su neprilagodjeni okolnostima. 3 . diabetes mellitus. glukokortikoidima. antimikrobnim lekovima. 2. sistemskim analgeticima.blokatori.1. Bolesti: srčani pacijenti (20-30%). demencija. HIV-pozitivni pacijenti. 5. razdraganost (euforija) preterano samopouzdanje impulsivno ponašanje iritirajuće nestrpljenje i agresija ponekad sa grandioznim obmanama napoleonskog tipa Kao i kod depresije. 3. multipla skleroza. traumatske povrede mozga). pacijenti sa neurološkim poremećajima (cerebrovaskularni poremećaji. pacijenti koji boluju od kancera (25%). Manija je sasvim suprotna po svojim znacima i simptomima od depresije: bezrazložna preterana veselost. Depresije mogu biti povezane i sa bolešću i/ili odgovarajućom terapijom. Parkinson-ova bolest. Ca+2 – blokatori). hipotireoidizam. Terapija antihipertenzivima (β.

PODACI KOJI NE PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Amfetamini povećavaju oslobadjanje NA i blokiraju preuzimanje NA.TEORIJE NASTANKA POREMEĆAJA RASPOLOŽENJA Monoaminska teorija Depresija je rezultat funkcionalnog deficita monoaminergičke transmisije (NA i/ili 5HT) u CNS-u. PODACI KOJI PODRŽAVAJU OVU TEORIJU Triciklični antidepresivi (TCA) i inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) olakšavaju monoaminergičku transmisiju. ali nisu antidepresivi. 4 . a manija je u vezi sa ekscesivnim oslobadjanjem ovih monoamina. Kokain blokira preuzimanje NA ali nije antidepresiv. Odložen terapijski efekat antidepresiva je više u vezi sa inhibicijom nego facilitacijom monoaminskog transporta. Biohemijske promene u depresiji su u nekim studijama identične promenama u maničnih pacijenata. dok sa druge strane rezerpin prazni depoe NOR i 5-HT i izaziva depresiju.

5 .Pretpostavljeni neuroendokrini mehanizam nastanka depresije Mada monoaminska hipoteza u svom jednostavnom obliku nije održiva kao objašnjenje depresije. farmakološke manipulacije monoaminskom transmisijom ostaju najuspešnije terapijsko sredstvo.

i postsinaptičkih receptora – nishodna regulacija β. kao i 5-HT2receptora.1. 3. 4. GRUPE ANTIDEPRESIVNIH LEKOVA Triciklični i njima slični antidepresivi (TCA) Selektivni inhibitori preuzimanja 5HT (SSRI) Inhibitori monoaminooksidaze (MAOI) “Atipični” antidepresivi TRICIKLIČNI I NJIMA SLIČNI ANTIDEPRESIVI Mehanizam dejstva Inhibicija preuzimanja ("reuptake") NA i/ili 5HT iz sinaptičkog prostora u presinaptičke nervne završetke. α2. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena pre. Takodje blokiraju i H1 M receptore α 6 . 2.

Dokazano je povećanje cAMP-a. uključujući i one koje kontrolišu citoskeletne i druge strukturne proteine.Ove promene predstavljaju samo deo adaptivnog odgovora CNS-a na dugotrajni terapiju ovim lekovima. 7 . odnosno "remodelovanju mozga“. Sve ovo upućuje na pretpostavku da se terapijski efekat možda zasniva na rastu i grananju neurona. izmenjena aktivnost proteinskih kinaza. a dokazani su i efekti na transkripcione faktore i faktore rasta.

Maprotin®) Mianserin (Miansan®) Trazodon (Trittico®) Lofepramin INDIKACIJE: • Ozbiljne depresije posebno kada se želi sedacija • Noćno mokrenje u dece iznad 7 godina • Neuropatski bolovi • Fobična i opsesivna stanja TCA su posebno efikasni u lečenju umerenih do ozbiljnih endogenih depresija koje su povezane sa gubitkom apetita i poremećajem spavanja. 8 .Predstavnici: Amitriptilin Klomipramin (Anafranil®) Doksepin Maprotilin (Maprotilin. Poboljšanje spavanja je obično prvi terapijski efekat.

tahikardija. nortriptilin. a onda postepeno povećavati dozu. lofepramin. konvulzije (retko. najčešće pred spavanje. NEŽELJENA DEJSTVA: • Sedacija (H1 – blokada) • Posturalna hipotenzija (α1 blokada) • Antimuskarinski efekti (suva usta. oprez kod pacijenata sa epilepsijom. posebno maprotilin) • Kardiovaskularni efekti (EKG-promene. trenutna smrt) • Povećanje apetita • Hepato. trazodon (Trittico®).Sa manjim dozama treba otpočeti terapiju posebno u starih pacijenata. konstipacija. aritmije. mianserin (Miansan®). klomipramin (Anafranil®). Za agitirane i anksiozne depresivne pacijente preporučuju se TCA sa sedativnim dejstvom kao što su: amitriptilin. Za apatične depresivne pacijente preporučuju se TCA sa manje izraženim sedativni efektima kao što su: amoksapin.i hematotoksičnost (mianserin) • Impotencija 9 . maprotilin (Maprotin®). imipramin. zamućen vid. retencija urina) • Manija. Zbog dugog poluvremena eliminacije obično je potrebno doziranje jednom dnevno.

Lečenje: aktivni ugalj. respiratorna insuficijencija. halucinacije.Hiponatrijemija (obično kod starijih. konvulzije. hipotermija. Neželjeni efekti se mogu smanjiti i kada se postepeno povećava doza. Doze TCA treba postepeno smanjivati. i verovatno je posledica neodgovarajuće sekrecije ADH) povezana je sa SVIM antidepresivima. retencija urina. delirijum sa konfuzijom. Na neke od neželjenih efekata se javlja tolerancija. ali se češće zapaža kod SSRI nego kod drugih. aritmije. koma. onda kada je to moguće. obezbediti prohodnost disajnih puteva. hipotenzija. Treba propisivati ograničene količine TCA zbog opasnosti od predoziranja. metabolička acidoza. diazepam iv. hiperrefleksija. konfuzije ili konvulzije tokom primene AD. Savet: treba sumnjati na hiponatrijemiju kada se javi pospanost. NaHCO3 iv. 10 . PREDOZIRANJE: Simptomi: suva usta.

antiadrenergičkih) → manje su opasni pri predoziranju i akutnoj toksičnosti. Pri dužoj primeni dolazi do adaptivnih promena .i postsinaptičkih 5-HT receptora. antihistaminskih. Dejstvo na druge neurotransmiterske sisteme je zanemarljivo → manje mogućnosti za izazivanje neželjenih efekata (antimuskarinskih.INTERAKCIJE: Alkohol + TCA = respiratorna depresija Hipotenzivni lekovi + TCA = potenciranje hipotenzije MAOI + TCA = NE!!! Antipsihotici + TCA = ventrikularne aritmije Aspirin + TCA = vezivanje za iste proteine plazme SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA 5HT (SSRI) Mehanizam dejstva Selektivna inhibicija preuzimanja ("reuptake") 5HT iz sinaptičkog prostora u nervni završetak.nishodne regulacije pre. 11 .

Predstavnici: • Fluoksetin (Flunirin®. ali su izgleda manje efikasni u lečenju najtežih oblika depresije u poredjenju sa TCA. Flusetin®) • Fluvoksamin • Citalopram (Citalex) • Escitalopram (Cipralex®) • Paroksetin (Seroxat®) • Sertralin 12 . Flunisan®.Efikasnost im je slična TCA i lečenju umerenih depresija.

fluoksetina? i njima sličnog venlafaksina mladjima od 18 godina. povraćanje • Insomnija • Seksualne disfunkcije • Hiponatrijemija • Gubitak apetita i telesne mase *Kontraindikovana je primena sertralina. sertralina. 13 .Indikacije: • Depresija (koja ne zahteva sedaciju) • Panična stanja • Opsesivno-kompulzivni poremećaji • Socijalna fobija • Posttraumatski stresni poremećaj • Generalizovana anksioznost • Bulimija Neželjena dejstva • Nauzeja. escitaloprama. fluvoksamina. citaloprama. paroksetina.

koji nastaje usled stimulacije 5HT1 receptora u moždanom stablu. kardiovaskularni kolaps). agitiranost. sličnu onoj koju stvaraju TCA. 14 . hipertenzija. INHIBITORI MONOAMINOOKSIDAZE (MAOI) Mehanizam dejstva Ireverzibilna ili reverzibilna inhibicija MAO. abdominalni grčevi.Interakcije MAOI + SSRI → serotoninski sindrom (mioklonus. hipertermija. MAOI uzrokuju odloženu nishodnu regulaciju adrenergičkih i 5HT receptora.

serotonin. noradrenalin. feniletilamine: adrenalin. a MAO-B. 15 . izokarboksazid. tranilcipromin.Predstavnici: Ireverzibilni inhibitori MAO: fenelzin. noradrenalin. Dejstvo im dugo traje. dopamin. Reverzibilni inhibitor MAO-A: moklobemid (Auromid®. Aurorix®) MAO-A – uglavnom su mu supstrat: adrenalin.

Primenjuju se za atipične depresije koje su često povezane sa hipohondrijom. 16 . kod moklobemida – manje Opasna hipertenzija u interakciji sa hranom bogatom tiraminom (stari kačkavalj.Indikacije: Druga linija antidepresiva. fermentisana soja) ili indirektnim simpatikomimeticima (efedrin. histerijom i fobijom. amfetamini). Petidin +MAOI → CNS ekscitacija ili depresija (hipertenzija ili hipotenzija). koncentrovani proizvodi kvasca. i one koje ne odgovaraju na druge AD. Neželjena dejstva • Posturalna hipotenzija (ireverzibilni) • Centralna stimulacija: insomnija. ekscitiranost • Povećanje telesne mase • Antimuskarinski efekti • Hepatotoksičnost (retko) Interakcije Najveći problem kod ove grupe AD.

Kantarion – efiksan kod blagih do umerenih depresija.“ATIPIČNI” ANTIDEPRESIVI Predstavnici: mirtazapin (Remeron®). gotovo bez neželjenih efekata izuzev indukcije mikrozomalnih enzima jetre. 17 . reboksetin (Edronax®). bupropion (Zyban®) Mehanizmi dejstva • Inhibicija presinaptičkih α2 receptora (mirtazapin) • Selektivna inhibicija preuzimanja NA (reboksetin) • Prekurzor 5HT (triptofan) • Inhibicija preuzimanja NA i serotonina (venlafaksin) • Inhibicija preuzimanja NA i DA (bupropion) Prednosti: manje izraženi antimuskarinski i sedativni efekti. triptofan. početak terapijskog efekta manje odložen (venlafaksin) u poredjenju sa TCA. venlafaksin.

što se mora raditi pod strogim nadzorom lekara specijaliste. jer će neki pacijenti bolje reagovati na jedan. Antidepresivi deluju tek posle latentnog perioda od 2-4 nedelje.Najčešće se primenjuje samo jedan antidepresiv. a drugi na neki drugi antidepresiv. treba ih primenjivati još 6-9 meseci. Samo u izuzetnim slučajevima može se pribeći kombinovanoj terapiji. i u tom periodu treba pacijenta zbrinuti drugim metodama lečenja (psihoterapija) i držati ga pod nadzorom zbog rizika od samoubistva. Prekid primene antidepresiva mora biti veoma postepen! LEKOVI ZA STABILIZACIJU RASPOLOŽENJA Bipolarni poremećaj Manija “above” eutimija Depresija “below” 18 . Izbor antidepresiva je individualan. Terapija održavanja se primenjuje u rekurentnim depresijama i tokom nekoliko godina. Kada se antidepresivima postigne poboljšanje stanja pacijenta.

Klasa A stabilizatora raspoloženja Klasa A obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je iznad osnovnog nivoa (above baseline) antimanična svojstva ne indukuju niti pogoršavaju depresivnu simptomatologiju primeri: litijum (prototip) valproat karbamazepin olanzapin risperidon kvetiapin Klasa B obuhvata lekove koji stabilizuju raspoloženje koje je ispod osnovnog nivoa (below baseline) antidepresivna svojstva ne indukuju maničnu simptomatologju primeri: lamotrigin litijum olanzapin 19 .

Litijum karbonat Mehanizam dejstva Blokada hidrolize inozitol fosfata u inozitol→smanjenje rezervi PI u membrani →inhibicija stvaranja IP3 pod uticajem agonista. 20 . kao i blokiranje mnogih efekata koji se odvijaju posredstvom receptora. Hormonski indukovano stvaranje cAMP-a je smanjeno (reakcija renalnih tubula na ADH i štitne žlezde na TSH).

Farmakokinetika i toksičnost Mala terapijska širina leka (0.5-1. Glavni neželjeni efekti: Mučnina Žedj Poliurija Hipotireoidizam Drhtavica Slabost Konfuzija Akutno predoziranje: Konfuzija Grčevi Aritmije 21 .5 mmol/l)-praćenje conc leka u plazmi. do 50 sati kod pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom. dugo poluvreme eliminacije (normalna bubrežna funkcija 20-24 sata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful