P. 1
Kom Otpad i Reciklaza

Kom Otpad i Reciklaza

|Views: 692|Likes:
Published by Aieou Anonz

More info:

Published by: Aieou Anonz on Mar 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/04/2013

pdf

text

original

Sections

  • 2. ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/
  • 3. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/
  • 4. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/
  • 5. KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 6. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 7. TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 8. SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 10. INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM
  • 11. UPRAVLJANJE OTPADOM U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI
  • REGION NIŠ
  • GRAD NIŠ
  • OPŠTINA ALEKSINAC
  • OPŠTINA DOLJEVAC
  • REGION PROKUPLJE
  • GRAD PROKUPLJE
  • REGION PIROT
  • GRAD PIROT
  • OPŠTINA DIMITROVGRAD
  • OPŠTINA BELA PALANKA
  • REGION LESKOVAC
  • GRAD LESKOVAC
  • Opština Medve9a
  • OPŠTINA VLASOTINCE
  • OPŠTINA CRNA TRAVA
  • Opština Crna Trava
  • Opština Vladi in Han
  • REGION VRANJE
  • GRAD VRANJE
  • OPŠTINA SURDULICA
  • OPŠTINA BUJANOVAC
  • Opština Bujanovac
  • OPŠTINA BOSILEGRAD
  • LITERATURA

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu južne i jugoisto ne Srbije
Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine

Niš, Decembar 2010.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Sadržaj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Uvod .............................................................................................................................. 3 Zna enje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6 Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9 Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19 Klju ni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22 Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23 Tehni ki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26 Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28 Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30 10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36 11. Upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji ................................................ 46 12. Postoje(i kapaciteti reciklažne industrije u južnoj i jugoisto noj Srbiji ............ 48 Region Niš ............................................................................................................. 48 Grad Niš ..................................................................................................... 48 Opština Aleksinac ..................................................................................... 52 Opština Svrljig ........................................................................................... 54 Opština Ražanj .......................................................................................... 55 Opština Merošina ...................................................................................... 56 Opština Doljevac ....................................................................................... 57 Opština Gadžin Han ................................................................................ 58 Region Prokuplje .................................................................................................. 64 Grad Prokuplje .......................................................................................... 64 Opština Žitora9a ....................................................................................... 65 Opština Blace ............................................................................................. 66 Opština Kuršumlija ................................................................................... 67 Region Pirot ........................................................................................................... 69 Grad Pirot .................................................................................................. 69 Opština Dimitrovgrad .............................................................................. 71 Opština Bela Palanka ................................................................................ 72 Opština Babušnica .................................................................................... 73 Region Leskovac ................................................................................................... 74 Grad Leskovac ........................................................................................... 74 Opština Medve9a ...................................................................................... 74 Opština Lebane ......................................................................................... 74 Opština Vlasotince ................................................................................... 74 Opština Crna Trava .................................................................................. 75 Opština Vladi in Han ............................................................................... 75 Opština Bojnik ........................................................................................... 77
1

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Region Vranje ........................................................................................................ 78 Grad Vranje ............................................................................................... 78 Opština Surdulica ...................................................................................... 79 Opština Bujanovac .................................................................................... 79 Opština Preševo ........................................................................................ 80 Opština Bosilegrad ................................................................................... 80 Opština Trgovište ..................................................................................... 81 13. Zaklju ak ................................................................................................................... 82 Literatura ................................................................................................................... 83

2

Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja. koji zahteva odgovaraju(e organizacione kapacitete i saradnju izme9u brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru /1/. Veliki deo potreba je stvoren vešta ki i pitanje je da li nam je potreban toliki broj razli itih proizvoda. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države. starog papira. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. /2/. gra9evinski otpad (šut. reciklaže. koja sadrži vredne metale. Seljaci su svoje proizvode donosli direktno sa njiva i polja na stolove. Naša civilizacija proizvodi sve više otpada i ništa ne ukazuje na skore promene ovog trenda. boja i lakova za zaštitu drveta. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instva: neopasni otpad iz industrijskih. tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada /1/. Pre nagle industrijalizacije. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. u toj smeši se javlja i ve(a koli ina opasnih materija: živa iz baterija. Konvencija je stupila na snagu 30. koji (e nakon upotrebe postati otpad. Pove(ava se koli ina upakovane robe. pogodne za dalje koriš(enje. zanatskih radnji. Ve(ina zemalja u regionu je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju /3/. organskih rastvara a. a cena njegovog rešenja iznosi mnogo milijardi dolara /4/ Primera radi. godine. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog otpada. jer se pove(ava potreba za hranom. nezamenljivih za 9ubrenje zemljišta. /3/. za rešenje problema komunalnog otpada brinula se sama priroda. komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Prema poreklu. zahvaljuju(i tehnološkom napretku i razvoju ekološke svesti. Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu. i usvojena je 25. Za upravljanje vrstim komunalnim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. socijalnog okruženja. To je kompleksan zadatak. Problem komunalnog otpada je izražen u svim gradovima naše planete. zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od iš(enja ulica. otpad se smatra jednim od najzna ajnijih ekoloških problema savremenog sveta. održanoj u gradu Arhusu. transporta. plastike. juna 1998. Ipak. komercijalnih ustanova (uklju uju(i bolnice) i institucija. Uporedo sa ovim. =ovek je svojim aktivnostima odlu uju(i inilac u promeni životne sredine. oktobra 2001. Sve te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem životnih potreba. Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja. ostataka hrane. pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE). ponovne upotrebe. vrsti otpad se deli na komunalni.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 1. Ta smeša se sastoji od razli ite starudije. Koli ina sme(a raste. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglašen sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije. baštenski otpad. a ambalaža pove(ava koli inu otpada. staklene ambalaže. Prilikom izrade plana upravljanja komunalnim otpadom potrebno je obezbediti aktivno u eš(e javnosti u svim fazama donošenja odluka i u procesu usvajanja dokumenata. pija ni otpad. administrativnih ustanova. potrošnje i dr. Arhuska konvencija odnosi se na dostupnost informacija. borba protiv otpada postaje mnogo uspešnija. saglasno prinicipima Arhuske konvencije /2/. UVOD =ovek je jedino bi(e na planeti koje stvara otpad. Komunalni vrsti otpad po definiciji uklju uje otpad iz doma(instva. pi(em i robom za dužu upotrebu. bez posebne 3 .000 tona razli itog sme(a /4/. ameri ki ekolozi su izneli podatak da samo grad Njujork dnevno izbacuje 24. u eš(e javnosti u donošenju odluka i dostupnost pravosu9a u vezi sa pitanjima koja se ti u životne sredine. mešoviti otpad sa gradilišta). fosfor-karbonati iz fluorecentnih lampi i toksi ne hemikalije iz sredstava za iš(enje. i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom. zemlja. na ina života. životnog standarda.

moraju biti laka i biološki neaktivna. kada su nema ki nau nici osvojili njegovu proizvodnju. A takva ishrana. godine. godine pokazuju da se na abalažu u SAD trošilo više nego što je iznosila ista dobit farmera. Tako stalno raste i udeo plastike u komunalnom otpadu. Godine 1985. plasti na ambalaža se danas proizvodi nekoliko puta više nego aluminijumska i svih neobojenih metala zajedno. Konzerve gaziranih napitaka ine 5% komunalnog otpada /4/. zna ajno pove(ava otpatke u vidu upotrebljene ambalaže. Do 1975. parfimerijski proizvodi danas imaju plasti nu ambalažu. sladoleda i dr. danas ine 22% ukupne prodaje bezalkoholnih pi(a u SAD. proizvedeno je u SAD više od 70 milijardi konzervi za gazirane napitke. Planirana suma za ambalažu za 1987. zatim slede staklo. Proizvodnja ovih ambalažnih materijala troši oko 3% ukupnog nacionalnog energetskog budžeta /4/. predstavljene prvi put 1978. pa je za o uvanje svežine i lepog izgleda robe potrebno koristiti mnogo više i trajnije ambalaže /4/. sa niskim procentom seoskog stanovništva. elasti nost i hermeti nost.5 puta. godine odnos se promenio u korist plasti ne i aluminijumske ambalaže za jednokratnu upotrebu. biljna ulja. mnogo ve(u nego nerazvijene zemlje. kad je aluminijum upotrebljen za igra ku Napoleonovog sina. godine. a njena zapremina itavih 50% celokupnog komunalnog otpada /4/. reklama i trgova ke mreže.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije prerade i pakovanja. a sada se na ove konzerve troši 22% ukupnog aluminijuma koji uvozi SAD. koristili su se kao 9ubrivo za zemljište /4/. godine staklena ambalaža u industriji osvežavaju(ih napitaka je preovladavala. Razli iti poluproizvodi i gotovi prozvodi sve više istiskuju doma(u kuhinju. Napici. Za poslednjih 30 godina udvostru ila se upotreba ambalaže. Industrijski razvijene zemlje. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml. U SAD više od polovine svog proizvedenog papira i stakla i oko jedne tre(ine plasti nih masa koristi se proizvode. Boce za ke ap. od kojih je 66% bilo proizvedeno od aluminijuma /4/. Papir predstavlja 50% ambalaže. Kada te supstance stignu u gornje slojeva atmosfere. Podaci iz 1986. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. a gra9ani Manile – 2. Udeo plastike u proizvodnji ambalaže je po ev od 60-tih godina prošlog veka naglo porastao. jaki sun evi zraci ih probijaju. Veliku ekološku opasnost nosi proces koji se primenjuje za dobijanje materijala. Uvo9enje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Približno polovina tog pakovanja sadrži hlorna jedinjenja. gustinu. godinu u SAD je iznosila 26 milijardi dinara /4/. iji je rok trajanja kra(i od godinu dana. to više raste potreba za robom koja se direktno doprema u doma(instva. Godine 1983. Njujor ani proizvode 9 puta ve(u koli inu otpada od svoje mase. Prose ni Amerikanac odbacuje oko 300 kg ambalaže godišnje. – plasti na /4/. bez obzira što smanjuje organske otpatke u doma(instvu. Od 1981. skloni lakom truljenju. Danas je teško na(i ove proizvode u klasi noj staklenoj ambalaži. Od tog vremena. Amerikanci oko jedne desetine od cene robe pla(aju za njenu ambalažu. Mada neupu(eni ovek može pomisliti da postoji samo jedna vrsta plastike. koje imaju razli ite uloge: da daju oblik. njegova primena je neprekidno rasla. Otpaci od vo(a i povr(a. tj. Nažalost. pakovanja supa. Koli ina sme(a se pove(ava zbog velike koli ine ambalaže i materijala koji se koriste u reklamne svrhe /4/. Tako. Ako se poredi po masi. Jedan od razloga je i što se roba u Njujork dovozi sa udaljenosti i do nekoliko hiljada kilometara. Jedan jedina boca za ke ap sastoji se od 6 vrsta plastike. koji se koristi za uvanje “brze” hrane u toplom stanju. ustvari postoji 46 razli itih tipova plastike. sredstva za iš(enje. Njena prodaja raste po stopi od 5% godišnje. U industrijski razvijenim zemljama masa ambalaže ini oko 30%. malo je procesa koji omogu(avaju dobijanje više od jedne vrste plastike istovremeno. sa velikom produkcijom roba proizvode i veliku koli inu otpada. Aluminijum je po eo da se primenjuje od 1820. Slede(i korak je izrada konzervi u plasti noj ambalaži. 4 . Što se više žena upošljava u komercijalnim firmama. metal i plastika. Dvolitarske plasti ne boce.

U Njujorku je 1996.57 kg/dan. 5 . što je nešto niže nego u zemljama centralne i isto ne Evrope.200. Zapadna Evropa.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije izbacuju(i atome hlora. a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6% /5/.2 – 0.7 kg/dan po stanovniku. ta nije vo9enja evidencije o koli inama. ali i medicinski otpad iz bolnica i zdravstvenih ustanova. Procenjuje se da je masa generisanog komunalnog otpada po stanovniku od 0. U razvijenim zemljama sveta (SAD. kao i gra9evinski otpad /7/. godine po stanovniku nastajalo približno 390 kg komunalnog otpada godišnje /6/.000 m3/god. procenjuje se da se u Srbiji na zvani ne deponije odlaže priblžno 6. utvr9ivanja karakteristika. U ovu koli inu je uklju en otpad iz doma(instava. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3. U Srbiji takva ispitivanja nisu vršena /7/. Japan. sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhva(eno oko 70% stanovnika. komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad.500. U Vojvodini prose na godišnja produkcija komunalnog otpada iznosi preko 900. u naprednim tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaža i obrada otpada) razvijene države u estvuju sa više od 80% u ukupno recikliranom i obra9enom otpadu. sprovo9enja kategorizacije otpada. u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%. Oni proizvode tre(inu svetskog komunalnog otpada. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada. Prema podacima dobijenim od strukovnog udruženja KOMDEL. Sadašnje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teško proceniti. Australija) živi sedmina stanovnika sveta. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. pošto se sakupljanje otpada u seoskim podru jima ne vrši.000 t/god. i 2. U zemljama zapadne Evrope je 1992.3 – 1. Hlor je u stanju da uništi ozonski omota . Ona u razvijenim zemljama iznosi 1. koji štiti zemlju od ultraljubi astog zra enja /4/.000 t otpada dnevno. oko 5 miliona stanovnika. Prema podacima potvr9enim za 160 opština Srbije (bez Kosova).000 tona /8/. a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a.4 kg/dan po stanovniku. naro ito sastava. godine po stanovniku nastajalo više od 400 kg otpada godišnje /4/. a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0. Ali. tj. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Pouzdani podaci o karakteristikama otpada utvr9uju se na osnovu višegodišnjih ispitivanja po utvr9enoj metodologiji uz primenu važe(ih standarda.

Istrošena baterija ili akumulator . plastika i dr.otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. Gra3evinski otpad i otpad od rušenja .termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja. Insineracija (spaljivanje) otpada .mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad odlaže uklju uju(i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo9a odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka). stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada.otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. skladištenje. EU Direktive – pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima. koriš(enje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom održivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine.baterija ili akumulator koji se ne može ponovo koristiti i predstavlja otpad.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 2. ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/ • • • • • • • • • • • • • • POPs otpad . papir i karton. 6 . Inertni otpad . Biorazgradivi otpad – bilo koji otpad koji se može podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom razlaganju. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje.gra9evinski otpad uklju uje: zemlju od iskopa. elika. izvoz i tranzit. ne rastvara se. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. Integralno upravljanje otpadom – uklju uje brojne klju ne elemente i partnere u procesu donošenja odluka. otpad od rušenja i gra9enja (otpad od keramike. osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. kao i otpadni asfalt i beton. Dozvola . a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda. hemijskim ili biološkim promenama. betona. izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Anaerobna digestija – proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra9uje u odsustvu kiseonika. Industrijski otpad . tretman ili odlaganje otpada i utvr9uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe9uje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Deponija . transport.otpad koji se sastoji. sadrži ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zaga9uju(im materijama. Ko-insineracija (ko-spaljivanje) . a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju.svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe. ukupno izluživanje i sadržaj zaga9uju(ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluženih materija moraju biti u dozvoljenim granicama. uvoz.termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskoriš(enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termi ki tretman otpada.). Ambalažni otpad . gvož9a.rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava sakupljanje. osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskoriš(enja (period kra(i od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kra(i od jedne godine). kao što je hrana ili baštenski otpad.

gume od motornih vozila (automobila. infektivnog. u skladu sa zakonom. infektivnost.otpad iz doma(instava. kao i uljni ostaci iz rezervoara. ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi no bave trgovinom. brodska ulja. letelica. u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima. kao i ekotoksi ne karakteristike). otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja.kretanje otpada (istrošenih baterija i akumulatora. Poljoprivredni otpad . Kompostiranje – tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama. lan 5. kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.sva mineralna ili sinteti ka ulja ili maziva. motorna. koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena. kao što su hidrauli na ulja. socijalnim i ekološkim ciljevima održivog razvoja.otpad koji po svom poreklu. Odlaganje otpada – bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu(nosti regeneracije. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. motorcikala i dr. prikolica.nastaje u klanicama.motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik želi da odloži ili je njihov vlasnik nepoznat.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • Komercijalni otpad . Posebni tokovi otpada . kamiona. a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na na in koji aktivno doprinosi ekonomskim. zapaljivost. direktnog ponovnog koriš(enja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom. prehrambene i drvne industrije. postrojenjima za preradu mesa i objektima za uzgoj i držanje životinja. mešavine ulje. drugih mašina i ure9aja i ostali sli ni proizvodi. u smislu ove Strategije. akutna otrovnost. u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. istrošenosti ili drugih razloga. koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog ošte(enja. ulja ili te nosti za izolaciju ili prenos toplote. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada.otpad koji nastaje u preduze(ima. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instava. sklonost oksidaciji.otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.voda i emulzije. Opasan otpad . smanjenje koli ine otpada koja se proizvodi. transporta i tretmana. Otpad životinjskog porekla . rekreacijom ili zabavom. dezinficijenasa i ambalaže. sklonost koroziji. Otpadna vozila . do odlaganja na deponiju. reciklaže. 7 • • • • • • • • • • • • • .heterogena mešavina komunalnog otpada. patoanatomskog. šumarstva. uslugama. Održivo upravljanje otpadom – efikasno koriš(enje materijalnih resursa.svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje. vu enih mašina. Otpadna ulja . Otpad od elektri ne i elektronske opreme . Komunalni otpad . a obuhvata i leševe uginulih životinja. Otpadne gume . organski je peroksid.). Ponovna upotreba – upotreba proizvoda koji se mogu koristiti više puta kao što je ambalaža za višekratnu upotrebu. u cilju stvaranja komposta. prerade. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. nakon završetka životnog ciklusa. farmaceutskog i laboratorijskog otpada. Neopasan otpad .). sportom. preko sakupljanja. autobusa. namerava ili mora da odbaci. otpadnog ulja. otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. turbinska ulja ili druga maziva. kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija. ostala mineralna ili sinteti ka ulja.otpadna elektri na i elektronska oprema i ure9aji. poljoprivrednih i gra9evinskih mašina. Medicinski otpad . Otpad . kancelarijskim poslovima. otpadnih guma.otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede.

termi ke. bela tehnika). razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje. u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne samouprave. Proizvo3a otpada – privredno društvo. Regionalni centri za upravljanje otpadom – centri u regionima za upravljanje otpadom koji sadrže: regionalnu deponiju. Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada – mesto odre9eno odlukom lokalnih samouprava. Reciklaža .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • • Postrojenje za insineraciju – bilo koja stacionarna ili mobilna tehni ka jedinica ili oprema odre9ena za termi ki tretman otpada sa ili bez koriš(enja toplote proizvedene sagorevanjem. hemijske ili biološke procese uklju uju(i i razvrstavanje otpada. odnosno preduzetnik. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. • • • • • • • • • • 8 . olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uklju uje ponovno iskoriš(enje i reciklažu otpada. Sakupljanje otpada – aktivnost sistematskog sakupljanja otpada. uklju uju(i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom.stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. Upravljanje otpadom – sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. osim u energetske svrhe. tretman ili odlaganje otpada.prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu. Tretman otpada – obuhvata fizi ke. postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. Redukcija otpada – prioritetna akcija za postizanje što je mogu(e ve(eg smanjenja otpada. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. tretmana i odlaganja otpada. Region za upravljanje otpadom – prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje. ijom aktivnoš(u nastaje otpad i/ili ijom aktivnoš(u prethodnog tretmana. baštenski otpad. transporta. koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika. skladištenja. Skladištenje otpada . mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada. centre za sakupljanje reciklabilnog otpada. postrojenje za kompostiranje. preduze(e ili drugo pravno lice. kabaste predmete (nameštaj. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada – tehnološka linija za izdvajanje korisnih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada Postrojenje za upravljanje otpadom . Transfer stanica – mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje. Transport otpada . transfer stanice. na koje gra9ani donose materijal pogodan za reciklažu.privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada.

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima. kancerogenost. koncentracije ili fizi ke. eksplozivnost). iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. i fizi kog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede. zapaljivost. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/ Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje. krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu. hemijske i biološke prirode. komercijalni otpad i industrijski otpad. za razliku od opasnog otpada. ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hroni na toksi nost. Sažeti prikaz kataloga otpada koji je potpuno usaglašen sa katalogom otpada EU /11/ Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od istraživanja. panela i nameštaja Otpadi iz kožne. i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. Tabela 1. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje. hemijskim ili biološkim promenama. Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz doma(instva). akvakulture. lakovi i staklene glazure).Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. pulpe. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. hortikulture. Neopasan otpad je otpad koji. otpad može biti: neopasan. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. inertan i opasan. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje uti u na zdravlje ljudi i životnu sredinu. pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. koje se u celini ili delimi no bave trgovinom. sportom. formulacije. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. lova i ribolova. sklonost oksidaciji. ne rastvara se. sadržaj zaga9uju(ih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugrožavati zakonom propisani. Komunalni otpad je otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. infektivnost. rekreacijom ili zabavom. kancelarijskim poslovima. zbog svoje koli ine. zaptiva i i štamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termi kih procesa Otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala. kao i zdravlje životinja. hidrometalurgija obojenih metala 9 . uslugama. lepkovi. namerava ili mora da odbaci. sklonost koroziji. radioaktivnost. zapaljivost. Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. šumarstva. snabdevanja i upotrebe premaza (boje. organski je peroksid. kao i ekotoksi ne karakteristike). kartona. pre iš(avanja prirodnog gasa i piroliti kog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. infektivnost. institucijama i drugim organizacijama. akutna otrovnost.

Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omogu(e svim vlasnicima u lancu upravljanja otpadom. otpad je sistematizovan. nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. koje se ozna avaju dvocifrenim brojevima. podeljenih u 20 grupa. integrisanim (IPPC) dozvolama. ako nije druga ije specificirano Otpadi koji nisu druga ije specificirani u katalogu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja (uklju uju(i i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi i životinja i/ili s tim povezanog istraživanja (isklju uju(i otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zaštite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada. prema Katalogu otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi te nih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05. Registru izvora zaga9ivanja životne sredine i drugoj zakonskoj regulativi. 12 i 19) Otpadi od organskih rastvara a. 10 . Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na na in koji omogu(ava sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i me9unarodne obaveze izveštavanja o otpadu kao što su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom. prvenstveno. prema delatnostima u okviru kojih je generisan. razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. uklju uju(i i opasan otpad i potpuno je usaglašen sa katalogom otpada EU. ali i prema tipu otpada. kao i da bilo koja promena vlasništva otpada bude propra(ena odgovaraju(om dokumentacijom koja obavezno uklju uje indeksni broj otpada. Katalog otpada se povremeno dopunjava i ažurira. Vrste otpada u Katalogu otpada ozna ene su isklju ivo šestocifrenim indeksnim brojevima. Posebno. Svaka od navedenih grupa sadrži podgrupe koje su ozna ene sa etiri cifre. da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. apsorbenti. koji je ura9en da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. materijali za filtriranje i zaštitne tkanine. sredstava za hla9enje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalaže. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije Otpad se. Grupe i podgrupe upu(uju na odgovaraju(u vrstu otpada. pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potrošnju i koriš(enje u industriji Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). U Katalogu otpada je sistematizovano više od 800 vrsta otpada. podaci prikupljeni na ovaj na in treba da osiguraju da se otpadom upravlja u skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za odre9ene delatnosti upravljanja otpadom. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada. Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je uskla9en s Evropskim katalogom otpada (European List of Waste/European Waste Catalog). Pored ovog koda i njemu odgovaraju(eg opisa. U okviru svake podgrupe dat je šestocifreni kôd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. U okviru Kataloga. krpe za brisanje. materijalima ili procesima. U Katalogu otpada odre9uju se indeksni brojevi za svaki opasan i neopasan otpad. otpad tako9e treba da ima i neophodne karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina zna ajnih za dalje pravilno rukovanje.

a etvorocifreni na podgrupu. sastav otpada. odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 1. održavanju šuma i parkova. podgrupama i indeksnim brojevima /11/ U cilju preciznog izbora odgovaraju(eg indeksnog broja iz Kataloga otpada. npr. Izborom takvog indeksnog broja osigurava se pravilno upravljanje tom vrstom otpada. opis otpada. prethodno je potrebno utvrditi: delatnost u toku koje je otpad generisan. U nekim slu ajevima potrebno je zanemariti naziv grupe i podgrupe kako bi bio odabran optimalan indeksni broj na drugom mestu u Katalogu. Ovo važi i u slu ajevima kada ne postoji nikakvo konkretno upu(ivanje na termin „kora” osim u Grupi 03 Kataloga otpada. Indeksni broj 03 01 01 – „Otpadna kora i pluta” upotrebljava se samo za otpadnu koru i plutu koji poti u iz procesa prerade drveta ili proizvodnje plo a i nameštaja. u toku koje je otpad generisan. U Katalogu otpada. na in. tj. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad. odnosno delatnost. Ovaj kôd se ne koristi za otpadnu koru koja nastaje u nekim drugim aktivnostima. sadržaj opasnih materija u otpadu i opasnosti koje su povezane s otpadom. vode(i ra una o grupi i podgrupi. Prikaz kataloga otpada sa grupom. 11 . dvocifreni indeksni brojevi naj eš(e ukazuju na grupu. jer se identifikacija otpada vrši ISKLjU=IVO na nivou šestocifrenog indeksnog broja. Nazivi grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su važni u postupku odre9ivanja ispravnog klju nog broja. jer on daje jasniji i ta niji opis otpada. Pri odre9ivanju indeksnog broja otpada uvek treba koristiti onaj indeksni broj iji opis što ta nije prikazuje karakteristike otpada. Primer. kao i postupku razvrstavanja.

U ovoj grupi dat je niz razli itih vrsta otpada uklju uju(i podgrupe za stara vozila. kao i grupe 08 (otpad iz upotrebe premaza). U koraku broj 4. da grupe 06 – 08 obuhvataju razli ite vrste otpada vezanih za koriš(enje hemikalija i premaza. Me9utim. laboratorijske hemikalije i gasove. pre(i na korak br. treba odrediti odgovaraju(i šestocifreni indeksni broj otpada. u zavisnosti od procesa/aktivnosti u toku koje je otpad proizveden. vatrostalni otpad i nekoriš(ene i na drugom mestu nenavedene hemikalije. ali samo pod uslovom da se sli an materijal ne pojavljuje konkretno u podgrupama iz grupa 01 – 12. U okviru utvr9ene grupe prona(i odgovaraju(u podgrupu. Odrediti indeksni broj. U koraku br. U grupi 15. navedena su rastvara i. Odrediti indeksni broj a ako ne postoji odgovaraju(i. a u okviru nje odgovaraju(i opis otpada. Potražite zatim indeksni broj sa poslednjim ciframa 99 u odgovaraju(oj podgrupi i odrediti indeksni broj. potrebno je prvo prona(i odgovaraju(u delatnost u grupama od 01 – 12 ili 17 – 20 u zavisnosti od delatnosti iz kojeg je otpad potekao. rashladni i potisni gasovi. pored otpada iz njihove proizvodnje i mogu se primeniti na mnogo delatnosti. Na primer. 4. potrebno je utvrditi dodatne podatke. 1. otpad iz proizvodnje automobila može biti naveden i u grupi 12 (otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike). 3. ili 13 . jer u Katalogu.15. u grupi 17 navodi se gra9evinski otpad koji se može primeniti na sve delatnosti. i u grupi 11 (otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala). jer je mogu(e da se bolji opisi otpada nalaze na drugom mestu na listi. pre(i na korak br. i 15. navedena su otpadna ulja i otpad od te nih goriva. formulacije. treba pogledati kod rastvara a koja se javljaju u bojama i lepkovima. nekim vrstama komunalnog otpada treba odrediti indeksni broj koji nije u Grupi 20. treba pregledati ceo Katalog. Odrediti indeksni broj. otpad od iš(enja rezervoara. Isto tako. baterije.. bez obzira na delatnost u kojoj je nastao. navedena je ambalaža. treba znati da. Na primer. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupi 16. nije mogu(e na(i u njima baš svaku vrstu proizvedenog otpada. Ako postoji.. Ako ne postoji odgovaraju(i. prona(i opis delatnosti industrijskog procesa. aktivnosti mogu biti klasifikovane u više grupa. eksplozive. treba odrediti odgovaraju(u grupu (od 01 do 12 ili 17 do 20) prema koraku 1. filterski materijali. osim iz komunalnog otpada. oksidativne materije. proizvodnja automobila. otpad od elektri ne opreme. 14. a ne 20 01 (pa ak iako je ambalažni otpad izdvojen iz komunalnog i pripada grupi 20). detaljan opis otpada. Treba znati. katalizatore. U koraku broj 2. U grupi 13. Neke od indeksnih brojeva je mogu(e primeniti za neku drugu delatnost. nabavke i koriš(enja hemikalija najpre treba pogledati grupu 07. kod rastvara a koja proizlaze iz proizvodnje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Otpad treba opisati na na in koji omogu(ava sigurno upravljanje istim. apsorbenti i zaštitne tkanine. Ako ne postoji odgovaraju(i. kao što je na primer. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupama 13. U slu aju složenih industrijskih procesa. U cilju pravilnog odre9ivanja indeksnog broja za svaku vrstu otpada opisan je postupak sa detaljno razjašnjenim pojedina nim koracima. Grupi 14. U grupi 14. Sav ambalažni otpad uvek treba upisati u poglavlje 15. iako je delatnost pravilno opisana. U grupi 20 klasifikovan je komunalni otpad. 2. Koriste(i ve( prikupljene informacije o otpadu. Važno je napomenuti da se odvojeno sakupljeni ambalažni otpad (uklju uju(i i mešani) uvek klasifikuje u podgrupu 15 01. uz izuzetak koriš(enja indeksnih brojeva koji se završavaju brojem 99. 12 . U slu aju nedoumice. Otpad i materijali koji nisu direktno vezani s pojedinim procesom nalaze se na drugom mestu u Katalogu. Ali. npr. kao i pripreme vode namenjene ljudskoj upotrebi i vode za industrijsku upotrebu. Potrebno je u grupama 01 do 12. ukoliko je delatnost opisana u grupama 01 . a grupa 19 otpade koji su nastali kao ostaci iz procesa tretmana otpada i otpadnih voda. Grupu 08. pre(i na korak br. Grupa 18 obuhvata indeksne brojeve otpada generisanog pri zaštiti zdravlja ljudi i životinja. uklju uju(i i komunalni ili sli an otpad. se daje prednost kod svakog dugog porekla rastvara a. u zavisnosti od stepena proizvodnje. prona(i odgovaraju(u podgrupu i ta ne indeksne brojeve u njoj. U koraku broj 3.12. Isto tako. u drugim grupama postoje bolji i detaljniji opisi tog otpada (videti poglavlje o komunalnom otpadu). potrebno je obratiti pažnju i na to.

kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. Upravljanje ovom vrstom otpada je regulisano lanom 43. od kojih neki od njih upu(uju na postupke reciklaže. da je odobreno i da se vrši u skladu sa zahtevima iz dozvola za upravljanje otpadom. Ovi indeksni brojevi se koriste u slu ajevima kada nije mogu(e odrediti indeksni broj primenom koraka od 1 do 3. važi i za komunalni otpad. istog Zakona. opasnih vrsta otpada me9usobno. ali se u njemu mogu na(i i manje koli ine opasnog 13 . jer je na drugom mestu u Katalogu mogu(e na(i indeksni broj koji bolje odražava karakteristike tog otpada. kao i mešanje sa drugim materijalima. Mešani komunalni otpad se ne smatra opasnim (u Katalogu „20 03 01 – mešani komunalni otpad” nije ozna en zvezdicom). Ova zabrana mešanja važi. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije”. a ne „20 01 02 – Staklo”– zbog toga što u opisu iz 15 01 stoji opis „ambalaža (uklju uju(i posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu) ”. iji detaljni opis. Prema definiciji iz Zakona o upravljanju otpadom. ” Ovaj opis je vrlo zna ajan u propratnim dokumentima i odgovornost je proizvo9a a ovog otpada. Proizvo9a i otpada treba periodi no da izvrše reviziju tokova njihovog otpada u skladu s opštim uputstvima dobre prakse upravljanja otpadom. kartona i plasti nih pakovanja) i ostataka od iš(enja podova. Osnovni princip odre9ivanja indeksnog broja otpada da uvek treba koristiti onaj kôd. zajedno sa utvr9enom grupom i podgrupom. Ovaj opis treba da osigura pravilno postupanje navedenim otpadom. kada se u dokumentima pored ovog koda dodaje dodatni. Pored toga. iako zaista po definiciji mogu biti komunalni otpad. U Katalogu otpada komunalni otpad je prikazan u grupi „20”: Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). Zakonom je zabranjeno mešanje opasnih i neopasnih vrsta otpada. koji treba da što detaljnije opiše mogu(e komponente mešovitog otpada. Kodovi „99” obuhvataju previše širok raspon vrsta otpada da bi se mogli koristiti za nedvosmisleno opisivanje otpada i zato se njihova primena uslovljava obaveznim prate(im detaljnim opisom otpada i njegovih karakteristika koje upu(uju na specifi nosti koje se moraju primeniti za pravilno upravljanje. uslužnih delatnosti. I pored ovih izuzetaka. zanatstva i sli an otpad iz proizvodnih pogona i institucija. ambalažni otpad odvojeno prikupljeni iz komunalnog otpada (uklju uju(i smeše otpada od razli itih ambalažnih materijala). treba ozna iti indeksnim brojem koji se ne nalazi u grupi 20.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Indeksni brojevi koji se završavaju cifrom „99” u celom katalogu su opisani kao „otpad koji nisu druga ije specificirani”. ukoliko je po svojstvima i sastavu sli an onome iz doma(instava. dok je za 20 01 opis opštiji i glasi „odvojeno sakupljene frakcije (osim 15 01)”. uvek se moraju klasifikovati u podgrupu 15 01. Na primer: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se generiše u industriji treba da ima propratni pisani opis koji bi može da glasi: „Opšti neopasan otpad iz industrije koji se sastoji isklju ivo od prehrambenog otpada iz restorana (papira. tretman i odlaganje otpada. tj. Me9utim. kako bi se spre ilo svako potencijalno zaga9enje životne sredine ili uticaja na zdravlje ljudi koji mogu da se jave zbog neadekvatnog upravljanja neprecizno navedenim vrstama otpada. Mešanje je dozvoljeno samo u slu aju da je ono deo procesa prerade. mešanje opasnih i neopasnih otpada treba izbegavati svuda gde je to mogu(e. Ovu grupu ine indeksni brojevi koji ozna avaju razli ite vrste komunalnog otpada. Pri postupcima izdavanja dozvola za upravljanje otpadom koriš(enje ovih indeksnih brojeva nije mogu(e bez detaljnijeg opisa. ali i za otpad iz prodavnica. Koriš(enje ovog indeksnog broja je prihvatljivo pri odre9enim uslovima. propratni opis. Katalog otpada sadrži samo jedan indeksni broj za obi ni mešani komunalni otpad: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se može koristiti za otpad iz doma(instava. kako za proizvo9a e otpada. neke vrste otpada. komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). što ta nije odražava svojstva otpada.. Za staklene flaše odvojene iz komunalnog otpada ispravan indeksni broj je „15 01 07 – Staklena ambalaža”. metala. a neki na postupke zbrinjavanja. tako i za sve one koji su uklju eni u transport.

braon ili bezbojnog stakla ili mešane Ravno staklo Papir Mešani papir i karton Knjige Papirna i kartonska ambalaža Aluminijumske. mešane konzerve Ostali otpadni metal Aluminijumska folija Frižideri i zamrziva i Indeksni broj 15 01 07 20 01 02 20 01 01 20 01 01 20 01 01 15 01 01 15 01 04 20 01 40 20 01 40 20 01 23* / 20 01 36 Ali ne napuštena vozila Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže odre9ene hlorofluorougljovodonike ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Kutije od valovitog kartona i druga ambalaža Novine. svakodnevni nazivi.fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu” i ozna en je zvezdicom kao opasan otpad. Me9utim. dužna da odvajaju opasne otpade na mestu nastanka i njime upravljaju u skladu sa zakonom. ukoliko je koli ina dodatog opasnog otpada tolika da opis više nije ta an. Ako mešani komunalni otpad sadrži fluorescentne cevi u koli ini takvoj da ga to po sastavu ili koli ini ini druga ijim od otpada iz doma(instava. U nastavku se nalazi lista indeksnih brojeva koji se koriste za pojedine vrste komunalnog otpada. indeksni broj 20 03 01 se ne može primeniti. Pravna lica su prema Zakonu o upravljanju otpadom. a uz neke od njih su dodata i pojašnjenja odnosno uobi ajeni. indeksni brojevi i opis pojedinih vrsta komunalnog otpada /11/ Kategorija Staklene flaše i tegle od zelenog. Tada se itav otpad mora smatrati i ozna iti kao opasan. Ako se fluorescentne cevi sakupljaju kao deo aktivnosti održavanja zgrada. eli ne. Da bi se otpad iz industrijskih i zanatskih pogona mogao smatrati mešanim komunalnim otpadom. ali ne ambalaža Opis Druga bela tehnika Drugi elektronski otpad Plastika Ode(a i obu(a Ostali tekstil Ulje 20 01 35* / 20 01 36 20 01 35* / 20 01 36 20 01 39 20 01 10 20 01 11 20 01 25 / 20 01 26* 14 Indeksni broj zavisi da li u . Kategorije. on mora po svom sastavu i karakteristikama biti sli an otpadu iz doma(instava. odgovaraju(i indeksni broj iz Kataloga otpada je „20 01 21* . otpadu se može dodeliti indeksni broj 20 03 01. U takvim slu ajevima prihvatljivo je da te male koli ine opasnog otpada ne(e usloviti promenu klasifikacije mešanog komunalnog otpada. ovaj indeksni broj se ne sme primenjivati ukoliko je opasni otpad namerno pomešan s neopasnim kako bi se sa njime upravljalo dalje kao neopasnim. Ako je mala koli ina opasnog otpada iz doma(instava pomešana s drugim mešanim neopasnim otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije otpada. Ove indeksne brojeve treba koristiti kad god je to mogu(e: Tabela 2. osim ako se opasne komponente mogu ponovo odvojiti. Tada se za opasne komponente moraju odrediti posebni indeksni brojevi. kancelarijski papir. odnosno.

Indeksni brojevi za otpade koji nastaju u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja su navedeni u poglavlju 18. Kataloga otpada. Fluorescentne cevi Akumulatori – automobilski Baterije – ne automobilske Boja 20 03 01 20 01 21* 20 01 33* 20 01 34 20 01 28 / 20 01 27* Prvi indeksni broj koristiti ako je boja na bazi vode. 15 . Ovaj indeksni broj. ali se može definisati kao otpad koji predstavlja rizik od infekcije ili telesno ošte(enje i predstavljen je sa nekoliko indeksnih brojeva. Za jestiva ulja upotrebiti 20 01 25 Samo zeleni otpad Drugi otpad koji se može kompostirati Drvo Nameštaj 20 02 01 20 02 01 / 20 01 08 20 01 37* / 20 01 38 20 01 38 Radi jasno(e isklju uje se s liste komunalnog otpada (zna i ne bi trebalo koristiti broj 20 02 03). Gra9evinski šut 17 01 07 Mešani materijali–otpad iz doma(instva i sl. Infektivni ili klini ki otpad. a drugi ako je na bazi organskih rastvara a Ovaj klju ni broj treba koristiti za mešavine cigle i betona i sl. jer ve(e koli ine ne mogu biti komunalni otpad.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sebi sadrže opasne materije ili ne. nije kategorija u Katalogu. termin koji se esto primenjuje. odnosno medicinskim i veterinarskim otpadom. regulisano je lanom 56. podrazumeva isklju ivo otpad iz doma(instava i sli an otpad Ovaj indeksni broj treba izbegavati jer se radi o nespecificiranom otpadu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja 17 01 07 20 03 01 20 03 99 Ostaci od iš(enja ulica Kabasti otpad Obi an mešani otpad iz doma(instva Odba ena vozila Gume Otpad sa pijaca Otpad od iš(enja septi kih jama 20 03 03 20 03 07 20 03 01 16 01 04* / 16 01 06 16 01 03 20 03 02 20 03 04 Prvi indeksni broj koristiti ako vozila još uvek sadrže opasne zaga9uju(e materije Efluent Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita. Najve(a koli ina otpada iz zdravstvene zaštite nije infektivni otpad. Zakona o upravljanju otpadom.

u odvojenim odeljcima ili 16 . Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja. razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. u zasebnim ambalažama (npr. Životinjski leševi koji proizilaze iz veterinarske delatnosti spadaju u otpad iz zdravstvene zaštite. zabranjeno mešanje opasnog i neopasnog otpada. treba da bude ozna en kodom „20 01 99 – ostale frakcije koje nisu druga ije specificirane”. odnosno do centra za sakupljanje.citotoksi ni i citostati ni lekovi”. njemu se moraju dodeliti kodovi opasnog otpada. zbog rizika infekcije treba ozna iti kao „18 02 02* . Sakupljanje i transport otpada su regulisani lanom 35. kao i mešanje opasnih vrsta otpada prilikom sakupljanja i transporta. u višekomornim vozilima. Ukoliko je farmaceutski otpad prikupljen kao frakcija pri prikupljanju komunalnog otpada i predstavlja lekove koje su korisnici odbacili izvan ustanova zdravstvene zaštite se ozna avaju sa kodovima „20 01 31* . Oni otpadi koji jesu infektivni. Farmaceutski otpad koji nastaje u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja se ozna ava slede(im indeksnim brojevima: 18 01 08* za otpadne lekove za ljudsku upotrebu.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. kao i materije koje se pri tome koriste (koje ne proizilaze iz zdravstvene zaštite) tako9e treba ozna avati sa kodom 20 01 99. buradima). 2. odnosno 18 02 07* za otpadne lekove od le enja životinja ukoliko oni pripadaju grupama citotoksi nih i citostati nih lekova i 18 01 09. na primer: otpad od ženske higijene iz prodavnica i kancelarija. on može da se obavi na više na ina: 1. u skladu sa zakonom.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. skladištenje.lekovi druga iji od onih navedenih u 20 01 31”. Lica koja vrše sakupljanje i/ili transport otpada. otpad od ženske higijene koji ne poti e od zdravstvene zaštite i ne podleže zahtevima vezanim za infektivnost i oštri predmeti koji ne proizilaze iz aktivnosti zdravstvene zaštite. kao „18 01 03 * . odnosno 18 02 08. bušenje ušiju ili probadanje tela (body piercing). za druge vrste lekova iz humane i animalne zdravstvene zaštite. Ukoliko se otpad transportuje jednim vozilom. Drugi oštri predmeti. ali treba da budu dodatno opisani npr. U cilju lakšeg i efikasnijeg tretmana otpada u postrojenju za tretman otpada ili njegovog pravilnog odlaganja sakuplja i i transporteri su dužni da obezbede odvojeni transport pojedinih vrsta otpada. a transport otpada je prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. kao i pse(i izmet iz kanti za prikupljanje. Otpadi od ljudske i životinjske higijene ne odnose se na zdravstvenu zaštitu i ne trebaju da budu ozna eni indeksnim brojevima iz poglavlja 18. transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje. odnosno „20 01 32 .otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. Oni otpadi koji nemaju karakteristike infektivnosti spadaju u neinfektivni medicinski otpad i treba da budu ozna eni kao „18 02 03 . u skladu sa Zakonom. kao što su oni upotrebljeni od strane dijabeti ara su otpad zdravstvene zaštite i treba da budu ozna eni kodovima iz poglavlja 18. Zakona o upravljanju otpadom. preuzimaju otpad od proizvo9a a ili vlasnika i transportuju ga do postrojenja za upravljanje otpadom. na primer tetoviranje. Treba imati na umu da ukoliko je otpad iz zdravstvene zaštite proglašen opasnim otpadom. Treba napomenuti da je Zakonom o upravljanju otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Ukoliko otpad zahteva specijalizovan tretman ili uklanjanje (uklju uju(i termi ku obradu ili spaljivanje) zbog rizika od infekcije. sa njim se mora postupati na za to predvi9eni na in.

Lokacija za skladištenje treba da bude adekvatno tehni ki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. preuzima se indeksni broj otpada zajedno sa opisom za svaku vrstu i kao takav se uva do novog transporta. transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. stabilizacija/solidifikacija/vitrifikacija otpada i procedne vode sa deponija otpada. aerobni tretman. remedijacija zemljišta i podzemnih voda. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. anaerobni tretman. u centrima za sakupljanje. Pri prijemu otpada u skladište. na primer. U ovom poglavlju obuhva(eni su slede(i otpadi i na ini obrade otpada: spaljivanje ili piroliza. prerade ili trajnog odlaganja. prera9eni otpad prilikom napuštanja postrojenja treba da bude ozna en odgovaraju(im kodom iz poglavlja 19. Ako je otpad potpuno pomešan. odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada. kao i odgovaraju(i opis za svaki tovar otpada koji je utovaren na vozilo. tako da kôd i opis ostaju isti.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. jedan kôd se može koristiti. pe( za spaljivanje ili postrojenje za kompostiranje. osim zbijenosti. odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predaje sakuplja u ili transporteru. Po pravilu. Dokument o kretanju otpada treba da bude popunjen za svakog vlasnika otpada posebno. moraju da zadrže iste indeksne brojeve i opise kao otpad koji je bio izvorno prikupljen. mehani ki tretman. Ovo se odnosi i na mešovite otpade gde se neke komponente odvajaju u postrojenju. tretman ili odlaganje otpada. ali koli ina odvojene frakcije nije dovoljna da promeni prirodu otpada. regeneracija ulja. fizi ko/hemijski tretman. opis u Dokumentu o kretanju treba da da detaljne opise svih vrsta otpada koji ine posebne delove višestrukog sakupljanja. U slu aju koriš(enja jednokomornih vozila za transport iste vrste otpada od razli itih vlasnika. Ukoliko pri sakupljanju i transportu otpada dolazi i do promene vlasništva otpada na drugo lice ili preduze(e. Skladištenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. osim otpada iz doma(instva. Otpadi koji ne podležu bilo kakvom tretmanu ili postupcima koji menjaju osnovna fizi ka ili hemijska svojstva otpada. U svakom slu aju. kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada. Postrojenje za upravljanje otpadom je stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. u jednokomornim vozilima ako su otpadi sami po sebi odvojene jedinice (npr. Dokument o kretanju otpada treba da sadrži odgovaraju(i indeksni broj i opis otpada. može se koristiti. Ako se natovareni otpadi ipak mogu razdvojiti i zasebno prera9ivati ili deponovati. kôd mora da postoji za svaku vrstu otpada posebno. Ukoliko se otpad na bilo koji na in tretira na postrojenju za upravljanje otpadom. Mnoge vrste otpada se dostavljaju u postrojenja za upravljanje otpadom na dalji transfer ili obradu pre njihovog završnog uklanjanja. 17 . ali opis mora da sadrži sve opise utovarenog otpada. akumulatori). kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. rezanje metal (usitnjavanje). Proizvo9a . U ovim dokumentima obavezno treba upisati odgovaraju(i indeksni broj. u kojima treba zabeležiti bilo kakve razlike u karakteristikama pojedinih tovara otpada. Svaka od transportovanih vrsta otpada treba da ima svoj poseban indeksni broj iz Kataloga koji je dobio na mestu svog nastanka i koji se unosi zajedno s odgovaraju(im detaljnim opisima pojedinih transportovanih vrsta otpada u navedene dokumente.

npr. kao i da sažeto prikaže detalje o izvršenoj obradi. „19 02 03 prethodno izmešani otpadi koji se sastoje samo od neopasnog otpada”. u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom. ve( indeksni broj treba da se odredi primenom šeme date u poglavlju 2. U takvim slu ajevima. 18 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Važno je naglasiti da podpoglavlja poglavlja 19 nemaju nikakvu vezu sa metodama i vrstama obrade materijala klasifikovanih u drugim poglavljima Kataloga otpada. pisani opis koji je deo dokumenta o kretanju mora da uklju i opis otpada pre obrade. Otpadi koji se tretiraju na mestu nastanka (osim ako to nije posebno postrojenje za upravljanje otpadom) se ne ozna avaju sa kodovima iz poglavlja 19. kao i na osnovu rezultata ispitivanja otpada ovlaš(ene stru ne organizacije za ispitivanje otpada. Neki opisi otpada dati u poglavlju 19. Klasifikacija otpada vrši se odre9ivanjem indeksnog broja na osnovu na ina i po postupku opisanom u ta ki 1. ovog priloga. su po svojoj prirodi vrlo široki.

dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. stanovnik Republike Srbije generiše 0. organski otpad (baštenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada. postoji nedostatak odgovaraju(e opreme. Broj stanovnika od 7. dok seosko stanovništvo prose no generiše 0. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/ Postoje(e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada. Na slici 1.23%.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 4.73%.34%).65%) i metal (1. U Beogradu se dnevno generiše 1. dok ukupna koli ina kartona iznosi 8. Najve(i broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada. Sakupljanje je organizovano pretežno u urbanim oblastima.87 kg komunalnog otpada/dan ili 318 kg/godišnje.38%). Koli ine komunalnog otpada na godišnjem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama.7 kg otpada/stanovniku/dan. pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37.183 proizvodi godišnje oko 2. pelene za jednokratnu upotrebu (3. jer se za sakupljanje koriste razli ite 19 . papir (5. Komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). dat je prikaz morfološkog sastava komunalnog otpada u Srbiji.443.374 tona otpada. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/ Prema morfološkom sastavu otpada.2 kg otpada/stanovniku. tekstil (5. U proseku. dok je 43% seoskog stanovništva.62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada.44%).25%). Na osnovu popisa. Na osnovu rezultata tih merenja može se usvojiti da gradsko stanovništvo generiše prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12.374. gradsko stanovništvo ini 57%. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. zatim slede staklo (5. Slika 1. me9utim.

Organizacija kretanja vozila kao i raspored kontejnera se pretežno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi. ne mogu se o ekivati bez zna ajnih materijalnih sredstava. namenjenim za sakupljanje razli itih vrsta otpada (metal. Postoje(i stepen reciklaže. Ovakav nekoherentni sistem ne može adekvatno da funkcioniše. Novom Sadu i sporadi no u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. i opštine: Smederevska Palanka. Ne postoji kontrolisano odvo9enje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji. u Republici Srbiji još uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju . neodgovaraju(i raspored posuda. kao što je utvr9eno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. Suprija. godine. Kapacitet postoje(ih deponija – smetlišta je u ve(ini opština ve( popunjen. plastike itd. dok ve(ina deponija ne zadovoljava ni minimum tehni kih zahteva. ve( prvenstveno zavise od mogu(nosti pojedinih lokalnih samouprava. Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. Jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih (e se otpad sakupljen iz više opština tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama. reciklaža ne funkcioniše u praksi. sortiranje i reciklaža otpada. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. Odlaganje otpada na deponije je jedini na in organizovanog postupanja sa otpadom. stakla i metala u posebno ozna ene kontejnere. pa do obi nih kamiona i traktora sa prikolicom. Ovakvi regioni (e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za duži vremenski period. a ne na odgovaraju(im analizama zasnovanim na broju gravitiraju(eg stanovništva.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodiza a za velike kontejnere. Crna Trava. a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na ina postupanja sa otpadom. frekvenciji punjenja i pražnjenja kontejnera i kapacitetu vozila. Beogradu. Vlasotince. Vladi in Han i Bojnik) i Jagodini (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Jagodina. Medve9a. Zemljište na kojem se deponije nalaze je naj eš(e u svojini Republike Srbije. U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada može se posebno izdvojiti: neodgovaraju(i broj i struktura posuda za sakupljanje otpada. centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr. Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduze(a iji su osniva i lokalne samouprave.smetlište. PET. deponijskog gasa itd. =a ku. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvo9enju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom. Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Leskovcu. nedostatak odgovaraju(ih vozila za transport otpada. što može dovesti do požara ili eksplozije. limenke i dr. 20 . papir. odnosno iskoriš(enja otpada je nedovoljan. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju komunalnog otpada. procednih voda. Ne postoji sistematski monitoring emisija. staklo. Osim regionalnih sanitarnih deponija u Leskovcu (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Leskovac i opštine: Lebane. ne postoje postrojenja za biološki tretman komunalnog otpada. Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlaže se na 164 zvani no registrovane. metala. Mada je primarna reciklaža u Srbiji propisana zakonom i predvi9a odvajanje papira. Iako je prisutan visok sadržaj organske komponente u komunalnom otpadu. neodgovaraju(e rute kretanja vozila. gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada ugovorom su povereni privatnom sektoru. neodgovaraju(a u estalost transporta otpada. Rekovac i Para(in). Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti pre iš(avaju i to može ugroziti podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje. nerešeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. Postoji više registrovanih postrojenja za reciklažu PET-a.). opštinske deponije.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Oko 70% svih aktivnih deponija-smetlišta nije predvi9eno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije ura9ena studija o proceni uticaja na životnu sredinu.481 prema poslednjem izveštaju inspekcije iz 2009. Na više deponija mehanizacija se povremeno uslužno iznajmljuje. U ve(ini slu ajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim slu ajevima druga ije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003. 21 . Takve deponije su naj eš(e nedostupne za uklanjanje. Na divlje deponije. odlaže se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji. jame i vrta e gde je iš(enje prakti no nemogu(e. Ve(ina lokalnih samouprava još uvek nisu postigle dogovore. naj eš(e se koriste buldožeri. Do decembra 2009. u prvom redu. niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom. pri emu dolazi do emisije zaga9uju(ih materija. ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Što se ti e mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama. sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. dok se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. godine. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji još uvek se odnose na obezbe9ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga. godine. Deponije-smetlišta sa najve(im rizikom po životnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke. jezera ili akumulacije (25 deponija. a ima ih 4. niti imaju potrebne dozvole. divlje deponije se esto formiraju duž saobra(ajnica u putnom pojasu. godine. Pored ovih. transport i sanitarno odlaganje otpada. odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. nedostatka sredstava za proširenje sistema sakupljanja otpada. kao što su sakupljanje. od kojih je ve(i procenat na kosinama nasipa puteva. predvi9eno je zatvaranje i rekultivacija postoje(ih smetlišta i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija. od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). van kontrole javnih komunalnih preduze(a. Na smetlištima esto dolazi do samopaljenja. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. potoka.

Hijerarhija predstavlja redosled prioriteta u upravljanju otpadom: 1. Princip održivog razvoja . sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu(e generacije. odsustvo pune nau ne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera spre avanja degradacije životne sredine u slu aju mogu(ih ili postoje(ih zna ajnih uticaja na životnu sredinu”. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da odre9ene regije treba da razviju svoje strateške planove za upravljanje otpadom.ponovno koriš(enje proizvoda za istu ili drugu namenu 3. Prevencija stvaranja otpada i redukcija . odgovornost proizvo9a a. princip hijerarhije u upravljanju otpadom.ukoliko ne postoji drugo odgovaraju(e rešenje. Ostali principi: princip najprakti nijih opcija rešenja za životnu sredinu. princip primene najprakti nijih opcija za životnu sredinu i princip odgovornosti proizvo9a a. Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom . vode(i ra una o ravnoteži izme9u principa blizine i ekonomi nosti.Održivi razvoj je uskla9eni sistem tehni ko-tehnoloških. Princip predostrožnosti . u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa strateškim ciljevima. razumnosti i racionalnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti. Koraci ka dostizanju održivog razvoja uklju uju: ja anje postoje(ih mera. ve( interesno povezanu grupu opština koje u zajedni kom pristupu rešavanju problema upravljanja otpadom pronalaze interes dugoro ne saradnje. pove(anu integraciju interesa za životnu sredinu u ostale sektorske politike. na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou uvažavaju(i druge regionalne strategije i planove. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti. da bi se izbegao neželjeni uticaj transporta otpada na životnu sredinu.Princip predostrožnosti zna i da “ukoliko postoji mogu(nost ozbiljne ili nepovratne štete. treba koristiti ekonomske instrumente. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom.minimizacija koriš(enja resursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada 2. postizanje i održavanje efektivne ravnoteže izme9u ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. princip zaga9iva pla(a. Reciklaža .Princip zaga9iva pla(a zna i da zaga9iva mora da snosi ukupne troškove nastale ugrožavanjem životne sredine.Princip blizine zna i da otpad treba tretirati ili odložiti što je mogu(e bliže ta ki njegovog nastajanja. razvoj novih mera.ponovni tretman otpada radi koriš(enja kao sirovine u proizvodnji istog ili razli itog proizvoda 4. Ponovna upotreba .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 5. prihvatanje ve(e pojedina ne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije u eš(e javnosti u procesima donošenja odluka. Odlaganje otpada . Princip zaga3iva pla a . stvaranje otvorenog i fleksibilnog tržišta za usluge upravljanja otpadom i uvek kad je mogu(e. KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije nacionalne strategije upravljanja otpadom. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje otpada treba poštovati princip blizine. princip predostrožnosti. pre nego pravne. Pritom se ne misli na region kao administrativnu celinu. 22 . Princip hijerarhije u upravljanju otpadom . i to: princip održivog razvoja. Iskoriš(enje .iskoriš(enje vrednosti otpada primenom razli itih tehnologija tretmana 5. odlaganje otpada deponovanjem.

transporta. budu(i da se. razlaganje vlažne. ili za dobijanje energije. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije rešenje za životnu sredinu. minimizacije. Redukcija mora biti osmišljena kroz celokupni životni ciklus proizvoda. izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada. Ukoliko ta mogu(nost ne postoji. s obzirom da se time postiže: smanjenje troškova za proizvo9a e i potroša e. baštenskog otpada.Kompostiranje se definiše kao brzo.primarna reciklaža). radnji. Svakako najzna ajniji od njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odložiti na sanitarne deponije. ali delimi no. sli an 23 .Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom. bilo za istu ili drugu namenu. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. institucija. otpada od hrane. Potroša i tako9e treba da aktivno u estvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže.Neki proizvodi su specifi no dizajnirani da budu koriš(eni više puta. O redukciji se mora razmišljati svaki put kada se donosi odluka o koriš(enju resursa. postoji podsticaj proizvo9a ima da razmotre primenu ambalaže za višestruku upotrebu. Važni uslovi koji uti u na odluku o iskoriš(avanju ili odlaganju otpada su: pove(ani zahtevi za ekološki bezbednim uklanjanjem otpada što ima za posledicu ve(e troškove odlaganja. tretmana do odlaganja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 6. primena principa naplate stvarnih troškova odlaganja otpada zaga9iva u . Smanjenje otpada na izvoru . preko sakupljanja. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda. Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu životnog ciklusa otpada sadrži i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje. Me9utim. ime se vek koriš(enja deponija produžava i zna ajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija.proizvo9a u otpada. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja. priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir. proizvodi i materijali mogu biti iskoriš(eni ponovo. otpad se dalje može iskoristiti kroz reciklažu ili kompostiranje. pakovanja. ekološki i ekonomski efekti.Prakti no je nemogu(e dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaža zna ajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada. kartona. vrste organske materije. U drugim slu ajevima. presovanje (metal). sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad . Reciklaža . Kompostiranje . propisi o zaštiti životne sredine definišu strožije uslove za odlaganje otpada. ve( u fazi projektovanja. mlevenje (staklo). proizvodi se mogu preraditi za iste ili sli ne namene. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovaraju(e rešenje otpad treba odložiti na deponiju. i u jednom i u drugom slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki. Kao proizvod dobija se koristan materijal. Ukoliko se želi održivi sistem upravljanja otpadom. plastika). preko izrade. teško(e pri obezbe9enju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklažu kao jednu od mogu(nosti smanjivanja potreba za novim deponijama. pomo(u aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. pa je neophodno da se reciklažom smanji obim otpada koji se odlaže na deponiju. papira. redukcija otpada nije opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka koriš(enja otpada i ispitivanje tržišta za plasman reciklabilnih proizvoda. Uvo9enjem propisa o ambalaži u EU. Razlozi za potrebu pove(anog iskoriš(avanja otpada su višestruki: saznanje o ograni enim prirodnim resursima i potrebi racionalnog koriš(enja onoga ime se raspolaže. do transporta i plasmana proizvoda. Tipi ne komponente sistema reciklaže otpada u cilju iskoriš(enja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje razli itih komponenti na izvoru nastajanja otpada (iz doma(instva. neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. tj. uštede u energiji i sirovinama i smanjenje troškova odlaganja. Ponovna upotreba . tamo gde dalje smanjenje nije prakti no primenljivo.

Kada je spaljivanje sa iskoriš(enjem energije najprakti nija opcija za životnu sredinu. Me9utim. ekonomska opravdanost iskoriš(enja energije nije uvek prihvatljiva na prvi pogled. kontaminacija (posebno od estica stakla. mogu se razlikovati tri varijante pirolize: niskotemperaturna do 500°C. kompostiranje je dobilo na zna aju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije može uspešno transformisati u kompost. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektri ne energije. se pre iš(ava i jedan deo može se vratiti u proces. ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. prvenstveno mora spaljivati u postrojenjima projektovanim za tu namenu. Proizvo9a i opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za spaljivanje ili otpad mogu slati kompaniji koja vrši spaljivanje u ime proizvo9a a otpada. 24 . koja treba da rezultira u vra(anju izvesnog dela uloženih sredstava. Sa druge strane. kompost i voda. metala i plastike) uti e da potencijalni potroša i postaju nevoljni da ga koriste.Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu vazduha. koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao 9ubrivo. Na taj na in je kona ni rezultat fermentacije otpada u ve(ini slu ajeva sli an aerobnom kompostiranju. nastala procesom tretmana. prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. pri emu nastaju piroliti ki gas. Infektivni medicinski otpad se. U principu. Kvalitet kompostiranog proizvoda je važan ukoliko za njega postoji tržište. neophodno je razmotriti mogu(nost kombinovanog dobijanja toplotne i elektri ne energije u cilju pove(anja efikasnosti procesa. ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. To zna i da je spaljivanje zna ajan i koristan na in redukcije otpada. ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Otpadna voda. Spaljivanje se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada. i treba znati da su investicioni i operativni troškovi postrojenja za spaljivanje u skladu sa propisima EU visoki. srednjetemperaturna od 500°C do 800°C i visokotemperaturna viša od 800°C.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije humusu.Razlaganje organskog. Tokom procesa dolazi do termi kog razlaganja organskih materija u otpadu. Spaljivanje otpada .Tehnologija spaljivanja otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadržanih u otpadu. a i skladištenje krajnjeg proizvoda može biti problem za sebe. kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i baštenski otpad) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (naj eš(e regionalnog tipa) i promocija samostalnog kompostiranja „u svom dvorištu” kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje. Tržište za dobijeni proizvod nije uvek osigurano. prema propisima EU. Pove(anjem temperature reakcije pove(ava se i udeo piroliti kog plina u produktima reakcije. S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije. Anaerobna digestija . Prednosti su slede(e: krajnji proizvod ima izvesnu tržišnu vrednost. Spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji zna i redukciju. Piroliza . i dugoro no se mogu izbe(i problemi koji prate odlaganje otpada na deponije. uz nadoknadu. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru. generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije komunalnog otpada . Procesom razlaganja nastaju biogas. U cilju održivog sistema upravljanja otpadom. a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektri ne energije. ponovnu upotrebu i reciklažu. spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u slede(em periodu. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju. Piroliti ki plin se obi no spaljuje. biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. a smanjuje se udeo vrste i te ne faze.i do 10 puta ve(i. Istovremeno se ne isklju uje mogu(nost primene metode autoklaviranja na licu mesta posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju.

U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana. a koji nema svojstva opasnih materija i ne može se prera9ivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. oksidaciju. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija.Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: deponije za odlaganje neopasnog otpada. Fizi ko-hemijski tretmani otpada . utrošene rastvara e. Solidifikacija je termin koji se koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fizi ko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se u ine pogodnim za odlaganje na deponiju. kao što je plazma proces (energija oslobo9enja elektri nim pražnjenjem u inertnoj atmosferi). mesno koštano brašno i dr. destilaciju. deponije za odlaganje inertnog otpada i deponije za odlaganje opasnog otpada. Otpad kao gorivo . Termoelektrane i gradske toplane koje služe za snabdevanje gradova toplotnom energijom tako9e mogu predstavljati zna ajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odložiti. adsorpciju. Na deponijama se odlažu odre9eni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. 25 .Razvijeni su alternativni sistemi tretmana. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehni ki ure9en prostor na kome se odlaže otpad koji kao materijal nastaje na javnim površinama. redukciju. Odlaganje otpada na deponije .Fizi ko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju. gde visoke temperature i dugo vreme zadržavanja obezbe9uju potpuno sagorevanje otpada. Ovim procesom postižu se temperature 5.Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju koriš(enje otpada visoke toplotne mo(i umesto konvencionlanog goriva. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Solidifikacija se primenjuje za tretman te nog otpada i muljeva koji sadrže teške metale i opasan otpad.000°C.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Gasifikacija . Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim tehni kim zahtevima. Opasan otpad koji se odlaže na ovakvim deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Proizvod reakcije je mešavina gasova. u doma(instvima. jonske izmene. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju. Ovakav sistem je izuzetno skup i još uvek je vrlo malo u primeni. gume. reversne osmoze i druge fizi ko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. u procesu proizvodnje. što gotovo u potpunosti eliminiše štetne emisije. otpad iz rafinerija. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogu biti izluženi u okolinu. solidifikaciju. Naj eš(i primer je proizvodnja cementa. u prometu ili upotrebi. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. Direktiva EU o spaljivanju otpada tako9e propisuje dozvoljene grani ne vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. iz razloga što gorivo mora biti relativno homogenog sastava. odnosno rada. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije šljake nastale u procesu.Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tipi ni otpad koji se spaljuje u ovim procesima uklju uje komunalni otpad. što zna i da je za komunalni otpad potreban predtretman.000°C do 15. Plazma proces . Gasifikacija još nije raširen postupak tretmana otpada. mineralizaciju. Gas dobijen na ovaj na in se može spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. tako da se mogu upotrebiti kao dodatak gra9evinskom materijalu ili se mogu bezbedno odložiti.

ovlaš(enih sakuplja a i lica koja vrše tretman. Ovi centri imaju zna ajnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer služe kao veza izme9u jedinice lokalne samouprave i gra9ana. treba ga spaljivati na licu mesta. prethodno tretirani opasan otpad. postrojenje za selekciju reciklabilnog otpada. pored ostalih elemenata. ako grani ne vrednosti zaga9uju(ih materija ne prelaze grani ne vrednosti za neopasan otpad. pripremu i pretovar otpada namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. Ukoliko iskoriš(enje gasa nije ekonomi no. baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja su specijalizovana za reciklažu takvih reciklabilnih materijala. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije. Udruživanjem opština radi zajedni kog upravljanja otpadom uspostavi(e se sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad. Regionalnim planovima upravljanja otpadom (e ta no biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Lokacije za postavljanje centara kojima se obezbe9uje sprovo9enje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne 26 . stabilizovan i nereaktivan. Ovim predlogom se ne isklju uju druge varijante udruživanja. s obzirom da je postoje(i pravilnik zastareo. gde bi gra9ani sami donosili svoj otpad. Transfer stanice su mesta za privremeno skladištenje. kao i postrojenja za kompostiranje. ime se obezbe9uje potpuna zaštita životne sredine. dok (e se kona ne lokacije odabrati nakon obavljenih istražnih radova i sprovo9enja postupka procene uticaja na životnu sredinu. ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smeštenom pored deponije. transfer stanice. neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad. Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. U okviru centra može biti izgra9ena i deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. Poželjno je pretovar vršiti direktno iz vozila za sakupljanje u vozila za transport. tok otpada uklju uje i njegov prolazak kroz transfer stanicu. Postavlja se tehnološka linija za automatsko i/ili manuelno razvrstavanje otpada. što (e se ta no utvrditi nakon potpisivanja me9uopštinskih sporazuma i donošenja regionalnih planova upravljanja otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 7. što ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda. S obzirom na koncept upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Na deponiju neopasnog otpada može se odložiti samo: komunalni otpad posle separacije. Izdvojeni reciklabilni materijali se melju. Transfer stanice (e biti odre9ene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada. Posebno je važno doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/ES o deponijama. utovaruje u ve(a vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postoje(ih deponija komunalnog otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije. pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada. Regionalna deponija. Transport otpada vozilom ve(eg kapaciteta znatno smanjuje troškove transporta na ve(u udaljenost. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom. Projekti deponija moraju biti uskla9eni sa EU direktivom o deponijama. TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. kratko zadržava. kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i privremenom skladištenju posebnih vrsta otpada. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno koriš(enje prostora kao resursa i smanjenje troškova upravljanja otpadom.Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju može obuhvatati kompletan mehani ko-biološki tretman otpada.

000 2019.000 25.747.778.000 1.268.000 490.785. Tabela 3.000 367.000 817. kao i druga pitanja od zna aja za organizaciju i sprovo9enje upravljanja otpadom.538. 2. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji.000 607. Sanacija odlagališta otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglašeni sa zahtevima direktiva EU. kojim se ure9uju me9usobna prava i obaveze u obezbe9ivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podru jima tih jedinica lokalne samouprave. odnosno drugog pravnog ili fizi kog lica u obavljanju gore navedene delatnosti. 3. na in donošenja odluka u slu aju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom. jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovo9enje.000 2. Istovremeno.smetlišta koje predstavljaju rizik po životnu sredinu.000 2. ukoliko im je to zajedni ki interes. Primarna selekcija otpada (e se postepeno uvoditi.084. pod uslovima utvr9enim zakonom i sklapanjem sporazuma izme9u skupština jedinica lokalne samouprave. 2. Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200. u narednom periodu.000 33. uz saglasnost ministarstva.367. Regionalni plan upravljanja otpadom definiše zajedni ke ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skupština dve ili više jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno živi najmanje 200.451.000 28.000 2.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije samouprave.000 2014.049.000 stanovnika po prethodno izra9enoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo.000 stanovnika.000 Ambalaža Biorazgradivi komunalni otpad Opasan komunalni otpad 27 .000 693. udružene jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade regionalni plan upravljanja otpadom. jedinica lokalne samouprave dužna je da. dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajedni ki upravljati otpadom. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to: jedinica lokalne samouprave je dužna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. Postupak izrade i donošenja regionalnog plana ure9uje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave.000 1. Sporazum tako9e definišu prava i obaveze komunalnog preduze(a. Projektovane koli ine otpada na godišnjem nivou u tonama /12/ Vrsta otpada Komunalni otpad Otpad iz doma instva Komercijalni i otpad iz institucija 2010. Potrebna je stalna kampanja i edukacija gra9ana o potrebi i zna aju primarne selekcije. potrebno je raditi na sanaciji postoje(ih deponija .000 2.000 418. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalnih samouprava.

Principi socijalnog aspekta su: orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovništva za uslugama. Profesionalna obuka bi(e primarni cilj u kratkoro nom periodu radi osiguranja da i osoblje koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehni ki kompetentno za svoj položaj. priprema tendera. razvoju politike i nastavnog programa. zaštite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljšanju njihove socioekonomske sigurnosti. 28 . U isto vreme. ime se stvara podloga za budu(e akcije i održivo upravljanje otpadom. Takva kampanja treba. kroz obrazovanje u školama i kroz razne kampanje. SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Socijalni aspekt upravljanja otpadom se odnosi na: na ine koriš(enja materijala. ekonomsko planiranje i budžeti. Nastajanje otpada kod stanovništva je primarno funkcija njihove potrošnje a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. uklju uju(i i kompanije iz privatnog sektora. Na njihov odnos se može pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti. finansijski sistem i ra unovodstvo. nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa odnosom ljudi prema otpadu: njihovom na inu koriš(enja materijala i rukovanju otpadom. Javna svest o otpadu i životnoj sredini se mora razvijati. ve( tako9e i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada. osigurati adekvatnu tehni ku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u institucijama i organizacijama. a posebno kod dece i mladih ljudi. podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga.Klju no poboljšanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti profesionalaca koji rade u industriji i uvo9enja tehnika i tehnologija u obrazovanje budu(ih profesionalaca u oblasti otpada. podrška doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom. Njihov stav uti e ne samo na karakteristike nastajanja otpada. Razvoj ljudskih resursa za odgovaraju(e i održivo upravljanje otpadom se može podeliti u tri glavne oblasti: profesionalna obuka kadrova (uklju uju(i i obuku proizvo9a a otpada). Neophodna je profesionalna obuka u slede(im oblastima upravljanja otpadom: pravni i zakonodavni okvir. tako9e. stepenu do kojeg oni razvrstavaju otpad i stepenu neovlaš(enog odlaganja. obrazovanje i razvijanje javne svesti. praksa i postupci separacije otpada. generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve upravljanja otpadom. licenciranje i monitoring. Implementacijom Strategije upravljanja otpadom i sprovo9enjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom. odnosno njihov interes i volju za pla(anjem usluga sakupljanja. njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada. razvijanje javne svesti stanovništva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (pla(anje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada. zaposlenih u državnim organima na svim nivoima u skladu sa nadležnostima.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 8. Stru na lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomo(i uspostavljanju obrazovanja. Ovo (e uklju iti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. sa odgovornoš(u za upravljanje otpadom i sprovo9enje zakona na svim nivoima. razvoju „zelene ekonomije” i integrisanju u društvo romske populacije koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina. da informiše stanovništvo o njihovim odgovornostima kao proizvo9a ima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom. u eš(e korisnika u upravljanju otpadom kroz razli ite aktivnosti i socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom. i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovaraju(eg sakupljanja otpada na zdravlje stanovništva i životnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja. o ekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje ve(eg broja radnika. što (e doprineti smanjenju siromaštva. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje (e: pove(ati nivo svesti najšireg stanovništva o problemima životne sredine. Obuka kadrova . zdravlje ljudi i sigurnost. kroz medije.

Posebna pažnja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi održivog upravljanja opasnim otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladištenje. važno je i razvijati poverenje izme9u organa državne uprave i gra9ana. Neophodna je jaka povezanost izme9u nadležnih za sprovo9enje zakona i lica za sprovo9enje kampanje. nego omogu(avanjem opštih informacija. Lokalna kampanja treba da: koristi sve oblike medija.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije praksa i postupci individualnog kompostiranja. koristi sveobuhvatne. Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj školi (e imati dugoro ne efekte na ponašanja pojedinaca. bude provokativna. kao što je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlišta je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen. kao što je redukcija na izvoru. na po etku kampanje. Ovo omogu(ava mehanizam za javno oglašavanje loše prakse i ljudi koji su u inili ve(e prekršaje. ambalažom od hemikalija itd. isti e individualne akcije. Posebna pažnja mora biti posve(ena školama. stekne poverenje stanovništva. Sprovo9enje zakonodavstva koje se odnosi na javnost. ali jednostavne poruke. Tako9e je važno da predložena poboljšanja budu razmatrana uz u eš(e javnosti. kao i da (e poboljšanja u praksi upravljanja otpadom doneti povra(aj sredstava iz poreza kroz princip zaga9iva pla(a. Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom u svoje ugovore uklju e i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. ovi pojedinci postaju u esnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom. Razvijanje javne svesti .Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi uklju enja problema životne sredine i otpada je obaveza ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima. reciklaža ili odlaganje otpada na pouzdan na in ukoliko nema druge mogu(nosti. Tu je veoma zna ajna uloga inspektora uz kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekršioce zakona. Gra9ani moraju da imaju pristup informacijama. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo za prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na održiv na in. U ve(ini slu ajeva. kupovinu proizvoda napravljenih od reciklabilnih materijala. koristi jednostavne ciljane poruke. sa podrškom postoje(ih stru njaka. javna svest se više razvija striktnom primenom zakona. u eš(u javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija). tretman i odlaganje. kroz svakodnevni kontakt sa otpadom. što je i ozvani eno usvajanjem Zakona o potvr9ivanju konvencije o dostupnosti informacija.). Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrešnog odlaganja otpada na životnu sredinu i kona no na njihovo zdravlje i dugoro no. razdvajanje otpada za reciklažu i u eš(e u lokalnim radionicama o upravljanju otpadom. praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom. 29 . praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz doma(instava. U kasnijem dobu. troškove opštine za remedijaciju (koji se nadokna9uju iz poreza i naplata od gra9ana). Sa druge strane. ponovna upotreba otpada. Kampanje razvijanja javne svesti podsti u individualne potroša e da pomognu dostizanje održivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada.

U estvuje u donošenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i kona no odlaganje opasnog otpada. Ministarstvo: Razvija i predlaže Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. iniciraju razgovore zainteresovanih strana u ciju uspostavljanja partnerstva u upravljanu otpadom. izvoz i tranzit otpada. Vrši i druge poslove utvr9ene posebnim zakonom. mogu(nosti za lociranje objekata za deponovanje. Nadležni organ autonomne pokrajine. ekonomske instrumente za sprovo9enje upravljanja otpadom i uti u na razvijanje javne svesti u društvu. Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike. Ure9uje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. Nadležni organ autonomne pokrajine: Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština na svojoj teritoriji. organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. Vo9enje podataka o raspoloživim i potrebnim koli inama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Dve ili više opština mogu zajeni ki obezbediti i spovoditi upravljanje otpadom ukoliko je to njihov zajedni ki interes. skladištenje i reciklažu. Vrši funkcije u skladu sa me9unarodnim ugovorima i sporazumima. Daje mišljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. studije i analize tehni ko tehnoloških mogu(nosti koriš(enja sekundarnih sirovina. 30 . Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji autonomne pokrajine. Agenicija za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom obavlja slede(e poslove: Pra(enje stanja i kontrolu koriš(enja sekundarnih sirovina. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za autonomnu pokrajinu i prati stanje. preko svojih nadležnih organa: Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom. obezbe9uje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 9. Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština. Obezbe9uje programe. U estvuje u razvijanju i predlaganju Strategije upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. Istraživanje tržišta sekundarnih sirovina. Daje mišljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA I PRAVNI OKVIRI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI /12/ Vlada i Nacionalna skupština obezbe9uju zakonski okvir za održivo upravljanje otpadom. Agencija za zaštitu životne sredine. Izdaje dozvole za uvoz. Ure9uje. Nadležni organi i organizacije za upravljanje otpadom su: Ministarstvo. Ovlaš(ena laboratorija za ispitivanje otpada. Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovaraju(e registre. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za Republiku i prati stanje. Priprema propise i tehni ke standarde. Jedinica lokalne samouprave.

Utvr9eni su uslovi. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom (2009. Zakona o Vladi. broj 2/99) obezbe9uje me9unarodno usaglašene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograni nog kretanja otpada. izvoz i tranzit otpada. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojen je Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom. smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga9ivanja životne sredine. 36/09 – dr. kao i sa specijalizovanim agencijama. promovisanje i upotrebu proizvoda. zakon i 72/09 – dr. upravljanja otpadom. lovstva. energetike. uvoz. a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje budu(ih razvojnih projekata. broj 135/04) doneti su slede(i propisi kojima se ure9uje upravljanje posebnim tokovima otpada. saobra(aja. br. broj 135/04) ure9uje odnos politike zaštite životne sredine sa ostalim. br. Davanje mišljenja o na inu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad. celovitosti. poljoprivrede. upravljanja vodama. na osnovu Ustava Republike Srbije. i to: Uredba o upravljanju otpadnim uljima („Službeni glasnik RS”. kontrolu. godine). industrije. broj 60/09). Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donošenjem seta zakona u oblasti zaštite životne sredine (2004. Ovim zakonima obezbe9uju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja otpadom. tehnologije i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu. broj 53/06). godine). zakon) ure9uje integralni sistem zaštite životne sredine koji ine mere.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka. uslovi i instrumenti za održivo upravljanje i o uvanje prirodne ravnoteže. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. unapre9enje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti. Tako9e. opreme. turizma. Ostvaruje saradnju sa doma(im i me9unarodnim stru njacima i ekspertima. šumarstva. telekomunikacija. broj 60/08). Sprovodi edukaciju stanovništva o mogu(nostima i na inu recikliranja otpadaka. odnosno spre avanje ili smanjenje nastajanja. prostorija i drugih uslova za vršenje ispitivanja Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada („Službeni glasnik RS”. ribarstva. 60/08 i 8/10) i Uredba o na inu i postupcima upravljanja otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS”. 36/09. osnivanje Agencije i Fonda. Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa me9u kojima i propis kojim su utvr9eni uslovi koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova. pristup informacijama i u eš(e javnosti u donošenju odluka. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bi(a. primenu posebnih pravila ponašanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja. 3) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. 135/04. procesa. na in i postupak vršenja strateške procene uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja. uklju uju(i i nove zakone kojima se ure9uje upravljanje otpadom. spre avanje. ponovnu upotrebu i reciklažu otpada. izdvajanje sekundarnih sirovina i koriš(enje otpada kao energenta. o uvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. sadržina izveštaja o strateškoj 31 . Osnovni propisi kojima se ure9uje upravljanje otpadom u Republici Srbiji su: 1) Zakon o potvr3ivanju Bazelske konvencije o prekograni nom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju („Službeni list SRJ – Me9unarodni ugovori”. sektorskim politikama u pripremi i donošenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili koriš(enja zemljišta. 2) Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”.

transporta.000 t. rudarstva. proširenje kapaciteta. Ovaj zakon je usaglašen sa odgovaraju(om direktivom EU. i uklju ivanje. upravljanje posebnim tokovima otpadom. tretmana i odlaganja otpada. izveštavanje. 5) Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga3ivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. proizvo9a otpada dužan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. decembra 2015. postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h. šumarstva. postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju više od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25. godine. uklju uju(i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. nadzor i druga pitanja od zna aja za upravljanje otpadom. vrste aktivnosti i postrojenja. upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti. energetike. podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. 135/04 i 36/09) ure9uje postupak procene mogu(ih zna ajnih uticaja odre9enih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu. broj 36/09) ure9uje vrste i klasifikaciju otpada. da operater postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada sa kapacitetom tretmana ve(im od 10 t/dan. br. 6) Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. Na osnovu ovog zakona doneta je Uredba o utvr3ivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”. u skladu sa ovim zakonom. broj 135/04) ure9uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi. životnu sredinu ili materijalna dobra. Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za uskla9ivanje poslovanja pravnih i fizi kih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvo9a i otpada u postoje(im postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju. turizma. odnosno pravna i fizi ka lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom. kao i u eš(e javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. njegova verifikacija. finansiranje upravljanja otpadom. godine. godine – mart 2011. skladištenja. uslove i postupak izdavanja dozvola. kao i za projekte koji se planiraju na zašti(enom prirodnom dobru i u zašti(enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. poljoprivrede. (2) operateri postoje(ih postrojenja za upravljanje otpadom. Procena uticaja vrši se za projekte u oblasti industrije. planiranje upravljanja otpadom. vodoprivrede. 4) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. promenu tehnologije. a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili ponovno iskoriš(enje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan. a programom mera predvide dinamiku prilago9avanja rada postrojenja uskla9enog sa odredbama ovog zakona za period do 31. izme9u ostalog. prekograni no kretanje otpada. godine – decembar 2013. a podrazumeva sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. saobra(aja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije proceni. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa. sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu. obaveze podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta. dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadležnom za izdavanje dozvola. broj 108/08) koja propisuje. odnosno u eš(e javnosti u postupku ocene tog izveštaja. 32 . nadzor i druga pitanja od zna aja za spre avanje i kontrolu zaga9ivanja životne sredine. isklju uju(i deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. a u slu aju da je u tom postrojenju izvršeno privremeno skladištenje otpada. ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati zna ajan uticaj na životnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju. koji sadrži naro ito mere i dinamiku prilago9avanja rada postoje(eg postrojenja i aktivnosti uskla9enog sa odredbama ovog zakona do 31. godine. subjekte.

do donošenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom. 48/94dr. na in sanitarno-tehni kog ure9enja deponija radi zaštite životne sredine. broj 53/02) bliže propisuje uslove i na in obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i železni kom saobra(aju. broj 55/01) koji propisuje bliže uslove i na in razvrstavanja. bez obzira na poreklo. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga3ivanja životne sredine. ekonomske instrumente. 7) Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”. broj 66/91. decembra 2012. 25/96. godine. upotrebu i koriš(eni ambalažni materijal. Tako9e. upotrebi. godine. 83/92. 26/96 i 101/05). skladištenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom. Na osnovu Ustava Republike Srbije. Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu propisani su rokovi od 12 do 18 meseci za prilago9avanje (1) proizvo9a a. do donošenja novih podzakonskih propisa. izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu.zakon. 53/93-dr. merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Službeni glasnik RS”. s tim što (e se. 67/93-dr. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje.zakon. prevozu.zakon. u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neure9enih deponija. pakovanja i uvanja otpada – sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom. razvrstavanje i privremeno skladištenje ambalažnog otpada. izvrši(e se najkasnije do 2015. na in vo9enja evidencija o vrstama i koli inama opasnih materija u proizvodnji. 53/95 i 135/04): Pravilnik o kriterijumima za odre3ivanje lokacije i ure3enje deponija otpadnih materija („Službeni glasnik RS”. odnosno dekontaminacija ure9aja koji sadrže RSV i odlaganje RSV iz tih ure9aja. Primenjuje se na uvezenu ambalažu. prometu. tj. upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. potrošnje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odštampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglašene sa propisima EU. broj 60/94). (4) proizvo9a i i uvoznici elektri nih i elektronskih proizvoda dužni su da upravljanje otpadom od elektri nih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. kao i uslove i na in prestanka koriš(enja deponije. reciklaže. uvoznika. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine iz 1991. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. odnosno preradom. a poti u iz tehnoloških procesa proizvodnje. primenjivati Pravilnik o uslovima i na inu razvrstavanja. (3) jedinica lokalne samouprave dužna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neure9enih deponija na svom podru ju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona. pakera/punioca i isporu ioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalažnog otpada i obezbe9enja prostora za sakupljanje. kao i druga pitanja od zna aja za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. br. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da važi Zakon o postupanju sa otpadnim materijama („Službeni glasnik RS”. broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija. ambalažu koja se proizvodi. pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina („Službeni glasnik RS”. godine doneta je i primenjuje se Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železni kom saobra aju („Službeni glasnik RS”. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Službeni glasnik RS”. zaklju enja ugovora sa operaterom za komunalni ambalažni otpad i ambalažni otpad koji nije 33 . u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. broj 36/09) ure9uje uslove zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. a druge obaveze bi(e odre9ene posebnim propisom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije decembra 2012. usluga. godine. prerade ili regeneracije otpadnih materija. primenjiva(e se i propisi doneti na osnovu ranije važe(eg Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. broj 12/95) koji ure9uje na in postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija. (5) odlaganje. stavlja u promet i sav ambalažni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Srbije.

91/692/EEC. 2000/76/EC promoviše sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu više koristiti za originalnu upotrebu. (2) ambalažu koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona. a nije usaglašena sa osnovnim zahtevima koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. dostavljaju nadležnim organima na njihov zahtev tražene podatke iz registra. drže ili uklanjaju opasne otpade. ozna avanje podataka na ambalaži koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogu(nost ostavljanja ambalažnog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vra(anja. i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalažnim otpadom koji nije komunalni otpad. Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i 166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja. Odlaganje primene ovog zakona predvi9eno je za (1) proizvo9a a i uvoznika ambalaže koji su dužni da svoje poslovanje koje se odnosi na ozna avanje ambalaže usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. a nije izvršena njena dekontaminacija. obezbe9enje upravljanja ambalažnim otpadom. tako što (e zaklju iti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskoriš(enje. Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu odlaganja istrošenih baterija i akumulatora koji sadrže opasne materije u cilju smanjenja zaga9enja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada (zamenjuje: Direktivu 84/429/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz postoje(ih insineratora komunalnog otpada. Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga9enja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Direktivom se definiše da privredni subjekti koji proizvode. radi spre avanja rizika po ljudsko zdravlje. a nema snabdeva a. Direktivu 89/369/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada i Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada) i ima za cilj da postavi standarde za smanjenje zaga9enja vazduha. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/EEC. Direktiva 2001/42/EEC o proceni uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju nastajanja otpada od istrošenih vozila tako što stimuliše sakupljanje. ponovnu upotrebu i 34 . (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalažu ili ambalažne sirovine za potrebe sopstvene delatnosti. reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada. može da bude u prometu najduže dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. vode i zemljišta uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada. kao i na in odlaganja opreme koja je zaga9ena sa PCB. iskoriš(enja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ograni i proizvodnja otpada. Zakonodavstvo Evropske Unije u oblasti upravljanja otpadom obuhvata slede e: Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC. Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definiše kontrolisani na in postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvo9enjem strogih tehni kih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na životnu sredinu.

ljudi i životinja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklažu njihovih komponenata (baterije. uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograni nom kretanju. EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Službenom glasniku Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. 35 . Zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC. Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine i posebno zemljišta u slu aju koriš(enja sekundarnih 9ubriva u poljoprivredi definiše upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zaga9enja zemljišta. 83/29/EES i 91/692/EES (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ES) odnosi se na spre avanje i progresivno smanjenje do uklanjanja. dopunjena Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ES). Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid. gume. Uredba 1013/2006 o prekograni nom kretanju otpada reguliše nadzor i kontrolu prekograni nog kretanja otpada. vegetacije. kadmijum. Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000. reciklaže i iskoriš(enja elektri ne i elektronske opreme u cilju redukcije koli ine otpada. da minimizira uticaje otpada od ambalaže na životnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spre e konkurenciju. odnosno promociju ponovne upotrebe. zaga9enja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dužne su da odrede odgovaraju(e ovlaš(ene organizacije za transport otpada. olovo. Direktiva 2002/95/ES o ograni avanju koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektri ne i elektronske opreme imaju za cilj ograni avanje koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi. ulja) u cilju zaštite životne sredine. Uredba 1774/2002 o otpadu životinjskog porekla propisuje tehnološke postupke prerade otpada životinjskog porekla. EN 13429:2000. Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u plasti im gajbama i paletama utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. šestovalentni hrom. akumulator. godine. 2004/12/EC. živa. polibromovani bifenoli i polibromovani difenili u elektri noj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim materijama. Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u staklenoj ambalaži utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. EN 13430:2000. 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalaže i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaže. Propisana je obaveza da od 1. Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalaži i ambalažnom otpadu. januara 2008.

INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM Slika 3. Regionalna podela po Nacionalnoj strategiji /13/ 36 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 10.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 4. Mreža deponija i transfer stanica po Nacionalnoj strategiji /13/ 37 .

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 5. Mreža centara za reciklažu po Nacionalnoj strategiji /13/ 38 .

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 6. Mreža centara za kompostiranje po Nacionalnoj strategiji /13/ 39 .

javna komunalna preduze(a koja. Mreža centara za insineraciju po Nacionalnoj strategiji /13/ Sve lokalne samouprave obuhva(ene integralnim sistemom upravljanja otpadom imaju svoje lokalne stru ne organizacije . po osnovu zakonske regultative. 40 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 7.

pa se otpad iznosi samo sa gradskog podru ja. Ovo je ujedno i hronološki red postupaka sa otpacima u sistemu. neizbežnih otpadaka iz proizvodnje. Otpad se u svim opštinama tretira na identi an na in: sakuplja se u razli itim sudovima (kontejnerima ili kantama) i odvozi na smetlišta. od mesta njegovog nastanka do kona nog. uz istovremenu uštedu životnog prostora i zaštitu životne sredine. može se zaklju iti da se rad komunalnih preduze(a odvija u izuzetno teškim uslovima /14/. Slika 8. Koncepcija zbrinjavanja vrstog otpada u integralnom sistemu obuhvata 4 osnovna principa: 1) izbegavati (koliko god je mogu(e). Kružni ciklus u integralnom sistemu upravljanja otpadom /15/ 41 . ’’divlje deponije’’ ili se nekontrolisano spaljuje. 2) koristiti (što je više mogu(e). sakupljaju uglavnom individualno od strane siromašnijih slojeva stanovništva. biranjem optimalnih puteva tretmana vrstog otpada. Ni u jednoj nije zabeležen dovoljan broj specijalnih vozila. Integralni sistem zbrinjavanja otpada je zasnovan na analizama. me9utim. a nema ni dovoljno druge opreme . stari akumulatori itd. zaštitne opreme itd. razmatranju i definisanju metoda i postupaka tretmana vrstog otpada. Saglasno tome i organizacija odnošenja sme(a je otežana. 3) tehni ki preraditi (koliko je potrebno) i deponovati (što je mogu(e manje). tako da se otpad esto odvozi i obi nim kamionima.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrše delatnost upravljanja otpadnim materijama. obojeni metali. velike organizacione probleme. prinu9eni su da se brinu o celokupnom otpadu koji nastaje na podru ju. po životnu sredinu i zdravlje živih bi(a . Sve lokalne samouprave oskudevaju po pitanju opreme.kontejnera. Potom sledi koriš(enje i prerada koje bi trebalo pove(ati i time smanjiti kona ni ostatak za zbrinjavanje na deponijama.neškodljivog zbrinjavanja. Polazni princip predstavlja stalno smanjivanje koli ine tzv. Njihova nadležnost odnosi se isklju ivo na komunalni otpad. zastarelu mehanizaciju kojoj je odavno istekao rok upotrebe. a njihov dalji tretman je nekontrolisan i kre(e se uglavnom u okviru ’’crnog’’ tržišta. S obzirom na nedovoljne opštinske budžete. polaze(i od mogu(nosti za njihovo smanjivanje. sticajem mnogih okolnosti. dok su sela sasvim nepokrivena bilo kakvim organizovanim odnošenjem otpada. Analize su pokazale da efikasno iskoriš(enje otpada može zna ajno smanjiti potrebe za primarnim sirovinama i energentima. gvož9e. U seoskim podru jima otpad se naj eš(e odvozi na tzv. Treba ista(i da se komercijalno interesantne vrste otpada: papir.

Kona no odlaganje je poslednja faza u integralnom sistemu pri emu se može odlagati ostatak od prerade ili po etni otpad. obrade i kona nog deponovanja. Tabela 4. Generalno posmatrano. odlaganja i eventualne prerade (primarno razvrstavanje na mestu nastajanja). Koristi od uvo9enja sekundarnih sirovina u proizvodnju odnosno koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim date su u tabeli 4. . jer koli ina. Sakupljanje je faza koja predstavlja operaciju u kojoj nadležne službe ili sami gra9ani odnose privremeno odloženi otpad na dalju preradu ili kona no odlaganje. Prerada je faza koja predstavlja najsloženiju operaciju u integralnom sistemu a sastoji se od: sortiranja. Privremeno odlaganje je faza odbacivanja koriš(enog materijala koja se sastoji od rukovanja. direktne prerade i ponovnog koriš(enja. Kona no odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju odloženog otpada (na primer. sastav i sezonska kolebanja otpadaka odre9uju metode skladištenja.Elementi integralnog sistema zbrinjavanja otpada /16/ Nastajanje otpada je faza u kojoj odre9eni materijal prestane da služi svojoj svrsi i postane balast korisniku. sakupljanje obuhvata skladištenje. Ova faza predstavlja kriti an faktor u integralnom sistemu zbrinjavanja otpada. sakupljanja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U integralnom sistemu zbrinjavanja otpada mogu(e je prepoznati 6 funkcionalnih elemenata: NASTAJANJE OTPADA PRIVREMENO ODLAGANJE SAKUPLJANJE TRANSFER I TRANSPORT PRERADA I KORIŠ ENJE KONA NO ODLAGANJE Slika 4.Koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim sirovinama /17/ KORIST Ušteda energije (%) Smanjeno zaga9enje vazduha (%) Smanjeno zaga9enje vode (%) Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%) Smanjena potrošnja vode (%) Papir 74 74 35 58 MATERIJALI Staklo 32 20 80 50 &elik 74 85 76 97 40 42 . pripreme. transporta. . deponijski gas). mesto i frekvenciju sakupljanja i izdvajanje korisnih sirovina.

LIKVEFAKCIJE. ISKORIŠ ENJE ENERGIJE KORIŠ ENJE TOPLOTE SAGOREVANJA OTPADA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE TRANSFORMACIJA U GORIVO PROCESIMA: PIROLIZE.). ISKORIŠ ENJE PONOVNO KORIŠ ENJE PROIZVODA KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA VRA ANJEM U PROIZVODNI PROCES KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA U DRUGIM PROCESIMA 2.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sve metode tretmana otpada mogu se podeliti na: Utilizacione postupke. bez iskoriš(enja energije i sirovina. kao što su: ponovno koriš(enje razvrstanih reciklabilnih materijala. ISKORIŠ ENJE DEPONIJA KORIŠ ENJE DEPONIJSKOG GASA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE OTKOPAVANJE DEPONIJA RADI ISKORIŠ ENJA SEKUNDARNIH SIROVINA Slika 10. MOGU NOSTI PRERADE OTPADA UZ ISKORIŠ ENJE SIROVINA I ENERGIJE 1. ija je svrha maksimalno iskoriš(enje energije i sirovina iz otpada (Kao što je prikazano u tabeli 4. 43 . termi ka prerada sa iskoriš(enjem toplote itd.. . kompostiranje. GASIFIKACIJE I FERMENTACIJE 3. i Likvidacione postupke ija je svrha eliminisanje celokupne mase otpada.Mogu nosti prerade otpada uz iskoriš enje energije i sirovina /18/ Za ponovno koriš(enje materijala i energije doma(a i me9unarodna stru na javnost koristi naziv Reciklaža ili Recikliranje. Pored toga što zna ajno doprinosi zaštiti životne sredine.

01. lokacija posude. eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehni kog stanja ure9aja u okviru postrojenja. utovar. odlaganje i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od 6 funkcionalnih elemenata u integralnom sistemu upravljanja otpadom. Primarni cilj recikliranja je maksimalno mogu(e iskoriš(enje otpadnih materijala. na deponijama otpada je dozvoljeno odlagati samo inertni materijal koji se dalje ne reciklira odnosno ne može se reciklirati ni na koji na in. Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih. Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i smešta u posebne posude. Elementi koji moraju biti razmotreni pri izboru posuda su: tip posude koja se koristi. Emisija zaga9uju(ih komponenata zavisi od tehnologije procesa. Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za obradu. Sistem sakupljanja otpada može biti pokretni i nepokretni. Sakuplja je odgovoran za prevoz vozila. uz maksimalno smanjenje deponija i rekultivaciju zaga9enog zemljišta. plansko odlaganje. Sakupljanje otpada zavisi od: tipa opreme za privremeno odlaganje i sakupljanje. esteti nost i bezbednost po životnu sredinu i ljudsko zdravlje i na in odnošenja. dalji transfer ili deponovanje. Rukovanje na mestu nastanka otpada predstavlja iznošenje otpada iz svih vrsta objekata koriš(enjem posuda za otpad i plasti nih vre(a i odlaganje u odgovaraju(e ve(e posude.2005. te nih i gasovitih zaga9uju(ih komponenata. tipa sistema sakupljanja i opšte metodologije sakupljanja otpada. U zavisnosti od vrste posude a zbog smanjenja optere(enja i opasnosti na ovim poslovima treba da bude uposleno više radnika za opsluživanje. sabijanje i prekrivanje inertnim materijalom. Troškovi proizvodnje i eksploatacije ovakvih posuda su viši u odnosu na konvencionalne ali je ceo sistem sakupljanja isplativiji. Ure9ena deponija predstavlja sanitarno i tehni ki ure9en prostor na kome se vrši kontrolisan prijem otpada. razastiranje. ostatak posle prerade otpada i materijal koji se više ne može reciklirati. Posle sortiranja otpada izdvojeni reciklabilni materijali se transportuju do fabrika u kojima se prera9uju. istovar i pražnjenje na mestu za preradu ili odlaganje. Na osnovu ovog zakona od 01. U okviru ovog sistema vozila za sakupljanje kruže od jedne 44 . Pokretni sistem se naj eš(e koristi u okviru velikih komercijalnih i industrijskih objekata u kojima su predvi9eni veliki kontejneri. Koli ina navedenog inertnog otpada ne sme da pre9e 5% od ukupne koli ine otpada koji se stvara. Rukovanje. izgradnji i eksploataciji ure9aja i postrojenja za uklanjanje i koriš(enje otpada. Troškovi nastali potpunijim postupkom zaštite životne sredine pokrivaju se koriš(enjem izdvojenih reciklabilnih materijala. Na taj na in gra9ani imaju mogu(nost da sami vrše sortiranje pojedinih vrsta otpadaka koji se mogu reciklirati ime se skra(uje put otpada do ponovnog koriš(enja. uz smanjenje troškova naknadnog sortiranja i pove(anja kvaliteta recikliranih materijala i proizvoda. Ove posude se koriste za odlaganje otpada pre organizovanog sakupljanja i odnošenja. Kada se koriste manje posude i vre(e za privremeno odlaganje otpada koje se zatim prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport. celokupni sistem se naziva nepokretni ili stacionarni sistem sakupljanja otpada. Eksploatacija deponija u tom ciklusu odnosi se na: sakupljeni otpad koji se ne(e iskoriš(avati. U velikom broju zemalja proces organizovane reciklaže otpada doveo je do razvoja novih tipova posuda za privremeno odlaganje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklaža se primenjuje i slu ajevima kada jedan od slede(ih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i cena uklanjanja otpada u zavisnosti od karaktera otpada. Evropska zajednica je donela zakon o deponijama. u sklopu kojih se nalaze i ure9aji za sabijanje otpada (kompaktori). kontrolisano sakupljanje otpadnih (procednih) voda i njihovo pre iš(avanje pre kona nog ispuštanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvo9enje deponijskog gasa. a zatim vra(aju na svoju ili drugu lokaciju. mesta i na ina stvaranja kao i propisa vezanih za uklanjanje i uništavanje otpada. Grani ne vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju. naziva se pokretni sistem sakupljanja otpada.

prihvatljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i sa ekonomskog stanovišta te da bi se morao uzeti u razmatranje i u našim gradovima. Veliki broj do sada izgra9enih postrojenja u svetu i planiranje novih ukazuju da je postupak uklanjanja otpadaka. zahtevanog kapaciteta pretovara. mesta. Posebno interesantan na in sakupljanja i odnošenja otpada koji se može reciklirati (reciklabilnog otpada) a posebno opasnog otpada. kategorije. raspoložive opreme i propisa o zaštiti životne sredine. vozila za transport otpada moraju biti tako projektovana da se mogu kretati savremenim saobra(ajnicama (autoputevi itd. Na taj na in (e se u zna ajnoj meri smanji nezaposlenost u periodu tranzicije kroz koji Srbija trenutno prolazi. što podrazumeva da se prethodno mora izvršiti detaljna evidencija nastanka otpada u procesima proizvodnje. otpad mora biti zašti(en tokom transporta. železnica kao i re ni transport. na ina i uslova nastanka biti precizno definisan njegov dalji tretman.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre9enoj ruti. odnosno industrijski. predstavlja sakupljanje od strane gra9ana. farmaceutski. Pri transportu motornim vozilima. odnosno sva naseljena mesta koja gravitiraju odre9enim opštinama. U ovom trenutku to se odnosi samo na gradsko podru je opština koje su obuhva(ene sistemom sakupljanja. prihvatljiv istovremeno i sa stanovišta zaštite životne sredine i ekonomije. kapacitet ne sme do(i u suprotnost sa dozvoljenom nosivoš(u vozila i postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i bezbedni. U bliskom narednom periodu kao imperativ se name(e razdvajanje otpada po mestu nastanka. klani ki. stru ne. zahtevaju primenu specijalnih vozila. kao i karakterizacija i kategorija otpada prema zakonskim propisima /18/.). saglasno Zakonu. Nakon uspostavljanja sistema separatnog sakupljanja otpada po vrstama podru je delovanja i organizacije automatski (e se proširiti na sve mesne zajednice (gradske i seoske). privreda (e dobiti izuzetno veliki zamajac a životna sredina (e biti znatno manje ugrožena i bolje zašti(ena. direktan transport vozilima postaje ekonomski neprihvatljiv. Po dolasku na zadatu lokaciju posude se prazne u vozila pri emu se razlikuje manuelni i automatizovani sistem pražnjenja. odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. Presovanje i briketiranje zna ajno poboljšava karakteristike postoje(ih sistema za uklanjanje otpada. Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja od lokacije nastajanja otpada do lokacije koriš(enja ili trajnog odlaganja. nakon izdvajanja kvalitetnih materijala. nau ne i ekološke tokove. opasan i drugi otpad ne(e se smeti deponovati na regionalnu deponiju. Otpad se može direktno pretovarivati u ve(e sisteme za dalji transport. zahteva efikasnije upravljanje otpadom. Savremena vozila su opremljena ure9ajima za sabijanje utovarenog otpada. što podrazumeva i uklju ivanje u svetske privredne. Nabavno tržište u pogledu regionalnog sistema sakupljanja otpada podrazumeva oblasti sa kojih se otpad i ina e prikuplja. Potreba za efikasnijim razvojem Srbije. U tom cilju je neophodno uklju ivanje uspešnih kompanija sa višegodišnjim iskustvom i vrhunskim ekspertskim znanjem u oblasti tretmana otpada. Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure9aje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za sakupljanje otpada u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu i kona no odlaganje. koja bi u svom sastavu imala posebne odeljke za pojedine komponente otpada. Za dalji transport otpada koriste se: motorna vozila (kamioni). Vrsta vozila za sakupljanje i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do sabirnog centra. 45 . neophodno je zadovoljiti slede(e zahteve: otpad se mora transportovati uz minimalne troškove. Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar. koje zavisi od tipa pretovara. medicinski. Savremene tendencije sortiranja (separacije) na izvoru. Deo ovog otpada sigurno (e na(i svoje mesto u regionalnom sistemu. nakon detaljnog sagledavanja vrste. dobi(e se velika masa sirovina. ve( (e. Ovim postupcima se obezbe9uje bolje iskoriš(avanje svih kapaciteta transporta. izbegava se dodatna prerada a otpad se može efikasno sagorevati.

3. godine i predstavlja predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. Surdulica. Bosilegrad Ukupan broj stanovnika 2002. Vlasotince. Medve9a. Blace Dimitrovgrad.133 234.018 229. Kuršumlija. (t/god) 91.851 98. Ražanj. Lokalna samouprava nosilac aktivnosti regionalnog centra Niš Prokuplje Pirot Leskovac Vranje Ostale opštine koje ine regionalni centar Gadžin Han.374 18. Crna Trava Preševo.617 55. Bela Palanka.889 49. Merošina Žitora9a.044 21. Trgovište. Bujanovac. Planirana mreža regionalnih centara za upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji /12/ R/ B 1. 363. 2. Aleksinac.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 11.250 100.596 Koli ina otpada 2009. Vladi in Han. 4. 5. je napravljena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010.968 Tabela 5. Svrljig. UPRAVLJANJE OTPADOM U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI Slika 11. Južna i jugoisto na Srbija /13/ Tabela 5. Bojnik. Doljevac. Babušnica Lebane. 46 .

284 Vladi in Han 22.855 Žitora9a 17.661 Merošina 14.964 1.381 2.269 3.427 Leskovac 153.359 Trgovište 5.645 1.632 2.248 2.596 68. Godine /12/ Koli ina otpada Projekcija koli ina Lokalna Broj stanovnika (popis 2009.227 1.385 8.402 1.227 10.837 586 833 47 .995 1.322 1.344 1.811 62.348 Doljevac 18.759 Vlasotince 32.281 Bujanovac 45. samouprava 2002.973 902 1.578 17.935 5.) (t) (t) Nišavski okrug Grad Niš 239.623 25.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Tabela 6.413 3.426 Preševo 38. otpada 2020.028 1.238 1.948 35.767 22.492 Aleksinac 55. Koli ine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije 2020.220 1.485 Crna Trava 2.874 2.460 Svrljig 16.174 24.244 1.733 Pirot 61.084 43.432 2.163 7.222 1.908 Dimitrovgrad 10.041 205 291 P injski okrug Bosilegrad 8.389 Gadžin Han 9.059 14.033 Ražanj 10.365 3.030 Bela Palanka 13.647 3.306 1.211 Medve9a 10.318 Topli ki okrug Blace 12.172 10.369 1.616 Vranje 87.107 10.185 Lebane 24.094 15.445 949 1.532 14.045 1.024 Jablani ki okrug Bojnik 12.956 Pirotski okrug Babušnica 14.240 1.222 Prokuplje 47.156 Surdulica 21.006 2.656 97.872 2.429 2.560 12.546 3.588 Kuršumlija 20.

Cerje.759 korisnika koji imaju svojstvo pravnog lica. POSTOJE@I KAPACITETI RECIKLAŽNE INDUSTRIJE U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI REGION NIŠ GRAD NIŠ Tabela 7. podeljena na 30 rejona. Rujnik. razlikuju se dve grupe 48 . D. Lazarevo selo. Supovac. =amurlija. Jasenovik. Mal a. Gornje Me9urovo. Rautovo. =amurlija. Donja Trnava. Bubanj selo 84%. Koritnjak. Gornja Studena. Suvi Do 70%. Popovac 64%. Podaci o obuhva enosti grada Niša uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Mediana" Niš Adresa. Statutom JKP „Mediana“. gradska opština Niška Banja 77%. Manastir. =okot 40%. Prosek i =ukljenik. Donja Toponica. telefon. Donji Komren 25%. Donja Studena. Gornji Komren 60%. Vrelo. Gornja Trnava.3% Naselja neobuhva ena sakupljanjem otpada Brenica.rs Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Gradska opština Pantelej 100%. Vele polje. Donja Vrežina. Paljina. JKP Mediana je kompanija ija je osnovna delatnost održavanje higijene u gradu Nišu i upravljanje vrstim otpadom i gradskom deponijom. gradska opština Medijana 100%.11. Pasi Poljana 95%. Me9urovo 50%. gradska opština Crveni krst 100%. Berbatovo. Ostrovica. Novo Selo 85%. usvojenim 20. Kamenica.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12. sanitarne i sli ne aktivnosti • 74700 =iš(enje objekata • 37100 Reciklaža metalnih odpadaka i ostataka • 37200 Reciklaža nemetalnih odpadaka i ostataka Trenuno JKP Mediana redovno vrši sakupljanje i odvoz otpada iz doma(instava (kolektivno i individualno stanovanje) i od preduzetnika iji je ukupan broj 75. Ber inac. Brzi Brod 75%. Paligrace. Niš 018/515-541 cis@jkpmediana. Oreovac. Cela teritorija grada Niša (gradsko i seosko podru je) je. Lalinac. Hum. Vrtište. Mramorski Potok. Mramorska 10. gradska opština Palilula 100%. Mramor. G. definisane su delatnosti preduze(a i to: • 90000 Odstranjivanje otpadaka i sme(a. Ravni do. Donji Matejevac. Jelašnica 85%. Bancarevo. Miljkovac. sa aspekta sakupljanja otpada. Pasja a. Krušce. Trupale. Prva Kutina 34%. Si(evo 0. Leskovik.2009. Kravlje. Gornja Vrežina. U zavisnosti od posuda za odlaganje otpada.Toponica 100%. Medoševac 72%. Mezgraja. Vukmanovo.612 kao i od 1. Kunovica. Gabrovac 72%. Gornji Matejevac. Radikina Bara. Nikola Tesla 94%. e-mail Tvr9ava bb. Donje Vlase. Se anica.

Cevi 3.palete . dok 39 seoskih naselja sa 19. Pored ovih sudova JKP Mediana prikuplja otpad i iz 1340 kontejnera zapremine 1. U ruralnom delu teritorije koju pokriva JKP Mediana postoji 20 kontejnera zapremine 1. Niš JKP “Medijana” – RJ “Recikla9žni centar”.000 8. Niš “RESOR” D.5005.O.0 4.PE (polietilen) . Niš JKP “Medijana”.1 m3 koji se periodicno prazne u skladu sa rejonizacijom i planom JKP-a.Drvo .376 stanovnika.0 .0 282 10. sa tendencijom proširenja teritorije prikupljanja.O.O. i 54 kontejnera od 5 m3. Niš TITEKS D.701 kante zapremine 120 l i 1945 kontejnera zapremine 1. Niš NIVES D.Prijem medicinskog otpada . regranulat PP i PE 2. Trenutno JKP Mediana (na osnovu evidencije iz marta 2010.PS 49 1. na pojedinim lokacijama.Vre(e 4.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije rejona: a) rejoni za sakupljanje otpada u kantama i b) rejoni za sakupljanje otpada u kontejnerima.O. ukupne zapremine 256 m3.8 3.1 m3. Izdvajanje sekundarnih sirovina je u za etku i realizuje se na slede(i na in: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina romske nacionalnosti • na deponiji “Bubanj” • Organizovanim radom RJ “Reciklažni centar” u okviru JKP “Medijana” Tabela 8. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Gadžin Han MIV.O.283 1. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3. trenutno nije uklju eno u sistem sakupljanja otpada. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena i firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina u Gradu Niš i celom Niškom regionu Naziv firme Vrši otkup Karton Papir pisani i ist Arhiva . Niš .1 m3 koji su u vlasništvu pravnih lica na teritoriji Grada Niša.500 kontejnera sa javnih površina i iz netipiziranih sudova iz doma(instava u zonama individualnog stanovanja. postavljeno je 250 tipskih kontejnera za PET ambalažu od 1 m3 odnosno ukupne zapremine 250 m3 i 57 tipskih kontejnera za metalnu ambalažu od po 4. Uslugama odnošenja otpada je u potpunosti pokrivena teritorija grada Niša.Gvož9e .5 m3.Folija 3. Niške Banje i još 31 naselja.5 YU KARTON.PP (polipropilen) .O. uglavnom u centralnom gradskom podrucju.Otpadno gvož9e Vrši prodaju (prihoduje) Godišnje Cena koli ine (din/kg) (t) 2.0-25.0 92 20.Aluminijum .0 1 80.0 13. godine) prikuplja otpad iz domacinstava iz urbanog dela Grada Niša putem 37. Pored sakupljanja komunalnog otpada.PET ambalaža .0 710 19.

000 l 105 t 50 t 100 t 500 kg 50 t .Elektri ni otpad .Otpadno drvo 1.Rabljena ulja (trafo.Staklo 3.300 0.500 2. Beton PUT INŽENJERING.0005. dekorativni jastuci. Otpadni sun9er 3.500 1. Opekarski proizvod 4.O.PVC 1. Poliestarsko D.Bakar 2.Prohrom elici .PE 2.O.Fiksiri i razvija i .Elektro kablovi . Niš .0001.Otpadni elektroliti . Niš 2.0-15. Asfalt 3.500 1.Plastika .Otpadno ulje . … .Drveni opiljci 2.Industrtijski tekstilni punilo za jastuke otpad 4. Niš . Leže(i policajci SNG Company.Saobra(ajne baze .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Reciklaža gra9evinskog materijala . motorna) .O.Gra9evinski 1.000 1. Plastika . Drveni opiljci .Industrijska maziva i Jugo-Impex. Niš materijal 2.000 1.Aluminijum . Proizvodi od Niš industrijskog otpada – papu e. Proizvodnja uljane baze 1. Bakar .Bronza i mesing . Drvo .Elektronski otpad 1.000 250 m3 50.500 1.000 20. Niš . Prerada otpadnog .Otpadne boje i lakovi razre9iva i . .Otpad od gvož9a .5-50 10.motorno ulje motornog ulja Remol D.Otpadni automobilski katalizatori .. Staklo Jugo-Impex EER. Otpadno drvo NEIMAR PROJEKT.O.0 1. Niš masti .1 7.000 m3 5. EUROMITEKS.000 1.Sve vrste kablova Delinijator 1. Pamu na krpa za sudove 2.Otpadni antifriz 50 200.

Aleksinac “FEROS” D.” D.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije . ne vrši se prikupljanje i precišcavanje procednih voda.Otpadno gvož9e . metala. Pravno-imovinski odnosi nisu regulisani na oko 50% zaokruženog kompleksa. Tako9e.O. je ostvaren promet od 120 t PET ambalaže a 2009.. KP ''Bubanj''.O.Otpadni akumulatori . preko koga se razastire i sabija sloj inertnog materijala u slojevima od oko 0.5 ha. Zatvorene površine nisu rekultivisane. podaci su mereni samo u jednoj sezoni što ne daje realnu sliku o prose nim koli inama i sastavu pa se ove vrednosti ne mogu smatrari meritornim. Lokacija gradske deponije je na lokalitetu Bubanj. što se odvozi van deponije. Na deponiji postoji sto na jama za tretman uginulih životinja i mesnih preradjevina.50 m'. Na deponiji se nalazi radionica za popravku kontejnera i izradu metlica za cišcenje gradskih površina. Tako isplanirani i nabijeni slojevi ine visinu ukupnog sloja od 30 m'. opremljena je potrebnom komunalnom infrastrukturom.Bakar . Deponovanje otpada vrši se u slojevima otpada od 0. od ega skoro 8 ha pripada KP ''Curlina''.O. RJ poseduje balirku (presu) ORWAK 5070 HDC sa radnim pritiskom od 200bara i mlinom za PET maksimalnog kapaciteta 300 kg/h. DENI PET. Grubo. Ne postoje kanali za odvod atmosferskih voda . Bor DENI KOMERC. sa površinom (u državnom vlasništvu) od 5. koji se nalazi na teritoriji i KO Niš i KO Doljevac. Deponija je u eksploataciji od 1967.O.Otpadni bakar 80. Prostire se na površini od 31. na preko 80% otkupljenog dela (gde su rešeni pravno-imovinski odnosi).O. Svi 51 .gvož9e . Upravna zgrada koja se nalazi na lokaciji deponije.O.25 ha.PP (polipropilen) PE i PP kese U okviru JKP Mediana posluje i radna jedinica Reciklažni centar koja se bavi prometom sekundarnih sirovina: ambalažnog otpada. godine izvršena je kona na eksproprijacija zauzetog zemljišta deponije. sakupljene PET ambalaže.. Tehnologija odlaganja otpada je slojevito razastiranje i delimicno sabijanje slojeva i prekrivnog sloja inertnog materijala (šut i zemlja).Mesing . sada Opština Palilula. Aleksinac “STRATO PLUS” D. Aleksinac “Kuzman” D.30 – 0. ru no i delimi no sortiranje otpada i sekundarnih sirovina vrši se na samom telu deponije. Tokom 2008 god. Opština Niš.000 Gvož9e Aluminijum 1. ne postoji sistem za otplinjavanje.PE (polietilen) . izuzev dela tela deponije.Otpadni aluminijum . Na preostalih 50% kompleksa je formirano telo deponije. Ne postoji vaga za merenje pristiglog otpada. Reciklažni centar se nalazi u ulici Ivana Milutinovica u Nišu kao deo kompleksa JKP Mediana. plastike i metalnog otpada. 6 km od centra Grada.O. promet od 80 t PET ambalaže. gde se vrši odvajanje: papira. godine.. Kabasti otpad se odlaže u posebno odredjenim podru jima. Merošina . Procene su uglavnom na bazi zapremine vozila za transport otpada ali zapunjenost vozila varira zavisno od vrste i gustine sakupljenog otpada tako da ti podaci se ne mogu smatrati ta nim. po proceni kontrolnih lica na deponiji koji su prisutni 24 h dnevno.000 500 18 80 30 ‘”Maksi-Co. Opština Doljevac i 23.. vec se otpad registruje u m3.08 ha. U toku 2003. Ne postoje ta ni podaci o koli inama i sastavu otpada jer se ne vrši merenje odloženog otpada.O. Deponija nije ogradjena.50 m' sa nabijanjem buldožerom. Na deponiji se ne vrši mehanizovan predtretman otpada u smislu odvajanja reciklabilnih materijala.

Podaci o obuhva enosti opštine Aleksinac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komunalne usluge" Aleksina ki Bujmir. telefon. Vukašinovac. M.8%. Korman. Drenovac. Donji Ljubeš. godine donošenjem Odluke o dopuni Odluke o komunalnom uredenju. Vitkovac. Donja Peš anica. Kapacitet deponije u Aleksincu je ograni en pa nije mogu(e pove(ati broj korisnika. Tešica. Prugovac. Gornje Suhotno. i treba izgraditi novu sanitarnu deponiju. fax: 018/804-034 Doneta je odluka o jkpkomusl@neobee. uz primenu tehnicko-tehnoloških rešenja. Bradarac. Trenutno se evakuacija vrši iz Aleksinca. Greja . Rsovac. Vakup i Žitkovac (celo naselje). Delatnost JKP-a obuhvata: održavanje cistoce. Prekonozi. Vukanja. Crna Bara. Bankovac.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije kapaciteti postojece lokacije su gotovo iscrpljeni i na lokaciji se. služba za organizovano hvatanje pasa i ma aka lutalica i prikupljanje PET ambalaže. Gornji Ljubeš. što trenutno iznosi oko 6. Si(ina.000 doma(instava i oko 800 privrednih subjekata. Jasenje. pijacna usluga i grobarske usluge.4%. naselja Aleksina ki Rudnik. Donji Krupac. Golešnica. Veliki Drenovac. Deligrad. Dašnica. Loznac. =ukurovac. godine redovno vršilo evakuaciju otpada iz 5. Radevce.2% stanovnika Žitkovac. Bovan.348 doma(instava i 633 privredna subjekta sa teritorije grada Aleksinca.6% 018/804-510 stanovnika opštine. Ljupten. Glogovica. Stanci. Jakovlje.12. Lo(ika. U toku godine se kontinuirano. ime bi bilo obuhva(eno 39. Proširenje teritorije sa koje se prikuplja otpad mogu(e tek kad se formira regionalna deponija. Katun. naselja Žitkovac i naselja Vakup. godine donela Odluku o pristupanju sanaciji postoje(e gradske deponije u Nišu. teritorija sa koje (e se vršiti evakuacija proširena je na naselja Kraljevo. 60. Rutevac. Gornji Adrovac. Lužane. Krušje. Nozrina. Donji Adrovac. Lipovac. Belja. Kraljevo. Aleksina ki 18220 Aleksinac rudnik i Vakup 33. Pr(ilovica. E-mail Naselja koja nisu obuhva ena sakupljanjem otpada 52 . Bobovište. Trnjane. Gornji Krupac. Koprivnica. Moravski Bujmir. OPŠTINA ALEKSINAC Tabela 8. a od 2007. sa svim zakonski propisanim merama zaštite životne sredine. Postojecu deponiju treba hitno sanirati i zatvoriti u skladu sa pozitivnim doma(im i EU propisima.2003. naselja Aleksina ki Rudnik i dela naselja Žitkovac. =esta. Stublina. Gredetin. Subotinac.net proširenju na Žitkovac i Kraljevo. Vr(enovica. Mozgovo. Aleksinac. otpad može odlagati još veoma kratak period. Adresa. u Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Knjaza Miloša 29. Skupština Grada je na sednici održanoj 26. Kulina. Šuri(. 66. ne duži od tri godine. Porodin. JKP ''Komunalne usluge“ je do 2007. Dobrujevac. Kamenica. gradskog zelenila. blizu postoje(e. Srezovac. Beli Breg. Prikupljanje i evakuacija otpada vrši se i sa javnih površina u navedenim naseljima kao i sa obala Bovanskog jezera posebno u toku letnje sezone. Donje Suhotno. Moravac. Vrelo. Gornja Šeš anica. Draževac.

Presa je smeštena u delu prostora (20 m2) bivšeg autoservisa u ulici 22. Navedena deponija je površine 4. godine) predmetna lokacija potvr9ena je kao deponija. Prema podacima nadležnog JKP-a. Na deponiji se buldožerom vrši razastiranje. Bor “SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU” A. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati. Gradska deponija se nalazi na padini brda Breg.O. Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina /20/ Naziv firme “Maksi’Co.Bakar . 1 kontejnera zapremine 7 m3 i 67 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 67 m3..Stakleni krš Neograni ene 1. U pomenutom delu objekta se vrši sortiranje i presovanje PET ambalaže dok se betonski plato od oko 30 m2 koristi za smeštaj balirane ambalaže. Otpad se prikuplja oko 250 radnih dana godišnje.5-2 JKP '' Komunalne usluge'' Aleksinac takodje poseduje univerzalnu vertikalnu presu balirka ''Tehnix'' UVPB . zatvoriti i rekultivisati). Ukupna koli ina otpada koja se deponuje u toku godine je oko 7.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obimu koji odgovara mogu(nostima Opštine i JKP..O. Aleksinac “STRATO PLUS” D. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3. prosecna dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju je 25 do 30 m3.O. 21 u Aleksincu. u podru ju zvanom „Lutvina esma’’. Aleksinac “Kuzman” D.O.O. iz 190 kontejnera zapremine 1.Gvož9e . Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na sledeci nacin: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina uglavnom romske nacionalnosti na smetlištu Tabela 10. iz 23 kontejnera zapremine 5 m3.O. Aleksinac “FEROS” D.10 zapremine 0. spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite. godine.. Lokacija deponije definisana je Generalnim urbanisti kim planom Aleksinca usvojenim 1987.O. sprovodi uklanjanje otpada sa divljih deponija. decembra br.O..3 m3. Deponija vrstog komunalnog otpada ''Lutvina esma'' u blizini naselja Aleksina ki Rudnik prema kategorizaciji lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.Mesing .10 hektara.. a posredno na put E-75 Beograd – Niš.500 netipiziranih kanti zapremine do 140 l.D. Generalnim planom Aleksinca (koji je usvojen 2005. Greja Vrši otkup Vrši prodaju (Prihoduje) Godišnje koli ine (t) Cena (din/kg) .”D.500 m3 ili oko 2.500 tona.1 m3 (180 u urbanom delu opstine i 10 u ruralnom delu). ta nije izme9u autoputa E-75 Beograd – Niš i lokalnog puta za rudnik uglja. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. dok se samo smetlište gde se vrši odlaganje otpada prostire na površini od oko 2 hektara. sabijanje i prekrivanje slojem zemlje. 4 km severozapadno od grada. Ista je neposredno oslonjena na put R-214. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. 53 . Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.

gra9evinski otpad. Lokalnim ekološkim akcionim planom opštine Aleksinac (usvojen 2006) predvi9ena je izrada projektne dokumentacije za sanaciju i rekultivaciju i proširenje deponije po sanitarnim uslovima za potrebe opštine Aleksinac do po etka rada Regionalne sanitarne deponije. MZ Radmirovac. MZ Bu um. MZ Guševac. MZ Izvor. Na deponiji je odlagan otpad iz doma(instava. telefon. odnosno zajedno organski i neorganski otpad. • Vodovodni priklju ak. Sadašnje stanje ukazuje na to da (e eksploatacija deponije na takav na in biti mogu(a još najviše dve godine.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Institut ''Kirilo Savi('' DD Beograd uradio je 1996. Podaci o obuhva enosti opštine Svrljig uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKSP "Svrljig" Adresa. MZ Gulijan. MZ Popšica. održavanja groblja i javnog zelenila. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. MZ Lukovo. • Telefonski priklju ak. industrije. iš(enja javnih površina i stambene delatnosti. 27. Ukupan broj zaposlenih u JKSP Svrljig je 46 stalno zaposlenih i 7 na odre9eno vreme. U opštini Svrljig postoji samo jedno Javno komunalno-stambeno preduzece „Svrljig“ koje se bavi pružanjem usluga iz oblasti vodovoda i kanalizacije. Svrljig 018/821-046 e-mail: jkspsvrljig@ptt. MZ Slivje. zdravstvenih ustanova. MZ Šljivovik. poljoprivrede. opasan i bezopasan otpad. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Svrljig i to 100% gradske populacije što trenutno iznosi oko 2. Na napred navedenoj lokaciji je u višegodišnjem periodu odlagan otpad mešovitog sastava. tako da gradnja sanitarne deponije nije mogu(a. OPŠTINA SVRLJIG Tabela 11. MZ Lozan. E-mail Radetova br. rasejavanje otpada po susednim parcelama. sakupljanja i transporta otpada. školskih ustanova. pove(anje broja glodara i ptica. negativan vizuelni aspekt itd. MZ \urinac. klani ne industrije. godine ''Regulacioni plan kompleksa sanitarne deponije vrstog komunalnog otpada za grad Aleksinac'' koji su kao dokumenti prevazi9eni jer je skoro kompletan prostor na kome je predvideno formiranje sanitarne deponije (u produžetku tada postojeceg smetlišta) korišcen za deponovanje otpada. a 1997. MZ Prekonoga. Ugradena su 3. mada je poznato da prema nacionalnim propisima i propisim EU nije dozvoljeno zajedni ko odlaganje tih vrsta otpada. Odlaganje otpada vrši JKP “Komunalne usluge“ Aleksinac svakodnevno prema slobodnom prostoru na deponiji uz razastiranje i prekrivanje zemljom jednom u dve do tri nedelje buldožerom marke TG 90. 54 . • =uvarska kuca i rampa. što je dovelo do niza propratnih pojava kao što su stvaranje požara i dima. Na gradskoj deponiji nalaze se slede(i infrastrukturni objekti: • Elektri ni priklju ak sa rasvetom. MZ Vlahovo. MZ Burdimo.200 domacinstava i oko 80 privrednih subjekata. MZ Željevo.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko naselje Svrljig 85% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada MZ Beloinje. Od tog broja petoro stalno zaposlenih radnika radi na sakupljanju otpada. pijezometra za kontrolu kvaliteta otpadnih voda. • Hidrant. godine ''Elaborat sanacije i rekultivacije postojeceg smetlišta u Aleksincu'' i ''Prethodnu analizu uticaja sanitarne deponije u Aleksincu''.

Šetka. Lipovac. što se odnosi na mesnu zajednicu Ražanj (obuhva(enost MZ Ražanj 100%). nakon sanacije. Poslon. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati. u zavisnosti od potreba. Stari Bra in. E-mail Partizanska 68 37215 Ražanj. Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. telefon. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Svrljig (Glavni projekat sanacije gradske deponije u Opštini Svrljig – PRVA FAZA). Cerovo. Jednom mese no traktor guseni ar TG 110 u vlasništvu JKSP-a. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Varoš. Ure9ivanje i održavanje parkova. Skorica. zatvoriti i rekultivisati). što iznosi 3%. zelenih i rekreativnih površina 4. starih stvari i otpadaka 3. Ograda oko deponije postoji.77 ha i trenutnom zapreminom otpada od 24.) i kontejnera 1. godine i iz godine u godinu koli ina otpada na godišnjem nivou je sve ve(a. iz kanti (1. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 8 m3. vrši planiranje po postoje(em sloju otpada na komunalnoj deponiji.000 kom. Pogrebne i prate(e usluge 55 . Postoji priklju ak na javni put. mo(i (e se deponovati otpad još 30 godina. Prema podacima nadležnog JKP-a. 5 dana nedeljno tokom cele godine tj.1 m3 (51 kom. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKSP-a. Vitoševac.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru JKSP Svrljig. Podaci o obuhva enosti opštine Ražanj uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ''Komunalac’' Ražanj Adresa. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata svaku ulicu u naselju i to tokom godine jednom nedeljno. Rujište.000 m3. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. U odnosu na površinu iznosi 97%. Pardik. iznosi 90%. Deponija se nalazi pored regionalnog puta Svrljig – Knjaževac. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad. Pretrkovac. Crni Kao. Novi Bra in. Vitoševac. Grabovo. Delatnost JKP “Komunalac’’ obuhvata: 1. U seoskim podru jima ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. Na poslovima sakupljanja i transporta otpada trenutno je angažovano 5 radnika.). na postoje(oj deponiji. 037/841-116 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Ražanj je organizovanim prikupljanjem komunalnog vrstog otpada obuhva(ena sa 10% od ukupnog stanovništva. =ubura. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Podgorac. Ma(ija. Maletina. 260 radnih dana godišnje. deponija “Tijovac” spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite.8 ha sa mogu(nošcu proširenja na 5. Nema uvarske službe. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1980. Deponija je površine 1. a u sezoni eš(e. Proizvodnju i distribuciju vode 2. Smilovac. JKSP „Svrljig“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Praskov e. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz grada Svrljiga vrši na lokaciji “TijovacMacka glava”. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. Sakupljanje sme(a. Ure9ivanje gra9evinskog zemljišta 5. U odnosu na broj stanovnika. U odnosu na ukupnu površinu Opštine Ražanj. Ma9ere. OPŠTINA RAŽANJ Tabela 12.

ime se omogu(ava njeno korišcenje do po etka rada regionalne deponije. Ukupna koli ina otpada odloženog u prethodnom periodu je procenjena na oko 5. Dnevna koli ina otpada koja se generiše kre(e se od 5 do 8 m3. JP „Komunalac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Obla insko Jezero. Trenutno se organizovana evakuacija otpada vrši samo iz Ražnja. Jugbogdanovac. Dev a. Gornja Rasova a. odnosno 260 radnih dana godišnje.000 m3.Lipovac. Bu i(. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Podaci o obuhva enosti opštine Merošina uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Direkcija za izgradnju opštine Merošina Adresa.suve doline. Deponovanje se uglavnom vrši centralno.5%. Brest. Prema Nacionalnoj strategiji. 56 . E-mail Cara Lazara 21.Konvaluk. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. a materijal se naknadno razastire buldožerom. zemljište. 18252 Merošina 018/ 891-400 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Merošina.0 ha. na postoje(oj deponiji. Bali evac.00 m. Lepaja. iz 31 kontejnera zapremine 1. Gradište. Jovanovac. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. tako da se deponija povremeno ravna. Deponija je formirana u uzvodnom delu jaruge . Biljeg. Arbanasce. koja je u periodima obilnih kiša podložna buji nom toku padavinskih voda. Prema podacima nadležnog JP-a. Vlasni ki odnosi nad zemljištem deponije nisu rešeni tj. Krajkovac. odnosno dolinu jaruge uz lokalni put Ražanj . ali još nije oformljena gra9evinska parcela niti izvršena prenamena zemljišta. Kostadinovac. Na poslovima administriranja. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. Batušinac. na lokaciji smetlišta je otkupljeno. nakon sanacije. Donja Rasova a. Otpad se prikuplja po odredjenoj dinamici iz oko 400 netipiziranih kanti zapremine do 140 l. Svi zaposleni su po potrebi angažovani na administrativnim ili tehni kim poslovima evakuacije i deponovanja otpada. Postoje(a dokumentacija o sanaciji gradske deponije Ražanj sugeriše da upravljanje otpadom u budu(em periodu treba biti okrenuto ka regionalnom udruživanju. udaljen od Ražnja oko 2 km se za ove potrebe koristi oko desetak godina i veli ine je oko 2. Za potrebe odlaganja komunalnog otpada Javno preduzece "Komunalac" iz Ražnja koristi lokalitet "Lipovac". Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Ražanj. dok je širina promenljiva i kre(e se od 20 100 m. 5 dana nedeljno tokom cele godine. Debljina sloja odloženog otpada je razlicita i kre(e se do 4. telefon. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Azbresnica. odnosno u periodu do 5 godina. deponija opštine Ražanj svrstana je u kategoriju K4.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Osniva JP Komunalac je Opština Ražanj i u radnom odnosu je 18 stalno zaposlenih radnika. Aleksandrovo 7 %. Dešilovo. Ovaj prostor.5 m³. OPŠTINA MEROŠINA Tabela 13. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 8 radnika. površine oko 2 ha.1 m³ i 15 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 16. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine. Balajnac. moci (e se deponovati otpad u projektnom periodu od još 10 godina. ali zbog kašnjenja izgradnje regionalne deponije ista se ureduje i svrstava u kategoriju K3. duga ka je oko 300 m. odnosno prose no oko 60 m. Deponija je izduženog oblika. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Ražanj i to oko 90% populacije samog mesta što trenutno iznosi oko 460 doma(instava i oko 40 privrednih subjekata. Dudulajce. Ukupna pokrivenost stanovnika opštine evakuacijom otpada je 13.

godine. sme(a. U ve(ini seoskih podru ja ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. Jedinica za iznošenje otpada u okviru JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“. Ukupan broj zaposlenih u Javnom preduze(u „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ je 35 stalno zaposlenih radnika. Surlina. Podaci o obuhva enosti opštine Doljevac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "DOLjEVAC" Doljevac Adresa. odnosno 156 dana/god. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad. godine SO Merošina prihvatila je ponudu niškog JKP Mediana o vršenju usluge sakupljanja. „25“ Maj 65 %. Mekiš. 57 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Obla ina. Brest. se bavi pružanjem usluga “iznošenja. Perutina. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 5 m3.1 m³ (15 kom. zatvoriti i rekultivisati). =ubura. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. E-mail Doljevac.).). Belotinac. 3 dana nedeljno tokom cele godine. Postoji priklju ak na javni put. Orljane. Doljevac. deponija u Merošini spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite i koje treba odmah sanirati. Rožina. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. A 2009. Prema podacima nadležnog JKP-a. južno od Merošine. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1970. iz nekategorisanih kanti (245 kom. Nema uvarske službe. Ko ane. Mramorsko brdo 93%. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ koje je osnovano odlukom Skupštine Opštine Merošina. stambenih zgrada u društvenoj i privatnoj svojini. kao i poslovnih zgrada i prostorija u Merošini i naselju ’’Obla insko jezero“. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na slede(i na in . telefon. Aleksandrovo. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz Merošine vrši na lokaciji koja se nalazi 3 km.300 m2 sa trenutno ispunjenim kapacitetom od 25-30%. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Klisura. =apljinac. =e ina. Ograda oko deponije ne postoji. 018/810-327 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Pukovac. Rusna 35 %. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini su pokrivena naselja Merošina. JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala i nema podatke o tome. U opštini Merošina. Knežica. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada periodi no po programu. Šainovac. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika kojima su pridružena još 2 radnika po ugovoru. Padina. deponovanja. transporta i deponovanja komunalnog otpada na podru ju Opštine Merošina.sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a uglavnom romske nacionalnosti sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera i na smetlištu. Deponija je površine 4. OPŠTINA DOLJEVAC Tabela 14. drugih otpadaka i fekalija sa javnih površina i dvorišta. Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. Mramorsko brdo i naselje Obla insko jezero gde se trenutno sakuplja otpad od oko 550 domacinstava (manje od 15% stanovništva Opštine) i oko 10 privrednih subjekata. iz kanti zapremine 210 l i iz kontejnera 1. Šarlinac.

JKP „Doljevac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Mali Vrtop. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriveno je 92.1 m³ (93 kom. Miljkovac. Dukat. Sopotnica. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Doljevcu i ostalim naseljima u Opštini. 58 . administriranja. koje zapošljava 38 radnika i izme9u ostalih aktivnosti vrši delatnosti iš(enja i održavanja ulica. Donji Dušnik. iš(enje i održavanje ulica i postoje(e kanalizacione mreže. U seoskim podru jima takodje postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. Šebet U oblasti komunalnih delatnosti u Gadžin Hanu posluje Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu iz nekategorisanih posuda.3% stanovništva (13 od 16 naselja) što trenutno iznosi oko 4. odnosno 260 radnih dana/god.880 doma(instava i oko 700 privrednih subjekata. Podaci o obuhva enosti opštine Gadžin Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti opštine Gadžin Han Adresa. Koprivnica. Pokrivenost naselja i sela je 60%. Miloša Obili(a bb. kanti (1 000 kom. održavanje grobalja. Vilandrica. Sklopljene ugovore sa JKP trenutno ima 2500 doma(instava i oko 117 privrednih subjekata. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven je Gadžin Han i još 22 naselja u opštini (od ukupno 34 naselja) sa 9. 018/861-271.300 m³. Novo Selo. telefon. Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog komunalnog preduzeca Doljevac. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 25 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKP-a. održavanje uli ne rasvete u naseljima.330 stanovnika što predstavlja oko 89% populacije opštine. Ovsinjinac. Gornji Barbeš. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Doljevac. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. Mali Kr imir. Taskovi(i. Toponica. 5 dana nedeljno tokom cele godine. osnovano 1993. Na poslovima organizacije. ure9enje slobodnog prostora i zelenih površina.1 m3 postavljenih na pojedina nim lokacijama u okolnim naseljima. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Gadžin Hanu. iz kontejnera 1. Gornje Vlase. god. Prose na godišnja koli ina otpada koja se generiše je oko 14. Marina Kutina. =agrovac. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Gare. Krastav e.). Ravna Duzbrava.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U oblasti komunalnih delatnosti u Doljevcu posluje Javno komunalno preduze(e Doljevac. Selija. Li je. Sem e.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Veliki Vrtop. Uslugom organizovanog sakupljanja otpada u opštini je pokriveno i oko 150 privrednih subjekata. OPŠTINA GADŽIN HAN Tabela 15. nadležno JKP vrši na gradskoj deponiji u Nišu. E-mail Gadžin Han. Veliki Kr imir. Gornje Dragovlje. Prema podacima nadležnog JKP-a. Jagli je. Kaletinac. Duga Poljana. Gadžin Han.) i kontejnera 1. koje zapošljava cetrdeset radnika i poseduje mehanizaciju za obavljanje delatnosti: održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva za normalno odvijanje saobra(aja. 018/861-274 direkcija@gadynhan. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine.

• Obuka: Uspostavljanje i razvoj specijalnih programa obuke i ja anje kapaciteta lanica klastera. obrazovanja i pove(anja uticaja javnog mnjenja. 260 dana/god.o. godine po inje sa otkupom i recilkiranjem otpadnog materijala.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. Misija Udruženja je: razvoj i ja anje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja objedinjavanjem aktivnosti privrednih subjekata koji se bave upravljanjem otpadom. u opštini Gadžin Han. • Društveno . /21/. JUGO-IMPEX d. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata 23 naselja u opštini i to dva puta nedeljno iz kontejnera zapremine 1. • Razvoj javne svesti: Uspostavljanje i razvoj programa i sistema informisanja. nadležno JP vrši na gradskoj deponiji u Nišu. • Uticaj na životnu sredinu i društveno okruženje: zaštita i unapre9enje stanja životne sredine iskoriš(avanjem vrednosti otpada kao sekundarne sirovine u procesima upravljanja otpadom koji se baziraju na doma(em zakonodavstvu. Danas. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. • Nadzor i kontrola: Uspostavljanje i razvoj kontinualnog nadgledanja sekundarnih sirovina i posebnih tokova otpada (koli ina i sastav otpada). je dobrovoljno. Specifi ni ciljevi udruženja su: • Minimizacija otpada: Smanjiti koli ine otpada po stanovniku koje treba odložiti na deponiju. promocija recikliranja. godine u Nišu. u odnosu na delatnost kojom se bavi sadrži 3 osnovna 59 .Klaster ’’RECIKLAŽA JUG’’ – Niš /21/. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Od ukupno 175 kontejnera koji su raspore9eni u 23 naselja u opštini 42 se nalaze u Gadžin Hanu. selekcije i ponovnog koriš(enja. • Ponovno koriš(enje i recikliranje otpada: Podrška u razvijanju tehni kih rešenja i ekonomskih mehanizma za u eš(e svih subjekata u sistemu odvojenog sakupljanja reciklabilnog otpada. razvoj i sprovo9enje mera za ja anje partnerstva izme9u javnih i privatnih preduze(a u sektoru upravljanja otpadom. Od po etka osnovna delatnost privrednog društva je bio promet obojenim metalima. na teritoriji jugoisto ne Srbije. sakupljanja i tretmana otpada i obezbe9enje funkcionalne i ažurirane baze podataka o reciklaži na regionalnom nivou. uz održavanje profitabilnosti kompanije. za ljude u i van kompanije. nevladino i neprofitno udruženje. zagovaranje zdravstvene i socijalne zaštitu individualnih sakuplja a sekundarnih sirovina. Stvaranje uslova za razvoj mikro i malih preduze(a u ovoj oblasti.o.odgovorno poslovanje: uspostavljanja viših standarda življenja. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 6 m3. naro ito reciklažom. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. Prema podacima nadležnog JP-a. osnovano na neodre9eno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. Udruženje .1 m³. poboljšanje položaja i zaštita prava marginalizovanih društvenih grupa. najboljim dostupnim tehnikama i primerima dobre prakse razvijenih zemalja. osnovano je 1990. 5 dana nedeljno tokom cele godine. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Gadžin Han. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. ponovnom koriš(enju ili njegovom tretmanu. • Javno–Privatno partnerstvo: Definisanje. 1994.

sreder i dve prese za baliranje. Recikliranje kao odgovor na sve ve(i problem u skladištenju i manipulaciji otpada i sve ve(i nedostatak prirodnih nalazišta obojenih metala. sa najnovijim linijama za reciklažu rashladnih uredjaja. Od 2007 poseduje sertifikat ISSO 9001. Za sve vrste otpadnih elektri nih i elektronskih ure9aja ukupne mase ve(e od 50 kg (odnosi se na ukupni zbir masa svih ure9aja i opreme koje predajete ) možete naru iti besplatan odvoz za koji smo dužni da ga preuzmemo i odvezemo u roku od 14 dana od dana prijema zahteva. te najsavremenijom linijom za preradu kompjuterske opreme.o. JUGO-IMPEX E. Prednost ovog reciklažnog centra je blizina koridora 10 i sopstveni železni ki kolosek. U sastavu Maksi co su i dva sabirno otkupna centra u Nišu i Negotinu. odnosno skladištenje i tretman vašeg elektronskog otpada. Usluge uklju uju i besplatan odvoz ure9aja mase ve(e od 30 kg na celom podru ju Republike Srbije. kroz siguran.o. To zna i da smo smo ovlaš(eni da preuzmemo vaš EE otpad i izdamo vam odgovaraju(i knjigovodstveni dokument o upravljanju EE otpadom.E. prerada i promet obojenih metala i projektovanje i izvo9enje radova i trgovina opremom za grejanje i klimatizaciju.o.o. reciklažu freona i ulja iz rashladnih ure9aja.E.R. Kompletna proizvodnja se odvija u reciklažnom centru u Donjem Adrovcu. d. koriste(i najsavremeniju tehnologiju i mašine za preradu. Niš je otkup sekundarnih sirovina. kablova i monitora. Na vaš poziv dolazimo na nazna enu adresu i uklanjamo sve neispravne ili zastarele ure9aje koji vam više nisu potrebni. – Niš /21/. osnovan je 2003. i kao takav zauzima zapaženo mesto na doma(em tržištu obojene metalurgije. Otkup obuhvata sve vrste otpadnog materijala izra9enog od bakra i legura bakra. gvož9a.o.. postaje sve ve(i prioritet u svetu i kod nas. je kompanija posve(ena o uvanju sredine u kojoj živimo ve( 20 godina. televizora i svih vrsta panela. Maksi co je jedan od najve(ih izvoznika na jugu Srbije i zaposljava 56 radnika. klasifikacijom i pripremom otkupljenih sirovina za reciklažu. separator kapaciteta 500t mese no. aluminijuma. Maksi co je dobio dozvolu za reciklažu automobila u programu staro za novo. Jugo-Impex d. odnosno PVC-a i polietilena.o. zapošljava 52 radnika. sve vrste elektronskog otpada uklonimo iz prirode. U sastavu kompanije je kompletno opremljen reciklažni centar u Jagodini na površini od 1ha. efikasan i društveno odgovoran proces. MAKSI CO ALEKSINAC /21/. vodeni sistem HERBOL za odvajanje 2 vrste plastike. U pogonu se na jednom mestu od recikliranog mateijala dobija nov 60 . Reciklažom od plastike SNG proizvodi kompletnu opremu za saobra(ajnu signalizaciju.. Mašinski park ine 3 seckalice. god u Aleksincu. Kompanija u estvuje na sajmovima ekologije i energetike i predstavlja potpuno novu fabriku za reciklažu elektri nog i elektronskog otpada. Jugo Impex E.R je preduze(e licencirano za sakupljanje i transport. uz najsavremeniju liniju za manuelnu demontažu IT komponenti. Sekundarna delatnost preduze(a je prodaja toplo valjanih limova iji je proizvodja eli ana iz Makedonije Maxst steel. Kao preduze(e koje se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina još od 1994. od vlade Republike Srbije. SNG KOMPANY /21/.o. U sastavu reciklažnog centra je postrojenje za preradu otpadnih kablova. se bavi reciklažom a posebnu pažnju poklanja zaštiti životne sredine i kao rezultat toga 90% proizvoda proizvodi od recikliranog PVC I PE materijala. Kompanija je osnovana 2004 godine u Nišu. Sara9ujemo sa individualnim sakuplja ima. koji vam omogu(ava da knjigovodstveno otpišete amortizovanu EE opremu. Naša misija je da.o. elektrostati ki sistem HAMOS jedan od najsavršenijih sistema za najfinije odvajanje metala od plastike. je razvio resurse koji se bave odvajanjem.. god. Jedna od primarnih delatnosti privrednog društva Jugo-Impex d. Osnovna delatnost je reciklaža obojenog metala i svih vrsta plastike. preduze(ima i lokalnim samoupravama. ERECIKLAŽA je fabrika opremljena specijalizovanim ameri kim linijama za reciklažu CRT monitora. njihova obrada i recikliranje i prodaja dobijenih poluproizvoda i proizvoda. Jugo-Impex d.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sektora: otkup i reciklaža otpadnog materijala. Osnovna delatnost je prerada otpadnog gvozdja i aluminijuma.

2. Svoja bogata iskustva o polimerima primenili smo u oblasti reciklaže i želimo da u to uverimo sve naše poslovne saradnike koji na posredan ili neposredan na in sara9uju sa nama. Preduze(e se bavi i transportom. PUT INŽENJERING-NIŠ /21/.o. Put inženjering je doneo odluku da radi reciklazu gradjevinskog otpada u svom kamenolomu i za tu namenu je investirao u samohodnu mašinu za preradu gra9evinskog otpada da bi postigao još ve(u konkurentnost u svom poslovanju. U skladu sa time posedujemo sertifikate: ISO 9001-2001 i TÜV ISO 9001:2000. Za obra9enu sirovinu-regenerat našim korisnicima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i upotrebnim atestima izdatim od institucija nadležnih za oblast reciklaže.O. poseduje i sertifikat ISO14001:2004 (Environmental Menagement System . godine. godine dobija današnje ime.O.o.EMS). godine. "Resor" d. O vrednosti i veli ini ovog privrednog društva govore slede(i podaci: Privredno društvo "Resor" d. SNG je spreman da vrši uslužnu proizvodnju po zahtevu klijenata. godine dobija novi softver za upravljanje proizvodnje betona. Naš moto je ZATVORIMO KRUG! Krug može biti zatvoren samo ako smo uspešni u ponovnoj upotrebi reciklirane plastike za proizvode visokog kvaliteta. Modernizacija i opremanje našeg kamenoloma u Crvenoj Reci kod Bele Palanke nam je u završnoj fazi. godine a 1992. Pod pojmom „Nives“ podrazumevaju se tri delatnosti iz sveta polimera: 1. U cilju o uvanja životne sredine i upravljana zaštitom životne sredine "Resor" d. godine otvara se Fabrika Betona u okviru novog kompleksa kompanije. je privredno društvo za specijalnu nadogradnju komunalnih vozila. RESOR D. postoji od 1992. Dakle. Poseban akcenat stavljamo na kvalitet proizvoda i usluga. kao i automatizaciju dozatora cementa. Radi se o kružnom procesu – od sirovine od naizgled neupotrebljivog otpada do hemijski potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. Prisutni smo na teritoriji Srbije i u državama iz okruženja. Reciklaža otpadnih sirovina od plasti nih masa. Gadžin Han nalazi se na teritoriji opštine Gadžin Han.o. Sve proizvode iz našeg proizvodnog programa radimo po sopstvenoj dokumentaciji koja je nastala u projektnom birou Resor-a. tako da kompanija SNG ima potpuno zatvoren krug reciklaze.o. sirovina koja je dobijena obradom otpadne plastike je potpuno bezbedna i upotrebljiva. 3. 61 . frakcija i vode. Za dobijeni poluproizvod-regenerat kakav nudimo našim klijentima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i nizom ovlaš(enja i upotrebnih dozvola od institucija nadležnih za oblast reciklaže. Sve navedeno omogu(ava Resor-u da stalno osvaja nove proizvode i usavršava postoje(e. nabavlja nove miksere i pumpu za beton. Proizvodnja filtera za pre iš(avanje vode (jedinstveni koncept). po poslednjim statisti kim podacima. /21/.o. koja spada u jednu od najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji. uslugama gradjevinske mehanizacije i specijalne opreme. Sve svoje misaone i radne potencijale usmeravamo u razvijanje prirodnih gra9evinskih materijala i modernih rešenja u gradnji. pa o ekujemo da 100% kapaciteta kamenoloma proradi do kraja leta. godine proširuje svoje poslove i kupuje prvu šljunkaru na Južnoj Moravi i zapo inje sa radom separacija 2002. je kompanija osnovana 1966. Resor se bavi proizvodnjom i servisiranjem komunalnih i specijalnih vozilla.o.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gotov proizvod. Kompanija 2000. Distribucija širokog spektra polimera doma(ih i stranih proizvo9a a. Put inženjering je svakim danom sve ja a i odgovornija kompanija koja je konkurencija i najj im kompanijama u okruženju i može da odgovori skoro na sve uslove i zahteve današnjeg tržišta u gradjevinarstvu. PREDUZE@E NIVES DOO – NIŠ /21/. Betonska baza prerasta u vode(u u gradu i proširuje svoje kapacitete. Polazna delatnost bila je distribucija polimera na emu se zasniva i dalji razvoj preduze(a. Fabrika Betona 2005. Gadžin Han je nastalo 1992.

U tehnologiji tankog filma rN vrednost utrošene gline je 7. Ovaj proces se izvodi pod vakumom koji se postiže vodenom vakuum pumpom 10 HP / 1440 o/min pri emu se postiže vakuum od 650 – 700 mm Hg. Planiramo da uvezemo postrojenje za reciklažu motornog ulja koje bi bilo postavljeno u Merošini. po isto(i i kvalitetu konkurentno uljima dobijenim iz sirove nafte. KOMPANIJA /21/. /21/. te nosti za obradu metala (se enje. otpadima sekundarnih sirovina. Uveli smo razne vrste tekstilnog otpada kao repromaterijala za ve(inu naših proizvoda. zaštiti životne sredine. ulja za podmazivanje). Po pozivu kompanija vrši otkup PET ambalaže i to svih raspoloživih koli ina PET ambalaže u Srbiji. Svrha ovog tretmana je da se poboljša boja dobijenog baznog ulja. Nalazi se u Merošini u ulici Industrijska 2. Na ovaj na i težimo ka smanjenju koli ine otpada na lokalnim deponijama. brušenje.turbinska. pre nekoliko godina po eli smo da se bavimo recikliranjem tekstilnog otpada. Misija kompanije je da zajedno sa partnerima o isti Srbiju od PET ambalaže koriste(i najmoderniju evropsku reciklažnu tehnologiju. Cene su garantovane ugovorom. mi smo zainteresovani za formiranje reciklažnog centra u Nišu ili u okolini Niša. Uzimaju(i u obzir injenicu da tekstilni otpad jako veliki problem.o. proizvo9a ima sokova.O. ulja za menja e). naša kompanija je dobila zvani ni sertifikat od strane instituta "Vunil" iz Leskovca. 62 .1 mm Hg i temperaturom od 310°C uz dovod ulja od 500 litara na sat. U budu(nosti. je osnovana 1992.O. Niteks Niš i Diva Divani Vranjska Banja. gde se vrši otparavanje vode zagrevanjem na 130 °C. U skladu sa uspostavljenim parametrima u tankoslojnom upariva u. Ako je neophodno.o.5 tona dnevno. /21/. Zatim se dalje radi obrada dok ne postane gotov proizvod. Kompanija se bavi otkupom PET ambalaže i sara9uje sa komunalnim preduze(ima. izolaciona ulja i rashla9iva i (transformatorska ulja. Postupak obuhvata: predobradu. gde bi sav tekstilni otpad iz regiona mogao da se prikuplja i reciklira. kapaciteta prerade sirovog ulja 12. tj. Jedno od prihvatljivijih rešenja je postrojenje za destilaciju tankog filma pod visokim vakuumom. proizvo9a ima PET ambalaže. valjanje. godine i njena osnovna delatnost je proizvodnja tekstila za ku(nu upotrebu. on se prvo mora pripremiti cirkulacijom vru(eg ulja na temperaturi 310 – 330°C i pod vakuumom od 0.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije KOMPANIJA EUROMITEKS D. piva ili vode. Zatim se dodaju agensi za koagulaciju a temperatura podiže na 250 – 260 °C kako bi se izdvojile lakše isparive komponente ulja. ulja za menja e) i termi ki fluidi. Za takve proizvode.5 pa se može bezbedno koristiti za ovu primenu. destilat se prebacuje u reaktor za izbeljivanje tretmanom sa 2 % aktivne aluminijumske gline. isparavanje iz tankog sloja. godine i njena glavna delatnost je otkup i reciklaža PET ambalaže. ime se ostvaruje ušteda energije. gašenje. Na 260°C zagrejano ulje se prebacuje u drugi sud sa vakuumom i pritom sprovedeno dva puta kroz mehani ki separator. Fabrike iji tekstilni otpad trenutno koristimo su slede(e: Grammer Sistem d. Od prikupljenog ulja planira se dobijanje uljane baze od koje bi se napravilo novo ulje za vozila. U ovom koraku glina apsorbuje tragove aromati nih jedinjenja i oksidovanog ulja prisutnih u uljanoj bazi. deponijama ili privatnim sakuplja ima. osnovana je po etkom 2010.O. presovanje.1 mm Hg. U prvoj fazi otpad koji primamo je sortiran po sastavu i veli ini. tako da Srbija može kona no da kaže da postoji neko ko je spreman da se bavi recikliranjem tekstilnog otpada. iz Merošine je u procesu dobijanja dozvola potrebnih za reciklažu ulja. otvorena nova radna mesta i podsticanje inovacija.O. Pre nego se ulje dovede do tankoslojnog upariva a. Aleksinac. Ovom tehnologijom se može raditi reciklaža slede(ih ulja: lubrikanti (motorna ulja. Ovde se odstranjuje 50 – 60% ugljenih estica ( a9i). hidrauli ne te nosti (fluidi). REMOL D. i izbeljivanje. DENIPET D.O. ostatak i destilat se sakupljaju u odvojenim tankovima preko odgovaraju(ih prijemnika preko specijalno dizajnirane pumpe sa otvorenim propelerom i dvostrukim mehani kim zaptivanjem. Odatle se do tankoslojnog upariva a postavljaju izmenjiva toplote kako bi se grejao dovod ulja. Otkupljeno rabljeno ulje se skladišti u rezervoare odakle se crpi u sud za predobradu. 18 km od Niša.O. pritiskom od od 0.

a ponekad i po boji. tako9e predstavlja problem ako ne postoje opšte namene kontejnera u blizini.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije BIO KING /22/. Fabrika ima problema sa JKP u vezi dozvole za postavljanje kontejnera. Bio King filtrira ulje pre isporuke za Austriju. Greja . U Aleksincu je fabrika postavila oko desetak kontejnera za primarnu selekciju staklenog otpada. isti i sortira po veli ini staklo (1 cm. Fabrika sara9uje i sa fabrikama koje proizvode alkoholna i bezalkoholna pi(a a koje recikliraju svoje polomljene boce (Knjaz Miloš. Na osnovu dosadašnjih iskustava. najefikasnija je saradnja sa pojedina nim sakuplja ima. Tako9e sara9uju sa razli itim kompanijama za reciklažu stakla i planiraju da rade sa firmama specijalizovanim za sakupljanje staklenog otpada. transportnih kontejnera utovariva za utovar stakla na liniju za preradu. Tržišta: srpska fabrika za reciklažu izvozi celokupnu koli inu sakupljenog stakla izvan Srbije jer doma(e tržište ne postoji. s obzirom da obezbe9uje malo podsticaja za bio-dizel. Distribucija: Bio King je prvobitno kupio deo opreme za preradu otpadnog ulja. Kontejneri za stakleni otpad su posebni kontejneri (5m3) sa otvorom na dnu za pražnjenje i mogu se podi(i skip-kamionom odnosno auto-podiza em. i to u saradnji sa opštinom.000 tona / godišnje (kapacitet) Pregled: srpska fabrika za reciklažu (Srpske Fabrike za reciklažu) je osnovana 1987. tako da Bio King ne pla(a otpadno ulje. Bio King planira da proširi sakupljanje i pokrije otprilike južni deo ili polovinu Srbije. Coca-Cola). jer ljudi su skloni da bacaju sav otpad u kontejnere. za snabdevanje jestivim otpadnim uljem iz južne Srbije. SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU STAKLA /22/.Aleksinac Materijal: staklo Koli ina: 30. obezbedio malu asistenciju u zapo injanju poslovanja. Zakon obavezuje generatore da daju otpadno ulje licenciranim sakuplja ima besplatno. Postoje i neki pregovori sa opštinom Niš za obezbe9enje prostora Bio Kingu za sakupljanje ulja u zamenu za bio-dizel. Bio King sara9uje sa opštinom Niš. ali je bilo nekih problema usled vandalizma oko kontejnera i bili su prisiljeni da prestanu.30€/L. Fabrika zapošljava 13 radnika i poseduje veliki broj kamiona. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora – jedan za sakupljanje i jedan za distribuciju. a privatizovana u 2004. Mnogi generatori jednostavno predaju ulje. a preuzimaju se po potrebi. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za sakupljanje. i otkupljuje ulje po ceni od 0. ali se suo avaju sa niskim otkupnim cenama stakla i zbog toga esto ne žele da sakupljaju. ali postoji odre9eni broj neregistrovanih sakuplja a koji su spremni da ga plate (12-15 RSD/L). Fabrika prera9uje samo staklene boce i tegle. melje. bio-dizel se meša sa regularnim dizelom. Postavljanje kontejnera u blizini kafi(a. partneri su u potrazi za finansijskom asistencijom kako bi instalirali tank od 3-4 tone i pumpu. i manje koli ine iz restorana i hotela. Fabrika prikuplja. i snabdeva JKP vozila sa 2 tone biodizela mese no na probnoj bazi. Karlsberg. 2 cm. Ukupan zahtev za gradska vozila je 4 ton/mes. Sakupljanje: Fabrika sakuplja staklo uglavnom preko individualnih sakuplja a. ketering kompanije i velike pekare. 2-5 cm). U jednom trenutku kompanija je imala kontejnere i u Nišu. i time stvaraju nelegalnu konkurenciju Bio King-u. godine. Tako9e sakuplja i od OMV-a. u Popovcu. Po zakonu EU zemlje moraju dodavati biodizel u sav dizel prodat na tržištu (10%). Glavni izvori su studentske menze. a ne prozorsko ili medicinsko staklo. Srbija nema ovaj zahtev. Ulje se sakuplja u buradima od 30 i 60 litara koje obezbe9uje Bio King. bolnice. u blizini Niša je jedini licencirani sakuplja jestivog otpadnog ulja za bio dizel u južnoj Srbiji. 63 . Sakupljanje: Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria.

Babin Potok. a dešavalo se da jedno ispravno vozilo bude u funkciji 24 sata. Mala Plana. Leskovcu i Jagodini. Gra9ani (e 64 . Važno je da kupac ove usluge mora da preuzme 60 od 125 radnika JKP „Gradska isto(a“. Ovaj postupak. Carina. koju je do sada obavljala "=isto(a". jer smetlište koje se koristi je pred zatvaranjem. Novo Selo. Donja Trnava.o. E-mail Topli ki upravni okrug XXI Srpske Divizije 19 Prokuplje 027/322-673 cisto. Gornja Stražava. Preduze(e "Porr Werner Weber" ima svoja predstavništva u Nišu. jednim kamionom istilicom. kako bi se izbacilo svo 9ubre. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Mesna kancelarija Džigolj. Po uslovima konkursa novi strateški partner prokupa ke opštine mora(e da zadrži 60 radnika. jednom cisternom. jer Prokuplje nema deponiju i uvek je imalo problem sa izbacivanjem sme(a.o. Vozila i oprema su potpuno dotrajali. izme9u ostalog da u roku od tri meseca obezbedi kompletnu opremu za izbacivanje sme(a i da na nekoj regularnoj deponiji vrši istovar.prok@nadlanu. motokultivatorom i dva putni ka vozila. Kruševica. buldožerom. koji su do sada radili u Javnom komunalnom preduze(u "=isto(a" i da uloži novac u opremu i prona9e deponiju na kojoj (e deponovati otpad. Iako je problem izbacivanja sme(a uvek postojao. koje (e se tim poslom baviti. telefon. jednim torpedom.o. Javno komunalno preduze(e "Gradska isto(a" iz Prokuplja i prokupa ka opština kao osniva . od skoro je kulminirao. Beloljin. Potpisana su dva ugovora: o poveravanju iznošenja sme(a sa teritorije opštine Prokuplje u narednih 25 godina i o osnivanju zajedni kog preduze(a ‘‘Porr-Verner i Veber Prokuplje d. Donja Re ica. odnosno prodaja usluge iznošenja sme(a najviše je sprovedena. Pasja a. Donja Stražava. Žitni Potok. Donja Draginja 55%. odnosno ustupi nekom zainteresovanom preduze(u kojem (e opština Prokuplje kao osniva biti partner.”. odvoženje i kona no zbrinjavanje vrši(e se na regionalnoj sanitarnoj deponiji ‘’Željkovac’’ u Leskovcu. pomo(i (e se da grad bude istiji kao i da se postupanje sa otpadom uskladi sa standardima EU. Nadležni se nadaju da (e se prodajom ove usluge rešiti problem i opština i preduze(e osloboditi velikih troškova remonta starih vozila. jednim kamionom. Do sada se korstilo smetlište koje je kraj gradskog stadiona. Prema konkursu. Podaci o obuhva enosti grada Prokuplja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "=isto(a" (Porr-Werner-Weber Prokuplje d. a zbog teške finansijske situacije ne postoji mogu(nost da se zamene. Zato se esto javljao problem neredovnog izbacivanja.o.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselje Trnova ki put. Velika Plana. potencijalni kupac je u obavezi. Pošto ne postoji druga mogu(nost.) Adresa. na kraju se došlo na ideju da se delatnost izbacivanja sme(a proda. ali je ono odavno van upotrebe. Plehane ku(e. Iznošenje sme(a. raspisali su konkurs za prodaju usluge iznošenja sme(a. Na osnovu prethodno objavljenog konkursa do kraja meseca uslugu izbacivanja sme(a u Prokuplju trebalo bi da preuzme austrijsko privatno preduze(e "Porr Werner Weber" pošto je potpisan ugovor o saradnji. a vozila za utovar sme(a su stara preko trideset godina i gotovo neupotrebljiva. Berilje. tri traktora. i ostala manja sela 45% JKP ''=isto(a'' je snabdevena sa: etiri kamiona sme(ara. Gornja Draginja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PROKUPLJE GRAD PROKUPLJE Tabela 16. Osnivanjem zajedni kog preduze(a.

\ubrište se za to vreme raširilo do samih ku(a a naslage su narasle na više metara. Iako su opština i grad mali a koli ina sakupljenog otpada je mnogo manja od sakupljenih koli ina u drugim opštinama. a onda kada njegovim žiteljima došlo gotovo do ku(a. Dubovo. E-mail Topli kih Heroja 51. OPŠTINA ŽITORAMA Tabela 17. Gornje Crnatovo. Prose na koli ina sakupljenog kartona iznosi 3 t/mese no. Re ica. Podina. kompanija iz Šapca ponudila je 12 RSD/kg za nesortiranu a 13 RSD/kg za sortiranu PET ambalažu. Volj inac. iii) Aleksandar Plus. U svim reciklažnim kontejnerima. Ovo je bilo prvo zapažanje predstavnika JKP-a ali je tako9e bilo primetno da je sortiranje bolje u gradu nego na selu. Grudaš. \akus. ii) Slovena ka kompanija je ponudila 10 RSD/kg za neograni ene koli ine. Donje Crnatovovo. kompaktor i mlin a opština je kasnije finansirala nabavku dodatnih 70 kontejnera. Kare. Ostale ponude su bile: i) lokalna kompanija koja je radila sa najlonom i tvrdom plastikom ponudila je 8 RSD/kg. Lukomir. Tada je odlu eno da se. U prva dva meseca su sakupili 5-6 tona PET ambalaže. 027/362834 Naselja obuhva(ena Naselja neobuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada otpada (%) (%) Žitora9a 30 % Jasenica. Stara Božurna. Sme(e iz Prokuplja prvobitno je odvoženo u atar susednog sela Babin Potok. sme(e istovaruje kraj napuštenog korita reke Toplice i da se zatrpava zemljom. Prose ne sakupljene koli ine iznose oko 1 t/mese no PET ambalaže. Asanovac. ak i u slu ajevima gde su samo bili postavljeni reciklažni kontejneri. nalaze se i porodi ne ku(e i škole. mada su koli ine zna ajno ve(e u letnjem periodu – u prva dva meseca sakupljeno je 5-6 tona PET ambalaže. Predstavnici JKP-a su tako9e postavili i poseban kontejner za sortiranje 65 . me9utim. PET i ostali plasti ni materijali su bili potpuno odvojeni od ostalog sme(a. Na po etku programa je sprovodena medijska kampanja za informisanje javnosti o programu i tražena je saradnja sa romskom populacijom. Zladovac. Jedino (e novi izdatak biti naknada za odvoženje sme(a. telefon. Držanovac. oni su se pobunili. trajalo je skoro tri decenije. Pre ovog programa nisu imali aktivnosti i kredita u oblasti reciklaže sli nih USAID-inicijativi i sjajnoj ideji i inicijativa. Toponica. Vlahovo. a nedaleko su i zgrade opštine i policije. što je ukazivalo na širu ekološku svest gra9ana koja nije bila vezana samo za jednostavno recikliranje. Ovo „rešenje”. Oko deponije. Podaci o obuhva enosti opštine Žitora3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Žitora9 a" Adresa. Studenac 70 % JKP ‘’Žitora9a’’ sakuplja slede(e reciklabilne materijale: PET ambalažu. Badnjevac. Pejkovac. USAID donacija obezbedila je 50 reciklažnih kontejnera za PET ambalažu. Opština Žitora9a je zapo ela svoje aktivnosti na polju reciklaže. a cene (emo zadržati na dosadašnjem nivou. Otkup balirane PET ambalaže iz Žitora9e vršila je kompanija Greentech po ceni od 16 RSD/kg. Žitora9a.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije dobiti nove propisne kante i kontejnere. Gornji Drenovac. Glašinac. Samarinovac. a da se projektuje nova deponija sa savremenim ure9ajima za selektovanje i reciklažu otpada. i ii) ista i ulica su ukazivali na to da je grad istiji. LDPE kese i vre(e i papir i karton. Smrdi(. privremeno. u saradnji sa USAID CRDA programom koji je implementirala organizacija Mercy Corps u južnoj Srbiji. Konjarnik. predstavnici JKP-a i opštinski zvani nici su primetili prvi pozitivan uticaj: i) radnici JKP-a primetili da ima 6070% manje PET ambalaže u obi nim klasi nim kontejnerima.

iako u stvarnosti to verovatno nije slu aj. Njihov program je jedinstven. Greentech pla(a najvišu cenu. godine u saradnji sa USAID CRDA programom koji je bio implementiran od strane organizacije Mercy Corps u južnoj Srbiji. Prebreza. ovo se ne dešava u poslednje vreme. \urevac. Blace poseduje male ži ane kontejnere za selekciju plasti nih reciklabilnih materijala širom gradske teritorije. (To je i logi no. na uglu u blizini prodavnica. Stubal. =ungula. telefon. Šiljomana. smanjuje se njegova tržišna vrednost. ili u najgorem slu aju. tako da je reciklaža potpuno volonterska pošto nema finansijskih podsticaja za stanovništvo na selu – oni prepoznaju zbrinjavanje otpada kao problem i spremni su na saradnju kako bi ga rešili. Što se ti e romske populacije (500 pojedinaca. Me9uhana. ne koristite ga jer mogu dobiti bolju cenu za balirani PET. Opština Blace je zapo ela sa reciklažnim aktivnostima još 2006. Iako postoje i neki potencijalne lokalni kupci. Barbatova. jer oni nisu razdvajali PET po vrsti i boji a seckanjem svog plasti nog otpada zajedno. oni imaju vrlo malo normalnih kontejnera u selima (10-15 ukupno za celu opštinu). Podaci o obuhva enosti opštine Blace uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada sakupljanjem otpada (%) Blace 40 % Alabana. transport je možda najve(a prepreka. Suvi Do. Opština je organizovala medijsku kampanju na po etku zapo etih aktivnosti a reakcija javnosti je bila veoma pozitivna. Kasnije je JKP kupila dodatnih 20 kontejnera. oni vrše sakupljanje ali uz niske cene koje su minimalne. Džepnica. Kompanija Greentech je ponudila ve(u cenu za PET sortiran po boji. Sibinica. Blace je jedinstveno po tome što su kontejneri postavljeni u selima i u gradu. Tržišta: JKP Žitora9a balira sakupljenu PET ambalažu i prodaje kompaniji Greentech. Tipi no. U stvari. Višeselo. Pridvorica. i sakupljanje se vrši i u gradu i na selu. Jošanica. Blace 027/371-236(580) jkpblace@nadlanu. Trbunje. Pre ovog programa u Blacu nije bilo nikakvih reciklažnih aktivnosti. E-mail Vojvode Putnika bb. Lazarevac. ine ga neupotrebljivim za mnoga tržišta. jer troškovi prevoza prevazilaze prihode od reciklirane plastike. Rašica. Gra9ani u ovom malom gradu izgleda da dobrovoljno i marljivo vrše razdvajanje plasti nog otpada. Kutlovac. a u nekim selima postoje samo reciklažni kontejneri. Veruje se da sada oko 90% gra9ana u opštini vrši separaciju plasti nog otpada. 66 Operate r JKP "Blace" Adresa. Iako imaju mlin. Kaševar. Grgure. Pretrešnja. oni bili spremni da neposredno sakupljaju reciklabilne materijale za JKP. Svra e. pa su zaposleni u prodavnicama i javnost tako9e razdvajali i ovu vrstu reciklabilnog materijala.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije LDPE plasti nih vre(a i kesa. Drešnica. Popova. 8-10% opštine). Draguša. S po etka su bile prijavljene i periodi ne kra9e PET ambalaže iz kontejnera ali sa obzirom na trenutnu nisku otkupnu cenu. OPŠTINA BLACE Tabela 18. Vrbovac. Sakupljanje: Žitora9a trenutno ima 120 kontejnera za reciklažu. predstavnici JKP-a su spomenuli mogu(nost pla(anja privatnih sakuplja a za PET. Suvaja 60 %.). Možda bi angažovanjem izvesnog broja Roma sa platama i obezbe9ivanjem socijalne koristi.com . Grant USAIDa je obezbedio 50 reciklažnih kontejnera i presu pritiska od 40 tona. jer tako9e sakupljaju PET ambalažu u selima a pored toga u selima se ne napla(uje mese ni ra un za usluge JKP-a. Pove(anje sakupljanja: U vezi sa idejama za pove(anje sakupljenih koli ina.

Katastrat. Okolina je puna kesa koje vetar raznosi i nekoliko kilometara daleko. ne obra(aju(i pažnju na upozorenja. separacija je bila odli na. onda pustoše žitarice na okolnim njivama.co Banja. Odvoze ga kolima. i onda ne može da se diše od smrada. Katastrat. Postoji i projekat da se kompleksu deponije pridoda i postrojenje za selekciju sakupljenog otpada (budžet je odobren i kompanija je izabrana). Smetlište zauzima površinu od oko dva hektara. ali su gradjani ponovo na istim mestima po eli da odlažu sme(e. Merdare. pogotovo što ovde sme(e odlažu i preduze(a "Kopaonik" i "Planinka". Komunalno preduze(e nema mogu(nost da preseli deponiju. Traženo je da se sme(e odmah zatrpava zemljom. Žegrove. Bolni ki Potok. 027/381-427 %. Teritorija opštine Kuršumlija je ogromna a ovo preduze(e nema dovoljno vozila i zaposlenih da kontroliše o iš(ene deponije. OPŠTINA KURŠUMLIJA Tabela 19. Rasadnik Markovi(e.Ba(oglava. Rasadnik 2. a nismo mi jedini koji ovde odlažu sme(e. Ljudi nesavesno odlažu razno sme(e gde stignu. Prolom jpkdtoplica@gmail. ima više plastike pa presa više radi. gavranovi i druge životinje raznose sme(e po okolini. Gotovo polovina ovih deponije je ponovo formirana. Žitelji isti u da imaju velike probleme od kada je 9ubrište u njihovoj blizini. a kad je ne na9u na smetlištu. frezama. Ovde se bacaju i uginule životinje i ostaci iz mesara a iznad 9ubreta leti veliki broj gavranova traže(i hranu. m Mikuljana 40 %. blato ili sneg. 7. Rasadnik 2. sve do ku(a. Radi se o zvani noj deponiji sa slojem gline i organizovanim sakupljanjem deponijskog gasa. a u JKP "Toplica" kažu da je nemogu(e spre iti gra9ane da masovno odlažu sme(e na nedozvoljenim mestima. ne dozvoljavaju(i odlaganje sme(a. Prakti no ne postoji finansijska podrška za reciklažu plastike. JKP Blace sakuplja samo karton. Kuršmlija Panti(e. Ra a. ptice i druge životinje raznose sme(e i ugrožavaju zdravlje meštana. Tražili su da se deponija sanira i preseli na neku drugu lokaciju. 2. Po njihovom mišljenju. Sme(e se dovozi u otvorenim kamionima i prosipa se putem. U letnjem periodu. sa primarnim benefitom koji poti e od smanjenja deponovanih koli ina otpada na deponiji. zatim vojska i privatna lica. meštani su blokirali prilaz i nisu dozvoljali odlaganje sme(a. prva je ponovo formirana. Meštani kuršumlijskih sela Ba(oglave. 67 Operate r JKPD "Toplic a" . a okolo su privatna imanja. koje se spaljuju. okrug 1. nije adekvatno ure9ena. Veljkovi(e 60 Bolni ki Potok. Rudare. pa vetar. Rasadnik 1. i da to traje ve( sedam godina. onda se 9ubre baca ispred deponije. JKP ‘‘Toplica‘‘ (e morati da na o iš(enim deponijama uvede dežurstvo i da gra9ane kaznama spre i da bacaju sme(e na ovim lokacijama. Podaci o obuhva enosti opštine Kuršumlija uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Adresa. Planovi u vezi deponije: Predstavnici JKP Blace tvrde da imaju jednu od retkih deponija u Srbiji koja je u skladu sa gra9evinskim i operativnim standardima Evropske Unije. Pošto nisu naišli na razumevanje nadležnih. U poslednjih godinu dana Javno komunalno preduze(e "Toplica" o istilo je 26 divljih deponija na teritoriji kuršumlijske opštine. telefon. ali su u pitanju male koli ine. Karton se prodaje romskoj firmi “Papir Servis. JKP upošljava 2 radnika na sakupljanju i 3 radnika koji rade jendom nedeljno na presi. deponija. Vetar.” u Prokuplju. Selišta i Mirnice su danima blokirali put koji vodi ka gradskoj deponiji. =im se o isti jedna deponija i pre9e se na drugu. Panti(e. kamionima i samo ga prosipaju pored puta. ali JKP Toplica nije u mogu(nosti da to obavi. Veljkovi(e. Ba(oglava.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sakupljanje: U kontejnerima u gradu. Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena E-mail sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) Topli ki upravni Markovi(e. Juli br. Dovoze se i gume. Tržišta: JKP Blace prodaje svoju baliranu plastiku kompaniji Greentech. traktorima. Kad je loše vreme.

godine. karton daje Umka-Niš-u u zamenu za velike rolne toaletnog papira. Prema re ima Ane Sajnberg.Upravljanje vrstim otpadom prema evropskim standardima. Budu(i finansijeri izgradnje fabrike za reciklažu biološkog otpada u Prokuplju naglasili su da u tom kraju postoje resursi koji (e omogu(iti proizvodnju bioloških briketa. Firma sakuplja karton. Kompanija Auto-Mirko iz Prokuplja sakuplja otpadne gume za energetsku reciklažu u fabrici cementa Holcim u Popovcu kod Para(ina a bavi se i protektiranjem auto-guma. PROKUPLJE /22/. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno. 68 . Kako je agenciji Beta izjavio predstavnik te firme Markos Forijani radi se o velikoj investiciji u izgradnju mini pogona za proizvodnju briketa od bioloških materija na bazi biljnog i životinjskog otpada. predstavnice organizacije WASTE CONSULTANTS. je ugovoreni dobavlja za Ecorec (Holcim) koji pokriva južnu Srbiju. odnosno gra9ane koji (e pla(ati te usluge. Prokuplje (e biti prvi grad u Srbiji koji (e se uklju iti u taj jedinstveni energetski evropski projekat.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije AUTO-MIRKO PROKUPLJE /22/.servisa. Što se ti e distribucije. Kompanija je osnovana još 1974. primenjivih u proizvodnji. i sakupljaju(i sve dostupne gume. URVIS. U zamenu. Projekat podrazumeva pomo( romskoj populaciji koja se i ina e bavi prikupljanjem sekundarnih sirovina i koja (e mo(i da institucionalizuje svoju delatnost kroz osnivanje firmi gde (e ste(i stalno zaposlenje. a ostatak transportuje u Holcim. njihovog pravnog uobli avanja i omogu(avanja dobijanja podsticajnih sredstava i kredita. osnovanom u saradnji sa USAID-om. Mirko transportuje gume do Holcim-a. preduze(a za prikupljanje otpada i reciklažu. oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama. realizacija ovog projekta sprovodi(e se u dve opštine u Srbiji . On obi no organizuje jednu pošiljku nedeljno. putuju(i u jedan grad ili region. prodavnice guma i auta su onda mogle da dostave gume cementarama i ne pla(aju sakuplja u. SARADNJA PROKUPLJA I VLADE HOLANDIJE /22/.inkubator centru u Prokuplju. Firma je locirana u Biznis. i to od vulkanizerskih i auto. osnivanja manjih preduze(a. ali i za zagrevanje. ovaj projekat (e u jedinstvenu celinu objediniti javna komunalna preuze(a.. je mala firma koja upošljava uglavnom hendikepitrana lica. i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost. sakuplja e otpada i korisnike. Osim obezbe9enja posla za Rome. i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima me9u srpskim sakuplja ima i reciklerima. ali kada su cementare dobile dozvole da ko-obra9uju gume.Prokuplju i Pirotu u narednih 30 meseci. u prošlosti. koji pokriva njegove troškove transporta. fabrike guma su pla(ale 30 €/toni guma za odlaganje.Državni fond Vlade Holandije u saradnji sa organizacijom WASTE CONSULTANTS i Društvom za unapre9enje romskih naselja u Prokuplju zapo eli su realizaciju projekta . a u zamenu imaju dozvolu za sakupljanje ukupnog ambalažnog otpada koji se generiše u veleprodaji. jednu koli inu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa novom gaze(om trakom (osnovna delatnost). ITALIJANI GRADE FABRIKU ZA RECIKLAŽU BIOLOŠKOG OTPADA /22/ Predstavnici italijanske firme "Mega pelat tim" iz Milana najavili su ju e da (e u Prokuplju graditi pogon za reciklažu biološkog otpada. a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira. on je u mogu(nosti da sortira gume u Holcim-u. Mirko sakuplja gume besplatno.

Mali suvodol. Pirot 010/331-170. planirana je jedna regionalna sanitarna deponija. Nišor. Slavinja. Sopot. Šurgin. Osmi semptembar. 69 . koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. Sukovo. Barje iflik. Topli do. Lukanja. što iznosi 65% stanovništva: Nova mala. Zaskovci. E-mail Vojvode Miši(a 50. Jelovica. Ragodeš. Bela. Sre(kovac. na teritoriji opštine Pirot. 321-181 jpk. Kostur. Berovica. Primenom principa . Veliki suvodol. Radin Do. Vis. Pr evac. Belo polje. Trnjana. Veliko selo. Bazovik. Cerova. Gradište. Jalbotina. Tigrovo naselje. Tija Bara. 70 naseljenih mesta.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Sve gradske i prigradske mesne zajednice. Kamik. Dimitrovgrad. Orlja. Veliki Jovanovac. jedan reciklažni centar i jedna transfer stanica. Beg Baš a. \eram. Tanasko Raji(. što iznosi 35% stanovništva: Gnjilan. Osmakovo. da lokacija regionalne sanitarne deponije bude u centru okruga. Blato. Vojnegovac. Bela Palanka i Babušnica. Crnoklište. Pasja . V. Berilovac. Oreovica. Ržana. Stanica. Cerev del. za podru je Pirotskog okruga. Planinica. Koprivštica.prito@nadlanu. Novi zavoj. Kale. Kumanovo. Slavonija. Gradišnica. Držina. a manju koli inu na ve(u daljinu usvojeno je od strane svih opština u pirotskom okrugu. G. koje obuhvata opštine Pirot. Dojkinci. telefon. Obrenovac. Podaci o obuhva enosti grada Pirota uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Javno preduze(e "Komunalac" Adresa. Sinja glava. Dobri do. Poljska Ržana. Gostuša. Ransica. Krupac. godine zajedno sa programom približavanja Evropskoj Uniji. Milojkovac. Vranište. Berilovska kapija. Rsovci. Prisjan. Stani enje. Rosoma .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PIROT GRAD PIROT Tabela 20. Pokrovenik. Izvor. Nova bolnica Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sve seoske mesne zajednice.Držina. Ponor. Vlasi. Crn evo. Rudinje.. Mirkovci. Planinica Krupac. Temska. Pakleštica. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. Brlog. =iniglavci. P0etrovac.ve(u koli inu otpada transportovati na manju daljinu.

godine.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Transfer stanica je mesto do kojeg se doprema otpad radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto radi tretmana ili odlaganja. koja je na lokaciji proširenja Industrijskog parka Pirot.748 105. bi(e zamenjeni novim. Procenat uklanjanja otpada je 100%. U seoskim naseljima ne postoji organizovan na in odvoženja vrstog otpada.500 2. U toku je izgradnja regionalne deponije. Podaci o stanovništvu u regionu Pirot Broj stanovnika ukupnN Pirot Bela Palanka Babušnica Dimitrovgrad Ukupno 63.381 15.800 17. Tabela 21. urbanog gradskog podru ja (oko 13000 doma(instava. JP "Komunalac" programskom obavezom preduze(a u narednih mesec dana pribavi(e 200 kontejnera i 1000 kanti za sme(e. ime se formiraju brojne divlje deponije. u okviru upravljanja vrstim otpadom pokriva iznošenje sme(a iz užeg gradskog jezgra od 98%. do po etka rada deponije postoji još niz poslova koje treba obaviti. U proceduri nabavke je kupovina kompaktora a potrebno je srediti i prostor za rasvrstavanje i sortiranje otpada. dok (e kante za sme(e beslatno biti podeljenje gra9anstvu u naseljima u kojima nema kontejnera. Naj eš(e se otpad odlaže u jame.295 1.430 JKP “Komunalac“ Pirot.834 Broj domO instava obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 11. JKP Komunalac je preuzelo klju eve svih objekata na Regionalnoj sanitarnoj deponiji i trenutno tamo radi služba obezbe9enja i održavaju se instalacije. Me9utim. a deponija bi po ela sa radom na prole(e 2011. O ekuje se da se me9uopštinski sporazum potpiše do kraja godine. dok su izvan sistema ostala prigradska i seoska naselja.971 14. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom za opštinu Dimitrovgrad predvi9ena je izgradnja transfer stanice. pored potoka. Najpre je neophodno izgraditi odnosno asfaltirati pristupni put do deponije ija je vrednost oko 20 miliona dinara. To zna i da su završeni svi poslovi koji su bili predvi9eni ugovorom izme9u Evropske delegacije i opštine Pirot sa izvo9a em radova Alpinom. 73 ustanove i 220 industrijskih objekata).734 11. odvajanja sekundarnih sirovina) i stepen popunjenosti postoje(e deponije. Stari kontejneri koji (e se remontovati i pripremiti za sela. Urgentan problem predstavlja sanacija i stanje (neuslovna lokacija.781 Broj pravnih subjekata obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 923 235 139 133 1. Uporedo sa ovim aktivnostima neophodno je i potpisati me9uopštinski sporazum o upravljanju deponijom a nakon toga i dobiti sve potrebne dozvole. danas je dostavilo manju koli inu kanti i kontejnera. koje je dobilo ponudu na tenderu.186 2. puta ili direktno u reku. 70 . Preduze(e Blok Signal iz Niša. nepostojanje tretmana i selekcije industrijskog otpada.

Gornja Nevlja. Donji Krivodol. Slivinica. Vlkovija. Donja Nevlja. Izatovci. Boljev Dol. Vrap a. Dragovita. U službi za iznošenje sme(a zaposleno je ukupno 10 radnika (3 voza a i manipulanata). Mazgoš. Lukavica.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA DIMITROVGRAD Tabela 22. 71 . Pražnjenje posuda za prikuljanje otpada vrši se dva puta nedeljno. Trnski Odorovci i Senokos 80% ukupne površine opštine Dimitrovgrad JKP Komunalac vrsti otpad sakuplja vozilima-autosme(arima i odvozi na gradsku deponiju. ali nema nužne prate(e objekte koji su uslov za o uvanje životne sredine i dalje sanitarno ispravno odlaganje otpada. konfekcija). preko svojih organa i inspekcijskih službi vrši kontrolu i nadzor nad sprovo9enjem zakona i propisa u oblasti postupanja sa otpadom. Skrvenica. telefon. tj.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Dimitrovgrada je obuhva(eno 100%. Paskašija. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Naselja: Banski Dol. vrši uvid i kontrolu rada JKP Komunalac. drvna industrija. Sakupljanjem. hotela. obavlja i druge poslove radi stvaranja uslova za zadovoljavanje potreba stanovništva opštine Dimitrovgrad u oblasti komunalnih usluga pre svega organizovano sakupljanje. Kamenica. poslovnih objekata. Brebevnica. Smilovci. Prtopopinci. Radejna. Verzar. Bilo. Otpad sa ovog podru ja se sakuplja u kontejnerima i plasti nim kesama itd.1 m3. danas one ne rade. Pra a. Pored otpada iz doma(instava prikuplja se i komercijalni otpad pre svega otpad iz prodavnica. oko1450 doma(instva. Poganovo. na taj na in što je osniva JKP Komunalac. dok su naselja Gradinje. Barje. Kusa Vrana. pa zbirno ovo iznosi 20% ukupne površine opštine Dimitrovgrad. benzinskih pumpi. odvozom i deponovanjem komunalnog sme(a obuhva(eno je oko 90% stanovništva administrativne opštine Dimitrovgrad (ssa 9000) stanovnika. I ovde se javlja veliki problem u seoskim naseljima. pa se ono nekontrolisano baca i stvaraju se divlje deponije naj eš(e pored re nih tokova. zemljoradni ka zadruga. Navedeni objekti odlažu otpad u kontejnere koji su predvi9eni za otpad iz doma(instava. Moinci. Željuša i Gojn Dol delimi no obuhva(ena pružanjem komunalne usluge. Bra(evci. Gronji Krivodol. Planinca. Opštinska uprava Dimitrovgrada ure9uje i obezbe9uje uslove za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i ure9uje na in organizovanja poslova u vršenju komunalnih delatnosti na teritoriji opštine Dimitrovgrad. Prikupljanjem otpada danas je obuhva(eno oko 7000 stanovnika. Do 2000. transporta i odlaganja gradskog otpada sa podru ja grada Dimitrovgrada. JKP Komunalac pokriva teritoriju od oko 195 hektara. Javno preduze(e Komunalac je nadležno za obavljanje delatnosti prikupljanja. U sadašnjem trenutku koristi se 302 metalna kontejnera zapremine po 1. jer nemaju organizovano odvoženje sme(a. Ba evo. Organizovano prikupljanje otpada trenutno se sprovodi samo na teritoriji grada Dimitrovgrada. udaljenu 3 km severoisto no od grada. banaka. Peta inci. Gulenovci. Iskrovci. Petrlaš. E-mail Dimitrovgrad Balkanska 30 010/361-689 komdmg@ptt. Beleš. godine otpad se prikupljao i iz privrednih organizacija (gumarska industrija. Podaci o obuhva enosti opštine Dimitrovgrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’’ Adresa. Grapa. restorana. odvoženje i deponovanje otpada na podru ju opštine Dimitrovgrad. Viso ki Odorovci. Prema zakonskim parametrima lokacija deponije je odgovaraju(a.

pa na taj na in zapremina otpada (u rastresitom stanju) koja se godišnje prikupi na teritoriji grada Dimitrovgrad iznosi oko 7. ukupan iznos japanske pomo(i kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva (POPOS) u Srbiji od 1999. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad ne postoji postrojenje za spaljivanje otpada. je 6. E-mail Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada 43% .7 miliona evra. koja imaju mali broj stanovnika Gradsko naselje Bela Palanka i rasuta su na 57% nedostupnom terenu. 018/855-057 komnisbp@yahoo. 100 kontejnera i 30 specijalnih kontejnera za reciklažu. Na podru ju opštine Dimitrovgrad ne postoji organizovano izdvajanje i sakupljanje sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. a u ostalim naseljeima. Moklište. god. naro ito u prole(e i u letnjem periodu prisustvo neorganizovanih sakuplja a sa podru ja susednih opština. koji su postavljeni na betonskim platoima raspore9enim na ta no utvr9enim i projektovanim lokacijama. plazma tehnologija.Crvena Reka. Registrovano je povremeno prisustvo. =iflik. nedeljna zapremina otpada iznosi oko 140m³/nedeljno. Insineracija otpada kao na in tretiranja otpada nije zastupljen. Na podru ju nema registrovanih preduze(a koja se bave organizovanim sakupljanjem i otkupom sekundarnih sirovina. Prema podacima dobijenim od JKP Komunalac.com Japanska donacija za o uvanje životne sredine opštine Bela Palanka . ovo preduze(e raspolaže i koristi 302 kontejnera. Kontejneri su locirani na mestima koja su predvi9ena tehni kom dokumentacijom po kojoj je objekat izgra9en.Vlada Japana je donirala 69. odvoza i deponovanja sme(a Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) JKP "Komnis" Srpskih vladara 51. Podaci o obuhva enosti opštine Bela Palanka uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Adresa.200 evra Javnom komunalnom preduze(u “Komnis” iz Bele Palanke kao podršku unapre9enju ekoloških usluga nabavkom istilice. soldifikacija) nisu zastupljeni. Uklju uju(i ovu donaciju. I ostali na ini za tretiranje otpada (piroliza. Dolac. 72 . maksimalni nedeljni kapacitet iznosi oko 176 m³. telefon. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad nije zastupljeno kompostiranje i anaerobna digestija kao na ini tretiranja otpada. OPŠTINA BELA PALANKA Tabela 23. Sekundarne sirovine zajedno sa sme(em se deponiju na gradsku deponiju ili su odložene na divljim deponijama. Ukupan iznos japanske pomo(i Srbiji u toku istog perioda je viši od 200 miliona evra. zapremine 1100 litara. Prema ovom podatku. neutralizacija.280 m³/god.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Dva puta nedeljno na teren izlaze specijalna vozila (sa ure9ajem za kompaktiranje) zapremine 11 m3 koja imaju jednu turu prikupljanja i odvoženja otpadaka. Posude za ku(no i uli no sme(e su tipizirane. uz pretpostavku da je stepen kompaktiranja 4. Ako se usvoji srednji koeficijent iskoriš(enosti kapaciteta vozila od 80%. Tipove ovih sudova odre9uje i nabavlja JKP Komunalac uz saglasnost sa opštinskim organom uprave nadležnim za komunalne delatnosti. ne postoji ekonomska isplativost organizovanog sakupljanja.

000 tona istrošenih guma. trotoara i peša kih staza. nedavno osvojenom tehnologijom ne samo da se ide u susret zakonskoj regulativi Evropske Unije u ovoj oblasti. Fabrika za reciklažu guma i izrada proizvoda smanji(e troškove u "Tigru". Veliko Bonjince. Grn ar. Zvonce . Draginac. tako da (e najve(i deo sirovina verovatno biti iz uvoza.000 tona. Fabrika Tigar Tehni ka guma od gumenog reciklata izra9uje visokokvalitetne podloge za oblaganje sportskih terena i de ijih igrališta. Bratiševac. kao i saobra(ajnu signalizaciju. Sura evo. "Tigar" i britanski investicioni fond "Greenhous" postigli su inicijalni sporazum o strateškom partnerstvu u programu prerade istrošenih guma. što je još važnije. U taj posao britanski fond bi trebalo da uloži oko 40 miliona evra. Modra Stena. jer (e za dvosmenski rad biti potrebno oko 13. telefon. Gornje Krnjino. Aleksandrovac. Resnik. ve( se.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA BABUŠNICA Tabela 24. Gor inci. rešava jedan od najve(ih ekoloških problema kako u svetu. 686737 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Babušnica 95% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Donji Striževac.70%. dotrajalih auto-guma za iju je razgradnju u prirodi potrebno više od 150 godina. Donje Krnjino. Podaci o obuhva enosti opštine Babušnica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’ Adresa. reciklažom i daljom preradom reciklata nastaju višenamenski proizvodi. 73 . Ljubera9a. E-mail 7. Novom. što nije dovoljno. Vava. Sto. Du evac. Od potencijalnih zaga9iva a životne sredine. sa doma(eg tržišta bi moglo da se nabavi oko 11. TIGAR PIROT Pripremama za pokretanje savremenog pogona za reciklažu. tako i u našoj zemlji. Zavidince. juli 20 010/685-364. Kambelevac. korporacija Tigar još jednom potvr9uje visok nivo ekološke svesti. a po etak je planiran za mart naredne godine. Vojnici. a prema prvim procenama.

Podaci o obuhva enosti grada Leskovca uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Adresa.o. E-mail Sime Poga arevi(a 3.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Grad Leskovac 62% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Grad Leskovac 38% OPŠTINA MEDVEMA Tabela 26. 16000 Leskovac 016/245-302. Adresa.o. 16000 Leskovac 016/245-302. Podaci o obuhva enosti opštine Lebane uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Adresa. 16000 Leskovac 016/245-302. telefon.o.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Lebane 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Lebane 66% OPŠTINA VLASOTINCE Tabela 28. telefon. telefon. telefon.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION LESKOVAC GRAD LESKOVAC Tabela 25. 16000 Leskovac 74 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vlasotince 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vlasotince 66% .com Naselja koja nisu Naselja obuhva(ena obuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada (%) otpada Opština Medve9a 38% Opština Medve9a 62% OPŠTINA LEBANE Tabela 27.o.o. Podaci o obuhva enosti opštine Medve3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Podaci o obuhva enosti opštine Vlasotince uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerAdresa.o. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. E-mail Sime Poga arevi(a 3. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. E-mail Sime Poga arevi(a 3.

Tako9e. zemljišta i podzemnih voda i smanjenja i ugrožavanja plodnog. Vlasotince.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vladi in Han 21% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vladi in Han 79% Grad Leskovac sa okolnim opštinama (Lebane.o. na svojoj teritoriji. telefon.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Crna Trava 13% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Crna Trava 87% OPŠTINA VLADI&IN HAN Tabela 30. Svako selo ima jednu ili više deponija.o..Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Weber Leskovac d. Me9utim. Sve ne isto(e upija zemlja a mi pijemo vodu iz podzemnih bunara. Podaci o obuhva enosti opštine Crna Trava uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Sanacija i rekultivacija „divljih deponija“ komunalnog vrstog otpada je jedan od najviših prioriteta grada Leskovca i kompanije PWW Leskovac. Adresa.divljih deponija’’. Tako9e se planira i realizacija programa obavezne edukacije stanovništva o otpadu (posebno opasnom). Sa oko 200 . ’’Željkovac’’ je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgra9ena i puštena u rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca. lokalna samouprava i kompanija PWW Leskovac su se zalagale i zalažu se za spre avanje stvaranja divljih deponija. Otpad na „divljim deponijama“ ima sve predispozicije za pojavu zaraznih bolesti. Leskova ka sela su tek nedavno dobila kontejnere i uslugu odvoženja sme(a.o. 16000 Leskovac 016/245-302. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.co m OPŠTINA CRNA TRAVA Tabela 29. dolazi do zaga9enja atmosfere. E-mail Sime Poga arevi(a 3. na teritoriji grada Leskovca je izgra9en i pušten u rad prvi centar za reciklažu otpada. Podaci o obuhva enosti opštine Vladi in Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d.o. Divljih deponija je bilo bukvalno na svakom (ošku.o. Crna Trava i Vladi in Han) /15/ je prvi imao hrabrosti da po ne sa prakti nom primenom Nacionalne strategije upravljanja otpadom tako što je inicirao potpisivanje prvog me9uopštinskog sporazuma koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji. Medve9a. kao na primer žutica. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Jedemo povr(e sa njiva pored kojih su deponije. 16000 Leskovac 016/245-302. 016/245-302. Zbog velike brige da ne izbije neka zaraza. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Lakše im je da bace u njivu nego u kontejner. grad Leskovac je rekorder u Republici Srbiji.o. Adresa. stare navike se teško menjaju pa i dalje nemilosrdno bacaju sme(e u reke i potoke a omote od pesticida deponuju u susednu njivu. što je redovna pojava me9u gra9anima koji žive pored deponija. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. obradivog zemljišta. telefon. na inu postupanja i 75 . a ne zna se da li je prljaviji grad ili selo.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obavezi razvrstavanja otpada na mestu nastanka i uspostavljanje jasno definisanog sistema kaznenih mera za generatore otpada u slu aju neadekvatnog postupanja. biološki otpad – materijalna/energetska reciklaža i prodaja. Osnovne delatnosti kompanije PORR AG su: niskogradnja. sanitarnom deponijom. Ova firma je aktivirana po etkom oktobra 2007.O. presa. Radi ostvarenja postavljenih ciljeva firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. redovno informisanje javnosti preko elektronskih i štampanih medija o postignutim rezultatima. plasti ni otpad – reciklaža ili baliranje i prodaja. odvoženja i prerade vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada.Be u. projektovanje i izgradnja autoputeva.000 motivisanih upošljenika. Avgusta 2006. tunela. Tako9e se vrši raspodela besplatnih kanti zapremine 140 litara i kontejnera zapremine 1100 litara fizi kim licima. zbrinjavanje otpada i komunalne usluge. vozila i radnu snagu. godine potpisan je ugovor izme9u Skupštine opštine Leskovac i austrijskog konzorcijuma PORR-WERNER&WEBER a u oktobru iste godine osnovana je firma PORRWERNER&WEBER Leskovac D. Konzorcijum PORR-WERNER&WEBER u skladu sa svim važe(im propisima i standardima Evropske Unije i Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije upravlja reciklažnim centrom. je od prvog dana krenula sa ulaganjem velikih sredstava u neophodnu opremu.O. uklju ivanje svih zainteresovanih opština iz jablani kog i p injskog okruga u integralni sistem upravljanja otpadom. U ovom trenutku firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. Naši ciljevi su da zajedno sa našim partnerima u jablani kom okrugu uspostavimo evropske standarde u zaštiti životne sredine tako što (emo na najsavremeniji na in i sa vrhunskom opremom vršiti zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada. godine i poverena joj je delatnost sakupljanja. PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. formiranje katastra komunalnog vrstog otpada u opštini Leskovac. i priprema projekte za izgradnju transfer stanica i ostalih prate(ih objekata i postrojenja neophodnih za savremeno zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada u Republici Srbiji. metalni otpad – baliranje ili pakovanje i prodaja. linija za sortiranje otpada i opreme za reciklažne centre i transfer stanica.O.O. Obe kompanije imaju sedište u glavnom gradu Austrije . godini kompanija je ostvarila promet u visini od 2. Samo u 2006. 76 . raspodelu i postavljanje dodatnih sudova i kontejnera za odlaganje i sakupljanje sortiranih otpadaka. Kompanija WERNER & WEBER predstavlja jednog od najve(ih evropskih proizvo9a a komunalne opreme. Od strane Skupštine Grada Leskovca kompaniji PWW Leskovac je poverena komunalna delatnost sakupljanja i odvoženja komunalnog otpada na osnovu Ugovora o obavljanju komunalnih delatnosti kao i izgradnji i eksploataciji regionalne sanitarne deponije i reciklažnog centra i Odluke o održavanju isto(e Grada Leskovca.5 milijardi eura a ima oko 10. infrastrukture.O.O. je srpsko-austrijsko joint venture društvo odnosno društvo sa zajedni kim ulaganjima. sanitarnih deponija.O.O. mostova. moderno zbrinjavanje sakupljenog otpada u reciklažnom centru: papir/karton – energetska reciklaža ili baliranje i prodaja. u skladu sa odlukama opštinskih skupština i potpisanim ugovorima sakuplja i odvozi komunalni vrsti i neopasni industrijski otpad u svim opštinama jablani kog okruga. PORR-WERNER&WEBER predstavlja konzorcijum austrijskih kompanija PORR AG i WERNER & WEBER. Prate(e aktivnosti koje su sastavni deo napred navedenog projekta obuhvataju: edukaciju fizi kih i pravnih lica za sortiranje otpada. planiranim akcijama i predlozima za poboljšanje tehnologije zbrinjavanja sakupljenih otpadaka. visokogradnja.

saradnja sa UNDP u Leskovcu.baliranje i prodaja. reciklaža postoje(ih opštinskih i divljih deponija. E-mail 11. 016/821-298 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Bojnik i Dragovac 60% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Kosan i(. OPŠTINA BOJNIK Tabela 31. elektronski otpad – pakovanje i prodaja. tekstilni otpad . stakleni otpad . saradnja sa Regionalnom privrednom komorom. saradnja sa republi kom i opštinskom ekološkom inspekcijom. reciklažna dvorišta za otkup sekundarnih sirovina. gumeni otpad – pakovanje i prodaja za energetsku reciklažu. Lapotince 40% 77 . \in9uša.. telefon. brigade BB. saradnja sa svim zainteresovanim pravnim i fizi kim licima. Podaci o obuhva enosti opštine Bojnik uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP . Pridvorica. uvo9enje me9unarodnih standarda ISO 14000 i ISO 18000.reciklaža i prodaja. saradnja sa Upravom za zaštitu životne sredine opštine Leskovac. saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Leskovcu.Jedinstvo‘‘ Adresa. saradnja sa Centrom za razvoj jablani kog i p injskog okruga.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gra9evinski otpad – reciklaža i prodaja.

telefon. Druge opštine odlažu svoj otpad na ilegalna smetlišta koja nisu u skladu sa ekološkim standardima. i 7 kontejnera od po 7 m3. Ima i 4 kamionadizalice. u posedu JKP. dva kamiona-dizalice kao i tri traktora. Nema sredstava iz budžeta za rešavanje ovih nedostataka. Deponija Meteris ima oblogu na dnu sa zaštitnim geomembranama.1 m3.. E-mail Sime Poga arevi(a 97 017/421-811 jkpkomrad@ptt. od kojih je jedan u upotrebi 7 godina. 23% Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme(a. nekih 6 km od centra grada. Svi ostali su 18 do 27 godina starosti. Takodje prikupljaju otpad iz kanti doma(e izrade ili boksova iz doma(instava ili samo vre(e sa sme(em /23/. što ini 65% ukupnog stanovništva na opštini. JKP poseduje opremu na gradskoj deponiji Meteris: jedan novi kompaktor i jedan novi kašikar/skip. a pre iš(ena voda ponovo ubrizgava u deponiju. tj. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede postoje(i sistem prikupljanja otpada i da uve(aju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i prigradske populacije (67.1 m3 za pokrivanje 100% gradskog i prigradskog podru ja (za postavljanje tamo gde nema kontejnera. Prekrivanje slojem zemlje se vrši u redovnim intervalima.5 hektar. JKP “KOMRAD” izražava potrebu za dodatnih 30 velikih kontejnera od po 7 m3 za gradsko i prigradsko podru je grada Vranja.000 gradskog i prigradskog stanovništva) je pokriveno uslugama prikupljanja otpada. Ova smetlišta predstavljaju opasnost za životnu sredinu. kao i jednu hidrauli ku presu za sabijanje i baliranje plastike i papira.000). na opštini Vranje radi nova gradska sanitarna deponija na lokaciji Meteris. Talog se deponuje. Tako9e izražavaju potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje sme(a. Podaci o obuhva enosti grada Vranja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komrad" Adresa. Od septembra 2002. Procedne vode se skupljaju i tretiraju sedimentacijom i aeracijom. ukupno 73%.200 kontejnera od po 1. 78 . Nisu izrazili potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju.000 od ukupno 67. U gradu Vranju postavili su nešto kontejnera za prikupljanje PET boca: 2 kom. pokrivaju(i skoro 1. od po 2 m3. 1-2 rezervnih.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION VRANJE GRAD VRANJE Tabela 32. 1. kao i 10. Sada se na Meterisu odlaže otpad iz Vranja a predvi9en životni vek deponije je do 2014. od kojih 10 aktivnih. za zamenu uništenih kontejnera i uve(anje broja kontejnera tamo gde ih ima).000 kanti od po 120 l za potrebe grada Vranja. Oko 80% pokrivenog stanovništva stvarno pla(a usluge za odlaganje otpada JKP “KOMRAD”. Nedostaje kolska vaga tako da nema preciznih podataka o otpadu. JKP je postavio 320 kontejnera od po 1. Samo 90% gradskog i prigradskog stanovništva (oko 60. Nemaju planove za pokrivanje seoskog stanovništva (25.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Vranje i Vranjska banja 67% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva sela okoline Vranja i pojedini delovi grada(obod grada) gde nema izgra9ene infrastukture. Prime(eno je da je površina deponije popunjena za nekih 40-45%. Otpad se sabija. Samo tri od njih su novijeg datuma. a ostali izmedju 23 i 36.000).

Sa ovom opremom (e uve(ati prikupljanje otpada u selima sa sadašnjih 0% na 64% (oko 20. od ega 50 kom. "Vodovod Drum. Izražavaju potrebu za dva nova komunalna vozila od po 6 m3 sa vibracionom plo om. Dugojnica.000 kanti od po 120 l u posedu doma(instava (neke od njih su doma(e izrade). =etvrto komunalno vozilo je suviše staro i nije u upotrebi. Suhi Dol. E-mail Srpskih Vladara 67 017/815-148 kalifer2@gmail.500 seoskog u selima Alakince.1 m3. Vlasina i Klisura. Donje Romanovce. Ma katica(reka-rudnik). B. E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva seoska naselja 60% Kara9or9a Petrovi(a bb Opština Bujanovac Bujanovac 40% 017/651-000 lelica1209@yahoo. JKP “Komunalac” prikuplja papir i želi da prikuplja plastiku.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Surdulica. Palja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA SURDULICA Tabela 33. Takodje im je potrebno 10 novih kontejnera od po 5 m3. Dikava. Podaci o obuhva enosti opštine Surdulica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Kalabovce. telefon. kao i 21 kontejner od 5 m3. Izražavaju potrebu za novih 5. za javne organizacije. Koriste jedan buldožer na bazi ugovora. Klisura. kao i 4. Tri od etiri komunalna vozila su donacije novijeg datuma (oko 250. Piskavica. od ega 16 kom.000 kanti od po 120 l za zamenu svih starih i dela kanti doma(e izrade. Božica. 28 komada za industriju/privredu.000 eura) kao i kamion-dizalica.500 seoskih stanovnika 2008. 100 novih kontejnera od po 1.1 m3. uklju uju(i dodatnih oko 2.914). i uve(anje pokrivenosti uslugama sa 61% na 70%. za industriju/privredu a 5 kom. Sa ovom opremom. JKP “Vodovod” pokriva 100% gradskog stanovništva (10. Kostroševci. a 50 kom. Leskova Bara. i drugo. Masurica. Podaci o obuhva enosti opštine Bujanovac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP "Komunalac" Adresa. Operater OPŠTINA BUJANOVAC Adresa. i 26 kontejnera od po 1. Takodje.1 m3. JKP je postavilo 87 kontejnera od po 1. Imaju jedan buldožer na postoje(oj deponiji/smetlištu za sabijanje i razgrtanje otpada. Božica. Polje. VlasinaStojkovi(a. pozajmljuju jedan otvoreni kamion od 4 m3 i jedan kašikar/skip iz drugih odseka JKP. Alakince. u posedu industrijskog/privrednog sektora. Sa ovom opremom pokrivaju urbanu zonu 100%. u posedu javnih organizacija.300). PET. Jelašnica. Vlasina. za potrebe izmeštanja otpada na gradsku deponiju. Topli Dol. Masurica. plus oko 2. za zamenu 50 od ukupno 146 postoje(ih starih kontejnera. za postavljanje u selima. Binovce. Zagužanje. što ini 61% ukupnog stanovništva. " Suvojnica. Draince. Vu edolce 30% 3 Surdulica: u upotrebi su 3 komunalna vozila od po 9 m . tj. JKP “Vodovod” nije izrazio potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju /23/. 12 komada za javne organizacije. godine. 28% opštine. Postavili su 146 kontejnera od po 1. od ega 106 komada za doma(instva.000 seoskih stanovnika od ukupno 31. Danjino selo. Surkovica 70% Tabela 34.com Bujanovac: JKP “Komunalac” ima 4 komunalna vozila i 1 kamion-dizalicu. 79 . Kijevac. telefon.1 m3. za razgrtanje otpada na postoje(oj gradskoj deponiji. Izražavaju potrebu za 30 kontejnera od po 1 m3 za primarnu selekciju /23/.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA PREŠEVO

Tabela 35. Podaci o obuhva enosti opštine Preševo uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) JKP Ul. 15 novembar, =.Šehu, Oraovica, Crnotince, Raince, “Moravica” S.Kova evi(, I.Seferi, Miratovac, Žuince, Buštranje, Kumanovska, Omladinaska, Strezovce, Reljane Gilanska, K-Zozi 65% 35% Preševo: JKP “Moravica” ima dva komunalna vozila sa vibracionom plo om i dva traktora za prikupljanje vrstog otpada. Postavili su 55 kontejnera od po 1,1 m3, od ega 1 kom za industriju, 7 kom. za javne organizacije, 47 kom. za doma(instva (delimi no u gradu Preševu a delimi no u okolnim selima). Za ukupno 2.500 doma(instava u gradu Preševu postavili su 1500 kanti od po 80 l, 800 kom. metalnih buradi, 180 kom. ostalih boksova. Izražavaju potrebu za 1.000 novih kanti od po 80 l za doma(instva i 50 kontejnera od po 1,1 m3 za industriju/javne organizacije, samo radi unapredjenja postoje(eg sistema prikupljanja otpada u gradu Preševu koji je pokriven 100% (15.000 stanovnika). Seosko podru je sa ukupno 34.000 stanovnika je trenutno pokriveno oko 12% (4.000 stanovnika). Izražavaju potrebu za dodatnih 1.000 kanti od po 80 l i 80 kontejnera od po 1,1 m3 da bi uve(ali prikupljanje sme(a u seoskom podru ju sa 12% na 50% (oko 17.000). Za potrebe ovog uve(anja, takodje su im potrebna dva dodatna komunalna vozila od po 8 m3. Nemaju opremu za primarnu selekciju i nemaju nikakve planove s tim u vezi. Jednom u svaka tri meseca iznajmljuju jedan buldožer za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada na postoje(oj deponiji/smetlištu /23/. Operater OPŠTINA BOSILEGRAD Adresa, telefon, E-mail Omladinska 50/G 017/668-343

Tabela 36. Podaci o obuhva enosti opštine Bosilegrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Operater JP "Usluga" Adresa, telefon, E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Dobri Dol, Radi(evci, Rogljinci 35%

Dobrodolski potok bb Bosilegrad i selo Raj ilovci 017/877-226, 65% 063/409031 jpusluga@ptt.rs Bosilegrad: Postoji jedan (delimi no polomljen) traktor za prikupljanje otpada. Kada on ne radi, što se esto dešava, pozajmljuju otvoreni kamion iz drugog odseka JKP “Usluga”. Prikupljaju otpad iz 35 boksova doma(e izrade (ili vre(a) postavljenih za industriju/privredu, i 15 boksova doma(e izrade (vre(a) u javnim organizacijama. Takodje prikupljaju otpad iz 800 kom. kanti i boksova doma(e izrade, u posedu doma(instava. Sa ovom opremom pokrivaju ukupno gradsko stanovništvo (100 % od 2.702) i 400 od ukupnog broja seoskog stanovništva (6 % od 7.229). O ekuju da dobiju jedno komunalno vozilo od 5-10 m3 kao donaciju 2008. Sa ovim novim komunalnim vozilom, kao i novih 1.400 kanti od po 120 l i novih 120 kontejnera od po 1,1 m3, uve(anje prikupljanje otpada na seoskom podru ju sa 6 % na 28 % (2.000 od 7.229), tj. Ukupno 47%. Za razgrtanje otpada i nasipanje zemljom imaju jedan skip na deponiji/smetlištu. Takodje, za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada pozajmljuju jedan buldožer iz drugih odseka JKP s vremena na vreme. Nemaju planove za primarnu selekciju /23/.

80

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA TRGOVIŠTE

Tabela 37. Podaci o obuhva enosti opštine Trgovište uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Vodeni ište, Donja Trnica, "Komunalac" Šajince, Novo Selo, Donji Stajevac 55% Opština Trgovište je takodje dobila podršku od istih GTZ Projekata upravljanja komunalnim otpadom 2006. godine. U to vreme se organizovano prikupljanje komunalnog otpada vršilo samo u naselju Trgovište (1.864 stanovnika, tj.. 29% od ukupnog stanovništva u opštini), a ne i u drugim naseljima, uprkos postoje(im potrebama. Same usluge javnog komunalnog preduze(a su bile na vrlo niskom nivou, uprkos postojanju kamiona za sme(e koji nisu dovoljno koriš(eni. Zbog nedostatka kontejnera, otpad se odlagao na ilegalnim smetlištima, što je uticalo na rad javnog komunalnog preduze(a. O ekivalo se da (e nabavka novih 30 kontejnera od po 1,1 m3 u oktobru 2006. rezultirati smanjenjem ilegalnog odlaganja sme(a na smetlišta i olakšati rad javnog komunalnog preduze(a. Kontejneri su postavljeni u Trgovištu i drugim centrima: Radovnica, Donji Stajevac, Šajince i Novo Selo. Direktni korisnici su stanovnici navedenih naselja, tj. približno 3.000 osoba, što ini oko 47% opštinskog stanovništva. Takodje je u upotrebi 14 kontejnera od po 1,1 m3, koji treba da se zamene. JKP “Komunalac” ima jedno komunalno vozilo od 5 m3. Izražavaju potrebu za dodatnih 40 kontejnera od po 1,1 m3, 60 kanti od po 120 l, i još jednim komunalnim vozilom od 5 m3. Tako (e uve(ati pokrivenost uslugama prikupljanja sme(a sa sadašnjih 47 % (3.000 stanovnika) na 79% (5.000 stanovnika u svih pet naselja). Nemaju opremu na postoje(oj deponiji ili za potrebe primarne selekcije. Takodje izražavaju potrebu za 10 kontejnera od po 1 m3 za prikupljanje PET boca /23/. Operater EKOPLAST - Privatna kompanija “EkoPlast“ iz opštine Vladi in Han (na putu Vladi in Han – Surdulica u selu Žitora9e zapo ela je separatno prikupljanje PET, papira/kartona i folija u gradu Vladi in Han i nekim naseljima duž puta Vladi in Han – Surdulica, u gradu Surdulici i gradu Vranju. EkoPlast je postavio oko 22 kontejnera od po 1 m3 za PET u Vladi inom Hanu, 33 kontejnera od po 1,1 m3 u Vranju. Oni su postavljeni u aprilu 2007. godine. U selima Alakince i Belo Polje u opštini Surdulica, Eko Plast je postavio oko 25-30 boksova za prikupljanje PET. EkoPlast ima ugovore sa kompanijama “Rosa”, selo Vlasina (opština Surdulica), “Heba”, opština Bujanovac, i “Knauf“ iz sela Belo Polje (opština Surdulica) da prikuplja njihovu otpadnu plastiku, foliju i PET. Na njihovom dvorištu za reciklažu radi hidrauli ka presa od 15 t. PET se izdvaja po boji /23/. Adresa, telefon, E-mail Kralja Petra I Kara9or9evi(a 4 064/3455618 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Trgovište, \ekarce, Kozji Dol i Radovnica 45%

81

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

13. ZAKLJU&AK
Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom /24/. Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog vrstog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom, pi(em i robom za dužu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaža pove(ava koli inu otpada. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2 – 0,7 kg/dan po stanovniku. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god., odnosno 2.200.000 t/god., a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. Uticaj vrstog komunalnog otpada na životnu sredinu je višestruko negativan, a primarni razlozi za to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost opštine uslugama JKP-a, što uslovljava formiranje divljih deponija, neure9enost glavnih deponija, kao i niska svest gra9ana o o uvanju životne sredine. Samim tim, na teritoriji opština se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano šire, javlja se prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih bolesti stanovništva i zaga9enosti svih sektora životne sredine: vazduha, zemljišta i vode. Sa problemima komunalnog otpada ovek se sre(e još od anti kih vremena. U srednjem veku je sa razvojem gradova nastala prava kriza sme(a. Rešenje ove krize je na9eno u odre9ivanju posebnih mesta za bacanje sme(a van gradskih zidina. Kada su se zbog velikog broja deponija smanjile slobodne površine oko gradova za njihov dalji rast, a neprijatni mirisi su postali nepodnošljivi, prešlo se na skladiranje sme(a u jame, a kasnije na spaljivanje otpada. Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba uništavati, ve( ga treba koristiti. Spaljivanje otpada je ekološki štetno, a ekonomski neisplativo, pošto se radi o sirovini koja sadrži niz korisnih komponenti. Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva sistem upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskoriš(enju (reciklaži), ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na na in bezbedan po okolinu. Sistem upravljanja otpadom tako9e podrazumeva održivi razvoj, predostrožnost, na elo blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, odgovornost proizvo9a a opreme i da svako moralno i materijalno odgovara za otpad koji proizvodi (princip: “zaga9iva pla(a”). Upravljanje komunalnim vrstim otpadom se danas, dakle, sastoji u sakupljanju, transportu, reciklaži, ponovnoj upotrebi, tretmanu i trajnom odlaganju na sanitarnim deponijama dela komunalnog vrstog otpada koji se ne može iskoristiti niti dalje tretirati.

82

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

LITERATURA
1. M. Ili(, M. Trumi(, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 2. Z. Isoski, D. Todi(, D. Dodi(, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 3. B.V. Sano kin, Problema tverdeh betoveh othodov v gorodah: puti rešenif, pravovoe regulirovanie, Ekaterinburg 2000, http://www.poluchi5.ru/013711-1.html 4. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“, http://www.ekomrezabih.net.pdf 5. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom, http://www.recyu.org 6. Analiza postoje(e prakse u upravljanju komunalnim otpadom uklju uju(i lokacije za odlaganje otpada, http://www.recyu.org.yu.pdf 7. Neši( Bratimir, Osnovni model (koncept) regionalnog upravljanja komunalnim otpadom u regionu Prokuplje, PWW Srbija, Niš 2010. 8. Neši( Bratimir, Detaljni opis tehni ko-tehnološkog rešenja (sa aspekta zaštite životne sredine) za integralni sistem upravljanja otpadom na teritoriji regionalnog centra Smederevo (grad Smederevo i opština Kovin), PWW Srbija, Niš 2010. 9. Na in i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 10. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 11. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 12. Neši( Bratimir, Plan integralnog upravljanja otpadom u proširenom regionu Jagodina, PWW Srbija, Niš 2010. 13. Neši( Bratimir, Generalna prezentacija kompanije PWW Srbija, PWW Srbija, Niš 2010. 14. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Leskovac, PWW Srbija, Niš, 2007. 15. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Jagodina, PWW Srbija, Niš 2007. 16. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji opštine Smederevska Palanka, PWW Srbija, Niš 2010. 17. Podaci o obuhva(enosti gradova i opština u Republici Srbiji uslugama sakupljanja i transporta otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 18. Lokalni ekološki akcioni plan opštine Aleksinac, SO Aleksinac, Aleksinac 2006. 19. Regionalni plan upravljanja otpadom za grad Niš i nišavski okrug, gradska uprava Niš, Niš, 2010. 20. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010, NGO Tree House, Krusevac, 2010. 21. Studija izvodljivosti regionalnog upravljanja otpadom u P injskom okrugu, Centar za razvoj Jablani kog i P injskog okruga, Leskovac, 2008. 22. Markovi( Nikola, Upravljanje komunalnim vrstim otpadom, Tehni ki fakultet, Bor 2007. 23. Internet www.eko.vojvodina.sr.gov.yu.htm www.netnovinar.org/netnovinar/dsp_page.cfm?articleid=988&specialsection=ART_FULL&pag eid=502&PSID=4255

83

rs Tiraž: 200 primeraka 84 .org.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Priprema i dizajn: TPC Kal a BI-43 Obrenovi(eva bb 18000 Niš Srbija Tel/fax: +381 (0)18 522 788 514 360 514 361 Email: centar@protecta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->