SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. u Justinijanovo doba. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. ili nbjegovi ascedenti . vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. pripada većinski dio njene mirazne imovine.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. kao pravni institut kasnije. Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. bez obzira na razlog razvoda braka. Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. utemeljeni u rimskom pravu. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. na poloţaj rimske ţene u porodici. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). osnivaĉima garad Rima 2 . Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. Miraz je. U rimskom pravu nestali su.

pne.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. Ipak. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. blizu Skoplja. 14. studenog 565. 11. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. do svoje smrti. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. naţalost. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. Veliki. iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. 2 Justinijan I. – Konstantinopol. Dardanija (današnji Taor. MeĊutim. izabran je za konzula Rima 234. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. kolovoza 527. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. koji su posvećeni rimskom pravu. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. 3 . Najveći broj radova. svibnja 483. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu.). Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. Zakonik dvanaest ploča. ta prva knjiga nije saĉuvana i. vijeku prije nove ere. Makedonija).

Ipak. miraz postaje općeprihvaćen. koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. bio je trijumvir u drugom trijumviratu. kolovoza 14. sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores). – Nola kod Napulja. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). a kasnije i prvi rimski car. 19. Prvi rimski car. Sa sociološkog gledišta. Mirazna imovina.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. pored ostalog. postojala je sankcija (incapacitas).POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat.). 23. tako i uslovi zakljuĉenja braka. Kr. August je 18. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. lat. već i za širi javni interes.U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. u doba Republike. Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine. Miraz u poĉetku. Za osobe. Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. rujna 63. 3 4 . na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. pr. Krajem Republike. August. Gaius Julius Caesar Octavianus). nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. (Rim.

prosinca 43. Naime. 3. 7. Na primjer.). Terenciju. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece. pr.filozof i najveći rimski govornik. Kr. politiĉki teoretiĉar. Ciceron. Kr. Marcus Tullius Cicero. prije svega. . 4 5 . rimski pravnik. bogatom. pr. da bi popravio svoje prihode morazom. Arpin.Formijan kod Gajete. filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat. ponovo je stupio u brak sa mladom i.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. odvjetnik. Publilijom. sijeĉnja 106. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. drţavnik.

Poznati rimski klasiĉni pravnik. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice). Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava. godine .7 5 290.godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. koju je mogao dati samo gospodar porodice. sama ţena ili njezin duţnik. rimski supružnici. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz. U sluĉaju smrti oca vjerenice.Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 . Skluptura. Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. Drugi naĉin je datio dotis.

6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. Pravni fakultet Zagreb. „Narodne novine“. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. odnosno njegov pater familias. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. 1987. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom.200 epigrama. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. Zagreb. njeno privatno vlasništvo. 7 . i poĉetkom 2. prilika. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ.godine 8 Marcijal. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. rasporeĊenih u pet knjiga. miraz je ţenina svojina. 9 Juvenal. Ante Romac: Rimsko pravo. sva dobra. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije. stoljeća nove ere. MeĊutim. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. pa i njezine ljubavnike.

8 . muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. samo golo pravo vlasništva nad mirazom. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. tj.U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. ţena je sticala pravo da vrati miraz. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius. ako mu nije bio relizovan na vrijeme. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza.

i sl. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. a to je : odjeća. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. nakit. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. Muţ. a ţenin miraz zadrţati. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu.. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. koji tjera ţenu. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 . Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. Muţevi su bili svjsni. TakoĊer. Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. šminka. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. ipak. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo). Ako nema ugovora. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. zbog ĉestih razvoda brakova. u doba Republike. da se mogu bez razloga razvesti. tako i povodom otpuštanja. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala.

muţ je morao vratiti cijeli miraz. muţ vraća miraz ţeni. 2002.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . U kasnijoj historiji. u zavisnosti od tog koliko ima djece. „Car Justijijan piše zakone“.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa. Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. miraz se vraća njenom ocu. Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. nego je to mogao uraditi u anuitetima. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova.11 U sluĉaju razvoda braka. ako nema ugovora. Ako je ţena umrla prije muţa. ali ne više od jedne polovine. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. Osim klasiĉne tuţbe. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz. TakoĊer. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo.10 Prema postklasiĉnom pravu. Zagreb. Pravni fakultet Zagreb. U sluĉaju da ugovor postoji. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah .

nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. U Justinijanovom pravu. tj.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. Ako je ţena zahtijevala razvod braka. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. 11 . Ako je stupila u brak bez miraza. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu. u pitanju je jednostrano poništenje braka. Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. što se opravdavalo moralnim razlozima. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok.

U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. trpjeli ĉak i preljubu. već i za društvo u cjelini. Miirazom. Dakle. Kad je brak postao znaĉajan. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile). ne samo za porodiĉnu zajednicu. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. skluptura 12 . u klasiĉnom rimskom pravu. da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. Rimsko vjenčanje. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. Kasnije.

Zagreb. Dragomir Stojiĉević. Pravni fakultet Zagreb. Tekstovi iz rimskog prava. Mirela Šarac – dr. Pravni fakultet Zagreb.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. 2006. Dr. 1978. Sarajevo. Jelena Danilović. 2002. Rimsko privatno pravo. Beograd. „Savremena administracija“. Beograd. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. Obrad Stanojević.godine 13 . Zagreb. „Narodne novine“. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. 1987.godine Dr.godine Dr. Sluţbeni list SFRJ.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo.LITERATURA Dr. 1987. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful