SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). u Justinijanovo doba. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. ili nbjegovi ascedenti .a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. Miraz je. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. kao pravni institut kasnije. na poloţaj rimske ţene u porodici. Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. utemeljeni u rimskom pravu. bez obzira na razlog razvoda braka. U rimskom pravu nestali su. pripada većinski dio njene mirazne imovine. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. osnivaĉima garad Rima 2 . Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni.

iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao.). 3 . MeĊutim. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. Veliki.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. 14. naţalost. 2 Justinijan I. – Konstantinopol. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. pne. do svoje smrti. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. Dardanija (današnji Taor. Ipak. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. 11. izabran je za konzula Rima 234. Zakonik dvanaest ploča. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. koji su posvećeni rimskom pravu. prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. svibnja 483. vijeku prije nove ere. Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. Najveći broj radova. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. blizu Skoplja. Makedonija). studenog 565. kolovoza 527. ta prva knjiga nije saĉuvana i.

POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju.U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. lat. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. bio je trijumvir u drugom trijumviratu. 23. kolovoza 14. već i za širi javni interes. 19. u doba Republike. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. 3 4 . koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. rujna 63. August je 18. Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. pored ostalog. sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. tako i uslovi zakljuĉenja braka. Kr. August. (Rim. Mirazna imovina.). pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. miraz postaje općeprihvaćen. Sa sociološkog gledišta.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores).godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. Krajem Republike. – Nola kod Napulja. Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine.Ipak. postojala je sankcija (incapacitas). Miraz u poĉetku. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. Za osobe. Gaius Julius Caesar Octavianus). nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. pr. a kasnije i prvi rimski car. Prvi rimski car.

4 5 . pr. Na primjer. prije svega. 3. Ciceron. Kr. pr. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece.).Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. Terenciju. da bi popravio svoje prihode morazom. . drţavnik. Naime. 7. bogatom. odvjetnik. politiĉki teoretiĉar. ponovo je stupio u brak sa mladom i.Formijan kod Gajete. Marcus Tullius Cicero.filozof i najveći rimski govornik. Kr. Arpin. Publilijom. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. prosinca 43. sijeĉnja 106. filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat. rimski pravnik.

Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293.Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 .godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. U sluĉaju smrti oca vjerenice. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice). Skluptura. Poznati rimski klasiĉni pravnik. godine . Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). rimski supružnici. koju je mogao dati samo gospodar porodice. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz. Drugi naĉin je datio dotis. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen.7 5 290. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom. sama ţena ili njezin duţnik.

sva dobra. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz. Pravni fakultet Zagreb. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. njeno privatno vlasništvo.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. miraz je ţenina svojina. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. Ante Romac: Rimsko pravo. 7 . Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. MeĊutim. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. „Narodne novine“. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. stoljeća nove ere. rasporeĊenih u pet knjiga. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. odnosno njegov pater familias. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova.200 epigrama. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije. prilika. pa i njezine ljubavnike. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. i poĉetkom 2. 9 Juvenal.godine 8 Marcijal. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. Zagreb. 1987.

tj. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. 8 .U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. samo golo pravo vlasništva nad mirazom. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. ţena je sticala pravo da vrati miraz. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. ako mu nije bio relizovan na vrijeme. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium.

Muţ. nakit.. u doba Republike.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. da se mogu bez razloga razvesti. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. šminka. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. Ako nema ugovora. TakoĊer. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo). Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima. ipak. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. zbog ĉestih razvoda brakova. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 . a to je : odjeća. koji tjera ţenu. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. i sl. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. a ţenin miraz zadrţati. tako i povodom otpuštanja. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. Muţevi su bili svjsni.

Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. TakoĊer. muţ je morao vratiti cijeli miraz. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah . muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. u zavisnosti od tog koliko ima djece. miraz se vraća njenom ocu.11 U sluĉaju razvoda braka. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. nego je to mogao uraditi u anuitetima. U kasnijoj historiji. Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. Ako je ţena umrla prije muţa. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. Pravni fakultet Zagreb. 2002.10 Prema postklasiĉnom pravu. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. „Car Justijijan piše zakone“.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. ako nema ugovora. Osim klasiĉne tuţbe. ali ne više od jedne polovine. Zagreb. muţ vraća miraz ţeni. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . U sluĉaju da ugovor postoji. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova.

prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. u pitanju je jednostrano poništenje braka. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. Ako je stupila u brak bez miraza. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. U Justinijanovom pravu. tj.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece. što se opravdavalo moralnim razlozima. 11 . Ako je ţena zahtijevala razvod braka. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok.

Rimsko vjenčanje. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile). Dakle. skluptura 12 .ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. već i za društvo u cjelini. da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. u klasiĉnom rimskom pravu. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. Miirazom. ne samo za porodiĉnu zajednicu. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. Kad je brak postao znaĉajan. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. trpjeli ĉak i preljubu. Kasnije. U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice.

godine 13 . „Narodne novine“. 1987. Obrad Stanojević. 2002.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Zagreb. Rimsko privatno pravo. Pravni fakultet Zagreb. Beograd. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. Sluţbeni list SFRJ.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo. 1978. Dragomir Stojiĉević. Pravni fakultet Zagreb. 1987. Jelena Danilović. Dr. Tekstovi iz rimskog prava. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo. Mirela Šarac – dr. 2006. Zagreb.LITERATURA Dr.godine Dr.godine Dr. Beograd. „Savremena administracija“. Sarajevo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful