P. 1
Miraz u Rimskom Pravu

Miraz u Rimskom Pravu

|Views: 440|Likes:
Published by Amer Agic

More info:

Published by: Amer Agic on Mar 29, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/12/2015

pdf

text

original

SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe. bez obzira na razlog razvoda braka. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. na poloţaj rimske ţene u porodici. Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih.a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. U rimskom pravu nestali su. u Justinijanovo doba. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. utemeljeni u rimskom pravu. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. Miraz je. ili nbjegovi ascedenti . donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba).UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. osnivaĉima garad Rima 2 . pripada većinski dio njene mirazne imovine. Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. kao pravni institut kasnije.

verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). Veliki. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. 11. ta prva knjiga nije saĉuvana i. izabran je za konzula Rima 234. iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. kolovoza 527. 3 . Ipak. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. Najveći broj radova. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. naţalost. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. Dardanija (današnji Taor. blizu Skoplja. svibnja 483.). prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. 2 Justinijan I. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. do svoje smrti.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. koji su posvećeni rimskom pravu. vijeku prije nove ere. Zakonik dvanaest ploča. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. studenog 565. pne. 14. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. MeĊutim. – Konstantinopol. Makedonija).

August. koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. tako i uslovi zakljuĉenja braka.POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. 19. Kr. lat. Krajem Republike. sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. 3 4 . u doba Republike. Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. August je 18. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat. nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). kolovoza 14. 23. pr.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. Sa sociološkog gledišta. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). – Nola kod Napulja. rujna 63. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. Mirazna imovina.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores). miraz postaje općeprihvaćen. Za osobe. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine.Ipak. a kasnije i prvi rimski car. postojala je sankcija (incapacitas).U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. (Rim. Gaius Julius Caesar Octavianus). već i za širi javni interes.). U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. bio je trijumvir u drugom trijumviratu. Miraz u poĉetku. pored ostalog. Prvi rimski car.

7. Marcus Tullius Cicero. prije svega. bogatom. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece. ponovo je stupio u brak sa mladom i. Na primjer. 3. odvjetnik. Arpin. 4 5 . politiĉki teoretiĉar. sijeĉnja 106. drţavnik. Publilijom. pr. rimski pravnik.). Ciceron. Kr. da bi popravio svoje prihode morazom. pr. Terenciju. Kr. Naime. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. prosinca 43. . filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza.filozof i najveći rimski govornik.Formijan kod Gajete.

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom.godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz. talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice).7 5 290. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati.Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 . sama ţena ili njezin duţnik. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293. Skluptura. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. koju je mogao dati samo gospodar porodice. Drugi naĉin je datio dotis. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. godine . Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz. rimski supružnici. U sluĉaju smrti oca vjerenice. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. Poznati rimski klasiĉni pravnik.

Prema Justinijanovom zakonodavstvu. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. 9 Juvenal. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. rasporeĊenih u pet knjiga. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. „Narodne novine“. 7 . miraz je ţenina svojina. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova.godine 8 Marcijal. odnosno njegov pater familias. i poĉetkom 2. MeĊutim. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. Pravni fakultet Zagreb. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. stoljeća nove ere. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. 1987. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. njeno privatno vlasništvo. Zagreb. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza.200 epigrama. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz. pa i njezine ljubavnike. prilika. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. Ante Romac: Rimsko pravo. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. sva dobra.

ako mu nije bio relizovan na vrijeme. samo golo pravo vlasništva nad mirazom. tj. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. ţena je sticala pravo da vrati miraz. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius. 8 . Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu.U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova.

pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. šminka. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 . U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo). Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. zbog ĉestih razvoda brakova. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. Muţ. nakit. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. a ţenin miraz zadrţati. koji tjera ţenu. tako i povodom otpuštanja. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. TakoĊer. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. ipak. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. a to je : odjeća.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. u doba Republike. Muţevi su bili svjsni.. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. i sl. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. da se mogu bez razloga razvesti. Ako nema ugovora. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima.

Osim klasiĉne tuţbe. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . „Car Justijijan piše zakone“. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. U kasnijoj historiji. u zavisnosti od tog koliko ima djece. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova.10 Prema postklasiĉnom pravu. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. ako nema ugovora. U sluĉaju da ugovor postoji. 2002. miraz se vraća njenom ocu.11 U sluĉaju razvoda braka. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. muţ je morao vratiti cijeli miraz. Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah . ali ne više od jedne polovine. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. TakoĊer. Zagreb. muţ vraća miraz ţeni. Ako je ţena umrla prije muţa. nego je to mogao uraditi u anuitetima. Pravni fakultet Zagreb. Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika.

Ako je stupila u brak bez miraza. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu. nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. tj. u pitanju je jednostrano poništenje braka. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. Ako je ţena zahtijevala razvod braka. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok. 11 . muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. U Justinijanovom pravu. što se opravdavalo moralnim razlozima.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece.

trpjeli ĉak i preljubu. ne samo za porodiĉnu zajednicu. U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. skluptura 12 . ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. Miirazom. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. već i za društvo u cjelini. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. u klasiĉnom rimskom pravu. Rimsko vjenčanje.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. Kad je brak postao znaĉajan. Kasnije. Dakle. da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile).

„Savremena administracija“. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. „Narodne novine“.LITERATURA Dr.godine Dr. Sarajevo. Tekstovi iz rimskog prava. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo. Dragomir Stojiĉević. Jelena Danilović. Mirela Šarac – dr. 2006. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. 1978.godine Dr. Sluţbeni list SFRJ. 2002. Pravni fakultet Zagreb. Zagreb. Beograd.godine 13 . Pravni fakultet Zagreb. Dr.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo. Beograd. Rimsko privatno pravo. Obrad Stanojević. 1987.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Zagreb. 1987.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->