SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. bez obzira na razlog razvoda braka.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. kao pravni institut kasnije. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. osnivaĉima garad Rima 2 . na poloţaj rimske ţene u porodici. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe. donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). pripada većinski dio njene mirazne imovine. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. u Justinijanovo doba. U rimskom pravu nestali su. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. Miraz je. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. utemeljeni u rimskom pravu. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici.a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. ili nbjegovi ascedenti .

Najveći broj radova. ta prva knjiga nije saĉuvana i. Zakonik dvanaest ploča. iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. studenog 565. 11. svibnja 483. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. 14. naţalost. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. Dardanija (današnji Taor. prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. Veliki. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. Makedonija). napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. 3 . izabran je za konzula Rima 234. kolovoza 527. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. do svoje smrti. – Konstantinopol. vijeku prije nove ere. koji su posvećeni rimskom pravu.). blizu Skoplja. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. Ipak. 2 Justinijan I. MeĊutim. Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). pne.

lat. Mirazna imovina. August. Krajem Republike. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. a kasnije i prvi rimski car. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat. August je 18. kolovoza 14. u doba Republike. 19.POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. – Nola kod Napulja. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). Sa sociološkog gledišta. U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. rujna 63.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores). IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. 3 4 .U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. pr. 23. Za osobe. bio je trijumvir u drugom trijumviratu. Kr. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine. Gaius Julius Caesar Octavianus). pored ostalog. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. tako i uslovi zakljuĉenja braka.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. već i za širi javni interes. Prvi rimski car. davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. (Rim. Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. miraz postaje općeprihvaćen. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. postojala je sankcija (incapacitas). nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka.Ipak.). Miraz u poĉetku.

filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat. Arpin. drţavnik. prosinca 43. . politiĉki teoretiĉar. Kr. Kr.filozof i najveći rimski govornik. pr. Ciceron. ponovo je stupio u brak sa mladom i. pr. odvjetnik. 3. 4 5 . koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. rimski pravnik. Publilijom. sijeĉnja 106.Formijan kod Gajete. 7. Naime. Marcus Tullius Cicero.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece.). prije svega. Terenciju. da bi popravio svoje prihode morazom. Na primjer. bogatom.

7 5 290. sama ţena ili njezin duţnik. Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom.godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz. rimski supružnici. Poznati rimski klasiĉni pravnik. godine . koju je mogao dati samo gospodar porodice. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. Drugi naĉin je datio dotis. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz. Skluptura. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice).Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 . Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. U sluĉaju smrti oca vjerenice.

koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. 7 . rasporeĊenih u pet knjiga. 9 Juvenal. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. Zagreb.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. MeĊutim. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. miraz je ţenina svojina. njeno privatno vlasništvo.200 epigrama. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. prilika. „Narodne novine“. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. i poĉetkom 2. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena.godine 8 Marcijal. Ante Romac: Rimsko pravo. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. stoljeća nove ere. pa i njezine ljubavnike. sva dobra. Pravni fakultet Zagreb. odnosno njegov pater familias. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. 1987. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz.

tj. 8 .U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza. samo golo pravo vlasništva nad mirazom. ako mu nije bio relizovan na vrijeme. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. ţena je sticala pravo da vrati miraz. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius.

tako i povodom otpuštanja.. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. šminka. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. nakit. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima. u doba Republike. Muţ. Ako nema ugovora. koji tjera ţenu. TakoĊer.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. i sl. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. ipak. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. da se mogu bez razloga razvesti. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. a to je : odjeća. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo). TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. Muţevi su bili svjsni. a ţenin miraz zadrţati. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. zbog ĉestih razvoda brakova. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 .

Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. 2002. Osim klasiĉne tuţbe.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. muţ je morao vratiti cijeli miraz. ali ne više od jedne polovine. Zagreb. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. Ako je ţena umrla prije muţa.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. TakoĊer.11 U sluĉaju razvoda braka. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. nego je to mogao uraditi u anuitetima. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz. U kasnijoj historiji. ako nema ugovora. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. U sluĉaju da ugovor postoji. miraz se vraća njenom ocu.10 Prema postklasiĉnom pravu. muţ vraća miraz ţeni. Pravni fakultet Zagreb. „Car Justijijan piše zakone“. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah . Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa. u zavisnosti od tog koliko ima djece.

Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok. 11 . jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu. u pitanju je jednostrano poništenje braka. muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece. što se opravdavalo moralnim razlozima. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. tj. Ako je ţena zahtijevala razvod braka. Ako je stupila u brak bez miraza. nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. U Justinijanovom pravu. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga.

trpjeli ĉak i preljubu. da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. skluptura 12 . u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. Rimsko vjenčanje. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile). Dakle.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. Kad je brak postao znaĉajan. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. Kasnije. Miirazom. već i za društvo u cjelini. U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. ne samo za porodiĉnu zajednicu. u klasiĉnom rimskom pravu.

Pravni fakultet Zagreb. Obrad Stanojević. 1987. 1987. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. 1978. Sarajevo. 2006. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo. Sluţbeni list SFRJ. Zagreb. Pravni fakultet Zagreb.godine Dr. „Savremena administracija“. Zagreb.godine Dr. Jelena Danilović.LITERATURA Dr. Mirela Šarac – dr. Beograd.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo. „Narodne novine“. Dragomir Stojiĉević. Rimsko privatno pravo. Tekstovi iz rimskog prava. Dr. 2002.godine 13 . Beograd.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful