SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). pripada većinski dio njene mirazne imovine. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. bez obzira na razlog razvoda braka. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. ili nbjegovi ascedenti . vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. U rimskom pravu nestali su. u Justinijanovo doba. na poloţaj rimske ţene u porodici. Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. kao pravni institut kasnije. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. utemeljeni u rimskom pravu. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. Miraz je. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. osnivaĉima garad Rima 2 . Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe.a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke.

studenog 565.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. 2 Justinijan I. pne. prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. Dardanija (današnji Taor. MeĊutim. Najveći broj radova. vijeku prije nove ere. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. – Konstantinopol. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. Ipak. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. koji su posvećeni rimskom pravu. iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. kolovoza 527. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. Veliki. svibnja 483. naţalost. 11. 14. Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. izabran je za konzula Rima 234. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). ta prva knjiga nije saĉuvana i. Makedonija). do svoje smrti. blizu Skoplja. 3 . najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka.). Zakonik dvanaest ploča.

Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. 3 4 . davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. Kr. Sa sociološkog gledišta. postojala je sankcija (incapacitas). August. koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. pored ostalog. nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. već i za širi javni interes. U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). Gaius Julius Caesar Octavianus). sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. Mirazna imovina. Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. pr. bio je trijumvir u drugom trijumviratu. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). Krajem Republike. tako i uslovi zakljuĉenja braka. – Nola kod Napulja. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. rujna 63. u doba Republike. a kasnije i prvi rimski car. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). Za osobe. 19.). Miraz u poĉetku.POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. (Rim. kolovoza 14. lat. Prvi rimski car. 23. August je 18. Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. miraz postaje općeprihvaćen.Ipak.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores).U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine.

odvjetnik. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. Marcus Tullius Cicero.). 3. pr. Na primjer. sijeĉnja 106. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece. 7. 4 5 . Terenciju. drţavnik. ponovo je stupio u brak sa mladom i. Publilijom.filozof i najveći rimski govornik. rimski pravnik. Ciceron. pr. politiĉki teoretiĉar. da bi popravio svoje prihode morazom. Kr. Arpin. .Formijan kod Gajete. Naime. Kr. prije svega. filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat. prosinca 43.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. bogatom.

Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom. godine .Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 . sama ţena ili njezin duţnik. Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293. Skluptura. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka.godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. rimski supružnici. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima.7 5 290. U sluĉaju smrti oca vjerenice. talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice). Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava. Drugi naĉin je datio dotis. Poznati rimski klasiĉni pravnik. koju je mogao dati samo gospodar porodice.

pa i njezine ljubavnike. 7 . MeĊutim. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. miraz je ţenina svojina. Zagreb. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. sva dobra. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. Pravni fakultet Zagreb. rasporeĊenih u pet knjiga. prilika. 9 Juvenal.godine 8 Marcijal. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. 1987. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. Ante Romac: Rimsko pravo. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. „Narodne novine“. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. stoljeća nove ere. odnosno njegov pater familias. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1.200 epigrama. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije. njeno privatno vlasništvo. i poĉetkom 2.

8 . ako mu nije bio relizovan na vrijeme. ţena je sticala pravo da vrati miraz. samo golo pravo vlasništva nad mirazom. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. tj. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza.U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius.

jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo). tako i povodom otpuštanja. koji tjera ţenu. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. Muţ. Ako nema ugovora. u doba Republike. Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. Muţevi su bili svjsni. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. nakit. a to je : odjeća. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari.. i sl. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. ipak. TakoĊer. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 . a ţenin miraz zadrţati. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. šminka. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. da se mogu bez razloga razvesti. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. zbog ĉestih razvoda brakova.

nego je to mogao uraditi u anuitetima.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . TakoĊer.11 U sluĉaju razvoda braka. „Car Justijijan piše zakone“. miraz se vraća njenom ocu. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. U kasnijoj historiji. Osim klasiĉne tuţbe. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. 2002. ali ne više od jedne polovine. u zavisnosti od tog koliko ima djece. muţ vraća miraz ţeni. U sluĉaju da ugovor postoji. Ako je ţena umrla prije muţa. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. muţ je morao vratiti cijeli miraz. Pravni fakultet Zagreb. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova.10 Prema postklasiĉnom pravu.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. ako nema ugovora. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz. Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah . Zagreb. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza.

nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. Ako je stupila u brak bez miraza. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. U Justinijanovom pravu. Ako je ţena zahtijevala razvod braka. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. što se opravdavalo moralnim razlozima. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. tj. 11 . muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. u pitanju je jednostrano poništenje braka. jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece.

Miirazom. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. trpjeli ĉak i preljubu. Rimsko vjenčanje. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. Kad je brak postao znaĉajan. Kasnije. već i za društvo u cjelini. skluptura 12 . da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. u klasiĉnom rimskom pravu. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. ne samo za porodiĉnu zajednicu.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. Dakle. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile).

Pravni fakultet Zagreb. 1987.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo. Tekstovi iz rimskog prava. Beograd.LITERATURA Dr. 1978. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. Pravni fakultet Zagreb. 1987. Jelena Danilović. Sarajevo.godine 13 . Zagreb. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo.godine Dr.godine Dr. 2002. Dr. „Savremena administracija“. Rimsko privatno pravo. „Narodne novine“. Obrad Stanojević. 2006. Sluţbeni list SFRJ. Mirela Šarac – dr.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Beograd. Zagreb. Dragomir Stojiĉević.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.