SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

utemeljeni u rimskom pravu. kao pravni institut kasnije.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. osnivaĉima garad Rima 2 . ili nbjegovi ascedenti . Vuĉica Rea sa Romulom i Remom.a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. bez obzira na razlog razvoda braka. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. na poloţaj rimske ţene u porodici. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe. u Justinijanovo doba. Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. U rimskom pravu nestali su. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. pripada većinski dio njene mirazne imovine. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. Miraz je.

koji su posvećeni rimskom pravu. ta prva knjiga nije saĉuvana i. kolovoza 527. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. Najveći broj radova. Makedonija). iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge.). te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. 11. izabran je za konzula Rima 234.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. 3 . pne. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. naţalost. studenog 565. vijeku prije nove ere. Ipak. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. Zakonik dvanaest ploča. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. do svoje smrti. 14. Veliki. – Konstantinopol. blizu Skoplja. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. svibnja 483. 2 Justinijan I. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. Dardanija (današnji Taor. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. MeĊutim.

U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. 19.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores). August. Kasnije su pravno regulisani kako naĉin.). Krajem Republike. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). pr. nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. Prvi rimski car. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine. tako i uslovi zakljuĉenja braka. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). bio je trijumvir u drugom trijumviratu. Sa sociološkog gledišta. Miraz u poĉetku.POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat. – Nola kod Napulja. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. Mirazna imovina. lat. Kr. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). (Rim. miraz postaje općeprihvaćen. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. u doba Republike. kolovoza 14. postojala je sankcija (incapacitas). koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. 3 4 . Gaius Julius Caesar Octavianus). a kasnije i prvi rimski car. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka.Ipak. Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine.U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. pored ostalog. Za osobe. već i za širi javni interes. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. August je 18. 23. rujna 63.

Formijan kod Gajete. Ciceron. prije svega.). Terenciju. 4 5 . pr. filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat. Marcus Tullius Cicero. da bi popravio svoje prihode morazom. 7. prosinca 43. Arpin. bogatom. politiĉki teoretiĉar. ponovo je stupio u brak sa mladom i.filozof i najveći rimski govornik. . 3. sijeĉnja 106. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. rimski pravnik. drţavnik. Naime. Kr. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece. odvjetnik. Publilijom. pr.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. Kr. Na primjer.

talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice).godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz. Poznati rimski klasiĉni pravnik. godine . U sluĉaju smrti oca vjerenice. Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom. rimski supružnici. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293. Drugi naĉin je datio dotis.Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 . sama ţena ili njezin duţnik.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). Skluptura.7 5 290. Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava. koju je mogao dati samo gospodar porodice. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz.

i poĉetkom 2. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. rasporeĊenih u pet knjiga. Zagreb. „Narodne novine“. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. prilika. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. sva dobra. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. 7 . imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. Ante Romac: Rimsko pravo. miraz je ţenina svojina. pa i njezine ljubavnike. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. 9 Juvenal.200 epigrama. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. njeno privatno vlasništvo. Pravni fakultet Zagreb. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. odnosno njegov pater familias. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. rimski pjesnik koji je ţivio u 1.godine 8 Marcijal. 1987. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. stoljeća nove ere.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. MeĊutim.

Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje.U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. ţena je sticala pravo da vrati miraz. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. ako mu nije bio relizovan na vrijeme. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. tj. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. 8 . samo golo pravo vlasništva nad mirazom.

Ako nema ugovora. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima.. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. koji tjera ţenu. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. šminka. Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 . Muţ. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. ipak. tako i povodom otpuštanja. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. u doba Republike. zbog ĉestih razvoda brakova. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. a to je : odjeća. i sl. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. Muţevi su bili svjsni. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. nakit. da se mogu bez razloga razvesti. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. TakoĊer. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. a ţenin miraz zadrţati. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo).

Zagreb. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene.11 U sluĉaju razvoda braka. muţ je morao vratiti cijeli miraz. miraz se vraća njenom ocu. Pravni fakultet Zagreb. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. U kasnijoj historiji. TakoĊer. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. 2002.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . Ako je ţena umrla prije muţa. „Car Justijijan piše zakone“.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa. U sluĉaju da ugovor postoji. ako nema ugovora. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova. ali ne više od jedne polovine. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz. Osim klasiĉne tuţbe. Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari.10 Prema postklasiĉnom pravu. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. nego je to mogao uraditi u anuitetima. muţ vraća miraz ţeni. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah . u zavisnosti od tog koliko ima djece.

jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. Ako je ţena zahtijevala razvod braka. U Justinijanovom pravu. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok. muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. tj. 11 . Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. što se opravdavalo moralnim razlozima. u pitanju je jednostrano poništenje braka. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. Ako je stupila u brak bez miraza.

U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. Dakle. Kad je brak postao znaĉajan. skluptura 12 . da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. Rimsko vjenčanje. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. Kasnije. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. Miirazom. trpjeli ĉak i preljubu. u klasiĉnom rimskom pravu. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile). Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. ne samo za porodiĉnu zajednicu. već i za društvo u cjelini. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje.

LITERATURA Dr.godine 13 . Sarajevo. Sluţbeni list SFRJ. Pravni fakultet Zagreb. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo. Zagreb. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. Pravni fakultet Zagreb. Tekstovi iz rimskog prava. 2002. Beograd.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Dr. 1978. Beograd. Dragomir Stojiĉević. „Savremena administracija“. „Narodne novine“. Mirela Šarac – dr. 1987. 2006. Rimsko privatno pravo. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. Zagreb. Jelena Danilović.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo. Obrad Stanojević. 1987.godine Dr.godine Dr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful