SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

ili nbjegovi ascedenti . Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. pripada većinski dio njene mirazne imovine.a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. u Justinijanovo doba. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. utemeljeni u rimskom pravu. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). Miraz je. osnivaĉima garad Rima 2 . Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. bez obzira na razlog razvoda braka. Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. kao pravni institut kasnije. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. U rimskom pravu nestali su. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. na poloţaj rimske ţene u porodici.

PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. Zakonik dvanaest ploča. naţalost. 2 Justinijan I. 3 . MeĊutim. kolovoza 527. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. Veliki. 11. ta prva knjiga nije saĉuvana i. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. svibnja 483.). pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. do svoje smrti. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. Ipak. prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. Makedonija). Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. vijeku prije nove ere. – Konstantinopol. Najveći broj radova. koji su posvećeni rimskom pravu. studenog 565. izabran je za konzula Rima 234. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. 14. blizu Skoplja. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. Dardanija (današnji Taor. iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. pne.

19. rujna 63. Sa sociološkog gledišta. Krajem Republike. koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. – Nola kod Napulja. Kr. (Rim. miraz postaje općeprihvaćen. 23. August je 18. U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores). a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine. Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu. tako i uslovi zakljuĉenja braka. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). u doba Republike. Prvi rimski car.POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. a kasnije i prvi rimski car.U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. 3 4 .Ipak.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine. Za osobe. lat. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS.). bio je trijumvir u drugom trijumviratu. Mirazna imovina. Gaius Julius Caesar Octavianus). Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. August. davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. pr. Miraz u poĉetku. i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. postojala je sankcija (incapacitas). kolovoza 14. već i za širi javni interes. pored ostalog.

sijeĉnja 106. . da bi popravio svoje prihode morazom. politiĉki teoretiĉar. 7. odvjetnik. prosinca 43. Kr. ponovo je stupio u brak sa mladom i. filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat.). Na primjer. Publilijom. Marcus Tullius Cicero. Naime. rimski pravnik.Formijan kod Gajete. pr. Kr. pr. Ciceron. 3. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. drţavnik. Terenciju. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece. prije svega.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. bogatom. 4 5 . Arpin.filozof i najveći rimski govornik.

Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava.Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 .godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz. Poznati rimski klasiĉni pravnik. koju je mogao dati samo gospodar porodice. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz.7 5 290. U sluĉaju smrti oca vjerenice. godine . jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. sama ţena ili njezin duţnik. rimski supružnici. ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293. Drugi naĉin je datio dotis.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice). Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. Skluptura.

Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. „Narodne novine“. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. sva dobra. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. rasporeĊenih u pet knjiga. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka.200 epigrama. Ante Romac: Rimsko pravo. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. njeno privatno vlasništvo. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. 1987. prilika. rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije. miraz je ţenina svojina. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. Zagreb. Pravni fakultet Zagreb. i poĉetkom 2. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz. 9 Juvenal.godine 8 Marcijal. odnosno njegov pater familias. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. pa i njezine ljubavnike. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. 7 . kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena. stoljeća nove ere. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. MeĊutim.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka.

U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. ako mu nije bio relizovan na vrijeme. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza. ţena je sticala pravo da vrati miraz. tj. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. 8 . samo golo pravo vlasništva nad mirazom. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz.

Ako nema ugovora. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa. nakit. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor.VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. šminka. ipak. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. u doba Republike. a ţenin miraz zadrţati. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima. i sl. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. Muţevi su bili svjsni. koji tjera ţenu. TakoĊer. zbog ĉestih razvoda brakova. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. a to je : odjeća. da se mogu bez razloga razvesti. Muţ. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka.. tako i povodom otpuštanja. Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo). ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 .

Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. miraz se vraća njenom ocu. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. nego je to mogao uraditi u anuitetima. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. ali ne više od jedne polovine. Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah .muţa onoliko koliko vrijedi miraz. TakoĊer. Osim klasiĉne tuţbe. ako nema ugovora. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz. 2002. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. Ako je ţena umrla prije muţa. Pravni fakultet Zagreb. muţ je morao vratiti cijeli miraz. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. U kasnijoj historiji.10 Prema postklasiĉnom pravu. muţ vraća miraz ţeni. u zavisnosti od tog koliko ima djece. U sluĉaju da ugovor postoji. Zagreb.godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . „Car Justijijan piše zakone“. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz.11 U sluĉaju razvoda braka. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa.

Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok. Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. Ako je ţena zahtijevala razvod braka.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece. 11 . Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. tj. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. što se opravdavalo moralnim razlozima. U Justinijanovom pravu. Ako je stupila u brak bez miraza. muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. u pitanju je jednostrano poništenje braka. nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine.

Miirazom. Kad je brak postao znaĉajan. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. Rimsko vjenčanje. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. već i za društvo u cjelini. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. ne samo za porodiĉnu zajednicu. Kasnije. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. Dakle. U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. u klasiĉnom rimskom pravu.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. skluptura 12 . postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile). trpjeli ĉak i preljubu. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge.

Sarajevo. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu.LITERATURA Dr. Rimsko privatno pravo. Zagreb. 1987. Mirela Šarac – dr. Zagreb. „Savremena administracija“. „Narodne novine“. 2006. Beograd.godine 13 .godine Dr. 1987.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Obrad Stanojević. Sluţbeni list SFRJ. 1978.godine Dr. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. Jelena Danilović.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo. Pravni fakultet Zagreb. 2002. Dragomir Stojiĉević. Pravni fakultet Zagreb. Tekstovi iz rimskog prava. Dr. Beograd. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful