PROGRAM PODIZANJE ZASADA I PROIZVODNJA JAGODE (Fragaria vesca L.

Jagoda se smatra ekonomski najvanijom vrstom jagodastog voa kod nas i u svetu. Plod joj je izuzetno kvalitetan, bogat eerima, mineralima i vitaminom C. To je prva voka na pijacama u prolee. Lako se razmnoava, daje dobre prinose i rentabilna je jer se moe gajiti na velikoj povrini i ve za manje od godinu dana od osnivanja zasada ostvaruje se znaajan prihod. Prinosi koji se postiu u individualnom sektoru daleko su ispod proizvodnih mogunosti ove vrste. Pravilnim izborom sorti i primenom savremene tehnologije osnivanja i negovanja plantanih zasada jagode prosean prinos po hektaru moe se udvostruiti u odnosu na dananji proseni prinos.

2. CILJ PROJEKTA Cilj projekta je da se na osnovu biolokih osobina jagode, prirodnih uslova za njeno gajenje i ekonomske analize razradi tehnologija podizanja zasada i proizvodnje visokokvalitetnih plodova za potrebe domaeg i inostranog trita.

3. BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Jagoda (Fragaria vesca L.) je viegodinja zeljasta biljka sa kratkim stablom i karakteristinim zelenim listom koji se zadrava na biljci tokom zime. Prosean vek jedne biljke je 5-6 godina. Rast izdanaka poinje rano u prolee, pri temperaturi od 2-5 C. Cvetovi, ija diferencijacija zapoinje u jesen, pojavljuju se sledeeg prolea, 14-20 dana nakon listanja. Cvetanje u proseku traje 10-25 dana a sazrevanje ploda jo narednih 10-15 dana u zavisnosti od sorte, uslova stanita i vremenskih prilika. Formiranje ivia pomou kojih se jagoda razmnoava poinje pre kraja berbe ploda i produava se sve do zime i tokom zime ukoliko nema mrazeva. 3.1. Prirodni uslovi uspevanja Jagoda se u naoj zemlji gaji u gotovo svim krajevima. Zbog svog niskog rasta poeljno je da se gaji na velikim nadmorskim visinama i severnim geografskim irinama. Najbolje uspeva na dubokom, rastresitom plodnom zemljitu. U takvim uslovima tetni uticaji visokih ili niskih temperatura na obrazovanje i razvoj cvetova i plodova najmanje utiu na prinos.

3.2. Klima Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlagom vazduha u toku leta. Visoke letnje temperature i niska relativna vlaga vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja vruih dana. Belika koliina padavina u vegetacionoj sezoni nije poeljna jer moe dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju suenje cvetova i na taj nain spreavaju oploenje i zametanje plodova, to se eventualno moe popraviti podizanjem vetrozatitnih pojaseva, npr. od
2

kukuruzovine. Golomrazica je najea pojava u krajevima sa malom koliinom padavina u toku zime. Iz tog razloga pogodna su stanita na kojima se sneg dugo zadrava tokom zime, jer titi zimsko lie i cvetne pupoljke od izmrzavanja. 3.3. Zemljite Zbog svog iliastog korena, jagoda koristi vlagu i ubriva iz meuprostora redova. Poto joj je koren plitak, najvie joj odgovara plodno zemljite, dobro i redovno obezbeeno vodom, ali i dovoljno propusno kako bi se korenov sistem pravlino razvijao. Zemljita sa preko 60% ukupne gline i sa preko 70% peska nisu pogodna za jagodu. Najpogodniji zemljita su stari reni nanosi, nanosi u podnoju brda, nanosi nastali erozijom tla, ernozem i gajnjaa. 3.4. Priprema zemljita Pre formiranja zasada jagode, neophodno je uklanjanje panjeva, korenovih ila i krupnog kamenja sa parcele. Zemlju treba izorati plitko i izdrljati. Veoma je vano da zemljite bude oieno od korova, jer prisustvo korova direktno umanjuje prinos jagode. Za uklanjanje korova preporuuje se 60-100kg/ha herbicida TCA, rastvorenog u 1000 l vode. Pre saenja jagode neophodno je obezbediti dovoljne koliine hranljivih materija, najbolje unoenjem stajnjaka. U zavisnosti od tipa zemljita, to treba proveriti pre sadnje, dodaju se mineralna ubriva razliitog sastava. Ukoliko je zemljite potrebno popraviti unoenjem azotnih ubriva, najbolji rezultati se postiu primenom amonijumsulfata na krenom, a nitromonkala na kiselom zemljitu. Od fosfornih ubriva, na krena zemljita se dodaje superfosfat a tomasovo brano na kisela zemljita. Od kalijumovih ubriva preporuuje se primena jednog od sledeih: kalijum-sulfata ili kalijumove 40% soli, bez obzira na kiselost zemljita. Umesto ovih, mogu se koristiti i kompleksna NPK ubriva. 3.5.Bolesti i tetoine Od brojnih bolesti koje napadaju jagodu najee su : virusna oboljenja, siva i crvena pegavost lia, siva trule plodova i verticilijum (truljenje) jagode. Preventiva protiv virusnih oboljenja je unoenje potpuno zdravih i na viruse istestiranih ivia za osnivanje zasada. Te poslove rade specijalizovani Instituti od kojih ivie treba kupovati. Direktne mere borbe protiv pegavosti lia su prskanje jagodnjaka 2% bordovskom orbom, kaptanom i cinebom, najmanje jednom meseno u toku vegetacije. Za borbu protiv sive trulei jagode osim pomenutih mogu se koristiti jo i ortocid ili euparen, svake dve nedelje od pojave cvetova pa sve do stadijuma kada su plodovi jo sitni i zeleni. Kada biljku napadne gljiva Verticilium njeno lie se ubzano sui i moe doi do potpunog venjenja biljke. Obzirom da direktnih mera borbe protiv ove bolesti nema, najbolja preventiva je izbegavanje ubrenja zemljita velikim koliinama azotnog ubriva i izbegavanje korienja zemljita na kojima su kao predkulture saeni krompir, crveni patlixan i paprika. Najveu tetu u jagodnjaku prave jagodin cvetojed, bela titasta va, gundelj i mievi. Protiv jagodinog cvetojeda treba oprskati jagodnjak preparatima na bazi fenitroticina i metidationa. Bela titasta va prvo napada staro lie sa nalija. Kada se larve primete,
3

potrebno je ukloniti suvo lie ili cele suve biljke i spaliti ih. Preostali zasad bi trebalo isprskati preparatima na bazi parationa i malationa prvi put pred cvetanje, drugi put pre zrenja plodova, a pri jaoj zarazi ponoviti tretman 2-3 puta nakon berbe. Larve gundelja ive u zemlji i ve u rano prolee intenzivno napadaju korenove ile i korenov vrat mladih biljaka. Razmnoavanju gundelja dodatno pogoduje zakorovljeno zemljite. Ako se ne moe izbei sadnja na ve zaraenom zemljitu, pre oranja po zemljitu bi trebalo rasturiti geolin. 3.6. Izbor sorti jagoda Pre donoenja odluke o izboru, neophodno je upoznati se sa osnovnim ekolokim i proizvodnim karakteristikama sorti koje se kod nas najee gaje. Na tritu se prvo pojavljuju 1) vrlo rane sorte : "Erlidaun" (Earlydonjn) i "Sirpris dezal" (Surprise des Halles), koje se prve pojavljuju na tritu u prolee i izuzetno su kvalitetne. Gajenjem u tunelima od plastike postie se jo ranije sazrevanje, 2) rane sorte : "Pokaontes " (Pocahontas)- karakteristina je po otpornosti na mraz i suu, "Humi grande" - sa najkrupnijim plodovima i izuzetnim prinosima i "45/7" - domaa sorta nastala u Institutu za voarstvo u aku sa karakteristikama materinske sorte "Talisman": bunast rast, visok prinos i rano zrenje plodova (7-8 dana)., 3) srednje rane sorte : "Reritan" i "Gorela" 4) srednje pozne sorte : "Zenga zengana" i "Vesper"- koje su vrlo cenjene i rentabilne. 3.7. Saenje Najbolje vreme za saenje jagode je ranije u jesen ( do 15.oktobra) ili krajem leta, kako bi se naredne godine ostvarili najvei prinos i dohodak. Jagoda daje najbolje prinose kao ista kultura. Kada se jagoda sadi kao uzrodica (izmeu voki) ona daje slabije prinose i oduzima vlagu i hranu vokama i smanjuje se prinos obema vrstama. Osim toga, preparati za zatitu od bolesti i tetoina mogu biti za jednu vrstu korisni i neophodni a za drugu jako tetni, ak i otrovni. Zato jagodu treba saditi iskljuivo kao zasebnu kulturu na zemljitu na kome su prethodno uspevale leguminoze (detelina,npr.), a nikako nakon krompira, crvenog patlixana ili paprike. Jagodu treba gajiti kao jednogodinju kulturu, jer se tako najbolje borimo protiv korova, spreavaju se razne virusne bolesti, plod ranije zri i samim tim se dobija krupniji plod i vei prinos po hektaru. Visoka dobit od ovakvog saenja opravdae neto vea ulaganja u ivie i saenje u odnosu na viegodinje zasade. Takoe, treba voditi rauna da se jagoda, ako se pravilno neguje, moe saditi dve godine na istom mestu. 3.8. Izbor ivia za saenje Delovi jagoda koji se koriste za osnivanje jagodnjaka (ivii) moraju biti potpuno zdravi i dobro razvijeni. Zato se preporuuje da se oni kupuju svake godine od specijalizovanih ustanova (npr. Instituta) koje jedine mogu garantovati da su biljke zatiene od virusa. Kvalitetni ivii imaju ile bledoute boje. Stare ivie, sa tamnocrnim ilama, ne treba saditi. 3.9. Sistem gajenja Najuspenije je presaivanje ivia odmah nakon vaenja ivia iz zemlje ili u kratkom vremenskom roku nakon toga, kako se ile ne bi osuile. Pre sadnje preporuuje se
4

umakanje ila u smeu govee balege i zemlje u srazmeri 1:1 ili bar umakanje ila u vodu. Razmak sadnje ivia zavisi od izbora sistema sadnje. Ako se jagoda gaji bez navodnjavanja, razmak izmeu redova je 70-80 cm a u redu 20-25 cm. Pri ovoj gustini sadnje, po hektaru se moe posaditi 50-70 hiljada ivia. Ukoliko se vri navodnjavanje natapanjem brazdama, najjednostavnije je nakon svaka dva reda napraviti brazdu za navodnjavanje gravitacijom (natapanjem). Pri korienju vetake kie, brazde nisu potrebne. Najvie se preporuuje sadnja u duplim redovima i na posebno pripremljenim lejama. Razmak izmeu duplih redova je 100 cm a izmeu dva obina reda 20 cm. Razmak izmeu biljaka u redu je 15-20 cm. [irina leje na kojoj se nalazi dupli red je 4050 cm, a irina brazde 50-60 cm. Pri ovakvom sistemu sadnje po hektaru se moe posaditi 83-110 hiljada ivia. Pri prosenom prinosu ploda sa jednog ivia od samo 50 grama moe se dobiti bar 4-5,5 hiljada kilograma ploda jagode po hektaru. Ukoliko se sadnja dobro razvijenih ivia obavi u julu, sledee godine se po iviu moe dobiti po 200 grama ploda, tj. preko 30 hiljada kilograma po hektaru. Pri sadnji, krunica ivia treba da bude u visini povrine zemljita, a zemlja dobro nabijena nakon sadnje. Saenje ivia se obavlja sadiljkom ili u brazdice duboke 5-7 cm, pa se zagrne zemljom i sabije oko biljke nogom ili alatom. Jedan radnik moe za 10 sati rada da posadi 3-4 hiljade ivia. Uz pomonog radnika koji donosi i kvasi ivie, moe se za isto vreme posaditi 5-7 hiljada ivia. 3.10. Nega jagodnjaka nakon saenja Na ivie koji se nisu primili treba zameniti novim a stolone (vreice) na iviima redovno uklanjati kako se od njih ne bi formirali nepoeljni ivii izmeu redova. Redovnim praenjem zemljita treba odravati rastresitost tla i suzbijati korov. Vlagu zemljita odravati oroavanjem, ukoliko nema prirodnog pada. U prolee zasad treba zatititi od mrazeva dimljenjem ili pokrivanjem slamom, plastinim folijama, itd. Odmah nakon primanja, ivie treba poubriti sa 20-30 kg po ha amonijum-nitrata ili niotromonkala, ili sa 10-15 kg po ha uree (po malo oko svake biljke). U junu mesecu bi trebalo prihraniti zasad sa 200 kg a poetkom septembra sa 300 kg nitromonkala ili amonijum-sulfata. Od organskih ubriva njbolji je pregoreo stajnjak, koji se rastura u koliini od 20-40 hiljada kg po ha u jesen po povrini, a u prolee ga treba zakopati. Jagodnjak je najbolje navodnjavati oroavati vetakom kiom na ravnom tlu, ili natapanjem brazdama na tlu pod nagibom. Formiranje brazdi i leja treba sprovesti po napred iznetim normativima, kako bi se obezbedilo pravilno navodnjavanje. Da bi se obezbedio visok prinos jagoda neophodno je da se zemljite odrava u umereno vlanom stanju. Od sastava zemljita zavisi estina zalivanja. U prolee je dovoljno zasad zaliti svake druge ili tree nedelje, a u leto i u vreme berbe svaki trei-etvrti dan. U vreme berbe, plod jagode se ne sme zalivati. 3.11. Berba jagodnjaka kvalitetni plodovi (prezreli) se koriste za preradu u xemove, slatka, sokove, itd.
5

Organizacija berbe Najkvalitetniji plodovi jagode su oni ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli, vrsti i zdravi. Oni se koriste za prodaju u sveem stanju ili za duboko smrzavanje jbolje se prodaje tzv.rolend roba- pojedinano smrznuti plodovi). Manje se moe sprovesti na dva naina: da se prvo oberu najbolji plodovi, pa da se bera vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela prema estini berbe pa se jedna parcela ee bere za trite u sveem stanju a druga se povremeno obere za potrebe prerade. Redovno sakupljanje plodova u jagodnjaku ne sme se zapustiti jer moe doi do truljenja prezrelih i jo nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje e smanjiti prinos i dobit. Pedantnost u branju je zato neophodna. Posao se moe organizovati tako da npr. najbolji berai proberu najbolje jagode, a za njima slabiji berai sakupe ostale zrele plodove. Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije treeg dana. Branje zelenih plodova nee biti od koristi jer jagoda u toku skladitenja ne dozreva. Istovremeno se branjem vri se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najvie ceni ekstra i prva klasa, koja se moe prodavati za jelo i duboko zamrzavanje. Za berbu treba obezbediti korpice teke do 1kg. Plodovi se ne smeju brati nakon kie ili po vlanim jutrima. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu. Radi efikasnog branja, treba obezbediti dovoljan broj beraa. Za berbu 1 ha potrebno je 15-20 radnika dnevno tokom itavog perioda berbe. Za 10 asova rada, vet bera moe obrati 80-100 kg jagoda.

3.12. Nega jagodnjaka nakon berbe Ako se jagodnjak dobro neguje i nakon berbe, svi su izgledi da e se moi eksploatisati i naredne godine. Odmah nakon berbe jagodnjak treba detaljno oistiti od korova, trulog i suvog lia i suvinih ivia. Jagodnjak zatim treba prihraniti (rasturiti oko 200 kg amonijum sulfata ili nitromonkala ili kompleksnog ubriva). Livadskom drljaom a zatim praaem treba mehaniki obraditi zemlju. Postupak sa drljanjem i ubrenjem obavezno je obaviti i u jesen, a u meuvremenu samo povremeno skidati nove ivie. Svi ovi radovi su neophodni kako bi se u toku jeseni formirali cvetni pupoljci za narednu vegetaciju. 4. PLANIRANI RADOVI U TOKU PROIZVODNJE 4.1. Radovi pri podizanju zasada (kasno leto i jesen) - Priprema zemljita: krenje, oranje, drljanje, uklanjanje korova, ubrenje organskim i mineralnim ubrivom - Sadnja ivia - Zamena ivia koji se nisu primili, praenje, uklanjanje korova, ubrenje oko ivia, zalivanje 4.2. Radovi u jagodnjaku ( naredno prolee i leto) - Suzbijanje korova - Uklanjanje stolona i novih ivia - Zatita od mrazeva
6

- Navodnjavanje ili oroavanje - Prskanje protiv bolesti jednom meseno u toku vegetacije odgovarajuim preparatima ali nikako neposredno pred zrenje plodova - Berba plodova 4.3. Radovi u jagodnjaku nakon berbe (kraj leta i jesen) - Uklanjanje trulog i suvog lia i plodova - Detaljno ienje od korova - ubrenje, drljanje i praenje zemljita - Uklanjanje novih stolona i ivia 5. EKONOMINOST PROIZVODNJE Ekonomska kalkulacija se odnosi na jagodnjak osnovan sadnjom 100.000 ivia po hektaru. 5.1. DOBIT - proizvedena koliina jagoda (prinos po ha) -1k kg x 1 UKUPNO 5.2. TROKOVI - trokovi za repromaterijal (100.000 ivia po ha) - trokovi mehanike obrade zemljita (oranje, priprema) - trokovi sadnje (30 dnevnica x 15 DEM) - trokovi ubrenja - trokovi zalivanja, prihranjivanja i zatite - trokovi berbe u kojoj tokom 15 dana uestvuje 20 radnika (300 dnevnica 7.5 ) - trokovi vezani za plasman 1. ulaganje u nepovratnu i povratnu ambalau-korpe za branje i sortiranje jagoda 2. sortiranje, pakovanje, prevoz jagoda (15.000 kg x0.1) UKUPNO 5.3. BILANS USPEHA Ukupan prihod (po 1 ha) Trokovi Bruto dobit Porez na dobit Neto dobit ista dobit po 1 ha zasada jagode iznosi cca 6120
7

15.000 kg 15 000

1250 125 225 750 1000 2250 250 1500 7350

15000 7350 7650 1530 6120