~~ -.

~

..

POVRS,INSKI TRETMANI

Ukoliko se povrSina alata i dijelova podvrgne pogodnim tretmanom, tada povrslna poprima odredena hemijska, fizicka iii mehanicka svojstva, a kOja nisu karakteristika osnovnog materijala. Kod ovakvih materijala kod kojih postoji povrSinsk.i sloj i osnovni materijal, zadatak pavrSinskog sloja jeste da stiti materijal ad razlicitih oblika djelovanja. Zadatak osnovnog mate:rijala je da preuzima meh. optere6enja i sprjecava oste6enja povrsinskog sloja. Koji je povrSinski tretman najbo.lje odabrati definise se na osnovu najdominantnijeg tipa optereeenja. Veoma je vaZno voditi racuna 0 mogueem medudjelovanju izmedu osnovnog materijals i povrSinskog tretmana. Posta se razliciti povrsinski tretmani izvode na razlicitim temperaturama mora se obratiti paznja da dovedena temperatura neee negativno uticati na osnovni materijal. Zbog velikog broja razlicitih povrsinskih tretmana koji se danas koriste sarno ce najvaZniji biti spomenute u daljnjem tekstu.

- I MaterijatlStruktura
Fent Austen it Martenzit Gelik, tvrdotao 65 HRC Tvrdo krom platiranje Cementi! Nitrirani sloj na eeliku Korundum Sinterovani karbid Boray karbid Titanium nitrid Kromov karbid Volframov karbid Vanadium karbid Titanium karbid Dijamanl

I Tvrdo6a

u Vikersima 1.0Q..250 301)..650 5S()..1100 oko900 S00-1300 900-1200 700-1500 1650 1600·2500 1900·2100 20QO..25oo 2200~2700 2200-2700 2300-2700 4000-4600 10000

TabeJa 1. Tvrdoea i struktura pojedinih materijala

1

I silikonizaciia I . metode * I I I navlaeenje sloja eekieanje I nitriranie I valianie I karbonitriranie I poliranje pod pritiskom vanadizaciia I -I termiCke metoda I sulfidizaciia t H term. struja I 2 . eksol. I I I '- aluminizaciia . oblao. sastava I nanosenje obloga I I I I ~ bez promjene hem. elektrotaCkasto. boridizaciia I - elektrohem. H navarivanie I sulfonitrizaciia iskranjem indukciono otvrd.metode mehaniCke I L I termohem. metode I 1 I spsianie rI H tanko platiranle sinterovanie H olovno platiranie otvrdnj. I platiranje bakrom hem.melode r.I I Pregled povrsinskih najvai:nijih tretmana Uticaj na povrsinski 510j I I I I sa promjenom hem. sastava ----t_ meh. metod I taloi:enje nikta bez al. metode I kromiranie I * Neki od ovih procesa se vrse sa ciljem otvrdnjavanja povrsinskog sloja a neki sa ciljem otvrdnjavanja cijelog komada parna oksidacija I fosfatizaciia casno taloi:eni I CVD oblaoani I PVD obtaaani rY niktovanie I tanko plat.lasersko taCkasto otvrdnjavanje sprei oblao. I - termomeh. metode I otvrdnjavanje udarima otvrdnjavanje visokim energijama impulsno. plameno otvrd.

difuzioni sloj. U prisustvu legiraju6ih elemenata koji formiraju nitride.02-0. Vanjski dio azota obogacuje slojsto zavisi ad uslova nitriranja. azot moze da zamjeni dio ugljika iii da bude dodatno apsorbovan sto vodi do formiranja karbon nitrida. Nitriranje i nitrokarbanizacija Izraz nitriranje (poveeanle nitrogena. spojeni sloj zbog spoja koji ima veliki sadrtaj azota. tzv. Zbog kratkoee vremena zagrijavanja. gdje se tvrdoCa poveeava sa formiranjem martenzita pasHje hladenja.PovrSinsko otvrdnjavanie Ked povriinskog otvrdnjavanja. ovaj slaj Casto debljine svega par um je odgovoran za veHku moe nosenja i smanjuje tendenciju prema Ijepljenju i pri snizenim temperaturama sklonost ka lomu. Karakteristike jezgra su nepromjenjene. specijalni nitridi se mogu talotiti U 810j. U ovirn procesima se sarno mali povrsinski sloj dovodi na ternperaturu austenitizacije i otvrdnjava se sa vearna brzim hlaaenjem (trenutnim gasenjem) u vodi iii u nekim uljnim emulzijama. njihovom velicinom i primjenjenim term. Kao rezultat ovog postupka je da je samo jedan dio povrSine obradsn. sadrzaja ugljika. Zavisno ad tipa medija u kome se vrsi nitriranje razlikujemo : gasno nitriranje. Zavisno od vrste eelika (ebicno se radi a nelegiranim eelicima za terrnieku obradu. U zavisnosn od izvedbe opreme za zagrijavanje i hladenje. razlikujemo stacionarno otvrdnjavanje (kompletno povriinsko otvrdnjavanje) i progresivno otvrdnjavanje (Iinijsko otvrdnjavanje) kodkoga se radni komad kreee uzduzno prolazeci kroz opremu za zagrijavanje i hladenje. one su odre<fene hem. praskasto i plazma nitriranje. Nitriranje uzrokuje poveeanje debljine za oko 0. postupkom.ra i formira spoj sa zeljezom iii sa drugim pogodnim legirajucim elementima kao sto su krom. posebno prilagadeni za pevrSinsko otvrdnjavanje). U obje izvedbe bitno je napomenuti da se za obradu rotaciono simetricnjh komada mora izvoditi rotaciona kretanje za cjelo vrijeme trajanja procesa. mogu se pasliCi tvrdoCe 50-65 HRC. Dubina atvrdnuteg sloja (izmec7u 1-15 mm) zavisi od sadriaja legirajucih elemenata i uslovima otvrdnjavanja (vremena trajanja postupka. a koja je rasporedena u liniji (uredaj za zagrijavanje a zatim uredaj za hladenje). Suprotno karbonizaciji i karbonitriranju u V podruciu. aluminijum. U karbidima. Iz ovih najvaznijijh postupaka razvio se veliki broj razJicitih 3 .03 mm. nitriranje u slanim kupkama. U zavisnosti od tipa zagrijavanja razlikujemo indukciono otvrdnjavanje i plameno otvrdnjavanje. ispod A 1 tacke u podrucju a kristala.o stanje brzo se hladeci. Ukoliko se postupak izvodi u mediju kojl dovodi do poveeanla azota i karbona lada se govori 0 nitrokarbonizaciji. efekat povrsinskog otvrdnjavanja kad nitriranja i nitrokarbonizacije se dobija sa cinjenicom da je difundirani nitrogen rasut intersticijski unutar resetke te se on rastva. U sloju ispod kojeg mozemo jasno razlikovati metalografsku strukturu nalazi se tzv. jacine plamena iii frekvencije struje). sastavom. azota) oznaeava poveeanje nitrogena u povriinskom sloju putem termo-hemijskog tretmana pri temperaturama oko 500-580 °C (u nekim sluCajevima i prj nizim temperalurama). vece su ked konvencionalnih otvrdnjavanja. moze biti debljine i 1mm. molibden i vanadijum. preostali azot prelazi u cvrst. proces je ogranicen na povrsinskl sloj radnog komada. temperature olvrdnjavanja su obieno ad 30-100 °C.

.2 0..l510 • C '. Gasno nitriranje Najveea povrSinska tvrdoea postize se kod eelika koji sadrie dovoljnu kolicinu specijalnih elemenata koji formiraju nitride.. U prineipu svi se Celiei mogu nitrirati. Sporo hladenje u peci poslije nitriranja sto je specificnost 4 .1 0. Vrijeme nitriranja (vertikafna razdaljina od povrsine do tacke kOjaj05 uvijek ima veliku tvrcocu.40.J 0. ~ ~ I .... 1100 1000 gOO . nitJinmj. zavisno od sadriaja legirajucih elemenata te vrste process. vidjeti DIN 50190) i obicno je izmedu 1 i 5 dana. svojstava materijals kao sto su povrsinsks tvrdoCa. granica razvlaeenja te sklonost ka zamoru i 'korozionojotpornosti.. Najbolji rezultati se dobijaju kod eelika za poboljsanje.2 dijagrami 1 i 2 Proces gasnog nitriranja se obicno izvodi na temperaturama izmedu 490 i 520 °c u struji amonijaka. .5 Je1(JRJ Rillml1k odpovriiiM. 700 "~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ .4 0. a vecina ih je razvijena od strane kompanija te oni predstavljaju njihov zasticenl proizvod. vaian uticaj na nitriranje jesu unutarnji naponi koji trebaju biti sto manji. kada se radi sa klasicnim eelicima za gasno nitriranje.1 0..u mm R flZlillillI tvrlioCl pOlJlje fJI/!I»09 TlitlllWnjl Temp. ~ BOO .. te povrSina treba bib cista od masti i prebrusena (ds se vidi metalni sjaj)... 600 500 400 "lI SOD 200 0 0..5 Jllgro ~ O.~me ntr'iI!ljtJ SO II 4-vrije_ nit/ilflllja 10011 (J 0.3 0.postupaka.rjeme nlTN'sfljtl 40 II 3-vn]e_ ntrhnjtl85 II 2.

2 \ ~ a.ovogs uticsj na celike za nitriranje (nema talozenja nodularnih nitrida). . .aS 0.". - vrijfJme nitrinmjli 30 min vrijeme rllrriranja 90 min vrijrNne I1J! !iranja 120 min ! 11 \ \ ~ ~ 0.oo a. 10.__ . Veoma [e ekonomlcan postupak i ima mali uticaj na okolis.50 dubl'fIil nilriranog s/ojalJ rom dijagram 3 5 .ili specijalnim kupkama sa uljem. nitriranja je eke 570°C. vakuumom iii inertnim gasom. Radne temperature iznad550 °C treba izbjegavati jer negativno uticu na nitrirani sloj. Ked brzoreznih celika proces traje svega 2 minute. Stependeformisanja je veoma mali.0.04 0. zrakom.13 0..00 900 BOO 700 600 500 400 '\. Messer). Temp.8 z..20 0. a vrijeme trajanja izmedu 30min i 2 sata. Hladenje se moze vrsiti u vodi ..aalate namjenjene za rad na niskim i povisenim temperaturama. Proces nitrokarbonizacije poslije kojeg se vrSi tretman oksidacije sto doprinosi poveeanju korozione otpomosti povrsinskog sloja (postupak Tenifer . Zbog velike primjenljivosti Tuffrode postupak se koristi za produiavanje radnog vijeka komadima od nelegiranih i legiranih 6elika kao i alata cd brzoreznih cellka te eelik. \.30 0. Specijalni tip nitriranja u slanojkupki je Tuffrode postupak koji koristl vatrostalnu posudu od titana koJa ima mogu6nost prozracivanja.OPO. 1300 1200 1100 ~!!! :"I I ~ :t :. Nelegirani i legirani Celiei bez elemenata za formiranje nitrids nisu preporucljivi za proees gasnog nitriranja. procesa nema negativan Nitriranje u slanoi kUDki Ovaj proces nitriranja U slanim kupkama postcji gotovo 50 godina.10 0.16 0. -~. a sa cilJem podesavanja odnosa ciJanid/cijanat a za postizanJe optimalnog nitriranja.

Agansi koji se koriste za karbonizaciju mogu biti u cvrstom stanju (praskovi iii granule).5-Ui) _---~) . Materijali pogodni za cementaciju su konstrukcioni Celieisa relativno niskim sadriajem ugljika (oblcno ispod 0. Nivo ugljika 6 . Aktivnost ugljika odlreduje razlaganje. sta opet zavisi od osnovnog materiiala. Karbonitriranje se izvodi u gasnoj struji iii u slanoj kupki. rastvaranje uglJikau celiku te njegovom uCescuu hemijskim reakcijama u toku karboruzacqe. Nivo ugljika se definise kao sadriaj ugljika. karbonizacija Izraz cementacija oznaeava obogacivanje povsinskog sloja komada sa ugljikom i nitrogenom (karbonitriranje) u procesu otvrdnjavanja.l3f t-"" jNlClNoV' 7 CtfIfQ 4) 61JO 400 ZOO P""""" 10 zo dijagrami 4 i 5 (gom~ dijagram pnkazuje uticaj'ITsmana 180 300 nllrlranja na deb!jinu otvrdnutog sloja a dOnji na MdoCu) Cementacijs. Mjeri se sa tankim . U zavisnosti od agensa govorimo 0 cvrstoj.~~ S71i5{Sf!. ~ ~- K UO(Xl" CNMo n) 11100 W 32fI (X32 CrMoV3 ~J ~~ ---W~O~ I1l302tX~ IlMoVlj 1 V J3Q. tecnom (slane kupke) iii gasovitom. koji se nalazi u nelegiranom zeljezu poslije beskrajno dugog vremena apsorbovanja tokom procesa karbonizadje.'800 1600 1400 1200 ~. tecnoj iii gasovitoj karbonizaciji. Kriva karbonizadje je odreClenaaktivnoscu ugljika i njegovom nivou u karbonizirajucem mediju..Iisticimaiii zicama napravljenim ad nelegiranog Celika. sa temperaturama koje su inaee niie od onih kod karbonizacije.25%) koji ce poslije procesa otvrdnjavanja biti izlozeni velikim povrSinskim optereeenjima.. Ovaj sloj posjeduje veliku evrstocu.

2-0. Uop§te dubina karbonizacije niie adredena direktna nego Casee putem dublne cementacije (vertikalna razdaljina ad povrSine do tacke u kojoj tvrdoCa dostize znaeajnu vrijednost.80 %.60-0.2 0.4 1.1%.2 1. temperaturu karbonizacije.u povriinskam 810ju se podesava pafljivim odabirom karboniziraju6eg medija.8 2.0. GC-granlca sadr1aja ugljika 7 . U slueaju povecania tvrdoCe martenzitom. tvrdoca od 550HV u grubo odgavara 0. Korekcioni faktor (ad 0. prama DIN 50190/1 dia.JvriJemekarbonizacije(h) . 0.2 600 > 500 l: 400 300 to o.50.6 1.a 0. zapravo moiama raei da su dubina cementacije i dubina karbanizacije prakticna ists. GH-granica tvrdoce. temperaturom karbonizacije i vremenom karbonizacije.3% ugljika.6 O. Najpovoljniji sadriaj ugljika za povriinski tvrdi slaj je oko 0. Odabir dubine karbonizacije uabieajena je manji ad 2 mm.3%). difuzije ugljika ispitivanag uzarka.0 1. Temperatura karbonizacije je izme<7u 850 i 950 C.4 0. Izraz dubina karbonizacije cznacava vertikalnu razdaljinu ad povrslne karbonizovanog komada do tacke u kojoj je sadriaj ugljika iznad graniee (oko 0.6 ! :J III ~ 04 :J ' ~ ~ 0. Na krivu karbonizacije odlucujuei uticaj ima temperatura i vrijeme eementacije.2 ::) :~ ~ o~~~~~~~~~~ o 0.8.4mm) je izveden iz zavisnasti indeksa tranzicije ugljika i koef. Cesta je upotrebai slanih kupki koje daju komade sa sadrZajem ugljika 0. Q 1000 900 BOO TOO ~-----=~----~ -1. 1. znacaina vrijednost je 550HV.B 1.1 .7%. nivo ugljika i iznosi oko 0.korekaionfaktortmm) Faktor X uzima u abzir tipiean sastav ¢alika. Izraz za grubo izracunavanje dat je kao dubina karbonizacije= faktor x .0 dijagram 6 veza izmel1u dubine karbonizacije At i dllbine otvrdllUlog sloja Eht.

_ 1. za staticka optereeerua nelegirani Celiei iii kromirani Celiei Ce sasvim zadovoUitit. odn.4 1. sastav materijala.2% ugljika). unosa deformaeija na radnom komadu. Poslije postupka karbonizaciie. Na ovo se mora obratiti patnja prilikom otvrdnjavanja. odabir eelika za cementaeiju se vrii oa osnovu karakteristika osnovnog materijala. oon. sa razlicitim temperaturama otvrdnjavanja.4 0. velicine i tipa optere6enja odabiru se i raz!iciti postupci cementacije. Npr.8% i jezgro sa 0. Preduslov za direktno otvrdnjavanje jeste upotreba fino zrnatih celika. Dvostruko otvrdnjavanje u keme se u prvom otvrdnjavanju komad prvo dovodi na temperaturu otvrdnjavanja jez9ra. materijala jezgre. sabijanje iii istezanje lada se odabiru Celiei sa jezgrom ve6e evrstoCe (Cr-Mo iii Cr-Mn Celiei)._ Razdaliina odpollrsine o 0.8 ~o dyagram 7 kriva karbonizacije za E 41 0 (16MnCr5) u rrm Uzimajuci u obzir tip.6 1.6 0. eelik za eementaciju predstavlja prakticno 2 razlicita eelika (povrslnsk: sloj sasadriajem ugljika oko 0.2 0.8 1. Ukoliko se radi 0 jos vecirn dinamickim opterecenjrna kao ito su optereeenja sa naglim i brzim udarima tada se odabiru celiel sa visokom izdri:ljivoscu (Nil Cr-Ni. Direktne etvrdnjavanje predstavlja najekonemicniji tip toplotne obrade zbog najmanjeg I. Cr-Ni-Mo Celici). a zatim na temperaturu otvrdnjavanja povrSinskog sloja.2 1.0 1. uvijanje. oblika.6 . 1 h ssrc 5h 1t1 5h 1. medutim ako se radi 0 dinamickim optereeenjima npr. ovaj postupak se danas rijetko koristi zbog znatnog uticaja na dimenzije radnog 8 .2 so(na klJpka 900°C.8 0.0 0. Zavisno od materijala.lticaja odn.

Izotermalna transformacija u slanoj kupki pri temperatumom intervalu u perlitnoj fazi daje fino zmatu strukturu.D otYrrmlfNarje CXVrl%ljlfV8r.komada.tll. Karbontzacija otvrdnjavanje J OfVtr1njevanje Kerbolllzacl}a I Clrvtdnjavanje Dlr&ktno otvrdnjavanje Dlr&kfno otvrdnjavanje po.iJ hl8denja na tempentllJru oM'dnjavanja --- Irerbontz aclje Ja temperature OtvrdnjBvanje dVostruklm gahrlJem Kfrbomac-- PavrSins/I. Prvo otvrdnjavanje se vrsi odmah sa temperature karbonizacije.e jezgre ------ Kamon/Z80 Povr sinslo otYrrJrlftNanje otvirJnjSIIBrje jezgre - rl r"l Olreklro OOIIOO!ljlUi/fIje $8 fII fD/r!me femperBfure otv rctljaYanjB jezgre 9 . Upotreba med'ukaljenja u procesu daje fino zmatusrtrukturu i pobo.ljsava rnehamcka svojstva.

postupak oblaganja se mora vrSiti u vakuumu. Sf predstavljaju prikaz pojedinih postupaka pOvrSlnskeobrade Ostali specijalni povrsinski tretmani CVD oblaganje Ovim procesom cvrste Cestice se hemijski talam (CVD=Chemical Vapour Deposition. eVD oblaganje je stekto vainu primjenu u podrucju sinterovanih karbida. Sa ciljem sprjecavanja nastanka grubo zrnate strukture kod osnovnog materijala u toku oblaganja temp.Povrsnsko olvrdnjllVanje otvrdnjavllnje jezgre --- Karbonizar::i"a ovrdnjavanje PO'lrsinslf:J dm/njavanje Jezgre ------ rl lzotermalna !zolermalna I . 8d. matarijala. 8b. ali su takode krti i osjetljivi na 10m.Iz ovih razloga potrebno je obezbjediti pomocni etekat sa dovoljnom tvrdo6om osnovnog materijala. Ovaj se proces takode koristi kod belika za alate i brzoreznih eelika.grami 8a. hemijsko parno talozenie) iz mjesavine gass putem toplote. 10 .ansf0rrn6C~'a u p erl~nojfaz i Terrperovanje Ira nsforrra cij& !J perlitnai'az. OtvrdnFJllaflje posfJje rzotermaine lransfOl71laCffe perllnaj u fcrzi Olvrdnjavanje poslije izofermalne transformaci'je u perlilnaj fIlzi . oblaganja mora biti prilagot1ena temperatuli otvrdnjavanja. Posta se proces oblaganja izvodi pri temperaturama iznad temperature temperovanja osn. nitridno j karbidno oblaganje daju najbolje rezultate. Na ovaj nacin se neophodna tvrdo6a. U zavisnosti ad sastava mjesavine gasa ave Cesticesadrze okside. Proces oblaganja se izvodi na temperaturi oko 1000 °e i traje nekofiko sati. kao pomocnl efekat. nitride iii karbide sa mikrotvrdoeama izmedu 2000 i 3000 HV. 8c. adn. Za alate i odgovome dijelove. Ove eVD oblage debljine (3-10 urn) posjeduju izvrsnu oksidacionu j korozionu otpornost i imaju visoku tvrdocu. hladenje na sobnu feff¥leraluru dija. 8e. oblaganog materijala rnoze garantovati.

Najbolji rezultati se postizu sa pastarna i prahom. intervalu 800 do 1050 °C. Proees se izvoditi obieno u temp.15 mm te i za postizanje visoke evrstoCete smanjenja trenja i postizanje povrSinsketvrdoCe i karozione otpomasti. cmo i tvrdo platiranje krornom.005 do 0.05 mm. Fe2B) veorna veliku tvrdocu i dobre adhezione karakteristike. Boridiranje Ovaj proces se maze izvoditi sa prahom. Za tvrdo platiranje uslov je da se radni komad obradi termicki i tskode da se povrsina obradi masinski. najbolji rezultati se pastizu sa jonskim platiranjem u reaktivnoj atmosferi. 11 . sto ih cini prilagodljivim za sirok opseg primjene. Platiranje kromom Postoji ostro platiranje. otporan na koroziju i povrSinsko Ijustenje. parnim taloienjem. Sve ova dopusta da predmeti sa boridnim slojem budu podvrgnuti temperaturnoj obradi sa ciljem postizanja boljih karakteristika jezgra. koji se ne mote ukloniti mehanickim putem. proces obicno traje od 1 do 12 sati. Pri tvrdom platiranju hidrogen se oslobada te raste i opasnost ad pojave krtasti usljed difuzije hidrogena (vadika). solnom kupkorn iii sa gasom. Za alate. Aluminizacija Proces sa izvodi slicno kao kod kromiranja. a debljina tvrdo platiranog sloja je obicno od 0. Svi procesi se mogu izvoditi u razlicitim reaktivnim atmosferama i mogu taloziti metale i metalne spojeve. kao sto su procesi koji se izvode u vakuumu.10 do 0. Termicka obrada se provodi na temperaturi od 50 do 70 °C. Posta se oblaganje vrSi na temperaturi lzmedu sobne i 500 OCt alati koji su tretirani ovirn postupkom nemaju struktumih promjena iii geometrijskih promjena.PVD oblaganje Proces fizickog parnog taloienja (PVD = Physical Vapour Deposition) se sastoji od velikog broja razlicitih izvedbi.katodnim i jonskim plattranjem. Zbog toga se komadi po zavrSetku procesa drie na temperaturi izmedu 150 I 170 DC da smanje krtost tvrdo platiranog sloja i osnavnog materijala. takode rnoze izdrzati i veoms velike temperaturne sokove. u slueaju udarnih opterecenla od 0. Baridni sloj daje (FeB. Otpornost prema koroziji i Ijustenju se postize obogacivanjem povrSine aluminijem. Kromiranje Krom difundira iz gasne faze pri temperaturi aka 950 DC u povrSinu materijala i proizvodi povrSinski sloj. Proces se najvise konstl za oblaganje sa titanium nitridom. U svakom sluCaju temperatura otvrdnjavanja mora biti ispod eutekticke temperature 1149 DC u sistemu zeljezo-bar. zamazno platiranje. Ovaj proces se uglavnom koristi u aeronautici za oblaganje dijelova mlaznih motora gdje radne temperature dostiiu i 1150°C.

Inkromizaciia Krem difundira iz gasne faze na temperaturi aka 950 <:Ie u povrslnu radnag komada. podupak Zarenje kod PVD oblsganja za KltO (X 15SCrVMo121) Konvencionalni term. inaceovaj proces se rijetko koristi zasebno.nje~ ~ ~ ~=.05 mm. cesto se karisti u kombinac.=.oj debljine izmedu O. Najpogodniji je 51. oko 500 DC poslije zavfsenog brusenja. r: 0 Vrijeme termicki dklusi za PVD oblaganje konvencionalne metode .01i 0. Sve ova vodi do formiranJa tankog oksidnog sloja na povrslnl alata sto povecava izdrzIjivost alata. I 1.. 12 .SUikonizacija Proces sezasniva na difuziji sHicija Si u radni komad sa ciljem povecanja otpornosti na oksidaciju. Prj ovo] temperaturi para se razlaie ioksigen je prisutan u veoma reaktivnoj formi.na radnu ~va. Karakteristike obloge su sliene kao ked tvrdog platiranja kromom.iji sa ostalim procesima uglavnom u kombinaciji sa aluminizacijom.Of \ t dljagram 9 Naparivanje Naparivanje se koristi ked brzoreznlh alata i provedi se u atmosferi pare na temp.1 . 1200 1000 -tttr SpecQafni term. po8tupak o BOO ":::a :3 1::: 1! aJ 600 400 200 Temperovanje ~ .. Paslije okoneanog procesa delazi de reakcije izmedu kroma i ugljika sto kao rezultat daje sloj krom karbida velike evrstoCe.:06u ~.

trenja. a to se izvodi razvodnjenom fosfatnom kiselinom. Ukoliko se zbog povriine alata nernoze nanijeti fosfatni sloj zbog odreCJenih legirajucih elemenata tada sa sve osobine matarijala kao kod fosfatizacije mogu postici oksalalizacijom. mast. ulje) i postize se elektroerozioni efekat. 13 . Fosfatizacija.Sumporizacija Ovaj postupak se izvodi u slanoj kupki proizvodeci obogacivanje povrSine sa sumporom. pevecava otpornost materijala na temperatume uslove. Ovim se postize privremena zastlta od korozije. Ovako formiran sloj poveeava otpornost na trenje . nastaje dobra osnova za naosenie obloga organskog porijekla (bola. povecava se koef. oksatatizaciia Kod fosfatizacije se tako<!evrsi nanosenje fosfatnog sloja na povrsinu eelika. azotom i ugljikom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful