~~ -.

~

..

POVRS,INSKI TRETMANI

Ukoliko se povrSina alata i dijelova podvrgne pogodnim tretmanom, tada povrslna poprima odredena hemijska, fizicka iii mehanicka svojstva, a kOja nisu karakteristika osnovnog materijala. Kod ovakvih materijala kod kojih postoji povrSinsk.i sloj i osnovni materijal, zadatak pavrSinskog sloja jeste da stiti materijal ad razlicitih oblika djelovanja. Zadatak osnovnog mate:rijala je da preuzima meh. optere6enja i sprjecava oste6enja povrsinskog sloja. Koji je povrSinski tretman najbo.lje odabrati definise se na osnovu najdominantnijeg tipa optereeenja. Veoma je vaZno voditi racuna 0 mogueem medudjelovanju izmedu osnovnog materijals i povrSinskog tretmana. Posta se razliciti povrsinski tretmani izvode na razlicitim temperaturama mora se obratiti paznja da dovedena temperatura neee negativno uticati na osnovni materijal. Zbog velikog broja razlicitih povrsinskih tretmana koji se danas koriste sarno ce najvaZniji biti spomenute u daljnjem tekstu.

- I MaterijatlStruktura
Fent Austen it Martenzit Gelik, tvrdotao 65 HRC Tvrdo krom platiranje Cementi! Nitrirani sloj na eeliku Korundum Sinterovani karbid Boray karbid Titanium nitrid Kromov karbid Volframov karbid Vanadium karbid Titanium karbid Dijamanl

I Tvrdo6a

u Vikersima 1.0Q..250 301)..650 5S()..1100 oko900 S00-1300 900-1200 700-1500 1650 1600·2500 1900·2100 20QO..25oo 2200~2700 2200-2700 2300-2700 4000-4600 10000

TabeJa 1. Tvrdoea i struktura pojedinih materijala

1

metod I taloi:enje nikta bez al.lasersko taCkasto otvrdnjavanje sprei oblao. I platiranje bakrom hem.melode r. struja I 2 . oblao. I silikonizaciia I . metode I kromiranie I * Neki od ovih procesa se vrse sa ciljem otvrdnjavanja povrsinskog sloja a neki sa ciljem otvrdnjavanja cijelog komada parna oksidacija I fosfatizaciia casno taloi:eni I CVD oblaoani I PVD obtaaani rY niktovanie I tanko plat. metode I otvrdnjavanje udarima otvrdnjavanje visokim energijama impulsno. eksol. sastava ----t_ meh. boridizaciia I - elektrohem.I I Pregled povrsinskih najvai:nijih tretmana Uticaj na povrsinski 510j I I I I sa promjenom hem. metode * I I I navlaeenje sloja eekieanje I nitriranie I valianie I karbonitriranie I poliranje pod pritiskom vanadizaciia I -I termiCke metoda I sulfidizaciia t H term. I - termomeh. metode I 1 I spsianie rI H tanko platiranle sinterovanie H olovno platiranie otvrdnj. sastava I nanosenje obloga I I I I ~ bez promjene hem.metode mehaniCke I L I termohem. elektrotaCkasto. plameno otvrd. H navarivanie I sulfonitrizaciia iskranjem indukciono otvrd. I I I '- aluminizaciia .

PovrSinsko otvrdnjavanie Ked povriinskog otvrdnjavanja. U zavisnosti od tipa zagrijavanja razlikujemo indukciono otvrdnjavanje i plameno otvrdnjavanje. efekat povrsinskog otvrdnjavanja kad nitriranja i nitrokarbonizacije se dobija sa cinjenicom da je difundirani nitrogen rasut intersticijski unutar resetke te se on rastva. one su odre<fene hem. U zavisnosn od izvedbe opreme za zagrijavanje i hladenje. Nitriranje i nitrokarbanizacija Izraz nitriranje (poveeanle nitrogena. U karbidima. sadrzaja ugljika. Karakteristike jezgra su nepromjenjene. ovaj slaj Casto debljine svega par um je odgovoran za veHku moe nosenja i smanjuje tendenciju prema Ijepljenju i pri snizenim temperaturama sklonost ka lomu. proces je ogranicen na povrsinskl sloj radnog komada. U sloju ispod kojeg mozemo jasno razlikovati metalografsku strukturu nalazi se tzv. postupkom. Suprotno karbonizaciji i karbonitriranju u V podruciu. sastavom. Nitriranje uzrokuje poveeanje debljine za oko 0. njihovom velicinom i primjenjenim term. razlikujemo stacionarno otvrdnjavanje (kompletno povriinsko otvrdnjavanje) i progresivno otvrdnjavanje (Iinijsko otvrdnjavanje) kodkoga se radni komad kreee uzduzno prolazeci kroz opremu za zagrijavanje i hladenje. Ukoliko se postupak izvodi u mediju kojl dovodi do poveeanla azota i karbona lada se govori 0 nitrokarbonizaciji. specijalni nitridi se mogu talotiti U 810j. posebno prilagadeni za pevrSinsko otvrdnjavanje). U ovirn procesima se sarno mali povrsinski sloj dovodi na ternperaturu austenitizacije i otvrdnjava se sa vearna brzim hlaaenjem (trenutnim gasenjem) u vodi iii u nekim uljnim emulzijama. difuzioni sloj. azota) oznaeava poveeanje nitrogena u povriinskom sloju putem termo-hemijskog tretmana pri temperaturama oko 500-580 °C (u nekim sluCajevima i prj nizim temperalurama). azot moze da zamjeni dio ugljika iii da bude dodatno apsorbovan sto vodi do formiranja karbon nitrida. Zavisno od vrste eelika (ebicno se radi a nelegiranim eelicima za terrnieku obradu.o stanje brzo se hladeci. mogu se pasliCi tvrdoCe 50-65 HRC. U obje izvedbe bitno je napomenuti da se za obradu rotaciono simetricnjh komada mora izvoditi rotaciona kretanje za cjelo vrijeme trajanja procesa. Vanjski dio azota obogacuje slojsto zavisi ad uslova nitriranja. temperature olvrdnjavanja su obieno ad 30-100 °C. aluminijum. gdje se tvrdoCa poveeava sa formiranjem martenzita pasHje hladenja. Iz ovih najvaznijijh postupaka razvio se veliki broj razJicitih 3 . ispod A 1 tacke u podrucju a kristala. molibden i vanadijum. U prisustvu legiraju6ih elemenata koji formiraju nitride. tzv. a koja je rasporedena u liniji (uredaj za zagrijavanje a zatim uredaj za hladenje). praskasto i plazma nitriranje. jacine plamena iii frekvencije struje). nitriranje u slanim kupkama. Zbog kratkoee vremena zagrijavanja. Zavisno ad tipa medija u kome se vrsi nitriranje razlikujemo : gasno nitriranje. Kao rezultat ovog postupka je da je samo jedan dio povrSine obradsn. spojeni sloj zbog spoja koji ima veliki sadrtaj azota. moze biti debljine i 1mm. preostali azot prelazi u cvrst. Dubina atvrdnuteg sloja (izmec7u 1-15 mm) zavisi od sadriaja legirajucih elemenata i uslovima otvrdnjavanja (vremena trajanja postupka.ra i formira spoj sa zeljezom iii sa drugim pogodnim legirajucim elementima kao sto su krom.02-0. vece su ked konvencionalnih otvrdnjavanja.03 mm.

Sporo hladenje u peci poslije nitriranja sto je specificnost 4 .2 dijagrami 1 i 2 Proces gasnog nitriranja se obicno izvodi na temperaturama izmedu 490 i 520 °c u struji amonijaka... 700 "~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . ...3 0. kada se radi sa klasicnim eelicima za gasno nitriranje. nitJinmj. Najbolji rezultati se dobijaju kod eelika za poboljsanje.1 0. 1100 1000 gOO .4 0.1 0. zavisno od sadriaja legirajucih elemenata te vrste process. ~ BOO .J 0.40.rjeme nlTN'sfljtl 40 II 3-vn]e_ ntrhnjtl85 II 2..5 Je1(JRJ Rillml1k odpovriiiM...5 Jllgro ~ O..postupaka.. Gasno nitriranje Najveea povrSinska tvrdoea postize se kod eelika koji sadrie dovoljnu kolicinu specijalnih elemenata koji formiraju nitride. vidjeti DIN 50190) i obicno je izmedu 1 i 5 dana. granica razvlaeenja te sklonost ka zamoru i 'korozionojotpornosti.. a vecina ih je razvijena od strane kompanija te oni predstavljaju njihov zasticenl proizvod. vaian uticaj na nitriranje jesu unutarnji naponi koji trebaju biti sto manji. te povrSina treba bib cista od masti i prebrusena (ds se vidi metalni sjaj).~me ntr'iI!ljtJ SO II 4-vrije_ nit/ilflllja 10011 (J 0. 600 500 400 "lI SOD 200 0 0..l510 • C '. ~ ~ I .2 0. svojstava materijals kao sto su povrsinsks tvrdoCa.. Vrijeme nitriranja (vertikafna razdaljina od povrsine do tacke kOjaj05 uvijek ima veliku tvrcocu.u mm R flZlillillI tvrlioCl pOlJlje fJI/!I»09 TlitlllWnjl Temp. U prineipu svi se Celiei mogu nitrirati.

nitriranja je eke 570°C. 1300 1200 1100 ~!!! :"I I ~ :t :.50 dubl'fIil nilriranog s/ojalJ rom dijagram 3 5 .0.13 0.. Stependeformisanja je veoma mali.oo a. a vrijeme trajanja izmedu 30min i 2 sata. Radne temperature iznad550 °C treba izbjegavati jer negativno uticu na nitrirani sloj.8 z. \. Specijalni tip nitriranja u slanojkupki je Tuffrode postupak koji koristl vatrostalnu posudu od titana koJa ima mogu6nost prozracivanja.". a sa cilJem podesavanja odnosa ciJanid/cijanat a za postizanJe optimalnog nitriranja. .30 0.00 900 BOO 700 600 500 400 '\. Veoma [e ekonomlcan postupak i ima mali uticaj na okolis. procesa nema negativan Nitriranje u slanoi kUDki Ovaj proces nitriranja U slanim kupkama postcji gotovo 50 godina. . Zbog velike primjenljivosti Tuffrode postupak se koristi za produiavanje radnog vijeka komadima od nelegiranih i legiranih 6elika kao i alata cd brzoreznih cellka te eelik. - vrijfJme nitrinmjli 30 min vrijeme rllrriranja 90 min vrijrNne I1J! !iranja 120 min ! 11 \ \ ~ ~ 0.aalate namjenjene za rad na niskim i povisenim temperaturama.__ .ili specijalnim kupkama sa uljem. -~. Hladenje se moze vrsiti u vodi .16 0. zrakom.04 0.OPO.20 0. 10.aS 0. Ked brzoreznih celika proces traje svega 2 minute..ovogs uticsj na celike za nitriranje (nema talozenja nodularnih nitrida). Nelegirani i legirani Celiei bez elemenata za formiranje nitrids nisu preporucljivi za proees gasnog nitriranja. Temp.. Messer). vakuumom iii inertnim gasom.10 0. Proces nitrokarbonizacije poslije kojeg se vrSi tretman oksidacije sto doprinosi poveeanju korozione otpomosti povrsinskog sloja (postupak Tenifer .2 \ ~ a.

Aktivnost ugljika odlreduje razlaganje. sta opet zavisi od osnovnog materiiala. koji se nalazi u nelegiranom zeljezu poslije beskrajno dugog vremena apsorbovanja tokom procesa karbonizadje. Karbonitriranje se izvodi u gasnoj struji iii u slanoj kupki.'800 1600 1400 1200 ~.. Agansi koji se koriste za karbonizaciju mogu biti u cvrstom stanju (praskovi iii granule). Nivo ugljika 6 . ~ ~- K UO(Xl" CNMo n) 11100 W 32fI (X32 CrMoV3 ~J ~~ ---W~O~ I1l302tX~ IlMoVlj 1 V J3Q. Nivo ugljika se definise kao sadriaj ugljika.5-Ui) _---~) . Materijali pogodni za cementaciju su konstrukcioni Celieisa relativno niskim sadriajem ugljika (oblcno ispod 0.25%) koji ce poslije procesa otvrdnjavanja biti izlozeni velikim povrSinskim optereeenjima. U zavisnosti od agensa govorimo 0 cvrstoj. tecnoj iii gasovitoj karbonizaciji. sa temperaturama koje su inaee niie od onih kod karbonizacije. tecnom (slane kupke) iii gasovitom. Kriva karbonizadje je odreClenaaktivnoscu ugljika i njegovom nivou u karbonizirajucem mediju.~~ S71i5{Sf!..l3f t-"" jNlClNoV' 7 CtfIfQ 4) 61JO 400 ZOO P""""" 10 zo dijagrami 4 i 5 (gom~ dijagram pnkazuje uticaj'ITsmana 180 300 nllrlranja na deb!jinu otvrdnutog sloja a dOnji na MdoCu) Cementacijs. rastvaranje uglJikau celiku te njegovom uCescuu hemijskim reakcijama u toku karboruzacqe. Mjeri se sa tankim . karbonizacija Izraz cementacija oznaeava obogacivanje povsinskog sloja komada sa ugljikom i nitrogenom (karbonitriranje) u procesu otvrdnjavanja.Iisticimaiii zicama napravljenim ad nelegiranog Celika. Ovaj sloj posjeduje veliku evrstocu.

a 0.u povriinskam 810ju se podesava pafljivim odabirom karboniziraju6eg medija.0 1. Najpovoljniji sadriaj ugljika za povriinski tvrdi slaj je oko 0.8 2. Cesta je upotrebai slanih kupki koje daju komade sa sadrZajem ugljika 0.2 0. tvrdoca od 550HV u grubo odgavara 0.6 ! :J III ~ 04 :J ' ~ ~ 0.0. difuzije ugljika ispitivanag uzarka.0 dijagram 6 veza izmel1u dubine karbonizacije At i dllbine otvrdllUlog sloja Eht. znacaina vrijednost je 550HV.1%.2 ::) :~ ~ o~~~~~~~~~~ o 0.7%.4mm) je izveden iz zavisnasti indeksa tranzicije ugljika i koef.2 1. Q 1000 900 BOO TOO ~-----=~----~ -1. 0.60-0. Izraz dubina karbonizacije cznacava vertikalnu razdaljinu ad povrslne karbonizovanog komada do tacke u kojoj je sadriaj ugljika iznad graniee (oko 0. 1. GC-granlca sadr1aja ugljika 7 .8. temperaturom karbonizacije i vremenom karbonizacije. prama DIN 50190/1 dia. Izraz za grubo izracunavanje dat je kao dubina karbonizacije= faktor x .6 1. GH-granica tvrdoce.4 1.B 1. nivo ugljika i iznosi oko 0.3% ugljika.3%).6 O. zapravo moiama raei da su dubina cementacije i dubina karbanizacije prakticna ists.4 0.50.JvriJemekarbonizacije(h) . Na krivu karbonizacije odlucujuei uticaj ima temperatura i vrijeme eementacije.1 .2-0. Odabir dubine karbonizacije uabieajena je manji ad 2 mm.korekaionfaktortmm) Faktor X uzima u abzir tipiean sastav ¢alika. temperaturu karbonizacije. U slueaju povecania tvrdoCe martenzitom. Korekcioni faktor (ad 0.2 600 > 500 l: 400 300 to o.80 %. Temperatura karbonizacije je izme<7u 850 i 950 C. Uop§te dubina karbonizacije niie adredena direktna nego Casee putem dublne cementacije (vertikalna razdaljina ad povrSine do tacke u kojoj tvrdoCa dostize znaeajnu vrijednost.

oon. eelik za eementaciju predstavlja prakticno 2 razlicita eelika (povrslnsk: sloj sasadriajem ugljika oko 0. materijala jezgre. za staticka optereeerua nelegirani Celiei iii kromirani Celiei Ce sasvim zadovoUitit. sastav materijala. ovaj postupak se danas rijetko koristi zbog znatnog uticaja na dimenzije radnog 8 . 1 h ssrc 5h 1t1 5h 1._ 1.6 0.8% i jezgro sa 0.2 0. Zavisno od materijala. uvijanje. medutim ako se radi 0 dinamickim optereeenjima npr. velicine i tipa optere6enja odabiru se i raz!iciti postupci cementacije. Direktne etvrdnjavanje predstavlja najekonemicniji tip toplotne obrade zbog najmanjeg I. a zatim na temperaturu otvrdnjavanja povrSinskog sloja._ Razdaliina odpollrsine o 0.2 so(na klJpka 900°C. Cr-Ni-Mo Celici).2% ugljika). Dvostruko otvrdnjavanje u keme se u prvom otvrdnjavanju komad prvo dovodi na temperaturu otvrdnjavanja jez9ra.4 0.2 1.0 1.0 0. sa razlicitim temperaturama otvrdnjavanja. Ukoliko se radi 0 jos vecirn dinamickim opterecenjrna kao ito su optereeenja sa naglim i brzim udarima tada se odabiru celiel sa visokom izdri:ljivoscu (Nil Cr-Ni.8 1. sabijanje iii istezanje lada se odabiru Celiei sa jezgrom ve6e evrstoCe (Cr-Mo iii Cr-Mn Celiei). oblika. Preduslov za direktno otvrdnjavanje jeste upotreba fino zrnatih celika. Poslije postupka karbonizaciie.8 ~o dyagram 7 kriva karbonizacije za E 41 0 (16MnCr5) u rrm Uzimajuci u obzir tip.lticaja odn. Na ovo se mora obratiti patnja prilikom otvrdnjavanja. odabir eelika za cementaeiju se vrii oa osnovu karakteristika osnovnog materijala. unosa deformaeija na radnom komadu. odn.6 .8 0.6 1.4 1. Npr.

tll.ljsava rnehamcka svojstva.D otYrrmlfNarje CXVrl%ljlfV8r.komada. Karbontzacija otvrdnjavanje J OfVtr1njevanje Kerbolllzacl}a I Clrvtdnjavanje Dlr&ktno otvrdnjavanje Dlr&kfno otvrdnjavanje po.iJ hl8denja na tempentllJru oM'dnjavanja --- Irerbontz aclje Ja temperature OtvrdnjBvanje dVostruklm gahrlJem Kfrbomac-- PavrSins/I. Prvo otvrdnjavanje se vrsi odmah sa temperature karbonizacije. Upotreba med'ukaljenja u procesu daje fino zmatusrtrukturu i pobo. Izotermalna transformacija u slanoj kupki pri temperatumom intervalu u perlitnoj fazi daje fino zmatu strukturu.e jezgre ------ Kamon/Z80 Povr sinslo otYrrJrlftNanje otvirJnjSIIBrje jezgre - rl r"l Olreklro OOIIOO!ljlUi/fIje $8 fII fD/r!me femperBfure otv rctljaYanjB jezgre 9 .

hladenje na sobnu feff¥leraluru dija. nitridno j karbidno oblaganje daju najbolje rezultate. 8c. OtvrdnFJllaflje posfJje rzotermaine lransfOl71laCffe perllnaj u fcrzi Olvrdnjavanje poslije izofermalne transformaci'je u perlilnaj fIlzi . Za alate i odgovome dijelove. ali su takode krti i osjetljivi na 10m.Povrsnsko olvrdnjllVanje otvrdnjavllnje jezgre --- Karbonizar::i"a ovrdnjavanje PO'lrsinslf:J dm/njavanje Jezgre ------ rl lzotermalna !zolermalna I . Sa ciljem sprjecavanja nastanka grubo zrnate strukture kod osnovnog materijala u toku oblaganja temp. oblaganog materijala rnoze garantovati. eVD oblaganje je stekto vainu primjenu u podrucju sinterovanih karbida. 8d. Na ovaj nacin se neophodna tvrdo6a. 10 . U zavisnosti ad sastava mjesavine gasa ave Cesticesadrze okside. Proces oblaganja se izvodi na temperaturi oko 1000 °e i traje nekofiko sati.ansf0rrn6C~'a u p erl~nojfaz i Terrperovanje Ira nsforrra cij& !J perlitnai'az. 8b. kao pomocnl efekat. Ove eVD oblage debljine (3-10 urn) posjeduju izvrsnu oksidacionu j korozionu otpornost i imaju visoku tvrdocu. hemijsko parno talozenie) iz mjesavine gass putem toplote. Ovaj se proces takode koristi kod belika za alate i brzoreznih eelika. Posta se proces oblaganja izvodi pri temperaturama iznad temperature temperovanja osn. oblaganja mora biti prilagot1ena temperatuli otvrdnjavanja. Sf predstavljaju prikaz pojedinih postupaka pOvrSlnskeobrade Ostali specijalni povrsinski tretmani CVD oblaganje Ovim procesom cvrste Cestice se hemijski talam (CVD=Chemical Vapour Deposition. postupak oblaganja se mora vrSiti u vakuumu. matarijala.Iz ovih razloga potrebno je obezbjediti pomocni etekat sa dovoljnom tvrdo6om osnovnog materijala. adn. 8e. nitride iii karbide sa mikrotvrdoeama izmedu 2000 i 3000 HV.grami 8a.

Za alate. Za tvrdo platiranje uslov je da se radni komad obradi termicki i tskode da se povrsina obradi masinski. takode rnoze izdrzati i veoms velike temperaturne sokove. proces obicno traje od 1 do 12 sati. cmo i tvrdo platiranje krornom. Ovaj proces se uglavnom koristi u aeronautici za oblaganje dijelova mlaznih motora gdje radne temperature dostiiu i 1150°C. Baridni sloj daje (FeB. Svi procesi se mogu izvoditi u razlicitim reaktivnim atmosferama i mogu taloziti metale i metalne spojeve. Aluminizacija Proces sa izvodi slicno kao kod kromiranja. Proees se izvoditi obieno u temp. U svakom sluCaju temperatura otvrdnjavanja mora biti ispod eutekticke temperature 1149 DC u sistemu zeljezo-bar. Otpornost prema koroziji i Ijustenju se postize obogacivanjem povrSine aluminijem. intervalu 800 do 1050 °C. Kromiranje Krom difundira iz gasne faze pri temperaturi aka 950 DC u povrSinu materijala i proizvodi povrSinski sloj. solnom kupkorn iii sa gasom. parnim taloienjem. Termicka obrada se provodi na temperaturi od 50 do 70 °C. Pri tvrdom platiranju hidrogen se oslobada te raste i opasnost ad pojave krtasti usljed difuzije hidrogena (vadika). najbolji rezultati se pastizu sa jonskim platiranjem u reaktivnoj atmosferi.katodnim i jonskim plattranjem. u slueaju udarnih opterecenla od 0. Zbog toga se komadi po zavrSetku procesa drie na temperaturi izmedu 150 I 170 DC da smanje krtost tvrdo platiranog sloja i osnavnog materijala.15 mm te i za postizanje visoke evrstoCete smanjenja trenja i postizanje povrSinsketvrdoCe i karozione otpomasti.005 do 0.PVD oblaganje Proces fizickog parnog taloienja (PVD = Physical Vapour Deposition) se sastoji od velikog broja razlicitih izvedbi. zamazno platiranje. Najbolji rezultati se postizu sa pastarna i prahom. sto ih cini prilagodljivim za sirok opseg primjene. koji se ne mote ukloniti mehanickim putem. Fe2B) veorna veliku tvrdocu i dobre adhezione karakteristike. a debljina tvrdo platiranog sloja je obicno od 0. Sve ova dopusta da predmeti sa boridnim slojem budu podvrgnuti temperaturnoj obradi sa ciljem postizanja boljih karakteristika jezgra.05 mm. otporan na koroziju i povrSinsko Ijustenje.10 do 0. Boridiranje Ovaj proces se maze izvoditi sa prahom. Platiranje kromom Postoji ostro platiranje. kao sto su procesi koji se izvode u vakuumu. Proces se najvise konstl za oblaganje sa titanium nitridom. 11 . Posta se oblaganje vrSi na temperaturi lzmedu sobne i 500 OCt alati koji su tretirani ovirn postupkom nemaju struktumih promjena iii geometrijskih promjena.

I 1.01i 0. oko 500 DC poslije zavfsenog brusenja. Prj ovo] temperaturi para se razlaie ioksigen je prisutan u veoma reaktivnoj formi. r: 0 Vrijeme termicki dklusi za PVD oblaganje konvencionalne metode .iji sa ostalim procesima uglavnom u kombinaciji sa aluminizacijom. 1200 1000 -tttr SpecQafni term.=.Of \ t dljagram 9 Naparivanje Naparivanje se koristi ked brzoreznlh alata i provedi se u atmosferi pare na temp. 12 .05 mm. podupak Zarenje kod PVD oblsganja za KltO (X 15SCrVMo121) Konvencionalni term.. Inkromizaciia Krem difundira iz gasne faze na temperaturi aka 950 <:Ie u povrslnu radnag komada. inaceovaj proces se rijetko koristi zasebno.oj debljine izmedu O. Najpogodniji je 51.1 . po8tupak o BOO ":::a :3 1::: 1! aJ 600 400 200 Temperovanje ~ .na radnu ~va. Sve ova vodi do formiranJa tankog oksidnog sloja na povrslnl alata sto povecava izdrzIjivost alata. cesto se karisti u kombinac.SUikonizacija Proces sezasniva na difuziji sHicija Si u radni komad sa ciljem povecanja otpornosti na oksidaciju..:06u ~. Paslije okoneanog procesa delazi de reakcije izmedu kroma i ugljika sto kao rezultat daje sloj krom karbida velike evrstoCe. Karakteristike obloge su sliene kao ked tvrdog platiranja kromom.nje~ ~ ~ ~=.

13 . a to se izvodi razvodnjenom fosfatnom kiselinom. Ovako formiran sloj poveeava otpornost na trenje . trenja. oksatatizaciia Kod fosfatizacije se tako<!evrsi nanosenje fosfatnog sloja na povrsinu eelika. Fosfatizacija. povecava se koef.Sumporizacija Ovaj postupak se izvodi u slanoj kupki proizvodeci obogacivanje povrSine sa sumporom. azotom i ugljikom. mast. Ukoliko se zbog povriine alata nernoze nanijeti fosfatni sloj zbog odreCJenih legirajucih elemenata tada sa sve osobine matarijala kao kod fosfatizacije mogu postici oksalalizacijom. nastaje dobra osnova za naosenie obloga organskog porijekla (bola. pevecava otpornost materijala na temperatume uslove. ulje) i postize se elektroerozioni efekat. Ovim se postize privremena zastlta od korozije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful