P. 1
pTEO Povrsinski Tretmani OPasic 21042011 Lowres

pTEO Povrsinski Tretmani OPasic 21042011 Lowres

|Views: 85|Likes:
Published by Amer Fatić

More info:

Published by: Amer Fatić on Apr 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/01/2012

pdf

text

original

~~ -.

~

..

POVRS,INSKI TRETMANI

Ukoliko se povrSina alata i dijelova podvrgne pogodnim tretmanom, tada povrslna poprima odredena hemijska, fizicka iii mehanicka svojstva, a kOja nisu karakteristika osnovnog materijala. Kod ovakvih materijala kod kojih postoji povrSinsk.i sloj i osnovni materijal, zadatak pavrSinskog sloja jeste da stiti materijal ad razlicitih oblika djelovanja. Zadatak osnovnog mate:rijala je da preuzima meh. optere6enja i sprjecava oste6enja povrsinskog sloja. Koji je povrSinski tretman najbo.lje odabrati definise se na osnovu najdominantnijeg tipa optereeenja. Veoma je vaZno voditi racuna 0 mogueem medudjelovanju izmedu osnovnog materijals i povrSinskog tretmana. Posta se razliciti povrsinski tretmani izvode na razlicitim temperaturama mora se obratiti paznja da dovedena temperatura neee negativno uticati na osnovni materijal. Zbog velikog broja razlicitih povrsinskih tretmana koji se danas koriste sarno ce najvaZniji biti spomenute u daljnjem tekstu.

- I MaterijatlStruktura
Fent Austen it Martenzit Gelik, tvrdotao 65 HRC Tvrdo krom platiranje Cementi! Nitrirani sloj na eeliku Korundum Sinterovani karbid Boray karbid Titanium nitrid Kromov karbid Volframov karbid Vanadium karbid Titanium karbid Dijamanl

I Tvrdo6a

u Vikersima 1.0Q..250 301)..650 5S()..1100 oko900 S00-1300 900-1200 700-1500 1650 1600·2500 1900·2100 20QO..25oo 2200~2700 2200-2700 2300-2700 4000-4600 10000

TabeJa 1. Tvrdoea i struktura pojedinih materijala

1

I platiranje bakrom hem. H navarivanie I sulfonitrizaciia iskranjem indukciono otvrd. elektrotaCkasto.lasersko taCkasto otvrdnjavanje sprei oblao. I - termomeh. eksol. struja I 2 . metode * I I I navlaeenje sloja eekieanje I nitriranie I valianie I karbonitriranie I poliranje pod pritiskom vanadizaciia I -I termiCke metoda I sulfidizaciia t H term. metod I taloi:enje nikta bez al. metode I otvrdnjavanje udarima otvrdnjavanje visokim energijama impulsno.metode mehaniCke I L I termohem. sastava I nanosenje obloga I I I I ~ bez promjene hem.I I Pregled povrsinskih najvai:nijih tretmana Uticaj na povrsinski 510j I I I I sa promjenom hem. plameno otvrd. I silikonizaciia I . oblao.melode r. I I I '- aluminizaciia . sastava ----t_ meh. boridizaciia I - elektrohem. metode I kromiranie I * Neki od ovih procesa se vrse sa ciljem otvrdnjavanja povrsinskog sloja a neki sa ciljem otvrdnjavanja cijelog komada parna oksidacija I fosfatizaciia casno taloi:eni I CVD oblaoani I PVD obtaaani rY niktovanie I tanko plat. metode I 1 I spsianie rI H tanko platiranle sinterovanie H olovno platiranie otvrdnj.

preostali azot prelazi u cvrst.o stanje brzo se hladeci. Ukoliko se postupak izvodi u mediju kojl dovodi do poveeanla azota i karbona lada se govori 0 nitrokarbonizaciji. efekat povrsinskog otvrdnjavanja kad nitriranja i nitrokarbonizacije se dobija sa cinjenicom da je difundirani nitrogen rasut intersticijski unutar resetke te se on rastva. azota) oznaeava poveeanje nitrogena u povriinskom sloju putem termo-hemijskog tretmana pri temperaturama oko 500-580 °C (u nekim sluCajevima i prj nizim temperalurama). razlikujemo stacionarno otvrdnjavanje (kompletno povriinsko otvrdnjavanje) i progresivno otvrdnjavanje (Iinijsko otvrdnjavanje) kodkoga se radni komad kreee uzduzno prolazeci kroz opremu za zagrijavanje i hladenje.PovrSinsko otvrdnjavanie Ked povriinskog otvrdnjavanja. U zavisnosti od tipa zagrijavanja razlikujemo indukciono otvrdnjavanje i plameno otvrdnjavanje. temperature olvrdnjavanja su obieno ad 30-100 °C. azot moze da zamjeni dio ugljika iii da bude dodatno apsorbovan sto vodi do formiranja karbon nitrida. ispod A 1 tacke u podrucju a kristala. praskasto i plazma nitriranje. aluminijum.ra i formira spoj sa zeljezom iii sa drugim pogodnim legirajucim elementima kao sto su krom. U obje izvedbe bitno je napomenuti da se za obradu rotaciono simetricnjh komada mora izvoditi rotaciona kretanje za cjelo vrijeme trajanja procesa. U ovirn procesima se sarno mali povrsinski sloj dovodi na ternperaturu austenitizacije i otvrdnjava se sa vearna brzim hlaaenjem (trenutnim gasenjem) u vodi iii u nekim uljnim emulzijama. posebno prilagadeni za pevrSinsko otvrdnjavanje). one su odre<fene hem. ovaj slaj Casto debljine svega par um je odgovoran za veHku moe nosenja i smanjuje tendenciju prema Ijepljenju i pri snizenim temperaturama sklonost ka lomu. Dubina atvrdnuteg sloja (izmec7u 1-15 mm) zavisi od sadriaja legirajucih elemenata i uslovima otvrdnjavanja (vremena trajanja postupka. proces je ogranicen na povrsinskl sloj radnog komada. vece su ked konvencionalnih otvrdnjavanja.02-0. Zbog kratkoee vremena zagrijavanja. Vanjski dio azota obogacuje slojsto zavisi ad uslova nitriranja. Karakteristike jezgra su nepromjenjene. U zavisnosn od izvedbe opreme za zagrijavanje i hladenje. sadrzaja ugljika. nitriranje u slanim kupkama. Zavisno od vrste eelika (ebicno se radi a nelegiranim eelicima za terrnieku obradu. sastavom. tzv. difuzioni sloj. Suprotno karbonizaciji i karbonitriranju u V podruciu. molibden i vanadijum.03 mm. Nitriranje uzrokuje poveeanje debljine za oko 0. njihovom velicinom i primjenjenim term. a koja je rasporedena u liniji (uredaj za zagrijavanje a zatim uredaj za hladenje). jacine plamena iii frekvencije struje). postupkom. moze biti debljine i 1mm. spojeni sloj zbog spoja koji ima veliki sadrtaj azota. mogu se pasliCi tvrdoCe 50-65 HRC. gdje se tvrdoCa poveeava sa formiranjem martenzita pasHje hladenja. Zavisno ad tipa medija u kome se vrsi nitriranje razlikujemo : gasno nitriranje. U sloju ispod kojeg mozemo jasno razlikovati metalografsku strukturu nalazi se tzv. Nitriranje i nitrokarbanizacija Izraz nitriranje (poveeanle nitrogena. U karbidima. U prisustvu legiraju6ih elemenata koji formiraju nitride. Iz ovih najvaznijijh postupaka razvio se veliki broj razJicitih 3 . Kao rezultat ovog postupka je da je samo jedan dio povrSine obradsn. specijalni nitridi se mogu talotiti U 810j.

2 dijagrami 1 i 2 Proces gasnog nitriranja se obicno izvodi na temperaturama izmedu 490 i 520 °c u struji amonijaka.postupaka...5 Je1(JRJ Rillml1k odpovriiiM. zavisno od sadriaja legirajucih elemenata te vrste process.5 Jllgro ~ O..... Sporo hladenje u peci poslije nitriranja sto je specificnost 4 . 600 500 400 "lI SOD 200 0 0.. nitJinmj. a vecina ih je razvijena od strane kompanija te oni predstavljaju njihov zasticenl proizvod.3 0. .. 1100 1000 gOO .. Gasno nitriranje Najveea povrSinska tvrdoea postize se kod eelika koji sadrie dovoljnu kolicinu specijalnih elemenata koji formiraju nitride..2 0.l510 • C '. 700 "~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . Vrijeme nitriranja (vertikafna razdaljina od povrsine do tacke kOjaj05 uvijek ima veliku tvrcocu. vaian uticaj na nitriranje jesu unutarnji naponi koji trebaju biti sto manji.u mm R flZlillillI tvrlioCl pOlJlje fJI/!I»09 TlitlllWnjl Temp. vidjeti DIN 50190) i obicno je izmedu 1 i 5 dana. kada se radi sa klasicnim eelicima za gasno nitriranje.40. svojstava materijals kao sto su povrsinsks tvrdoCa. te povrSina treba bib cista od masti i prebrusena (ds se vidi metalni sjaj). Najbolji rezultati se dobijaju kod eelika za poboljsanje. ~ BOO .1 0.J 0. U prineipu svi se Celiei mogu nitrirati.4 0. granica razvlaeenja te sklonost ka zamoru i 'korozionojotpornosti..1 0.~me ntr'iI!ljtJ SO II 4-vrije_ nit/ilflllja 10011 (J 0. ~ ~ I ..rjeme nlTN'sfljtl 40 II 3-vn]e_ ntrhnjtl85 II 2.

\. a vrijeme trajanja izmedu 30min i 2 sata. - vrijfJme nitrinmjli 30 min vrijeme rllrriranja 90 min vrijrNne I1J! !iranja 120 min ! 11 \ \ ~ ~ 0.8 z. -~. vakuumom iii inertnim gasom.16 0.2 \ ~ a..20 0. . zrakom.50 dubl'fIil nilriranog s/ojalJ rom dijagram 3 5 .10 0.".oo a. nitriranja je eke 570°C.0.ovogs uticsj na celike za nitriranje (nema talozenja nodularnih nitrida).aS 0. procesa nema negativan Nitriranje u slanoi kUDki Ovaj proces nitriranja U slanim kupkama postcji gotovo 50 godina. 10. Veoma [e ekonomlcan postupak i ima mali uticaj na okolis. Temp. Zbog velike primjenljivosti Tuffrode postupak se koristi za produiavanje radnog vijeka komadima od nelegiranih i legiranih 6elika kao i alata cd brzoreznih cellka te eelik.aalate namjenjene za rad na niskim i povisenim temperaturama. Radne temperature iznad550 °C treba izbjegavati jer negativno uticu na nitrirani sloj. Nelegirani i legirani Celiei bez elemenata za formiranje nitrids nisu preporucljivi za proees gasnog nitriranja. Stependeformisanja je veoma mali. 1300 1200 1100 ~!!! :"I I ~ :t :. a sa cilJem podesavanja odnosa ciJanid/cijanat a za postizanJe optimalnog nitriranja. Specijalni tip nitriranja u slanojkupki je Tuffrode postupak koji koristl vatrostalnu posudu od titana koJa ima mogu6nost prozracivanja.00 900 BOO 700 600 500 400 '\.30 0. Hladenje se moze vrsiti u vodi . Messer). Proces nitrokarbonizacije poslije kojeg se vrSi tretman oksidacije sto doprinosi poveeanju korozione otpomosti povrsinskog sloja (postupak Tenifer .__ .04 0.ili specijalnim kupkama sa uljem.. .13 0.OPO. Ked brzoreznih celika proces traje svega 2 minute..

U zavisnosti od agensa govorimo 0 cvrstoj. koji se nalazi u nelegiranom zeljezu poslije beskrajno dugog vremena apsorbovanja tokom procesa karbonizadje. Mjeri se sa tankim . ~ ~- K UO(Xl" CNMo n) 11100 W 32fI (X32 CrMoV3 ~J ~~ ---W~O~ I1l302tX~ IlMoVlj 1 V J3Q. Kriva karbonizadje je odreClenaaktivnoscu ugljika i njegovom nivou u karbonizirajucem mediju.. Aktivnost ugljika odlreduje razlaganje.'800 1600 1400 1200 ~. sa temperaturama koje su inaee niie od onih kod karbonizacije.Iisticimaiii zicama napravljenim ad nelegiranog Celika.. tecnoj iii gasovitoj karbonizaciji. rastvaranje uglJikau celiku te njegovom uCescuu hemijskim reakcijama u toku karboruzacqe. tecnom (slane kupke) iii gasovitom. karbonizacija Izraz cementacija oznaeava obogacivanje povsinskog sloja komada sa ugljikom i nitrogenom (karbonitriranje) u procesu otvrdnjavanja. Ovaj sloj posjeduje veliku evrstocu.~~ S71i5{Sf!.25%) koji ce poslije procesa otvrdnjavanja biti izlozeni velikim povrSinskim optereeenjima.l3f t-"" jNlClNoV' 7 CtfIfQ 4) 61JO 400 ZOO P""""" 10 zo dijagrami 4 i 5 (gom~ dijagram pnkazuje uticaj'ITsmana 180 300 nllrlranja na deb!jinu otvrdnutog sloja a dOnji na MdoCu) Cementacijs. Nivo ugljika se definise kao sadriaj ugljika. Nivo ugljika 6 . Karbonitriranje se izvodi u gasnoj struji iii u slanoj kupki. sta opet zavisi od osnovnog materiiala. Agansi koji se koriste za karbonizaciju mogu biti u cvrstom stanju (praskovi iii granule). Materijali pogodni za cementaciju su konstrukcioni Celieisa relativno niskim sadriajem ugljika (oblcno ispod 0.5-Ui) _---~) .

Odabir dubine karbonizacije uabieajena je manji ad 2 mm.2 0. 1.B 1. Najpovoljniji sadriaj ugljika za povriinski tvrdi slaj je oko 0. U slueaju povecania tvrdoCe martenzitom.80 %.2 1.8. Cesta je upotrebai slanih kupki koje daju komade sa sadrZajem ugljika 0.4 1. Q 1000 900 BOO TOO ~-----=~----~ -1. Temperatura karbonizacije je izme<7u 850 i 950 C. 0.korekaionfaktortmm) Faktor X uzima u abzir tipiean sastav ¢alika.8 2. Korekcioni faktor (ad 0. GH-granica tvrdoce. GC-granlca sadr1aja ugljika 7 .2 ::) :~ ~ o~~~~~~~~~~ o 0. temperaturom karbonizacije i vremenom karbonizacije.7%.3% ugljika. znacaina vrijednost je 550HV.60-0.0 1. Izraz dubina karbonizacije cznacava vertikalnu razdaljinu ad povrslne karbonizovanog komada do tacke u kojoj je sadriaj ugljika iznad graniee (oko 0.0.JvriJemekarbonizacije(h) . difuzije ugljika ispitivanag uzarka.u povriinskam 810ju se podesava pafljivim odabirom karboniziraju6eg medija.a 0. Izraz za grubo izracunavanje dat je kao dubina karbonizacije= faktor x . nivo ugljika i iznosi oko 0.50. tvrdoca od 550HV u grubo odgavara 0. Uop§te dubina karbonizacije niie adredena direktna nego Casee putem dublne cementacije (vertikalna razdaljina ad povrSine do tacke u kojoj tvrdoCa dostize znaeajnu vrijednost. zapravo moiama raei da su dubina cementacije i dubina karbanizacije prakticna ists.6 ! :J III ~ 04 :J ' ~ ~ 0.6 1.2-0. temperaturu karbonizacije. Na krivu karbonizacije odlucujuei uticaj ima temperatura i vrijeme eementacije.6 O.4 0. prama DIN 50190/1 dia.1 .4mm) je izveden iz zavisnasti indeksa tranzicije ugljika i koef.2 600 > 500 l: 400 300 to o.3%).1%.0 dijagram 6 veza izmel1u dubine karbonizacije At i dllbine otvrdllUlog sloja Eht.

uvijanje.4 0. Na ovo se mora obratiti patnja prilikom otvrdnjavanja. materijala jezgre.6 1. Poslije postupka karbonizaciie.0 0.8 0. Direktne etvrdnjavanje predstavlja najekonemicniji tip toplotne obrade zbog najmanjeg I. sastav materijala.4 1.6 . eelik za eementaciju predstavlja prakticno 2 razlicita eelika (povrslnsk: sloj sasadriajem ugljika oko 0. odabir eelika za cementaeiju se vrii oa osnovu karakteristika osnovnog materijala.2 1.6 0. sabijanje iii istezanje lada se odabiru Celiei sa jezgrom ve6e evrstoCe (Cr-Mo iii Cr-Mn Celiei).2 so(na klJpka 900°C. unosa deformaeija na radnom komadu. velicine i tipa optere6enja odabiru se i raz!iciti postupci cementacije. Preduslov za direktno otvrdnjavanje jeste upotreba fino zrnatih celika. oblika. oon.0 1. sa razlicitim temperaturama otvrdnjavanja. Zavisno od materijala. 1 h ssrc 5h 1t1 5h 1. Npr.2% ugljika). ovaj postupak se danas rijetko koristi zbog znatnog uticaja na dimenzije radnog 8 . Ukoliko se radi 0 jos vecirn dinamickim opterecenjrna kao ito su optereeenja sa naglim i brzim udarima tada se odabiru celiel sa visokom izdri:ljivoscu (Nil Cr-Ni._ Razdaliina odpollrsine o 0.lticaja odn. Cr-Ni-Mo Celici). a zatim na temperaturu otvrdnjavanja povrSinskog sloja. medutim ako se radi 0 dinamickim optereeenjima npr. za staticka optereeerua nelegirani Celiei iii kromirani Celiei Ce sasvim zadovoUitit._ 1.2 0.8% i jezgro sa 0.8 1. Dvostruko otvrdnjavanje u keme se u prvom otvrdnjavanju komad prvo dovodi na temperaturu otvrdnjavanja jez9ra. odn.8 ~o dyagram 7 kriva karbonizacije za E 41 0 (16MnCr5) u rrm Uzimajuci u obzir tip.

ljsava rnehamcka svojstva.e jezgre ------ Kamon/Z80 Povr sinslo otYrrJrlftNanje otvirJnjSIIBrje jezgre - rl r"l Olreklro OOIIOO!ljlUi/fIje $8 fII fD/r!me femperBfure otv rctljaYanjB jezgre 9 . Upotreba med'ukaljenja u procesu daje fino zmatusrtrukturu i pobo. Izotermalna transformacija u slanoj kupki pri temperatumom intervalu u perlitnoj fazi daje fino zmatu strukturu. Prvo otvrdnjavanje se vrsi odmah sa temperature karbonizacije. Karbontzacija otvrdnjavanje J OfVtr1njevanje Kerbolllzacl}a I Clrvtdnjavanje Dlr&ktno otvrdnjavanje Dlr&kfno otvrdnjavanje po.iJ hl8denja na tempentllJru oM'dnjavanja --- Irerbontz aclje Ja temperature OtvrdnjBvanje dVostruklm gahrlJem Kfrbomac-- PavrSins/I.komada.D otYrrmlfNarje CXVrl%ljlfV8r.tll.

ansf0rrn6C~'a u p erl~nojfaz i Terrperovanje Ira nsforrra cij& !J perlitnai'az. Za alate i odgovome dijelove. eVD oblaganje je stekto vainu primjenu u podrucju sinterovanih karbida. 8d. Posta se proces oblaganja izvodi pri temperaturama iznad temperature temperovanja osn.grami 8a. Ove eVD oblage debljine (3-10 urn) posjeduju izvrsnu oksidacionu j korozionu otpornost i imaju visoku tvrdocu. hladenje na sobnu feff¥leraluru dija. Proces oblaganja se izvodi na temperaturi oko 1000 °e i traje nekofiko sati. 8e. 8b. ali su takode krti i osjetljivi na 10m. 8c. Na ovaj nacin se neophodna tvrdo6a. Sf predstavljaju prikaz pojedinih postupaka pOvrSlnskeobrade Ostali specijalni povrsinski tretmani CVD oblaganje Ovim procesom cvrste Cestice se hemijski talam (CVD=Chemical Vapour Deposition. nitride iii karbide sa mikrotvrdoeama izmedu 2000 i 3000 HV. hemijsko parno talozenie) iz mjesavine gass putem toplote. matarijala. adn. Sa ciljem sprjecavanja nastanka grubo zrnate strukture kod osnovnog materijala u toku oblaganja temp. OtvrdnFJllaflje posfJje rzotermaine lransfOl71laCffe perllnaj u fcrzi Olvrdnjavanje poslije izofermalne transformaci'je u perlilnaj fIlzi . nitridno j karbidno oblaganje daju najbolje rezultate. 10 . postupak oblaganja se mora vrSiti u vakuumu.Povrsnsko olvrdnjllVanje otvrdnjavllnje jezgre --- Karbonizar::i"a ovrdnjavanje PO'lrsinslf:J dm/njavanje Jezgre ------ rl lzotermalna !zolermalna I . U zavisnosti ad sastava mjesavine gasa ave Cesticesadrze okside. oblaganog materijala rnoze garantovati. oblaganja mora biti prilagot1ena temperatuli otvrdnjavanja. Ovaj se proces takode koristi kod belika za alate i brzoreznih eelika. kao pomocnl efekat.Iz ovih razloga potrebno je obezbjediti pomocni etekat sa dovoljnom tvrdo6om osnovnog materijala.

proces obicno traje od 1 do 12 sati. Ovaj proces se uglavnom koristi u aeronautici za oblaganje dijelova mlaznih motora gdje radne temperature dostiiu i 1150°C. U svakom sluCaju temperatura otvrdnjavanja mora biti ispod eutekticke temperature 1149 DC u sistemu zeljezo-bar.10 do 0. a debljina tvrdo platiranog sloja je obicno od 0. Pri tvrdom platiranju hidrogen se oslobada te raste i opasnost ad pojave krtasti usljed difuzije hidrogena (vadika).PVD oblaganje Proces fizickog parnog taloienja (PVD = Physical Vapour Deposition) se sastoji od velikog broja razlicitih izvedbi. Zbog toga se komadi po zavrSetku procesa drie na temperaturi izmedu 150 I 170 DC da smanje krtost tvrdo platiranog sloja i osnavnog materijala. kao sto su procesi koji se izvode u vakuumu. sto ih cini prilagodljivim za sirok opseg primjene.15 mm te i za postizanje visoke evrstoCete smanjenja trenja i postizanje povrSinsketvrdoCe i karozione otpomasti. solnom kupkorn iii sa gasom. Otpornost prema koroziji i Ijustenju se postize obogacivanjem povrSine aluminijem. najbolji rezultati se pastizu sa jonskim platiranjem u reaktivnoj atmosferi. Svi procesi se mogu izvoditi u razlicitim reaktivnim atmosferama i mogu taloziti metale i metalne spojeve. u slueaju udarnih opterecenla od 0. otporan na koroziju i povrSinsko Ijustenje. Posta se oblaganje vrSi na temperaturi lzmedu sobne i 500 OCt alati koji su tretirani ovirn postupkom nemaju struktumih promjena iii geometrijskih promjena. takode rnoze izdrzati i veoms velike temperaturne sokove. Termicka obrada se provodi na temperaturi od 50 do 70 °C.05 mm. Platiranje kromom Postoji ostro platiranje. Za tvrdo platiranje uslov je da se radni komad obradi termicki i tskode da se povrsina obradi masinski. zamazno platiranje. 11 . cmo i tvrdo platiranje krornom. Najbolji rezultati se postizu sa pastarna i prahom. Proces se najvise konstl za oblaganje sa titanium nitridom. Za alate. Baridni sloj daje (FeB. Boridiranje Ovaj proces se maze izvoditi sa prahom. Kromiranje Krom difundira iz gasne faze pri temperaturi aka 950 DC u povrSinu materijala i proizvodi povrSinski sloj. Fe2B) veorna veliku tvrdocu i dobre adhezione karakteristike.005 do 0. parnim taloienjem.katodnim i jonskim plattranjem. Aluminizacija Proces sa izvodi slicno kao kod kromiranja. intervalu 800 do 1050 °C. Proees se izvoditi obieno u temp. Sve ova dopusta da predmeti sa boridnim slojem budu podvrgnuti temperaturnoj obradi sa ciljem postizanja boljih karakteristika jezgra. koji se ne mote ukloniti mehanickim putem.

Najpogodniji je 51.. Inkromizaciia Krem difundira iz gasne faze na temperaturi aka 950 <:Ie u povrslnu radnag komada. Paslije okoneanog procesa delazi de reakcije izmedu kroma i ugljika sto kao rezultat daje sloj krom karbida velike evrstoCe.:06u ~. Sve ova vodi do formiranJa tankog oksidnog sloja na povrslnl alata sto povecava izdrzIjivost alata. 1200 1000 -tttr SpecQafni term. po8tupak o BOO ":::a :3 1::: 1! aJ 600 400 200 Temperovanje ~ . oko 500 DC poslije zavfsenog brusenja. cesto se karisti u kombinac.01i 0.Of \ t dljagram 9 Naparivanje Naparivanje se koristi ked brzoreznlh alata i provedi se u atmosferi pare na temp. podupak Zarenje kod PVD oblsganja za KltO (X 15SCrVMo121) Konvencionalni term.SUikonizacija Proces sezasniva na difuziji sHicija Si u radni komad sa ciljem povecanja otpornosti na oksidaciju.05 mm.oj debljine izmedu O.. r: 0 Vrijeme termicki dklusi za PVD oblaganje konvencionalne metode . Karakteristike obloge su sliene kao ked tvrdog platiranja kromom.iji sa ostalim procesima uglavnom u kombinaciji sa aluminizacijom.=.1 . Prj ovo] temperaturi para se razlaie ioksigen je prisutan u veoma reaktivnoj formi.na radnu ~va. 12 . inaceovaj proces se rijetko koristi zasebno. I 1.nje~ ~ ~ ~=.

pevecava otpornost materijala na temperatume uslove. a to se izvodi razvodnjenom fosfatnom kiselinom. azotom i ugljikom. povecava se koef. mast. nastaje dobra osnova za naosenie obloga organskog porijekla (bola. ulje) i postize se elektroerozioni efekat. trenja. Ovako formiran sloj poveeava otpornost na trenje . Ukoliko se zbog povriine alata nernoze nanijeti fosfatni sloj zbog odreCJenih legirajucih elemenata tada sa sve osobine matarijala kao kod fosfatizacije mogu postici oksalalizacijom.Sumporizacija Ovaj postupak se izvodi u slanoj kupki proizvodeci obogacivanje povrSine sa sumporom. oksatatizaciia Kod fosfatizacije se tako<!evrsi nanosenje fosfatnog sloja na povrsinu eelika. Ovim se postize privremena zastlta od korozije. 13 . Fosfatizacija.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->