~~ -.

~

..

POVRS,INSKI TRETMANI

Ukoliko se povrSina alata i dijelova podvrgne pogodnim tretmanom, tada povrslna poprima odredena hemijska, fizicka iii mehanicka svojstva, a kOja nisu karakteristika osnovnog materijala. Kod ovakvih materijala kod kojih postoji povrSinsk.i sloj i osnovni materijal, zadatak pavrSinskog sloja jeste da stiti materijal ad razlicitih oblika djelovanja. Zadatak osnovnog mate:rijala je da preuzima meh. optere6enja i sprjecava oste6enja povrsinskog sloja. Koji je povrSinski tretman najbo.lje odabrati definise se na osnovu najdominantnijeg tipa optereeenja. Veoma je vaZno voditi racuna 0 mogueem medudjelovanju izmedu osnovnog materijals i povrSinskog tretmana. Posta se razliciti povrsinski tretmani izvode na razlicitim temperaturama mora se obratiti paznja da dovedena temperatura neee negativno uticati na osnovni materijal. Zbog velikog broja razlicitih povrsinskih tretmana koji se danas koriste sarno ce najvaZniji biti spomenute u daljnjem tekstu.

- I MaterijatlStruktura
Fent Austen it Martenzit Gelik, tvrdotao 65 HRC Tvrdo krom platiranje Cementi! Nitrirani sloj na eeliku Korundum Sinterovani karbid Boray karbid Titanium nitrid Kromov karbid Volframov karbid Vanadium karbid Titanium karbid Dijamanl

I Tvrdo6a

u Vikersima 1.0Q..250 301)..650 5S()..1100 oko900 S00-1300 900-1200 700-1500 1650 1600·2500 1900·2100 20QO..25oo 2200~2700 2200-2700 2300-2700 4000-4600 10000

TabeJa 1. Tvrdoea i struktura pojedinih materijala

1

I - termomeh.lasersko taCkasto otvrdnjavanje sprei oblao.melode r. oblao. sastava I nanosenje obloga I I I I ~ bez promjene hem. I I I '- aluminizaciia . boridizaciia I - elektrohem. sastava ----t_ meh.I I Pregled povrsinskih najvai:nijih tretmana Uticaj na povrsinski 510j I I I I sa promjenom hem.metode mehaniCke I L I termohem. plameno otvrd. eksol. metode * I I I navlaeenje sloja eekieanje I nitriranie I valianie I karbonitriranie I poliranje pod pritiskom vanadizaciia I -I termiCke metoda I sulfidizaciia t H term. metode I 1 I spsianie rI H tanko platiranle sinterovanie H olovno platiranie otvrdnj. metode I otvrdnjavanje udarima otvrdnjavanje visokim energijama impulsno. struja I 2 . elektrotaCkasto. metod I taloi:enje nikta bez al. metode I kromiranie I * Neki od ovih procesa se vrse sa ciljem otvrdnjavanja povrsinskog sloja a neki sa ciljem otvrdnjavanja cijelog komada parna oksidacija I fosfatizaciia casno taloi:eni I CVD oblaoani I PVD obtaaani rY niktovanie I tanko plat. I silikonizaciia I . I platiranje bakrom hem. H navarivanie I sulfonitrizaciia iskranjem indukciono otvrd.

nitriranje u slanim kupkama. Nitriranje uzrokuje poveeanje debljine za oko 0.ra i formira spoj sa zeljezom iii sa drugim pogodnim legirajucim elementima kao sto su krom. azot moze da zamjeni dio ugljika iii da bude dodatno apsorbovan sto vodi do formiranja karbon nitrida. Zavisno od vrste eelika (ebicno se radi a nelegiranim eelicima za terrnieku obradu. tzv. U ovirn procesima se sarno mali povrsinski sloj dovodi na ternperaturu austenitizacije i otvrdnjava se sa vearna brzim hlaaenjem (trenutnim gasenjem) u vodi iii u nekim uljnim emulzijama. Dubina atvrdnuteg sloja (izmec7u 1-15 mm) zavisi od sadriaja legirajucih elemenata i uslovima otvrdnjavanja (vremena trajanja postupka. U zavisnosti od tipa zagrijavanja razlikujemo indukciono otvrdnjavanje i plameno otvrdnjavanje. gdje se tvrdoCa poveeava sa formiranjem martenzita pasHje hladenja. postupkom. ovaj slaj Casto debljine svega par um je odgovoran za veHku moe nosenja i smanjuje tendenciju prema Ijepljenju i pri snizenim temperaturama sklonost ka lomu. ispod A 1 tacke u podrucju a kristala. sastavom. Ukoliko se postupak izvodi u mediju kojl dovodi do poveeanla azota i karbona lada se govori 0 nitrokarbonizaciji. U prisustvu legiraju6ih elemenata koji formiraju nitride. azota) oznaeava poveeanje nitrogena u povriinskom sloju putem termo-hemijskog tretmana pri temperaturama oko 500-580 °C (u nekim sluCajevima i prj nizim temperalurama). vece su ked konvencionalnih otvrdnjavanja. Iz ovih najvaznijijh postupaka razvio se veliki broj razJicitih 3 . razlikujemo stacionarno otvrdnjavanje (kompletno povriinsko otvrdnjavanje) i progresivno otvrdnjavanje (Iinijsko otvrdnjavanje) kodkoga se radni komad kreee uzduzno prolazeci kroz opremu za zagrijavanje i hladenje.o stanje brzo se hladeci. jacine plamena iii frekvencije struje). molibden i vanadijum. praskasto i plazma nitriranje. temperature olvrdnjavanja su obieno ad 30-100 °C. efekat povrsinskog otvrdnjavanja kad nitriranja i nitrokarbonizacije se dobija sa cinjenicom da je difundirani nitrogen rasut intersticijski unutar resetke te se on rastva. difuzioni sloj. mogu se pasliCi tvrdoCe 50-65 HRC. specijalni nitridi se mogu talotiti U 810j. a koja je rasporedena u liniji (uredaj za zagrijavanje a zatim uredaj za hladenje). Zbog kratkoee vremena zagrijavanja. proces je ogranicen na povrsinskl sloj radnog komada. moze biti debljine i 1mm. sadrzaja ugljika. aluminijum. U karbidima. U zavisnosn od izvedbe opreme za zagrijavanje i hladenje. U obje izvedbe bitno je napomenuti da se za obradu rotaciono simetricnjh komada mora izvoditi rotaciona kretanje za cjelo vrijeme trajanja procesa. spojeni sloj zbog spoja koji ima veliki sadrtaj azota. preostali azot prelazi u cvrst. Nitriranje i nitrokarbanizacija Izraz nitriranje (poveeanle nitrogena. Karakteristike jezgra su nepromjenjene.02-0. Vanjski dio azota obogacuje slojsto zavisi ad uslova nitriranja. posebno prilagadeni za pevrSinsko otvrdnjavanje). Zavisno ad tipa medija u kome se vrsi nitriranje razlikujemo : gasno nitriranje. njihovom velicinom i primjenjenim term. Suprotno karbonizaciji i karbonitriranju u V podruciu.03 mm. one su odre<fene hem.PovrSinsko otvrdnjavanie Ked povriinskog otvrdnjavanja. Kao rezultat ovog postupka je da je samo jedan dio povrSine obradsn. U sloju ispod kojeg mozemo jasno razlikovati metalografsku strukturu nalazi se tzv.

1100 1000 gOO . 600 500 400 "lI SOD 200 0 0. ~ ~ I . zavisno od sadriaja legirajucih elemenata te vrste process.1 0. vaian uticaj na nitriranje jesu unutarnji naponi koji trebaju biti sto manji. granica razvlaeenja te sklonost ka zamoru i 'korozionojotpornosti..1 0. Vrijeme nitriranja (vertikafna razdaljina od povrsine do tacke kOjaj05 uvijek ima veliku tvrcocu. svojstava materijals kao sto su povrsinsks tvrdoCa. te povrSina treba bib cista od masti i prebrusena (ds se vidi metalni sjaj). Gasno nitriranje Najveea povrSinska tvrdoea postize se kod eelika koji sadrie dovoljnu kolicinu specijalnih elemenata koji formiraju nitride..u mm R flZlillillI tvrlioCl pOlJlje fJI/!I»09 TlitlllWnjl Temp. kada se radi sa klasicnim eelicima za gasno nitriranje..~me ntr'iI!ljtJ SO II 4-vrije_ nit/ilflllja 10011 (J 0..5 Je1(JRJ Rillml1k odpovriiiM.rjeme nlTN'sfljtl 40 II 3-vn]e_ ntrhnjtl85 II 2. nitJinmj.2 dijagrami 1 i 2 Proces gasnog nitriranja se obicno izvodi na temperaturama izmedu 490 i 520 °c u struji amonijaka.J 0.5 Jllgro ~ O..40. Sporo hladenje u peci poslije nitriranja sto je specificnost 4 ... Najbolji rezultati se dobijaju kod eelika za poboljsanje. ~ BOO .. a vecina ih je razvijena od strane kompanija te oni predstavljaju njihov zasticenl proizvod...postupaka. vidjeti DIN 50190) i obicno je izmedu 1 i 5 dana.3 0.. 700 "~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ .l510 • C '.. . U prineipu svi se Celiei mogu nitrirati.4 0.2 0.

8 z.OPO.". Ked brzoreznih celika proces traje svega 2 minute. .0. 1300 1200 1100 ~!!! :"I I ~ :t :.2 \ ~ a.30 0.aS 0.16 0.aalate namjenjene za rad na niskim i povisenim temperaturama.50 dubl'fIil nilriranog s/ojalJ rom dijagram 3 5 . Veoma [e ekonomlcan postupak i ima mali uticaj na okolis. vakuumom iii inertnim gasom. nitriranja je eke 570°C..__ ..oo a. . - vrijfJme nitrinmjli 30 min vrijeme rllrriranja 90 min vrijrNne I1J! !iranja 120 min ! 11 \ \ ~ ~ 0.ovogs uticsj na celike za nitriranje (nema talozenja nodularnih nitrida). -~.10 0. 10. Messer). Zbog velike primjenljivosti Tuffrode postupak se koristi za produiavanje radnog vijeka komadima od nelegiranih i legiranih 6elika kao i alata cd brzoreznih cellka te eelik. Temp. a vrijeme trajanja izmedu 30min i 2 sata.00 900 BOO 700 600 500 400 '\. Hladenje se moze vrsiti u vodi . a sa cilJem podesavanja odnosa ciJanid/cijanat a za postizanJe optimalnog nitriranja. Nelegirani i legirani Celiei bez elemenata za formiranje nitrids nisu preporucljivi za proees gasnog nitriranja. Proces nitrokarbonizacije poslije kojeg se vrSi tretman oksidacije sto doprinosi poveeanju korozione otpomosti povrsinskog sloja (postupak Tenifer .20 0. Radne temperature iznad550 °C treba izbjegavati jer negativno uticu na nitrirani sloj.13 0. Stependeformisanja je veoma mali.04 0.. \. zrakom. procesa nema negativan Nitriranje u slanoi kUDki Ovaj proces nitriranja U slanim kupkama postcji gotovo 50 godina. Specijalni tip nitriranja u slanojkupki je Tuffrode postupak koji koristl vatrostalnu posudu od titana koJa ima mogu6nost prozracivanja.ili specijalnim kupkama sa uljem.

Iisticimaiii zicama napravljenim ad nelegiranog Celika. tecnoj iii gasovitoj karbonizaciji.l3f t-"" jNlClNoV' 7 CtfIfQ 4) 61JO 400 ZOO P""""" 10 zo dijagrami 4 i 5 (gom~ dijagram pnkazuje uticaj'ITsmana 180 300 nllrlranja na deb!jinu otvrdnutog sloja a dOnji na MdoCu) Cementacijs. sa temperaturama koje su inaee niie od onih kod karbonizacije. sta opet zavisi od osnovnog materiiala. Nivo ugljika se definise kao sadriaj ugljika. rastvaranje uglJikau celiku te njegovom uCescuu hemijskim reakcijama u toku karboruzacqe. Ovaj sloj posjeduje veliku evrstocu.5-Ui) _---~) . Materijali pogodni za cementaciju su konstrukcioni Celieisa relativno niskim sadriajem ugljika (oblcno ispod 0.25%) koji ce poslije procesa otvrdnjavanja biti izlozeni velikim povrSinskim optereeenjima. ~ ~- K UO(Xl" CNMo n) 11100 W 32fI (X32 CrMoV3 ~J ~~ ---W~O~ I1l302tX~ IlMoVlj 1 V J3Q. Agansi koji se koriste za karbonizaciju mogu biti u cvrstom stanju (praskovi iii granule).~~ S71i5{Sf!.. Nivo ugljika 6 .. Aktivnost ugljika odlreduje razlaganje. U zavisnosti od agensa govorimo 0 cvrstoj.'800 1600 1400 1200 ~. Kriva karbonizadje je odreClenaaktivnoscu ugljika i njegovom nivou u karbonizirajucem mediju. koji se nalazi u nelegiranom zeljezu poslije beskrajno dugog vremena apsorbovanja tokom procesa karbonizadje. karbonizacija Izraz cementacija oznaeava obogacivanje povsinskog sloja komada sa ugljikom i nitrogenom (karbonitriranje) u procesu otvrdnjavanja. Mjeri se sa tankim . tecnom (slane kupke) iii gasovitom. Karbonitriranje se izvodi u gasnoj struji iii u slanoj kupki.

2 ::) :~ ~ o~~~~~~~~~~ o 0. prama DIN 50190/1 dia.8.6 1.4 0. nivo ugljika i iznosi oko 0.6 O. temperaturu karbonizacije. Cesta je upotrebai slanih kupki koje daju komade sa sadrZajem ugljika 0.3% ugljika. 0. temperaturom karbonizacije i vremenom karbonizacije. GC-granlca sadr1aja ugljika 7 .50.2 600 > 500 l: 400 300 to o. zapravo moiama raei da su dubina cementacije i dubina karbanizacije prakticna ists.7%.2 1. Izraz dubina karbonizacije cznacava vertikalnu razdaljinu ad povrslne karbonizovanog komada do tacke u kojoj je sadriaj ugljika iznad graniee (oko 0.B 1. difuzije ugljika ispitivanag uzarka.8 2. Temperatura karbonizacije je izme<7u 850 i 950 C.80 %. Izraz za grubo izracunavanje dat je kao dubina karbonizacije= faktor x .2 0.JvriJemekarbonizacije(h) .60-0. Korekcioni faktor (ad 0.3%).u povriinskam 810ju se podesava pafljivim odabirom karboniziraju6eg medija. Odabir dubine karbonizacije uabieajena je manji ad 2 mm. znacaina vrijednost je 550HV. Najpovoljniji sadriaj ugljika za povriinski tvrdi slaj je oko 0. 1.0.1 .korekaionfaktortmm) Faktor X uzima u abzir tipiean sastav ¢alika.6 ! :J III ~ 04 :J ' ~ ~ 0. U slueaju povecania tvrdoCe martenzitom.4 1. tvrdoca od 550HV u grubo odgavara 0.0 1.2-0.1%. Q 1000 900 BOO TOO ~-----=~----~ -1. GH-granica tvrdoce. Na krivu karbonizacije odlucujuei uticaj ima temperatura i vrijeme eementacije.0 dijagram 6 veza izmel1u dubine karbonizacije At i dllbine otvrdllUlog sloja Eht.4mm) je izveden iz zavisnasti indeksa tranzicije ugljika i koef. Uop§te dubina karbonizacije niie adredena direktna nego Casee putem dublne cementacije (vertikalna razdaljina ad povrSine do tacke u kojoj tvrdoCa dostize znaeajnu vrijednost.a 0.

Cr-Ni-Mo Celici). unosa deformaeija na radnom komadu. Na ovo se mora obratiti patnja prilikom otvrdnjavanja.2% ugljika). uvijanje. za staticka optereeerua nelegirani Celiei iii kromirani Celiei Ce sasvim zadovoUitit. Poslije postupka karbonizaciie.2 1. oblika. odn.8 1. 1 h ssrc 5h 1t1 5h 1.8 0.2 0.lticaja odn. oon. a zatim na temperaturu otvrdnjavanja povrSinskog sloja. ovaj postupak se danas rijetko koristi zbog znatnog uticaja na dimenzije radnog 8 . Dvostruko otvrdnjavanje u keme se u prvom otvrdnjavanju komad prvo dovodi na temperaturu otvrdnjavanja jez9ra.4 1.6 .0 0.8% i jezgro sa 0.6 0.0 1. Preduslov za direktno otvrdnjavanje jeste upotreba fino zrnatih celika. sastav materijala.2 so(na klJpka 900°C. medutim ako se radi 0 dinamickim optereeenjima npr.4 0. Ukoliko se radi 0 jos vecirn dinamickim opterecenjrna kao ito su optereeenja sa naglim i brzim udarima tada se odabiru celiel sa visokom izdri:ljivoscu (Nil Cr-Ni. velicine i tipa optere6enja odabiru se i raz!iciti postupci cementacije._ Razdaliina odpollrsine o 0.8 ~o dyagram 7 kriva karbonizacije za E 41 0 (16MnCr5) u rrm Uzimajuci u obzir tip. sa razlicitim temperaturama otvrdnjavanja.6 1. Direktne etvrdnjavanje predstavlja najekonemicniji tip toplotne obrade zbog najmanjeg I. materijala jezgre._ 1. Zavisno od materijala. Npr. eelik za eementaciju predstavlja prakticno 2 razlicita eelika (povrslnsk: sloj sasadriajem ugljika oko 0. odabir eelika za cementaeiju se vrii oa osnovu karakteristika osnovnog materijala. sabijanje iii istezanje lada se odabiru Celiei sa jezgrom ve6e evrstoCe (Cr-Mo iii Cr-Mn Celiei).

komada.ljsava rnehamcka svojstva. Karbontzacija otvrdnjavanje J OfVtr1njevanje Kerbolllzacl}a I Clrvtdnjavanje Dlr&ktno otvrdnjavanje Dlr&kfno otvrdnjavanje po.tll. Prvo otvrdnjavanje se vrsi odmah sa temperature karbonizacije. Izotermalna transformacija u slanoj kupki pri temperatumom intervalu u perlitnoj fazi daje fino zmatu strukturu.e jezgre ------ Kamon/Z80 Povr sinslo otYrrJrlftNanje otvirJnjSIIBrje jezgre - rl r"l Olreklro OOIIOO!ljlUi/fIje $8 fII fD/r!me femperBfure otv rctljaYanjB jezgre 9 . Upotreba med'ukaljenja u procesu daje fino zmatusrtrukturu i pobo.iJ hl8denja na tempentllJru oM'dnjavanja --- Irerbontz aclje Ja temperature OtvrdnjBvanje dVostruklm gahrlJem Kfrbomac-- PavrSins/I.D otYrrmlfNarje CXVrl%ljlfV8r.

hladenje na sobnu feff¥leraluru dija. oblaganja mora biti prilagot1ena temperatuli otvrdnjavanja.Povrsnsko olvrdnjllVanje otvrdnjavllnje jezgre --- Karbonizar::i"a ovrdnjavanje PO'lrsinslf:J dm/njavanje Jezgre ------ rl lzotermalna !zolermalna I . eVD oblaganje je stekto vainu primjenu u podrucju sinterovanih karbida. Ove eVD oblage debljine (3-10 urn) posjeduju izvrsnu oksidacionu j korozionu otpornost i imaju visoku tvrdocu. adn. Ovaj se proces takode koristi kod belika za alate i brzoreznih eelika. U zavisnosti ad sastava mjesavine gasa ave Cesticesadrze okside. Na ovaj nacin se neophodna tvrdo6a. Proces oblaganja se izvodi na temperaturi oko 1000 °e i traje nekofiko sati.ansf0rrn6C~'a u p erl~nojfaz i Terrperovanje Ira nsforrra cij& !J perlitnai'az. Za alate i odgovome dijelove. 8c. oblaganog materijala rnoze garantovati. postupak oblaganja se mora vrSiti u vakuumu. ali su takode krti i osjetljivi na 10m. Posta se proces oblaganja izvodi pri temperaturama iznad temperature temperovanja osn. hemijsko parno talozenie) iz mjesavine gass putem toplote. 10 . 8e. Sa ciljem sprjecavanja nastanka grubo zrnate strukture kod osnovnog materijala u toku oblaganja temp. nitride iii karbide sa mikrotvrdoeama izmedu 2000 i 3000 HV. OtvrdnFJllaflje posfJje rzotermaine lransfOl71laCffe perllnaj u fcrzi Olvrdnjavanje poslije izofermalne transformaci'je u perlilnaj fIlzi . 8b.grami 8a. matarijala. nitridno j karbidno oblaganje daju najbolje rezultate. 8d. Sf predstavljaju prikaz pojedinih postupaka pOvrSlnskeobrade Ostali specijalni povrsinski tretmani CVD oblaganje Ovim procesom cvrste Cestice se hemijski talam (CVD=Chemical Vapour Deposition. kao pomocnl efekat.Iz ovih razloga potrebno je obezbjediti pomocni etekat sa dovoljnom tvrdo6om osnovnog materijala.

Fe2B) veorna veliku tvrdocu i dobre adhezione karakteristike. Kromiranje Krom difundira iz gasne faze pri temperaturi aka 950 DC u povrSinu materijala i proizvodi povrSinski sloj. proces obicno traje od 1 do 12 sati.15 mm te i za postizanje visoke evrstoCete smanjenja trenja i postizanje povrSinsketvrdoCe i karozione otpomasti. najbolji rezultati se pastizu sa jonskim platiranjem u reaktivnoj atmosferi. Za alate. kao sto su procesi koji se izvode u vakuumu. takode rnoze izdrzati i veoms velike temperaturne sokove. Boridiranje Ovaj proces se maze izvoditi sa prahom. U svakom sluCaju temperatura otvrdnjavanja mora biti ispod eutekticke temperature 1149 DC u sistemu zeljezo-bar. Najbolji rezultati se postizu sa pastarna i prahom. a debljina tvrdo platiranog sloja je obicno od 0. Zbog toga se komadi po zavrSetku procesa drie na temperaturi izmedu 150 I 170 DC da smanje krtost tvrdo platiranog sloja i osnavnog materijala.10 do 0. Termicka obrada se provodi na temperaturi od 50 do 70 °C.katodnim i jonskim plattranjem. Aluminizacija Proces sa izvodi slicno kao kod kromiranja. u slueaju udarnih opterecenla od 0. solnom kupkorn iii sa gasom. sto ih cini prilagodljivim za sirok opseg primjene. otporan na koroziju i povrSinsko Ijustenje. Za tvrdo platiranje uslov je da se radni komad obradi termicki i tskode da se povrsina obradi masinski. Baridni sloj daje (FeB. zamazno platiranje. Proces se najvise konstl za oblaganje sa titanium nitridom. Otpornost prema koroziji i Ijustenju se postize obogacivanjem povrSine aluminijem. Ovaj proces se uglavnom koristi u aeronautici za oblaganje dijelova mlaznih motora gdje radne temperature dostiiu i 1150°C. Posta se oblaganje vrSi na temperaturi lzmedu sobne i 500 OCt alati koji su tretirani ovirn postupkom nemaju struktumih promjena iii geometrijskih promjena. Platiranje kromom Postoji ostro platiranje.05 mm. parnim taloienjem. koji se ne mote ukloniti mehanickim putem. Svi procesi se mogu izvoditi u razlicitim reaktivnim atmosferama i mogu taloziti metale i metalne spojeve.005 do 0.PVD oblaganje Proces fizickog parnog taloienja (PVD = Physical Vapour Deposition) se sastoji od velikog broja razlicitih izvedbi. intervalu 800 do 1050 °C. 11 . cmo i tvrdo platiranje krornom. Proees se izvoditi obieno u temp. Sve ova dopusta da predmeti sa boridnim slojem budu podvrgnuti temperaturnoj obradi sa ciljem postizanja boljih karakteristika jezgra. Pri tvrdom platiranju hidrogen se oslobada te raste i opasnost ad pojave krtasti usljed difuzije hidrogena (vadika).

Najpogodniji je 51.:06u ~.na radnu ~va. inaceovaj proces se rijetko koristi zasebno..01i 0.. podupak Zarenje kod PVD oblsganja za KltO (X 15SCrVMo121) Konvencionalni term. 1200 1000 -tttr SpecQafni term. Prj ovo] temperaturi para se razlaie ioksigen je prisutan u veoma reaktivnoj formi. Karakteristike obloge su sliene kao ked tvrdog platiranja kromom.nje~ ~ ~ ~=. Inkromizaciia Krem difundira iz gasne faze na temperaturi aka 950 <:Ie u povrslnu radnag komada.05 mm.=. r: 0 Vrijeme termicki dklusi za PVD oblaganje konvencionalne metode . Paslije okoneanog procesa delazi de reakcije izmedu kroma i ugljika sto kao rezultat daje sloj krom karbida velike evrstoCe. cesto se karisti u kombinac. Sve ova vodi do formiranJa tankog oksidnog sloja na povrslnl alata sto povecava izdrzIjivost alata.iji sa ostalim procesima uglavnom u kombinaciji sa aluminizacijom.1 . oko 500 DC poslije zavfsenog brusenja.SUikonizacija Proces sezasniva na difuziji sHicija Si u radni komad sa ciljem povecanja otpornosti na oksidaciju.Of \ t dljagram 9 Naparivanje Naparivanje se koristi ked brzoreznlh alata i provedi se u atmosferi pare na temp. 12 .oj debljine izmedu O. I 1. po8tupak o BOO ":::a :3 1::: 1! aJ 600 400 200 Temperovanje ~ .

Sumporizacija Ovaj postupak se izvodi u slanoj kupki proizvodeci obogacivanje povrSine sa sumporom. a to se izvodi razvodnjenom fosfatnom kiselinom. Fosfatizacija. ulje) i postize se elektroerozioni efekat. nastaje dobra osnova za naosenie obloga organskog porijekla (bola. povecava se koef. azotom i ugljikom. Ukoliko se zbog povriine alata nernoze nanijeti fosfatni sloj zbog odreCJenih legirajucih elemenata tada sa sve osobine matarijala kao kod fosfatizacije mogu postici oksalalizacijom. Ovim se postize privremena zastlta od korozije. 13 . oksatatizaciia Kod fosfatizacije se tako<!evrsi nanosenje fosfatnog sloja na povrsinu eelika. mast. Ovako formiran sloj poveeava otpornost na trenje . pevecava otpornost materijala na temperatume uslove. trenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful