~~ -.

~

..

POVRS,INSKI TRETMANI

Ukoliko se povrSina alata i dijelova podvrgne pogodnim tretmanom, tada povrslna poprima odredena hemijska, fizicka iii mehanicka svojstva, a kOja nisu karakteristika osnovnog materijala. Kod ovakvih materijala kod kojih postoji povrSinsk.i sloj i osnovni materijal, zadatak pavrSinskog sloja jeste da stiti materijal ad razlicitih oblika djelovanja. Zadatak osnovnog mate:rijala je da preuzima meh. optere6enja i sprjecava oste6enja povrsinskog sloja. Koji je povrSinski tretman najbo.lje odabrati definise se na osnovu najdominantnijeg tipa optereeenja. Veoma je vaZno voditi racuna 0 mogueem medudjelovanju izmedu osnovnog materijals i povrSinskog tretmana. Posta se razliciti povrsinski tretmani izvode na razlicitim temperaturama mora se obratiti paznja da dovedena temperatura neee negativno uticati na osnovni materijal. Zbog velikog broja razlicitih povrsinskih tretmana koji se danas koriste sarno ce najvaZniji biti spomenute u daljnjem tekstu.

- I MaterijatlStruktura
Fent Austen it Martenzit Gelik, tvrdotao 65 HRC Tvrdo krom platiranje Cementi! Nitrirani sloj na eeliku Korundum Sinterovani karbid Boray karbid Titanium nitrid Kromov karbid Volframov karbid Vanadium karbid Titanium karbid Dijamanl

I Tvrdo6a

u Vikersima 1.0Q..250 301)..650 5S()..1100 oko900 S00-1300 900-1200 700-1500 1650 1600·2500 1900·2100 20QO..25oo 2200~2700 2200-2700 2300-2700 4000-4600 10000

TabeJa 1. Tvrdoea i struktura pojedinih materijala

1

oblao. sastava ----t_ meh. sastava I nanosenje obloga I I I I ~ bez promjene hem. eksol. boridizaciia I - elektrohem.I I Pregled povrsinskih najvai:nijih tretmana Uticaj na povrsinski 510j I I I I sa promjenom hem. metode I 1 I spsianie rI H tanko platiranle sinterovanie H olovno platiranie otvrdnj. I I I '- aluminizaciia . struja I 2 . metode I kromiranie I * Neki od ovih procesa se vrse sa ciljem otvrdnjavanja povrsinskog sloja a neki sa ciljem otvrdnjavanja cijelog komada parna oksidacija I fosfatizaciia casno taloi:eni I CVD oblaoani I PVD obtaaani rY niktovanie I tanko plat. I - termomeh. metod I taloi:enje nikta bez al. I platiranje bakrom hem. plameno otvrd.metode mehaniCke I L I termohem. H navarivanie I sulfonitrizaciia iskranjem indukciono otvrd.melode r. metode * I I I navlaeenje sloja eekieanje I nitriranie I valianie I karbonitriranie I poliranje pod pritiskom vanadizaciia I -I termiCke metoda I sulfidizaciia t H term.lasersko taCkasto otvrdnjavanje sprei oblao. elektrotaCkasto. metode I otvrdnjavanje udarima otvrdnjavanje visokim energijama impulsno. I silikonizaciia I .

azota) oznaeava poveeanje nitrogena u povriinskom sloju putem termo-hemijskog tretmana pri temperaturama oko 500-580 °C (u nekim sluCajevima i prj nizim temperalurama). postupkom. U zavisnosti od tipa zagrijavanja razlikujemo indukciono otvrdnjavanje i plameno otvrdnjavanje. Kao rezultat ovog postupka je da je samo jedan dio povrSine obradsn. U zavisnosn od izvedbe opreme za zagrijavanje i hladenje.03 mm. Zbog kratkoee vremena zagrijavanja. specijalni nitridi se mogu talotiti U 810j. U obje izvedbe bitno je napomenuti da se za obradu rotaciono simetricnjh komada mora izvoditi rotaciona kretanje za cjelo vrijeme trajanja procesa.02-0. njihovom velicinom i primjenjenim term. Karakteristike jezgra su nepromjenjene. azot moze da zamjeni dio ugljika iii da bude dodatno apsorbovan sto vodi do formiranja karbon nitrida.PovrSinsko otvrdnjavanie Ked povriinskog otvrdnjavanja. molibden i vanadijum. sastavom. U sloju ispod kojeg mozemo jasno razlikovati metalografsku strukturu nalazi se tzv. Zavisno ad tipa medija u kome se vrsi nitriranje razlikujemo : gasno nitriranje.ra i formira spoj sa zeljezom iii sa drugim pogodnim legirajucim elementima kao sto su krom. Dubina atvrdnuteg sloja (izmec7u 1-15 mm) zavisi od sadriaja legirajucih elemenata i uslovima otvrdnjavanja (vremena trajanja postupka. aluminijum. praskasto i plazma nitriranje. tzv. efekat povrsinskog otvrdnjavanja kad nitriranja i nitrokarbonizacije se dobija sa cinjenicom da je difundirani nitrogen rasut intersticijski unutar resetke te se on rastva. gdje se tvrdoCa poveeava sa formiranjem martenzita pasHje hladenja. Ukoliko se postupak izvodi u mediju kojl dovodi do poveeanla azota i karbona lada se govori 0 nitrokarbonizaciji. preostali azot prelazi u cvrst. vece su ked konvencionalnih otvrdnjavanja. spojeni sloj zbog spoja koji ima veliki sadrtaj azota. Vanjski dio azota obogacuje slojsto zavisi ad uslova nitriranja. mogu se pasliCi tvrdoCe 50-65 HRC. U karbidima. U prisustvu legiraju6ih elemenata koji formiraju nitride. Iz ovih najvaznijijh postupaka razvio se veliki broj razJicitih 3 . Nitriranje i nitrokarbanizacija Izraz nitriranje (poveeanle nitrogena. one su odre<fene hem. moze biti debljine i 1mm. ovaj slaj Casto debljine svega par um je odgovoran za veHku moe nosenja i smanjuje tendenciju prema Ijepljenju i pri snizenim temperaturama sklonost ka lomu. proces je ogranicen na povrsinskl sloj radnog komada. U ovirn procesima se sarno mali povrsinski sloj dovodi na ternperaturu austenitizacije i otvrdnjava se sa vearna brzim hlaaenjem (trenutnim gasenjem) u vodi iii u nekim uljnim emulzijama. Zavisno od vrste eelika (ebicno se radi a nelegiranim eelicima za terrnieku obradu. ispod A 1 tacke u podrucju a kristala. razlikujemo stacionarno otvrdnjavanje (kompletno povriinsko otvrdnjavanje) i progresivno otvrdnjavanje (Iinijsko otvrdnjavanje) kodkoga se radni komad kreee uzduzno prolazeci kroz opremu za zagrijavanje i hladenje. difuzioni sloj. jacine plamena iii frekvencije struje). Suprotno karbonizaciji i karbonitriranju u V podruciu. a koja je rasporedena u liniji (uredaj za zagrijavanje a zatim uredaj za hladenje).o stanje brzo se hladeci. nitriranje u slanim kupkama. temperature olvrdnjavanja su obieno ad 30-100 °C. sadrzaja ugljika. Nitriranje uzrokuje poveeanje debljine za oko 0. posebno prilagadeni za pevrSinsko otvrdnjavanje).

a vecina ih je razvijena od strane kompanija te oni predstavljaju njihov zasticenl proizvod.. zavisno od sadriaja legirajucih elemenata te vrste process.postupaka. te povrSina treba bib cista od masti i prebrusena (ds se vidi metalni sjaj).2 dijagrami 1 i 2 Proces gasnog nitriranja se obicno izvodi na temperaturama izmedu 490 i 520 °c u struji amonijaka.J 0. kada se radi sa klasicnim eelicima za gasno nitriranje.rjeme nlTN'sfljtl 40 II 3-vn]e_ ntrhnjtl85 II 2.5 Jllgro ~ O. 1100 1000 gOO ...4 0. Vrijeme nitriranja (vertikafna razdaljina od povrsine do tacke kOjaj05 uvijek ima veliku tvrcocu..2 0. vidjeti DIN 50190) i obicno je izmedu 1 i 5 dana.. . 700 "~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . granica razvlaeenja te sklonost ka zamoru i 'korozionojotpornosti. svojstava materijals kao sto su povrsinsks tvrdoCa.5 Je1(JRJ Rillml1k odpovriiiM. 600 500 400 "lI SOD 200 0 0.3 0..40...~me ntr'iI!ljtJ SO II 4-vrije_ nit/ilflllja 10011 (J 0.1 0. U prineipu svi se Celiei mogu nitrirati. ~ BOO .l510 • C '.. vaian uticaj na nitriranje jesu unutarnji naponi koji trebaju biti sto manji. Sporo hladenje u peci poslije nitriranja sto je specificnost 4 .. nitJinmj. ~ ~ I .1 0. Najbolji rezultati se dobijaju kod eelika za poboljsanje.. Gasno nitriranje Najveea povrSinska tvrdoea postize se kod eelika koji sadrie dovoljnu kolicinu specijalnih elemenata koji formiraju nitride.u mm R flZlillillI tvrlioCl pOlJlje fJI/!I»09 TlitlllWnjl Temp..

.__ .8 z. Veoma [e ekonomlcan postupak i ima mali uticaj na okolis. Messer). . nitriranja je eke 570°C. Zbog velike primjenljivosti Tuffrode postupak se koristi za produiavanje radnog vijeka komadima od nelegiranih i legiranih 6elika kao i alata cd brzoreznih cellka te eelik.10 0. Radne temperature iznad550 °C treba izbjegavati jer negativno uticu na nitrirani sloj. 1300 1200 1100 ~!!! :"I I ~ :t :. Temp. a vrijeme trajanja izmedu 30min i 2 sata.50 dubl'fIil nilriranog s/ojalJ rom dijagram 3 5 .aS 0.13 0. procesa nema negativan Nitriranje u slanoi kUDki Ovaj proces nitriranja U slanim kupkama postcji gotovo 50 godina. Specijalni tip nitriranja u slanojkupki je Tuffrode postupak koji koristl vatrostalnu posudu od titana koJa ima mogu6nost prozracivanja. Ked brzoreznih celika proces traje svega 2 minute. zrakom. Nelegirani i legirani Celiei bez elemenata za formiranje nitrids nisu preporucljivi za proees gasnog nitriranja.16 0.OPO. vakuumom iii inertnim gasom..30 0.ili specijalnim kupkama sa uljem.0. \.2 \ ~ a.ovogs uticsj na celike za nitriranje (nema talozenja nodularnih nitrida). Proces nitrokarbonizacije poslije kojeg se vrSi tretman oksidacije sto doprinosi poveeanju korozione otpomosti povrsinskog sloja (postupak Tenifer . Hladenje se moze vrsiti u vodi .04 0. a sa cilJem podesavanja odnosa ciJanid/cijanat a za postizanJe optimalnog nitriranja. - vrijfJme nitrinmjli 30 min vrijeme rllrriranja 90 min vrijrNne I1J! !iranja 120 min ! 11 \ \ ~ ~ 0.00 900 BOO 700 600 500 400 '\.oo a.". -~. . 10. Stependeformisanja je veoma mali..aalate namjenjene za rad na niskim i povisenim temperaturama.20 0.

'800 1600 1400 1200 ~. Nivo ugljika 6 . sta opet zavisi od osnovnog materiiala. Karbonitriranje se izvodi u gasnoj struji iii u slanoj kupki.Iisticimaiii zicama napravljenim ad nelegiranog Celika. Kriva karbonizadje je odreClenaaktivnoscu ugljika i njegovom nivou u karbonizirajucem mediju. U zavisnosti od agensa govorimo 0 cvrstoj.25%) koji ce poslije procesa otvrdnjavanja biti izlozeni velikim povrSinskim optereeenjima. rastvaranje uglJikau celiku te njegovom uCescuu hemijskim reakcijama u toku karboruzacqe. Agansi koji se koriste za karbonizaciju mogu biti u cvrstom stanju (praskovi iii granule). Aktivnost ugljika odlreduje razlaganje. koji se nalazi u nelegiranom zeljezu poslije beskrajno dugog vremena apsorbovanja tokom procesa karbonizadje.~~ S71i5{Sf!. Mjeri se sa tankim . Ovaj sloj posjeduje veliku evrstocu.l3f t-"" jNlClNoV' 7 CtfIfQ 4) 61JO 400 ZOO P""""" 10 zo dijagrami 4 i 5 (gom~ dijagram pnkazuje uticaj'ITsmana 180 300 nllrlranja na deb!jinu otvrdnutog sloja a dOnji na MdoCu) Cementacijs. karbonizacija Izraz cementacija oznaeava obogacivanje povsinskog sloja komada sa ugljikom i nitrogenom (karbonitriranje) u procesu otvrdnjavanja. tecnoj iii gasovitoj karbonizaciji. sa temperaturama koje su inaee niie od onih kod karbonizacije. Materijali pogodni za cementaciju su konstrukcioni Celieisa relativno niskim sadriajem ugljika (oblcno ispod 0. ~ ~- K UO(Xl" CNMo n) 11100 W 32fI (X32 CrMoV3 ~J ~~ ---W~O~ I1l302tX~ IlMoVlj 1 V J3Q...5-Ui) _---~) . tecnom (slane kupke) iii gasovitom. Nivo ugljika se definise kao sadriaj ugljika.

1.0.2 600 > 500 l: 400 300 to o. difuzije ugljika ispitivanag uzarka.B 1. GH-granica tvrdoce.u povriinskam 810ju se podesava pafljivim odabirom karboniziraju6eg medija.2 1. tvrdoca od 550HV u grubo odgavara 0.JvriJemekarbonizacije(h) .4 0. Najpovoljniji sadriaj ugljika za povriinski tvrdi slaj je oko 0.a 0. Odabir dubine karbonizacije uabieajena je manji ad 2 mm. Korekcioni faktor (ad 0.korekaionfaktortmm) Faktor X uzima u abzir tipiean sastav ¢alika.80 %.6 O. 0.4 1.0 1. nivo ugljika i iznosi oko 0. Na krivu karbonizacije odlucujuei uticaj ima temperatura i vrijeme eementacije. Izraz za grubo izracunavanje dat je kao dubina karbonizacije= faktor x .1%. Cesta je upotrebai slanih kupki koje daju komade sa sadrZajem ugljika 0.8 2.7%. temperaturom karbonizacije i vremenom karbonizacije. znacaina vrijednost je 550HV.2-0.3% ugljika. Q 1000 900 BOO TOO ~-----=~----~ -1.6 1.8.60-0. Temperatura karbonizacije je izme<7u 850 i 950 C. U slueaju povecania tvrdoCe martenzitom.2 ::) :~ ~ o~~~~~~~~~~ o 0.2 0.50.1 . zapravo moiama raei da su dubina cementacije i dubina karbanizacije prakticna ists.4mm) je izveden iz zavisnasti indeksa tranzicije ugljika i koef. Izraz dubina karbonizacije cznacava vertikalnu razdaljinu ad povrslne karbonizovanog komada do tacke u kojoj je sadriaj ugljika iznad graniee (oko 0.3%). temperaturu karbonizacije.6 ! :J III ~ 04 :J ' ~ ~ 0. prama DIN 50190/1 dia.0 dijagram 6 veza izmel1u dubine karbonizacije At i dllbine otvrdllUlog sloja Eht. GC-granlca sadr1aja ugljika 7 . Uop§te dubina karbonizacije niie adredena direktna nego Casee putem dublne cementacije (vertikalna razdaljina ad povrSine do tacke u kojoj tvrdoCa dostize znaeajnu vrijednost.

1 h ssrc 5h 1t1 5h 1. a zatim na temperaturu otvrdnjavanja povrSinskog sloja. Poslije postupka karbonizaciie.8% i jezgro sa 0.lticaja odn. medutim ako se radi 0 dinamickim optereeenjima npr. odabir eelika za cementaeiju se vrii oa osnovu karakteristika osnovnog materijala. sabijanje iii istezanje lada se odabiru Celiei sa jezgrom ve6e evrstoCe (Cr-Mo iii Cr-Mn Celiei).2 1.8 ~o dyagram 7 kriva karbonizacije za E 41 0 (16MnCr5) u rrm Uzimajuci u obzir tip.0 1. odn. Npr.2 0. oon. za staticka optereeerua nelegirani Celiei iii kromirani Celiei Ce sasvim zadovoUitit. materijala jezgre. sa razlicitim temperaturama otvrdnjavanja. Na ovo se mora obratiti patnja prilikom otvrdnjavanja. uvijanje.4 1._ 1. Direktne etvrdnjavanje predstavlja najekonemicniji tip toplotne obrade zbog najmanjeg I. ovaj postupak se danas rijetko koristi zbog znatnog uticaja na dimenzije radnog 8 . Dvostruko otvrdnjavanje u keme se u prvom otvrdnjavanju komad prvo dovodi na temperaturu otvrdnjavanja jez9ra. eelik za eementaciju predstavlja prakticno 2 razlicita eelika (povrslnsk: sloj sasadriajem ugljika oko 0.4 0.6 . sastav materijala. Cr-Ni-Mo Celici).6 0.2 so(na klJpka 900°C. Ukoliko se radi 0 jos vecirn dinamickim opterecenjrna kao ito su optereeenja sa naglim i brzim udarima tada se odabiru celiel sa visokom izdri:ljivoscu (Nil Cr-Ni.6 1. velicine i tipa optere6enja odabiru se i raz!iciti postupci cementacije. unosa deformaeija na radnom komadu.8 0. Zavisno od materijala.2% ugljika). oblika.8 1.0 0. Preduslov za direktno otvrdnjavanje jeste upotreba fino zrnatih celika._ Razdaliina odpollrsine o 0.

Upotreba med'ukaljenja u procesu daje fino zmatusrtrukturu i pobo.iJ hl8denja na tempentllJru oM'dnjavanja --- Irerbontz aclje Ja temperature OtvrdnjBvanje dVostruklm gahrlJem Kfrbomac-- PavrSins/I.tll. Karbontzacija otvrdnjavanje J OfVtr1njevanje Kerbolllzacl}a I Clrvtdnjavanje Dlr&ktno otvrdnjavanje Dlr&kfno otvrdnjavanje po. Izotermalna transformacija u slanoj kupki pri temperatumom intervalu u perlitnoj fazi daje fino zmatu strukturu. Prvo otvrdnjavanje se vrsi odmah sa temperature karbonizacije.ljsava rnehamcka svojstva.D otYrrmlfNarje CXVrl%ljlfV8r.komada.e jezgre ------ Kamon/Z80 Povr sinslo otYrrJrlftNanje otvirJnjSIIBrje jezgre - rl r"l Olreklro OOIIOO!ljlUi/fIje $8 fII fD/r!me femperBfure otv rctljaYanjB jezgre 9 .

nitride iii karbide sa mikrotvrdoeama izmedu 2000 i 3000 HV. postupak oblaganja se mora vrSiti u vakuumu. eVD oblaganje je stekto vainu primjenu u podrucju sinterovanih karbida.grami 8a. 8b. Ove eVD oblage debljine (3-10 urn) posjeduju izvrsnu oksidacionu j korozionu otpornost i imaju visoku tvrdocu. matarijala. Posta se proces oblaganja izvodi pri temperaturama iznad temperature temperovanja osn. Proces oblaganja se izvodi na temperaturi oko 1000 °e i traje nekofiko sati. U zavisnosti ad sastava mjesavine gasa ave Cesticesadrze okside. adn. nitridno j karbidno oblaganje daju najbolje rezultate.Iz ovih razloga potrebno je obezbjediti pomocni etekat sa dovoljnom tvrdo6om osnovnog materijala. OtvrdnFJllaflje posfJje rzotermaine lransfOl71laCffe perllnaj u fcrzi Olvrdnjavanje poslije izofermalne transformaci'je u perlilnaj fIlzi . 8c. hemijsko parno talozenie) iz mjesavine gass putem toplote. 8d. 8e. Ovaj se proces takode koristi kod belika za alate i brzoreznih eelika. Na ovaj nacin se neophodna tvrdo6a. 10 . hladenje na sobnu feff¥leraluru dija.ansf0rrn6C~'a u p erl~nojfaz i Terrperovanje Ira nsforrra cij& !J perlitnai'az. Za alate i odgovome dijelove.Povrsnsko olvrdnjllVanje otvrdnjavllnje jezgre --- Karbonizar::i"a ovrdnjavanje PO'lrsinslf:J dm/njavanje Jezgre ------ rl lzotermalna !zolermalna I . oblaganja mora biti prilagot1ena temperatuli otvrdnjavanja. Sa ciljem sprjecavanja nastanka grubo zrnate strukture kod osnovnog materijala u toku oblaganja temp. oblaganog materijala rnoze garantovati. kao pomocnl efekat. Sf predstavljaju prikaz pojedinih postupaka pOvrSlnskeobrade Ostali specijalni povrsinski tretmani CVD oblaganje Ovim procesom cvrste Cestice se hemijski talam (CVD=Chemical Vapour Deposition. ali su takode krti i osjetljivi na 10m.

cmo i tvrdo platiranje krornom. Termicka obrada se provodi na temperaturi od 50 do 70 °C.PVD oblaganje Proces fizickog parnog taloienja (PVD = Physical Vapour Deposition) se sastoji od velikog broja razlicitih izvedbi. solnom kupkorn iii sa gasom. Pri tvrdom platiranju hidrogen se oslobada te raste i opasnost ad pojave krtasti usljed difuzije hidrogena (vadika). U svakom sluCaju temperatura otvrdnjavanja mora biti ispod eutekticke temperature 1149 DC u sistemu zeljezo-bar.05 mm. u slueaju udarnih opterecenla od 0. Posta se oblaganje vrSi na temperaturi lzmedu sobne i 500 OCt alati koji su tretirani ovirn postupkom nemaju struktumih promjena iii geometrijskih promjena. takode rnoze izdrzati i veoms velike temperaturne sokove. Proees se izvoditi obieno u temp. a debljina tvrdo platiranog sloja je obicno od 0. najbolji rezultati se pastizu sa jonskim platiranjem u reaktivnoj atmosferi. parnim taloienjem. sto ih cini prilagodljivim za sirok opseg primjene. Aluminizacija Proces sa izvodi slicno kao kod kromiranja. zamazno platiranje. otporan na koroziju i povrSinsko Ijustenje. Boridiranje Ovaj proces se maze izvoditi sa prahom. Zbog toga se komadi po zavrSetku procesa drie na temperaturi izmedu 150 I 170 DC da smanje krtost tvrdo platiranog sloja i osnavnog materijala. Sve ova dopusta da predmeti sa boridnim slojem budu podvrgnuti temperaturnoj obradi sa ciljem postizanja boljih karakteristika jezgra. Najbolji rezultati se postizu sa pastarna i prahom.15 mm te i za postizanje visoke evrstoCete smanjenja trenja i postizanje povrSinsketvrdoCe i karozione otpomasti.katodnim i jonskim plattranjem.10 do 0. koji se ne mote ukloniti mehanickim putem. kao sto su procesi koji se izvode u vakuumu. proces obicno traje od 1 do 12 sati. Kromiranje Krom difundira iz gasne faze pri temperaturi aka 950 DC u povrSinu materijala i proizvodi povrSinski sloj. 11 .005 do 0. Za tvrdo platiranje uslov je da se radni komad obradi termicki i tskode da se povrsina obradi masinski. Baridni sloj daje (FeB. intervalu 800 do 1050 °C. Proces se najvise konstl za oblaganje sa titanium nitridom. Za alate. Otpornost prema koroziji i Ijustenju se postize obogacivanjem povrSine aluminijem. Fe2B) veorna veliku tvrdocu i dobre adhezione karakteristike. Svi procesi se mogu izvoditi u razlicitim reaktivnim atmosferama i mogu taloziti metale i metalne spojeve. Platiranje kromom Postoji ostro platiranje. Ovaj proces se uglavnom koristi u aeronautici za oblaganje dijelova mlaznih motora gdje radne temperature dostiiu i 1150°C.

..nje~ ~ ~ ~=.05 mm. cesto se karisti u kombinac.01i 0. Paslije okoneanog procesa delazi de reakcije izmedu kroma i ugljika sto kao rezultat daje sloj krom karbida velike evrstoCe. Najpogodniji je 51. r: 0 Vrijeme termicki dklusi za PVD oblaganje konvencionalne metode . podupak Zarenje kod PVD oblsganja za KltO (X 15SCrVMo121) Konvencionalni term. Prj ovo] temperaturi para se razlaie ioksigen je prisutan u veoma reaktivnoj formi. Inkromizaciia Krem difundira iz gasne faze na temperaturi aka 950 <:Ie u povrslnu radnag komada.na radnu ~va.1 .=. 1200 1000 -tttr SpecQafni term.SUikonizacija Proces sezasniva na difuziji sHicija Si u radni komad sa ciljem povecanja otpornosti na oksidaciju. I 1. oko 500 DC poslije zavfsenog brusenja. Karakteristike obloge su sliene kao ked tvrdog platiranja kromom.oj debljine izmedu O. Sve ova vodi do formiranJa tankog oksidnog sloja na povrslnl alata sto povecava izdrzIjivost alata. 12 .iji sa ostalim procesima uglavnom u kombinaciji sa aluminizacijom.Of \ t dljagram 9 Naparivanje Naparivanje se koristi ked brzoreznlh alata i provedi se u atmosferi pare na temp.:06u ~. po8tupak o BOO ":::a :3 1::: 1! aJ 600 400 200 Temperovanje ~ . inaceovaj proces se rijetko koristi zasebno.

a to se izvodi razvodnjenom fosfatnom kiselinom. trenja. oksatatizaciia Kod fosfatizacije se tako<!evrsi nanosenje fosfatnog sloja na povrsinu eelika. 13 . mast. Ovako formiran sloj poveeava otpornost na trenje . Fosfatizacija. azotom i ugljikom. Ovim se postize privremena zastlta od korozije. nastaje dobra osnova za naosenie obloga organskog porijekla (bola. ulje) i postize se elektroerozioni efekat.Sumporizacija Ovaj postupak se izvodi u slanoj kupki proizvodeci obogacivanje povrSine sa sumporom. povecava se koef. Ukoliko se zbog povriine alata nernoze nanijeti fosfatni sloj zbog odreCJenih legirajucih elemenata tada sa sve osobine matarijala kao kod fosfatizacije mogu postici oksalalizacijom. pevecava otpornost materijala na temperatume uslove.