~~ -.

~

..

POVRS,INSKI TRETMANI

Ukoliko se povrSina alata i dijelova podvrgne pogodnim tretmanom, tada povrslna poprima odredena hemijska, fizicka iii mehanicka svojstva, a kOja nisu karakteristika osnovnog materijala. Kod ovakvih materijala kod kojih postoji povrSinsk.i sloj i osnovni materijal, zadatak pavrSinskog sloja jeste da stiti materijal ad razlicitih oblika djelovanja. Zadatak osnovnog mate:rijala je da preuzima meh. optere6enja i sprjecava oste6enja povrsinskog sloja. Koji je povrSinski tretman najbo.lje odabrati definise se na osnovu najdominantnijeg tipa optereeenja. Veoma je vaZno voditi racuna 0 mogueem medudjelovanju izmedu osnovnog materijals i povrSinskog tretmana. Posta se razliciti povrsinski tretmani izvode na razlicitim temperaturama mora se obratiti paznja da dovedena temperatura neee negativno uticati na osnovni materijal. Zbog velikog broja razlicitih povrsinskih tretmana koji se danas koriste sarno ce najvaZniji biti spomenute u daljnjem tekstu.

- I MaterijatlStruktura
Fent Austen it Martenzit Gelik, tvrdotao 65 HRC Tvrdo krom platiranje Cementi! Nitrirani sloj na eeliku Korundum Sinterovani karbid Boray karbid Titanium nitrid Kromov karbid Volframov karbid Vanadium karbid Titanium karbid Dijamanl

I Tvrdo6a

u Vikersima 1.0Q..250 301)..650 5S()..1100 oko900 S00-1300 900-1200 700-1500 1650 1600·2500 1900·2100 20QO..25oo 2200~2700 2200-2700 2300-2700 4000-4600 10000

TabeJa 1. Tvrdoea i struktura pojedinih materijala

1

sastava ----t_ meh. metode I 1 I spsianie rI H tanko platiranle sinterovanie H olovno platiranie otvrdnj. sastava I nanosenje obloga I I I I ~ bez promjene hem.metode mehaniCke I L I termohem.melode r. I platiranje bakrom hem. I I I '- aluminizaciia . metod I taloi:enje nikta bez al. metode I kromiranie I * Neki od ovih procesa se vrse sa ciljem otvrdnjavanja povrsinskog sloja a neki sa ciljem otvrdnjavanja cijelog komada parna oksidacija I fosfatizaciia casno taloi:eni I CVD oblaoani I PVD obtaaani rY niktovanie I tanko plat. I - termomeh.lasersko taCkasto otvrdnjavanje sprei oblao. elektrotaCkasto. struja I 2 .I I Pregled povrsinskih najvai:nijih tretmana Uticaj na povrsinski 510j I I I I sa promjenom hem. boridizaciia I - elektrohem. H navarivanie I sulfonitrizaciia iskranjem indukciono otvrd. metode * I I I navlaeenje sloja eekieanje I nitriranie I valianie I karbonitriranie I poliranje pod pritiskom vanadizaciia I -I termiCke metoda I sulfidizaciia t H term. eksol. oblao. plameno otvrd. I silikonizaciia I . metode I otvrdnjavanje udarima otvrdnjavanje visokim energijama impulsno.

U prisustvu legiraju6ih elemenata koji formiraju nitride. sastavom. Suprotno karbonizaciji i karbonitriranju u V podruciu. proces je ogranicen na povrsinskl sloj radnog komada. specijalni nitridi se mogu talotiti U 810j.02-0. gdje se tvrdoCa poveeava sa formiranjem martenzita pasHje hladenja. U obje izvedbe bitno je napomenuti da se za obradu rotaciono simetricnjh komada mora izvoditi rotaciona kretanje za cjelo vrijeme trajanja procesa. Kao rezultat ovog postupka je da je samo jedan dio povrSine obradsn. moze biti debljine i 1mm.03 mm. nitriranje u slanim kupkama. ispod A 1 tacke u podrucju a kristala. a koja je rasporedena u liniji (uredaj za zagrijavanje a zatim uredaj za hladenje). azot moze da zamjeni dio ugljika iii da bude dodatno apsorbovan sto vodi do formiranja karbon nitrida. U sloju ispod kojeg mozemo jasno razlikovati metalografsku strukturu nalazi se tzv. razlikujemo stacionarno otvrdnjavanje (kompletno povriinsko otvrdnjavanje) i progresivno otvrdnjavanje (Iinijsko otvrdnjavanje) kodkoga se radni komad kreee uzduzno prolazeci kroz opremu za zagrijavanje i hladenje. azota) oznaeava poveeanje nitrogena u povriinskom sloju putem termo-hemijskog tretmana pri temperaturama oko 500-580 °C (u nekim sluCajevima i prj nizim temperalurama). temperature olvrdnjavanja su obieno ad 30-100 °C.ra i formira spoj sa zeljezom iii sa drugim pogodnim legirajucim elementima kao sto su krom. ovaj slaj Casto debljine svega par um je odgovoran za veHku moe nosenja i smanjuje tendenciju prema Ijepljenju i pri snizenim temperaturama sklonost ka lomu. Dubina atvrdnuteg sloja (izmec7u 1-15 mm) zavisi od sadriaja legirajucih elemenata i uslovima otvrdnjavanja (vremena trajanja postupka. praskasto i plazma nitriranje. sadrzaja ugljika. difuzioni sloj. Zavisno od vrste eelika (ebicno se radi a nelegiranim eelicima za terrnieku obradu. Iz ovih najvaznijijh postupaka razvio se veliki broj razJicitih 3 . U zavisnosn od izvedbe opreme za zagrijavanje i hladenje. Nitriranje i nitrokarbanizacija Izraz nitriranje (poveeanle nitrogena.PovrSinsko otvrdnjavanie Ked povriinskog otvrdnjavanja. jacine plamena iii frekvencije struje). molibden i vanadijum. vece su ked konvencionalnih otvrdnjavanja. preostali azot prelazi u cvrst. spojeni sloj zbog spoja koji ima veliki sadrtaj azota. Vanjski dio azota obogacuje slojsto zavisi ad uslova nitriranja. U zavisnosti od tipa zagrijavanja razlikujemo indukciono otvrdnjavanje i plameno otvrdnjavanje. Zavisno ad tipa medija u kome se vrsi nitriranje razlikujemo : gasno nitriranje. njihovom velicinom i primjenjenim term.o stanje brzo se hladeci. Nitriranje uzrokuje poveeanje debljine za oko 0. one su odre<fene hem. Karakteristike jezgra su nepromjenjene. U ovirn procesima se sarno mali povrsinski sloj dovodi na ternperaturu austenitizacije i otvrdnjava se sa vearna brzim hlaaenjem (trenutnim gasenjem) u vodi iii u nekim uljnim emulzijama. mogu se pasliCi tvrdoCe 50-65 HRC. aluminijum. Zbog kratkoee vremena zagrijavanja. efekat povrsinskog otvrdnjavanja kad nitriranja i nitrokarbonizacije se dobija sa cinjenicom da je difundirani nitrogen rasut intersticijski unutar resetke te se on rastva. posebno prilagadeni za pevrSinsko otvrdnjavanje). tzv. postupkom. Ukoliko se postupak izvodi u mediju kojl dovodi do poveeanla azota i karbona lada se govori 0 nitrokarbonizaciji. U karbidima.

2 0.4 0. kada se radi sa klasicnim eelicima za gasno nitriranje. Vrijeme nitriranja (vertikafna razdaljina od povrsine do tacke kOjaj05 uvijek ima veliku tvrcocu. Najbolji rezultati se dobijaju kod eelika za poboljsanje. svojstava materijals kao sto su povrsinsks tvrdoCa.2 dijagrami 1 i 2 Proces gasnog nitriranja se obicno izvodi na temperaturama izmedu 490 i 520 °c u struji amonijaka. 1100 1000 gOO .u mm R flZlillillI tvrlioCl pOlJlje fJI/!I»09 TlitlllWnjl Temp. Sporo hladenje u peci poslije nitriranja sto je specificnost 4 .1 0.~me ntr'iI!ljtJ SO II 4-vrije_ nit/ilflllja 10011 (J 0.J 0.. . 600 500 400 "lI SOD 200 0 0. 700 "~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ . nitJinmj..1 0.5 Jllgro ~ O..40. ~ ~ I . a vecina ih je razvijena od strane kompanija te oni predstavljaju njihov zasticenl proizvod.l510 • C '..5 Je1(JRJ Rillml1k odpovriiiM... ~ BOO . te povrSina treba bib cista od masti i prebrusena (ds se vidi metalni sjaj)..rjeme nlTN'sfljtl 40 II 3-vn]e_ ntrhnjtl85 II 2. zavisno od sadriaja legirajucih elemenata te vrste process. vidjeti DIN 50190) i obicno je izmedu 1 i 5 dana... U prineipu svi se Celiei mogu nitrirati. granica razvlaeenja te sklonost ka zamoru i 'korozionojotpornosti....3 0.postupaka. vaian uticaj na nitriranje jesu unutarnji naponi koji trebaju biti sto manji. Gasno nitriranje Najveea povrSinska tvrdoea postize se kod eelika koji sadrie dovoljnu kolicinu specijalnih elemenata koji formiraju nitride.

ili specijalnim kupkama sa uljem. Hladenje se moze vrsiti u vodi .aS 0. . Messer)..0.20 0.oo a. Veoma [e ekonomlcan postupak i ima mali uticaj na okolis. Stependeformisanja je veoma mali. Temp. 10. vakuumom iii inertnim gasom. - vrijfJme nitrinmjli 30 min vrijeme rllrriranja 90 min vrijrNne I1J! !iranja 120 min ! 11 \ \ ~ ~ 0. Ked brzoreznih celika proces traje svega 2 minute. a vrijeme trajanja izmedu 30min i 2 sata. Zbog velike primjenljivosti Tuffrode postupak se koristi za produiavanje radnog vijeka komadima od nelegiranih i legiranih 6elika kao i alata cd brzoreznih cellka te eelik. a sa cilJem podesavanja odnosa ciJanid/cijanat a za postizanJe optimalnog nitriranja. nitriranja je eke 570°C. zrakom.OPO.2 \ ~ a. Radne temperature iznad550 °C treba izbjegavati jer negativno uticu na nitrirani sloj. 1300 1200 1100 ~!!! :"I I ~ :t :. -~. procesa nema negativan Nitriranje u slanoi kUDki Ovaj proces nitriranja U slanim kupkama postcji gotovo 50 godina. Specijalni tip nitriranja u slanojkupki je Tuffrode postupak koji koristl vatrostalnu posudu od titana koJa ima mogu6nost prozracivanja.00 900 BOO 700 600 500 400 '\.". Proces nitrokarbonizacije poslije kojeg se vrSi tretman oksidacije sto doprinosi poveeanju korozione otpomosti povrsinskog sloja (postupak Tenifer . \. Nelegirani i legirani Celiei bez elemenata za formiranje nitrids nisu preporucljivi za proees gasnog nitriranja... .13 0.__ .04 0.ovogs uticsj na celike za nitriranje (nema talozenja nodularnih nitrida).aalate namjenjene za rad na niskim i povisenim temperaturama.50 dubl'fIil nilriranog s/ojalJ rom dijagram 3 5 .30 0.8 z.16 0.10 0.

Agansi koji se koriste za karbonizaciju mogu biti u cvrstom stanju (praskovi iii granule). Karbonitriranje se izvodi u gasnoj struji iii u slanoj kupki.'800 1600 1400 1200 ~. koji se nalazi u nelegiranom zeljezu poslije beskrajno dugog vremena apsorbovanja tokom procesa karbonizadje.l3f t-"" jNlClNoV' 7 CtfIfQ 4) 61JO 400 ZOO P""""" 10 zo dijagrami 4 i 5 (gom~ dijagram pnkazuje uticaj'ITsmana 180 300 nllrlranja na deb!jinu otvrdnutog sloja a dOnji na MdoCu) Cementacijs. ~ ~- K UO(Xl" CNMo n) 11100 W 32fI (X32 CrMoV3 ~J ~~ ---W~O~ I1l302tX~ IlMoVlj 1 V J3Q. karbonizacija Izraz cementacija oznaeava obogacivanje povsinskog sloja komada sa ugljikom i nitrogenom (karbonitriranje) u procesu otvrdnjavanja.. Nivo ugljika 6 . Nivo ugljika se definise kao sadriaj ugljika.25%) koji ce poslije procesa otvrdnjavanja biti izlozeni velikim povrSinskim optereeenjima. Kriva karbonizadje je odreClenaaktivnoscu ugljika i njegovom nivou u karbonizirajucem mediju. Mjeri se sa tankim .5-Ui) _---~) . rastvaranje uglJikau celiku te njegovom uCescuu hemijskim reakcijama u toku karboruzacqe. Ovaj sloj posjeduje veliku evrstocu. U zavisnosti od agensa govorimo 0 cvrstoj..Iisticimaiii zicama napravljenim ad nelegiranog Celika. sta opet zavisi od osnovnog materiiala. tecnom (slane kupke) iii gasovitom. tecnoj iii gasovitoj karbonizaciji. sa temperaturama koje su inaee niie od onih kod karbonizacije. Aktivnost ugljika odlreduje razlaganje. Materijali pogodni za cementaciju su konstrukcioni Celieisa relativno niskim sadriajem ugljika (oblcno ispod 0.~~ S71i5{Sf!.

Q 1000 900 BOO TOO ~-----=~----~ -1. Izraz dubina karbonizacije cznacava vertikalnu razdaljinu ad povrslne karbonizovanog komada do tacke u kojoj je sadriaj ugljika iznad graniee (oko 0.80 %.korekaionfaktortmm) Faktor X uzima u abzir tipiean sastav ¢alika.3%).8. 1.2 0.a 0.8 2.1 .2 ::) :~ ~ o~~~~~~~~~~ o 0.0 dijagram 6 veza izmel1u dubine karbonizacije At i dllbine otvrdllUlog sloja Eht.4 1. temperaturom karbonizacije i vremenom karbonizacije.1%.6 1.7%. tvrdoca od 550HV u grubo odgavara 0.0. Uop§te dubina karbonizacije niie adredena direktna nego Casee putem dublne cementacije (vertikalna razdaljina ad povrSine do tacke u kojoj tvrdoCa dostize znaeajnu vrijednost. Cesta je upotrebai slanih kupki koje daju komade sa sadrZajem ugljika 0.JvriJemekarbonizacije(h) . prama DIN 50190/1 dia.3% ugljika.60-0.50. GC-granlca sadr1aja ugljika 7 . temperaturu karbonizacije. Najpovoljniji sadriaj ugljika za povriinski tvrdi slaj je oko 0.2-0. zapravo moiama raei da su dubina cementacije i dubina karbanizacije prakticna ists. Temperatura karbonizacije je izme<7u 850 i 950 C.2 600 > 500 l: 400 300 to o. nivo ugljika i iznosi oko 0. Izraz za grubo izracunavanje dat je kao dubina karbonizacije= faktor x .2 1.6 ! :J III ~ 04 :J ' ~ ~ 0. difuzije ugljika ispitivanag uzarka. U slueaju povecania tvrdoCe martenzitom. znacaina vrijednost je 550HV.B 1.6 O.0 1. Korekcioni faktor (ad 0. Na krivu karbonizacije odlucujuei uticaj ima temperatura i vrijeme eementacije. 0.4 0. Odabir dubine karbonizacije uabieajena je manji ad 2 mm. GH-granica tvrdoce.u povriinskam 810ju se podesava pafljivim odabirom karboniziraju6eg medija.4mm) je izveden iz zavisnasti indeksa tranzicije ugljika i koef.

8% i jezgro sa 0. Dvostruko otvrdnjavanje u keme se u prvom otvrdnjavanju komad prvo dovodi na temperaturu otvrdnjavanja jez9ra. Cr-Ni-Mo Celici).6 1. uvijanje. odabir eelika za cementaeiju se vrii oa osnovu karakteristika osnovnog materijala. 1 h ssrc 5h 1t1 5h 1. Poslije postupka karbonizaciie. Preduslov za direktno otvrdnjavanje jeste upotreba fino zrnatih celika.8 ~o dyagram 7 kriva karbonizacije za E 41 0 (16MnCr5) u rrm Uzimajuci u obzir tip.8 0.4 1. sabijanje iii istezanje lada se odabiru Celiei sa jezgrom ve6e evrstoCe (Cr-Mo iii Cr-Mn Celiei). eelik za eementaciju predstavlja prakticno 2 razlicita eelika (povrslnsk: sloj sasadriajem ugljika oko 0. za staticka optereeerua nelegirani Celiei iii kromirani Celiei Ce sasvim zadovoUitit.2 0. oblika. oon. Na ovo se mora obratiti patnja prilikom otvrdnjavanja.0 1. Npr.2% ugljika). a zatim na temperaturu otvrdnjavanja povrSinskog sloja.8 1. unosa deformaeija na radnom komadu._ 1. ovaj postupak se danas rijetko koristi zbog znatnog uticaja na dimenzije radnog 8 .2 so(na klJpka 900°C. odn.4 0. medutim ako se radi 0 dinamickim optereeenjima npr. sa razlicitim temperaturama otvrdnjavanja.6 0. Ukoliko se radi 0 jos vecirn dinamickim opterecenjrna kao ito su optereeenja sa naglim i brzim udarima tada se odabiru celiel sa visokom izdri:ljivoscu (Nil Cr-Ni. sastav materijala. materijala jezgre.lticaja odn. Direktne etvrdnjavanje predstavlja najekonemicniji tip toplotne obrade zbog najmanjeg I. velicine i tipa optere6enja odabiru se i raz!iciti postupci cementacije.0 0. Zavisno od materijala.2 1._ Razdaliina odpollrsine o 0.6 .

Izotermalna transformacija u slanoj kupki pri temperatumom intervalu u perlitnoj fazi daje fino zmatu strukturu. Prvo otvrdnjavanje se vrsi odmah sa temperature karbonizacije. Upotreba med'ukaljenja u procesu daje fino zmatusrtrukturu i pobo. Karbontzacija otvrdnjavanje J OfVtr1njevanje Kerbolllzacl}a I Clrvtdnjavanje Dlr&ktno otvrdnjavanje Dlr&kfno otvrdnjavanje po.ljsava rnehamcka svojstva.iJ hl8denja na tempentllJru oM'dnjavanja --- Irerbontz aclje Ja temperature OtvrdnjBvanje dVostruklm gahrlJem Kfrbomac-- PavrSins/I.tll.e jezgre ------ Kamon/Z80 Povr sinslo otYrrJrlftNanje otvirJnjSIIBrje jezgre - rl r"l Olreklro OOIIOO!ljlUi/fIje $8 fII fD/r!me femperBfure otv rctljaYanjB jezgre 9 .komada.D otYrrmlfNarje CXVrl%ljlfV8r.

matarijala. hladenje na sobnu feff¥leraluru dija. Sf predstavljaju prikaz pojedinih postupaka pOvrSlnskeobrade Ostali specijalni povrsinski tretmani CVD oblaganje Ovim procesom cvrste Cestice se hemijski talam (CVD=Chemical Vapour Deposition. oblaganog materijala rnoze garantovati. 8c. 10 .Iz ovih razloga potrebno je obezbjediti pomocni etekat sa dovoljnom tvrdo6om osnovnog materijala. ali su takode krti i osjetljivi na 10m. hemijsko parno talozenie) iz mjesavine gass putem toplote. 8e.grami 8a.Povrsnsko olvrdnjllVanje otvrdnjavllnje jezgre --- Karbonizar::i"a ovrdnjavanje PO'lrsinslf:J dm/njavanje Jezgre ------ rl lzotermalna !zolermalna I . nitridno j karbidno oblaganje daju najbolje rezultate. kao pomocnl efekat. OtvrdnFJllaflje posfJje rzotermaine lransfOl71laCffe perllnaj u fcrzi Olvrdnjavanje poslije izofermalne transformaci'je u perlilnaj fIlzi . nitride iii karbide sa mikrotvrdoeama izmedu 2000 i 3000 HV. adn. eVD oblaganje je stekto vainu primjenu u podrucju sinterovanih karbida. Na ovaj nacin se neophodna tvrdo6a. 8b. Sa ciljem sprjecavanja nastanka grubo zrnate strukture kod osnovnog materijala u toku oblaganja temp. Ovaj se proces takode koristi kod belika za alate i brzoreznih eelika. Ove eVD oblage debljine (3-10 urn) posjeduju izvrsnu oksidacionu j korozionu otpornost i imaju visoku tvrdocu. Posta se proces oblaganja izvodi pri temperaturama iznad temperature temperovanja osn. 8d. U zavisnosti ad sastava mjesavine gasa ave Cesticesadrze okside. Proces oblaganja se izvodi na temperaturi oko 1000 °e i traje nekofiko sati. oblaganja mora biti prilagot1ena temperatuli otvrdnjavanja. postupak oblaganja se mora vrSiti u vakuumu.ansf0rrn6C~'a u p erl~nojfaz i Terrperovanje Ira nsforrra cij& !J perlitnai'az. Za alate i odgovome dijelove.

koji se ne mote ukloniti mehanickim putem. 11 . Svi procesi se mogu izvoditi u razlicitim reaktivnim atmosferama i mogu taloziti metale i metalne spojeve.005 do 0. kao sto su procesi koji se izvode u vakuumu. u slueaju udarnih opterecenla od 0. parnim taloienjem.10 do 0. Baridni sloj daje (FeB.05 mm. Termicka obrada se provodi na temperaturi od 50 do 70 °C. Za alate. Kromiranje Krom difundira iz gasne faze pri temperaturi aka 950 DC u povrSinu materijala i proizvodi povrSinski sloj. najbolji rezultati se pastizu sa jonskim platiranjem u reaktivnoj atmosferi. sto ih cini prilagodljivim za sirok opseg primjene. takode rnoze izdrzati i veoms velike temperaturne sokove. Sve ova dopusta da predmeti sa boridnim slojem budu podvrgnuti temperaturnoj obradi sa ciljem postizanja boljih karakteristika jezgra. proces obicno traje od 1 do 12 sati. Zbog toga se komadi po zavrSetku procesa drie na temperaturi izmedu 150 I 170 DC da smanje krtost tvrdo platiranog sloja i osnavnog materijala. Boridiranje Ovaj proces se maze izvoditi sa prahom. zamazno platiranje. U svakom sluCaju temperatura otvrdnjavanja mora biti ispod eutekticke temperature 1149 DC u sistemu zeljezo-bar. Proces se najvise konstl za oblaganje sa titanium nitridom. a debljina tvrdo platiranog sloja je obicno od 0. Ovaj proces se uglavnom koristi u aeronautici za oblaganje dijelova mlaznih motora gdje radne temperature dostiiu i 1150°C. Pri tvrdom platiranju hidrogen se oslobada te raste i opasnost ad pojave krtasti usljed difuzije hidrogena (vadika). intervalu 800 do 1050 °C.15 mm te i za postizanje visoke evrstoCete smanjenja trenja i postizanje povrSinsketvrdoCe i karozione otpomasti. Aluminizacija Proces sa izvodi slicno kao kod kromiranja. Otpornost prema koroziji i Ijustenju se postize obogacivanjem povrSine aluminijem.katodnim i jonskim plattranjem. Proees se izvoditi obieno u temp. solnom kupkorn iii sa gasom. Fe2B) veorna veliku tvrdocu i dobre adhezione karakteristike.PVD oblaganje Proces fizickog parnog taloienja (PVD = Physical Vapour Deposition) se sastoji od velikog broja razlicitih izvedbi. Platiranje kromom Postoji ostro platiranje. Posta se oblaganje vrSi na temperaturi lzmedu sobne i 500 OCt alati koji su tretirani ovirn postupkom nemaju struktumih promjena iii geometrijskih promjena. otporan na koroziju i povrSinsko Ijustenje. Najbolji rezultati se postizu sa pastarna i prahom. cmo i tvrdo platiranje krornom. Za tvrdo platiranje uslov je da se radni komad obradi termicki i tskode da se povrsina obradi masinski.

05 mm. I 1. Paslije okoneanog procesa delazi de reakcije izmedu kroma i ugljika sto kao rezultat daje sloj krom karbida velike evrstoCe. Sve ova vodi do formiranJa tankog oksidnog sloja na povrslnl alata sto povecava izdrzIjivost alata. 1200 1000 -tttr SpecQafni term.01i 0.. oko 500 DC poslije zavfsenog brusenja..:06u ~. podupak Zarenje kod PVD oblsganja za KltO (X 15SCrVMo121) Konvencionalni term.na radnu ~va.nje~ ~ ~ ~=. 12 .SUikonizacija Proces sezasniva na difuziji sHicija Si u radni komad sa ciljem povecanja otpornosti na oksidaciju. Inkromizaciia Krem difundira iz gasne faze na temperaturi aka 950 <:Ie u povrslnu radnag komada. po8tupak o BOO ":::a :3 1::: 1! aJ 600 400 200 Temperovanje ~ . inaceovaj proces se rijetko koristi zasebno. Najpogodniji je 51. Prj ovo] temperaturi para se razlaie ioksigen je prisutan u veoma reaktivnoj formi.iji sa ostalim procesima uglavnom u kombinaciji sa aluminizacijom. cesto se karisti u kombinac.=.Of \ t dljagram 9 Naparivanje Naparivanje se koristi ked brzoreznlh alata i provedi se u atmosferi pare na temp.oj debljine izmedu O. r: 0 Vrijeme termicki dklusi za PVD oblaganje konvencionalne metode . Karakteristike obloge su sliene kao ked tvrdog platiranja kromom.1 .

Fosfatizacija. mast. azotom i ugljikom. povecava se koef. Ovako formiran sloj poveeava otpornost na trenje . trenja.Sumporizacija Ovaj postupak se izvodi u slanoj kupki proizvodeci obogacivanje povrSine sa sumporom. a to se izvodi razvodnjenom fosfatnom kiselinom. 13 . nastaje dobra osnova za naosenie obloga organskog porijekla (bola. pevecava otpornost materijala na temperatume uslove. oksatatizaciia Kod fosfatizacije se tako<!evrsi nanosenje fosfatnog sloja na povrsinu eelika. Ukoliko se zbog povriine alata nernoze nanijeti fosfatni sloj zbog odreCJenih legirajucih elemenata tada sa sve osobine matarijala kao kod fosfatizacije mogu postici oksalalizacijom. ulje) i postize se elektroerozioni efekat. Ovim se postize privremena zastlta od korozije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful