UNIVERZITET SV.

KIRIL I METODIJ FILOZOFSKI FAKULTET SKOPJE
INSTITITUT ZA ODBRANBENI I MIROVNI STUDII

ETIKA

OTFRLI GO SETO NEPOTREBNO! Esej

DIOGEN

STUDENT: Velimir Jankovski Br.ind.6431/10

Mentor: prof.d-r. Kiril Temkov

za{to ostarel. Pital za hranata. Makedonskiot car ne go kaznil. a i site nauki gi smetal za nekorisni. carot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e toj. velej}i deka naslikanata smokva nikogo nemo`e da ishrani. Na Anisten mu se dopadnal ovoj silen karakter i go primil noviot u~enik. za{to naskoro. So torbi~ka na ramoto i stap vo racete odel po cela Grcija. duri ne gi sakal knigite. Diogen prepora~uval da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu. Tamu sa zapoznal so kini~arot Antisten i posakal da bide negov u~enik. Za Diogen ima mnogu anegdoti.Diogen odgovoril:Koga bi tr~al za oblog.ta u{te kolku `ivot mu ostanalo. Kini~arite ja istaknuvale prirodnosta zaedno so kritikata na civilizacijata. koi se ne{to prirodno. potrebite.zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam. koj toj go razvival nasproti mnozina filozofi vo taa epoha. tuku kako pou~ni moralni dialozi. no ne za pretstavuvawe. svetot ke se presvrtel i toj ke do{ol da le`i na grbot.prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili umrtvat `ivotnite nagoni. @iveel vo bure.e.namesto u{te pove}e da se napregnam?! Diogen e roden vo Sinopa(maloaziski grad na Crno more)okolu 400godina pred n. tuku go oslobodil kimi~arot. koj masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale deka tie nosat istoriski progres). Od `elba da si go zacvrsti karakterot. Bil originalen i ~uden vo povedenieto. Ovoj go odbival. lete se valkal po `e{kiot pesok. Diogen veruval vo nu`nosta od slobodna i drska misla. so makedonskite osvojuvawa. duri krenal i stap na nego. Diogen malku pi{uval. a vo zima odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi. Diogen se poslu`il so u~eweto na Sofistite za razlikata pome|u konvencijata i prirodata. koj imal visoko filozofsko obrazovanie(u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel).Diogen -Otfrli go seto nepotrebno!!!!! -Ne e `ivotot zlo. Ja preziral filozofijata kako teorija. luksuzot kako . a nekoi se odnesuvaat na negoviot antimakedonizam. no Diogen samo stoel i trpel. Go zarobile pirati i go prodavale kako rob. Koga Filip gi pobedil grcite. U{te poslavni se slu~kite so Aleksandar. a isto taka i razvitokot.tuku lo{iot `ivot e zlo -Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor -Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat -Koga mu rekle da se odmori. Diogen ja napa| al civilizacijata. predmetite. Pi{uval tradegidii.Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go fatile vo falsifikuvawe na parite. Ovoj odgovoril: Ispituva~ot na tvojata nezasitnost.

opsednati so imawe i trka po zadovolstva. Diogen lu|eto masovno ne go sledele. tuku se stremel da bide pes koj so svoite ape`i ne gi ostaval lu|eto na mira(i Sokrat se sporeduval sebe si so osten. Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki. Za sebe si velel deka lu|eto nemo`at da `iveat so nego zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: Drugite pceta gi japat svoite neprijateli. otfrlaweto na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot. Negov eti~ki i `ivoten ideal e otfrlawe na se {to e nepotrebno.izopa~enost. novite qubiteli na prirodata. ottuka se zarodija ekologistite. Ovie (Deca na cveketo) vistinski stanaa protiv grdite ~ove~ki celi i postapki. za koj mislel deka nemaat golema smisla. gi otfrlaat `elbite i socijalnite normi i sli~no. I hipi be{e dvi`ewe na ekstremna radikalnost I ostana izolirano vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. a predlagal `enite i decata da bidat zaedni~ki na site. komu ne mu se potrebni hrana i obleka ili nekakov gra|anski dom. Islamskite asketi sufisti isto taka ja afirmiraat duhovnata dlabo~ina nasproti materijalnata zarobenost. deka na mnogu porti stoel zapisot: Dobriot duh Kratet mo`e da vleze vo ovoj dom. koi bi trebalo da bidat usvoeni od lu|eto za nivnoto `iveewe da bide poprirodno. kako i ropstvoto. od site lo{i `ivotni naviki. Vsu{nost. toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od ~ovekot. I taka dale~nite potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i ponudija nivna humana razre{nica. a site lu|e se `iteli na celiot svet (kosmopoliti). Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e. Ne gi sakal suetnite zaradi bogatstvoto ili potekloto. i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avstarkija. Vozdr`uvaweto od potrebite. tuku granicite na ovie gi smetal za nepotrebni. No. koj ke im pomogne na lu|eto. koj gi bodel lu|eto da se svestat i potr~aat). koj toa ne go pravi go smetal za obi~en. prost ~ovek. Iska`aa eden od najubavite moderni eti~ki lozungi: Pravete qubov. tuku so bolnite. pred lu|eto. Baral lu|eto da se otka`at od u`ivawata i od site vidovi zadovolstva od materijalen karakter. Lu|eto mu dofrlale i go narekuvale pes. A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site. Bil protiv brakot i semejstvoto. lu|eto odat bez obleka. Vo novata era hipicite stanaa protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so materijalnite predizvici. samodovolnost). Vo antikata ne bilo vo red da se jade javno. ne vojna. kako otklonuvawe od prirodniot na~in na `iveewe. se raspravalo za vistinskoto odnesuvawe. so koja toga{ bile objasnuvani razni situacii i `ivotni okolnosti. Se stremel da gi povredi ~uvstvata na lu|eto so besramno. . koj ne se zanimava so zdravite. napraveni od koski. Diogen e majstor na asketskiot egzibicionizam. Ja kritikuval privatnata sopstvenost. nepristojno odnesuvawe. Uka`uval deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dr`avi~ki. zo{to se vrtkaat okolu nego dodeka jade.iako ostanale tragi za negoviot veren u~enik. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata. Taka se poka`uva deka dobrite eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas. so povreda na normite. na ulica. ~esniot Kratet. a jas prijatelite za da gi spasam. a toj im odgovoril deka tie se pci. Vo Indija ima celi dvi`ewa sli~ni na ideite na Diogen. Toa go narekuval Odnovo kovawe na parite (so aluzija na dejnosta na tatko mu). Taka Diogen celiot `ivot vodel silna borba za promena na celite i na odnesuvaweto. i baral delovnite relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari. Toj sebe se sporeduval so lekar.