UNIVERZITET SV.

KIRIL I METODIJ FILOZOFSKI FAKULTET SKOPJE
INSTITITUT ZA ODBRANBENI I MIROVNI STUDII

ETIKA

OTFRLI GO SETO NEPOTREBNO! Esej

DIOGEN

STUDENT: Velimir Jankovski Br.ind.6431/10

Mentor: prof.d-r. Kiril Temkov

a nekoi se odnesuvaat na negoviot antimakedonizam. lete se valkal po `e{kiot pesok.Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go fatile vo falsifikuvawe na parite. duri ne gi sakal knigite. za{to naskoro. Diogen ja napa| al civilizacijata. Pital za hranata. predmetite.tuku lo{iot `ivot e zlo -Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor -Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat -Koga mu rekle da se odmori. svetot ke se presvrtel i toj ke do{ol da le`i na grbot. @iveel vo bure. koj toj go razvival nasproti mnozina filozofi vo taa epoha. tuku go oslobodil kimi~arot. Od `elba da si go zacvrsti karakterot. carot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e toj.ta u{te kolku `ivot mu ostanalo. Go zarobile pirati i go prodavale kako rob.prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili umrtvat `ivotnite nagoni. Diogen se poslu`il so u~eweto na Sofistite za razlikata pome|u konvencijata i prirodata. Tamu sa zapoznal so kini~arot Antisten i posakal da bide negov u~enik. Za Diogen ima mnogu anegdoti. duri krenal i stap na nego. velej}i deka naslikanata smokva nikogo nemo`e da ishrani. Ovoj go odbival. koi se ne{to prirodno. koj imal visoko filozofsko obrazovanie(u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel). koj masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale deka tie nosat istoriski progres). So torbi~ka na ramoto i stap vo racete odel po cela Grcija.za{to ostarel. Koga Filip gi pobedil grcite. a vo zima odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi.namesto u{te pove}e da se napregnam?! Diogen e roden vo Sinopa(maloaziski grad na Crno more)okolu 400godina pred n.Diogen odgovoril:Koga bi tr~al za oblog. Diogen malku pi{uval.zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam. no Diogen samo stoel i trpel. Bil originalen i ~uden vo povedenieto. no ne za pretstavuvawe. Makedonskiot car ne go kaznil. a i site nauki gi smetal za nekorisni. tuku kako pou~ni moralni dialozi. potrebite. Ja preziral filozofijata kako teorija. Diogen prepora~uval da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu. luksuzot kako . a isto taka i razvitokot. Pi{uval tradegidii. Diogen veruval vo nu`nosta od slobodna i drska misla. Kini~arite ja istaknuvale prirodnosta zaedno so kritikata na civilizacijata. so makedonskite osvojuvawa. Na Anisten mu se dopadnal ovoj silen karakter i go primil noviot u~enik. Ovoj odgovoril: Ispituva~ot na tvojata nezasitnost. U{te poslavni se slu~kite so Aleksandar.Diogen -Otfrli go seto nepotrebno!!!!! -Ne e `ivotot zlo.e.

ottuka se zarodija ekologistite. Diogen lu|eto masovno ne go sledele. A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site. koi bi trebalo da bidat usvoeni od lu|eto za nivnoto `iveewe da bide poprirodno.izopa~enost. gi otfrlaat `elbite i socijalnite normi i sli~no. . Bil protiv brakot i semejstvoto. se raspravalo za vistinskoto odnesuvawe. tuku so bolnite. Taka Diogen celiot `ivot vodel silna borba za promena na celite i na odnesuvaweto. Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki. so povreda na normite. tuku granicite na ovie gi smetal za nepotrebni. Vo Indija ima celi dvi`ewa sli~ni na ideite na Diogen.iako ostanale tragi za negoviot veren u~enik. Diogen e majstor na asketskiot egzibicionizam. ne vojna. Negov eti~ki i `ivoten ideal e otfrlawe na se {to e nepotrebno. Ne gi sakal suetnite zaradi bogatstvoto ili potekloto. Vsu{nost. koj ke im pomogne na lu|eto. Toa go narekuval Odnovo kovawe na parite (so aluzija na dejnosta na tatko mu). lu|eto odat bez obleka. nepristojno odnesuvawe. Vozdr`uvaweto od potrebite. Ovie (Deca na cveketo) vistinski stanaa protiv grdite ~ove~ki celi i postapki. Lu|eto mu dofrlale i go narekuvale pes. Iska`aa eden od najubavite moderni eti~ki lozungi: Pravete qubov. Taka se poka`uva deka dobrite eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas. kako otklonuvawe od prirodniot na~in na `iveewe. koj ne se zanimava so zdravite. a jas prijatelite za da gi spasam. prost ~ovek. ~esniot Kratet. Islamskite asketi sufisti isto taka ja afirmiraat duhovnata dlabo~ina nasproti materijalnata zarobenost. pred lu|eto. Ja kritikuval privatnata sopstvenost. tuku se stremel da bide pes koj so svoite ape`i ne gi ostaval lu|eto na mira(i Sokrat se sporeduval sebe si so osten. samodovolnost). od site lo{i `ivotni naviki. toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od ~ovekot. opsednati so imawe i trka po zadovolstva. Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata. No. i baral delovnite relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari. deka na mnogu porti stoel zapisot: Dobriot duh Kratet mo`e da vleze vo ovoj dom. Uka`uval deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dr`avi~ki. na ulica. a site lu|e se `iteli na celiot svet (kosmopoliti). Vo antikata ne bilo vo red da se jade javno. Se stremel da gi povredi ~uvstvata na lu|eto so besramno. otfrlaweto na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot. Baral lu|eto da se otka`at od u`ivawata i od site vidovi zadovolstva od materijalen karakter. koj toa ne go pravi go smetal za obi~en. komu ne mu se potrebni hrana i obleka ili nekakov gra|anski dom. Za sebe si velel deka lu|eto nemo`at da `iveat so nego zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: Drugite pceta gi japat svoite neprijateli. a predlagal `enite i decata da bidat zaedni~ki na site. i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avstarkija. I hipi be{e dvi`ewe na ekstremna radikalnost I ostana izolirano vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. so koja toga{ bile objasnuvani razni situacii i `ivotni okolnosti. Vo novata era hipicite stanaa protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so materijalnite predizvici. koj gi bodel lu|eto da se svestat i potr~aat). za koj mislel deka nemaat golema smisla. Toj sebe se sporeduval so lekar. napraveni od koski. kako i ropstvoto. I taka dale~nite potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i ponudija nivna humana razre{nica. zo{to se vrtkaat okolu nego dodeka jade. a toj im odgovoril deka tie se pci. novite qubiteli na prirodata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful