UNIVERZITET SV.

KIRIL I METODIJ FILOZOFSKI FAKULTET SKOPJE
INSTITITUT ZA ODBRANBENI I MIROVNI STUDII

ETIKA

OTFRLI GO SETO NEPOTREBNO! Esej

DIOGEN

STUDENT: Velimir Jankovski Br.ind.6431/10

Mentor: prof.d-r. Kiril Temkov

koj masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale deka tie nosat istoriski progres). Diogen veruval vo nu`nosta od slobodna i drska misla. Pi{uval tradegidii. Makedonskiot car ne go kaznil. svetot ke se presvrtel i toj ke do{ol da le`i na grbot. @iveel vo bure. Za Diogen ima mnogu anegdoti. lete se valkal po `e{kiot pesok. Diogen malku pi{uval. no ne za pretstavuvawe.namesto u{te pove}e da se napregnam?! Diogen e roden vo Sinopa(maloaziski grad na Crno more)okolu 400godina pred n. duri ne gi sakal knigite.prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili umrtvat `ivotnite nagoni.za{to ostarel. Ovoj go odbival. So torbi~ka na ramoto i stap vo racete odel po cela Grcija.Diogen -Otfrli go seto nepotrebno!!!!! -Ne e `ivotot zlo. Pital za hranata.ta u{te kolku `ivot mu ostanalo. Koga Filip gi pobedil grcite. so makedonskite osvojuvawa. potrebite. Go zarobile pirati i go prodavale kako rob. Ovoj odgovoril: Ispituva~ot na tvojata nezasitnost. koi se ne{to prirodno. predmetite. a i site nauki gi smetal za nekorisni.Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go fatile vo falsifikuvawe na parite. a vo zima odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi.e. no Diogen samo stoel i trpel. Bil originalen i ~uden vo povedenieto. za{to naskoro. velej}i deka naslikanata smokva nikogo nemo`e da ishrani. U{te poslavni se slu~kite so Aleksandar. luksuzot kako . Kini~arite ja istaknuvale prirodnosta zaedno so kritikata na civilizacijata. Od `elba da si go zacvrsti karakterot. koj imal visoko filozofsko obrazovanie(u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel). Tamu sa zapoznal so kini~arot Antisten i posakal da bide negov u~enik. Diogen ja napa| al civilizacijata. Diogen prepora~uval da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu. tuku go oslobodil kimi~arot.zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam. carot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e toj. Na Anisten mu se dopadnal ovoj silen karakter i go primil noviot u~enik. duri krenal i stap na nego. a nekoi se odnesuvaat na negoviot antimakedonizam. a isto taka i razvitokot. tuku kako pou~ni moralni dialozi. Ja preziral filozofijata kako teorija.Diogen odgovoril:Koga bi tr~al za oblog. koj toj go razvival nasproti mnozina filozofi vo taa epoha.tuku lo{iot `ivot e zlo -Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor -Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat -Koga mu rekle da se odmori. Diogen se poslu`il so u~eweto na Sofistite za razlikata pome|u konvencijata i prirodata.

A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site. napraveni od koski. Negov eti~ki i `ivoten ideal e otfrlawe na se {to e nepotrebno. a jas prijatelite za da gi spasam. tuku so bolnite. opsednati so imawe i trka po zadovolstva. Diogen e majstor na asketskiot egzibicionizam. Za sebe si velel deka lu|eto nemo`at da `iveat so nego zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: Drugite pceta gi japat svoite neprijateli. Vo Indija ima celi dvi`ewa sli~ni na ideite na Diogen. komu ne mu se potrebni hrana i obleka ili nekakov gra|anski dom. Se stremel da gi povredi ~uvstvata na lu|eto so besramno. a site lu|e se `iteli na celiot svet (kosmopoliti). koi bi trebalo da bidat usvoeni od lu|eto za nivnoto `iveewe da bide poprirodno. nepristojno odnesuvawe. Islamskite asketi sufisti isto taka ja afirmiraat duhovnata dlabo~ina nasproti materijalnata zarobenost. so povreda na normite. Diogen lu|eto masovno ne go sledele. koj toa ne go pravi go smetal za obi~en. ~esniot Kratet. deka na mnogu porti stoel zapisot: Dobriot duh Kratet mo`e da vleze vo ovoj dom. so koja toga{ bile objasnuvani razni situacii i `ivotni okolnosti. za koj mislel deka nemaat golema smisla. Toj sebe se sporeduval so lekar. Iska`aa eden od najubavite moderni eti~ki lozungi: Pravete qubov. od site lo{i `ivotni naviki. zo{to se vrtkaat okolu nego dodeka jade. na ulica. Ja kritikuval privatnata sopstvenost. tuku se stremel da bide pes koj so svoite ape`i ne gi ostaval lu|eto na mira(i Sokrat se sporeduval sebe si so osten. Ne gi sakal suetnite zaradi bogatstvoto ili potekloto. ne vojna.iako ostanale tragi za negoviot veren u~enik. Taka Diogen celiot `ivot vodel silna borba za promena na celite i na odnesuvaweto. Lu|eto mu dofrlale i go narekuvale pes. Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki. ottuka se zarodija ekologistite. i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avstarkija. novite qubiteli na prirodata. Baral lu|eto da se otka`at od u`ivawata i od site vidovi zadovolstva od materijalen karakter. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata. a toj im odgovoril deka tie se pci. Vozdr`uvaweto od potrebite. Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e. prost ~ovek. pred lu|eto. Vsu{nost. samodovolnost).izopa~enost. otfrlaweto na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot. koj gi bodel lu|eto da se svestat i potr~aat). a predlagal `enite i decata da bidat zaedni~ki na site. gi otfrlaat `elbite i socijalnite normi i sli~no. No. I hipi be{e dvi`ewe na ekstremna radikalnost I ostana izolirano vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. Uka`uval deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dr`avi~ki. i baral delovnite relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari. koj ke im pomogne na lu|eto. Ovie (Deca na cveketo) vistinski stanaa protiv grdite ~ove~ki celi i postapki. Bil protiv brakot i semejstvoto. kako otklonuvawe od prirodniot na~in na `iveewe. Toa go narekuval Odnovo kovawe na parite (so aluzija na dejnosta na tatko mu). Taka se poka`uva deka dobrite eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas. Vo novata era hipicite stanaa protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so materijalnite predizvici. I taka dale~nite potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i ponudija nivna humana razre{nica. tuku granicite na ovie gi smetal za nepotrebni. kako i ropstvoto. Vo antikata ne bilo vo red da se jade javno. . koj ne se zanimava so zdravite. toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od ~ovekot. lu|eto odat bez obleka. se raspravalo za vistinskoto odnesuvawe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful