UNIVERZITET SV.

KIRIL I METODIJ FILOZOFSKI FAKULTET SKOPJE
INSTITITUT ZA ODBRANBENI I MIROVNI STUDII

ETIKA

OTFRLI GO SETO NEPOTREBNO! Esej

DIOGEN

STUDENT: Velimir Jankovski Br.ind.6431/10

Mentor: prof.d-r. Kiril Temkov

zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam.ta u{te kolku `ivot mu ostanalo. predmetite. Koga Filip gi pobedil grcite. Pi{uval tradegidii. Tamu sa zapoznal so kini~arot Antisten i posakal da bide negov u~enik. lete se valkal po `e{kiot pesok. Ovoj odgovoril: Ispituva~ot na tvojata nezasitnost.za{to ostarel. Diogen prepora~uval da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu. koj toj go razvival nasproti mnozina filozofi vo taa epoha. So torbi~ka na ramoto i stap vo racete odel po cela Grcija. Od `elba da si go zacvrsti karakterot. so makedonskite osvojuvawa. tuku go oslobodil kimi~arot. Diogen se poslu`il so u~eweto na Sofistite za razlikata pome|u konvencijata i prirodata. duri ne gi sakal knigite. velej}i deka naslikanata smokva nikogo nemo`e da ishrani. Na Anisten mu se dopadnal ovoj silen karakter i go primil noviot u~enik. Diogen veruval vo nu`nosta od slobodna i drska misla. za{to naskoro. Kini~arite ja istaknuvale prirodnosta zaedno so kritikata na civilizacijata. luksuzot kako . a nekoi se odnesuvaat na negoviot antimakedonizam.Diogen -Otfrli go seto nepotrebno!!!!! -Ne e `ivotot zlo. Go zarobile pirati i go prodavale kako rob. no Diogen samo stoel i trpel.e. Za Diogen ima mnogu anegdoti. Ovoj go odbival. tuku kako pou~ni moralni dialozi. no ne za pretstavuvawe.Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go fatile vo falsifikuvawe na parite. Bil originalen i ~uden vo povedenieto.namesto u{te pove}e da se napregnam?! Diogen e roden vo Sinopa(maloaziski grad na Crno more)okolu 400godina pred n. svetot ke se presvrtel i toj ke do{ol da le`i na grbot. Makedonskiot car ne go kaznil. koj masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale deka tie nosat istoriski progres). Diogen malku pi{uval. potrebite. Pital za hranata. a i site nauki gi smetal za nekorisni. Ja preziral filozofijata kako teorija. a vo zima odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi. carot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e toj. Diogen ja napa| al civilizacijata.prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili umrtvat `ivotnite nagoni. U{te poslavni se slu~kite so Aleksandar. a isto taka i razvitokot.tuku lo{iot `ivot e zlo -Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor -Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat -Koga mu rekle da se odmori.Diogen odgovoril:Koga bi tr~al za oblog. duri krenal i stap na nego. @iveel vo bure. koi se ne{to prirodno. koj imal visoko filozofsko obrazovanie(u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel).

a predlagal `enite i decata da bidat zaedni~ki na site. Se stremel da gi povredi ~uvstvata na lu|eto so besramno. prost ~ovek. Vsu{nost. a jas prijatelite za da gi spasam. od site lo{i `ivotni naviki. Vozdr`uvaweto od potrebite. tuku granicite na ovie gi smetal za nepotrebni. Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e. Taka Diogen celiot `ivot vodel silna borba za promena na celite i na odnesuvaweto. No. deka na mnogu porti stoel zapisot: Dobriot duh Kratet mo`e da vleze vo ovoj dom. Taka se poka`uva deka dobrite eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas. ottuka se zarodija ekologistite. Uka`uval deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dr`avi~ki. a toj im odgovoril deka tie se pci. lu|eto odat bez obleka. na ulica. Vo novata era hipicite stanaa protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so materijalnite predizvici. ne vojna. kako otklonuvawe od prirodniot na~in na `iveewe. opsednati so imawe i trka po zadovolstva. koi bi trebalo da bidat usvoeni od lu|eto za nivnoto `iveewe da bide poprirodno. Islamskite asketi sufisti isto taka ja afirmiraat duhovnata dlabo~ina nasproti materijalnata zarobenost. nepristojno odnesuvawe. napraveni od koski. se raspravalo za vistinskoto odnesuvawe. Ne gi sakal suetnite zaradi bogatstvoto ili potekloto. Toa go narekuval Odnovo kovawe na parite (so aluzija na dejnosta na tatko mu). Vo Indija ima celi dvi`ewa sli~ni na ideite na Diogen. a site lu|e se `iteli na celiot svet (kosmopoliti). gi otfrlaat `elbite i socijalnite normi i sli~no. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata. i baral delovnite relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari. Negov eti~ki i `ivoten ideal e otfrlawe na se {to e nepotrebno. Lu|eto mu dofrlale i go narekuvale pes. ~esniot Kratet. Bil protiv brakot i semejstvoto. Vo antikata ne bilo vo red da se jade javno. zo{to se vrtkaat okolu nego dodeka jade.izopa~enost. Iska`aa eden od najubavite moderni eti~ki lozungi: Pravete qubov. I hipi be{e dvi`ewe na ekstremna radikalnost I ostana izolirano vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od ~ovekot. pred lu|eto. I taka dale~nite potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i ponudija nivna humana razre{nica. otfrlaweto na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot. koj gi bodel lu|eto da se svestat i potr~aat). Diogen lu|eto masovno ne go sledele. kako i ropstvoto. tuku se stremel da bide pes koj so svoite ape`i ne gi ostaval lu|eto na mira(i Sokrat se sporeduval sebe si so osten. . koj toa ne go pravi go smetal za obi~en. Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki. za koj mislel deka nemaat golema smisla. komu ne mu se potrebni hrana i obleka ili nekakov gra|anski dom. so povreda na normite. Toj sebe se sporeduval so lekar. Diogen e majstor na asketskiot egzibicionizam. samodovolnost). koj ne se zanimava so zdravite. i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avstarkija. novite qubiteli na prirodata. so koja toga{ bile objasnuvani razni situacii i `ivotni okolnosti. Ovie (Deca na cveketo) vistinski stanaa protiv grdite ~ove~ki celi i postapki. Za sebe si velel deka lu|eto nemo`at da `iveat so nego zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: Drugite pceta gi japat svoite neprijateli. tuku so bolnite. A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site.iako ostanale tragi za negoviot veren u~enik. Ja kritikuval privatnata sopstvenost. Baral lu|eto da se otka`at od u`ivawata i od site vidovi zadovolstva od materijalen karakter. koj ke im pomogne na lu|eto.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful