UNIVERZITET SV.

KIRIL I METODIJ FILOZOFSKI FAKULTET SKOPJE

INSTITITUT ZA ODBRANBENI I MIROVNI STUDII

ETIKA

OTFRLI GO SETO NEPOTREBNO! Esej

DIOGEN

STUDENT: Velimir Jankovski Br.ind.6431/10

Mentor: prof.d-r. Kiril Temkov

Diogen -Otfrli go seto nepotrebno!!!!!

-Ne e `ivotot zlo,tuku lo{iot `ivot e zlo -Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor -Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat -Koga mu rekle da se odmori,za{to ostarel,ta u{te kolku `ivot mu ostanalo,Diogen odgovoril:Koga bi tr~al za oblog,zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam,namesto u{te pove}e da se napregnam?!
Diogen e roden vo Sinopa(maloaziski grad na Crno more)okolu 400godina pred n.e.Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go fatile vo falsifikuvawe na parite. Tamu sa zapoznal so kini~arot Antisten i posakal da bide negov u~enik. Ovoj go odbival, duri krenal i stap na nego, no Diogen samo stoel i trpel. Na Anisten mu se dopadnal ovoj silen karakter i go primil noviot u~enik. Bil originalen i ~uden vo povedenieto. @iveel vo bure. Pital za hranata. Od `elba da si go zacvrsti karakterot, lete se valkal po `e{kiot pesok, a vo zima odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi. So torbi~ka na ramoto i stap vo racete odel po cela Grcija. Go zarobile pirati i go prodavale kako rob. Za Diogen ima mnogu anegdoti, a nekoi se odnesuvaat na negoviot antimakedonizam, koj toj go razvival nasproti mnozina filozofi vo taa epoha, koj masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale deka tie nosat istoriski progres). Diogen prepora~uval da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu, za{to naskoro, so makedonskite osvojuvawa, svetot ke se presvrtel i toj ke do{ol da le`i na grbot. Koga Filip gi pobedil grcite, carot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e toj. Ovoj odgovoril: Ispituva~ot na tvojata nezasitnost. Makedonskiot car ne go kaznil, tuku go oslobodil kimi~arot. U{te poslavni se slu~kite so Aleksandar, koj imal visoko filozofsko obrazovanie(u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel). Diogen malku pi{uval, duri ne gi sakal knigite, velej}i deka naslikanata smokva nikogo nemo`e da ishrani. Ja preziral filozofijata kako teorija, a i site nauki gi smetal za nekorisni. Pi{uval tradegidii, no ne za pretstavuvawe, tuku kako pou~ni moralni dialozi. Diogen se poslu`il so u~eweto na Sofistite za razlikata pome|u konvencijata i prirodata- prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili umrtvat `ivotnite nagoni, koi se ne{to prirodno. Kini~arite ja istaknuvale prirodnosta zaedno so kritikata na civilizacijata. Diogen veruval vo nu`nosta od slobodna i drska misla. Diogen ja napa| al civilizacijata, a isto taka i razvitokot, predmetite, potrebite, luksuzot kako

izopa~enost, kako otklonuvawe od prirodniot na~in na `iveewe. Negov eti~ki i `ivoten ideal e otfrlawe na se {to e nepotrebno. Toj sebe se sporeduval so lekar, koj ne se zanimava so zdravite, tuku so bolnite. Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e, opsednati so imawe i trka po zadovolstva, tuku se stremel da bide pes koj so svoite ape`i ne gi ostaval lu|eto na mira(i Sokrat se sporeduval sebe si so osten, koj gi bodel lu|eto da se svestat i potr~aat). Se stremel da gi povredi ~uvstvata na lu|eto so besramno, nepristojno odnesuvawe, so povreda na normite, za koj mislel deka nemaat golema smisla. Vsu{nost, se raspravalo za vistinskoto odnesuvawe. Vo antikata ne bilo vo red da se jade javno, pred lu|eto, na ulica. A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site. Lu|eto mu dofrlale i go narekuvale pes, a toj im odgovoril deka tie se pci, zo{to se vrtkaat okolu nego dodeka jade. Za sebe si velel deka lu|eto nemo`at da `iveat so nego zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: Drugite pceta gi japat svoite neprijateli, a jas prijatelite za da gi spasam. Taka Diogen celiot `ivot vodel silna borba za promena na celite i na odnesuvaweto. Toa go narekuval Odnovo kovawe na parite (so aluzija na dejnosta na tatko mu). Vozdr`uvaweto od potrebite, otfrlaweto na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot, komu ne mu se potrebni hrana i obleka ili nekakov gra|anski dom. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata, so koja toga{ bile objasnuvani razni situacii i `ivotni okolnosti. Ne gi sakal suetnite zaradi bogatstvoto ili potekloto, toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od ~ovekot. Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki, koi bi trebalo da bidat usvoeni od lu|eto za nivnoto `iveewe da bide poprirodno. Bil protiv brakot i semejstvoto, a predlagal `enite i decata da bidat zaedni~ki na site. Ja kritikuval privatnata sopstvenost, kako i ropstvoto, i baral delovnite relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari, napraveni od koski. Uka`uval deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dr`avi~ki, tuku granicite na ovie gi smetal za nepotrebni, a site lu|e se `iteli na celiot svet (kosmopoliti). Baral lu|eto da se otka`at od u`ivawata i od site vidovi zadovolstva od materijalen karakter, od site lo{i `ivotni naviki, i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avstarkija, samodovolnost); koj toa ne go pravi go smetal za obi~en, prost ~ovek. Diogen e majstor na asketskiot egzibicionizam. Vo Indija ima celi dvi`ewa sli~ni na ideite na Diogen, lu|eto odat bez obleka, gi otfrlaat `elbite i socijalnite normi i sli~no. Islamskite asketi sufisti isto taka ja afirmiraat duhovnata dlabo~ina nasproti materijalnata zarobenost. Vo novata era hipicite stanaa protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so materijalnite predizvici. Ovie (Deca na cveketo) vistinski stanaa protiv grdite ~ove~ki celi i postapki. Iska`aa eden od najubavite moderni eti~ki lozungi: Pravete qubov, ne vojna. I taka dale~nite potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i ponudija nivna humana razre{nica. Diogen lu|eto masovno ne go sledele- iako ostanale tragi za negoviot veren u~enik, ~esniot Kratet, deka na mnogu porti stoel zapisot: Dobriot duh Kratet mo`e da vleze vo ovoj dom. I hipi be{e dvi`ewe na ekstremna radikalnost I ostana izolirano vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. No, ottuka se zarodija ekologistite, novite qubiteli na prirodata. Taka se poka`uva deka dobrite eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas, koj ke im pomogne na lu|eto.