UNIVERZITET SV.

KIRIL I METODIJ FILOZOFSKI FAKULTET SKOPJE
INSTITITUT ZA ODBRANBENI I MIROVNI STUDII

ETIKA

OTFRLI GO SETO NEPOTREBNO! Esej

DIOGEN

STUDENT: Velimir Jankovski Br.ind.6431/10

Mentor: prof.d-r. Kiril Temkov

Pital za hranata. a vo zima odel bos po snegot i gi gu{kal studenite skulpturi. tuku kako pou~ni moralni dialozi. So torbi~ka na ramoto i stap vo racete odel po cela Grcija. Ovoj odgovoril: Ispituva~ot na tvojata nezasitnost. Ovoj go odbival. koj masovno bile filomakedonci (gi sakale Makedoncite i veruvale deka tie nosat istoriski progres). velej}i deka naslikanata smokva nikogo nemo`e da ishrani. Na Anisten mu se dopadnal ovoj silen karakter i go primil noviot u~enik. @iveel vo bure. a isto taka i razvitokot. Diogen prepora~uval da go zakopaat ni~kum so liceto nadolu. lete se valkal po `e{kiot pesok. Od `elba da si go zacvrsti karakterot. duri krenal i stap na nego. luksuzot kako . tuku go oslobodil kimi~arot. no ne za pretstavuvawe. duri ne gi sakal knigite.Moral da izbega vo Atina otkako tatko mu go fatile vo falsifikuvawe na parite.Diogen -Otfrli go seto nepotrebno!!!!! -Ne e `ivotot zlo.za{to ostarel.namesto u{te pove}e da se napregnam?! Diogen e roden vo Sinopa(maloaziski grad na Crno more)okolu 400godina pred n. Diogen se poslu`il so u~eweto na Sofistite za razlikata pome|u konvencijata i prirodata. za{to naskoro. Ja preziral filozofijata kako teorija.e. svetot ke se presvrtel i toj ke do{ol da le`i na grbot. U{te poslavni se slu~kite so Aleksandar. potrebite. Pi{uval tradegidii. koi se ne{to prirodno. Diogen veruval vo nu`nosta od slobodna i drska misla. Za Diogen ima mnogu anegdoti. Bil originalen i ~uden vo povedenieto. koj toj go razvival nasproti mnozina filozofi vo taa epoha. Kini~arite ja istaknuvale prirodnosta zaedno so kritikata na civilizacijata. Koga Filip gi pobedil grcite.tuku lo{iot `ivot e zlo -Najubavoto kaj lu|eto e slobodniot zbor -Lu|eto se borat me|usebno za ednite drugite da se kutnat i zgazat -Koga mu rekle da se odmori. a i site nauki gi smetal za nekorisni.Diogen odgovoril:Koga bi tr~al za oblog. predmetite. Diogen malku pi{uval.zar vo blizinata na celta bi trebalo da popu{tam. so makedonskite osvojuvawa. Go zarobile pirati i go prodavale kako rob. Diogen ja napa| al civilizacijata. a nekoi se odnesuvaat na negoviot antimakedonizam. Makedonskiot car ne go kaznil. no Diogen samo stoel i trpel.prvoto go smislile lu|eto za da si gi smirat ili umrtvat `ivotnite nagoni. koj imal visoko filozofsko obrazovanie(u~itel mu bil najgolemiot mislitel Aristotel). carot go zapra{al zarobeniot Diogen koj e toj.ta u{te kolku `ivot mu ostanalo. Tamu sa zapoznal so kini~arot Antisten i posakal da bide negov u~enik.

izopa~enost. Vo antikata ne bilo vo red da se jade javno. nepristojno odnesuvawe. a predlagal `enite i decata da bidat zaedni~ki na site. a toj im odgovoril deka tie se pci. Bil protiv brakot i semejstvoto. Vo novata era hipicite stanaa protiv konvenciite i zaslepenosta na du{ata so materijalnite predizvici. gi otfrlaat `elbite i socijalnite normi i sli~no. No. Se stremel da gi povredi ~uvstvata na lu|eto so besramno. Vo Indija ima celi dvi`ewa sli~ni na ideite na Diogen. komu ne mu se potrebni hrana i obleka ili nekakov gra|anski dom. ~esniot Kratet. od site lo{i `ivotni naviki. Uka`uval deka lu|eto ne treba da im pripa|aat samo na svoite dr`avi~ki. Taka se poka`uva deka dobrite eti~ki nastojuvawa nikoga{ ne ostanuvaat bez nekakov odglas. Islamskite asketi sufisti isto taka ja afirmiraat duhovnata dlabo~ina nasproti materijalnata zarobenost. I taka dale~nite potomci na Diogen progovorija aktivisti~ki za novite moralni dilemi i ponudija nivna humana razre{nica. A Diogen sedel i xvakal spokojno pred site. Za sebe si velel deka lu|eto nemo`at da `iveat so nego zaradi stravot od te{kotiite {to im gi pravi: Drugite pceta gi japat svoite neprijateli. lu|eto odat bez obleka. Iska`aa eden od najubavite moderni eti~ki lozungi: Pravete qubov. Diogen lu|eto masovno ne go sledele. Lu|eto mu dofrlale i go narekuvale pes. Vsu{nost. deka na mnogu porti stoel zapisot: Dobriot duh Kratet mo`e da vleze vo ovoj dom. i baral delovnite relacii da se sproveduvaat so simboli~ni pari. a jas prijatelite za da gi spasam. kako otklonuvawe od prirodniot na~in na `iveewe. Toj ne sakal samo da gi lekuva bolnite lu|e. so povreda na normite. so koja toga{ bile objasnuvani razni situacii i `ivotni okolnosti. za koj mislel deka nemaat golema smisla. tuku granicite na ovie gi smetal za nepotrebni. Taka Diogen celiot `ivot vodel silna borba za promena na celite i na odnesuvaweto. koj gi bodel lu|eto da se svestat i potr~aat). Toa go narekuval Odnovo kovawe na parite (so aluzija na dejnosta na tatko mu). toga{ smetal deka nema ni{to pobedno od ~ovekot. tuku se stremel da bide pes koj so svoite ape`i ne gi ostaval lu|eto na mira(i Sokrat se sporeduval sebe si so osten. ottuka se zarodija ekologistite. kako i ropstvoto. Ne gi sakal suetnite zaradi bogatstvoto ili potekloto. Diogen e majstor na asketskiot egzibicionizam. Ovie (Deca na cveketo) vistinski stanaa protiv grdite ~ove~ki celi i postapki. na ulica. Toj sebe se sporeduval so lekar. a site lu|e se `iteli na celiot svet (kosmopoliti). Ja kritikuval privatnata sopstvenost. koj ke im pomogne na lu|eto. Baral lu|eto da se otka`at od u`ivawata i od site vidovi zadovolstva od materijalen karakter. Negov eti~ki i `ivoten ideal e otfrlawe na se {to e nepotrebno. se raspravalo za vistinskoto odnesuvawe. napraveni od koski. pred lu|eto. otfrlaweto na seto nepotrebno za Diogen e ideal na mudrecot. ne vojna. tuku so bolnite. opsednati so imawe i trka po zadovolstva. koj toa ne go pravi go smetal za obi~en. Diogen predlagal i niza socijalni i eti~ki merki. Zatoa toj ne ja priznaval sudbinata. samodovolnost). novite qubiteli na prirodata. zo{to se vrtkaat okolu nego dodeka jade. i da se stremat kon vnatre{na nezavisnost (avstarkija. prost ~ovek. . I hipi be{e dvi`ewe na ekstremna radikalnost I ostana izolirano vo svoite eti~ki vizii i vlijanija. koj ne se zanimava so zdravite.iako ostanale tragi za negoviot veren u~enik. Vozdr`uvaweto od potrebite. koi bi trebalo da bidat usvoeni od lu|eto za nivnoto `iveewe da bide poprirodno.