PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA ....................................................... ...9 Predmet razvojne psihologije.................................................... .................................................9 Detinjstvo kao kulturno-istor ijska kategorija ...............................................................

.............11 Kratak istorijski pregled....................................... ....................................................................14 METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA .................................21 Pojam metode ................................................................... ......................................................21 Transverzalni i longitu dinalni pristup ................................................................ ...................22 Podela metoda ............................................ .........................................................................23 Neek sperimentalne metode............................................................ ..........................................23 Introspekcija ..................... ................................................................................ ...................24 Prouavanje razvoja putem opaanja............................ ............................................................25 Nesistematsko pos matranje ....................................................................... ...........................25 Sistematsko posmatranje........................... ...........................................................................25 Ek sperimentalna metoda............................................................ ..............................................29 Tehnike psiholokog istraivanja .. ................................................................................ ...........33 Testovi .......................................................... ..........................................................................33 Mer ne karakteristike testa ........................................................ ............................................33 Vrste testova.................... ................................................................................ ....................35 Vrednosti testova ....................................... ..........................................................................36 Upi tnik............................................................................ ........................................................36 Intervju ............ ................................................................................ .......................................37 Skale procene......................... ................................................................................ .................39 Anketa ..................................................... ...............................................................................4 1 Sociometrijski postupak ...................................................... ....................................................41 Projektivne tehnike...... ................................................................................ ............................43 Analiza sadraja .................................. ................................................................................ ....44 Istorija sluaja .......................................................... ...............................................................45 Kumulativni ka rton ........................................................................... ......................................45 POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA .........................................50 Pojam razvoja .................................................................. .......................................................50 Pojam zrelosti ....... ................................................................................ ..................................51 inioci psihofizikog razvoja ................. ................................................................................ .52 Naslee i sazrevanje ......................................................... .......................................................53 Uloga sredine ........ ................................................................................ ..................................54 Zakonitosti psihofizikog razvoja ........... ................................................................................

.54 Kritini periodi razvoja...................................................... ......................................................58 Razvojna kriza ........ ................................................................................ ................................59 TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA ........................................................ ....60 Interesovanje za psihiki razvoj ................................................. ..............................................60 Uloga teorija u prouavanju psihik og razvoja ..................................................................... ....60 Pojam teorija ........................................................... ............................................................60 Psihoanaliza kao teorija razvoja ................................................................ ...............................61 Kritiki osvrt i pedagoke implikacije teorije.... ....................................................................63

Psihosocijalna teorija E. Eriksona ............................................. ...............................................64 Pedagoke implikacije .......... ................................................................................ ...............66 Pijaeova teorija kognitivnog razvoja .......................... ............................................................67 Stupnjevi razvoja inteligencije.................................................................. ...............................67 Pedagoke implikacije Pijaeove teorije .......... .....................................................................68 Kolbergo va teorija moralnog razvoja .................................................... ...................................71 I Prekonvencionalni nivo (predogovorni) .. ...........................................................................71 1. Poslunost, orijentacija kaznom. ................................................ ...................................71 2. Instrumentalno-realistika orijentacija.. .........................................................................71 II K onvencionalni nivo (dogovorni) ................................................. ...................................71 3. Orijentacija vida "dobar deko - dobra de vojica". ........................................................72 4. Orijentaci ja zakonom i redom.............................................................. .........................72 III Postkonvencionalni nivo (autonomni)............. .................................................................72 5. Orijentac ija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru.......................................... ..............72 6. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama. ............. .........................................72 Vaspitne implikacije ............... ................................................................................ .............73 Kulturno-istorijska teorija Vigotskog - pedagoke imlikacije...... ..............................................73 Teorija biheviorizma i njene va spitno-obrazovne implikacije ................................................... 75 Razvojna teorija humanistike psihologije ..................................... ..........................................76 Odnos meu razvojnim teorijama ...... ................................................................................ ......77 PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA................................................78 RANI RAZVOJ .................................................................... ......................82 PRENATALNI RAZVOJ .............................................................. ..........................................82 Metode ispitivanja ................ ................................................................................ ...............82 Fiziki razvoj u prenatalnom periodu ........................... ........................................................83 Razvoj ulne osetljivos ti.............................................................................. .....................84 Uslovljavanje fetusa ................................... ......................................................................85 Faktori koji utiu na prenatalni razvoj ................................................. .................................85 Psihologija trudnice........................ ................................................................................ ..86 NOVOROENE ................................................................... ...............................................86 Karakteristike novoroeneta ..... ................................................................................ ......87 ulna osetljivost i uslovljavanje ....................................... ................................................87 Refleksi novoroeneta .......... ................................................................................ ..........87 Nedonoe.............................................................. .............................................................88 ODLIKE I ZNAAJ RA ZVOJA U PRVOM DETINJSTVU ...................................................89 E mocionalno-socijalni razvoj .................................................... ...........................................89 Razvoj ulne osetljivosti i opaanja.. ................................................................................ ....90 Motorni razvoj........................................................... ..........................................................90 Kognitivni razvoj..

................................................................................ ...............................91 Razvoj linosti u prvom detinjstvu ............. ..........................................................................91 Znaa j prvog detinjstva za kasniji razvoj ........................................... ...................................91 TELESNI RAZVOJ.................................................................. ..................93 Znaaj prouavanja telesnog razvoja................................................. .......................................93 Odlike telesnog razvoja............... ................................................................................ .........93 Menjanje proporcija tela ........................................... ...........................................................96 Tempo razvoja vanij ih telesnih sistema............................................................. ..................97 2

Telesna razvijenost prvaka ..................................................... ..............................................98 RAZVOJ MOTORIKE................................................................. .............100 Razvoj koordinacije i kontrole tela ............................................ ......................................... 100 Razvoj motorike ruke i prstiju.... ................................................................................ ........ 103 Razvoj lokomocije - kretanja u prostoru ........................... ..................................................105 Razvoj lateralizacije..... ................................................................................ ......................105 Razvoj motornih vetina ................................ ....................................................................106 RAZVOJ ULNE OSETLJIVOSTI I OPAANJA ...................................110 Taktilna osetljivost ........................................................... .................................................110 Oseti toplog i hladnog..... ................................................................................ ...................111 Kinestetika osetljivost .................................. ....................................................................111 Oseti bo la ............................................................................. ............................................. 111 Olfaktivna osetljivost ....... ................................................................................ ..................111 Gustativna osetljivost.................................... .....................................................................111 Akustika osetljivost.................................................................... ......................................111 Vizuelna osetljivost ................. ................................................................................ ..........112 Odlike opaanja i panje na poetku kolovanja ........................... ......................................116 Pedagoke implikacije poremeaja u senzorn om razvoju .................................................... 118 UENJE I RAZVOJ .................................................................. ..............120 RAZVOJ UENJA .................................................. ................................123 Razvoj pojedinih oblika uenja ................................................... ........................................... 124 Klasino uslovljavanje ........... ................................................................................ ............124 Instrumentalno uslovljavanje.................................... .......................................................... 126 Uenje po modelu... ................................................................................ ...........................126 Uenje uvianjem .................................... ..........................................................................128 RAZVOJ PAMENJA................................................................... ..........129 Pamenje dece na poetku kolovanja .................................................. ..............................133 RAZVOJ GOVORA .................................................................. ...............134 Faktori govornog razvoja........................................................ ...............................................134 Organski faktori ............ ................................................................................ .................135 Psihiki faktori ............................................ ......................................................................135 Socija lni faktori .................................................................... .............................................135 Faze razvoja govora ........... ................................................................................ ...................137 Prelingvistika faza.......................................

.....................................................................137 a. Resp iracija (prvi krik/pla) ......................................................... ................................ 137 b. Vokalizacija............................ ................................................................................ .......137 Glasovna ekspanzija.................................................. .....................................................137 Glasovna kontrakcija... ................................................................................ ...................138 v. Slogovanje (brbljanje) ............................... ................................................................. 138 g. Opaanje i razumevanje govora drugih .................................................... ...................138 Lingvistika faza ......................................... ......................................................................138 3

a. Prva re....................................................................... ............................................... 138 b. Uveavanje renika .......... ................................................................................ ..........138 Vrste rei ......................................................... ..................................................................... 139 v. Raz voj reenice...................................................................... ....................................139 Fonoloki razvoj.......................... ................................................................................ .......... 139 Razvoj morfolokog i sintaksikog sistema ........................... .................................................140 "Telegrafski" govor........ ................................................................................ ....................141 Sloene reenice ........................................... .....................................................................141 Semantik i razvoj ....................................................................... .......................................142 Funkcija govora ..................... ................................................................................ ............... 142 Egocentrian govor: .......................................... .............................................................142 Socijalizovan g ovor:........................................................................... ............................142 Teorije o usvajanju govora ..................... ...............................................................................1 43 Odnos govora i miljenja ...................................................... .................................................146 Pijae....................... ................................................................................ ...................... 146 Bruner .............................................. ............................................................................. 14 7 Vigotski ..................................................................... .................................................... 147 Lurija................. ................................................................................ ............................ 148 Osnovne etape procesa govorne komunikacije..... ...............................................................149 Osobenosti go vora na mlaem kolskom uzrastu..................................................... ...............150 Poremeaji govora i pedagoke implikacije ....................... .................................................153 Naini otkrivanja poremeaja u k oli............................................................................. .....154 Dvojezinost ............................................................ ............................................................. 156 RAZVOJ MILJENJA.................................................................. ...........157 Stadijumi razvoja miljenja prema Pijaeovoj teoriji ............................... ............................... 157 Senzomotorno miljenje........................ .............................................................................157 Preoperaciono (intuitivno) miljenje............................................. ......................................158 Konkretno-operaciono miljenje.......... ............................................................................... 160 Formalno miljenje ........................................................... .................................................162 Kritike nekih postavki i na laza Pijaea ..................................................................... ..........162 Kulturno-istorijska teorija o razvoju miljenja .................... ................................................164 Istraivanja Podakova ......... ................................................................................ .............167 Odlike razvoja dejeg miljenja.................................... ...................................................... 169 Pojam uzronosti....... ................................................................................ ............................175 RAZVOJ POJMOVA ................................................................. ..............177 Proces formiranja pojmova kod dece .............................................

........................................ 177 Naini ispitivanja pojmova kod dece.. ................................................................................ .... 177 Ispitivanje pojmova postupkom definisanja.............................. ..............................................184 Dostignuti nivo razvoja pojmov a na poetku kolovanja ........................................................ 185 RAZVOJ INTELIGENCIJE ........................................................... ...........188 Razliita shvatanja o prirodi i strukturi inteligencije........................... .................................... 188 Pojam inteligencije ................... ................................................................................ .........188 Struktura inteligencije............................................ ............................................................189 Shvatanja o razv oju inteligencije............................................................... ......................... 191 Poeci inteligencije ............................... .........................................................................192 Raz vojne promene .................................................................. ...........................................193 4

Tempo intelektualnog razvoja ................................................... ......................................... 194 Intelektualna zrelost ............ ................................................................................ ...........194 inioci razvoja i individualne razlike ............................ .....................................................194 Problemi merenja inteli gencije u razvoju............................................................... .............197 RAZVOJ EMOCIJA.................................................................. ...............198 Psiholoke teorije razvoja emocija................................................ ...................................... 199 Fizioloke teorije emocija ............ ................................................................................ ......201 Tok razvoja i faktori razvoja emocija ................................ .................................................204 Karakteristike dejih emocija ............................................................................... .............. 206 Vrste emocija ............................................... ..................................................................... 207 Primar ne emocije ..................................................................... ......................................207 Sloene emocije ........................ ................................................................................ .....209 Pedagoke implikacije saznanja o emocionalnom razvoju.................... ...............................211 SOCIJALNI RAZVOJ................................................................ ..............213 Sticanje socijalnog iskustva.................................................... ............................................ 215 Razvoj komunikacije ........... ................................................................................ ..............215 Deje predstave o drugima....................................... ..........................................................218 Drugovi i druenje . ................................................................................ ........................218 Odnos prema autoritetu ............................. .....................................................................219 Polni i dentitet ....................................................................... ............................................. 219 Razvoj polnog identiteta...... ................................................................................ ...........219 Usvajanje polne uloge ........................................... .........................................................220 RAZVOJ MORALNOSTI............................................................... ..........223 Psihoanalitika teorija .......................................................... .................................................223 Bihevioristiko shvatanje.... ................................................................................ ...................224 Kognitivno-razvojna teorija ............................. ......................................................................224 Humani stika teorija.................................................................... ..........................................225 Razvoj moralnih vrednosti dece i a dolescenata..................................................................... ..225 Dobri i ravi postupci...................................................... ......................................................227 Razlozi dobrih i ravih postupaka....................................................................... ................... 230 RAZVOJ LINOSTI .................................................................. ..............232 Poeci razvoja linosti............................................................. ..............................................232 Razvoj svesti o sebi ......... ................................................................................

......................232 inioci razvoja linosti.................................. ........................................................................235 Utic aj porodine sredine ............................................................. .......................................236 Meusobni odnosi dece ................. ................................................................................ ........237 Nepotpuna porodica ................................................. .............................................................238 Uticaj vrnjaka . ................................................................................ ..................................... 239 Uticaj kole ........................... ................................................................................ ............ 241 DEJA IGRA ....................................................................... ...................243 Osobenosti igre kao delatnosti.................................................. .......................................... 243 Teorije igre..................... ................................................................................ ................... 243 5

Odlike igre .................................................................... .................................................... 245 Oblici igre ........... ................................................................................ .............................. 246 Deje igrake.................................... ................................................................................ . 247 Uzrast i igrake............................................................ ......................................................248 Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo ........................................................... .............248 DEJI CRTE ........................................................................ .................249 Stadijumi razvoja dejeg crtanja.................................................. ....................................... 249 krabanje (2 - 3 g)................... ................................................................................ .......249 Simboliko crtanje (3 - 7 g)........................................... ..................................................... 250 Vizuelni realizam (8 9 g) .......................................................................... .......................251 Realistiki crte (od 10 g) ............................. .....................................................................251 Crte kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo ............................................. .........................252 ADOLESCENCIJA................................................................... ...............252 Promene u adolescenciji......................................................... ............................................253 Fiziki razvoj ................... ................................................................................ ..............253 Socijalni razvoj ............................................. .................................................................254 Odnosi sa v rnjacima ........................................................................ .............................255 Kognitivni razvoj ............................. ..............................................................................25 5 Moralni razvoj ............................................................... ................................................256 Formiranje identiteta ...... ................................................................................ ................256 ODRASLO DOBA ................................................................... ................258 Rana zrelost.................................................................... ................................................... 258 Srednja zrelost ........ ................................................................................ ...........................260 STARAKO DOBA..................................................................... ............261 LITERATURA...................................................... ....................................264 6

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UITELJSKI FAKULTET UICE Prof. dr Aleksa D. Brkovi RAZVOJNA PSIHOLOGIJA Uice, 2000 7

Prof. dr Aleksa D. Brkovi RAZVOJNA PSIHOLOGIJA Izdava Uiteljski fakultet u Uicu Za izdavaa Prof. dr Novak Laketa Recenzent Prof. dr Blagoje Nei tampa "Lapevi" - Uice Uice, 2000 159.922 BRKOVI, Aleksa D. Razvojna psihologija, Aleksa D. Brkovi, - Uice: (Uice: Uiteljski fakultet) 324 str.: graf. prikazi; 21 cm Tira: 300. - Bibliografi ja str. 321-324 ISBN 86-80695-12-2 8

PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA Predmet razvojne psihologije Razvojna psihologija je psiholoka disciplina koja se bavi razvojem psihikog ivota. Ona u svom predmetu izuavanja moe obuhvatiti vie linij a razvoja psihikih funkcija: filogenezu: razvoj psihikog ivota u toku evolucije; on togenezu: individualni psihiki razvoj oveka od zaea do smrti; mikrogenezu: razvoj po jedinanog psihikog procesa, psihike pojave ili psihikog stanja; drutveno-istorijski a spekt: razvoj psihikog ivota u razliitim kulturnoistorijskim periodima. Razvojna ps ihologija se bavi i teorijskim i praktinim pitanjima psihikog razvoja: a. opisom r azvoja psihikog ivota: na pojedinim stupnjevima filogeneze, u pojedinim istorijski m epohama, na pojedinim uzrastima, u pojedinim stadijumima ili fazama razvoja; b . izuavanjem razvojnih procesa: vremena javljanja, tendencija razvoja, naina menja nja, preobraavanja, nestajanja; c. ispitivanjem uslova razvoja: uticaja biolokih i sredinskih faktora - socijalnih, ekolokih, kulturnih; d. objanjavanjem psihikog ra zvoja: otkrivanjem uzronih veza izmeu uslova razvoja, razvojnih promena i ponaanja; e. utvrivanjem zakonitosti psihikog razvoja: optih pravilnosti razvoja, povezanost i izmeu fizikog i psihikog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u drugi ; f. predvianjem razvojnog toka i ponaanja u (ne)povoljnim okolnostima; g. usmerav anjem razvoja: stvaranjem povoljnih a ublaavanjem i otklanjanjem nepovoljnih utic aja. Razvojna psihologija izuava ontogenetsku liniju razvoja obuhvatajui itav ivotni tok - od zaea do kraja ivota. Ruski psiholozi je nazivaju uzrasna psihologija, a n jeni ogranci su: deja psihologija, psihologija adolescencije, psihologija odraslo g doba i psihologija starakog doba - gerontopsihologija. 9

Od svih oblasti razvojne psihologije najranije se konstituisala i danas je najra zvijenija deja psihologija. Ona prouava razvoj psihikog ivota u detinjstvu. Od prvih dana nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktinoj primeni u svim oblastima r ada sa decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Novija ispitivanja su otkrila da su razvoj i vaspitanje meusobno zavisni. Razvojni psiholozi razliitih teorijski h orijentacija su saglasni da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj. Ruski psiho log Kon (I. S. Kon, 1991) ukazuje da se uporedo sa individualnim razvojem deavaju promene i u socijalnom okruenju. Otuda i sugestija ovog autora da razvojna psiho logija "mora prouavati individuu koja se razvija u svetu koji se menja". Deja psih ologija se najee bavi prouavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri emu posebno proua va meuzavisnost telesnog i psihikog razvoja. Meutim, pojedine faze i/ili procesi ra zvoja mogu biti predmet posebnog izuavanja pa se, zavisno od kriterijuma izdvajan ja, javljaju: psihologija odojeta, psihologija ranog detinjstva, psihologija predk olskog i kolskog doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija razvoja linosti deteta. Najznaajnije teorijske orijentacije i pristupi u izuavanju psihikog razvoja , kako u detinjstvu tako i u narednim uzrastima, prikazani su u posebnom poglavl ju o teorijama psihikog razvoja. Psihologija adolescencije se bavi prouavanjem raz voja psihikog ivota u prelaznom periodu od detinjstva do odraslog doba. Savremena razvojna psihologija govori o periodu adolescencije kao o periodu odrastanja - k ako fizikog tako i psihikog. Mladi danas ranije ulaze u pubertet, to se dovodi u ve zu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda ivljenja, ali kasnije izlaze iz a dolescencije, zbog produene pripreme za zanimanja i druge sve sloenije zahteve sav remenog drutva. Za prelazak u odraslo doba nije samo dovoljna fizika zrelost. Adol escencija obuhvata dostizanje i ostalih vidova relativne psiholoke zrelosti: inte lektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti. Psihologija odraslo g doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnos ti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porodine i drutvene zahtev e. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazrevanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih mogu objasniti promen ama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u interakciji psihikih funk cija? Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija odraslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontopsihologije. Interes ovanje za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem andragokih problema k oji tra10

e precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobnosti i motivacija za uenje k od odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, ko d sebe i svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokazalo da saznanja o psihikom i votu koja prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja odrasl ih i da sistematskim istraivanjima treba utvrditi karakteristike i dinamiku razvo ja u ovom ivotnom dobu. Time bi se prevaziao propust i paradoks da su u "centru" i zuavanja razvojne psihologije najraniji i poslednji period ontogeneze, a na "peri feriji" izuavanja najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba ( , 1977 str. 336). Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava psihike p u starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su posledica regre sivnih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u podrujima kojima se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poinju da opa daju organske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja psihikih sa organskim promenama i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave prirode fen omena starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare osobe: sadra ja aktivnosti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama. Sve je vie nalaza, dobijenih u razliitim sredinama, koji ukazuju da se neaktivnost i socijalna izolacija smat raju danas glavnim uzrocima ubrzanog negativnog psihofizikog menjanja u starosti. Detinjstvo kao kulturno-istorijska kategorija Interesovanje za detinjstvo i sam pojam detinjstva, kako se on shvata danas, nisu ranije postojali. Po miljenju Ar ijesa (Aris, 1989) nije ga bilo ni u evropskom srednjovekovlju. "To ne znai da su decu zanemarivali i da se nisu brinuli o njima. Pojam detinjstva ne treba meati s ljubavlju prema deci: on znai spoznavanje specifine prirode detinjstva, onoga to r azlikuje dete od odraslog, ak i mladog oveka. U srednjem veku takve spoznaje nije bilo." Ruski psiholog Kon (1991) ukazuje da ako se "otkrie detinjstva" vezuje za porast interesovanja za dete, za razlikovanje sveta dece od sveta odraslih i, ko nano, za priznavanje detinjstva kao autonomne i samostalne socijalne i psiholoke v rednosti - onda se prekretnica moe vezivati za XVII i XVIII vek. Meu prvima se pro svetitelji interesuju za dete, ali prvenstveno kao objekt vaspitanja. Ali detinj stvo, preadolescencija i adolescencija za njih nisu periodi ivota koji imaju svoj u vrednost, ve su samo priprema za period zrelosti. Tek kod romantiara taj odnos s e menja. Oni vie ne gledaju dete "kao oveka u malom", kao kandidata za odraslog, v e su za njih deca vredna sama za sebe. Meutim, Kon kritiki ukazuje da romantiarski " kult idealizovanog deteta nije sadrao ni trunku interesovanja za psihologiju stva rnog deteta". Tek sa realizmom se rui mit o detetu i pojam detinjstva poinje da od raava odreenu drutvenu i psihiku realnost. 11

Dete postaje predmet naunog izuavanja. Dok se psiholozi interesuju za pravilnosti psihikog razvoja, sociolozi i etnolozi se vie bave problemima socijalizacije. Deti njstvo, a posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama postaju predmet int erdisciplinarnog izuavanja. Kon istie da u prouavanju detinjstva istraivai usmeravaju panju na sledee tri grupe problema: poloaj dece u drutvu: njihov socijalni status, oblike ivotne aktivnosti, odnos sa odraslima, institucije i metode vaspitanja; si mbolika prezentacija, predstave o detetu u kulturi i kolektivnoj svesti: drutveno normativne predstave o uzrasnim karakteristikama, kriterijumi zrelosti; kultura detinjstva: unutranji, psihiki svet deteta, usmerenost njegovih interesovanja, deje doivljavanje odraslih i njihovog sveta. Detinjstvo, posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama, zauzimaju sve znaajnije mesto u prouavanjima etnologa, ist oriara, psihologa, sociologa. Arijes je predstavnik za socijalno-istorijski prist up. Kon mu pripisuje zasluge za odluujui preokret jer, za razliku od istorije peda gogije koja se bavila personologijom zaslunim pedagozima i istorijom pedagokih ins titucija, otvara krug pitanja koja su zaista vezana za istoriju detinjstva: evol uciju pojma i predstave o detinjstvu: daje periodizaciju ivotnog puta i istoriju saznavanja detinjstva kao posebne sociokulturne pojave; evoluciju deje odee, igara i zabave, ciljeva i metoda moralnog vaspitanja; istoriju kolskog ivota: uzrasta ue nika, tipova kolskih ustanova, nastanka kolskih razreda od uenika istih godina, pro mene ciljeva i metoda disciplinovanja uenika, prelazak sa dnevne kole na internats ki smetaj - ali i uticaja svega toga na ponaanje dece; mesto i funkciju dece u "st aroj" i "savremenoj" porodici. Arijes ilustrativno pokazuje da pojam detinjstva ima sloen, u raznim epohama razliit, socijalni i kulturni sadraj. On se posebno int eresuje za odnos odraslih prema deci i detinjstvu. Preko naina kako drutvo prihvat a i vaspitava svoju decu otkrivamo glavne karakteristike jedne kulture u celini. Promene u stavovima prema deci mogu objasniti mnoge druge makrosocijalne promen e, na primer, u strukturi i funkciji porodice (Arijes, 1989). Na razvoj etnograf ije detinjstva najvei uticaj je imala M. Mid (Mead, 1950). Njene su zasluge to u k roskulturalnom psiholoko-etnografskom izuavanju detinjstva i adolescencije usmerav a panju na nove probleme, uvodi nove metode, nove grupe ispitanika. Kon ukazuje d a je Mid uvoenjem ena u uzorak ispitanika doprinela prevladava12

nju androcentrizma, da se norme ponaanja ne izvode samo na osnovu posmatranja muka raca. Savremene etnografske studije postavljaju vii nivo zahteva istraivaima. Istrai vaki centri izvode kroskulturalna ispitivanja, slue se sve kompletnijim kompjuters kim bankama podataka o ivotu mnogih naroda sveta, koriste savremene postupke stat istikog opisivanja i zakljuivanja - da bi otkrili kakav je stvarni proces socijali zacije u pojedinim kulturama. Demoz (Demause, 1974) daje najpotpuniju psihoanali tiku koncepciju istorije detinjstva u kojoj ispred ostalih izvora promena stavlja "psihogene", koji imaju korene u uzajamnim odnosima dece i roditelja. Demoz, po ovom kriterijumu, deli istoriju detinjstva na est perioda. Karakteristino je da s vaki od njih ima nov, poboljan stil vaspitanja i tip odnosa roditelja i dece. To su: 1. infanticidni stil (od davnina do IV veka), karakteriu ga edomorstvo i nasil je; 2. odbacujui stil (od IV do XIII veka), preputanje dece dojilji, manastiru, va spitanju u tuoj porodici; 3. ambivalentni stil (od XIV do XVII veka), dete je vol jeno ali i "modelovano" ibom; 4. dominirajui stil (XVIII vek), karakterie blizina s a roditeljima ali i njihova jaka kontrola; 5. socijalizujui stil (XIX vek pa do s redine XX veka), dete pripremaju za samostalan ivot ali kao objekt socijalizacije ; 6. permisivni stil (od sredine XX veka), u porodinom i/ili drutvenom okviru u van im domenima, doputa se vlastiti izbor - dete (adolescent) nije samo objekt, ve i s ubjekt socijalizacije. Kon je predstavnik etnopsiholokog prouavanja detinjstva. Os obenosti njegovog pristupa su sveobuhvatno prouavanje ivotnog puta pojedinca, to po drazumeva praenje brojnih i raznovrsnih problema vezanih za odrastanje, interdisc iplinaran pristup tim problemima (psiholoki, etnoloki, antropoloki, filozofski, ist orijski, lingvistiki ...), istovremeno koristei uporedno-kulturnu metodu (dete i k ultura razliitih naroda danas) i uporedno-istorijsku metodu (dete i stilovi vaspi tanja u razliitim istorijskim epohama). Ovakvim pristupom problemima detinjstva i razvoja linosti deteta kod razliitih vremenski i prostorno udaljenih kultura - Ko n uspeva da izdvoji i sintetiki prikae najznaajnije probleme razvojne psihologije. Uz prikaz narodne, tradicionalne periodizacije ivotnog puta pojedinca, normativne slike deteta, etnopsihologije roditeljstva, socijalizacije polnih uloga - Kon u speva da ostvari i preciziranje istraivakih problema koji "ve stoje ili bi trebalo da stoje u sreditu interesovanja naunika". 13

Kon upozorava na injenicu, da nalazi pokazuju, da kad god su deci, u odreenom drutv u, poeli da posveuju mnogo veu ljubav i panju - istovremeno su te sredine poele da im nameu nove, za decu veoma teke, socijalne i kulturne uloge. Savremene pristupe od likuje uvaavanje deteta kao samosvesnog, aktivnog subjekta ivotne aktivnosti - ali to ne znai da su reeni stari problemi. Kon postavlja pitanje da li oni vode preva zilaenju asimetrinog odnosa "odrasli-dete", gde se prvi shvata kao subjekt (uitelj, rukovodilac), a drugi kao objekt - produkt i rezultat te delatnosti. Da bi se p roniknulo u stvarni proces socijalizacije treba otkriti kako izgleda svet odrasl ih kroz prizmu dejih doivljavanja. Imajui sve ovo u vidu ovaj autor ukazuje: ako na unici ele da dou do novog kruga problema treba da priu izuavanju detinjstva kao auton omne sociokulturne realnosti, subkulture koja ima svoj vlastiti jezik, strukturu , funkcije, pa i tradicije ( , 1991). Kratak istorijski pregled Interesovanje za psihiki razvoj deteta moe se podeliti na dva perioda: prednauni i nauni. I u sluaju razvojne psihologije moe biti primenjena Ebinghausova (Ebbinghaus , 1907) ocena: "Psihologija ima dugu prolost, ali kratku istoriju". Marfi (Marphy , 1963) je saglasan sa ovim stavom i dodaje da ako psihologiju poveemo sa prvim i nteresovanjima za psihiki ivot onda je ona isto toliko stara koliko i civilizacija . Nauni period razvoja psihologije kao posebne nauke poinje u drugoj polovini XIX veka kada su u empirijskim istraivanjima problema psihikog razvoja uvedeni nauni po stupci: sistematsko posmatranje i eksperiment; osnovane prve psiholoke laboratori je (Wundt, 1879) u kojima rade naunici koji sebe nazivaju psiholozima, i od tada pa do danas tee impresivan razvoj psihologije kao nauke (slika 1). Poeci interesov anja za decu i adolescente vezani su za praktine potrebe gajenja i vaspitanja mla dih. Ovaj period istoriari oznaavaju kao preliminarni period. Podaci o deci se zas nivaju na saznanjima iz svakodnevnog ivota ili na filozofskim spekulacijama. Peri od traje od davnina do prvih empirijskih pristupa izuavanju psihikog razvoja kraje m XVIII veka. Prva razmatranja problema razvoja i vaspitanja nalaze se u radovim a filozofa antike Grke. 14

Slika 1: Grafiki prikaz razvoja psihologije kao nauke

Sokrat (469-399 pre n.e.) je poznat po tome to je svoje uenje i ivotni smisao posve tio razvoju moralnosti. Najvie saznanje je poznavanje samog sebe; vaspitni zadata k je doi do pravih pojmova o vrlinama; najvea vrlina je mudrost, koja je uslov za postizanje svih ostalih vrlina. Kao uitelj razvio je svoju originalnu induktivnu metodu, u formi razgovora, kojom navodi uenike da otkrivaju sutine i grade pojmove . Sokrat nije lino pisao o svom uenju ve o njemu doznajemo iz Platonovih zapisa, ko ji je kao njegov uenik bio na izvoru informacija. Platon (427-347 pre n.e.) u svo jim radovima govori o iniocima razvoja, ali je na poziciji biolokog naslea. Mnogi s avremeni psiholozi navode njegova tri aspekta due (psihe): ulni, emocionalni i rac ionalni. Sam Platon je na osnovu toga razlikovao tri tipa linosti; za savremene p sihologe to je ukazivanje na postojanje tri oblika iskustva: kognitivni, afektiv ni i konativni. Ovaj antiki filozof govori o vaspitanju kao "uvebavanju dece na pr ikladan nain". Aristotel (384-322 pre n.e.) u vie svojih radova govori o psihikim p ojavama. Od drugih antikih filozofa izdvaja ga ne samo enciklopedijski, ve i empir ijski i razvojni pristup. Jedno delo u celini posveuje psihologiji ("O dui" /Pery psyches/). Njegovi prikazi oseta, opaaja, ulnih iluzija, miljenja, emocija, snova, karaktera, samokontrole - i brojne druge ideje podsticajno su uticali na psiholo ge novijeg doba. Najee se navode njegovi zakoni asocijacije (slinosti, kontrasta i d odira - u vremenu i prostoru). Njegova uzrasna periodizacija je u znaku broja se dam: rano detinjstvo traje do 7, pozno do 14. (do puberteta), a zrelost poinje od 21. godine (prema: Kon, 1991). Za razliku od svog uitelja Platona, Aristotel ne prihvata psihofiziki dualizam i istie da je dua ekspresija ivog bia, a ivo bie ekspres ja due. Sa stanovita razvojne psihologije posebno su interesantna gledita Kvintilij ana, rimskog uitelja retorike (42-118 n.e.), koji razmatra probleme razvoja, pose bno govori o tetnosti telesnog kanjavanja dece; istie prednosti uenja u javnim kolama nad privatnom instruktaom dece, koja je tada preovlaivala u Rimu. U delu "O vaspi tanju govornika" istie da dete treba upoznavati i s njim individualno postupati; uitelj treba da dobro poznaje maternji jezik, da bude to obrazovaniji, strpljiv i da voli decu; nasta15

va treba detetu da bude izazov radosti - u tu svrhu iskoristiti deju sklonost za igru i samoradnju; uz ukazivanje vanosti koncentracije panje dodaje da detetu treb a u nastavi pruati smisaono zaokruene celine. Kao i antiki velikani i Kvintilijan j e mnogo kasnije ponovo "otkrivan". U esnaestom veku na njegove stavove o vaspitan ju ukazuje tadanji veliki nemaki humanista Erazmo Roterdamski, a u sedamnaestom ve ku, preko uticaja na Komenskog, deo zahteva Kvintilijana je preuzet ili "prosleen " savremenoj koli da ih aktualizuje. U sedamnaestom veku Komenski (1592-1670) na principu prirodnog razvoja deteta zasniva sistem vaspitanja u koli; naglaava potre bu uvaavanja individualnosti i posebnosti dece i daje uzrasnu periodizaciju uz pr eporuke da se oblici obuavanja prilagode razvojnim mogunostima deteta. Ukazuje da se deje miljenje razvija od konkretnog ka apstraktnom, otuda nastavu treba zasniva ti na oiglednosti i indukciji; napisao je prvi udbenik oigledne nastave "ulni svet u slikama" (Orbis sensualium pictus). Engleski filozof Don Lok (1632-1704) je svoj im empirizmom: da je deja dua "neispisana tabla" (tabula rasa) i da vaspitanje i ue nje treba da ponu od roenja; i teorijom asocijacija, u emu mu je Aristotel bio pret hodnik, znaajno uticao na karakter i pravac razvoja psihologije u 19. veku (asoci jativnu i strukturalnu psihologiju). Meutim, tek sa pojavom Rusoa (1712-1778) jav lja se sasvim nov pravac u prouavanju deteta jer ovaj autor u svom delu "Emil ili o vaspitanju" (1762) nedvosmisleno kae roditeljima i uiteljima da dete najpre tre ba shvatiti pa vaspitavati; ne polaziti samo od toga ta dete treba da zna ve najpr e otkriti ta je dete u stanju da naui; ne traiti u detetu oveka ve otkriti ta dete u s tvari jeste pre nego to postane ovek. Ovo je bio impuls da zapone jedan plodonosan period koji odlikuje empirijski pristup izuavanju deteta, kada nastaju mnoge biog rafske studije, koje se bave opisom razvoja dece u prvim godinama nakon roenja. O ne su prethodnica razvoja moderne deje psihologije, koja nastaje sa uvoenjem naunih postupaka u izuavanja razvoja psihikog ivota. Ve 1774. Pestaloci u vajcarskoj poinje biografskom metodom pratiti i u dnevnik beleiti zapaanja o razvoju svoga sina (do 3;6 god.); u Nemakoj Tideman (1787) objavljuje biografiju o posmatranju svoga sin a, u kojoj opisuje sistematsko longitudinalno praenje psihofizikog razvoja u toku prve tri godine; svoje biografske studije objavljuju Sigismund (1856) i Kusmail (1859). Zatim se, jedna za drugom, pojavljuju Tenove (1876) beleke o govornom raz voju i Darvinova (1877) biografska studija svoga sina, koja se uzima kao prvo te orijsko interesovanje za razvoj deteta, jer je nalaze sistematskog posmatranja D arvin koristio za komparativnu studiju razvoja emocija kod ljudi i ivotinja (The expression of the emotion in man and animals). 16

Njegovo tumaenje ponaanja ivotinja bilo je povremeno antropomorfno, dok se, kasnije , kod biheviorista ispoljila obrnuta tendencija. Pod uticajem Darvinove evolucione teorije posebno su se razvijale funkcionalna i diferencijalna psihologija; psiholozi usmeravaju panju na inioce razvoja. Empirij ska istraivanja u psihologiji poinju da se zasnivaju na korienju naunih postupaka. Za nekoliko decenija univerzitetski centri irom sveta formiraju psiholoke institute i/ili laboratorije (u Nemakoj, SAD, Francuskoj, Engleskoj, vajcarskoj, Rusiji). Ti me su stvoreni uslovi i za poetak naunog perioda razvojne psihologije. Pojedini og ranci razvojne psihologije razvijaju se odvojeno, meutim, najpre i najintenzivnij e se razvija deja psihologija. Nastavljeno je objavljivanje biografskih studija, ali one u sebi imaju nov kvalitet - podaci su prikupljeni sistematskim posmatran jem i prvim eksperimentima. Nauni pristup u deju psihologiju prvi uvodi nemaki fizi olog Prajer pri izradi biografske studije o svom sinu ("Dua deteta", 1882). Njego v rad je sistematski izvetaj o dejem razvoju u prve etiri godine, u kome jasno odva ja opis psihikih pojava od svojih tumaenja. Pri izuavanju ponaanja deteta neke postu pke je planski izazivao, to je prvi pokuaj eksperimentisanja u dejoj psihologiji. P rajer je imao mnogo sledbenika. Neke od biografskih studija prate pojedine proce se i aktivnosti deteta i prerastaju u monografske studije. Brani par tern prati ra zvoj govora, a 1914 V. tern (W. Stern) objavljuje prvi udbenik deje psihologije "Ps ihologija ranog detinjstva". Svojom teorijom konvergencije tern nastoji da prevaz ie suprotnosti izmeu nativizma i empirizma. Znaajne studije o razvoju daju brani par Skupin, o prvom detinjstvu, i brani par Kac "Razgovori sa decom". Engleski psiho log Valentajn je prouavao petoro svoje dece u periodu od dvanaest godina; novine koje je on primenio su metodoloke prirode uporeivanje svojih nalaza sa drugim stud ijama, angaovanje drugih psihologa pri testiranju njegove dece, radi objektivnost i nalaza. U SAD su objavljene biografske studije K. Mur (1896) i M. in (1900). U isto vreme u SAD Stenli Hol osniva "Pokret za prouavanje deteta" i uvodi novi met od za dobijanje informacija o deci. Podatke je prikupljao upitnikom a za tu svrh u je angaovao veliki broj nastavnika. I pored brojnih nedostataka u konstrukciji instrumenta, izboru problema i saradnika - Holov pristup dejoj psihologiji je pre dstavljao napredak, a znaajno je i to to je izazvao veliko interesovanje za prouava nje dece. Njegov najznaajniji rad je o psihologiji adolescencije (Adolescence, 19 04). Holov pokret se, zahvaljujui pokrenutim asopisima i angaovanju saradnika, proir io na mnoge zemlje Evrope, a stigao je i u Srbiju. 1906. u Beogradu je osnovano "Srpsko drutvo za deju psihologiju" koje je pokrenulo i svoj asopis za deju psiholog iju. U drutvo su ulanjeni mahom profesori i lekari. Priloge za asopis slali su i po z17

nati svetski psiholozi (Klapared, Hol, Mojman). 1908. godine u Beogradu boravi P . Radosavljevi, Holov saradnik, koji je odrao kurs obuke o nainu ispitivanja dece. Internacionalizovanje interesovanja za prouavanje dece koje se ispoljilo na poetku dvadesetog veka ilustruje pojava knjige "Vek deteta" (E. Key, 1900). Pokret za prouavanje deteta, i vrednost podataka koji su sakupljani upitnikom, osporili su ameriki psiholozi Minsterberg i Boldvin, koji zastupaju gledite da deji razvoj mogu kompetentno da prouavaju samo specijalisti, deji psiholozi. Boldvinov doprinos dej oj psihologiji je izuavanje ranog kognitivnog razvoja. Znaajne doprinose razvojnoj psihologiji daju i autori raznih drugih grana psihologije. Meu njima u istoriji razvojne psihologije najee se istiu: Votson, Levin, Frojd. Osnivau biheviorizma Votso nu pripada zasluga da je metodu eksperimenta uveo u razvojnu psihologiju. Izuavao je reflekse i emocije kod dece najranijeg uzrasta. Njegovo stanovite je da na ra zvoj odluujui uticaj imaju sredina i uenje. Bihevioristiku teoriju razvoja Langer (1 981) podvodi pod "teoriju mehanikog ogledala" koja vidi oveka kao pasivno, reaktiv no bie koje "izrasta u ono to od njega naini okolina". Mnoge razvojne psihologe pri vlai Levinova topoloka koncepcija koja deju psihu prikazuje u obliku polja koje se tokom razvoja diferencira u regije koje se funkcionalno osamostaljuju, istovreme no zadravajui meusobnu povezanost i uticaj. Levin je razradio eksperimentalne metod e izuavanja motivacije, ali je od analize individualne motivacije preao na izuavanj e grupne dinamike: vostva, konflikta i drugih socijalnopsiholokih problema, u razn im socijalnim uslovima (pa i onim u kojima rastu i razvijaju se deca). Uticaj ps ihoanalize na razvojnu psihologiju je vie posredan, i on se moe dovoditi u vezu sa Frojdovim genetikim pristupom - uenjem o znaaju ranog detinjstva za ukupan razvoj. Psihoanaliza je teorija stadijalnog razvoja u kojoj se naglaava vanost vaspitanja deteta i kako ga ono doivljava. Langer (1981) ukazuje da "psihoanalitika postavka glasi: ovek je konfliktno bie koje na delanje i rast podstiu sopstvene strasti odn osno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet". Povezanost psihoanalize s a izuavanjem problema razvoja je ispoljena u radovima Ane Frojd, M. Klajn, S. Ajz aks, E. Eriksona, A. Nila, ali se ona moe nai i u izuavanjima dejih crtea i igre u di jagnostike i terapijske svrhe. Be nije bio samo centar psihoanalize. Dvadesetih go dina ovog veka u njemu su brani par Biler osnovali centar za prouavanje deteta. Ka rl Biler je predloio klasifikacionu shemu razvoja psihikog ivota, ivotinja i oveka, s a tri stadijuma: instinkti, navike, intelekt. Bavio se psihologijom jezika; razl ikovao je: komunikativnu, reprezentativnu i ekspresivnu funkciju jezika. arlota B iler se bavila problemima dijagnostike psihikog razvoja na ranom uzrastu. Dala je periodizaciju ivotnog puta linosti, uz nagla18

avanje da aktivnost i samodeterminacija subjekta vodi jedinstvenom sklopu svake l inosti. Bineu (Binet, 1857-1911) pripada zasluga za izradu i primenu testova za m erenje inteligencije kod dece. Bine se bavio prouavanjem procesa miljenja kod dece ; 1903 objavio je rad "Eksperimentalno prouavanje inteligencije", a za potrebe fr ancuskog kolstva konstruisao je prvu skalu za merenje inteligencije (Bine-Simonov a skala, 1905) koju je Bine revidirao (1908 i 1911). Problemima merenja individu alnih razlika u SAD se bavio M. K. Katel, Vuntov uenik, koji je prvi uveo pojam " mentalni test" (1890), radi merenja senzomotornih svojstava i obima panje. Meutim, Bine je prvi konstruisao skalu kojom je zapoelo merenje viih psihikih funkcija. Bi neov rad privukao je panju nemakih naunika, posebno Mojmana i terna. V. tern je prvi predloio da se iz dobijenih skorova na skali izraunava kolinik inteligencije (IQ): deljenjem mentalnog uzrasta sa hronolokim; Bine se bio zadovoljio nalaenjem samo m entalnog uzrasta. Terman je u SAD svoju prvu "Stanfordsku reviziju" (1916) BineSimonove skale zasnovao na uzorku od hiljadu subjekata i standardizovao je u for mi testova za uzraste od tri do osamanaest godina, dodajui nove testove kojih nij e bilo u Bineovoj verziji; nove revizije izvrio je 1935 i 1960. Terman je poznat po tome to je dvadesetih godina zapoeo longitudinalnu studiju 1500 intelektualno o bdarene dece. Kod nas je B. Stevanovi (1934) izvrio Beogradsku reviziju Bine-Simon ove skale, standardizovao je i odredio norme ukljuujui u uzorak decu iz seoskih i gradskih sredina Srbije; nekoliko godina kasnije objavio je rad "Merenje intelig encije" (1937). Nova Beogradska revizija Bine-Simonove skale za merenje i ispiti vanje razvoja inteligencije dece u Srbiji uraena je pod rukovodstvom akademika St evanovia u periodu 1963-1973. godine. Od 1911. godine na Jelskom univerzitetu, u okviru Klinike za deji razvoj, zapoinju longitudinalna istraivanja dejeg motornog, g ovornog i emocionalnog razvoja. Ove ambiciozne istraivake programe vodio je A. Gez el, nastojei na otkrije faze i norme dejeg razvoja. Nalazi Gezela i njegovih sarad nika znaajno su doprineli razvoju moderne razvojne psihologije. Gezelove norme dej eg razvoja koriste i oni autori koji se ne slau sa njegovim teorijskim objanjenjim a razvoja, da su razvojne faze genetski odreene. U istoriji razvojne psihologije najistaknutije figure su an Pijae i Lav Vigotski. Pijae (1896-1980) je privukao panj u psihologa jo svojim prvim radom "Govor i miljenje deteta" (1923), jer u njemu pr edstavlja svoju koncepciju kognitivnog razvoja i novu metodologiju koju koristi u istraivanju (klinika metoda). Kroz narednih est decenija sa svojim brojnim saradn icima obogauje svoju teoriju kognitivnog razvoja novim studijama i nalazima. U sv etu su poznati kao enevska kola razvojne psihologije. 19

Osnovne konstante Pijaeovog uenja su principi razvojnosti i stadijalnosti; osnovni pojmovi su: shema, struktura, asimilacija, akomodacija i adaptacija. Langer (19 81) Pijaeovu teoriju svrstava u "teoriju organske svetiljke" jer je u njenoj sri " autogenetska postavka da se ovek razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe". Vigotski (1896-1934) je tridesetih godina ovoga veka stvorio kulturnoistorijsku teoriju razvoja deteta koja otkriva zakonitost nastanka viih psihikih f unkcija (istorijskog i ontogenetskog). Njegovo glavno delo je "Miljenje i govor". Psihiki razvoj linosti je ovladavanje i prisvajanje kulturnih vrednosti koje je k umuliralo oveanstvo - koje se nalaze u humaniziranoj sredini: fiksirane u oruima i produktima ovekovog rada, verbalnim i drugim simbolima, sistematizovanim znanjima . To usvajanje se deava u procesu socijalne komunikacije deteta, a alomorfni razv oj i interirizacija su osnovni pojmovi kojima se tumai. Prema naelu "istorizma" Vi gotskog (1931) "svaka funkcija u kulturnom razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, u dva plana, - najpre socijalnom, potom - psiholokom. Najpre meu ljudim a kao iterpsihika kategorija, potom unutar deteta kao intrapsihika kategorija". Id eje Vigotskog su inspirisale mnoge ruske psihologe to je uticalo na formiranje mo skovske psiholoke kole u koju se najee ubrajaju njegovi saradnici Leontijev i Lurija, a zatim Rubintajn, Galjperin, Zaporoec, Elkonjin, Boovi, Davidov i drugi. Ovi autor i su u brojnim teorijskim radovima i eksperimentalnim istraivanjima preispitivali i primenjivali uenje Vigotskog. Uenje Vigotskog tek od ezdesetih godina, od objavl jivanja i prevoenja njegovih glavnih dela, ima snaan uticaj i na modernu razvojnu psihologiju u svetu. Namena ovog kratkog istorijskog pregleda bila je da se stek ne uvid u nastajanje razvojne psihologije. Pomenuti su samo neki od stvaraoca ra zvojne psihologije. O ostalima, posebno savremenim, bie prilike i potrebe da se g ovori kasnije. 20

METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA Razvojna psihologija u istraivanju primenjuje veinu metoda i tehnika koje koriste i druge grane psihologije, ali razvija i nove, saglasno potrebama sistematskog p raenja razvoja psihikog ivota na pojedinim uzrastima, posebno u najranijem detinjst vu. Pojam metode Pod metodama psihologije podrazumevamo opti nain istraivanja psiho lokih problema koji prolazi kroz odreene etape ili faze: izbor i formulisanje prob lema, izrada projekta istraivanja, sprovoenje istraivanja, obrada, analiza i tumaen e podataka, proveravanje zakljuaka istraivanja. Izbor problema spada u najtei deo i straivakog procesa jer nema odgovarajuih standarda koji obezbeuju pravilan izbor. Pr oblem e biti pogodniji za istraivanje ako je: znaajan, originalan, interesantan, iz vodljiv u datim uslovima - da se moe istraivati naunim postupcima kojima se slui psi hologija. Iskaz kojim se formulie problem je bitan jer usmerava istraivaa (ta e istrai vati i u kom obimu). Izrada projekta sledi posle utvrivanja problema istraivanja. Nakon preciznog odreivanja ciljeva i zadataka, biraju se metode i instrumenti za prikupljanje podataka, planira uzorak ispitanika, istraivaka ekipa, materijalno-te hniki preduslovi, vremenski okvir istraivanja i nain prikupljanja i obrade podataka . Sprovoenje istraivanja realizuju obueni strunjaci prema planu istraivanja. Ovo je z naajno za sva istraivanja a posebno ona koja imaju primenu standardizovanih postup aka ili sistematsko uvoenje eksperimentalnog faktora. 21

Obrada podataka i interpretacija rezultata zahtevaju da se uspeno razree brojne tek oe. Rezultate treba interpretirati u skladu sa postavljenim problemom, uslovima i spitivanja, karakteristikama ispitanika, postavljenim hipotezama - i, uz diskusi ju i uporeivanje sa slinim istraivanjima, izvesti zakljuke i preporuke. Vrednosti na laza istraivanja proveravaju se ponovnim praenjem pojave koja je istraivana i testi ranjem zakljuaka i predvianja koja su data na osnovu njih. Ako su nalazi ujednaenih uzastopnih istraivanja iste pojave konzistentni - onda oni imaju naunu i praktinu vrednost. Ukratko, nauna metoda u psihologiji je sistematski nain bavljenja injenic ama i pojmovima psihikog ivota. Nacrtom istraivanja se obezbeuje nauni pristup predme tu psihologije - selektivna upravljenost na odreene probleme, sistematsko, objekt ivno i kontrolisano njihovo izuavanje i oprezno izvoenje generalizacija. Tehnike i straivanja su posebni postupci koji se koriste pri prikupljanju, obradi i prikazi vanju podataka. Razvoj i diferenciranje psihologije kao nauke omoguilo je preuzim anje, prilagoavanje i korienje, u psiholokim istraivanjima, metoda i tehnika drugih n auka. Meutim, u poslednjim decenijama beleimo i obrnutu pojavu - da metode i tehni ke koje je psihologija uspeno razvila i primenjuje, preuzimaju mnoge prirodne i d rutvene nauke, to je znak zrelosti psihologije kao nauke. Metode strukturne analize govora razvijene u psiholingvistici preuzela je i ling vistika; principe izrade mernih instrumenata i verifikacije njihovih mernih kara kteristika (koji se koriste za izradu testova, skala procene) preuzimaju pedagoke i medicinske nauke; mnoge postupke psihometrije, posebno faktorsku analizu, pre uzimaju i koriste mnoge prirodne i drutvene nauke. Transverzalni i longitudinalni pristup Svako nauno istraivanje ukljuuje u sebe odreenu vremensku dimenziju u kojoj deluju v arijable koje ispitujemo, i zavisno od toga imamo transverzalna i longitudinalna istraivanja. Transverzalni pristup (popreni presek) je ispitivanje psihikih pojava (zavisnih varijabli) na ispitanicima razliitog uzrasta, u isto vreme, i na osnov u dobijenih podataka utvrivanje povezanosti uzrasta sa tim pojavama. Postupak je ekonomian, kratkotrajan i prikladan za ispitivanje optih tendencija psihikog razvoj a. Ogranienja postupka su: pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se por ede, to se posebno pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja ; ne dobija se uvid u razvoj pojedinca, javlja se pogreka "izgubljenog podatka". Longitudinalni pristup (uzduno istraivanje) je praenje istih subjekata kroz dui vrem enski period, esto decenijama (na primer: praenje obdarenih), i prikupljanje konti nuiranih podataka o razvoju psihikih pojava (zavisnih varijabli). Osim tekoa 22

zbog osipanja uzorka, sluajnog ili sistematskog, ostaje problem adekvatnosti inst rumenata sa promenom uzrasta; uz to ovo istraivanje je skuplje i due se eka na rezu ltate. Meutim, smatra se da je longitudinalni pristup metodoloki istiji, pouzdaniji : za dobijanje potpune slike individalnog razvoja, za otkrivanje uzroka i posled ica nekog oblika ponaanja, za prognozu daljeg toka psihikog razvoja i utvrivanje po vezanosti meu razvojnim fazama. Najbolje rezultate istraivanja daje kombinovana pr imena ova dva postupka. Podela metoda Prema nainu organizovanja istraivanja imamo metode eksperimentalnog i neeksperimen talnog istraivanja. Istraivanje psihikih pojava moe da se vri u prirodnim i laborator ijskim uslovima. U prirodnim uslovima organizuju se oba naina istraivanja - neeksp erimentalni i eksperimentalni. Laboratorijski uslovi se uglavnom koriste za eksp eri-mentalna istraivanja. Prema predmetu istraivanja metode delimo na objektivne ekstrospekcije, koje izuavaju objektivne podatke: fizioloka zbivanja u organizmu i spolja vidljiva ponaanja - dobijene putem opaanja ili pomou praenja razliitim tehnik im ureajima; subjektivne - introspekcije, one kojima doznajemo o neposrednom, lino m doivljavanju koje prati javljanje i tok aktuelnih saznajnih, emocionalnih i mot ivacionih pojava. O nekim pojavama psihikog ivota podaci se mogu dobiti samo putem samoposmatranja introspektivnih izvetaja. Neeksperimentalne metode Razvojna psih ologija koristi veliki broj neeksperimentalnih i eksperimentalnih postupaka za p osmatranje, merenje i registrovanje pojava psihikog razvoja u prirodnoj situaciji , meutim, samo neeksperimentalno istraivanje izuava psihike pojave koje se spontano javljaju u prirodnom kontekstu. Prednost neeksperimentalnih istraivanja je to se o dvijaju u ekoloki validnoj situaciji, ukljuuju prirodni kontekst u kome se ispitan ici razvijaju, pa i nalazi, principi i norme koje otkrivaju, ne trpe prigovor da li zaista vae u svakodnevnim ivotnim situacijama. Meutim, psiholozi ukazuju i na b rojne probleme koje treba reiti pri praenju pojava razvoja koje se spontano odvija ju. Tekoe koje ovaj nain ispitivanja postavlja pred istraivae najvie su vezane za prob lem da se ovlada multidimenzionalnom prirodom promenljivih vrednosti koje se odn ose na ispitanike i kontekst u kome se posmatra njihov razvoj i ponaanje. To je r azlog to psiholozi vie vole da ispitanike uvode u problem situacije i uklapaju ih u unapred pripremljene, kontrolisane uslove. Rajt (Wright, 1969) navodi da su ra dovi o problemima razvoja, nastali korienjem posmatranja pojava u prirodnim situac ijama, u 23

strukturi uzorka istraivakih radova objavljenih u prvih sedam decenija XX veka zas tupljeni samo sa 8%. Introspekcija Prouavanje psihikih pojava zapoelo je upravo ovom metodom, samoposmatranjem sopstve nih psihikih doivljaja. Introspekcija je specifina metoda psihologije i nju druge n auke ne mogu koristiti. Njome direktno moemo zahvatiti svoje unutranje doivljaje: m isli, elje, emocije i druga stanja svesti. Na poetku razvoja naune psihologije mnog i naunici su introspekciju smatrali ne samo glavnom ve i jedinom metodom kojom moem o doi do podataka o psihikom ivotu. Meutim, kasnije su razvijeni i usavreni postupci posmatranja spoljanjih manifestacija ponaanja preko kojih se doznaje o psihikim fen omenima. Metoda introspekcije imala je, naroito u psiholozima bihejvioristima, pr otivnike koji je osporavaju tvrdei da ona, poto se oslanja na subjektivna iskustva , ne moe dati naune podatke o psihikom ivotu. Meutim, savremena psihologija je zadrala ovu metodu zbog njenih vrednosti. Introspekcija je esto nezamenljiva - bez nje n e bismo mogli doznati kako se odvijaju mnogi psihiki procesi, kao to su procesi mil jenja, snovi, i dr. Mnoge tehnike psiholokog istraivanja zasnovane su, delimino ili potpuno, na introspektivnim podacima. Odgovori u testovima, upitnicima, skalama procene, projektivnim tehnikama, zasnovani su na samoposmatranju. Istraivai su sv esni i ogranienja za korienje introspekcije. Njeni podaci mogu biti nepotpuni i net ani. Najei razlozi za to su: Ispitanici ne poznaju dovoljno sami sebe, pa i kad se t rude da odgovore to tanije i potpunije o svojim doivljajima ne uspevaju sasvim u to me. esto nisu svesni uzroka svojih postupaka jer se uz neke doivljaje aktiviraju m ehanizmi odbrane linosti, koji tome doprinose. Postoji niz psihikih doivljaja, kao t o su brojne emocije, koje se pri introspekciji kvalitativno menjaju ili izmiu sam oopaanju. Ako se o njima saoptava unazad, retrospekcijom, podaci po seanju mogu bit i nepotpuni. Ispitanici mogu namerno da daju "socijalno poeljne" ili netane izvetaj e, u elji da neto o sebi ulepaju ili preute. Nemogue je direktno kontrolisati i verif ikovati introspektivne izvetaje. Meutim, podatke introspekcije mogue je indirektno proveravati. To se ini uvoenjem eksperimentalnog ispitivanja ili sistematskog posm atranja za prikupljanje podataka o istom fenomenu. U eksperimentalnoj situaciji ista pojava se izaziva kod vie subjekata koji samostalno opisuju svoje doivljaje, t o daje proverljivije podatke, jer se na osnovu saglasnosti vie introspektivnih iz vetaja izvode zakljuci. Kad god je to mogue treba 24

koristiti i introspekciju i sistematsko posmatranje, o istim fenomenima, jer se tako dobijaju najpotpuniji i najpouzdaniji podaci. U razvojnoj psihologiji introspekcija se ne koristi ili veoma retko koristi sve do kolskog uzrasta dece. Osnovni razlog za to je u razvojnim karakteristikama, na jpre u nemogunosti deteta da opaa samo sebe ali i da uspeno komunicira sa ispitivaem i da verbalno izrazi svoje doivljaje. U srednjem detinjstvu, iji se poetak poklapa sa polaskom deteta u kolu, i jezika zrelost i razvoj linosti omoguavaju primenu int rospekcije i tada se ee koriste introspektivni izvetaji u postupcima kojima se ispit uju razvojne karakteristike. Tada razvijena verbalna komunikacija i uspeno uspost avljanje interpersonalnih odnosa omoguavaju primenu intervjua i drugih tehnika ps iholokog istraivanja koje se zasnivaju na samoopaanju. U istraivanju problema psihikog razvoja novoroeneta, odojeta i ranog detinjstva koris ti se objektivno opaanje ponaanja. Prouavanje razvoja putem opaanja Neposredna opser vacija razvojnih fenomena u prirodnoj situaciji i beleenje onoga to se vidi, uje .. . bila je zastupljenija u periodu osnivanja razvojne psihologije. Nesistematsko posmatranje U prednaunom periodu su mahom koriene metode koje se znaajnije ne razlikuju od posma tranja na koje se oslanjamo u svakodnevnom ivotu, sem to su bile usmerene na posma tranje i beleenje pojava koje su nekim svojim odlikama privukle panju posmatraa. Pr vi empirijski radovi o dejem psihikom razvoju su bili u formi biografskih studija i anegdotskog opisivanja. Anegdotsko opisivanje je meu najstarijim i njime su reg istrovani istaknuti dogaaji iz razvoja deteta, koji su se "nametnuli" prigodnom p osmatranju. Osnovni mu je nedostatak to nema selektivne usmerenosti, opisuje dogaa je koji se iznenada pojavljuju i deavaju razliitoj deci, nema dovoljno relevantnih podataka o uslovima u kojima se pojava odigrala. Biografske studije su sledei ob lik prigodnog posmatranja. Starije biografske studije sadre empirijske podatke ko ji takoe nemaju pravu naunu vrednost, ali su doprineli porastu interesovanja za na uno istraivanje dejeg razvoja i uoile mnoge probleme razvoja koje e postati predmet s istematskog istraivanja i proveravanja. Novije biografske studije su uglavnom otk lonile te nedostatke, odlikuju se selektivnijim izborom problema posmatranja, un oenjem elemenata sistematskog posmatranja i eksperimenta, odvajanjem opisa od tum aenja, vode ih psiholozi koji su pripremljeni za primenu ove metode - pa ih mnogi autori razvrstavaju u jedan od oblika sistematskog posmatranja. Sistematsko posmatranje 25

Kod sistematskog posmatranja je unapred odreen cilj - predmet i svrha posmatranja , plan kojim se predviaju postupci i uzorak posmatranja; zapaanja o posmatranoj po javi se belee sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumaenja, i uz kon trolisanje uslova u kojima se ponaanje izuava. Da bi se sve to ostvarilo angauje se istovremeno vie obuenih posmatraa, koriste se razna tehnika sredstva za registrovan je podataka ili kontrolu uslova, podaci se prikupljaju odabranim, ili za tu svrh u konstruisanim, instrumentima psiholokog istraivanja. Opservacija se vri u prirodn im uslovima u trenutku kad se ponaanje spontano javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji, posebno za rani deji uzrast. U ustano vama za ispitivanje dejeg razvoja paljivo su projektovani uslovi sa ugraenim brojni m tehnikim ureajima za registrovanje dejeg ponaanja i uslova u kojima se ono prati ( na primer: ugraena interna televizija za registrovanje i prouavanje aktivnosti dec e u zabavitu ili koli, koja sarauje sa istraivaima). Sistematsko posmatranje ima vie v arijanti koje se razlikuju po vremenskom okviru u kome se prati ponaanje, uzorku ponaanja koje se prati i korienju tehnika za prikupljanje podataka. Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvorenog tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu grupu ine str ukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred odreuju vremenski ok vir i uzorak zbivanja na koja e posmatra obratiti panju (Leve, 1980). Dnevnike zabel eke spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja o kome se beleke vode o svemu to se deava u razvoju opserviranog deteta. Pribeleke se vode iz dana u dan, njima se dod aju promene u ponaanju i novi dogaaji i uslovi u kojima su se odvijali - a sve se opisuje u narativnom stilu uz odvajanje linih tumaenja. Biograf je osoba koja je u bliskoj vezi sa detetom, ivi sa detetom. Ovaj postupak spada u longitudinalne st udije u kojima se prirodno povezuju ponaanje i kontekst; njime se dobija multidim enzionalna slika individualnog razvoja deteta i otkrivaju problemi koji su drago ceni za kasnije prouavanje. Pored potpunih dnevnika o ukupnom razvoju deteta voene su dnevnike zabeleke koje prate razvoj samo pojedinih psihikih procesa: razvoj gov ora, senzomotroni razvoj, emocionalni razvoj. U strukturirane oblike sistematsko g posmatranja razvoja spada metoda kratkih vremenskih uzoraka. Ima vie varijanti ove metode ali je svima zajedniko da se opaanje ispitanika vri u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Duina, raspored i broj intervala treba da obezbede dobijanje reprezentativnih vremenskih uzoraka za posmatranu pojavu. irok je izbo r mesta i pojava koje su opservirane ovom metodom. Deca su posmatrana u kui, zaba vitu ili koli; opservirani su: sisanje palca, nervozne navike, prijateljstvo i svae dece, reagovanje uenika na asu, reagovanje uitelja - ee su praene socijalne pojave, i terakcije ispitanika nego jedinice individual26

nog, molekularnog ponaanja. Intervali posmatranja se kreu od 5 sekundi do 20 minut a; najei su do 5 minuta. Veina autora rotira redosled opserviranja dece. Kao jedinic e kojima se kvantifikuje pojava koriste se: (a) broj pojava po intervalu posmatr anja, (b) broj intervala u kojima se pojavljuje fenomen, (v) ukupan broj svih po java. Za beleenje opservacija koriste se protokoli sa unapred definisanim kodiran jem pojava. Prvi autori koji su koristili ovaj metod su Olson (Olson, 1929), Gud inaf (Goodenough, 1928), Parten (Parten, 1932). Prednosti ove metode su: sistema tska kontrola putem selekcije pojava koje treba opaati, standardizovan vremenski uzorak i kodifikovanje, to je jednoobrazno i za opservatore i za analitire; ekonom ina je, s obzirom na vreme i napor koji zahteva; njome se prikuplja dovoljan broj opaanja koji dozvoljava da se pojava pouzdano registruje i interpretira. Nedosta ci su: metoda nije pogodna za pojave koje se retko javljaju; vremenski uzorci mo gu biti krai ili dui od prirodnog trajanja pojave; vremenski uzorci mogu stvoriti "situacioni vakum", ako "odsecaju" ponaanje od relevantnog konteksta bez koga se ponaanje ne moe tumaiti. Kao ilustraciju primene ove metode navodimo rad M. Parten (1932, tabela 1 i slik a 2). Slika 2: Grafiki prikaz nalaza M. Parten Dobijena su etiri glavna tipa igre: (1) Solitarna igra - igranje igrakama koje se razlikuju od onih koje koriste deca u blizini; (2) Paralelna igra - nezavisna ig ra meu drugom decom sa slinim igrakama; (3) Asocijativna igra - aktivno uestvovanje sa drugom decom uz razmenu igraaka ali jo nema podele uloga; (4) Kooperativna igra - igra ima svoj cilj i postoji podela uloga meu decom Tabela 1: Prikaz istraivanja M. Parten Rad Jedinica vremena Predmet posmatranja Tehnika beleenja Analiza Rezultati 27

Subjekti: 42, stari 2-5 godina. Sredina: zabavite, igra na otvorenom prostoru. Ci lj: Opisati aspekte uea dece u meusobnim aktivnostima. Duina: 1 minut. Trajanje: proseno 72 jedinice po S u toku 6 meseci. Samo jedna jed inica po S na dan Nivoi drutvenog uea. Ponderi: -3 nezainteresovano ponaanje -2 usamljeno zainteresovan o ponaanje -1 ponaanje posmatraa 1 "paralelna" igra 2 samo pridrueno igranje 3 prava kooperativna igra Obeleavanje znacima nivoa uea u svakom inervalu od jednog minuta. Verbalan opis opte aktivnosti i razgovora koje vodi dete. A. Zbir vremenskih jedinica od 1 min. u kojima je dolo do uea svakog pojedinog nivoa . B. Algebarski zbir proizvoda dobijenih mnoenjem frekvencije odmerenom teinom na svakom nivou uea. Promena tipa igre sa uzrastom (od solitarne do kooperativne igre) Odnos kooperat ivne igre sa dobom starosti: r = 0.67. Izmereni rezultat uea (B) sa: uzrastom: r = 0.61; sa IQ: r = 0.26; duina boravka u zabavitu: r = 0.12.

Uzimanje uzorka dogaaja bolje osvetljava kontinuitet ponaanja. Autori koji su se o dluili za ovaj pristup pratili su integralne dogaaje: deje svae, deji govor, agresivn ost, pozdravljanje ili deje igre. Beleenje se najee vri u pripremljene obrasce sa ifro anim kodiranjem. Prednosti ovog naina rada su sline onima koje su navedene kod met ode kratkih vremenskih uzoraka, a specifine vrednosti postupka su: dogaaj se najpr e u celini posmatra u kontekstu u kome se javlja a potom analizira zabeleeni sadra j, ispitivanje se moe prilagoditi fenomenu koji se spontano javlja samo jednom u relativno dugom vremenskom periodu (Gudinaf je za takva posmatranja edukovala os obe koje ive sa decom). Osnovno ogranienje postupka je to se uzimanjem uzorka dogaaj a razbija iri kontinuitet ponaanja, to je nedostatak i metode kratkih vremenskih uz oraka. Kao primer posmatranja uzorka dogaaja navodimo istraivanje dejih svaa (uzrast 25 god ina, N = 40) u igrovnoj aktivnosti u zabavitu (Dawe, 1934). Dejv je u svom obrasc u za opserviranje deje svae imala sledee kolone: (1) uesnici (ime, uzrast, pol), (2) trajanje svae, (3) aktivnost koja prethodi svai, (4) razlog svae, (5) uloga uesnika u svai, (6) nain svaanja - pratee verbalne i motorne pojave, (7) ishod svae, (8) emo cionalna atmosfera posle svae (dobro raspoloenje / odbojnost). Nalazi: Opservirano je 200 svaa. Svae su trajale u proseku 24 sekunde, a uestalost je 3-4 svae na sat. Svae na igralitu su due nego u sobi; deaci se ee svaaju nego devojice; ee su sva istog pola, ali se one pre kompromisno zavravaju, nego svae izmeu uesnika razliitog pola. Sa uzrastom se smanjuje uestalost svaa ali se poveava broj osvetnikih ponaanja. Skoro sve svae su praene motornim akcijama (samo tri su bile "isto" verbalne). Najei ishod je poputanje pred jaim. Svae skoro jednako traju bilo da spontano prestanu il i kad intervenie vaspita. Deca nakon svae ee nastavljaju igru u dobrom raspoloenju, ne o to su ozlojeena (3:1). 28

Eksperimentalna metoda Eksperiment je najpouzdaniji nauni postupak za otkrivanje uzronih veza meu pojavama. Eksperimentalna istraivanja su doprinela osamostaljivanj u i razvoju naune psihologije, koja se za jedan vek diferencirala u veliki broj s amostalnih disciplina. Primena eksperimenta u izuavanju razvoja psihikog ivota pose bno je doprinela otkrivanju pravilnosti razvoja i prirode razvojnih promena. Pre dnosti ove metode nad ostalim oblicima ispitivanja su: mogunost namernog izazivan ja pojave, pa kako su poznati mesto, uslovi i vreme javljanja pojave, posmatra se unapred priprema za tano opaanje pojave; mogunost sistematskog i namernog menjanja uslova u kojima se neka pojava javlja, to je njena sutinska odlika; mogunost da se pojava izazove vie puta uz plansko variranje uslova, sve dok se ne uoe uzroci i k arakteristike promena na ispitivanoj pojavi. Ukratko, eksperiment omoguava da se ostvari kvalitativna, kauzalna i kvantitativna analiza pojave koja se izuava. Gla vni cilj psiholokog eksperimenta je da se ispita da li odreeni uslov, faktor ili v arijabla deluje na pojavu koja je predmet istraivanja. Pojava koja je predmet isp itivanja naziva se zavisna varijabla ili kriterij varijabla. Uslovi koji se u ek sperimentu namerno, sistematski uvode i menjaju, da bi se proverilo da li i koli ko deluju na zavisnu varijablu, oznaeni su kao nezavisne varijable ili eksperimen talne varijable. Treba naglasiti da istraivai nastoje da u psiholokom eksperimentu dri pod kontrolom sve druge relevantne faktore, pojave koje se ne uvode u eksperi ment jer one ve postoje i moraju se kontrolisati da se ne bi njihov uticaj pripis ao eksperimentalnom faktoru. To su kontrolne varijable, a njihov uticaj se neutr alie sledeim postupcima: a. izborom sluajnog uzorka, kojim se doprinosi eliminisanj u nesistematskih faktora; b. uvoenjem kontrolne grupe, ime se neutraliu nesistemats ki faktori jer deluju i na kontrolnu i na eksperimentalnu grupu, a nezavisne var ijable samo na eksperimentalnu, to omoguava da se izdvoji i meri njihov uinak na za visnu varijablu; c. postojee relevantne faktore drimo konstantnim, ujednaavanjem is pitanika kontrolne i eksperimentalne grupe, po mernim vrednostima kontrolnih var ijabli, ime obezbeujemo da one ne utiu na utvrivanje krajnjih rezultata eksperimenta . U nacrtu eksperimenta planiraju se: problem istraivanja - zavisna varijabla, hi poteze, nezavisne varijable, ispitanici, nain provoenja eksperimenta i postupci me renja, 29

kontrola (pomou paralelnih grupa, rotacijom faktora - kada se izbegava pogreka mer enja zbog uticaja vebe i umora, statistikim postupcima - analizom kovarijanse). Za visno od mesta gde se izvodi imamo laboratorijski eksperiment i eksperiment u pr irodnim uslovima. Eksperimentalno istraivanje psiholokih pojava ima i svojih ogran ienja. Iz etikih razloga ono se ne primenjuje kad moe imati tetne posledice po ispit anike. Drugi razlog za ogranienja u primeni moe biti taj to se neke psiholoke pojave kvalitativno menjaju kad ispitanici znaju da su uesnici eksperimenta (kao to je s luaj kod ispitivanja emocija). U svim ovim sluajevima istraivai se koriste sistemats kim posmatranjem pojava u prirodnim uslovima javljanja. Primena eksperimenta u r azvojnoj psihologiji od istraivaa zahteva da uspeno kontrolie sve relevantne varijab le i promene povee sa pravim uzrocima. Pored precizne kontrole uticaja sadanje oko line na razvoj treba odrediti delovanje sazrevanja i prolog iskustva, istorije ra zvoja. Uslove okoline najlake je kontrolisati u laboratorijskom eksperimentu. Meut im, ovi eksperimentalni nalazi ne mogu se generalizovati na ponaanje u prirodnoj situaciji. U tumaenju socijalnog razvoja predkolske dece Masen (Mussen et al., 198 4) uglavnom koristi nalaze neeksperimentalnih metoda ili eksperimenata u prirodn oj situaciji. Sazrevanje je najtee eksperimentalno kontrolisati. Razvojni psiholo zi su pokuali sa uporeivanjem razvoja identinih blizanaca koji su ostali u istoj sr edini i koji su rano razdvojeni. Meutim, kritiari ukazuju da i blizanci koji su ra no razdvojeni i smeteni u razliite socijalne sredine imaju jedno isto iskustvo - o ba su odvojena od majke. 30

Slika 3: Oprema za izvoenje i opservaciju uslovljavanja fetusa (Spelt, 1948) Slika 4: Eksperimentalni kabinet (a) i sistem za registrovanje (b) 31

Slika 5: Eksperimentalna kupola sa jednosmerno providnim staklom (Gesell, 1929) U eksperimentalnom ispitivanju opaanja, na ranom stadiju razvoja, detetu se izlau vizuelne drai a prati njegova aktivna panja, orijentaciona reakcija, promena ritma sisanja, promene u vokalizaciji ili broju otkucaja srca. Slika 6 je ilustracija za "princip razlikovanja" - da umerene promene izazivaju duu panju nego veoma vel ike ili vrlo male promene. Ako se detetu (1;6 g) najpre projektuje slika figure A a zatim izlau ostale, ono najveu panju pokazuje za D a najmanju za E figuru. Slika 6: Ilustracija "principa razlikovanja" (Hopkins, 1976) Eksperiment sa paralelnim grupama se esto primenjuje u razvojnoj i pedagokoj psiho logiji. Pri organizovanju istraivanja ovom metodom najpre se vri ujednaavanje kontr olne i eksperimentalne grupe kako bi se neutralisalo delovanje nesistemat32

skih faktora, a pratilo delovanje uvedenog eksperimentalnog faktora na zavisnu p romenljivu. Kontrola nesistematskih faktora se moe obezbediti i primenom statistik og postupka - analize kovarijanse. U oba sluaja postupak ispitivanja zapoinje inic ijalnim ili prethodnim merenjem zavisne varijable u obe grupe (Kp i Ep); nakon t oga se samo u eksperimentalnu grupu uvodi delovanje nezavisne varijable - eksper imentalnog faktora, i po zavretku tretmana ponovo se vri naknadno ili zavrno merenj e kod obe grupe (Kz i Ez). Statistika obrada podataka zapoinje utvrivanjem koliko s u napredovale obe grupe od poetnog do zavrnog ispitivanja: Dk = Kz - Kp De = Ez Ep Nakon toga "ist" uinak delovanja eksperimentalnog faktora nalazimo kada od pozi tivne razlike eksperimentalne grupe oduzmemo pozitivnu razliku kontrolne grupe: D = De - Dk ime smo odvojili uinak sazrevanja i drugih nesistematskih varijabli, k oje su podjednako delovale i na kontrolnu i na eksperimentalnu grupu. Ukoliko je naena pozitivna razlika (D) statistiki znaajna, tu promenu kod zavisne varijable m oemo pripisati delovanju eksperimentalnog faktora. Kod statistike kontrole, analiz e kovarijanse, o tome zakljuujemo na osnovu nivoa znaajnosti naenog F - testa. Tehnike psiholokog istraivanja Testovi Testovi su jedna od najrazvijenijih i najee ko rienih tehnika. Psiholoki test je merni instrument sastavljen od niza zadataka ili problema, sistematski odabranih, pomou kojih se na objektivan nain, na izazvanom u zorku ponaanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine linosti ili znanje pojedinca. Psiholozi u istraivanju koriste standardizovane testove. Da bi test bio standard izovan merni instrument potrebno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zada vanje i ocenjivanje i norme za vrednovanje dobijenih podataka. Testove izrauju sp ecijalizovane institucije angaujui tim strunjaka koji nakon sloene procedure izrade i standardizacije konanu verziju testa daju za upotrebu. Merne karakteristike testa 33

Test je valjan ili validan ako zaista meri onu pojavu (varijablu) koju njime elim o da merimo, a ne neku drugu. Psiholoka merenja su posrednog karaktera pa se mora proveriti da li test sadri karakteristike i indikatore varijable koja se njime i stovremeno izaziva i meri. U dokazivanju valjanosti polazi se od ciljeva testira nja pa u skladu s tim najea su tri naina dokazivanja valjanosti: valjanost sadraja test znanja treba da bude sastavljen od reprezentativnog uzorka pitanja iz oblas ti koju meri; prediktivna (kriterijum) valjanost - da li postoji znaajna povezano st izmeu uspeha (rezultata) na testu i kriterijuma uspenog obavljanja neke aktivno sti (uspeha u koli, na poslu); hipotetika ili dijagnostika valjanost - u kom stepen u ispitanik poseduje kvalitet, osobinu (construct) koju test izaziva i meri; odn os test - varijabla najee se dokazuje korelacionom analizom, a za proveru koliko ra zliiti testovi mere istu osobinu psiholozi su konstruisali i koriste poseban post upak - faktorsku analizu. Pouzdanost testa odnosi se na stepen preciznosti meren ja jedne varijable pomou odgovarajueg testa. Test je pouzdan ili relijabilan ako u zastopna merenja istim testom na istom uzorku daju isti rezultat. Faktori koji s manjuju preciznost merenja mogu biti u: (a) uzorku ispitanika, (b) testu i (v) n ainu primene testa. Ispitanici kod testova linosti mogu biti skloni da daju "socij alno poeljne" odgovore; kod alternativnih izbora Da/Ne (Tano/Netano) naena je sklono st ispitanika da biraju vie potvrdan ili odrean odgovor. Sastavljai o svemu ovome m oraju da vode rauna i izbegnu "providna" pitanja. Test je manje precizan u merenj u odreene pojave ako nisu zastupljeni odgovarajui uzorci indikatora varijable i za dataka, pitanja. Nepravilna primena se javlja ako se ne potuju procedure zadavanj a i/ili ocenjivanja testa. Najei naini provere pouzdanosti testa su: "retest" model, izraunavanje korelacije uzastopnih merenja; model deljenja testa na dva dela (ko relacija skorova ova dva dela); model dva paralelna testa i povezanosti njihovih rezultata; analiza stavki testa (ajtem analiza). Test je osetljiv ili diskrimin ativan ako njime moemo izmeriti i male postojee razlike izmeu ispitanika u osobini koju merimo. Osetljivost testa zavisi od njegove duine (broja stavki), kvaliteta (teine) zadataka, naina ocenjivanja reenja. Objektivnost testa je merna karakterist ika koja se odnosi, pre svega, na nepristrasnost ocenjivanja. Test je objektivan ako njime dobijeni rezultati zavise iskljuivo od ispitanika, a ne od instrumenta ili ispitivaa koji ga primenjuje. Ovo bi bilo odreenje najueg znaenja objektivnosti . ire znaenje se odnosi na podudarnost sudova koje 34

donosimo na osnovu mera na testu sa stvarnom psiholokom karakteristikom ispitanik a koju merimo. Vrste testova Klasifikacije se prave na osnovu velikog broja kriterijuma pa se moe navesti i ve liki broj kategorija testova. Prema predmetu ispitivanja testovi se dele na: tes tove sposobnosti, testove linosti. testove znanja, testove gotovosti ili spremnos ti. Najrazvijeniji su testovi sposobnosti, a meu njima testovi za merenje intelig encije. Veliki broj testova koji mere intelektualne sposobnosti konstruisan je u psiholokim centrima gde su nastale pojedine teorije o strukturi intelektualnih s posobnosti. U skladu sa tim shvatanjima sastavljene su baterije testova koje mer e pojedine sposobnosti. Testovi linosti slue za otkrivanje i merenje pojedinih oso bina ili crta linosti. Oni se mogu razvrstavati po varijablama koje mere i po nain u kako su konstruisani (od inventara linosti do projektivnih testova). Testovi zn anja mere nivo znanja ili vetina steenih u okviru pojedinih oblasti. Mogu biti nor mativni - ako se individualni rezultat ocenjuje na osnovu uspeha grupe u kojoj j e ispitanik, to ini individualni rezultat relativnim (prosenim, ispod proseka ili i znad proseka grupe); kriterijski - ako se individualni rezultat ocenjuje prema u napred postavljenom kriterijumu (traenom nivou uspenosti), pa ocenjivanje pojedinc a ne zavisi od rezultata drugih ve od toga da li je dostigao kriterijum ili nije. (O testovima znanja, njihovim odlikama i nainu izrade i primene videti u pedagokoj psihologiji). Testovi gotovosti ili spremnosti su kombinacija testova sposobnosti i znanja. Na osnovu njihovih nalaza vri se procena da li je dete spremno (zrelo) da poe u osno vnu kolu ili da se ukljui na neki sledei nivo kolovanja. Prema broju ispitanika koji ma se zadaju testove delimo na: individualne testove grupne testove. Individualn i testovi se obino koriste za ispitivanje mlae dece. Pogodniji su za postavljanje dijagnoze o ispitaniku jer je ispitiva u stalnom kontaktu sa njim i moe da opaa i n jegovo ponaanje. Meutim, za njihovu primenu potrebna je strunost i iskustvo ispitiv aa. Ispitiva mora dobro da poznaje psihologiju linosti, psiholoku karakteristiku koj u ispituje i proceduru zadavanja i ocenjivanja testa. 35

Grupni testovi su standardizovanog uputstva za primenu, ekonominiji, ali primenlj ivi tek kod starije dece, adolescenata i odraslih - koji su u stanju samostalno da rade. Ostale kriterijume podele samo navodimo: testovi brzine - testovi snage verbalni testovi - neverbalni testovi testovi sa predloenim izborom odgovora - t estovi sa slobodnim odgovorima objektivni testovi (spoljnje ocene) - subjektivni testovi (samoocene) strukturirani testovi - nestrukturirani testovi testovi pap ir-olovka - testovi izvoenja testovi uinka - testovi tipine aktivnosti testovi prod ukcije - testovi procesa Vrednosti testova Pri ocenjivanju vrednosti testova strunjaci se slau da su oni pouzdaniji u odreivan ju svojstava pojedinca od obinog posmatranja, zato se esto koriste u naunim istraiva njima. Meutim, i testovi imaju svoje vrednosti i ogranienja. Prednost je to se rela tivno brzo i objektivno mogu utvrditi odlike merenih karakteristika. Rezultati t estiranja su izraeni skorovima, merama sposobnosti, znanja ili osobina linosti - k oje imaju prognostiku validnost. Najee se koriste za odreivanje deje gotovosti za pola zak u kolu, pri analizi kolske uspenosti, za potrebe profesionalne orijentacije. Og ranienja testova su u tome to njima merimo svojstva pojedinca koja su podlona utica ju raznih faktora: situaciji testiranja, uzrasnim odlikama ispitanika, razlikama istorije razvoja pojedinaca, polnim razlikama. Testovi mere samo uzorak aktivno sti na osnovu ega se procenjuje svojstvo. Meutim, realna karakteristika ne samo da moe biti kompleksnija, nego se njeno ispoljavanje menja u zavisnosti od interakc ije sa drugim svojstvima linosti. Prognostika validnost je vea ako se moe imati uvid u integrisanost svojstava linosti, jer od stepena integrisanosti zavisi kompeten tnost i uspenost linosti. Upitnik Upitnik je tehnika psiholokog istraivanja u kojoj se pitanja i odgovori daju pismeno. Sistem pitanja sastavlja se po odreenim princ ipima, pa zato taj posao zahteva strunost i iskustvo. Bitno je da pitanja budu ja sno formulisana, nedvosmislena, da nisu sugestivna, da ne zadiru u intimni ivot i spitanika. Zato se obino pre konane verzije upitnika vre probna ispitivanja i korig ovanje pitanja. Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog, zatvorenog i kombinovano g tipa. 36

Kod pitanja otvorenog tipa ispitaniku je ostavljena mogunost da slobodno odgovori . Kod njih se dobijaju kvalitetniji podaci o ispitivanoj pojavi ali su sloenija z a obradu jer su odgovori raznovrsni i tee se klasifikuju. Kod pitanja zatvorenog tipa predvieni su odgovori i od ispitanika se trai da izabere jedan koji je najpri bliniji njegovom stavu. Prednost ovog tipa upitnika je to je laki za statistiku obra du ali se njime manje saznaje o ispitivanoj pojavi. Kombinovana pitanja sadre pon uene odgovore ali i mogunost da ispitanik, ako ne prihvati ni jednu ponuenu alterna tivu, dopie odgovor. Iskusni istraivai probna ispitivanja vre sa upitnikom u kome su pitanja otvorenog tipa, pa od dobijenih odgovora sastavljaju odgovore za pitanj a zatvorenog tipa. Tehnika upitnika se koristi pri sastavljanju testova linosti i li u anketiranju. Intervju Intervju je istraivaka tehnika u kojoj se usmerenim raz govorom prikupljaju informacije u svrhu naune analize, savetovanja, dijagnoze - o d ega i zavisi nain motivisanja subjekta i voenja razgovora. U prvom sluaju ispitani k treba da prui uslugu nauniku da doe do podataka, u drugom ispitanik trai pomo, save t. U zavisnosti od stepena usmeravanja razgovora intervju moe biti nestrukturiran i strukturiran. Nestrukturirani intervju se vodi kao slobodan razgovor, u prisn oj atmosferi. Meutim, tako dobijeni podaci se tee obrauju. Ovaj oblik je pogodniji za kliniki rad nego za prikupljanje podataka u naunom istraivanju. Strukturirani in tervju ima unapred pripremljena pitanja, kodirane alternative odgovora, pripreml jene obrasce za beleenje odgovora. Pogodan je za statistiku obradu, ali ne ostvaru je prisan kontakt sa ispitanikom i njime se doznaje samo ono to je planirano. Int ervju je esto koriena tehnika za prikupljanje podataka u razvojnoj psihologiji: u s tudijama razvoja pojmova, istraivanjima stavova i vrednosti, aspiracija i strahov anja - to mu je i osnovna prednost u poreenju sa posmatranjem kome ovi fenomeni ni su dostupni. U odnosu na upitnik prednost intervjua je to prua uvid da li je dete razumelo pitanje i to intervjuista moe bolje da kontrolie sadraj i redosled pitanja. Kod upitnika ispitanik moe najpre da proita sva pitanja, pa da zatim odgovori na poetna pitanja budu pod uticajem sadraja kasnijih pitanja. Prednost intervjua je to , pored odgovora na pitanja, ispitiva moe da registruje i neverbalne reakcije ispi tanika. U poreenju sa upitnikom intervju zahteva vie vremena i manje je ekonomina t ehnika. Za uspeno voenje intervjua potrebno je solidno poznavanje razvojne psiholo gije - karakteristika uzrasta i same tehnike - kako voenja tako i registrovanja r azgovora i ponaanja. Intervjuista mora da ovlada vetinom uspostavljanja i odravanja bli37

ske komunikacije sa ispitanikom koja obezbeuje validne podatke. Meutim, postupci k ojima se pridobija ispitanik za saradnju menjaju se sa uzrastom. Od kog uzrasta deca mogu uspeno da uestvuju u istraivakom intervjuu? Razvojni psiholozi najvie vode rauna o dostignutom razvoju dejeg govora, da dete moe uspeno verbalno da komunicira, da razume pitanje i saopti svoj odgovor. Psiholozi ukazuju da je taj nivo dostig nut na uzrastu 5-6 godine, mada ima uspenih intervjua i sa mlaom decom. Za uspean i ntervju vano je da u prvom kontaktu situacija bude jasno definisana, i verbalno i neverbalno. kolskom detetu intervjuista najpre razjanjava svoj identitet, ulogu, svrhu i trajanje razgovora, poverljivost sadraja. U radu sa predkolskom decom uobia jeno je da se intervju predstavi kao igra. Za uspean intervju vana je i fizika situ acija - kako je ispitanik doekan, gde je smeten, moe li slobodno da se odvija razgo vor. Ukratko, za intervju treba sistematska priprema a sam pristup zavisi od pro blema i uzrasta ispitanika. U razvojnoj psihologiji su poznate brojne adaptacije tehnike intervjua uvoenjem igrovne aktivnosti i igraaka, opisom i tumaenjem slika ili dovravanjem pria i reenica. Pijaeova klinika metoda je kombinacija intervjua i ek sperimenta. To je pristup u kome se pitanja formuliu prema nivou razvoja dece. Na jpre se posmatra deja spontana aktivnost da bi se procenio taj nivo i formulisala pitanja za intervju. U intervjuu je vano da dete slobodno govori i da se to to ve rnije registruje. Ispitiva sledi deje inicijative u razgovoru i krajnji cilj mu je da to vie otkrije o psihikoj pojavi koja je predmet ispitivanja. Primer: razgovor Pijaea sa deakom (5 g) na temu "ta pravi senku?" P. : Je l zna ta je senka? D.: Da, pravi ih drvee, ispod drvea. P. : Zato postoji senka ispod drveta? D .: Zato to je na drvetu mnogo lia, lie je pravi. P. : Kako lie to ini? D.: Zato ljikavo. P. : Kakve to veze ima? D.: To pravi senku. P. : Zato? D.: Zato to je unu tra u liu no. P. : Zato? D.: Zato to je dan spolja. Listovi su veliki i u njima je n 38

(Prema D. Tarner. 1979 str. 89) Skale procene Skala procene je tehnika koja se moe odrediti kao psiholoka lestvica u kojoj je ovek "instrument" merenja. Predmet procene mogu biti tue i vlastite os obine. Ova tehnika se upotrebljava kada je u ispitivanju potrebno razvrstavanje po kategorijama. Skale mogu biti: verbalne, numerike i grafike. Primenjuju se tako to ocenjiva oznaava mesto na skali koje ocenjivanom pojedincu (osobini) pripada. S kale se koriste radi procene karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti pojedinca za neki posao, za oznaavanje estets kih preferencija i u kolskom ocenjivanju. Procenjiva treba da bude kompetentan - d a poznaje ono to procenjuje, i uveban - da je osetljiv u razlikovanju manifestacij a osobina i ponaanja i da poznaje mogue izvore greaka u procenjivanju. Izvori pogreaka u (pr)ocenjivanju Halo-efekat - tendencija pri (pr)ocenjivanju il i donoenju miljenja da se bude pod uticajem jedne druge karakteristike ili opteg ut iska o toj linosti, to dovodi do pogrene generalizacije pri donoenju ocene. Lina jedn aina - konstantna pogreka pri (pr)ocenjivanju koja se javlja u tri glavna oblika: (a) procenjiva je strog ili blag; (b) biranje sredine skale, centralna tendencija ; (v) biranje samo niskih i visokih ocena na skali, nema srednjih vrednosti. "Lo gika" greka - se javlja kada procenjiva misli da su neke osobine ili ponaanja logiki povezani pa ih zato isto i procenjuje. Pogreka blizine - javlja se kod procenjiva nja vie osobina na skali; procena prethodne osobine neopravdano utie na slinu proce nu sledee, pa su vee korelacije za blie osobine. Pogreka kontrasta - (ne)povoljnija procena posle izrazito dobrog ili loeg prethodnika. Prilagoavanje kriterijuma uzor ku - u jakoj grupi kriterijum procene je povien, a u slaboj grupi snien. Kada se p relazi iz jedne u drugu grupu deluje pogreka koju zovemo "nivo adaptacije", posle bolje grupe slabija se stroije procenjuje i obrnuto. Predrasude - o inferiornost i ili superiornosti ispitanika razliitog pola ili etnike pripadnosti u ispitivanim osobinama. Pogreke u procenjivanju mogu se ublaiti uvoenjem vie nezavisnih procenjivaa, uvebavanj em procenjivaa i konstruisanjem kvalitetnih skala procene. Primeri skala procene Verbalna skala /Izvod iz skale interesovanja/ Uputstvo: Pr oitaj rei iz datog popisa i za svaku re navedi kakav utisak ona u tebi ostavlja (za svaku re zaokrui jedan od ponuenih odgovora): 1. jaku neprijatnost 39

2. izvesnu neprijatnost 3. ravnodunost ili neodlunost 4. izvesnu prijatnost 5. jak u prijatnost 16 17 Muzika Matematika 1 1 2 2 3 3 4 4 5 5 Numerika i grafika skala Kod numerike skale procenjiva bira broj kojim e oznaiti proce njivano svojstvo ispitanika. Ako se, na primer, procenjuje marljivost numerika sk ala (a) moe biti u rasponu 0 (veoma lenj) do 10 (veoma marljiv) a grafika skala (b ) na poetnoj levoj strani oznaava da je ispitanik - veoma lenj, a na krajnjoj desn oj - veoma marljiv. (Ispitanik na numerikoj skali svoju procenu iskazuje zaokruiva njem broja, a na grafikoj skali stavlja znak H) (a) (b) 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Veoma lenj Veoma marljiv Ozgud (Osgood, 1952) je predloio skalu za prouavanje viedimenzionalnosti znaenja poj ma, koja slui da znaenje odreenog pojma diferencira od drugih pojmova; zbog toga je ovaj merni instrument nazvao semantiki diferencijal. Semantiki diferencijal je bi polarna skala. Ona ispitaniku nudi pojam, simboliki sadraj, i pridevsku skalu koja najee ima sedam stupnjeva od kojih je srednji neutralan, a po tri levo i desno opi suju polarizovan gradijent odnosa. Na primer: procenjuje se znaenje pojma "utiv"; deo bipolarne skale ima sledei izgle d: aktivan 3 2 1 0 1 2 3 pasivan hladan 3 2 1 0 1 2 3 topao Ispitanik kod svake pridevske skale oznaava svoj izbor a ispitiva meri brzinu donoe nja odluke - ime se belei intenzitet njegovog odnosa: kognitivnog, afektivnog ili konativnog, prema procenjivanom pojmu. To znai viedimenzionalnost pojma se ispituj e preko briljivo odabrane pridevske skale. Otuda je i osnovni metodoloki problem u izboru prideva od kojih se prave polarizovane skale, jer taj izbor treba da obe zbedi reprezentativan uzorak kognitivnih, konativnih i afektivnih odnosa prema p ojmu koji je predmet ispitivanja. U obradi podataka, da bi se prikazao viedimenzi onalni semantiki prostor, koristi se trodimenzionalni koordinantni sistem na kome se prikazuju tri semantike diferencijacije: evaluacija (procena), intenzitet (sn aga), aktivitet (brzina reakcije, izbora). Navodimo primer grafikog prikaza procene dva pojma: 40

A grupa (N = 20, nalazi za pojam "revnostan") B grupa (N = 20, nalazi za pojam " vatren") (Prema: . Ozgud, 1963 str. 682) Anketa Kada u istraivanju koristimo tehnike upitnika, intervjua ili skale procene na izabranom uzorku ispitanika, radi prikupljanja podataka, tada kao istraivaku t ehniku primenjujemo anketiranje. Anketa treba da bude izvedena po utvrenim princi pima jer samo tada moe imati naunu vrednost. Anketa je ekonomina tehnika jer se pod aci prikupljaju na uzorku; ako se potuju principi biranja uzorka, onda se dobijen i rezultati mogu generalizovati kao podaci koji vae za celu populaciju kojoj prip ada uzorak anketiranih. Anketa se najee upotrebljava za ispitivanje javnog mnjenja. Meutim, u razvojnoj i pedagokoj psihologiji pomou ove tehnike moe se saznati o soci odemografskim karakteristikama ispitanika, u uslovima u kojima ive i ue, mogu se i spitivati stavovi uenika o koli, nastavnicima, kvalitetu udbenika i nastave. Predno sti i ogranienja ankete povezane su sa tehnikom koja se koristi u njoj za prikupl janje podataka - a to su upitnik, intervju ili skala procene, o ijim vrednostima je ve reeno. Sociometrijski postupak Sociometrijska tehnika se koristi za ispitiva nje dinamike i strukture male grupe. Ona se zasniva na dva glavna odnosa meu poje dincima u grupi: izboru i odbijanju. Sociometrijski kriterij na kome se zasnivaj u izbori i odbijanja je zajedniko uee u nekoj od osnovnih aktivnosti grupe. Njime se ispitanici motiviu da daju iskrene odgovore. 41

Slika 7: Sociogram Nakon prikupljanja podataka sociometrijski materijal se sreuje. dobijeni rezultat i se mogu prikazati grafiki - u vidu sociograma (slika 7). Na njemu je svaki lan g rupe oznaen brojem a izbori su ucrtani strelicama. Drugi nain sreivanja podataka je izrada sociometrijske matrice, u kojoj se sa leve strane (u redovima) nalaze is pisana imena svih uesnika grupe, a u kolonama su redni brojevi tih lanova grupe. U matrici se sa oznaavaju izbori a sa odbijanja, i to se unosi za svakog lana grupe . Trei nain prikazivanja dobijenih rezultata su sociometrijski indeksi koji pokazu ju: (a) socijalni status ili prihvatljivost pojedinca u grupi, (b) unutargrupne odnose, (v) stepen integrisanosti ili kohezivnosti grupe. Sociometrijski postupa k je prvi primenio austrijsko-ameriki psihijatar i psiholog Moreno (J. Moreno) dv adesetih godina ovoga veka. Postupak se koristi za praktine i naunoistraivake ciljev e. Sociometrijski postupak se u razvojnoj psihologiji standardno upotrebljava je r se pokazalo da je jednostavan za primenu a prua veoma korisne podatke. Provere pokazuju da se njime dobijaju pouzdane mere. Naena je i povezanost podataka socio metrije sa nekoliko drugih vanih dimenzija grupnih procesa: razvojem moralnosti, uspenou i sklopom komunikacije u grupi. 42

Projektivne tehnike Projektivni postupci koriste se za otkrivanje i tumaenje kara kteristinih naina ponaanja jedne linosti, njenih stavova, motiva ili dinamikih crta na osnovu njenih odgovora/ponaanja koje izazivaju projektivni materijali. Sutina postupka je da se ispitaniku daje nedovoljno strukturiran materijal i od njega s e zahteva da ga dovri ili tumai. Oekuje se da e ispitanici sasvim spontano u svoje t umaenje projektovati elje, tenje, lina stanja, shvatanja i osobine. Tako e se svojstv a linosti ispoljiti u njenim odgovorima. Od brojnih projektivnih tehnika najpozna tije su Rorahove mrlje, koje je kao tehniku uveo vajcarski psihijatar Rorah (Rorsch ach, 1921), od kojih je jedna, kao ilustracija prikazana na slici 8. Slika 8: Jedna od mrlja iz Rorahovog testa Rorahov test se sastoji od deset slika (kartona) simetrinih mrlja od mastila. To j e asocijativna tehnika u kojoj se od subjekta trai da pogleda sliku mrlje i kae ta vidi na njoj. Ispitiva doslovno belei izjavu i nastavlja sa pokazivanjem ostalih m rlja. Nakon toga sledi ispitivanje subjekta da se dobiju podaci za skorovanje lo kacije, determinante i sadraja datih u opisu. To je osnova za kategorizaciju i tu maenje odgovora. Primena instrumenta u radu sa decom povezana je sa nivoom razvoj a ispitanika, posebno perceptivnih procesa, i kao donja granica pominje se 3. go dina. Uraeni su posebni prirunici i norme za upotrebu ovog testa u radu sa decom. Drugi postupak, koji se esto koristi, je TAT (Test tematske apercepcije) koji je sastavio ameriki psiholog Mari (Murray, 1935). Sadri 30 slika razliitog sadraja i st epena nejasnosti. On spada u tehniku sastavljanja - od subjekta se trai da na osn ovu slika sastavi priu. Kroz formu i sadraj prie otkriva osnovne elemente svoje lino sti. O vrednostima podataka prikupljenih pomou TAT uraene su brojne studije (Lindz ey, 1952). 43

Uraene su i modifikacije testa za rad sa decom. Konstruisan je i poseban deji test apercepcije CAT (The children s apperception test, Bellac, 1954), koji se sastoji od deset slika na kojima se prikazuju ivotinje. Autor je poao od uverenja de je d eci lake da se identifikuju sa ivotinjama nego sa osobama. Projektivni postupci su brojni: tehnike dopunjavanja najee zahtevaju od ispitanika dopunjavanje reenica, pr ia ili slika; koriste se tehnike svrstavanja ili izbora, meu kojima je najpoznatij i Sondijev test, koji trai od subjekta da od fotografija rasporeenih u est nizova s a po osam slika - u svakom nizu svede svoj izbor na dve slike: jednu sliku koja mu se najvie dopada i drugu sliku koja mu se najmanje dopada. U ispitivanju dece koriste se igra, crtanje i bojenje kao ekspresivne tehnike u kojima se kombinuju dijagnostike i terapijske odlike. Vrednost projektivnih tehnika je u tome to se p omou njih mogu dobiti podaci o linosti indirektnim putem, kroz spontano tumaenje pr ojektivnog materijala. Glavno ogranienje ovog postupka je da on zahteva visoku st runost i specijalizaciju onoga ko ga primenjuje. To zahteva i obrada projektivnih podataka ispitanika za ije tumaenje nema standardizovanog ocenjivanja, pa je potr ebno ogromno iskustvo za izvoenje generalizacija. Pored viegodinje obuke i prakse p otrebna je i "analizovana linost", strunjak koji moe da interpretira projektivni ma terijal ispitanika bez linog angaovanja i projektovanja u njemu. Analiza sadraja An aliza sadraja je tehnika za izuavanje raznih verbalnih i neverbalnih simbolikih mat erijala radi izdvajanja i shvatanja njihovog sistema znaenja - poruke. Predmet an alize mogu biti pisani materijali: knjige, dnevnike zabeleke, korespondencija, kols ka dokumentacija; panju istraivaa privlae i razni drugi produkti: filmski i video ma terijali, crtei i umetnike tvorevine ili projektivni materijali subjekata. Najsloen iji i najvaniji je pripremni deo analize: (a) izbor reprezentativnog uzorka sadraj a za analizu, (b) odreivanje kategorija za klasifikaciju i kvantifikaciju. Iskusn i istraivai briljivo analiziraju sadrinsku i formalnu osnovu materijala pri izboru p ostupka i kategorija kojima e se sluiti. Pri tome se odreuju i ciljevi analize. Oni karakteristika materijala, koje poruke on sadri, se najee usmeravaju ka otkrivanju: karakteristike stvaraoca sadraja (autora knjige ili subjekta u projektivnoj tehn ici), analiza sadraja otkriva esto i svojstva onih kojima su poruke namenjene, ili samo podatke kako ih autor vidi. 44

Kod analize udbenika esto se otkriva da pisac ne poznaje dovoljno karakteristike ue nika kome su poruke namenjene; na primer, znaajno se mogu razlikovati renik udbenik a od pasivnog i aktivnog renika uenika koji koriste knjigu. Kao kategorije za klas ifikaciju sadraja odreuju se: jedinica analize, koji deo sadraja se uzima u toku su kcesivne analize, jedinice sadraja, simboli, ideje, teme - koje su logika osnova a nalize, kategorije sadraja, koje se izvode na osnovu kvantitativnih i kvalitativn ih kriterijuma. Tek kad se utvrde jedinice analize, jedinice sadraja i kategorije sadraja - poinje stvarna analiza sadraja koji je predmet ispitivanja. Istorija slua ja Ova tehnika se razvila u klinikoj praksi i slui za prikupljanje podataka o razn im sluajevima koji odstupaju od normalnog ponaanja. I u kolskoj praksi slui za priku pljanje podataka o ueniku koji ima tekoa u uenju i prilagoavanju. Pri tome se uzimaju svi vani podaci o ueniku i njegovoj okolini. U tu svrhu se vodi razgovor sa samim uenikom, njegovim roditeljima, nastavnicima, lekarom i strunim saradnicima u koli. Pri tome se blie upoznaje kako sadanje stanje tako i istorija razvoja deteta. Ogr anienje ovakvog prikupljanja podataka je pojava halo-efekta, selektivne usmerenos ti da se objasni "sluaj". Za prikupljanje podataka koriste se, po potrebi, razne tehnike psiholokog ispitivanja. Meutim, i kad se dodaju i ovi podaci o detetu oni mogu samo poveati praktinu, ali ne i naunu, vrednost ovog postupka. Kumulativni kar ton Kumulativni karton se formira od podataka prikupljenih longitudinalnim postu pkom i predvien je da bude zvanini kolski dokument o istoriji obrazovanja jednog uen ika. Za razliku od istorije sluaja kumulativni karton ili dosje vodi se za sve uen ike. Poto je predvieno da se kumulativni karton vodi od poetka do kraja kolovanja uen ika, onda u njemu treba da se nau, saeto dati, samo najvaniji podaci o toku razvoja . Da bi to bilo sistematino i jednoobrazno, jer nakon uitelja karton preuzimaju dr ugi nastavnici u starijim razredima, obino se daju prirunici koji sadre pregled psi holokih karakteristika uenika kolskog uzrasta i uputstvo za praenje uenika, voenje i k orienje kumulativnog kartona. Kumulativni karton obino ima sledei sadraj: opti podaci o ueniku i porodici uenika, uspeh uenika u koli, podaci psiholokih ispitivanja, zd stveno stanje uenika, 45

tekoe u prilagoavanju, specifine sposobnosti, sklonosti i interesovanja uenika, sionalna interesovanja uenika. U kumulativni karton se unose znaajniji dogaaji iz ko lskog ivota deteta, a podaci se mahom koriste za potrebe savetovanja i profesiona lnog usmeravanja uenika. I za ovaj postupak psiholozi ukazuju da ima samo praktinu vrednost u radu sa uenicima u koli; ako se sistematski vodi omoguava upoznavanje i ndividualnog razvoja pojedinih uenika i time stvara preduslov za individualizovan pristup u vaspitnoobrazovnom radu i usmeravanju razvoja. Navodimo primer jednog kumulativnog kartona ili dosjea uenika str. 25-36) (prema: . uri, 1994 OPTI PODACI Prezime i ime uenika kola i razred Mesto i datum roenja Mesto i adresa s tanovanja lan Majka Otac Sestra Brat Prezime i ime PODACI O LANOVIMA PORODICE Godi na kolska Zdravstveno Zanimanje roenja sprema stanje Promene u porodici PORODINA SREDINA Opte porodine prilike: Odnos roditelja prema ueniku: FIZIKI RAZVOJ O pta telesna razvijenost: Telesne mane i nedostaci: Reagovanje na nedostatke: 1. p ovlai se iz aktivnosti u kojima dolaze do izraaja njegovi nedostaci; 2. trai naroito te aktivnosti i tei da postigne to bolje rezultate u njima; 3. tei da se istakne u drugim aktivnostima u kojima njegovi nedostaci ne dolaze do izraaja ZDRAVSTEVENO STANJE Opte zdravstveno stanje 46

pr

PONAANJE UENIKA U RAZLIITIM SITUACIJAMA Odnos prema radu: 1. rado se prihvata posla , oduevljava se njime, daje predloge, aktivno deluje u organizovanju rada, savest an je; 2. u radu uestvuje ali ga rad ne oduevljava, pasivno prihvata predloge drug ih; 3. negativno se odnosi prema radu, ne uestvuje u radnim akcijama, oponira, iz vlai se. Kako izlae naueno gradivo: 1. tano, sa razumevanjem, svojim reima; 2. pogreno , zbrkano, bez sistema; 3. bez razumevanja, mehaniki naueno. Kako se uenik snalazi u novoj situaciji: 1. brzo i samostalno pronalazi reenje; 2. potrebno mu je dugo vremena dok se ne snae; 3. ne snalazi se, potrebna mu je pomo. Kako uenik reaguje n a neuspeh: 1. lako se obeshrabri, oajava, gubi poverenje u sebe; 2. neuspeh podno si, manje-vie, mirno i tei da ga prevazie; 3. indiferentan je, ne reaguje na neuspe h. Odnos prema drugovima: 1. drueljubiv je, lako nalazi prijatelje, omiljen je i prihvaen od drugova; 2. rezervisan je, nepoverljiv, izbegava drutvo, usamljuje se, nema mnogo drugova, bojaljiv je; 3. nedrueljubiv je, agresivan, ne potinjava se ko lektivu, tei da se istakne i nareuje drugima. REZULTATI PSIHOLOKIH ISTRAIVANJA Rezul tate unosi kolski psiholog: INTERESOVANJE UENIKA Koji kolski predmeti naroito interesuju uenika i kakav uspeh po stie u njima: U kojim slobodnim aktivnostima uestvuje uenik i kakav uspeh postie u njima: Koje profesije naroito interesuju uenika: 47

PEDAGOKE MERE PREDUZETE PREMA UENIKU I SARADNJA SA RODITELJIMA OPTI USPEH UENIKA U OSNOVNOJ KOLI II razred III razred IV razred VI razred VII razr ed VIII razred OPTI USPEH U SREDNJOJ KOLI I razred II razred III razred IV razred Da li je uenik ponavljao neki razred? I razred V razred OPTE MILJENJE NASTAVNIKA O UENIKU Na kraju IV razreda osnovne kole: Na kraju osnovnog obrazovanja: ANEGDOTSKI KARTON Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: 48

Datum: Datum: Datum: Datum: Datum: Prezime i ime Datum: NASTAVNICI KOJI SU VODILI DOSJE Datum poetDatum prestankola ka praenja ka pr aenja 49

POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA Pojam razvoja Razvoj se u najirem smislu rei shvata kao promena u karakteristikama organizma i ponaanja - i vrste (filogeneza) i pojedinca (ontogeneza). Filogenets ki razvoj je ljudsku vrstu doveo do specijalizacije organske osnove za prilagodl jiv i fleksibilan nain ponaanja. Najsavrenije promene su se dogodile u nervnom sist emu, posebno korteksu, koje su dovele do mogunosti stvaranja i upotrebe simbola, u vanja i prenoenja iskustva sledeim generacijama - to je otvorilo oveku "put civiliza cije" i razvoj osobene psiholoke konstitucije i ponaanja. Kod ljudske vrste ontoge netski razvoj je bitno drugaiji od ivotinjskog, gde svaka jedinka razvija svoj bio loki repertoar i svaka generacija poinje "od poetka" i stie individualno iskustvo pu tem adaptacije - dok kod ljudi na ontogenetski razvoj utie ne samo bioloki plan i individualno iskustvo ve bitnu ulogu ima usvajanje socijalnog iskustva (interiori zacija), koje se fiksira i kumulira u proizvodima materijalne i duhovne kulture (eksteriorizacija). Otuda razvoj oveka ine promene u karakteristikama organizma i ponaanju koje su uslovljene genetskim planom, i nastaju kroz proces sazrevanja il i maturacije, i uslovima (ne)prikladne okoline i uz prisustvo i prenoenje ljudsko g socijalnog iskustva - kroz proces socijalizacije, tako da svaka generacija zna vie od prethodne. Meutim, da bi dete razvilo simbolike sposobnosti i sve druge pot encijale ljudske vrste ono mora od poetka i stalno da ui. "Dete je animal educandu m - bie koje ne samo da moe, ve mora da ui i da se vaspitava kako bi realizovalo svo je potencijale ljudskog bia" (Schmidt, 1992). Razvoj je ona vrsta promena za koje je karakteristino: da su znaajno povezane sa protokom vremena; uzrast ne uzrokuje promene ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se poja ve; da su kvantitativne i kvalitativne prirode; manifestuju se u vidu napredovan ja, (nazadovanje je patogeneza); da vode sve veoj diferencijaciji i sve fleksibil nijoj integraciji sistema; da na ovaj nain vode izgradnji sve celovitije povezani h struktura koje funkcioniu u skladu sa svojim specifinim zakonitostima; da ovi pr ocesi razvoja vode izgradnji sve bolje ravnotee i efikasnosti funkcionisanja. Raz vojna psihologija treba da odgovori na pitanja KOJE i KADA se javljaju psihike po jave i ponaanja; KAKO se odvija proces razvoja i ZATO se na odreenom uzrastu pojavl juju ti psihiki fenomeni i ponaanja. Pri tome ona traga za (ne)povoljnim uslovi50

ma i uticajima na razvoj. Najee istraivani problemi razvoja koji trae nauno tumaenje r zvojne psihologije, jer su znaajni kako za objanjenje razvoja tako i za vaspitno-o brazovnu praksu, su: - odreivanje pojma zrelosti, - inioci koji utiu na psihiki razv oj, - zakonitosti psihikog razvoja, - kritini periodi razvoja, - razvojne krize. P ojam zrelosti Pojam zrelosti se koristi u vie znaenja. Zrelost kao najsavreniji obl ik ponaanja Autori koji govore o stadijalnosti razvoja zrelost shvataju kao najsa vreniji oblik ponaanja kojim se zavrava dobro usmeren razvojni proces. Prema Pijaeov oj teoriji kognitivnog razvoja to je prelazak u stadijum formalnih operacija i k orienje apstraktnog miljenja; za Kolbergovu teoriju razvoja moralnosti to je ovlada vanje postkonvencionalnim, autonomnim moralnim principima; Frojd smatra da je zr elost prevladavanje konflikta koji su karakteristini za deji period a dostizanje f ormi socijalizovanog ponaanja kojim se uspostavljaju efikasni odnosi sa drugima; Erikson za svaki stadijum razvoja linosti odreuje vrlinu ije dostizanje je najsavren iji oblik zrelosti. Relativna zrelost Kvantitativne i kvalitativne promene u raz voju nastaju postepeno. Pojmom relativne zrelosti oznaava se ponaanje koje je zrel o u odnosu na uzrast. U tom smislu se govori i o zrelosti deteta predkolskog uzra sta ili deteta mlaeg kolskog uzrasta - a kriterijum za poreenje je oekivani stepen r azvijenosti koji je karakteristian za taj uzrast. Bioloka zrelost organizma Psihiki razvoj je uslovljen fizikim razvojem pa su uenje i vebanje najdelotvorniji ako zap onu u trenutku bioloke zrelosti organizma. Empirijski nalazi ukazuju da se, na pri mer, poetak uspravnog hoda ne moe ubrzati uvebavanjem; hodanje zahteva bioloku sprem nost (zrelost) za ije je formiranje potrebno oko dvanaest meseci. Zrelost kao pri premljenost ili gotovost Pripremljenost ili gotovost ukljuuje sazrevanje i potreb no iskustvo; zrelost za polazak u kolu pored bioloke ukljuuje i psihiku razvijenost deteta: intelektualnu, emocionalnu i socijalnu. Relativna psiholoka zrelost za po lazak u kolu stie se uenjem i 51

vebanjem u predkolskom periodu (u porodici, predkolskoj ustanovi, u grupi vrnjaka). Zrelost kao status odraslog esto se odraslo doba oznaava kao zrelo doba, za koje s e najee podrazumeva vremenski raspon izmeu 21. i 65. godine ivota. Neki psiholozi u s tatus odraslog ukljuuju i dostizanje relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne i socijalne. Za Krea i Krafilda to je kriterijum za prelazak adolescen ta u mlae odraslo doba (Kre i Krafild, 1973, str. 623). Zrelost linosti Pojam oznaava stepen ostvarenog sklada izmeu razvojnih potencijala i postignua i uspenosti integ racije u drutvenu sredinu voenjem rauna o osnovnim normama i vrednostima sredine ko joj linost pripada. Hrnjica (1982) odreuje zrelost linosti kao stepen postignute ra vnotee izmeu identiteta i integriteta jedne linosti. Maslov (1982) zrelu linost odreu je kao samoaktualizovanu, samoostvarenu linost. Za Eriksona (1959) pravu zrelost je dostigla linost koja ima formirano oseanje identiteta, koja ima potpun odgovor na pitanje: "Ko sam ja?" inioci psihofizikog razvoja Razvojni psiholozi nastoje da objasne ono to u razvoju dece uoavaju roditelji i vaspitai - da se kod pojedine de ce istog uzrasta od ranog detinjstva ukupan fiziki i psihiki razvoj moe odvijati ra zliitom brzinom i dostii razliit nivo. I uitelji zapaaju da deca koja ive u slinim pri ikama, pohaaju istu kolu, pokazuju znaajne individualne razlike. Neka su uspenija u jednim aktivnostima od drugih, neka imaju izraene odreene osobine linosti koja drug a nemaju. Zato je to tako? Za rad na vaspitanju i obrazovanju od najveeg je znaaja poznavanje faktora od kojih zavisi psihiki razvoj. Koliko na razvoj moe uticati kol a i kako poveati pozitivne efekte njenog delovanja na razvoj? Da li je mogue otklo niti ili bar ublaiti zaostajanje u razvoju, sa kojim neka deca zapoinju kolovanje? Neka od ovih vanih pitanja jo nisu dobila potpun odgovor, ali je ohrabrujue za razv ojnu psihologiju da je na neka od njih nauka dala sasvim odreen odgovor. Naunici s u danas saglasni da na ovekov ontogenetski razvoj deluju tri inioca: naslee - biolok i, genetski plan, sredina - posebno socijalna sredina, odreen drutveni i kulturni okvir u kome se odvija razvoj i aktivnost pojedinca - putem koje se ostvaruje ra zvoj. To su osnovni inioci koji od poetka ivota odreuju razvoj i oblikovanje kako un iverzalnih obeleja oveka tako i individualnih karakteristika razvoja, kao to su brz ina razvoja, njegove specifinosti i krajnji dometi. 52

Nijedan od ova tri inioca ne moe samostalno da ostvari razvoj. Meutim, za vaspitae j e sutinsko pitanje kako oni svojom interakcijom ostvaruju najpovoljniji razvoj. E fekti pojedinih inilaca se ne mogu direktno meriti ve o tome doznajemo posredno, p reko razvijenih sposobnosti, osobina linosti ili ponaanja. Jo je vidljiviji njihov udeo i uticaj ako razvoj ne tee uspeno. Psiholozi ukazuju da iako su sva tri inioca vana i nuna za uspean razvoj, to ne znai da uvek, u istoj meri, doprinose tom razvo ju. Ima dokaza da je njihov doprinos na razvoj odreenih sposobnosti i osobina raz liit. Meutim, da se i danas ne bi polazilo od jednostranog gledanja na inioce razvo ja valja upoznati pozicije ekstremnih shvatanja koja uglavnom pripadaju prolosti. Nativisti su prenaglaavali ulogu faktora naslea u psihikom razvoju, naroito na razv oj sposobnosti, osporavajui da sredina i vaspitanje u tome imaju neku vaniju ulogu . Prema nativistima individualne razlike kod dece nastaju kao uroena svojstva, a to znai bez obzira na uticaj sredine i aktivnosti pojedinca. Empiristi, pak, pren aglaavaju uticaj sredine. Po njihovom shvatanju svi ljudi imaju jednake mogunosti za razvoj, sem u patolokim sluajevima. Individualne razlike meu ljudima nastaju zbo g toga to oni ive u razliitim prilikama, a ne zbog razliitih nasleenih dispozicija. P rema tome ovek je onakav kakvim ga je formirala sredina i vaspitanje. Meutim, ova teorija ima tekoa da objasni zato se javljaju individualne razlike kad ljudi ive u i stoj sredini. I nativisti i empiristi koriste nalaze o razvoju identinih blizanac a ali selektivno izdvajaju ono to ide u prilog njihovog uenja. Nativisti tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponaanja jer im je isto bioloko naslee; empirist i tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponaanja jer imaju jednaku sredinu i vaspitanje. V. tern ukazuje da za deji razvoj imaju znaaja i naslee i sredina i pr edlae teoriju konvergencije. On tvrdi da naslee ne daje gotove osobine i sposobnos ti ve samo dispozicije, a od sredine zavisi hoe li se dispozicije razviti u sposob nosti i osobine. Ni ova teorija nije bez jednostranosti; ona je zanemarila ulogu pojedinca. Aktivnost pojedinca je trei bitan inilac koji ostvaruje razvoj. Ona de luje u interakciji sa faktorima naslea i sredine. Dakle, interakcionisti ukazuju da na razvoj uzajamno deluju svi inioci: s jedne strane naslee, sa druge sredina s a svojim osobenim fizikim, drutvenim i socijalnim uslovima, ali tek aktivnost i uen je pojedinca ostvaruje razvoj. Naslee i sazrevanje Faktori koji odreuju naslee su h romozomi u ijim se strukturama nalazi mnogo hiljada gena. Nasledni inioci prenose se genima - koji sadre osobeni sklop genetskog materijala u veoma sloenim hemijski m lancima sastavljenim od molekula DNK, koji se nalaze u jedrima ovih elija. Svak a zametna elija nosi po 23 hromozoma a njihovim 53

spajanjem dobijeni zigot imae 46 hromozoma, od kojih polovina dolazi od oca a pol ovina od majke. U svakoj oplodnoj eliji jedan par predstavlja polne hromozome a d vadeset dva ostala hromozoma su autozomi. U poetku elije zametka imaju isti broj h romozoma kao i elije tela. Par mukih polnih hromozoma oznaava se sa XY a enskih sa X X. Meutim, od puberteta, dostizanja polne zrelosti, procesom mejoze (deljenjem eli ja) nastaju zrele oplodne elije gameti (spermatozoidi i jajne elije). Nakon proces a mejoze polovina mukih oplodnih elija sadri Y a druga polovina X polni hromozom. J ajna elija sadri uvek X hromozom. Spajanjem jajne elije sa spermatozoidom koji nosi Y polni hromozom nastaje muki pol; spajanje XX polnih hromozoma odreuje enski pol. Teorijski broj moguih kombinacija hromozoma je 223 a to iznosi preko 8 miliona k ombinacija. Sa roenjem se ne donose sve nasledne dispozicije. Neke se pojavljuju tek posle odreenog perioda sazrevanja organizma i njegovih organa. Sazrevanje ili maturacija je fizioloki proces razvijanja naslednih osnova koje su neophodan usl ov za razvitak. Nikakvim vebanjem ne moe se razviti, nauiti funkcija za koju nema n aslednih osnova. To je dokazano uporednim gajenjem bebe oveka i mladuneta impanza ( L.A. Kellog & W.N. Kellog; N.L. Koc). Uloga sredine Svaka osobina i ponaanje razv ija se i formira tek na osnovu aktivnosti u odreenoj sredini. Za neke uroene, filo genetske funkcije (ulne sposobnosti, uspravan hod) gotovo redovno postoje uslovi da se razviju; za ontogenetske odlike oveka (skijanje, vonja bicikla) potrebni su sredinski uslovi i aktivnost pojedinca. Nalazi ukazuju da uenje ima ogroman znaaj u razvoju deteta i da taj razvoj treba posmatrati u kontekstu interakcije deteta sa drugim ljudima. mit (1992) ukazuje da je od svih meuodnosa za razvoj linosti na jvanija interakcija koja se odvija izmeu odraslih kao vaspitaa i dece kao vaspitani ka. Razvojni psiholozi ukazuju na znaaj predkolskog perioda razvoja. Pri tome imaj u u vidu da sticanje socijalnog iskustva na tom uzrastu odreuje nivo intelektualn og, emocionalnog i socijalnog razvoja. Boravak u kulturno osiromaenim porodinim sr edinama moe usporiti ukupan razvoj. Poetak kolovanja ne uklanja ve produbljuje razli ke - jer u koli bre napreduju deca koja imaju bolju pripremljenost ili zrelost za savlaivanje obrazovnih zahteva. "Psiholoka pripremljenost za uenje u koli sadri dva k ljuna momenta: saznajna interesovanja i sposobnost upravljanja svojim ponaanjem" (ae nko & Lavrentjeva, 1998). Zakonitosti psihofizikog razvoja Razvojna psihologija j e otkrila da se psihiki razvoj odvija po zakonitostima koje su najuoljivije u rano m periodu razvoja. 54

Jedna od pravilnosti je (ne)posredna uzajamna, dvosmerna povezanost izmeu fizikog i psihikog razvoja. Bioloku osnovu psihikog ivota ini organizam u celini, a posebno n ervni sistem, ula i endokrini sistem. Osnovni razvojni procesi su sazrevanje i uen je. Napredak u razvoju psihikih funkcija i ponaanja deteta zavisi od bioloke organi zacije (razvoja i diferencijacije u nervnom sistemu, mijelinizacije puteva, ovla davanja kontrolom poloaja tela, kretanja u prostoru). Meutim, ako su potencijali z a psihiki razvoj i uenje organski odreeni, samo uenje je zavisno od socijalne okolin e i aktivnosti pojedinca. Psihiki razvoj i socijalna interakcija povratno deluju na funkcionisanje organizma, pa ak i na neka njegova anatomska obeleja. Autori koj i naglaavaju znaaj uvaavanja ove pravilnosti ukazuju da "postoji nuno jedinstvo vasp itanja i nege malog deteta" (Ivi, 1983, str. 13). Odreene funkcije ili odreena ponaa nja kod sve dece se razvijaju istim, nepromenljivim redosledom. Zakonitost istov etnosti razvojnog redosleda ispoljava se na svim uzrastima; primera ima vie ali j e to najuoljivije u senzomotornom razvoju. Na primer, javljanje namernih, voljnih pokreta kod sve dece ima isti redosled: - kontrola pokreta oiju i praenje objekat a (4 nedelje); - dizanje i dranje glave (16 nedelja); - hvatanje predmeta rukama i manipulisanje predmetima (28 nedelja); - kontrola pokreta trupa, sedenje i puz anje (40 nedelja); - kontrola pokreta nogu, stajanje i samostalno hodanje (52 ne delje) U zagradama je navedeno proseno vreme javljanja ovih funkcija kod dece. Meu tim, u vremenu pojavljivanja moe doi do individualnih razlika, ranijeg ili kasnije g ovladavanja, ali ono to je istovetno, nepromenljivo jeste redosled pojavljivanj a. Razvojni psiholozi ukazuju da se kod pojedine dece ukupan fiziki i psihiki razv oj moe odvijati bre ili sporije - to je za njih normalan tempo ili ritam razvoja. M eutim, u praksi negovanja i vaspitanja dece treba uvaavati osobenosti ritma razvoj a jer je on odreen biolokim planom razvoja, regulisan unutranjim iniocima. Ove razli ke u tempu razvoja i druge veoma znaajne individualne razlike meu decom istog uzra sta, koje se manifestuju i kod uenika, zahtevaju individualizovan pristup uitelja. Jedna od pojava u razvoju pojedinih ponaanja je intermitentnost. Ona ukazuje da odreeni oblik ponaanja nije ovladan i uvren kad se prvi put pojavi. Ponaanje se moe po avljivati i gubiti; nakon odreenog vremena, sve uestalijeg pojavljivanja i dueg odra vanja taj oblik ponaanja se konano ustaljuje (na primer, kontrola miia vrata - dizan je i dranje glave). Razvojni psiholozi ukazuju da za dobijanje verne slike o nivo u razvoja i mogunostima deteta (otkrivanje intermitentnosti) nije dovoljno jedno ispitivanje deteta (popreni presek). 55

Alternativnost u razvoju oznaava pojavu naizmeninog napredovanja u razvoju pojedin ih funkcija. Kod jednog deteta moe napredovati razvoj govora a da za to vreme sta gnira usavravanje hodanja. Kod drugog deteta moe se ispoljiti obrnuta pojava. Javl janje alternativnosti u razvoju zahteva uporedno ispitivanje ukupnih mogunosti de teta, da bi se stekla prava, kompletna slika o njegovom razvoju. Cefalokaudalni pravac razvoja manifestuje se u pravilnosti po kojoj razvoj osetljivosti, pokret ljivosti i koordinacije pokreta napreduje od glave prema nogama. Primer naveden za redosled ovladavanja voljnom kontrolom miia ilustruje i ovu zakonitost (videti sliku 9). Slika 9: Cefalokaudalni i proksimodistalni pravac razvoja Proksimodistalni pravac razvoja znai da razvoj (osetljivosti, pokretljivosti, koo rdinacije) ide od bliih delova kimenom stubu ka udaljenijim - distalnim delovima t ela. Na primer, dete prvo ovlada namernom kontrolom pokreta ruku iz ramena, pa t ek zatim lakta, ake i prstiju (sl. 9). Principi diferencijacije i integracije dol aze do izraaja u toku dueg perioda ivota u raznim oblastima ponaanja. Posle roenja mn oge funkcije pokazuju tendenciju razvoja od opteg ka specifinom nainu reagovanja (n a primer, novoroene reaguje na dra celim organizmom, tek kasnije u razvoju odgovori postaju specifini; novoroene reaguje stanjem uzbuenosti - tek kasnije dolazi do dif erencijacije emocija). Kod drugih procesa razvoj tee po principu integracije. Det e prvo izgovara glasove, pa rei, reenice - pri savlaivanju govora. Princip integrac ije dolazi do izraaja i pri razvoju linosti. U motornom razvoju javljaju se i sled ee pravilnosti: - Dete najpre ostvaruje koordinaciju i kontrolu velikih miia pa tek kasnije, postupno ovladava kontrolom malih miia, finijih pokreta. Ova tendencija razvoja od kon56

trole velikih miia ka kontroli sitnijih miia aktuelna je i pri polasku dece u kolu pr i savlaivanju vetine pisanja. - Pri savlaivanju motornih navika i vetina javlja se t endencija ka sve veoj ekonominosti miinog napora. Na poetku uenja radnje javljaju se s uvini pokreti i ulae vei napor nego to je potrebno. Savlaivanjem vetine pokreti se svo de na neophodne, a upotrebljava se i stvarno potrebna energija. Ova pojava se is poljava i kod prvaka pri uenju pisanja. - Sa uzrastom se javlja funkcionalna asim etrija organa, prelaz od bilateralnog ka unilateralnom korienju organa. Na primer, kod veine sluajeva kod upotrebe ruku javlja se dominantno korienje desne ruke. Na r azvoj u celini i razvoj pojedinih funkcija deluje princip stadijalnosti. - Razvo j prolazi kroz kvalitativno razliite razvojne faze. Mogunosti reagovanja deteta se uveavaju na viim fazama razvoja; u interakciji sa detetom mora se o tome voditi r auna jer e ono moi da odgovori zahtevima koji su primereni njegovom nivou razvoja. - U okviru razvoja pojedinog deteta postoje velike razlike u brzini razvoja poje dinih funkcija i sposobnosti. Otuda i upozorenje da "dete nije jednako udaljeno od odraslih u svim oblastima razvoja" (Ivi, 1983, str. 17). Ovo je od posebnog zn aaja za komunikaciju i interakciju odraslih i deteta, odnosno za podsticanja razv oja. - Od ranog uzrasta dete je vrlo aktivan inilac sopstvenog razvoja. U izboru aktivnosti ono je i selektivno - "od svih mogunosti uticaja iz okoline ono je veo ma prijemivo za neke - one koje idu u susret njegovim razvojnim i linim potrebama" (Ivi, 1983, str. 18). Ako odrasli paljivo opservira aktivnosti koje dete samo zap oinje onda e svojim prikladnim, nenametljivim ukljuivanjem moi da ih obogauje i time podstie razvoj. Uslovi razvoja - kvalitet sredine (fizike i kulturne) u ranom deti njstvu "imaju velike neposredne i izvesne dugorone posledice" na razvoj (Ivi, 1983 , str. 20). Najvei broj istraivanja bavio se liavanjem ili osiromaenom fizikom i kult urnom sredinom, odnosno obogaenom i stimulativnom sredinom. Praen je uticaj fizike i senzorne sredine, mogunosti za motorike i intelektualne aktivnosti, socijalne in terakcije i emocionalnu sigurnost. U oba sluaja nalazi ukazuju na neposredne i du gorone (ne)povoljne efekte. Ukljuivanje dece iz osiromaene sredine bilo u predkolsku ili kolsku ustanovu ne smanjuje zaostajanje u razvoju za vrnjacima, razlike se ak i uveavaju. 57

Kritini periodi razvoja Kritini period je optimalni raspon vremena u kome mora doi do meusobnog uticaja naslednih struktura i okoline - mora doi do odgovarajue aktivn osti biolokih struktura pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine. Ukoliko odgo varajui uslovi i podsticaji izostanu doi e do gubljenja ili znaajnog umanjenja biolok ih osnova/dispozicija za razvoj sposobnosti. Nalazi etologa ukazuju da se kod ivo tinjskih vrsta neke uroene aktivnosti javljaju samo u ogranienom periodu vremena senzitivnom ili kritinom periodu. Na primer, K. Lorenc navodi da pae neposredno p osle izleganja sledi pokretni objekt koji prvi vidi; ako je to patka-majka, pae e ii za njom, beati kod nje u sluaju opasnosti. Ali, ako u kritinom periodu pae kao prv i objekt vidi, na primer, oveka - ono e utisnuti njegov lik i slediti ga, ak i kasn ije kad se pojavi odrasla patka (slika 10). Slika 10: Ilustracija utiskivanja (impriting) Denisov (W. Dennis) ogled sa miarima u kome je upotrebio postupak spreavanja aktiv nosti postao je klasian primer. On je eksperimentalnu grupu mladih miara 58

drao u kavezu jo deset nedelja od trenutka kada je kontrolna grupa, koja se nalazi la u prirodnim uslovima, poela da veba letenje. Kada je eksperimentalnu grupu pust io iz kaveza ona je nauila letenje, ali je u poreenju sa kontrolnom grupom trajno zaostajala u vetini letenja. Kritini period i kod dece je invarijanta ontogeneze i oznaava optimalni raspon vremena u kome se organizam odlikuje poveanom senzitivnou na odreene spoljne i/ili unutranje faktore, iji uticaji upravo na datoj taki razvoja , a ne na nekoj drugoj, ostavljaju naroito znaajne, (ne)povoljne posledice. Kritini periodi kod ljudske vrste imaju znaajnu praktinu - pedagoku vanost: optimalni razvo j e se dogoditi ako nuni i dovoljni podsticaji iz okoline dou blagovremeno. Na prim er, za razvoj govora taj period traje od poetka druge godine do puberteta. Bitno je da se govor neguje od poetka. mit ukazuje da je dete zahvaljujui svojstvu senzit ivnosti, plastinosti - vaspitljivo. Dete je bie koje mora da ui i da se vaspitava. Ono se ne raa sa ljudskom prirodom, tek procesom humanizacije ono stie karakterist ike oveka. Na to ukazuje i Motegju (Montagu, 1955) u stavu da "biti ovek nije stat us sa, ve prema kome se dete raa". Razvojna kriza Razvojna kriza se javlja u momen tu "socijalnog prelaza", kada je ravnotea naruena zbog pojave novih potreba i reor ganizacije motivacione sfere linosti. Nijedan psihofiziki ili socijalno-psiholoki d ogaaj u kome najee dolazi do razvojne krize (prelazak iz jedne razvojne sfere u drug u, polazak u kolu, poetak polne zrelosti, stupanje u brak ...), ne moe biti potpuno shvaen ako se ne dovede u vezu sa: (a) hronolokim uzrastom osobe, (b) njenom grup nom pripadnou i (v) vremenom zbivanja tog dogaaja - kulturno-istorijskom varijablom . Vigotski (1984, 1996) posebno izdvaja razvojne krize: novoroeneta (prelazni peri od od uterinog ka spoljanjem, individualnom ivotu); prve godine (prelazak na uspra vni hod i poetak govora); tree godine (pojava psihikog Ja i tendencija ka samostaln osti i novim odnosima sa odraslima); sedme godine (pojava socijalnog Ja, uoptavan je iskustva komuniciranja sa odraslima i njihovih uloga, prvo javljanje samoocen jivanja) i trinaeste godine (polno sazrevanje i prelazak od neposrednog opaanja k a razmiljanju i dedukciji). Erikson smatra da se razvojne krize javljaju na prela zu iz jednog u drugi stadijum razvoja, a posebno u periodu adolescencije. 59

TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA Interesovanje za psihiki razvoj Ljudi se oduvek bave poreklom individualnih razli ka koje svakog pojedinca ine jedinstvenim i razliitim od drugih. Koji inioci stoje iza toga, ili jo blie, koje determinante utiu na tok razvoja pojedinca, naroito psih ikog razvoja? U svim pokuajima tumaenja (laikim, religijskim, naunim) susreemo dileme o uroenim i/ili steenim razlikama, o razvoju kao kvantitativnim i/ili kvalitativni m promenama, o pasivnoj i/ili aktivnoj i kreativnoj ulozi pojedinca u svom razvo ju. Meutim, sa razvojem teorija sve je uoljivije da se pored filogenetskih i ontog enetskih pojavljuje i drutveno-istorijski faktor; javlja se uvaavanje drutvene prir ode oveka, uvia da su razvoj i vaspitanje meusobno zavisni (Schmidt, 1992). Otuda i savremene teorije sve vie uvaavaju uzajamno dejstvo faktora razvoja, interpretira ju razvoj kroz interakcionistiko shvatanje. Sredina deluje na dete ali je i ono a ktivni uesnik koji je sposoban da do izvesne mere bira ta e iz sredine usvojiti - n ajpre zato to je osetljivije na neke drai nego na druge, a sa razvojem stie sposobn ost da to sve vie ini svesno i voljno. Teorije psihikog razvoja, kojima e biti posvee na panja u ovom poglavlju, imaju razliita shvatanja o centralnim problemima razvoj a: pojmu razvoja i prirodi promena, iniocima razvoja, interakciji pojedinca i sre dine, ulozi aktivnosti pojedinca; razlikuju se i po metodolokom pristupu problemi ma razvoja i mogunostima otkrivanja zakonitosti razvoja. Meutim, pored razlika pos toje sutinske saglasnosti, a jedna od zajednikih odlika im je sve naglaenije ukaziv anje da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj, pa e uz svaku teoriju biti analizi rane i njene pedagoke implikacije. Uloga teorija u prouavanju psihikog razvoja Pojam teorija U teorijama psihikog razvoja nalazimo pokuaje sistematizovanog objanjavanja razvoja . Dobra teorija predstavlja pogodan okvir za nauno istraivanje koje obuhvata proce se posmatranja, postavljanja hipoteza, proveravanja hipoteza i odreivanja vrednos ti hipoteza. Otuda je i uloga teorije ne samo da ujedini postojee podatke o odreen oj oblasti istraivanja, ve i da bude putokaz za dalja istraivanja, otkrivanje novih informacija i objanjavanje uzrono-posledinih odnosa prouavanih pojava koje pomau da se one shvate. Prema stepenu dokazanosti teorije su izmeu zakona i hipoteza, nisu ni tane ni netane, sadre dosta verovatnog znanja koje ima izgleda da bude nauno ver ifikovano. U proveravanju teorije najee se primenjuju sledei kriterijumi: obuhvatnos t, proverljivost, plodnost u pokretanju novih istraivanja. U prouavanju ljudskog r azvoja postoji stalna interakcija izmeu teorija, posmatranja i eksperimenta. 60

Psihoanaliza kao teorija razvoja To je bioloko instinktivistika teorija. Frojd je pretendovao da d uenje o psihikoj delatnosti linosti u celini ali je najvie i najuspen ije razradio njen dinamiki aspekt, pa je neki autori i oznaavaju kao psihodinamiku teoriju. Frojdova psihoanalitika teorija, izloena u prvim radovima na poetku XX vek a, primljena je kao revolucionarna koncepcija jer je razliito poimala oveka i njeg ovu prirodu od tadanjih tradicionalnih shvatanja i tumaenja oveka. Ona je na mesto shvatanja da je ovek svesno, racionalno i odgovorno bie, jer slobodno bira kako e p ostupiti, dala potpuno drugaiju koncepciju oveka prikazujui ga kao bie determinisano g ponaanja kod koga nesvesni procesi dominiraju nad svesnim. Langer (1981) saima p sihoanalitiki model na shvatanje da je "ovek konfliktno bie koje na delanje i rast podstiu sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet ". Prema Frojdovom uenju strukturu linosti ine tri sistema ili instance: id, ego i superego. Id je bioloka, ego psiholoka a superego socijalna komponenta. Osnovna st ruktura linosti stie se u ranom detinjstvu - "dete je otac oveka". Id je izvor ener gije i najstariji je deo linosti: id sadri sve to je nasleeno od predaka ukljuujui i i nstinkte i potpuno je nesvestan. Idom vlada princip zadovoljstva i zato on sprov odi redukciju nastale tenzije u organizmu. Tenzija ima etiri izvora: (1) procesi raenja, (2) frustracije, (3) konflikti i (4) ugroavanje. Za redukciju tenzije idu s u na raspolaganju refleksne aktivnosti i primarni procesi, zamiljanje (predstava) objekta. Id nema dodira sa svetom realnosti i primarni procesi ne mogu da zadov olje potrebu te angauje ego koji sekundarnim procesima, psiholokim funkcijama koje su u skladu sa principom realnosti, postie zadovoljenje razliitih instinkata, potu jui zakone logike i morala (zahteve superega). To je osnova za razvoj ega, ali uen je novih metoda koje e redukovati tenziju predstavlja i razvoj linosti u celini. K ada dete shvati da i svoj ego treba kontrolisati, da ne bi dolo do sukoba sa drug ima, poinje upravo proces socijalizacije. Zahteve drutva dete ugrauje u sebe, u svo j najvii psihiki sloj: superego. Superego ima tri izdvojene funkcije: savesti, sam oposmatranja i ideala. On se razvija mehanizmom identifikacije, preuzimanjem ulo ga i vrednosti, na ta je dete primorano zbog sukoba i osujeenja. Frojd pod dinamik om linosti podrazumeva nain i puteve raspodele psihike energije i uzajamne odnose p ojedinih instanci linosti pri zadovoljenju potreba. Instinkti su odreeni kvantum e nergije a njihov izvor su potrebe (tenzija - telesno uzbuenje) a psihiki predstavn ik je elja (zamiljeni objekt). Cilj je redukcija tenzije dostizanjem objekta; ponaa nje je "kretanje od tenzije do redukcije tenzije". Otuda su karakteristike insti nkata regresivnost i konzervativnost, vraanje prethodnom stanju i njegovo odra61

vanje. No, psihika energija ima sposobnost pomeranja na nove objekte to dovodi do substitutivnih aktivnosti, to je uslov normalnog razvitka linosti jer tako nastaju interesi, ukusi, stavovi i navike linosti. Poseban oblik energije pomou kojih ins tinkti deluju Frojd naziva libidom. Na poetku id ima svu energiju i koristi je za refleksne aktivnosti. Nakon prvih osujeenja razvijaju se primarni procesi a ener gija se investira u predstave objekta (kateksa objekta). Poto id nema sposobnosti za dostizanje realnih objekta to ego pozajmljuje energiju od ida i razvodi je u razne psihike procese - sekundarne procese. Meutim, iako je sekundarnim procesima stekao monopol nad psihikom energijom, ako ne udovolji zahtevima koji dolaze iz ida ego gubi energiju - id ponovo preuzima snagu. Time se objanjava zato neuspena l inost ima slab ego i obrnuto - uspena linost ima snaan ego; ako na dozvoljen nain dos tigne cilj ego uvek zadri deo preostale, neutroene energije investirane u tu aktiv nost. Ego deo energije koristi za obuzdavanje ida (antikateksa). Za reavanje prit iska superega na ego koriste se odbrambeni mehanizmi. Treba dodati da ego korist i deo energije za odravanje integriteta tri sistema, zadatke organizacije linosti. Mehanizam identifikacije daje energiju superegu jer pomou katekse sa roditeljem deji superego dobija energiju iz ida. Poto pohvale smanjuju tenziju a kazne je pov eavaju, dete ee ini ono to oekuje da e biti hvaljeno i tako introjektuje moral, preuz roditeljske ideale i zabrane (savest). U novijoj verziji teorije Frojd govori o instinktima ivota (eros) i smrti (tanatos). Prvi je najvie tumaen kroz seksualni n agon a drugi proizvodi agresivnost i destruktivnost linosti. Stupnjevi razvoja lin osti su konstantnog redosleda. 1. Pregenitalni stadijum, prvih pet godina u koji oral ma se formiraju najvanije osnove linosti. Ovaj stadijum ima tri faze razvoja: nu fazu, vezana je za prvu godinu ivota tokom koje je panja odojeta usmerena na zon u usta; analnu fazu, vezana je za drugu i treu godinu ivota kada se dete ui da vri k ontrolu izluivanja i uspostavi higijenske navike; falusnu fazu, etvrta i peta godi na, karakteristina je po auto-erotskoj orijentaciji deteta (narcistike katekse) i tendenciji vezivanja za roditelja suprotnog pola i ambivalentnom odnosu prema ro ditelju istog pola (Edipov/Elektra kompleks). Ako u bilo kojoj fazi doe do osujeen ja, frustracija, moe doi do fiksacije izvesne koliine energije i tendencije da na k asnijim uzrastima linost trai izvor zadovoljstva u aktivnostima te faze (oralnoj, analnoj, autoerotskoj). 2. Period latencije, izmeu este i dvanaeste godine, kada j e energija libida priguena, skrivena, a dete ispoljava snanu radoznalost i elju da saznaje, ui. 62

3. Genitalni stadijum, poinje sa periodom puberteta i odlikuje ga: "grananje" psi hike energije i "investiranje" u nove objekte, vee interesovanje za sebe i druge l jude, uspostavljanje heteroseksualnih veza, a vidljivi su znaci ubrzanog emocion alnog sazrevanja i socijalizacije. Kritiki osvrt i pedagoke implikacije teorije Kritiari su zamerili Frojdu to je u svoju koncepciju linosti ugradio zastarelu teor iju instinkta i prenaglasio predodreenost ponaanja biolokim faktorima; od mnogih su odbaeni i stavovi o svemonosti polnog nagona i uroenoj agresivnosti. Mehanizam mot ivacije i struktura linosti stavljaju se u zavisnost od spoljanjih faktora: uticaj a kulture, psihosocijalnih odnosa. Neopsihoanalitiari, pak, zameraju akademskoj p sihologiji to je od psihoanalize preuzela samo uenje o mehanizmima odbrane linosti. Oni ukazuju na potrebu veeg uvaavanja dinamikih varijabli linosti u vaspitno-obrazo vnoj praksi*. Ocena ne zavisi samo od sposobnosti uenika, ocena pokazuje kako fun kcionie linost u celini. Veina autora se zalae za poboljanje klime u razredu, za bolj e socijalno prilagoavanje uenika. Ideal vaspitanja treba da bude dostizanje stabil ne ravnotee izmeu ida, ega i superega. Idealno je da superego olakava prilagoavanje na socijalnu realnost bez ekscesivnih zabrana, a da ego bude sposoban da kontrol ie nagone i njihovu energiju kanalie ka kreativnim potencijalima. A da bi razvili samostalnost i kreativnost uenika nastavnici moraju vie biti orijentisani na to ta je u uenikovoj glavi, a manje na to ta e u nju "smestiti". Ali saznanja o drugima p oinju sa upoznavanjem samog sebe; ako nastavnik naui da bude senzitivan prema sebi - nauio je da razume i prihvati druge. Transfer je centralni faktor u uenju, kako u ostvarivanju obrazovnih tako i vaspitnih ciljeva. Bez razvijanja interesovanj a za kolovanje i pojedine predmete nema kreativne produkcije, ali ni razvoja neza visne i samopouzdane linosti. Nilova (Neill, 1960) Samerhil kola je ilustrativan p sihoanalitiki pristup vaspitanju dece. Nilova polazna osnova je da linu sreu donosi zdravo drutvo i zato stvara kolu u kojoj su deca srena i vole ivot u njoj. Njegova oekivanja su da promene koje nastanu u linosti, njenom afektivnom ivotu i nainu milje nja, mogu promeniti i njeno ponaanje prema sebi i prema drugima, jer je spoljanje ponaanje manifestacija unutranjeg stanja. Bernstajn (Bernstein, 1968) je bio impre sioniran Nilovim rezultatima pa je trajnost tih efekata pratio na uzorku polazni ka Samerhila koji su, posle iskustva sa slobodom i samostalnom odgovornou, otili iz "staklene bate" i morali da se prilagode uslovima * Roberts, T.B. (Ed., 1975): Psychologies Applied to Education, Freudian Psychol ogy, New York: John Wiley & Sons, 3-130. 63

ivota u drugim kolama, profesiji, porodici i drutvu onakvom kakvo jeste. Pratei i an alizirajui efekte vaspitanja u Samerhilu Bernstajn nalazi da ovakva kola: Omoguava zadovoljenje i razvoj motiva tako da se linost uspeno snalazi u kasnijim akademski m i drugim ozbiljnim zahtevima. Razvija pozitivan stav prema vlastitom polu i od nosima sa suprotnim polom. Osposobljava linost da ima poverenje u sebe i komotno se osea pred autoritetom. Prua sredinu u kojoj se deca mogu razvijati prirodno u o kviru svojih interesovanja i sposobnosti. Pomae da se kasnije razumeju vlastita d eca i gaje u zdravom porodinom ambijentu. Jedina zamerka polaznika Samerhila je b ila da su u toj koli nedovoljno usmeravani i angaovani da ovladaju jo bogatijim obr azovnim sadrajima. Bernstajn na kraju nagovetava da e pokuati da "preuzme" ambijent Samerhila a zadri na potrebnoj visini akademske zahteve - i tako uravnotei potrebe i linosti i drutva.

Psihosocijalna teorija E. Eriksona Erikson je poao od Frojdove psihoanalize i stv orio svoju psihosocijalnu teoriju razvoja. Meutim, Erikson je svojom teorijom nap ravio radikalan zaokret u psihoanalitikom uenju. To je ego psihologija, jer je ego prihvaen kao glavni sistem linosti, njenog funkcionisanja i njenog razvoja. Ego d obija status autonomne strukture koja je odluujua za socijalnu adaptaciju pojedinc a. Razvoj linosti deteta se povezuje sa meuodnosima sa porodicom i socijalnom sred inom, ukljuujui i drutveno istorijske inioce. Konano Erikson svojim uenjem obuhvata it vu ontogenezu, od roenja do starosti. Erikson se razlikuje od Frojda i u shvatanj u da konflikti linosti ne moraju da se zavre traumom; ego ima svojstva i mogunosti da line i psihosocijalne krize savlada i iz njih izae jai i adaptabilniji. I Erikso n u svojoj teoriji polazi od genetiki uslovljene stadijalnosti dejeg razvoja, da s u raniji stadiji osnova kasnijih, ali oni su nazvani psihosocijalnim jer u svako j fazi razvoja postoji poseban odnos i uticaj socijalne okoline i pojedinca. Sam Erikson uvia da je od poetnog prikupljanja dokaza za Frojdovo uenje doao do svoje n ove teorije. O tome on kae: "Tek sam postupno shvatio da svako izvorno posmatranj e ve podrazumeva neku promenu u teoriji. Nauna klima se toliko izmenila da stare i nove teorije odista ne mogu da se porede". (Prema Evansu, 1988, str. 319). 64

Razvoj svake linosti prolazi kroz osam faza u kojima se pozitivno/negativno ostva ruju razvojni zadaci. Pojavljivanje pojedinih stadija determinisano je naelom epi geneze. Pod ovim naelom Erikson (1963) podrazumeva da se stadiji pojavljuju po pl anu, da svaki ima "svoje presudno i kritino vreme" nastajanja u kome je energija u njega investirana, to je preduslovljeno kodom sazrevanja. Razvojne faze su pove zane integrativnim uenjem a prelaske prati kriza zbog pomeranja energije na razvo j nove faze. Erikson jo dodaje da epigeneza "oznaava da se neto razvija preko ili p ovrh neega drugog u prostoru i vremenu". Tu hijerarhiju stupnjeva prikazuje epige netski dijagram (slika 11). Slika 11: Epigenetski dijagram VIII STAROST VII ODRASLO DOBA VI MLAE V ODRASLO DOBA ADOLESCENCIJA INTEGRITET OAJANJE PLODNOST STAGNACIJA INTIMNOST IZOLA CIJA IDENTITET KONFUZIJA ULOGA UMENOST INFERIORNOST INICIJATIVA KRIVICA AUTONOMIJ A STID, SUMNJA POVERENJE NEPOVERENJE IV KOLSKO DOBA/ LATENCIJA III PERIOD IGRE/ II I FALUSNI DETE / ANALNI ODOJE / ORALNI 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Faza sticanja poverenja/nepoverenja obuhvata prvu godinu (oralna faza); najvan ija je majka i njena nenost, briga i afektivna komunikacija sa detetom. To razvij a poverenje i unutranju sigurnost. Meutim i situacije nepoverenja su isto tako rea lne i putem njih dete naui u ta (ne)moe da veruje i gde je opasnost. Ako je odnos i zmeu poverenja i nepoverenja povoljan pojavie se prva deja vrlina: nada, psihosocij alna tekovina koja oveku daje snagu i veru u sebe i druge. 2. Faza sticanja auton omije/stida i povlaenja, 2. i 3. god. (analna faza); ovladavanje hodom, govorom i poetak miljenja vodi u autonomiju. Stadijum karakteriu gestovna komunikacija i kri za tree godine, sticanje prvog identiteta (JA); razvoj mogu ometati prerani i ner ealni zahtevi odraslih, pa e dete doivljavati ponienje, stid pred drugima i oseaj da je "na oku" drugih, to ugroava razvoj samostalnosti i samokontrole. Pozitivan ish od je sticanje autonomije. Ako je dominantnija samostalnost od oseanja srama razv ija se druga deja vrlina: volja, samostalno donoenje odluka 3. Faza sticanja inici jative/krivice, 4. i 5. godina (falusna faza); ovaj period odlikuje saznajna kom unikacija; razvoj govora i miljenja vodi u fazu "zapitkivanja", dete ispoljava ra doznalost i inicijativu, to je doba igre. U tim igrama deca preuzimaju na sebe u z odreene uloge i odreenu odgovornost. Oseanje krivice nastaje kod dece iji se rodit elji kritiki odnose prema njihovoj samoinicijativi ili onemoguavaju zavravanje 65

zapoetih aktivnosti. Deja ponaanja su sve vie usmerena ciljevima, a osobena vrlina k oja se iz svega toga razvija obuhvaena je pojmom svrha. 4. Faza marljivosti, umeno sti/inferiornosti, od 6. do 11. godine (faza latencije); faza u kojoj je izrazit a elja da se ui, saznaje, steknu odreene vetine; ona se posebno manifestuje kroz kri zu sedme godine kada dete eli da radi "ozbiljnije" stvari i spremno je da ui o ulo gama odraslih ali i ono to se od njega zahteva. Opasnosti prete od oseanja inferio rnosti ako dete misli da nije sposobno da savlada zahteve koje sebi postavlja il i mu drugi zadaju. Uitelji su presudan faktor u razvoju i tu je bitan princip ind ividualizacije zahteva, voenje rauna o (ne)uspehu deteta. Osobena vrlina koja se r azvija u povoljnom ishodu je oseanje kompetentnosti. 5. Faza identiteta/zbunjenos ti, konfuzije uloga, od 12. do 20. godine (faza adolescencije); u njoj pojedinac eli da utvrdi ko je i kakav je; u fazi oformljenja identiteta najbolje izglede i maju oni koji sa oseanjem samopotovanja ulaze u ovu fazu. Mladi biraju poziv i stiu identitet polne uloge. Ispoljavaju kritian stav prema sebi i drugima, formiraju se karakterne osobine. Narueno samopotovanje vodi u samozavaravanje. Vrlina koja s e razvija na ovom stupnju jeste vernost, odanost. 6. Faza intimnosti/izolacije, od 21. do 24. godine (rano odraslo doba); sticanje intimnosti, prisnosti sa drug ima ali i sa sobom; ova sposobnost da se svoj identitet udruuje s identitetom nek og drugog, bez straha da e se izgubiti neto od sebe, vodi tenji za zajednikim ivotom i sklapanju braka; u suprotnom javlja se izolacija i takve osobe ulaze u povrne h eteroseksualne odnose jer ele da imaju odstupnicu iz veze. Deo mladih u tom perio du dovrava kolovanje, ulazi u profesiju i radni odnos. Vrlina koja se razvija u ov oj fazi je afilijativnost, zrela ljubav. 7. Faza plodnosti/stagnacije, od 26. do 40. godine (odraslo doba); osobe koje su uspene, produktivne investiraju se u po rodicu i posao i preuzimaju odgovornost za to to rade; neuspeni se bave fantazmima i "proputenim" ansama (koje su obino fiktivne). Vrlina koja prati produktivne osob e je briga, staranje o onome to treba uraditi, zatititi, ili onome to ne treba dozv oliti, uiniti. 8. Faza integriteta/oajanja, od 40. godine (pozno odraslo doba i st arako doba). Sinteza iskustva i realna ocena sebe vodi dobrom integritetu i samop otovanju. Osobe sa negativnim ivotnim bilansom su razoarane i nepoverljive prema se bi i drugima, to se sa godinama pojaava. Dobro integrisane osobe ovog doba imaju v rlinu mudrosti, promiljenosti koja se kumulirala iz vlastitih i preuzetih iskusta va. Pedagoke implikacije Eriksonova teorija je interakcionistika i ima vaspitne implikacije na sva ivotna d oba. Ne treba zanemariti injenicu da razvoj pojedinca zavisi ne samo od uspeno dov renih prethodnih vlastitih stadija, ve i od ishoda narednih stadija kroz koje prol aze osobe koje su sa mladima u interakciji i prihvaene su od mladih kao model. Ot uda je 66

Eriksonova teorija i svojevrsna teorija socijalizacije linosti iz koje i za podruj e vaspitanja, kojim se vri namerna socijalizacija, imamo vane poruke. Ako vaspitai nastoje da mladima omogue da realizuju svoje potencijale za kreativnou, tada zahtev i moraju biti odmereni prema stanju zrelosti i nivou razvoja ega, to je povezano sa motornim, kognitivnim, socijalnim i psihoseksualnim stadijima. Pijaeova teorij a kognitivnog razvoja Osnovne konstante u Pijaeovom uenju su princip razvojnosti i stadijalnosti kognitivnog razvoja. Pijae razvoj tumai kao uspostavljanje ravnotee kroz neprekidno odvijanje dvaju procesa: asimilacije i akomodacije. Pijae nije sh vatio razvoj ni kao nativista ni kao empirista, ve kao interakciju organizma i sr edine, gde posredstvom aktivnosti organizam asimilira sredinu i informacije prim enjujui svoje strukture, a pri akomodaciji menja sheme/strukture u skladu sa osob enostima sredine, ime se postie adaptacija. Pijae na razvoj gleda kao na autoformat ivan proces, samoregulaciju, a to znai na oveka kao aktivnog, delotvornog inioca u interakciji. U situaciji kada sheme nisu u stanju da prime novu informaciju subj ekt je izbaen iz ravnotee, njegove sheme/strukture se akomodiraju novoj situaciji i ravnotea se ponovo uspostavlja. Ovaj proces ponovnog uspostavljanja ravnotee Pij ae oznaava kao uravnoteavanje (ekvilibracija). Psihiki razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnotei. Pri tome su psihike funkcije preduslovi (one su pokretai, sredstvo) ali i produkti (krajnji cilj) odreenih aktivnosti. Unutranje ps ihike strukture se stvaraju iz spoljanjih procesom interiorizacije. Prema Langerov oj (1981) interpretaciji Pijaeovog uenja "ovek se razvija u ono to e sopstvenim postu pcima stvoriti od sebe". Stupnjevi razvoja inteligencije 1. Senzomotorni period (od roenja do 18 meseci) - poinje refleksima novoroeneta, od potpune nesvesnosti seb e i okoline, prolazi kroz est podstupnjeva u kojima e dete od iskljuive usredsreenos ti na vlastito telo pri kraju ovog perioda proi "kopernikansku revoluciju" i svoj e telo i druge objekte opaati u koherentnom prostoru koji ih sve obuhvata. Obrazo vana shema postojanog objekta prva je u nizu struktura konzervacije, a ona nasta je daleko pre ostalih, uporedo sa "grupom premetanja", strukturom koja omoguava or ganizaciju prostora i kompozitne akcije. Pijae to objanjava time da u sluaju ove sh eme objekt ne menja oblik ve samo poloaj. Koordinacija meu shemama ("praktinim pojmo vima", "generalizacijama na delu") vodi uspostavljanju veze meu radnjama kojima s e reava praktian problem. Pijae ukazuje da su sheme orua radnje, uspostavljaju veze meu njima, kao to e, na kasnijem uzrastu, pojmovi povezivati stvari. 67

2. Preoperacioni period (od 18 m - 7 g), je priprema za konkretne operacije; odl ikuju ga (a) pojava simbolike (semiotike) funkcije koja pored jezika ukljuuje menta lne predstave, odloeno podraavanje, to oznaava razvoj novog stupnja inteligencije ko ja koristi simbole i nije vie ograniena na radnju; (b) na ovom stupnju dete mora d a pojmovno rekonstruie sve to je u senzomotornom periodu nauilo na nivou radnji i i zgradilo pomou shema. Na ovom stupnju dete obrazuje strukture kvalitativnog ident iteta, ali u ovim preoperacionim funkcijama dete jo nije u stanju da uzme u obzir nekoliko aspekata situacije, jo nije dostiglo logiku reverzibilnosti. 3. Konkret ne operacije (8 - 11 g), javljaju se celovite strukture grupisanja (serijacija, klasifikacija, korespondencija) koje omoguavaju kvantifikovanje, reverzibilno milj enje i nastajanje pojmova konzervacije. Dete koje konkretno operacionalno reava p roblem jo uvek je usredsreeno na manipulisanje stvarima, bez obzira to ih zamilja. 4 . Formalne operacije (posle 11/12. g), na ovom stadijumu formalnih ili propozici onih operacija dete je sposobno da manipulie postavkama, idejama i zakljuuje na os novu verbalnih iskaza. Sposobnost formalnog rasuivanja omoguena je odvajanjem form e ovih operacionih struktura od sadraja. Osim toga da bi proveravala hipoteze, us postavila vezu izmeu hipoteze i zakljuka, osoba mora biti "sposobna za izvoenje "op eracije operacija". Glavna obeleja formalnih operacija su (a) kombinatorika i (b) grupa dve reverzibilnosti (negacija i reciprocitet), INRC - grupa etiri transfor macije. Obrazovanje ovih formalnih struktura je zavrni proces izgradnje celovitih struktura i time se odigrava intelektualno ukljuivanje u svet odraslih. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan; svaki stadijum je neophodan za sledei. Strukture se uklapaju jedna u drugu. Stadijume obeleavaju celovite strukture koj e postaju nune, ali to nisu bile na poetku. Na primer: formalne strukture postaju nune kada su konkretne strukture potpune; konkretne strukture postaju nune kada su potpune strukture identiteta; itd. Dakle, Pijaeovi postulati su: (1) adaptacija organizma - autoregulacijom koja karakterie "epigenetski sistem"; (2) adaptacija inteligencije u toku obrazovanja njenih struktura - zavisno od progresivnih unut ranjih koordinacija i steenog iskustva; (3) obrazovanje kognitivnih struktura nepr ekidnom interakcijom subjekta i objekta. Langer (1981) daje preglede interakcija varijabli koje utiu na razvoj kroz prikaze transverzalnog (slika 12) i longitudi nalnog praenja razvoja (slika 13). Pedagoke implikacije Pijaeove teorije Pijae u svom uenju posebno istie potrebu za razvijanjem kognitivne organizacije lino sti uenika. On zamera tradicionalnoj koli to se ogledi izvode pred detetom, ono smo nije eksperimentator. Pijae se zalae za kolu u kojoj e nastavnik kombinovati usmerav anje i samostalan rad uenika, koristiti unutranje potkrepljivae - kroz 68

samoregulaciju; ako je dete eksperimentator onda su putevi za razvijanje radozna losti otvoreni: jedan reen problem otvara i privlai na nove probleme - to je put k oji vodi i razvoju eksperimentalnog miljenja (prema Evansu, 1988, str. 62-63). Slika 12: Transverzalni prikaz razvoja Autori koji se bave izuavanjem obrazovnih implikacija Pijaeove teorije iz nje izvo de principe znaajne za unapreivanje vaspitno-obrazovnih postupaka Slika 13: Longitudinalni prikaz razvoja Uenje mora biti aktivan proces - poto je znanje jedna unutranja konstrukcija (Kami, 1971). To nam blie govori i zato je u obrazovnoj praksi najvanije uiti decu kako da misle (Furth, 1970) - razvijati kognitivne strukture. Jer, ako nema odgovarajuih kognitivnih struktura - ni specifine informacije ne mogu biti osmiljene, ukloplje ne. To istovremeno, znai, i obavezuje nastavnike da pri izboru gradiva i naina nje govog reprezentovanja vode rauna o nivou razvijenosti mentalnih shema uenika moguno stima asimilacije. 69

Za Pijaea saznavanje uvek ukljuuje mentalnu operaciju koja omoguava transformaciju i integrisanje nove informacije u ve postojee strukture. Uoljivo je da time Pijae uk azuje da usvajanje novog znanja sutinski zavisi od kognitivne organizacije svakog uenika, ime prua podrku onim autorima koji se zalau za individualizaciju nastave. Pi jae ukazuje na nedovoljnosti S R eme i predlae S R ili S (AT) R, gde je A = asimi ija drai A u strukturu T. Asimilacija je uvek praena akomodacijom - shema ili stru ktura se, manje ili vie, menja pod dejstvom objekta koji se asimilira. Tako dolaz i do kognitivne adaptacije, uspostavljanja ravnotee. Ravnotea koja se uspostavlja i nije nikad stabilna pa su potrebne nove adaptacije. Meutim, prethodno se preinaa va uz bolju organizaciju. To dovodi do toga da se mentalni razvoj kree u smeru sv e stabilnijeg uravnoteavanja, istie Pijae (1978, str. 9). Intelektualni razvoj usme ren je prema logiko-matematikim strukturama. Pijae razlikuje: (a) fiziko iskustvo, k oje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog objekta apstrahovanjem jednih a zanemarivanjem drugih svojstava; (b) logiko-matematiko iskustvo, gde je s aznanje dedukcijom izvueno iz operacije koja se vri na objektima. Iz ovog proizila ze znaajne implikacije za obrazovanje: Za sticanje "fizikog iskustva" u procesu na stave dovoljno je obezbediti potrebne materijale i podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta. Za sticanje logiko-matematikog iskustva neophodna je refleksiv na apstrakcija koja je nuno konstruktivna - a to znai da prethodnu strukturu obogau je novim elementima, dodaje nove akcije i operacije, obrazuje novu kognitivnu st rukturu. Kami (1971) naglaava razliku izmeu otkria (discovery), pri sticanju fizikog iskustva, i izuma (invent), koji je neophodan za sticanje logiko-matematikog isku stva. Zakljuak je da logiko-matematike strukture ne moemo ueniku dati u gotovom stanj u - on ih mora sam stvarati. Pijae naglaava da je upravo u tome klju konstruktivnog karaktera uravnoteavanja pomou autoregulacije. Hant (Hunt, 1961) poredi asimilaci ju sa funkcijom transfera: postojee strukture se primenjuju na nove informacije i ostaju nepromenjene; dok akomodaciju poredi sa funkcijom vebe: ona dovodi do pro mena/razvoja kognitivnih struktura koje omoguavaju bolju adaptaciju subjekta u ok olini. Meninska (1981) istie da je Pijae svojim uenjem o usmerenosti intelektualnog razvoja i nainom klasifikacije iskustva razreio konflikt teorija uenja o reaktivnoj - aktivnoj ulozi uenika, jer su ta iskustva - fiziko (reaktivno) i logiko-matematik o (aktivno) - u procesu obrazovanja povezana i prepliu se. 70

Za Rubintajna (1981) Pijae u svom uenju "izvanredno razotkriva ulogu operacija, del atnosti subjekta koji misli" - to je "klju za pravu teoriju miljenja". Pijae istie da je pojava neravnotee - potreba za novom adaptacijom - motivacioni faktor razvoja . Ona je doivljena od strane uenika kao kognitivni konflikt. Kognitivni konflikt m oe nastati izmeu subjekta i objekta ili razliitih podsistema subjekta. Konflikti su pokretai zato to subjekt tei da prevazie nesklad i uspostavi ravnoteu. Za razvoj je najpovoljnije ako dolazi do umerenog stepena neravnotee - koja budi aktivnost i d ozvoljava samostalno dolaenje do reenja problema. To razvija interesovanje i poveav a unutranju motivaciju, ali razvija i osetljivost za probleme - to je preduslov za razvijanje individualnih potencijala. Iz ovog proizilazi da se u procesu nastav e araniranjem kognitivnih konflikta, po navedenom principu "umerene diskrepance", uvode istinski pokretai razvoja uenika. To bi bio jedan od naina razvoja kognitivn ih struktura, koje postaju sve vie predmet istraivanja od strane autora koji ele da razviju programe kojima se obogauju sposobnosti uenika i kreativni procesi kod uen ika kojima se poveava transferna vrednost nastave. Kolbergova teorija moralnog ra zvoja I ova teorija je interakcijska. Moralno rasuivanje zavisi od intelektualnog razvoja. Kognitivno-razvojni pristup Kolberg preuzima od Djuia (Dewey, J.) i Pi jaea i redefiniui njihova uenja provodi longitudinalne studije u raznim kulturama i stvara svoju teoriju razvoja moralnosti. Po Kolbergu moralni razvoj prolazi kroz tri nivoa i est stadijuma: I Prekonvencionalni nivo (predogovorni) Na ovom nivou razvoja dete, prilikom tumaenja pravila i u ponaanju, vodi rauna o po sledicama (nagradi, kazni, izmeni uloga). To znai da je kontrola ponaanja spoljanja jer se standardi izjednauju sa spoljanjim zahtevima ili pritiscima. 1. Poslunost, orijentacija kaznom. Preovlauje poslunost i orijentacija kaznom jer dete ne razume pravila. Kazna je "k lju" za razumevanje ta odrasli ne odobravaju. Moralno suenje deteta odraava realistik o-hedonistiku elju da se izbegne kazna, a ne dublje potovanje prema pravilima i milj enju odraslih. 2. Instrumentalno-realistika orijentacija. Dete veruje da je ispravan onaj postupak koji slui kao sredstvo za zadovoljenje v lastitih potreba, a povremeno i potreba drugih. "Ako ti meni - ja u tebi", i nema ni rei o lojalnosti, zahvalnosti i pravednosti. Dakle, shvatanje pravednosti i r eciprociteta je pragmatino, kao uzvratna usluga. II Konvencionalni nivo (dogovorni) 71

Na ovom nivou podravaju se oekivanja deje porodice, grupe ili nacije; prihvataju se i ispunjavaju dobra ili ispravna dela, bez obzira na neposredne posledice. Stav ove deteta ne odlikuje samo saglaavanje sa zahtevima autoriteta ili sa drutvenim r edom, ve i lojalnost s njima i aktivno podraavanje i identifikovanje sa linostima i grupama ukljuenim u to. Konvencionalni nivo je dominantan nivo moralnosti za vein u kultura, a u 4. stadijumu je 50-60% osoba. 3. Orijentacija vida "dobar deko - dobra devojica".

Ponaanje je usklaeno sa miljenjem veine o "dobroj" linosti i ini se ono to drugi odobr vaju. Prilikom moralnog suenja dete sve ee uvia i uzima u obzir i nameru aktera. 4. Orijentacija zakonom i redom. Odlikuje ga orijentacija ka redu i zakonu. Ispravno ponaanje sastoji se od vrenja sopstvenih dunosti i ouvanju reda. Unutranje vrednosti postaju sline drutvenim vredno stima. III Postkonvencionalni nivo (autonomni) Vrednosti se definiu nezavisno od autoriteta i zasnivaju se na autonomnim moralni m principima: saglaavanju linosti sa zajednikim standardima, pravima i dunostima. Pr omene koje se javljaju na ovom nivou povezane su sa kognitivnim razvojem, strukt urama formalnih operacija. 5. Orijentacija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru. Ispravan postupak se odreuje pomou optih prava i normi koje su kritiki preispitane i koje je prihvatilo celo drutvo, i nezavisno od svojih interesa i spoljnjih priti saka. 6. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama. Odluivanje po savesti prema izabranim etikim principima koje odlikuju logika opravd anost, optost i postojanost (zlatno pravilo, kategoriki imperativ). Pravda postaje ne samo normativ ve razlog delanja. Kolbergovi empirijski nalazi razvoja moralno sti sa uzrastom prikazani su na slici 14. Slika 14: Grafiki prikaz razvoja moralnosti 72

Vaspitne implikacije Kolberg smatra da deca treba da razumeju posledice svojih moralnih opredeljenja, treba da slobodno odluuju, ali i da ive u sredini u kojoj je moralnost na visokom nivou. Dosledno svojoj kognitivnoj orijentaciji Kolberg predlae da nastavnici po dstiu rast kroz ove stadije moralnog miljenja pogodnim raspravama koje ukljuuju pra ve moralne dileme iz svakodnevnog ivota, istorije, literature. Da bi moralni razv oj uspeno tekao moralne poruke koje proistiu iz rasprave treba da budu neto iznad ue nikovog nivoa razumevanja. Ako moralna objanjenja suvie premauju ili zaostaju za ni voom uenika ne moe se oekivati napredak. Kulturno-istorijska teorija Vigotskog - pedagoke imlikacije Vigotski uvodi naelo " istorizma", "da svaka via psihika funkcija prolazi kroz spoljanji stadij svog razvi tka, zato to se ona prvobitno javlja kao socijalna funkcija" - i time otkriva optu zakonitost razvoja koja omoguava da se objasni kako geneza psihikih procesa tako i opti razvoj linosti. Psihiki razvoj linosti je ovladavanje kulturnim vrednostima, njihovo usvajanje, To usvajanje moe nastati samo u procesu komunikacije. Znaci po staju obeleja za individuu zato to su obeleje i za druge. Znak se najpre stvara za druge i tek kasnije, kad dobije funkciju obeleja i odredi ponaanje, "premeta" se iz spoljanjeg sistema odnosa u unutranji. Vigotski i rast voljnog ponaanja povezuje s a spoljanjim posrednicima - znacima, koji se interiorizacijom pretvaraju u unutran je simbole i postaju posrednici ponaanja linosti stvarajui najvii samoregulacioni si stem. Vigotski i razvoj miljenja i govora smeta u drutveno-istorijski okvir. 73

Uenje Vigotskog, koji jo tridsetih godina ovoga veka govori o vanosti kolskog uenja z a razvoj viih mentalnih funkcija, znaajno je uticalo na promenu shvatanja o dejem r azvoju, ne samo kod ruskih psihologa. Poznata je njegova teza da dobra obuka vod i za sobom razvoj. "Uenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku. Tada ono bud i i izaziva ceo niz funkcija koje sazrevaju i nalaze se u zoni narednog razvitka " (Vigotski, 1977, str. 259). Otuda je za obrazovanje i intelektualni razvoj det eta vanije znati ta ono moe da rei uz malu pomo i podrku nastavnika, nego proveravati a uspeva bez iije pomoi. Vigotski ukazuje na vanost kolskog uenja za razvoj viih menta lnih funkcija; posebno naglaava znaaj transferne vrednosti nastave za razvitak viih psihikih funkcija. Svim viim psihikim funkcijama odlike su: svest, apstraktnost i kontrola. Od naina obuavanja zavisi kakvi e biti efekti kolovanja. I nastava, kao i drugi oblici rada ljudi, ako se izvodi uz pomo savrenijih tehnikih pomagala je fakt or psihikog razvoja (alomorfni razvoj). Najvanije je da nastava podstie razvoj poim anja - refleksivnih vetina. Dete treba da u procesu uenja bude svesno onoga to ini a poimanje e biti in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Naglasak Vigotsko g je na funkcionalnoj i dinamikoj strani uenja, prenoenju uenja sa jednog nivoa na d rugi - putem preobraavanja nivoa. Prelazak na novu vrstu unutranjeg opaanja znai i p relazak na viu vrstu unutranje psihike delatnosti. Samo poimanje se zasniva na uopta vanju sopstvenih psihikih procesa, koje uslovljava ovladavanje njima. Refleksivne vetine omoguavaju poimanje - svest o samoj delatnosti svesti (metakognitivne spos obnosti). To je posebno izraeno pri razvitku naunih pojmova. Vigotski otkriva da s u pojmovi povezani po principu optosti i da svakoj strukturi optosti odgovara i so pstveni specifini sistem logikih misaonih radnji moguih uz tu strukturu. Dok su spo ntani pojmovi deteta van sistema, jer su nastali iz iskustvenih veza - veza meu s amim predmetma, nauni pojmovi od samog nastanka imaju sistem i karakteriu se ispos redovanim odnosom prema objektima i drugim pojmovima. I upravo kroz to se ostvar uje transferna vrednost naunih pojmova - u preobraavanju spontanih pojmova deteta i njihovom uvoenju u sistem, to podie celokupan deji intelektualni razvoj na vii stup anj. Uenje Vigotskog, dato u okviru kulturno-istorijske teorije psihikih pojava, p rihvata veina autora koja se bavi ispitivanjem razvoja i menjanja psihikih pojava. Postojanje divergentnih linija razvoja viih psihikih funkcija objanjeno je stalnim promenama znakovnih sistema i naina njihove upotrebe - varijabli koje se nalaze u "ii mentalnih procesa". "Za razliku od niih (prirodnih) funkcija (motorike, senzor ne, elementarni oblici pamenja, primarne emocije, itd.), koje su jednostavne stru kture i istorijski nep74

romenljive, vie funkcije (logiko pamenje, voljna panja, govor, miljenje, govorno milje nje, sloena oseanja, itd.) su sloene strukture, jer se u njih ugrauje znak i znaenje koji se menjaju, pa su stoga vie mentalne funkcije razliito organizovane kod razlii tih ljudskih grupa, u razliitim istorijskim razdobljima i kod dece u razliitim raz vojnim fazama". (Ivi, 1977)*. Kod ruskih psihologa nalazimo u primeni postulat o interiorizaciji u uenju Galjperina i njegovih saradnika o etapnom formiranje umni h radnji; uenja o alomorfnom razvoju i razvoju metakognitivnih sposobnosti su ugr aena u model kolskog uenja koji uvodi Davidov (1981) sa ciljem da kod uenika razvija osnove eksperimentalnog, naunog miljenja. Teorija biheviorizma i njene vaspitno-o brazovne implikacije Votson, Skiner i njihovi sledbenici uvaavaju faktor naslea al i posebno naglaavaju ulogu sredine i procesa uenja. Langer (1982) ukazuje da je to model pasivnog oveka jer "ovek izrasta u ono to od njega naini okolina". Bihejviori sti se bave onim ponaanjima koja se mogu objasniti S R emom, ponaanjima koja su rez ultat aktivirajuih podsticaja. Oni ignoriu unutranji saznajni plan ponaanja. Otuda i osnovna pretpostavka ove teorije je "da je ovekovo ponaanje ujedno i njegova psih oloka sutina". Bihevioristiko shvatanje psihikog razvoja ne prihvata stadijalnost ra zvoja, ve na razvoj gleda kao na kontinuirani proces, koji se sa uzrastom odvija bre ili sporije, ali bez kvalitativnih prelaza. Za bihevioriste u sreditu naunog in teresovanja treba da bude proces uenja, jer po ovom shvatanju ovek je uglavnom ono to je stekao procesom uenja. Otuda ova teorija razvoja bavi se rastom, postignuem koji se mogu pripisati poetnim (draima, pokretaima) i drugostepenim uzrocima (nagra da, kazna). Rast je sloaj jednostavnih procesa koje su pokrenuli delotvorni uzroc i. A da bi se otkrili ti uzroci koriste se laboratorijski i prirodni eksperiment i; u prvom se variranjem nezavisne promenljive otkrivaju uzroci, u drugom se pom ou korelacione, faktorske analize otkrivaju uzroci i stepen njihovog delovanja. I straivanja biheviorista su nesumnjivo dovela do boljeg razumevanja procesa uenja, a u nekim svojim modelima doprineli su unapreivanju obrazovne prakse. Tako Skiner razvija programirano uenje koristei teoriju potkrepljenja, Blum daje taksonomiju vaspitno-obrazovnih ciljeva uz operacionalizaciju dostizanja; Blumov model nasta ve "Mastery learning" kompenzira razlike u sposobnostima, uenjem do ovladavanja o bezbeuje uspeh veini; bihevioristi nisu za selekciju i represiju, meutim, umesto ko m* Ivi, I. (1977): "Kulturno istorijska teorija psiholokih pojava L.S. Vigotskog", predgovor knjizi "Miljenje i govor", Beograd : Nolit, str. 20 75

penzacijskih programa treba izbei faktor deprivacije - obezbediti optimalno angaov anje deteta primereno moguoj komunikaciji (Bruner). Razvojna teorija humanistike psihologije Zaetnik ovog pristupa je Maslov. Kao osno vnu potrebu linosti istie "da postane ono to jeste". A to e joj omoguiti zadovoljenje potrebe za istraivanjem, predstavljanjem i dokazivanjem. To vodi samoaktualizaci ji linosti. Otuda Maslov (1975) i od vaspitaa (roditelja i nastavnika) trai da prih vate dete onakvo kakvo jeste i pomau mu da razvije svoje najbolje potencijale, da se samoaktualizuje. Prepustiti detetu da samo otkrije ko je i ta je. Filozofija humanistikog vaspitanja su nezaboravni doivljaji, intrinzika nagrada. Tada kognitiv ni razvoj i razvoj linosti idu uporedo. Roberts (1975) ocenjuje da razvoj treba ui niti humanistikim i usmeriti ga samoaktuelizaciji linosti. On nastoji da izgradi h umanistiku teoriju razvoja ugraujui u nju Maslovljevu teoriju motivacije, to je prik azano u donjoj tabeli (tabela 3). Tabela 3: Uporedni pregled pojmova dve teorije Maslov Roberts organske potrebe preiveti sigurnost stabilnost ljubav socijabilnos t potovanje ekspertiza samoaktuelizacija self Roberts je pod uticajem i Eriksonovog uenja o stadijalnosti razvoja. Adaptacija E riksonovog epigenetskog dijagrama i Robertsovih stadijuma data je u sledeoj matri ci (tabela 4): U prvom stadijumu, preiveti/odoje, dete ui da zadovoljava bazine potr ebe i kontrolie svoje telo. U stadijumu stabilnost/detinjstvo dete stie vane navike i vetine vezane za ishranu, odevanje, igru, pri emu je razvoj govora od sutinskog znaaja. Tabela 4: Dijagram Robertsovih stadijuma self ekspertiza socijabilnost stabilnost preiveti uzrast Eriksonovi stadiji 0-1 odoje 2-11 detinjstvo 12-19 adolescencija 20-24 mlai odrasli 25 i vie zrelost Socijabilnost/adolescencija - je period koji obuhvata pojmovni, emocionalni i so cijalni razvoj linosti. 76

Ekspertiza, specijalizacija/mlai odrasli - je doba u kome se dovrava kolovanje, ula zi u zanimanje, zasniva porodica. Self/zrelost - oznaava samoaktualizaciju u radu i ljubavi. Roberts kae da dananje kole pripremaju mlade za tehnoloko drutvo (ekspert iza, specijalizacija), ali ako to ne vodi samoaktualizaciji onda je to dehumaniz acija. Upravo tu postaje vidljiva uloga humanistike orijentacije. Odnos meu razvojnim teorijama O meudejstvu brojnih faktora koji utiu na razvoj Pijae kae: "Kad posmatrate psihiki razvoj, nemogue je odvojiti njegove bioloke vidove od socijalnih. Jedna pojava je u svom korenu bioloka, u krajnjim takama socijalna. No , ne smemo zaboraviti ni da je izmeu toga dvoga mentalna" (prema Evansu, 1988, st r. 54). Autori savremenih teorija psihikog razvoja uvaavaju interaktivno delovanje faktora, ali se razlikuju u tome kako to meudejstvo vide. Stadijalnost razvoja j e zajedniki imenitelj mnogih teorija. Meutim, dok kod Frojda stadije karakteriu dom inantna obeleja (oralno, analno ...), dotle se kod Gezela skoro iskljuivo zasnivaj u na maturaciji; a kod Pijaea uz konstantan redosled, faktor uvremenjenosti, imam o neprestanu interakciju subjekta i okoline, a to znai samoregulaciju uz neprekid no konstruisanje novih struktura potrebnih za adaptaciju. Bihevioristi ne prihva taju stadijalnost i dominanatnu ulogu daju uticaju uenja i sredine i za njih rast je neprekidan proces uenja ponaanja. Humanistika psihologija je blia psihoanalizi n ego biheviorizmu. Ona deji razvoj vidi kao progresivan, stadijalan, pokrenut vie u nutranjim iniocima nego spoljanjim potkrepljivaima. 77

PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA Periodizacija je podela celokupnog ontogenetskog razvoja na razdoblja, periode, prema nekom usvojenom kriterijumu ili kombinaciji kriterijuma - to zavisi od teor ije razvoja koja lei u njenoj osnovi. U proteklom periodu bilo je vie pokuaja da se d periodizacija psihikog razvoja. Razvojni psiholozi se uglavnom slau da iz praktin ih razloga treba individualni razvoj podeliti na uzrasne periode. Do neslaganja dolazi pri izboru sistema klasifikacije i kriterijuma na osnovu kojih se vri pode la. Kroz pristup periodizaciji reflektuju se teorijske polazne osnove autora. Au tori koji razvoj shvataju kao stadijalan proces sa kvalitativnim promenama u raz voju, gde se svaki stadijum razlikuje od prethodnog po nastajanju novih struktur a opredeljuju se za sistem klasifikacije. Pri izradi periodizacija korieni su biol oki, psiholoki, pedagoki i socijalni kriterijumi - pojedinano ili u kombinaciji. Oni koji na razvoj gledaju kao na kontinuirani proces, postepeno kvantitativno menj anje i rast bez posebnih stadijuma - opredeljuju se za "kriterijum preglednosti" i proizvoljnu, arbitrarnu podelu na uzrasne periode. Prvi pokuaj sistematske ana lize periodizacija psihikog razvoja nalazimo kod Vigotskog u radovima koji se bav e problemom uzrasne periodizacije dejeg razvoja (Vigotski, 1996-IV str. 193). On postojee sheme periodizacije razvrstava u tri grupe. U prvoj grupi su pokuaji da s e periodizacija d na osnovu stupnjevitog razvoja drugih procesa koji su posredno povezani sa individualnim razvojem (na primer: primenom biogenetskog principa "ontogeneza je rekapitulacija filogeneze"; ili, pedagokog kriterijuma: podela psi hikog razvoja prema stupnjevima vaspitanja i obrazovanja). Drugu grupu ine pokuaji da se jedna odreena karakteristika u razvoju uzme kao uslovni kriterijum podele n a periode (na primer: na osnovu dentacije - nicanja i menjanja zuba; na osnovu s eksualnog razvoja ili razvoja psihikih procesa - na primer: saznajnog razvoja). T reu grupu ine pokuaji da se izdvoje sutinske osobenosti samog razvoja i na osnovu to ga uradi periodizacija. Vigotskoi ovo oznaava kao pravu postavku problema, kao pr avi pristup, iako u postojeim periodizacijama nije mogao da nae njegovu uspenu prim enu. Za Vigotskog je osnovni kriterijum periodizacije: princip novih uzrasnih st ruktura. "Pod novom strukturom treba razumeti onaj novi tip razvoja linosti i nje ne delatnosti, one psihike i socijalne promene koje se prvi put pojavljuju na dat om uzrasnom stupnju i koje, uglavnom, odreuju saznanje deteta, njegov odnos prema sredini, njegov unutranji i spoljanji ivot, itav tok njegovog razvoja u datom perio du" (Vigotski 1996IV str. 196). Vigotski posebnu panju posveuje tumaenju prelaska i z jednog razvojnog perioda u drugi. Osnovni pojmovi pomou kojih objanjava dinamiku psihikog razvoja su, 78

pored nove strukture, socijalna situacija razvoja i razvojna kriza. Saglasno nje govoj kulturno-istorijskoj teoriji socijalna situacija je osnovni izvor razvoja - "put na kome socijalno postaje individualno". Socijalna situacija razvoja je s istem odnosa izmeu deteta odreenog psiholokog uzrasta i date socijalne stvarnosti. Nastajanjem nove strukture, promenom deteta, menja se i socijalna situacija - uz ajamni odnosi deteta i okruenja. Nestajanje stare i stvaranje osnova nove socijal ne situacije razvoja ini glavni sadraj razvojne krize - na prelasku iz jedne faze razvoja u drugu. To je razlog to Vigotski u periodizaciji detinjstva, koju sam pr edlae, ispred svakog perioda ukljuuje i razvojnu krizu. Ruski psiholozi nastavljaj u rad Vigotskog i njegov kulturno-istorijski, holistiki i sistemski pristup. Tako Kon (1990) istie da se periodizacija individualnog razvoja temelji na izdvajanju niza univerzalnih razvojnih procesa (raenje, sazrevanje, razvoj, starenje), blago darei kojima dolazi do formiranja odgovarajuih uzrasnih karakteristika po kojima s e razvojni periodi i razlikuju. Razvojni procesi ukazuju kako se formiraju uzras ne karakteristike i kako dolazi do prelaza iz jednog u drugi stadijum. To znai da je svaka periodizacija pokuaj da se strukturira tok vremena, da se razvojnim per iodima odredi sadrajno znaenje. Otuda izrada periodizacije psihikog razvoja zahteva ne samo izbor hronolokih jedinica merenja ve i samog sistema klasifikacije i prin cipa njegovog raslanjavanja. Ruski psiholozi ( , 1990; , 1990) blie odreuju znaenje pojmova koji se odnose na azvoj. Navodimo najvanije uzrasne kategorije: kalendarski, hronoloki uzrast: datir anje; starost individue, merena od momenta njenog roenja; razvojni, psiholoki uzra st: odreeni kvalitativno osobeni stupanj, period ontogenetskog razvoja; na uzrasn e karakteristike su uticale zakonitosti fizikog razvoja, uslovi ivota, vaspitanja i obrazovanja i konkretni istorijski uslovi; Kon ukazuje na viedimenzionalnost ov og pojma i kao njegove etalone izdvaja: bioloki uzrast, socijalni uzrast, psihiki uzrast i subjektivni uzrast ili uzrasna samosvest; vreme ivota: hronoloki okvir po stojanja individue; interval izmeu roenja i smrti bez ukazivanja na sadraje ivota; iv otni ciklus: ukazuje na ciklino kretanje ovekovog ivota: roenje, rast, sazrevanje, s tarenje, smrt; ne sadri individualne varijacije i socijalne interakcije; ivotni pu t: pojam koji najpotpunije obuhvata itav ontogenetski razvoj, ukljuuje u sebe i ivo tni ciklus; viedimenzionalan je i ukljuuje u sebe mnotvo tendencija i linija razvoj a jedne iste linosti u interakciji sa sredinom koja ga okruuje; ivotni put obuhvata karakteristike uzrasno diferenciranog vremena ivota. Prednosti ili praktini razlozi postojanja periodizacije su u tome to njeno postoja nje omoguuje: 79

identifikovanje karakteristinih razvojnih pojava, razvojnih zadataka i problema o dreenog uzrasta; prilagoavanje naune metodologije za istraivanje uzrasnih karakteris tika; upoznavanje toka i tempa razvoja u pojedinim periodima, to omoguava izradu u zrasnih normi koje slue roditeljima i/ili vaspitaima kao okvir za procenu relativn e zrelosti razvoja dece istog uzrasta. Nedostaci i ogranienja periodizacije su: t ekoe pri izboru kriterijuma i sistema klasifikacije za odreivanje preciznih granica perioda; privid da je vreme glavna nezavisna varijabla, to moe voditi opisu pojav a umesto objanjavanju procesa i uzroka razvojnih promena; razvojne promene jesu z naajno povezane sa protokom vremena ali uzrast ne uzrokuje promene ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se pojave; varijacije u tempu razvoja (kako meulinih - istih procesa kod vrnjaka, tako i unutarlinih - razliitih pr ocesa kod iste linosti) do kojih dovodi zakon heterohronije i druge psihofizike za konitosti razvoja, uslovi ivota, obrazovanja i vaspitanja i drugi faktori. Ovo na vodi na zakljuak da se uzrasni stupnjevi dati u periodizacijama odlikuju relativn ou, uslovnim uproseavanjem pri opisu karakteristika uzrasta. Meutim, i pored toga to uzrasne granice nemaju apsolutno znaenje zbog njihove promenljivosti - u svakom p eriodu su ipak prikazane one karakteristike, fizike i psihike, koje obeleavaju taj uzrast. Veina ljudi odreenog razvojnog uzrasta, koja ivi u priblino jednakim socijal no-ekonomskim uslovima, ima sline razvojne karakteristike koje omoguavaju da se st ekne slino socijalno iskustvo i sistem znanja koji ta sredina zahteva od te gener acije, to odreuje i socijalni rang i identitet svakog pojedinca. Ovu okolnost uvaav a i zakonodavstvo pa se prava i dunosti graana povezuju sa uzrastom: poetak kolovanj a, graanskog punoletstva, birakog prava, vojne obaveze, prava na penziju. Zbog tog a se u opisu pojedinih uzrasnih perioda, pored fizikih i psiholokih karakteristika , navode oekivane i propisane drutvene uloge - razvojni zadaci za svaki uzrasni pe riod. Kod nas se najee navode periodizacije koje polaze od psiholoke podele razvoja ili sa kombinacijom psiholokog i pedagokog kriterijuma. Pri tome se u periodizacij u psihikog razvoja ukljuuje i prenatalni period. Psihiki razvoj u ontogenezi podelj en je na sledee uzrasne periode: PRENATALNI PERIOD (od zaea do roenja); NOVOROENE ( i mesec nakon roenja); ODOJE (od prvog meseca do kraja prve godine); 80

PRVO DETINJSTVO (do 2-3. godine); RANO DETINJSTVO (do 6-7. godine); SREDNJE DETI NJSTVO (do 9. godine); POZNO DETINJSTVO (do 12. godine); RANA ADOLESCENCIJA (do 16. godine); SREDNJA ADOLESCENCIJA (do 21. godine); POZNA ADOLESCENCIJA ili RANA ZRELOST (do 25. godine); SREDNJA ZRELOST (do 50. godine); POZNA ZRELOST (do 65. godine); PREDSTARAKO DOBA (do 70. godine); STAROST (od 71. godine). Od brojnih s tranih periodizacija, kao ilustraciju, navodimo ameriku i rusku - koje su u trenu tku objavljivanja imale saglasnost razvojnih psihologa svojih zemalja: Sekcija amerikih razvojnih psihologa saglasila se sa sledeom podelom: novoroene (prv i mesec); odoje (prva godina); rano detinjstvo (od 1 do 6 god.); srednje detinjst vo (6 do 10 god.); pozno detinjstvo ili preadolescencija (10 do 12 god.); rana a dolescencija (12 do 14 god.); srednja adolescencija (14 do 16 god.); pozna adole scencija (16 do 21 god.); zrelost (21 do 65 god.); starost (65 godina i vie) (Ing li & Ingli, 1972). Ruski psiholozi prihvataju sledeu periodizaciju: odoje (prva godi na ivota); rano predkolsko detinjstvo (1 do 3 god.); predkolsko detinjstvo (3 do 6 god.); mlai kolski uzrast (6 do 10 god.); preadolescencija (10 do 15 god.); adoles cencija: prvi period (stariji kolski uzrast 15 do 17 god.), drugi period (17 do 2 1 god.); zrelost: prvi period (21 do 35 god.), drugi period (35 do 60 god.); pre dstarako doba (60 do 75 god.); starost (75 do 90 god.); dugovenost (90 godina i vie ) (Karpenko, 1990). 81

RANI RAZVOJ U okviru ranog razvoja obuhvaeni su periodi koji po sadraju promena i znaaju za uku pan ontogenetski razvoj zauzimaju posebno mesto u istoriji pojedinca. Pri tome s avremena razvojna psihologija poinje praenje ranog razvoja od analize prenatalnog perioda, pa do razvojnog uzrasta (2-3 godine) kada dolazi do diferenciranja osno vnih odlika specifinih za ljudsku vrstu: afektivnog vezivanja, uspravnog hoda, go vora, ljudske upotrebe ruke, sposobnosti za socijalnu interakciju i u tom kontek stu osobenog kognitivnog razvoja. Vigotski (1996-IV) ukazuje da sa roenjem presta je samo fizika zavisnost deteta od majke, ali ne i bioloka i psiholoka zavisnost od majke i socijalnog okruenja. Produeni period zavisnosti ini ontogenetski razvoj lj udske vrste fleksibilnijim i prilagodljivijim. Upravo rani razvoj pokazuje sve o dlike - prednosti i rizike koje u sebi nosi obrazac ljudske ontogeneze, to je i r azlog da se ovom uzrastu posveti posebna panja. PRENATALNI RAZVOJ Razvoj poinje od trenutka oploenja jajne elije - formiranja zigota. Prenatalni razvoj traje oko de vet meseci (deset lunarnih meseci) to je priblino 1% ljudskog veka - ivotnog ciklus a. Meutim, to vreme je dovoljno da se odigraju fascinantne kvantitativne i kvalit ativne promene u razvoju. Dovoljno je rei da novoroene ima razvijene sve delove tel a, koji odmah po roenju ili nakon relativno kratkog vremena mogu da funkcioniu. Me redit (Meredith, 1957) opisuje ontogenetski rast i razvoj kroz pet karakteristini h promena: veliine, izgleda (organizam se razvija u odraslog mukarca ili enu); broja no, kvantitativno uveavanje (od dve elije pri oploenju nastaje 20 triliona elija); s vojstva tkiva (najbolja ilustracija je osifikacija - od hrskavice do vrstih kosti ju); pozicije - lokacije i/ili ugla organa (na primer: kod rasta i razvoja srca, organa za varenje, udova); relativne veliine (od embriona do odraslog organizma; kod promena proporcija delova tela glava postaje relativno manja a noge relativ no due u odnosu na ukupnu visinu). Metode ispitivanja Za izuavanje prenatalnog razvoja koristi se objektivno sistematsko posmatranje fe tusa (intrauterino i ekstrauterino) i introspekcija - saoptenja trudnice. Naunici koriste svako prevremeno roenje ili odstranjivanje fetusa iz uterusa, zbog zdravs tvenih raz82

loga, da ekstrauterino prouavaju nivo razvoja i karakteristike fetusa. Sa razvoje m tehnike usavreni su postupci direktnog intrauterinog praenja razvoja fetusa. Ume sto kimografa sa mehanikim pisaima koji ostavljaju otiske na nagaravljenom bubnju, danas se koriste skeneri koji omoguavaju da se na monitoru prati izgled i pokret i fetusa u celini ili njegovih pojedinih organa. Korienje ovih ureaja ne izaziva tet ne posledice ni kod fetusa ni kod majke. I ova istraivanja se dopunjavaju saoptenj ima trudnice. Fiziki razvoj u prenatalnom periodu Embriolozi dele ovaj period u tri faze: ovum (od zaea do kraja druge nedelje); rion (od 2 nedelje do kraja drugog meseca); fetus (od drugog meseca do roenja) Slika 15: Spirala embrionalnog razvoja (prema: Furlanu, 1981) Oploena jajna elija se zove zigot. U ovoj prvoj fazi zametak zadrava oblik jajeta, otuda i naziv ovarijalna faza (ovum - jaje). Kod ovuma, koji se iz proirenog dela jajovoda kree ka uterusu, najpre dolazi do progeneze - kvalitativne reorganizaci je jajne elije. Nakon toga poinje deoba elija - blastogeneza. Formiraju se dve grup e elija: spoljanje - trofoblast i unutranje - embrioblast. Trofoblast (trophos - hr anitelj, blastos - zametak) se razvija u strukture koje e hraniti zametak. Kod em brioblasta se, jo 83 emb

u fazi ovuma, diferenciraju blastodermalni zametni listii: ektoderm, endoderm i m ezoderm. Za sve razvojne procese u ovoj fazi koristi se hrana iz oploene jajne eli je. U drugoj nedelji dolazi do implantacije - priratanja ovuma uz zid uterusa i t ime poinje embrionalna faza (videti sliku 15). U embrionalnoj fazi razvoja dolazi do organogeneze - formiraju se delovi tela i pojedini organi. Krajem osme nedel je posle zaea diferencirani su svi glavni sistemi organa i organizam ima uoljivo lj udski oblik; embrion je dostigao duinu oko 5 santimetara i teinu oko 2 grama. Glav a ini polovinu ukupne duine embriona (slika 16). To ukazuje da prioritet u poetnom razvoju imaju mozak i nervni sistem. Ruke i noge su sitne i nene a meu prstima na rukama i nogama nalazi se koica. Embriolozi ukazuju da i drugi vani organi poinju r ano da se diferenciraju. Srce poinje da pulsira u etvrtoj nedelji nakon zaea. Razvij a se miino tkivo, organi za varenje, zapoinje razvoj endokrinog sistema. Polni orga ni su ve diferencirani. U osmoj nedelji, kada su diferencirani svi organi, javlja ju se i prvi spontani pokreti. Slika 16: Embrion Fetusna faza je najdua - traje od kraja drugog meseca pa do roenja (32 ned.). Razv oj u ovoj fazi odlikuje nagli rast i razvoj - taj tempo rasta smatra se najbrim u ontogenetskom razvoju. Duina tela se uveava od 5 na 50 santimetara; teina od dva g rama kod embriona na kraju ovog perioda dostie 3500 grama. U periodu fetusa bre se razvijaju trup i ekstremiteti to dovodi do promene proporcije delova tela - koje postaje sve skladnije (videti slike 17 i 18). Relativna veliina se menja i u per iodu detinjstva i adolescencije pa kod odrasle osobe glava ini oko 1/8 ukupne vis ine. Kod fetusa se ubrzano razvijaju pojedini organi i do kraja ovog perioda org anizam e biti formiran skoro u celini. Intenzivno se razvija nervni sistem. Najpr e sazrevaju kimena modina i potkorni centri, dok se najmlai delovi korteksa jo inten zivno razvijaju. Slika 17: Relativna veliina - fetus 5 m / odrasli Od petog meseca pokreti fetusa su sve intenzivniji i diferenciraniji. I refleksn i pokreti su formirani i stabilni. Organizam je spreman da nakon roenja sam obavl ja fizioloke funkcije disanja, varenja, izluivanja i da reaguje na drai iz sredine. Psiholozi su posebno izuavali osetljivost pojedinih ula. Razvoj ulne osetljivosti 84

I pored metodolokih tekoa u ispitivanju ulne osetljivosti fetusa, jer do sigurnijih podataka moe se doi tek kod stimulacije u spoljanjoj sredini, prikupljeni su sledei nalazi: osetljivost na dodir se rano razvija kod fetusa i ima cefalokaudalni pra vac razvoja - poinje od predela usta pa se iri ka udaljenijim delovima tela; osetl jivost na temperaturu se takoe rano razvija i podjednako je razvijena kod nedonoeta i na vreme roenog deteta; fetus pre poinje da reaguje na hladno; senzorne elije uk usa formiraju se kod fetusa jo od treeg meseca; prerano roena deca razlikuju slatko od slanog, kiselo od gorkog; i osetljivost za miris je dobro razvijena kod prer ano roene dece; osetljivost za bol kod fetusa nije razvijena jer nije dovrena mije linizacija nervnih puteva; vid se moe proveravati tek nakon roenja; oni kapci i oi p okreu se pre roenja; kod prerano roene dece konstatuje se pupilarni refleks na svet losne drai; sluni aparat kod fetusa je potpuno razvijen ali nakon roenja dete e moi d a reaguje ulom sluha na zvune drai tek kad se iz slunih puteva (unih kanala i Eustahi jeve trube) isprazni tenost (plodova voda); receptori i mehanizmi za kinestetike o sete rano se razvijaju ali nije precizno utvreno kada oni poinju da funkcioniu. Moe se zakljuiti da su receptorni sistemi pripremljeni za reagovanje nekoliko meseci pre nego to je zavrena fetusna faza. Karmajkl (Carmichael, 1954) to naziva zakonom anticipacije funkcija. Uslovljavanje fetusa Eksperimenti amerikog naunika Spelta (Spelt, 1948) su pokazali da u prenatalnom pe riodu moe da se obrazuje uslovni refleks. U ogledima sa gravidnim enama u osmom i devetom mesecu trudnoe kao prirodna dra korien je jak zvuk a kao uslovna dra taktilne vibracije. Posle dovoljno ponavljanja ove kombinacije drai fetus je reagovao trz ajem samo na vibracije. Spelt je koristio posebnu opremu za izvoenje ogleda i reg istrovanje promena (videti sliku 3). Faktori koji utiu na prenatalni razvoj Oigledno da je prenatalni razvoj vaan kako za telesni razvoj tako i za psihiki razv oj. Fiziki i psihiki razvoj su dvosmerno povezani. Zato savremena nauka nastoji da otkrije faktore koji najznaajnije utiu na razvoj od zaea do roenja a time i na kasni je psihike karakteristike deteta. Kao najvaniji faktori izdvajaju se: ishrana trud ni85

ce, teratogeni inioci (neka oboljenja za vreme graviditeta, tetne hemikalije, neki lekovi, alkohol, nikotin, droge, radijacija), psihiki stresovi majke. Ishrana tr eba da bude raznovrsna, bogata belanevinama, vitaminima i mineralima. Dugotrajna gladovanja trudnica, u ratnim uslovima ili socijalnoj bedi, dovodi ne samo do te lesne nerazvijenosti, smanjene otpornosti i vitalnosti dece tih majki - ve i do r etardiranosti i emocionalne nestabilnosti. Kao ilustracija delovanja hemikalija i medikamenata navode se tzv. talidomidna deca. Sedativ talidomid je imao terato geno dejstvo - deformisao lance genetskog koda i izazivao oteenja kod zametka, tak o da su se deca raala bez ruku, oiju i sa drugim nedostacima. Placenta titi plod od mnogih tetnih materija ali ne i od teratogenih inioca: virusa, bakterija, droga, alkohola, nikotina ili produkata endokrinih lezda pri emocionalnim stresovima maj ke. Ova saznanja ukazuju koje faktore treba uvrstiti u tetne i opasne i izbegavat i ih. Trudnice u Japanu ili Ukrajini, koje su bile izloene povienoj radijaciji, raa le su decu sa telesnim i psihikim defektima. Kao povoljni faktori istiu se: odgova rajua ishrana trudnice; odgovarajua socijalna i psiholoka atmosfera u kojoj budua ma jka ivi; da je dete eljeno i od majke i od blie okoline, posebno supruga; neeljenost nosi velika optereenja i za period graviditeta i za razvoj deteta nakon roenja za socijalnu i afektivnu atmosferu kod roditelja i porodice u celini. Psihologija trudnice U prva tri meseca od zaea trudnica se prilagoava i saivljava sa nastalim stanjem. U tom periodu fetus doivljava kao deo sebe, kao neto novo u svom telu. U narednim me secima, sa doivljavanjem sve uestalijih pokreta fetusa, dolazi do prihvatanja dete ta kao neeg posebnog. Zadnje tromeseje je u znaku priprema za prihvatanje novoroenet a, to doprinosi sazrevanju psiholokih karakteristika budue majke (Furlan, 1981). Pe riod trudnoe, dakle, oznaava i razvoj identiteta roditelja; in roenja deteta oznaava "roenje" roditelja (Kapor-Stanulovi, 1985). NOVOROENE Saznanja o prenatalnom razvoju nam ukazuju da sa roenjem ne poinje ni fiziki ni psihiki ivot deteta. Roenje oznaava relazak deteta iz uterusa u spoljanju sredinu. Nakon roenja dete mora da zapone sam ostalan ivot koji karakteriu brojne fizioloke funkcije: disanje, varenje, izluivanje , termoregulacija, san i budno stanje. Period novoroeneta (prvi mesec postnatalnog ivota) Vigotski oznaava kao prvu i "najizrazitiju" razvojnu krizu deteta koja odv aja period prenatalnog razvoja od perioda odojeta. "Dramatina promena sredine pri roenju, kada novoroene dospeva u pot86

puno novu sredinu, menja itav njegov ivot i obeleava poetak perioda postnatalnog raz voja" (Vigotski, 1996-IV str. 199). Poetak disanja, prolaenje vazduha preko glasni h ica proizvodi zvuk koji ujemo kao prvi deji pla. Prvo hranjenje novoroene obavlja ur oenim refleksima sisanja i gutanja. Nekoliko asova po roenju poinje i izluivanje. Meut im, i pored toga to je beba fizioloki opremljeno za samostalno preuzimanje ovih na jvanijih funkcija javljaju se i znaci koji ukazuju i na tekoe adaptacije na novu sr edinu (nepravilno disanje, trzaji, kijanje, drhtanje). Karakteristike novoroeneta

Prosena teina novoroeneta je 3-4 kg; prosena duina je 48-52 sm, koa je nabrana i rui oi su srazmerno krupne, sive / plave (tek kroz 1-2 meseca dobijaju konanu boju), pokreti oiju nisu koordinirani; glava je srazmerno velika u odnosu na ruke, trup i noge (videti sliku 18); na lobanji su meki, hrskaviavi delovi (fontanele), to je olakavalo tok raanja deteta; u poreenju sa odraslim ritam disanja i rada srca su s koro dva puta bri a krvni pritisak dva puta nii; miii su slabi i meki i dete ih jo ne kontrolie. Smatra se da veliki mozak kod novoroeneta ima sve nervne elije ( izmeu 12 i 15 milijardi); meutim, dok se njihov broj sa uzrastom Slika 18: Relativna veliina - novoroene / odrasli nee uveavati, promena oblika i veliine e se menjati sve do esnaeste godine. Rastom ne rvnih produetaka i mijelinizacijom uveava se i usavrava funkcionalno povezivanje ne rvnog sistema - to stvara povoljnije uslove i za psihiki razvoj. ulna osetljivost i uslovljavanje Jo u fetusnoj fazi ili kratko vreme posle roenja svi ulni organi su spremni za rad. Novoroene vidi, uje, osea dodir, promene poloaja tela. Za mnogim informacijama dete samo aktivno traga. U opitima se uoavanje drai i privlanost objekata odreuje prema n ivou aktivne panje, aktiviranju ili gaenju orijentacione reakcije (refleksa), prom eni ritma sisanja, plaa ili broja otkucaja srca. Nalazi ukazuju da je uslovni ref leks mogue uspostaviti ve u prvim danima; ruski psiholozi su utvrdili da je krajem prvog meseca kod novoroeneta mogue uspostaviti uslovni refleks preko svih ula. Refleksi novoroeneta refleks sisanja - dodirom usa Novoroene raspolae nizom sloenih bezuslovnih refleksa: na ili obraza dete reaguje i poinju pokreti sisanja (slika 19a); 87

refleks hvatanja ili Darvinov refleks - kada se dodirne unutranja strana dlana no voroene hvata i snano stiska predmet (slika 19b); refleks nestaje u drugom mesecu; refleks Babinskog - kada se drae tabani javlja se lepezasto irenje palca i ostalih prstiju noge; kod odraslih isto draenje izaziva plantarni refleks sa suprotnom r eakcijom - skupljanjem prstiju; Slika 19: a. refleks sisanja b. Darvinov refleks refleks grljenja ili Moroov refleks - kada se u blizini deteta, koje lei poleuke na vrstoj podlozi, izazove jak zvuk dete iri ruke i noge u stranu a zatim ih vraa u l uku kao da nekog grli; istu reakciju izaziva izmicanje podloge; refleks je najiz raeniji u drugom mesecu a do sedmog meseca se gubi; refleks hodanja - ako je novo roene podignuto da nogama tek dodiruje tlo ono poinje da pokree noge kao kod hodanja ili vonje bicikla; ovaj refleks se gasi posle nekoliko nedelja; vratni tonini ref leks - ako detetu koje lei poleuke okrenemo glavu udesno podbradak se podie, desna r uka isprua a leva savija; vratni tonini refleks omoguuje bebi da savlada problem pr aenja i koordinacije glave, pogleda i ruke; ovaj refleks opisao je Gezel ukazujui da e ovaj asimetrian sklop pokreta prei u simetrian oko esnaeste nedelje. Veina opisan ih refleksa je karakteristina samo za period novoroeneta, nakon toga oni postepeno nestaju. Nedonoe Nedonoe je naziv za fetalnu bebu - novoroene koje je pre vremena roeno (od sedam mese ci). Ako mu se obezbedi posebna nega ono nastavlja da se razvija, i to neto brim t empom nego da je ostalo u uterusu. Nakon dva meseca posle roenja ono e biti neto zr elije od vrnjaka po zaeu koji je tek roen posle normalnog, devetomesenog razvoja u ut erusu. Da li nedonoe moe da pristigne u razvoju vrnjaka roenog na vreme, za kojim je znaajno zaostajalo? Nalazi pokazuju da nedonoe postepeno pristie u razvoju i ove vrnj ake i nakon izvesnog vremena ni u fizikom ni u 88

psihikom pogledu se ne razlikuje od njih. Za psihiki razvoj nedonoeta povoljnije je normalno ophoenje roditelja - bez prezatiivanja. ODLIKE I ZNAAJ RAZVOJA U PRVOM DETI NJSTVU Naunici ukazuju da je obrazac ljudske ontogeneze nastao u toku dugotrajnih evolucionih procesa. Osnovna odlika tog obrasca je fetalizacija, neotenija, sta nje nezrelosti sa produenim periodom zavisnosti, to dovodi do produenog detinjstva u kome se odvija bioloko, psiholoko i socijalno sazrevanje. Prvo detinjstvo zauzim a posebno mesto u istoriji pojedinca. U njemu se snano ispoljava dejstvo inilaca r azvoja, kako na fiziki tako i psihiki razvoj deteta. Specifinosti razvoja u prvom d etinjstvu odreuju dve meusobno zavisne komponente: fetalizacija novoroeneta - bioloka nezrelost, nerazvijenost biolokih funkcija za samostalno zadovoljavanje ivotnih p otreba; genetika usmerenost deteta ka socijalnom okruenju - potpuna zavisnost od o draslih, posebno majke. Kao znake fetalizacije Vigotski navodi: nedovoljnu difer enciranost sna i budnog stanja kod novoroeneta; fetusni poloaj deteta u snu i budno m stanju; dominaciju subkortikalnih centara i vegetativnog nervnog sistema (san i uroeni refleksi); zavisnost od majke i posle roenja (ishrana, nega, kretanje u p rostoru, otklanjanje opasnosti). Bioloka priroda deteta ini ontogenetski razvoj pr ilagodljivim i fleksibilnim, ali kako e razvoj tei - posebno kakvi e biti ishodi ps ihikog razvoja - zavisi od socijalnokulturnih i istorijskih uslova toga razvoja. Emocionalno-socijalni razvoj Sa roenjem je zapoeo individualni ivot deteta koji je nuno utkan u socijalni ivot koj i dete okruuje. Kontakt sa stvarnou je u celini socijalno posredovan. Dete je prinue no da komunicira ali je ta komunikacija afektivna i neverbalna. Dete veoma rano ispoljava znake primarne socijalnosti. Sa 2 meseca pokazuje da ga privlai ljudsko lice, govor, blizina drugih ljudi, telesni dodir; podstie odrasle na kontakt soc ijalnim osmehom, plaem, gukanjem, pokretima i signalima i ponaanjem koje pokazuje da shvata znaenje reakcija odraslih. Time zapoinje dvosmerna komunikacija jer i od rasli, posebno majka, reaguju na te signale. Od 5. meseca poinje selektivno da re aguje - pozitivno prema osobama koje ga neguju a ispoljavanjem straha od nepozna tih osoba. Krajem prve i poetkom druge godine razume radnje odraslih ali samo pok ree svrsishodne aktivnosti, ukljuuje govor u interakciju, pokazuje intereso89

vanje za drugu decu, javlja se simbolika i ekspresivna igra. U drugoj godini odra sli nastoje da decu naue navikama istoe, hranjenja i spavanja u odreeno vreme. Za ps ihiki razvoj deteta u ranom razvoju najznaajniji uticaj ima sistem afektivnog vezi vanja i afektivna komunikacija jer se na njoj zasniva socijalni i emocionalni ra zvoj. Afektivna vezanost je bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokr ee primarna potreba (Harlow, 1966; Bowlby, 1969; Ainsworth, 1978; Zazo, 1980). Na staje u periodu odojeta, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i ro ditelja. Afektivna vezanost je bioloko i interindividualno ponaanje. Afektivno vez ivanje ima zatitnu funkciju: da obezbedi blizinu odrasle osobe i njeno zatitno pon aanje; kao primarna potreba, postoji i kod drugih vrsta ali u socijalnom kontekst u dejeg razvoja ono prerasta u sloeni sistem interakcije i komunikacije sa okolino m koji ima znaajne posledice na psihiki razvoj. To se posebno odnosi na komunikaci ju sa majkom. Bioloka zavisnost dovodi do odnosa dete - majka - okolina, posredov anog socijalnog odnosa; dete ne stie iskustvo u linoj interakciji ve na osnovu isku stva majke. U daljem razvoju to dovodi do specifinih oblika uenja deteta koji se z naajno razlikuju od uenja po S R shemi. To su uenja putem podraavanja (oponaanja), id entifikacije, opservaciono uenje i uenje po modelu. Uenje se odvija u svakodnevnoj socijalnoj situaciji i pokree ga jaka motivacija jer izmeu deteta koje ui i modela postoji snana afektivna veza. Razvoj ulne osetljivosti i opaanja Funkcionalno osposobljavanje ula tee sa napredovanjem procesa mijelinizacije i sve veim ueem korteksa u kontroli i regulaciji senzomotornih procesa. Od 8 meseca opaanj e je kompleksnije, preko svih ula i sa brom preradom perceptivnih informacija. Det e privlai perceptivno bogata okolina. Krajem prve godine perceptivne funkcije se koriste pri reavanju praktinih problema. Krajem druge godine razvijeno je sloeno op aanje i dete poinje aktivno da istrauje okolinu. Motorni razvoj Kod novoroeneta dominiraju uroene refleksne aktivnosti. U zavisnosti od dinamike sa zrevanja nervnog sistema u prvoj godini kod deteta e se javiti namerni, voljni po kreti miia vrata, trupa, ruku i nogu; do kraja prve godine dete e ovladati stajanje m uz podlogu, dohvatanjem i hvatanjem predmeta, a na poetku druge godine ljudskom upotrebom ruke - hvatanjem predmeta uz opoziciju palca; krajem druge godine kor isti pribor za jelo, uestvuje u oblaenju i svlaenju. Poetkom druge godine poinje uspr avan hod koji e do 22-24 meseca biti usavren do brzog hodanja i tranja; sa dve i po godine dete je u stanju pri tranju da promeni pravac. 90

Kognitivni razvoj Do 8. meseca nema sloenijih saznajnih procesa, osnovni oblici uenja su klasino i is trumentalno uslovljavanje; krajem prve godine dete poinje da reava probleme korienje m praktine inteligencije, javlja se sposobnost oponaanja (imitacije); razume govor odraslih. U drugoj godini kognitivni razvoj doivljava kvalitativne promene: poinj e lingvistika faza razvoja govora, senzomotorna inteligencija ovladava shemom pos tojanog objekta ali zapoinje i period razvoja inteligencije koja koristi simbole a pre svega verbalne simbole. U igri uloga deca primenjuju imitaciju, opservacio no uenje a zapoinje i poistoveivanje sa modelom (osobom sa kojom je dete afektivno vezano). Razvoj linosti u prvom detinjstvu U prvoj godini, oko 8. meseca, dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranos ti "ja" i fizike okoline i drugih ljudi. Najpre izdvaja "ne-ja" - predmete okolin e i druge osobe. Zatim sledi saznanje o svom telu - "fiziko JA", koje je prvi vid samosaznanja steenog u periodu puzanja i "susreta" sa vrstim okolnim predmetima. Saznajni razvoj u drugoj godini, obraanje detetu linim imenom, prepoznavanje svoga lika u ogledalu, odnos i promene u ponaanju drugih prema detetu ("socijalno ogle dalo") - razvija deju samosvest i dovodi do poetnog razvoja linog identiteta - "psi hikog JA". U treoj godini oseanje linog identiteta se uveava i dovodi do tenje ka samo stalnosti - krize tree godine, koja se odvija na liniji reorganizacije socijalne interakcije izmeu linosti deteta i osoba koje ga okruuju. Znaaj prvog detinjstva za kasniji razvoj

Rani razvoj ima poseban znaaj u ontogenezi oveka jer je dostignuti nivo psihikog ra zvoja na tom razvojnom uzrastu od sutinskog znaaja za ukupan individualni razvoj. Masen (1984) istie da se od shvatanja, na poetku veka, da su bebe potpuno bespomona stvorenja - krajem veka dolo do otkria niza sutinskih obeleja ranog razvoja koja su uticala da se ocena promeni. Bitno se promenilo shvatanje o iniocima od kojih za visi optimalan razvoj po ljudskom obrascu ontogeneze. Frojd je poetkom ovog veka naglaavao da se dete raa kao bespomono bioloko bie i da osnovne strukture linosti stie na ranom uzrastu - "dete je otac oveka". Polovinom ovog veka preovlauje uenje da je dete socijalno bie o kome se staraju odrasli. Panja se usmerava na izuavanje socij alnih odnosa jer preovlauje uverenje da u ontogenetskom razvoju linosti oveka vodeu ulogu ima socijalno iskustvo. I Erikson u svojoj teoriji vidi dete kao socijalno bie. U isto vreme uenje Pijaea usmereno je na intelektualni razvoj, od koga najvie zavisi uspena adaptacija oveka u sredini. U prvom detinjstvu poinje razvoj intelige ncije koja koristi simbole i nije vie ograniena na radnju. 91

Za tumaenje obrasca ljudske ontogeneze veliki znaaj ima kulturno-istorijska teorij a Vigotskog koja govori o sociogenezi viih mentalnih funkcija. Savremeni razvojni psiholozi su saglasni sa uenjem da ista bioloka osnova moe dati razliite ishode psi hikog razvoja u zavisnosti od socijalnih, kulturnih, ekonomskih i konkretnih isto rijskih uslova razvoja. U tome je i sadran sutinski znaaj poznavanja odlika i zakon itosti ranog razvoja. 92

TELESNI RAZVOJ Znaaj prouavanja telesnog razvoja

Savremena razvojna psihologija uporedo sa ontogenetskim razvojem psihikog ivota iz uava i telesni razvoj zbog dvosmerne povezanosti fizikog i psihikog razvoja. Organs ku osnovu psihikog ivota ini organizam u celini, ali mogunosti i granice psihikog raz voja posebno odreuju njegova anatomska struktura, neuroloka organizacija i biohemi jski sastav. U poreenju sa drugim vrstama telesni razvoj kod oveka znatno due traje , bilo da se poreenje vri na osnovu apsolutnog ili relativnog trajanja promena do postizanja zrelosti. U poreenju sa ivotinjskim vrstama, gde je vrmenski ciklus da majka donese novo mladune dovoljan da prethodno postane odrasla jedinka, ljudska porodica jedina ima potomke razliitog dejeg uzrasta koji su istovremeno zavisni. D o toga dovodi produeno detinjstvo, meutim, ta injenica znaajno utie na psihiki razvoj posebno razvoj linosti dece i odraslih. I u fizikom razvoju deluje zakon heterohro nije. Razliiti delovi tela ne rastu istom brzinom (glava, trup, noge - v. sliku 2 2). Razliita je dinamika razvoja razliitih organskih sistema (v. sliku 23). U izve snim sluajevima razliita je brzina sazrevanja delova istog organa (na primer mozga - v. sliku 20). Da li se dinamika psihikog razvoj podudara sa tokovima fizikog ra zvoja? Kre i Krafild (1973) kau: "Zauujua je podudarnost izmeu brzine telesnog i intel ktualnog razvoja". Autori navode da i senzomotorni razvoj sledi cefalokaudalni i proksimodistalni pravac telesnog razvoja. Odlike telesnog razvoja Telesni razvoj odlikuje rast - promene u razmerama i diferencijacija - promene u sloenosti strukture i oblika. Ve smo naveli na koje promene tokom telesnog razvoj a ukazuje Meredit (str. 71). Tabela 4: Promene telesne duine i teine na ranom uzrastu PRE ROENJA 8 ned 12 ned 16 ned 20 ned 24 ned 28 ned 32 ned 36 ned POSLE ROENJA Nov oroene 3m 6m 9m 1g 2g Duina (cm) 5 9 16 25 30 35 40 45 50 60 66 71 75 84 Teina grama 2 35 100 300 700 1000 1700 2500 3500 5300 7200 8800 10000 12800 93

Promene visine i teine se najee uzimaju kao pokazatelj opteg organskog razvoja. U ont ogenetskom razvoju najubrzaniji razvoj se deava u prenatalnom periodu. U postnata lnom periodu porast visine i teine ima dva ubrzanja: neposredno posle roenja (1-2 g) i u predpubertetu (v. tabele 4 i 5). Postoje polne razlike u poveanju visine i teine. Kod devojica predpubertet poinje oko dve godine pre. Pored promena visine i teine kod devojica (izmeu 11-13 g) dolazi do promene irine bedara a kod deaka (izmeu 13-15 g) do promene irine ramena i bedara. Ove promene doprinose da se pojavi ensk o telo sa karakteristinim konturama, odnosno muka konstitucija. Nervni sistem se m enja kroz kvantitativne, kvalitativne i funkcionalne promene. Za razliite oblasti mozga ove promene se odvijaju razliitom brzinom. U toku prvih est meseci najinten zivnije se razvijaju primarne motorne i senzorne oblasti korteksa. To utie da sen zorne i motorne oblasti poinju da funkcioniu relativno rano. Asocijativna oblast, od koje zavisi sloeno opaanje i reavanje problema, kasnije dostie relativnu zrelost koja im omoguava poetak funkcionisanja. Brzina razvoja mozga moe se pratiti poreenje m teine mozga deteta i odraslog (tabela 5). Tabela 5: Odnos teine mozga deteta prema mozgu odraslog Uzrast Odnos Novoroene 1/4 9m 1/2 2g 3/4 4g 4/5 6g 9/10 Nalazi u tabeli 6 potvruju da postoje razlike u tempu razvoja kod devojica i deaka - kod devojice dve godine ranije zapoinje i dostie nivo odraslog telesna visina i t eina. Visina i teina odreuju telesnu zrelost od koje zavisi uspenost u ispunjavanju razvojnih zadataka na odreenom uzrastu. Telesna razvijenost utie i na samoocenu de teta i adolescenta. Tabela 6: Promene telesne visine i teine u detinjstvu i adolescenciji Uzrast godina 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Visina u cm M 95 87 10 7 107 115 113 120 117 126 126 128 127 134 133 139 139 145 145 148 152 156 157 16 0 164 161 170 173 161 175 162 175 162 175 162 Teina u kgr M 16 16 19 19 23 22 24 24 25 24 26 26 29 29 33 33 36 39 39 42 44 47 51 52 55 57 61 56 65 56 67 57 67 57 94

U etvrtoj godini mozak deteta dostie 80% ukupne teine. Meutim, za psihiki razvoj i po veanje intelektualnih mogunosti vanije su promene unutranje strukture mozga, a poseb no mijelinizacija i funkcionalno osposobljavanje asocijativnih vlakana (videti s liku 20a i 20b). Nalazi o mijelinizaciji ukazuju da oblasti korteksa od kojih za visi razvoj najsloenijih formi psihike delatnosti sazrevaju u poznijim etapama; to je razlog to se i formiranje psihikih procesa odvija od jednostavnijih ka sloeniji m formama. Slika 20: Mijelinizacija razliitih oblasti korteksa: a. spoljanja povrina; b. unutr anja povrina (krupnim takama oznaeni su delovi kore koji najranije sazrevaju a sitnim delovi kore koji n ajkasnije sazrevaju; srednje take odnose se na zone koje se mijelinizuju u meuvrem enu; prema: Luriji, 1976) Razvoj endokrinog sistema, u kome svaka lezda ima svoju funkciju, znaajan je i za fiziki i za psihiki razvoj. Od lezda sa unutranjim luenjem najistaknutije mesto ima h ipofiza, koja ima vie funkcija a meu najvanijim je kontrola i regulacija rada endok rinog sistema. Od znaaja za fiziki i psihiki razvoj su funkcije tireoidne lezde, nad bubrenih lezda, timusa, pinealne lezde i polnih lezda. Hormoni veine ovih lezda imaju i trenutno i dugotrajno dejstvo - kao biohemijski mehanizmi koji utiu na razvoj i ponaanje pojedinca. Na slici 21 prikazan je razvoj endokrinog sistema u prenatal nom periodu, detinjstvu i adolescenciji. U prenatalnom razvoju sve lezde se ravno merno razvijaju; u periodu posle roenja svaka lezda ima svoj tempo razvoja. Slika 21: Dinamika razvoja endokrinog sistema od zaea do 20 godina 95

Osifikacija, stvaranje kostiju zapoinje u prenatalnom periodu kada od hrskaviavog nastaje kotano tkivo, ali se intenzivno nastavlja posle roenja, paralelno sa optim telesnim razvojem, kada se poveava broj kostiju i njihova veliina. Kod novoroeneta i ma 270 kostiju, u etrnaestoj godini taj broj je maksimalan (350); nakon toga broj kostiju se smanjuje (proces srastanja) na 206 u etrdesetim godinama. Skelet osta je istih proporcija u svim uzrasnim periodima i fazama osifikacije: 15-20% od tei ne tela. Ovaj proces je tesno povezan sa ukupnim sazrevanjem organizma - kod dev ojica se zavrava u proseku dve godine ranije nego kod deaka. Kod deaka je snimak zgl oba ake, koji na kraju puberteta treba da ima osam kostiju, najpouzdaniji test po lne zrelosti. Proces dentacije, razvoja zuba ima tri faze: bezuba faza traje do 2-3 godine i nakon nje dete izlazi iz statusa bebe a poinje faza mlenih zuba (20) koju, na kraju predkolskog uzrasta (6-7 god.), smenjuje faza stalnih zuba (32) ko ja se zavrava krajem adolescencije nicanjem umnjaka. Proces dentacije povezan je sa psihikim razvojem; ve smo naveli da je korien kao kriterijum periodizacije. Na te lesnu teinu najvie utie rast masnog i miinog tkiva. Porast miinog tkiva je izrazit u p riodu puberteta. U tabeli 7 dati su podaci o procentualnom ueu miinog tkiva u organiz mu. Tabela 7: Proporcionalni porast miinog tkiva sa uzrastom Uzrast % Novoroene 23 8g 27 15 g 33 16 g 44 Odrasli 45 Menjanje proporcija tela Odrastao ovek nije samo uveano dete. I u periodu detinjstva i adolescencije pojedi ni delovi tela rastu razliitom brzinom. Slike 18 i 22 pokazuju da to je dete stari je proporcija glave u odnosu na telesnu visinu opada a, nasuprot tome, proporcij a trupa i nogu se poveava. Slika 22: Diferencijalno raenje glave, trupa i nogu od zaea pa do zrelosti 96

Tempo razvoja vanijih telesnih sistema Ve smo istakli da zakon heterohronije dovodi do razliite dinamike sazrevanja vaniji h telesnih sistema. Slika 23 prikazuje krivulje etiri vanija sistema: limfoidni ti p, neuralni tip, opti tip i genitalni tip - za uzrasne periode detinjstva i adole scencije. Razvoj limfoidnog sistema je najbri u detinjstvu, dostie maksimum u pred pubertetu i postepeno opada do kraja adolescencije gde se zadrava na nivou odrasl ih. Ako se ima u vidu da je sa njegovim porastom smanjena smrtnost dece, onda je jasna i njegova zatitna uloga. Neuralni tip prikazuje ubrzan razvoj nervnog sist ema, pre svega mozga, koji sa 6 godina dostie 9/10 teine mozga odraslog. Meutim, do perioda zrelosti tee mijelinizacija (slika 20) i drugi procesi koji ga funkciona lno usavravaju. Slika 23: Dinamika razvoja razliitih organskih sistema 1. Limfoidni sistem: timus, limfni vorovi i ostale limfoidne tvorevine; 2. Nervni sistem: mozak i njegovi delovi, kimena modina, dimenzije lobanje; 3. Opti telesni razvoj: telo u celini, visina i teina, kostur i miii, organi disanja i varenja, krv otok i bubrezi; 4. Reproduktivni sistem: jajnici, jajovodi, testisi, prostata. Trei, opti tip odnosi se na rast i razvoj visine i teine, a to istovremeno znai skel eta, miia i drugih organa; za ovaj sistem je karakteristino da ima ravnomeran razvo j, sa ubrzanjem u prvim godinama posle roenja i u predpubertetu, kada se dostie ma ksimalan rast skeleta i miia. 97

Genitalni tip, reproduktivni sistem ima postupan rast do predpuberteta (samo 10% ) i nagli rast u pubertetu i srednjoj adolescenciji (spoljanjih i unutranjih repro duktivnih organa). Telesna razvijenost prvaka

Pri odreivanju optimalnog vremena za polazak u kolu posebno se vodi rauna da osnovn i fizioloki sistemi postignu nivo zrelosti da dete moe sa uspehom da ispuni razvoj ne zadatke koje postavlja kola. Za poetak kolovanja odreena je sedma godina. Da li j e to uzrast na kome sva deca dostiu psihofizioloku zrelost za polazak u kolu? Koji kriterijumi se koriste u praksi za odreivanje stepena telesne zrelosti deteta? Si stematska merenja pokazuju da na uzrastu 6-7 godine svi fizioloki sistemi i organ i jo rastu i diferenciraju se - a to znai da su morfoloki i funkcionalno nezreli. M eutim, dostignut je nivo razvoja na kome deca mogu uspeno da se suoe sa zahtevima s avremene nastave. Relativna telesna zrelost za polazak u kolu procenjuje se preko sledeih pokazatelja: telesne visine, telesne teine, nivoa razvijenosti kotanomiinog sistema, razvoja i funkcionalne zrelosti kardiovaskularnog sistema i organa disa nja i posebno preko funkcionalne zrelosti velikog mozga. Telesna visina je osnov ni pokazatelj fizikog razvoja i zrelosti. Ona se uzima u obzir i kada se procenju je telesna teina ili obim grudnog koa deteta. Vano merilo telesne zrelosti je dosti gnuta proporcija delova tela. Kao posredni pokazatelj ovog kriterijuma bioloke zr elosti koristi se "filipinski test"; dete je uspeno prolo test ako moe prstima desn e ruke, prebaene preko glave u uspravnom poloaju, da pokrije levu unu koljku. Za uite lja je vano da poznaje odlike i nivo razvoja kotano-miinog sistema kod prvaka. Ve je reeno da do punog razvoja kotanog i miinog tkiva dolazi tek u pubertetu. Na uzrastu od 7 godina na kostima glave, ramena, lopatica, grudnog koa, kimenog stuba, udova - ima jo hrskaviavih delova; to je period u kome su, pod nepovoljnim okolnostima, kimeni stub i grudni ko veoma podloni deformacijama. Kod prvaka su dobro razvijeni krupni miii trupa i udova, ali su slabije razvijeni sitni miii - posebno miii ake, to ie na kvalitet pisanja i brzinu zamaranja. Do slabije koordinacije i usklaenosti f inih pokreta ake i prstiju dolazi kako zbog nedovrenosti okotavanja falangi ruke i korena ake, tako i zbog nedovrenosti eferentne inervacije; razvoj ovih procesa tra je do 12. godine. Kod prvaka povoljnije je smenjivanje kraih perioda vebanja pisan ja; kod duih intervala javlja se zamor. Organi disanja i kardiovaskularni organi na ovom uzrastu su jo daleko od konanog formiranja, ali su dostigli nivo razvoja d a funkcioniu kao relativno stabilni sistemi. 98

Izuzev pinealne lezde, veina endokrinih lezda do polaska u kolu ne dostie pun nivo di ferencijacije (slika 21). U procesu prilagoavanja prvaka na kolske obaveze menja s e i dinamika rada nekih lezda. Andropova i Koljcova (1986) navode da kod prvaka, kao odgovor na poveane napore, dvostruko raste nivo izluivanja "osnovnog metabolit eta serotonina" a primeuje se i aktivacija "simpatoadrenalonog sistema". Od svih fiziolokih pokazatelja gotovosti deteta za polazak u kolu najvaniji su podaci o ste penu razvija i zrelosti mozga. Podaci o procesima mijelinizacije (slika 20) poka zuju da pojedine oblasti mozga imaju razliitu brzinu i vreme dostizanja funkciona lne zrelosti. Od nivoa razvijenosti viih delova korteksa, posebno asocijativnih v eza, zavisi u kom obimu je ostvarljiva koordinacija razliitih kortikalnih zona; o d stepena te interakcije zavise svi psihiki procesi: kognitivni, emocionalni i ko nativni. Za utvrivanje funkcionalne zrelosti mozga jedna od pouzdanih mera je elektroencef alogram (EEG). Kod odraslog u fazi mirovanja dominira alfa-ritam koji je pokazat elj koherentnih integrativnih procesa unutar i izmeu hemisfera. U toku individual nog razvoja koherentnost alfaritma se ostvaruje postepeno (do 18 g), a utvreni pa ralelizam toga razvoja sa funkcionalnim sazrevanjem eonog dela korteksa ukazuje d a ga i reguliu te vie kortikalne strukture. Istovremeno sa sazrevanjem alfa-ritma poveava se uticaj viih struktura korteksa na subkortikalne centre. To utie da proce si ekscitacije (razdraenja) i inhibicije (koenja) postaju sve uravnoteeniji; na pre dkolskom uzrastu dominantniji su prvi procesi. To dovodi do jaanja autonomnih volj nih ponaanja i bolje kontrole emocija. To dovodi i do promena u socijalnoj interakciji: druenju, shvatanju autoriteta, k valitativnih promena u kognitivnim procesima i razvoju moralnosti. Na uzrastu 7g EEG pokazuje relativnu zrelost alfa-ritma, to je pouzdan znak gotovosti CNS prva ka za uspean prijem i preradu informacija. Kod veine prvaka formirani su mehanizmi koji omoguavaju organizovanje sistema panje i opaanja, sa mogunou njihove voljne kont role u zavisnosti od shvatanja znaaja zadatka koji se obavlja. Znaajno raste uloga verbalnog miljenja. Meutim, kod dece sa niim nivoom funkcionalne zrelosti korteksa manja je stabilnost panje, javlja se zatitna ekscitacija koja se ispoljava u moto rnom nemiru i skretanju deje panje sa aktivnosti nastave. Andropova i Koljcova (19 86) ukazuju da u reimu radnog dana prvaka negativne reakcije izaziva statiko opter eenje, daleko vie od intelektualnog i dinamikog optereenja. Koji raspored radnih oba veza doprinosi poboljanju intelektualne radne sposobnosti prvaka i ne remeti njeg ov razvoj i zdravstveno stanje? Nalazi ruskih psihologa ukazuju da se kod prvaka ne pojavljuje prekomeran zamor ako u toku radnog dana u koli imaju tri asa po 30 minuta i dva odmora po 20 minuta, od kojih se jedan obavezno koristi za pokretne igre a drugi za uinu. 99

RAZVOJ MOTORIKE Razvoj motorike u prvom detinjstvu, po miljenju mnogih naunika, dominira nad drugi m funkcijama, a ovladavanje pokretima i motornim vetinama i u narednim razvojnim uzrastima ima snaan (ne)posredan znaaj za ukupan individualni razvoj. U repertoaru pokreta novoroeneta preovlauju uroene refleksne aktivnosti, ali odmah po roenju javl jaju se i spontani pokreti koji su dosta nediferencirani, difuzni na stimulaciju pojedinih organa reaguje itavo telo. Na primer: novoroene snano reaguje ako se prek o njegovog lica stavi maramica, ali nije u stanju da je pokretom ruke ukloni. St runjaci to objanjavaju nalazom da u ovom periodu subkortikalni centri reguliu motor iku. U toku prvog detinjstva, sa dinamikom sazrevanja viih centara, postupno se j avlja voljna kontrola pokreta. I razvoj motorike se odvija po specifinom obrascu ljudske ontogeneze: po funkcionalnom principu - to je vei znaaj neki funkcionalni s istem imao u filogenezi ljudske vrste, to veu povrinu zauzima njegova projekcija u korteksu. Penfild daje uporedne sheme na kojima delove tela prikazuje u srazmer i koja odgovara povrini u korteksu sa koje mogu biti izazvani odgovarajui kinestet iki oseti i pokreti; u korteksu su najvie zastupljeni oni organi sa kojima se najv ie voljno upravlja: usta, lice, jezik, aka, kaiprst, palac, stopalo ... (Penfield, 1959; slika 24 a i b ). Razvoj motorike obuhvata sledee procese: razvoj koordinac ije i kontrole poloaja tela, razvoj motorike ruke i prstiju - dohvatanja i hvatan ja, razvoj lokomocije - kretanja u prostoru, razvoj lateralizacije, razvoj motor nih vetina. Razvoj koordinacije i kontrole tela Voljna kontrola pokreta tesno je povezana sa sazrevanjem nervnog sistema. Proces i maturacije odvijaju se po zakonitostima psihofizikog razvoja (v. str. 54-58), to utie da se i razvoj koordinacije i kontrole uspostavlja odreenim redosledom. Taj razvoj tee po zakonitostima cefalokaudalnosti i proksimodistalnosti (slika 25). N ajpre se javlja kontrola pokreta onih jabuica i dete prati objekte; u 1. mesecu de te podie podbradak; u 4. mesecu kontrolie miie vrata - die i dri glavu. Zatim sledi ko ntrola trupa: sa 4 meseca sedi uz podrku; sa 9 meseci sedi bez podrke vie minuta, m oe da se nagne napred i vrati u prethodni poloaj; puzanje na stomaku poinje u 9. me secu a na kolenima i rukama oko 10 meseca; u 10 mesecu iz sedeeg poloaja dete moe d a se naginje u stranu i povrati u sedei poloaj. 100

Slika 24a: Penfildova shema relativne razmere organa usklaene sa povrinom kore moz ga sa koje mogu biti izazvani odgovarajui oseti (prema: Penfield, 1959) 101

Slika 24b: Penfildova shema relativne razmere organa usklaene sa povrinom kore moz ga sa koje mogu biti izazvani odgovarajui pokreti Proces uspravljanja ima sledei redosled: ustajanje i stajanje uz neki predmet poin je sa 9. ili 10. mesecom, a samostalno stajanje sa 11 meseci, sa godinu dana moe da se spusti iz stojeeg u sedei poloaj, da hoda kad ga odrasli vode za ruku. 102

Razvoj motorike ruke i prstiju Razvoj senzomotorne koordinacije koja omoguava radnju dohvatanja predmeta javlja se u 6-7 mesecu. Tada dete postaje sposobno da dohvati predmet koji se nalazi u njegovom vidnom polju i udaljenosti u dosegu ruke. To znai da je za ovladavanje d ohvatanjem potrebno uskladiti vizuelne podatke o predmetu i kinestetike osete pri kretanju ruke. Slika 25: Razvoj motorike u prvih 18 meseci Dete ve u etvrtom mesecu paljivo fiksira predmet ali ini neusmerene pokrete kojima g a ne dohvata; u petom mesecu dodiruje predmet obema rukama a u 6-7 mesecu predme t uspeno dohvata, najpre obema a zatim i jednom rukom. Razvoj dohvatanja 103

zapoinje nepreciznim pokretima, kojima dete ne pogaa ni pravac ni udaljenost predm eta. Ovladavanje dohvatanja tee proksimodistalnim pravcem, dete najpre kontrolie r ameni zglob, zatim lakatni zglob i na kraju zglob ake. Razvoj radnje hvatanja pre dmeta formira se izmeu 20 i 60 nedelja i prolazi vie faza; u zavrnim fazama nastaje ljudska upotreba ruke sa opozicijom palca (v. slike 26 i 27). Slika: 26: Razlika izmeu ivotinjskog i ljudskog hvatanja predmeta

Razvoj hvatanja je eksperimentalno prouavalo vie psihologa. Nalazi tih ispitivanja ukazuju da dete do 20. nedelje bez uspeha pokuava da dohvati predmet (na slici 2 7 to je kocka ija je ivica 2,5 santimetara). U 20. nedelji dete uspeva kocku da d otakne ali ne uspeva da je dohvati, odigne od podloge. Sa 24 nedelje obuhvata ko cku ulnarnim delom ali palac je u istoj ravni sa ostalim prstima. I u 28. nedelj i hvata kocku bez opozicije palca ali blie korenu ake. Sa 32 nedelje hvata predmet delom ake jo bliim radijusu i izvesnim ueem prstiju. Sa 36 nedelja javlja se poetna o ozicija palca ostalim prstima. Od 52. nedelje dete hvata kocku vrhovima palca i kaiprsta. Tada poinje da zagleda predmete jer nisu vie skriveni u aci, manipulie sa n jima, voljno ih isputa, ili premeta na odreeno mesto. Rado se igra hvatanja sitnih predmeta. Slika 27: Razvoj ljudskog hvatanja predmeta - sa opozicijom palca 104

Usavravanje dohvatanja i hvatanja predmeta nastavlja se u dejoj igri, radnjama ode vanja, poetnom krabanju a zatim crtanju, samostalnom hranjenju. Razvoj lokomocije - kretanja u prostoru U redosledu motornog razvoja dete najkasnije ovladava motornim ponaanjima koja su specifina odlika ljudske vrste: uspravljanjem i uspravnim hodom - kretanjem u pr ostoru. Uspravni hod je sloena aktivnost u kojoj su integrisani uspravno stajanje , odravanje ravnotee, sinhronizacija pokreta nogu i ruku. Zato je prohodavanje neto dui proces. Prvi koraci su nesigurni, kratki, stopala su pod uglom i razmaknuta, tako da premetanjem nogu dete pokree celo telo a rairenim rukama odrava ravnoteu. M eutim, samostalno hodanje omoguava detetu veu aktivnost i istraivanje okoline. Poste peno usavrava hod: irinu i ugao stopala, duinu koraka. Pri kraju druge godine dete naui da hoda u stranu, nazad, uz stepenice (pri silaenju radije puzi natrake); javl ja se brzo hodanje i tranje. U treoj godini radnja hodanja se automatizuje, panja d eteta se esto usmerava na prenoenje predmeta i druge proste radnje u hodu; ravnotea je sve stabilnija, dete moe da baca loptu, stoji na jednoj nozi; nauilo je da hod a niz stepenice, da se u trku zaustavi ili da trei menja pravac. Pokreti su mu usk laeni a ruke dri uz telo, kao odrasli. Na predkolskom uzrastu deca ovladavaju skaka njem u duinu i visinu. Razvoj lateralizacije Nakon roenja i u periodu odojeta dete je bilateralno u motornom ponaanju. U drugoj godini deca poinju radije da upotrebljavaju organe jedne strane tela, veina desne strane. Ta tendencija je sve jaa u toku predkolskog uzrasta. Pored preferencije up otrebe jedne strane, razvoj lateralizacije se ispoljava kao vea spretnost, snaga i preciznost upotrebe oka, ruke i noge na toj strani. Meutim, ogromnu veinu, oko 9 0%, ine oni kojima je to desna strana - dekstralnost (denjatvo). Kod ostalih se mog u javiti druge varijante lateralizacije: dominantna upotreba leve strane - sinis tralnost (levatvo); podjednaka upotreba leve i desne strane - ambidekstrija; poja va da su neki organi dominantniji na levoj a drugi na desnoj - ukrtena lateraliza cija. Da li je lateralizacija uroena ili steena karakteristika ljudi? Dosadanja ist raivanja nisu dala jednoznaan odgovor. Jedan broj naunika veruje da je lateralizaci ja posledica specijalizacije modanih hemisfera (Sperry, 1967). Kod veine ljudi je dominantna leva hemisfera u kojoj su lokalizovane funkcije govora, pisanja, simb olikih funkcija, apstraktnog miljenja. Pojava lateralizacije je specifina za ljudsk u vrstu i u filogenetskom razvoju se pojavljuje istovremeno sa razvojem upotrebe ruke u radu i govora u komunikaciji. Meutim, jedan broj autora smatra da lateral izacija nije iskljuivo fizioloki fenomen, koji se objanjava strukturalnim i funkcio nalnim razlikama leve i desne modane 105

hemisfere; na lateralizaciju i njene posledice utiu psiholoki i socijalni faktori, to ovaj fenomen ini jo sloenijim. Panju psihologa posebno privlai levorukost kod dece . Prvo pitanje je da li e se ta deca uspeno prilagoditi u okruenju koje je podeeno z a desnoruke; drugo pitanje je povezano sa posledicama "prevebavanja" levorukih, p osebno pri polasku u kolu, jer su odreena istraivanja ukazala da tada moe doi do smet nji u govoru i itanju. Pritisak na levoruke da se preorijentiu na desnu ruku dovod i do pojave mucavosti. U pokuaju interpretacije ove pojave istie se da u individua lnom razvoju nastajanje lateralne dominantnosti i govora idu uporedo - ako se to "prevebavanjem" menja javljaju se posledice. Otuda i stav da izrazitu dominantno st upotrebe leve ruke ne treba "kidati" ni pri polasku u kolu; levorukom detetu t reba pomoi pri usvajanju motornih vetina u nastavi, na primer, kako da postavi i k oristi pribor i papir pri pisanju. Razvoj motornih vetina U ontogenetskom razvoju motorike postoji redosled kvalitativno specifinih faza il i stadijuma koji zavise od: maturacije, odreenog oblika komunikacije deteta i raz vojnih zadataka na odreenom uzrastu. Makgro (Mc Graw, 1940, 1943) je motorne radn je podelila na filogenetske i ontogenetske; prve su specifine za vrstu i imaju us taljeni poredak javljanja kod svih ljudi, koji zavisi od sazrevanja organizma (u spravan hod, motorika ruke); druge se u individualnom razvoju javljaju samo kod onih koji su se za njih posebno obuavali (skijanje, pisanje, sviranje). Dete ui mo torne radnje najpre u manipulativnim igrama. Meutim, sa uzrastom sloenija lokomoci ja (tranje, skakanje) i sloenije igrovne aktivnosti zahtevaju uenje novih motornih navika i vetina. To zahteva da se motorno uenje izdvoji kao samostalan zadatak za dete. U njemu mora da se stvori celovita slika ta treba i kako treba da se uradi. Nije vie dovoljno uenje imitacijom. Kada dete posmatra radnje odraslih vie zapaa re zultat radnje, a ne uoava metode - naine izvoenja i povezivanja pokreta. Sloene moto rne vetine zahtevaju direktno obuavanje uz pomo specijalno organizovanog vebanja. Os novu uenja, razvoja i izvoenja motornih vetina ine perceptivne i motorne sposobnosti . Formiranje motorne vetine pored senzornih, centralnih i motornih mehanizama zah teva i interakciju ovih faktora sa drugim dispozicijama (motivacionim, kognitivn im i drugim). Kako nastaje motorna vetina visokog stepena senzomotorne i motorne koordinacije? Lisina i Njeverovi (Lisina i Neverovi, 1967) navode nalaze ruskih ps ihologa da treba poi od predstave o organizaciji motorne vetine koja se formira u aktivnostima orijentacije i istraivanja koje su u vezi sa zadatkom uenja. Ta slika se u toku uenja motornih pokreta menja, upotpunjuje i konano formira - to upravo i predstavlja izgradnju vetine. Dobro nauenu vetinu odlikuje lakoa izvoenja i skladnos t pokreta. 106

Proces uenja motorne vetine je efikasniji ako se u obuku uvedu postupci i uslovi ij i je znaaj potvren u praksi: 1. Dati potrebne informacije o motornoj vetini - koje se koriste za stvaranje plana, eme, predstave motorne vetine, za utvrivanje spremno sti i donoenje odluke da se ona izvede, da se proveri ispravnost njenog izvoenja. Pri tome imati u vidu psihofizike mogunosti deteta da registruje, prima i vri kontr olu informacija. Prekomeran broj informacija pri uenju i izvoenu vetine dovodi do p oveanja greaka, odlaganja izvoenja ili potpunog odustajanja od uenja. To znai da se o d uitelja oekuje da ume da vri selekciju informacija, da daje dovoljan broj pravih informacija i da motivie uenike da ih prime sa visokim stepenom paljivosti. 2. Form irati odgovarajue predstave o strukturi pokreta koji treba uiti; razvoj i formiran je predstava ide od stvaranja vizuelne, preko vizuelno-motorne ka motornoj preds tavi uene vetine. Osnovni nain za stvaranje vizuelne predstave je pokazno izvoenje t e radnje. Ono treba da zadovolji sledee zahteve: pri pokazivanju izvoenja vetine uit elj treba da bude u istom poloaju u kakvom se nalaze uenici, svi uenici treba dobro da vide sve elemente i pokrete radnje, vetinu treba izvesti korektno i u celini, vetinu demonstrirati brzinom koja dozvoljava uenicima da "uhvate" sve pokrete, re dosled, poloaj tela ... sloenu vetinu izvesti lagano, a zatim je pokazati i po delo vima; ako je vetina sloena i teka, a izvede se brzo i u celini, moe da izazove negat ivne efekte kod uenika: nesigurnost, zbunjenost, nepovrenje u sebe, ... pokazivan je verbalno opisivati, objanjavati zato se taj pokret izvodi na taj nain, u kakvom poloaju treba da je telo, kojim miiima se zapoinje pokret, koji miii su oputeni kada s iz jednog pokreta prelazi u drugi, ... Verbalni opis doprinosi razvoju vizuelne predstave, a zatim i procesu razvoja vizuelnomotorne i motorne predstave, to je uslov izvoenja vetine. U stvaranju motorne predstave, a zatim i u izvoenju vetine, o dluujuu ulogu imaju kinestetiki oseti. Kinestetika osetljivost (miia, zglobova, tetiva ) ispoljena u formi motornih opaanja, a zatim motornih predstava, omoguuje izvoenje motornih pokreta, ali se istovremeno u toku procesa vebanja ova osetljivost pobo ljava i razvija. 3. Vebanje je nuan uslov uspenog uenja motorne vetine. Vebanje ima po oljne efekte ako je plansko, sistematsko, i od uenika usmereno cilju. Uspenije je ako ga prati podsticanje, uverenost u znaaj onoga to se ui, razvijena sposobnost ra zlikovanja elemenata u vetini - a te psiholoke aktivnosti inicira uitelj. 107

4. Poznavanje rezultata izvoenja motorne vetine je takoe neophodan uslov za uspenost u uenju. Korektivene povratne informacije o uenju imaju vei pozitivan efekat ako s u date: neposredno po izvrenoj radnji, konkretno i precizno, na nain koji podstie, motivie. U poetnim etapama uenja podsticaji i zasluene pohvale vie doprinose napredov anju u uenju nego primedbe, koje treba svesti na neophodne. Veina motornih vetina n ajbolje se ui u kratkim periodima vebanja koja su rasporeena kroz dui period vremena . Duina intervala izmeu dva vebanja zavisi od stupnja nauenosti, teine i sloenosti vet ne i osobina onoga koji ui. To znai i motorne vetine trae individualizovan pristup. Napredovanje u uenju motornih vetina vri se: merenjem brzine izvoenja, praenjem tanost i izvoenja i preko uinka koji postie. Za uenje motornih vetina, posebno sloenijih, tip ino je javljanje platoa uenja. Uzroci pojave platoa su: smanjenje motivacije, potr eba da se elementi poveu u celinu (uspostavi koordinacija pokreta), umor, preveli ke pauze u vebanju. Uitelj i uenike treba da prigodno obavesti o prirodi platoa, ka ko bi na vreme znali da tek posle niza platoa dolazi krajnje dostignue pojedinca - ime se osmiljava dalje ulaganje napora u vebanje. Lisina i Njeverovi navode nalaze Pantine (1957) o zavisnosti formiranja motorne vetine pisanja slova od naina usme ravanja deteta na aktivnosti orijentacije i istraivanja. Pantina je primenila tri tipa obuavanja: prvi tip: eksperimentator daje samo uzor - pisanje slova pred de com propraa najoptijim primedbama kako treba pisati; drugi tip: pri pisanju slova skree panju na sve kljune take konture slova, na poetak i kraj svake linije, objanjava prelaz s jedne take na drugu; trei tip: sadri obuavanje dece da samostalno uoavaju k ljune take na osnovu analize uzora i zatim da sami izvode radnju pisanja. Rezultat i istraivanja pokazuju da trei tip obuke ima izrazite prednosti. Specijalna organi zacija aktivnosti orijentacije i istraivanja motornog zadatka je veoma vaan uslov formiranja motorne vetine. I drugi autori potvruju znaaj sadraja motornog zadatka, o tkrivanja strukture motorne vetine i naina izvoenja radnje, a ne samo njenog rezult ata; za uspeh je bitna motivacija deteta. Pristup zavisi od razvojnog uzrasta de teta. Motorne vetine treba izuavati u kontekstu aktivnosti u kojoj se formiraju. V odea aktivnost i motivacija za uenje motornih vetina znaajno se razlikuje kod predkol ske dece i kod uenika, i to se mora uvaavati. Pedagoke implikacije poremeaja u telesnom i motornom razvoju Sistematski pregledi koji prethode upisu dece u kolu "otkrivaju" relativno veliki broj sluajeva sa razl iitim manjim ili veim poremeajima u telesnom razvoju: izrazito pothranjenu ili goja znu decu; izrazito niskog ili visok rasta; decu ravnih tabana ili nekog drugog p oremeaja skeletnog razvoja - kojima su u toku korektivne vebe, mere ili ih treba t ek uvesti; 108

decu nepravilne vilice i sa deformacijama u nicanju zuba - koja nose protezu ili im je ona potrebna; decu koja nemaju dobar vid ili sluh, kojima je korigovan vi d ili sluh ili to treba da se uini; decu sa smetnjama motorike: oteane koordinacij e pokreta, sa tikovima, drhtavicama; hiperaktivnu decu: koja ne mogu mirno da se de u kolskoj klupi, sa velikom fluktuacijom panje; decu sa telesnom invalidnou (tele snim nedostacima, ukoenih zglobova i oteane pokretljivosti, sa epilepsijom ...). K ada telesni poremeaj i/ili motorna smetnja, po miljenju strunjaka, nije prepreka da dete sa svojim vrnjacima poe u kolu, onda je nuno da uitelj bude potpuno upoznat sa postojeim nedostacima. Uz to uitelj treba da poseduje dovoljna znanja o prirodi ti h poremeaja i moguim posledicama koje mogu nastati, kako bi preduzeo mere koje toj deci olakavaju prilagoavanje u grupi uenika i na kolske zadatke. Da bi deca sa fizik im nedostacima ostvarila kolski uspeh, koji je u dosegu njihovih mogunosti, uitelj najpre treba da osigura da dete u koli bude prihvaeno takvo kakvo jeste, to e uticat i da se dalji njegov razvoj zasniva na realnijim oekivanjima (i samog deteta i nj egove okoline). 109

RAZVOJ ULNE OSETLJIVOSTI I OPAANJA U poslednjim decenijama razvojni psiholozi su znaajno napredovali u istraivanju op aanja na poetku ontogeneze. Zahvaljujui tome poinjemo da saznajemo kakva su opaanja d eteta neposredno posle roenja. Nove metode i savremena istraivaka tehnika omoguili s u da se opaanje analizira na osnovu: elektroretinograma, elektrookulografije, kor nealne refleksije, aktiviranja ili gaenja orijentacione reakcije (refleksa), prom ene ritma sisanja, plaa ili broja otkucaja srca. Sa nalazima da novoroene vidi, uje, osea dodir, promene poloaja tela - odbaene su pretpostavke da dete po roenju nema j asnog opaanja ili da je opaeni svet deteta haos, ali korigovana su i shvatanja da su osnovne strukturalne specifinosti opaanja sa roenjem date u gotovom vidu. U peri odu detinjstva i adolescencije uporedo teku procesi maturacije organskih osnova opaanja i senzornog uenja i razvoja (na primer: stratifikacija epia se poveava od sam o jednog sloja pri roenju na tri sloja u 16. nedelji, a maksimalna dubina od etiri i pet slojeva se dostie tek u adolescenciji). Istovremeno do novih nalaza i shvatanja dolazi i u embriofiziologiji i embriomor fologiji. Na nov nain se gleda na injenicu da se i senzorni analizatori u ontogene zi razvijaju po principu heterohronije. Kod fetusa se potpuno strukturalno formi raju koni receptori, proprioceptori skeletnih miia, vestibularni aparat, strukture za sisanje i disanje, dok to nije sluaj sa nekim drugim ulnim modalitetima. Da li ovakav tok razvoja ima preadaptivnu ili adaptivnu funkciju? Aravski (Ar[avskij, 1 961) smatra da razvijeni analizatori vre adaptivnu funkciju: pomau odravanje stalno g poloaja fetusa i spremni su za poetak samostalnog disanja i hranjenja. Ovu tezu podravaju i nalazi o broj dinamici razvoja, nakon roenja, onih oblasti kore mozga k oje su povezane sa aktivnou razliitih analizatora koji obezbeuju adaptaciju na speci fine sredinske uslove sa kojima se organizam nalazi u interakciji. Taktilna osetl jivost Karmajkl (Carmichael, 1954) istie da je taktilna osetljivost najraniji oblik oset ljivosti i u filogenezi i u ontogenezi. Kod novoroeneta osetljivost za dodir je ve oma razvijena, naroito u oblasti usta, mada nalazi ukazuju da je cela koa osetljiv a na dodir. Na dodir obraza novoroene reaguje pokretima traenja i pokretima sisanja . Draenje ake izaziva refleks hvatanja. Za period 4-6 meseci karakteristino je da s e ruka pojavljuje u manipulacijama i ispitivanjima. Dete opipava svoje ruke i pr edmete. Dolazi do daljeg razvoja konog analizatora. Dete vizuelno fiksira mesto d odira a javlja se orijentaciona reakcija, "kona fiksacija": u vreme dok traje drae nje dete "celo zamre" - dolazi do potpune inhibicije motorne aktivnosti i praenja dodira. U prvoj godini dovrava se osnovni razvoj konog analizatora; njegovo dalje usavravanje doprinee poboljanju brzine, preciznosti i diferenciranosti reakcija. 110

Oseti toplog i hladnog Odmah po roenju postoje izraene reakcije na drai koje su hladne ili tople u odnosu na povrinu koe deteta. Neki nalazi ukazuju da je dete osetljivije za hladno, na te drai jae negativno reaguje. Kinestetika osetljivost Dete rano ispoljava sposobnost kinestetike osetljivosti na promene poloaja sopstve nog tela i ravnotee. Analize proprioceptivnih impulsa koji dolaze od miino zglobnog s istema ruke pokazuju da se sa uzrastom smanjuje broj difuznih reakcija, a reakci je postaju specijalizovane i lokalne. Uporeivanje nalaza sa uzrasta 4 godine i 67 godina pokazuje da je tanost procene teine poveana za dva do tri puta. Sposobnost analiziranja miinog napora i vetina lokalizovanja motornog odgovora na spoljnu dra raste sa uzrastom. Kod dece u 6-7 godini reakcije su bre, preciznije i stabilnije , nego kod dece od 4-5 godina. Oseti bola Smatralo se da osetljivost za bol kod fetusa nije razvijena, jer nije dovrena mij elinizacija nervnih puteva; meutim kod fetusa od 13 do 18 nedelja naene su reakcij e na bolne inervacije (Wisser i dr., 1997). Kod novoroeneta je najosetljivije lice ; sa procesom mijelinizacije raste osetljivost tela u celini. Olfaktivna osetljivost Odmah po roenju dete reaguje na osnovne mirise, mada veina istraivaa ukazuje da je o va osetljivost tek neznatno razvijena. Gustativna osetljivost Na osnovu reakcija novoroeneta pri delovanju gustativnih drai autori smatraju da on o razlikuje slatko, kiselo, gorko i slano. Sa 2-3 meseca reakcije na razliite kva litete su izrazitije i odoje reaguje na ukus mleka. Akustika osetljivost Dete u prvim danima ivota reaguje na tonalne i netonalne zvukove. Neki ispitivai n alaze da postoji diferencijalna osetljivost na akustike drai koje se razlikuju po visini i boji tona; nakon gaenja orijentacione reakcije na akustiku dra davana je n ova dra, koja se od prethodne razlikuje po visini i boji tona, na koju dete reagu je ponovnom reakcijom orijentacije i inhibiranjem pokreta sisanja. U 2-3 mesecu pojavljuje se lokalizacija izvora zvuka. Kod dece se formira govorni ili fonemat iki sluh i muziki sluh ili sluh za razlikovanje visina. Govorni sluh se razvija re lativno rano, krajem prve i poetkom druge godine. 111

Muziki sluh se razvija kasnije. Deca od 3-5 godina u pevanju reprodukuju samo rit miku liniju. Od 5. godine javlja se preciznije razlikovanje visina i melodije, al i je jo uvek superiornije razlikovanje ritma i tempa. Otrina tonalnog sluha se uvea va do puberteta, i to za sve frekvencije. Sa uzrastom raste i otrina sluha za gov or. Vizuelna osetljivost Novoroene odmah reaguje na svetlosne drai, to se posredno zakljuuje na osnovu opte mot orne aktivnosti. Posle 1-2 nedelje prati pokretom oiju svetlosne drai; najpre prat i drai po horizontalnom a zatim i one po vertikalnom pravcu. Od dve nedelje prati obojene take, promene kontrasta, oblika, kretanje objekata. Due zadrava panju na cr no/belom kontrastu, posebno u vertikalnom poloaju (slika 28 a); panju mu privlai i promena oblika pri emu pokazuje izrazitu preferenciju za zakrivljene linije (slik a 28 b). Krajem prvog meseca javlja se konvergencija oiju. U 2-3 mesecu vizuelna fiksacija due traje i poinje da se javlja spontano - pri okretnju glave, pri pojav i zvunog signala. Slika 28 a: Crno beli kontrast Prema: Massen et al., 1984 b: Preferencije oblika figura (brojevi ispod figura oznaavaju stepen interesovanja: 1 - maksimalni interes, 10 - minimalni interes) Pretpostavlja se da se prethodni utisci odraavaju u vidu shema, jer male promene na pokazivanim objektima, kao novina, izazivaju panju odojeta. Fanc (Fantz, 1958, 1966) potvruje ove nalaze ali je u svom ogledu pokazao da deca imaju izrazitu pre ferenciju prema shematskom prikazu ljudskog lica (slika 29). Trei mesec je period pojavljivanja aktivne percepcije kojom dete saznaje okolni svet. Komunikacija s a odraslima je zasnovana na vizuelnoj percepciji. Dete prati objekte do udaljeno sti od 4 metra. U 4-5 mesecu javlja se samostalno razgledanje i manipulisanje pr edmetima. 112

Slika 29: Interesovanje za sline oblike Sa pola godine dete diferencijalno reaguje na pojavu majke (plaem kad nije namire no, gukanjem i razdragano kad jeste). Poinje da reaguje strahom na pojavu nepozna tog lica. Dete sve primerenije reaguje na okolinu. Poetkom druge godine dete na s hemi objekta izdvaja "raspoznavajui znak" - kod sheme oveka to je glava, kod sheme psa - noge. Psiholozi ukazuju na jo jednu pojavu na ovom uzrastu. Detetu privlae veu panju umerene promene na objektu, nego veoma velike ili vrlo male promene - to je "princip razlikovanja" (v. sliku 6). Slika 30: Vetaki grafiki oblici i dvanaest varijanti 113

Gibson (Gibson,1963) je izvela interesantan ogled ispitujui deje sposobnosti razli kovanja oblika koji su slini slovima, na uzrastu od 4-8 godina. Traila je da deca uporeuju standardne grafike oblike sa 12 varijacija, sa zahtevom da meu njima nau ka rticu koja je ista kao standardna. Slika 30 prikazuje deo kartica a na slici 31 su nalazi ispitivanja. Rezultati pokazuju da samo greke u razlikovanju promena pe rspektive ostaju visoke do 8. godine; sve druge vrste greaka sa uzrastom opadaju. Otrina vida raste do 14-15 godine. Ono to dete u 4-5 godini vidi na 210 sm, u 6-7 godini na 300 sm a u 14-15 godini opaa na 475 sm (u ogledu je korien prsten R = 7 mm sa prekidom od 1 mm). Oko druge godine deca razlikuju etiri osnovne boje (crve nu, utu, zelenu i plavu). Od 4. godine povezuje boje sa imenom, u 5. pored osnovn ih boja znaju i neke prelazne tonove; na tom uzrastu razlikuju i svetline. Velik i znaaj za uoavanje boja kao specifinih kvaliteta ima veza izmeu boje i predmeta. De te rano poinje da vizuelno razlikuje prostorne odnose. Gibson je konsturisala pos eban sto sa "vizuelnom provalijom" - delom na kome je samo staklo a ara je postav ljena na pod (slika 32), na kome je ispitivala prvo javljanje vizuelne informaci je o dubini. Do 7. meseca dete ne vidi provaliju; u osmom mesecu veina ispitivane dece izbegava providni deo, pokazuje strah i poinje da plae kada preko stakla ("p rovalije") treba da doe do majke. Deca od godinu dana, koja uz informacije o dubi ni oseaju i staklo na stolu, prihvataju da preko stakla - ("provalije") preu do ma jke, jer procenjuju da nee propasti. Slika 31: Greke u sparivanju standardnih oblika sa varijantama Bover je, ponavljajui ovaj ogled, ustanovio da i mlaa deca, koja jo ne puze, vide d ubinu. 114

Vizuelno opaanje forme, veliine, poloaja u prostoru postepeno se usavrava i povezuje sa "miinim ulom", proprioceptivnim, kinestetikim osetima koji nastaju pri pokretu oi ju, glave i ruku. Slika 32: Eksperimentalni sto sa "vizuelnom provalijom" (prema: Gibson, 1963)

Orijentacija u prostoru povezana je sa diferencijacijom prostornih odnosa sopstv enog tela (desna ruka, leva ruka, ...). Veliku ulogu u razvoju opaanja prostornih odnosa igra ukljuivanje rei u proces opaanja, posebno u opaanju prostornih odnosa m eu predmetima. U renik se ukljuuju rei: napred, pored, u sredini, izmeu, tu, tamo, ov de, na, pod, nad, ispred, pozadi, ulevo, udesno). Nalazi ukazuju da deca najpre izdvajaju formu na opaenom predmetu a znatno manju ulogu za prepoznavanje igra ve liina. Opaanje veliine bre napreduje u sluajevima kada veliina postane oznaka za izbor predmeta; od 3-7 godine deca sve vie uviaju odnose veliina. Opaanje forme je najee bi o predmet eksperimentalnih istraivanja. Na osnovu kojih obeleja odoje od 3-4 m razl ikuje formu? Nalazi ruskih psihologa su saglasni da je za formiranje kompleksa o beleja na osnovu kojih se opaa forma potrebno vreme. Pored selektivne vizuelne fik sacije, dete koristi predmetnu radnju za upoznavanje forme. Ruski psiholozi pose bno naglaavaju vezu izmeu oka i ruku u razvoju opaanja. Opaanje izuavaju u kontekstu aktivnosti jer postoji njihova razvojna i funkcionalna povezanost. Sve do 3-4 go dine praktino manipulisanje daje bolje rezultate nego vizuelno upoznavanje predme ta. Tek od 5. godine vizuelno upoznavanje postaje efikasnije. Kod dece od 6-7 go dina taktilno-motorna komponenta ve postaje suvina za vizuelnu analizu forme. 115

U eksperimentima koji su imali za cilj da decu naue opaanju forme, uoeno je da na u zrastu 3-4 godine forma jo nije izdvojena kao obeleje (znak) predmeta, ve je nerazd vojno povezana sa predmetom. Od 5-7 godina deca poinju da izdvajaju formu kao jed an od znakova predmeta. To je upravo prelazna etapa od predmetno-praktine faze u razvoju opaanja na perceptivnu aktivnost u pravom smislu. Karakteristine crte perc eptivnih operacija su njihova podrobnost i sukcesivnost. Otuda se pokreti oiju mo gu koristiti kao indikatori procesa opaanja. Upravo na osnovu analize snimaka oiju ustanovljeno je da se razlikuju perceptivne operacije upoznavanja forme i prepo znavanja forme. Na osnovu informacija o pokretu oiju praen je razvoj vizuelnog opaa nja forme. Deca od tri godine ne ispituju predmet, fiksacije su duge i retke; u 4-5 godini zapoinje aktivnost istraivanja forme; u 6-7 godini oi kratkim fiksacijam a sistematski modeluju formu figure sa svim njenim osobenostima, to kasnije daje nepogreivo prepoznavanje. Upravo i proces obuke, kako da se senzorno uenje usavri, usredsreen je na savlaivanje sistema operacija kojima se istrauje figura (Zinenko, 1 967). Rezultat obuke je da se deca usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu info rmaciju; u toj fazi se ostvaruje vea interiorizacija perceptivnog procesa i formi ra unutranji model figure. Ova obeleja kasnije opaena, u procesu prepoznavanja, akt uelizuju unutranji model i dovode do trenutnog uvianja svojstva predmeta koji se o paa. To znai da usavrena forma opaanja nastaje kao rezultat dueg uticaja praktinog isk ustva i uenja. U saznajnoj aktivnosti deca preuzimaju socijalnu kulturu, senzorno iskustvo sredine: govorne foneme, sisteme muzikih zvukova, geometrijske oblike . .. i sve ih oznaavaju pomou jezika. Proces socijalizacije deteta od poetka je svesn o usmeravan, pa i proces opaanja treba posmatrati kao socijalno usmerenu i socija lno posredovanu aktivnost. U toku kolovanja dalje se razvijaju sposobnosti opaanja . Odlike opaanja i panje na poetku kolovanja Andropova i Koljcova (1986) iznose nalaze ruskih naunika da na uzrastu 7. godine dolazi do integracija razliitih kortikalnih centara to, zajedno sa uspostavljanjem alfa-ritma, stvara optimalne uslove za poetak kolovanja. Do tih promena dolazi za hvaljujui sazrevanju prednjoasocijativnih oblasti korteksa velikih hemisfera koje ine najvaniju kariku u integrativnom funkcionisanju mozga. Pojaano uee eonih oblasti draava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji, prije mu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje. 116

Asocijativne oblasti, pored funkcije sinteze spoljanjih drai i pripreme za aktivno st, imaju i funkciju planiranja i predvianja ishoda. Andropova i Koljcova ukazuju da je poetak sistematske nastave prilika za usavravanje procesa opaanja ali i pods ticaj za dalje funkcionalno usavravanje ovih delova korteksa. Kakve su odlike pro cesa opaanja kod prvaka? Iz analize crtea ili opisa slike uoavamo da deca na poetku k olovanja uglavnom nemaju izgraen kriterijum izbora bitnih perceptivnih elemenata, jo se ne usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu informaciju. Proces opaanja kod prvaka tek treba da se usavrava. O tome ta treba i moe da uradi uitelj delimino smo govorili kod razvoja motornih vetina pisanja slova. Tu je superiorniji od ostalih bio tip obuke koji kod dece organizuje aktivnosti orijentacije i istraivanja: da deca samostalno uoavaju kljune take na osnovu perceptivne analize uzora a zatim sa ma izvode radnju pisanja (Pantina, 1957). Podakov (Poddq\kov, 1984) daje sistem p erceptivnih operacija koji obezbeuje postupnost ispitivanja objekta: 1. Opaanje ce lovitog oblika predmeta. 2. Izdvajanje osnovnih delova ovog predmeta i njegovih osobina (oblik, veliina, ...) 3. Odreivanje prostornih odnosa izmeu pojedinih delov a (vie, nie, levo, desno). 4. Izdvajanje pomonih delova predmeta i utvrivanje njihov og poloaja u prostoru u odnosu na osnovne delove. 5. Ponovno opaanje predmeta u ce lini. Ovo je uopten sistem operacija koji se moe primeniti u analizi najrazliitijih predmeta - bitno je da se dete pridrava datog redosleda, istie autor. Kada dete n a govornom planu usvoji redosled radnji onda ono moe samostalno da upravlja svoji m opaanjem, jer se tim putem ostvaruje interiorizacija perceptivnog procesa. Sist ematska obuka ubrzava usavravanje sposobnosti opaanja. Vizuelnomotorna koordinacij a postaje sve preciznija, opaanje postaje sve selektivnije i dete poinje smo da usm erava svoje opaanje koristei namernu, voljnu panju. Razvojnu psihologiju posebno in teresuje kako dete stie sposobnost da smo usmerava svoju panju i vri izbor u percept ivnim i drugim aktivnostima. Na mlaim uzrastima dominira spontana panja - sama pri roda stimulusa vezuje deje opaanje. Odluujuu ulogu ima novina drai, njen intenzitet, iznenadna promena. Prirodni odgovor deteta je orijentaciona reakcija koja je usm erena na upoznavanje 117

tih drai. Sa uzrastom ova forma panje postaje sloenija i izaziva reakcije koje su u smerene na potpunije upoznavanje okoline: reakcije orijentacije i istraivanja. Meu tim, takvo usmeravanje panje deteta mogu izazvati odrasli (majka) koji neguju det e posredstvom gestova ili rei, kojima ukazuju na neki predmet iz okoline. Lurija (1976) ukazuje da to socijalno posredovanje ini prelaznu etapu iz koje u toku dal je socijalizacije dolazi do razvoja voljne panje. Do interiorizacije socijalno or ganizovane panje dolazi posredstvom govora. Sistematska istraivanja pokazuju kako se sa uzrastom menja selektivna usmerenost u vizuelnom opaanju (Zinenko, 1967). Sa uzrastom se menja "strategija" vizuelnog opaanja kod dece od 3 -7 godina. Ali po kazano je da se sistematskom obukom ubrzava razvoj i poboljava sposobnost sistema tskog vizuelnog ispitivanja predmeta i izdvajanja njegovih bitnih svojstava. U o vim istraivanjima potvren je znaaj verbalnih instrukcija za razvoj voljnog usmerava nja panje. Na poetku kolovanja usmeravanje dejeg opaanja vri se preko oba vida panje. o zahteva dostignuti nivo kognitivnog razvoja i specifinosti drugih osobina prvak a. Prvi vid se ostvaruje uvoenjem oigledne nastave, preko dobro organizovanog, pri vlanog izlaganja, aktivnom nastavom. Pri svemu tome moraju da se uvaavaju principi teorije nastave. Meutim, kod uenika treba razviti sposobnosti i spremnost da se s amostalno voljno usmeravaju na brojne ake obaveze koje zahtevaju ulaganje napora p ri reavanju problema. Tu uitelja oekuje zadatak da od poetaka uvodi postupke koji ra zvijaju namernu panju, jer je ona preduslov uspenog kolskog uenja. Primeri ruskih ps ihologa koje smo naveli ukazuju da je najefikasniji put za razvoj voljnog usmera vanja panje organizovana obuka u kojoj deca preuzimaju i sistematskim vebanjem int eriorizuju sistem operacija koje su potrebne za reavanje odreenog zadatka. Pri tom e, na kolskom uzrastu, verbalne informacije i instrukcije imaju vodeu ulogu. Razvo j sposobnosti opaanja i namerne panje zavisi od ukupnog psihikog razvoja deteta, po sebno pojmovnih kategorija i motivacije linosti. U toku razvoja neprestano se odv ija interakcija izmeu novih informacija i postojeeg saznanja. Razvoj opaanja vodi i zgradnji i proirivanju pojmovnog sveta - koji ima sve vei uticaj na opaanje. Pedagoke implikacije poremeaja u senzornom razvoju

Kod kolske dece najee se javljaju sluajevi oteenog vida ili sluha, koji ine oko 10% o vih vidova ometenosti u razvoju. Jedan od prvih zadataka uitelja je da identifiku je takvu decu, jer e tek tada biti u mogunosti da preduzima odgovarajue mere pomoi. Dete sa smetnjama vida moe se prepoznati preko sledeih simptoma: 118

pri itanju ili pisanju zauzima poloaj koji je preblizu ili predaleko od knjige ili sveske ( normalno rastojanje od oiju je 20 sm); pri itanju pokriva jedno oko, mirk a, trlja oi; takvo dete se esto ali na glavobolje i vrtoglavice. Poremeaji sluha se prepoznaju preko sledeih znakova: dete netano uje pitanje; dete je radije samo, pov lai se od grupe; po govoru bez intonacije i sa slabim izgovorom rei. Neposredna po sledica smanjene mogunosti korienja vida i sluha je zaostajanje u kognitivnom razvo ju; posredne posledice odraavaju se na ukupan razvoj linosti. Korigovanje vida i s luha, pored povoljnih efekata u komunikaciji, utie na povoljniju samoocenu linosti i emocionalnu sigurnost deteta. 119

UENJE I RAZVOJ Da li se zakonitosti psihikog razvoja mogu svesti na zakonitosti po kojima se odv ija proces uenja ili razvoj ima svoje specifine zakonitosti? Da li je razvoj subor diniran uenju ili je uenje subordinirano razvojnom procesu? Ovo je centralni probl em razvojne psihologije jer su odgovori na ova pitanja od sutinskog znaaja kako za teoretiare tako i praktiare. Rasprava o njemu data je u brojnim radovima, bila je u sreditu panje na vie naunih skupova, ali posebnu panju privlai ona na meunarodnom k ngresu psihologa u Moskvi 1966. godine. Na njemu su se psiholozi podelili na one koji stavljaju naglasak na vei udeo razvoja i one koji smatraju da je uenje vanije . U sutini to je bila rasprava izmeu enevske i moskovske psiholoke kole. Centralna te za enevske kole je da se razvoj odvija po sopstvenim zakonitostima koje su bioloke i socijalne prirode. Pijae kae: "Uenje je izgleda podreeno mehanizmima razvoja i vod i trajnom uspehu samo u meri u kojoj koristi izvesne vidove ovih mehanizama". A to znai uenje je subordinirano razvojnom procesu, a brzina uenja zavisi od stepena ostvarenog razvoja. Zbog toga to razvoj ima vodeu ulogu deca na predkolskom uzrastu ostaju neprijemiva za bilo kakvo uenje logikih struktura. Ako uenje nije pokreta raz voja - koji faktori to jesu? Za Pijaea kognitivni razvoj je sistem sa sposobnou za autogenezu: osnovni proces je uravnoteavanje (preko asimilacije i akomodacije - k ojima se postie adaptacija). Istraivake metode ove kole su prilagoene da prate sponta n razvoj deteta. Pijae prihvata Vodingtonov princip uvremenjenosti i smatra da na deji razvoj ne mogu povoljno uticati pokuaji ubrzavanja. Kritiarima koji govore o nekim efektima ubrzavanja postavlja pitanje da li znaju ta dete gubi u razvoju ak o se vreme razvojnih procesa skrauje. Centralna teza moskovske kole zasniva se na uenju Vigotskog "da dobra obuka vodi za sobom razvoj". Psihiki ivot vue svoje korene iz socijalne interakcije u kojoj dete uenjem preuzima socijalno iskustvo. Ni raz voj se ne odvija po nepromenljivim zakonitostima - on zavisi od aktivnosti subje kta, a to znai od uenja. Polazei od teze da razliito obuavanje daje razliite efekte Ga ljperin razvija metodu etapnog formiranja umnih radnji - koja poinje od formiranj a "osnovne orijentacije operacije", i kroz sledee etape odigrava se preobraaj prak tinih, spoljanjih aktivnosti u unutranje, mentalne aktivnosti. Ovom metodom dete na ranijem uzrastu formira pojmove konzervacije. Ono to je zajedniko u nalazima obe k Logike operacije imaju svoje korene u praktinim, materijalnim radnja ole je sledee: ma, koje se kroz proces interiorizacije transformiu u mentalne operacije. 120

Postoji saglasnost rezultata kada se pojave prate u slinim uslovima - u spontanom razvoju deteta. Razlike se pojavljuju u shvatanjima ove dve kole po pitanjima: f aktora razvoja, mogunosti ubrzavanja razvoja obuavanjem. Veliki broj radova pokuava da odgovori na pitanje moe li razvoj biti ubrzan, a to znai i na pitanje da li je pri tome prioritetniji faktor sazrevanja ili uenja. Klaricio (Clarizio, 1977) na vodi argumente obe grupe autora - koji su pristalice i protivnici "ubrzavanja go tovosti" za polazak dece u kolu. Pristalice "ubrzavanja gotovosti" svoje shvatanj e potkrepljuju sledeim argumentima: postoje kritini periodi za intelektualni razvo j koji trae raniji poetak vebanja; rano vebanje daje kasniju superiornost te dece kr oz kolovanje; rano shvatanje osnovnih pojmova olakava da se pre pree na tee - apstra ktnije pojmove; rano obuavanje je preventiva da ne doe do uenja i uvrivanja pogrenih vatanja; poetni uspesi ranog vebanja poveavaju interesovanje za uenje u koli; poetn spesi uveavaju samopouzdanje i stimuliu razvoj linosti; dananja deca su spremna za r anije uenje jer ive u boljim uslovima, vie komuniciraju, vie pitaju, bogatiji im je renik; ako obuka pone ranije do sedme godine razvie se mnoge vetine; ako (nad)prosen ranije ponu sa itanjem bre e napredovati; ogledi su pokazali mogunost ubrzanja sprem nosti za kolu. Protivnici ubrzavanja, autori koji su za potovanje spontanog razvoj a gotovosti, svoje shvatanje potkrepljuju sledeim argumentima: u sedmoj godini de te je spremno da ui osmiljeno, pre toga ui napamet, jer operaciono miljenje nastaje tek u sedmoj godini; eksperimenti ubrzanja nisu doveli do breg prelaska iz stadij uma u stadijum prema tome oni su neuspeni; deca koja ponu kolovanje u sedmoj godini sustiu u znanjima "ubrzane" koji su ukljueni u 5-6 godini, pa ak ih i prestiu; sazr evanje je osnova za razvoj jezika, skeltno-miinih struktura ruke i prstiju koji su uslov gotovosti za polazak u kolu (itanje i pisanje); 121

ubrzanje krije opasnost da dete doivi frustracije, da se "intelektualno opee", da pone da mrzi i izbegava kolu; ubrzavanje zahteva individualizaciju nastave i poveav a trokove obrazovanja, a ne daje opipljive rezultate; ukljuivanjem mlae dece u kolu u odeljenjima njihove generacije "nestaju" nadproseni; kritini periodi intelektual nog razvoja nisu jasno i pouzdano odreeni; preuveliava se uticaj "organizovane obu ke", vie je dokaza da je deja igra najsvestraniji podsticaj za razvoj; pokret za " ubrzavanje gotovosti" vie otkriva motive odraslih nego potrebe dece. Jedan broj r adova pokuava da izdvoji kriterijume pomou kojih se moe odrediti da li su promene k od dece nastale kao rezultat sazrevanja ili uenja. Za razlikovanje uroenih od steen ih promena navode se: - rano javljanje, - univerzalnost, - konstantan redosled j avljanja, - uporeivanje mogunosti razvoja jedinki razliitih vrsta, - uporeivanje raz voja dece istih i razliitih genetskih potencijala (identinih bliznaca i vrnjaka). N alazi ukazuju na relativnu vrednost ovih kriterijuma. Sve to je uroeno nije dato o dmah po roenju; ima univerzalnih pojava ponaanja koje su steene; mnogi procesi imaj u istovetni redosled formiranja kad uenje tee od jednostavnijih ka sloenijim vetinam a; i pristalice nativizma i empirizma tvrde da nalazi o istovetnosti razvoja ide ntinih blizanaca potvruju njihovo uenje: nativisti: da je to rezultat sazrevanja is tih potencijala, empiristi: da je to efekat delovanja iste sredine. Meutim, savre mena razvojna psihologija ne bavi se vie dilemom "nasleeno steeno", jer nema ni jed ne pojave u psihikom ivotu koja nije rezultat interakcije ovih procesa, ona je vie usmerena razumevanju ljudskog obrasca ontogeneze pri emu se autori razliitih teori jskih pogleda slau da je razvoj zavisan od vaspitanja, a sve vie njih "vidi" i sub jekta vaspitanja. 122

RAZVOJ UENJA "Nijedno drutvo nije do sada izvuklo maksimum iz potencijala svojih lanova" Hant Uenje je jedna od najuniverzalnijih ovekovih aktivnosti koja dovodi do relativno t rajnog menjanja ponaanja, to je najvaniji efekat te aktivnosti. Rano iskustvo - sen zomotorno, emocionalno, preverbalno - osnova je za ontogenetski razvoj u svim po drujima: kognitivnom, afektivnom i psihomotornom. Upravo od uenja zavisi da li e se ovek razviti u skladu sa svojim potencijalima, o kojima govori Hant. Ovaj naunik smatra da razvoj nije predodreen - bitni su rani uslovi razvoja. Time se on pridr uuje naunicima koji smatraju da je i za razvoj funkcija mozga vano rano uenje. Za ov e naunike i inteligencija je fenotip: proizvod genotipa i aktivnosti uenja u odgov arajuim sredinskim uslovima. U kojoj meri je za deji razvoj vano rano uenje? Koliko se nalazi etologa i drugih naunika o posledicama izolacije i liavanja ivotinja, na ranom uzrastu, mogu primeniti na oveka? Naveli smo da etolozi govore o uroenim akt ivnostima koje se javljaju samo u ogranienim periodima vremena (K. Lorenc, v. str . 57 i sl. 10). Ta vrsta ranog uenja oznaena je kao utiskivanje (impriting) jer ml adune pri prvom opaanju "utampava" lik roditelja. Mehanizam je bioloki vaan jer omogua va mladunetu zapamivanje i identifikaciju roditelja. Etolozi daju nalaze o presudn im efektima ranog uenja na razvoj nekih viih ivotinjskih vrsta, a te nalaze mnogi a utori ekstrapoliraju na uenje deteta. Meutim, ubrzo je prikupljeno vie nalaza o pos ledicama nepovoljne okoline na rani razvoj dece na osnovu kojih je data teza da "okolina u ranim godinama vri nesrazmeran i trajan uticaj na organizam u brzom ra zvoju u poreenju sa mogunostima njenog kasnijeg uticaja" (Klark i Klark, 1987). Ra no uenje kod dece odvija se odmah po roenju i u toku prvih godina. Kao njegove gla vne odlike autori izdvajaju: ostavlja trajne i ponekad znaajne posledice na razvo j; rano uenje vezano je za odreeni uzrast i kada taj kritini ili senzitivni period proe onda je uenje trajno manje uspeno; rano uenje odvija se stalno, postupno - a pr omene koje nastanu su ireverzibilne; posledice ranog uenja su generalizovane a ne specifine (na primer, emocionalni stresovi utiu na ukupan razvoj, a ne samo na em ocionalni razvoj). 123

Presudan uticaj ranog iskustva posebno istiu psihoanalitiari koji govore o fiksaci ji traumatskih doivljaja, koji se utiskuju u nervni sistem i trajno vre uticaj na razvoj. Studija o uticaju ranog iskustva koju daju Klark i Klark (1987) unosi do zu optimizma jer nalazi dokaze da negativne posledice ranog uenja mogu biti znaajn o ublaene ukoliko dete bude premeteno i negovano u povoljnijem socijalnim uslovima . Pozitivne promene su utoliko vee to se dete ranije premesti u povoljnije uslove. Time autori potvruju znaaj biosocijalnih inilaca koji deluju u ranoj fazi razvoja, ali ukazuju i na mogunosti kasnijeg menjanja linosti onih koji su imale nepovoljn o rano iskustvo. Autori ukazuju i na potrebu uravnoteenijeg pristupa problemima r azvoja - potrebu podrobnijeg istraivanja uinka faktora koji deluju i na kasnijim u zrastima. Drugim reima, itav razvoj je vaan. Meutim, autori istiu da su granice linog menjanja jedinke sve nie sa porastom godina; oni mogunosti razvoja i menjanja prik azuju u vidu "klina" iji je najiri kraj okrenut najranijem uzrastu, kritinom period u kada se organizam odlikuje poveanom senzitivnou za odreene podsticaje, a vrh puber tetu (slika 33). Slika 33: Shematski prikaz uticaja deprivirane sredine na razvoj - opadanje mogun osti poinje od kritinog perioda razvoja Iz navedenih podataka sledi zakljuak da je za psihiki razvoj po obrascu ljudske on togeneze, u kome se prepliu i meusobno uslovljavaju organsko sazrevanje i socijaln o-kulturni uticaji, vaan itav period ontogeneze ali je rano iskustvo i rano uenje o d najveeg znaaja. Razvoj pojedinih oblika uenja Klasino uslovljavanje Osnovni oblik uenja u periodu novoroeneta i odojeta je uslovljavanje. Ovaj oblik uenj a je primenljiv za objanjenje odreenih promena kod ljudi svih uzrasta. Klasino ili respodentno uslovljavanje je najjednostavniji oblik uenja koji dovodi do stvaranj a uslovnog odgovora, reakcije. Procesom klasinog uslovljavanja se neka ve postojea bezuslovna reakcija vezuje za novu (neutralnu) dra koja se javlja istovremeno ili neto pre sa bezuslovnom drai koja izaziva tu reakciju. Klasino uslovljavanje se od vija bez namere subjekta. Ovaj oblik uenja objasnio je ruski fiziolog i psiholog Pavlov pomou ogleda sa psim a koristei hranu kao bezuslovnu dra za refleks salivacije kao bezuslovnu rekciju i zvuk zvona kao neutralnu (uslovnu) dra. Ako je zvuk zvona dovoljno puta ponovlje n istovremeno ili neto 124

pre davanja hrane on poinje sam, i kad se izostavi davanje hrane, da izaziva sali vaciju. Tada kaemo da je uspostavljen uslovni refleks. Za objanjenje uslovnog refl eksa Pavlov koristi sledee pojmove: potkrepljenje - primena bezuslovne drai sa, net o pre datom, neutralnom (uslovnom) drai; orijentacioni refleks - usmeravanje panje na neutralnu dra ("ta je to?" analizator - centar u korteksu koji odgovara na dos pele impulse iz receptora; privremena veza - nastaje izmeu neurona u korteksu ije se razdraenje poklapa u vremenu; iradijacija razdraenja - jae razdraen centar bezusl ovne reakcije privlai sebi drugo slabije razdraenje u korteksu; iradijacija formir a privremenu vezu; generalizacija - pojava da uslovni refleks izazivaju i drai sl ine uslovnoj drai; to je zato to je prethodna privremena veza formirana sa celim an alizatorom; inhibicija - nastaje kada se uslovna dra ponavlja bez bezuslovne drai; ona ima zatitni znaaj - uva nervni sistem od iscrpljenja, zato izaziva: gaenje - us lovnog refleksa; nakon pauze, perioda odmora uslovni refleks se opet moe izazvati - to je: spontano obnavljanje; uslovljavanje vieg reda - nastaje kada se neutral na dra potkrepljuje uslovnom drai. Pavlov je isticao da je bezuslovnih refleksa relativno malo pa uslovni refleksi omoguavaju uravnoteenje delatnosti organizma sa uslovima okoline - prilagoavanje. D ete vrlo rano poinje da se uslovljava na situaciju hranjenja. Na primer, pre poetk a dojenja majka stavlja bebu u odreeni poloaj za hranjenje; ubrzo dete poinje sa po kretima sisanja, kada se nae u poloaju za hranjenje. Uslovne reakcije mogu da nast aju i vezuju se za kupanje, uspavljivanje i brojne druge situacije. Meutim, uslov ljavanje ne izgrauje samo dobre navike ve se njime lako stvaraju i loe navike i nep otrebni strahovi; tada govorimo o emocionalnom klasinom uslovljavanju, kada uslov ni strah nastaje posle jednog intenzivnog doivljaja. Na primer: ako dete koje kroz prozor gleda da prolazi autobus (neutralna dra) - i stovremeno uje zvuk groma (bezuslovna dra) snano e se uplaiti (bezuslovna reakcija) i zaplakae. Sledei put kada vidi da prolazi autobus (uslovna dra) pokazivae strah (us lovna reakcija) (Mussen et al., 1984). Psiholozi su koristili uslovljavanje u postupku ispitivanja senzorne osetljivost i, na primer: da li dete uje. Ako se korienjem zvuka kao neutralne drai moe da formir a uslovni refleks kod deteta, onda je to pouzdan znak postojanja akustike osetlji vosti. 125

Uslovljavanje je korieno i u terapiji radi promene loih navika kod dece. Najee se pomi nju primeri odvikavanja dece od none enureze i razuslovljavanje straha kod dece. U razuslovljavanju se uslovna dra (izaziva straha) koristi umesto neutralne i potk repljuje prirodnom drai koja izaziva pozitivnu prirodnu reakciju deteta. Nakon do voljno ponavljanja formira se nova uslovna reakcija ime se istovremeno dete oslob aa od straha. Sa uzrastom, sazrevanjem nervnog sistema mehanizam uslovne rekcije se lake i bre uspostavlja i igra znaajnu ulogu u sticanju novih iskustava i navika deteta. Instrumentalno uslovljavanje Instrumentalno ili operantno uslovljavanje, koje se po mnogo emu razlikuje od kla sinog uslovljavanja, pojavljuje se kod deteta neto kasnije - od treeg meseca. Instr umentalno uslovljavanje je uenje koje zavisi od posledica koje prate odreena spont ana reagovanja. Ponaanje koje je nagraeno, potkrepljeno - tei da se ponovi; kanjena reakcija se inhibira. I instrumentalno uslovljavanje se odvija bez namere subjek ta. Isto tako i majka moe svesno, ali i nesvesno da oblikuje odreena ponaanja detet a koja se najpre spontano javljaju - da ih pojaava ili sputava. Na primer: Majka smeta dete u krevet, iskljuuje svetlo i izlazi iz sobe - dete poin je da plae. Pla zaustavlja majku i ona se vraa, ukljuuje svetlo i seda pokraj deteta i ostaje dok ono ne zaspi. Takvo postupanje najverovatnije vodi ka tome da u po novljenoj situaciji dete jo jae zaplae - zato to je vraanje majke imalo potkrepljujui efekat na plakanje (Mussen et al., 1984). Kada efekat potkrepljenja zadovoljava fizioloke potrebe (glad, e) govorimo o primarnom potkrepljenju. Stimulusi i situaci je koji povezani sa fiziolokim zadovoljenjem potreba steknu potkrepljujue znaenje p ostaju sekundarno potkrepljenje. Obe vrste potkrepljivaa efikasno mogu razvijati deja socijalna ponaanja: vokalizaciju, osmehivanje i druge oblike komunikacije. Na kasnijim uzrastima kod dece se javlja instrumentalno uenje - oblik uenja reavanj a problema putem pokuaja i pogreaka u kome se postepeno uvruje ona reakcija koja dovo di do cilja, zadovoljenja potrebe, reenja problema. Potkrepljujui uticaj efekata u spene reakcije, dolaska do cilja oznaen je pojmom "zakon efekta". Ovaj oblik uenja se razlikuje od instrumentalnog uslovljavanja po aktivnom angaovanju subjekta, po kuajima da u svom repertoaru ponaanja pronae reakciju koja ga vodi do cilja, reenja problema. Uenje po modelu U prvoj godini, u 7-8 mesecu, pojavljuje se uenje putem oponaanja (imitacije). O o ponaanju govorimo kada dete kopira ono to je videlo kod modela i kada je sposobno za izborno imitiranje. Dete najpre oponaa ono to ve i samo zna da izvodi ali 126

ubrzo i ono to je videlo i ulo od odraslih: gestove, kombinacije glasova, forme po naanja. Ovim oblikom uenja znaajno se proiruje deja mogunost sticanja iskustva. Imitac ija je izuzetno vana za uenje govora. U govornoj komunikaciji sa detetom odrasli t reba pogrenu deju re glasno da ponove u ispravnoj verziji; dete e oponaanjem te verzi je nauiti pravilan izgovor. Krajem druge godine razvija se igra uloga u kojima de te oponaa ono to je videlo kod drugih. Sa ovim oblikom uenja preplie se instrumental no uslovljavanje i uenje uvianjem odnosa. Ako dete hvale kad oponaa to razvija sklo nost ka usvajanju novog, utie na izbor ponaanja koja e imitirati. U treoj godini u p rvom planu su odreene osobe i njihova ponaanja. Na tom uzrastu deca primeuju svoju slinost sa roditeljem istog pola, s njim se identifikuju i oponaaju ga. Dete radij e oponaa osobu za koju je afektivno vezano. U igri pasivno dete imitira aktivno. Imitiranje je esto saznajna proba: da li moe da se dostigne eljeni cilj. Dakle, afe ktivna veza odreuje - koga e dete oponaati, a tenja nekom cilju - ta e oponaati. Polaz od ovih kriterijuma uenja po modelu razlikujemo: oponaanje ili imitaciju - kopira nje opaenih ponaanja modela; indetifikaciju - saobraavanje u celini sopstvenog ponaa nja uzoru sa kojim se poistoveujemo; uenje uloga - zapoinje u igri uloga a kasnije pri preuzimanju socijalnih obrazaca ponaanja u koli i svakodnevnom ivotu. Bandura ( Bandura, 1977) pojmom modelovanje obuhvata sve ono to se iskazuje pojmovima: opon aanje, imitacija, kopiranje, identifikacija, opservaciono uenje. Za ovog autora mo delovanje je oblik uenja u kome se vri transfer od najjednostavnijih do najsloeniji h socijalnih iskustava i ponaanja. Modelovanje skrauje vreme uenja. Najvee efekte os tavljaju posledice do kojih dovode preuzeta ponaanja. Ishodi mogu imadi dvojako d ejstvo: (a) na menjanje statusa modela (uzora) i (b) na promene osobe koja imiti ra. U naoj terminologiji koristi se vie izraza kada se govori o osobi koju oponaamo : model, uzor i idol. Ti pojmovi imaju sledea znaenja: model - je najiri pojam, koristi se za oznaavanje s vih osoba koje imitiramo i ne implicira vrednosno znaenje; imitirano ponaanje mode la moe biti (ne)korisno i (ne)poeljno; uzor - je samo onaj model koji je drutveno p oeljan, zato oponaanje uzora dovodi do pozitivnih posledica; 127

idol - je model koji je predmet oboavanja i njegovi se uticaji primaju nekritiki ono to on sugerie lako prihvata, emo se suprotstavlja - lako odbacuje; selektivnos t opaanja je slina kao kod predrasuda. Uenje uvianjem

Poetni oblik ovog uenja kod dece se javlja pri kraju prve godine. Dete, na primer, uspeva da rei problem dosezanja predmeta koji je van dohvata njegove ruke (uvia d a povlaenjem pokrivaa igraka moe biti dovedena u neposredni dohvat ruke, jer je otkr ilo mehaniku vezu izmeu ta dva opaena objekta). To je prvo manifestovanje deje prakt ine inteligencije, dejeg opaajno-praktinog miljenja. Ovaj naziv dali su getaltisti uen u sa razumevanjem, smisaonom uenju. Odlikuje ga naglo reorganizovanje svesti pri reavanju problem situacije i uvianje koje aktivnosti treba izvesti da bi se reio pr oblem - dolo do cilja. Reavanje problema uvianjem je oblik uenja u kome dolazi do ot krivanja novih odnosa - to je "klju" reenja. Uvianje je najsloeniji oblik uenja i u nj emu se angauju dostignuti oblici miljenja. Sredstva misaone aktivnosti mogu biti e lementi opaene situacije, predstave, pojmovi - to sve zavisi od problem situacije i nivoa kognitivnog razvoja subjekta. Posle kraeg ili dueg traganja do reenja dolaz i naglo; uvianje prati emocionalna reakcija "aha - doivljaj". Meutim, treba rei da s e, i kod dece i kod odraslih, jedan broj "uvianja" sa "aha - doivljajem" moe javiti i uz pogreno reenje, reenje koje "ne prolazi" u praktinoj primeni, to zahteva nastav ak reavanja. Uenje uvianjem se javlja, zajedno sa drugim oblicima uenja, pri formira nju motornih i verbalnih vetina, usvajanju socijalnih obrazaca ponaanja - ono sa r azvojem deteta postaje dominantan oblik uenja. Uenje sa razumevanjem ili osmiljeno uenje je uslov uspenog kolskog uenja. Sami nazivi nekih oblika nastave - oenje putem otkria, uenje reavanjem problema - ukazuju da se oni zasnivaju na uvianju. 128

RAZVOJ PAMENJA Pamenje je proces uvanja - zadravanja fiziolokih reprezentanata (tragova, kodova, en grama) shema ponaanja steenih uenjem. Kao i proces uenja i proces pamenje se sa uzras tom razvija, menja i kvantitativno i kvalitativno. Ve u prvom mesecu se javlja u najelementarnijem obliku kod zadravanja i aktuelizacije uslovne veze. Od 3-4 mese ca pojavljuje se prepoznavanje vizuelne i akustike percepcije, to znai da je dete s posobno da novi opaeni utisak dovede u vezu sa mentalnom slikom, predstavom tog o bjekta. Dete prepoznaje lik i glas majke, prepoznaje predmete koji se koriste pr i hranjenju. Oko 6. meseca dete diferencirano reaguje na poznate i nepoznate oso be. Javlja se reakcija straha na pojavu nepoznatih lica. U 78 mesecu dete u komu nikaciji sa odraslima pokazuje da prepoznaje rei kojima odrasli imenuje predmete i usmerava pogled na te predmete. U 8-9 mesecu odrasli mogu da govorom kod detet a pokrenu reprodukciju pokreta ("pa-pa" i "tai-tai"). Krajem prve godine dete razu me govor odraslih. U drugoj godini dete poinje da izgovara re neposredno poto odras li imenuju predmet, a zatim stie sposobnost da samo imenuje predmet kad ga ugleda . Za ocenu razvoja sposobnosti prepoznavanja koriste se ogledi sa traenjem skrive nog predmeta. U ogledu se varira vreme do pokuaja traenja: 1, 3 ili 7 sekundi. Sam o neka osmomesena deca su uspena ako pokuaju da nau predmet posle 1 sekunde; sa 12 m eseci skoro sva deca uspevaju da nau skriveni predmet posle 3 sekunde, a veina je uspena i posle 7 sekundi; sa 18 meseci dete retko grei i kroz 10 sekundi. Kada se kod deteta javlja radno ili operativno pamenje? Pojava funkcije radnog pamenje je uslov da se javi mogunost da dete sravni, uporedi opaeno sa ranije saznatim (v. sl iku 33) - a ta sposobnost se ispoljava od 8. meseca; poetni opseg radnog pamenja j e 1 elemenat (stavka). U tabeli 8 dati su podaci o poveanju opsega radnog pamenja. Tabela 8: Poveanje opsega radnog pamenja sa uzrastom Uzrast Elemenata 1g 1 3-4 g 2 5-6 g 4 7-8 g 5-6 15 g 7-8 Nalazi psihologa pokazuju da se sa uzrastom poveava vremenski interval posle koga dete jo uvek moe da prepozna blisku osobu ili predmet. U drugoj godini dete prepo znaje osobu ili predmet i nakon pauze od nekoliko nedelja; u treoj godini posle n ekoliko meseci; u etvrtoj godini prepoznaje osobu i posle rastanka od godinu dana . Kada dete poinje da prepoznaje sebe u ogledalu? U ogledu su majke decu, od 9-24 meseca, primicale ogledalu da vide sebe. Nakon toga bi majka neprimetno detetu namazala nos crvenom bojom i ponovo ga stavljala pred ogledalo. Sve do 21. mesec a 129

dete nije reagovalo na to. Izmeu 22-24 meseca veina dece vidi da im je nos umrljan i pokuava rukom da ga brie. To je bio znak da dete poinje prepoznavati sebe u ogle dalu (Mussen et al., 1984). Slika 34: Blok shema razvijenog sistema pamenja (prema: R. Atkinson, 1980)

Saeto prikazujemo osnovne funkcije pojedinih komponenti u sistemu pamenja: Senzorn o pamenje veoma kratko zadrava privremene tragove - reprezentante (primarne mental ne slike) pojedinih receptora, u proseku samo 1 sekundu, dok ih ne prosledi u sl edei deo sistema pamenja radi selekcije i obrade (radno pamenje). Radno pamenje je j edna od glavnih funkcija u sistemu pamenja. U njemu se obrauju informacije i iz nj ega se skladite u dugorono pamenje. Ima funkciju da prilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. U njemu se informacija zadrava do 30 sekundi. Opseg radnog (operativnog, neposrednog, kratkoronog) pamenja je, kod prosenih odras lih osoba, u proseku 7 2 elemenata (shema, predstava ili pojmova). Dugorono pamenj e je skladite obraenih informacija, pojmova, pravila, motornih vetina. Ono ima glav nu funkciju da relativno trajno zadrava informacije, i zato se oznaava kao pravo p amenje; sa uzrastom se uveava semantiko pamenje koje sadri znanje o znaenjima rei i pr vilima njihove upotrebe i kombinovanja. 130

Sa razvojem dugoronog pamenja raste sposobnost reprodukcije, jer sa poveanjem kogni tivnih struktura raste i sposobnost obrade i upotrebe informacija. Na ranom uzra stu zapamivanje i seanje deteta se odvijaju nenamerno, spontano - u toku komunikac ije sa odraslima, igre ili neke praktine aktivnosti. Veliki znaaj za zapamivanje im aju inioci koji privlae spontanu panju - situacije koje se nameu ulima, dogaaji koji e mocionalno angauju dete. I nalazi eksperimenata potvruju da kod dece tog uzrasta d ominiraju motorno i opaajno-predstavno pamenje. Na uzrastu 4-5 godine poinje razvoj namernog zapamivanja i seanja. Ali dete najpre shvati cilj da neto treba da zapamt i pa tek postepeno otkriva operacije zapamivanja. Dete u igrovnoj aktivnosti otkr iva da ne moe neega da se seti to mu je tada potrebno; to utie na formiranje operaci ja voljnog zapamivanja. Prvi pokuaji su vezani za prosto ponavljanje onoga to eli da upamti. U 6. godini javlja se poetna logika analiza i osmiljavanje onoga to treba d a se upamti. Tada dolazi do poveanja obima pamenja. Meutim, sve do sedme godine usp enije je spontano nego voljno pamenje. U 7. godini namerno pamenje i seanje imaju sv oj cilj i razvijenije tehnike zapamivanja; na tom uzrastu vodeu ulogu ima govor ra di uspostavljanja smisaonih veza (v. tabelu 9). Tabela 9: Porast efikasnosti zapamivanja konkretnog i verbalnog materijala Uzrast M reprodukovanih predmeta 3.9 4.4 5.1 5.6 3-4 4-5 5-6 6-7 M reprodukovanih imena poznatih predmeta 1.8 3.6 4.6 4.8 M reprodukovanih imena nepoznatih predmeta 0.0 0.3 0.6 1.8 (Kornienko, 1955 prema: Endovicka\, 1967) Od 6-7 godine zapaa se porast razvoja verbalno-logikog pamenja, semantikog pamenja i razvija sposobnost sistematizacije, uz korienje smisaonih i kauzalnih veza pri kla sifikaciji predmeta i pojava. Slika 35: Intelektualne operacije koje dete koristi pri zapamivanju (prema: Endov icka\, 1967 131

Endovicka nalazi da na uzrastu od 3-7 godine preovlauje uspostavljenje veza na os novu optosti funkcije; od 5-7 godine u porastu je uspostavljanje veza na osnovu s poljanjih obeleja, svrstavanja po slinosti, bitnim obelejima i kauzalnim odnosima ma terijala koji se pamti (v. sliku 35). Sa razvojem pojmova, koji u sebi sadre kara kteristike cele klase objekata, uveava se semantiko pamenje. Sa uzrastom se kod dec e razvija metamemorija - sposobnost ocenjivanja vlastitog pamenja. to je dete star ije to je i tanije njegovo predvianje koje se odnosi na sopstvene mogunosti pamenja. U jednom eksperimentu su predkolskoj i kolskoj deci postavili isto pitanje: "Zami slite da ste reili da telefonirate vaem drugu i neko vam kae njegov broj telefona. Da li ete odmah telefonirati ili pre toga piti vodu?" Kod mlae dece veina njih je o dgovorila da e prvo piti vode pa tek onda telefonirati, jer ne mogu sebi da preds tave ta e se desiti sa informacijom - jo nedovoljno poznaju vlastito pamenje. kolska deca su izabrala da prvo telefoniraju, izjavljujui da treba da telefoniraju dok n isu zaboravila broj, a vodu mogu da piju i kasnije (Mussen et al., 1984). Razvoj pamenja deteta povezan je sa porastom: sistema znanja, opsega radne memorije i m etamemorije, sa ovladavanjem intelektualnim operacijama pamenja strategijama zapa mivanja. U jednom eksperimentu sa paralelnim grupama ( 8-9 g) deca su u prvoj E grupi obue na da koriste pet strategija zapamivanja, a drugoj E grupi je reeno da e prema kolii ni zapamenog materijala biti nagraena. Prva grupa je koristila sledee strategije: p onavljanje, asociranje, klasifikacija, serijacija, numerisanje. Nakon godinu dan a obuavanja kod prve eksperimentalne grupe naeno je znaajno poboljanje pamenja u odno su na kontrolnu grupu vrnjaka, posebno u zapamivanju sloenih informacija. Meutim, i u drugoj eksperimentalnoj grupi poboljanje pamenja je bilo znaajno u poreenju sa kon trolnom grupom, a jednako poboljanju prve grupe koja je prola obuku. Poveana motiva cija takoe izaziva razvoj pamenja - utie da deca sama stvaraju sopstvene strategije zapamivanja (Sellers, 1979). 132

Pamenje dece na poetku kolovanja

Poslednji primer odnosio se na kolski uzrast i on nam pokazuje da na razvoj pamenj a uenika utiu motivacija i sistematska obuka. Ovi nalazi su saglasni sa onim to smo ranije naveli kod analize procesa panje, opaanja i uenja. Reeno je da u 7. godini d olazi do novih mogunosti u funkciji korteksa - pojaano uee eonih oblasti odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji, prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje. Kod prvaka su se stek li preduslovi da spontano pamenje, predkolskog deteta, u veoj meri zamenjuje namern o, voljno pamenje; da verbalno pamenje postane dominantnije od opaajno-praktinog pame nja. Uitelja oekuje da od poetka uvodi prvake u praksu namernog uenja i zapamivanja, da pri tome koriste verbalno miljenje pri obradi informacija - radi lakeg i trajni jeg zapamivanja, ali i bre interiorizacije procesa opaanja, uenja i pamenja. Pedagoka psihologija posebnu panju posveuje razvoju sposobnosti uenja i pamenja na mlaem kolsko m uzrastu. 133

RAZVOJ GOVORA Govor je sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih si mbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkcij u: rei su nosioci znaenja, pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. Govor je samo jed an oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i rei da bi se saoptil e misli i oseanja. Govor privlai panju razvojnih psihologa i kao jedno od najvanijih sredstava socijalizacije i podsticanja psihikog razvoja u celini. Pomou govora de te identifikuje, diferencira i organizuje stvari i svet oko sebe, proirujui ga i v an opaajnog domena. Ovakvo odreenje govora proizalo je iz nalaza sistematskih inter disciplinarnih prouavanja (razvojnih psihologa, lingvista, psiholingvista, razvoj nih psiholingvista ...) koja su otkrila sav opseg varijacija ljudskog govora. Ti me je bila prevaziena konvencionalna faza u kojoj je govor oznaavan samo kao osnov na odlika koja oveka razlikuje od ivotinja, a poelo je da se sagledava koliko je du bok uticaj uenja jezika na ukupan razvoj onih koji ga usvajaju; tada je shvaeno da je tok razvoja govora i njegovi efekti znaajno distinktivno svojstvo pri uporeiva nju ljudi meusobno. Kada u razvojnoj psihologiji analiziramo uenje govora kod dece onda se moraju upoznati saznanja raznih disciplina o tom multidimenzionalnom pr ocesu, ali ne samo o komponentama od kojih se ti procesi sastoje, nego i o fakto rima i uslovima u kojima se ti razvojni procesi odvijaju. Faktori govornog razvo ja Za normalan govorni razvoj potreban je niz organskih, psihikih i socijalnih ini laca. 1. Motorni centar govornog aparata 2. Centar artikulisanog govora 3. Mehanizam g ovora i pevanja 4. Regulacija disanja 5. Sluni verbalni centar 6. Centar slunih pr edstava 7. Senzorni centri vida 8. Centar vidnih slika 9. Asocijativna vlakna ce ntra govora Slika 36: Centri za govor i pevanje 134

Organski faktori Organski preduslovi za razvoj govora su: formiran govorni aparat, dobar sluh, mo rfoloko i funkcionalno sazrevanje modane kore. Mehanizam za stvaranje glasova, gov orni aparat, spreman je za rad jo pre roenja. Ali da bi se od ove sposobnosti za o glaavanje formirao artikulisani, strukturirani govor potrebno je kako dalje sazre vanje organskih komponenti, tako i dugotrajno uenje uz auditivnu i socijalnu stim ulaciju, dok se ne ovlada vetinom govora. Detetov kapacitet za uenje jezika u tesn oj je vezi sa fizikim sazrevanjem CNS i jedinstvenim stepenom lateralizacije funk cije. To znai da se moe govoriti o kritinom periodu u usvajanju jezika. Nalazi ukaz uju da od gotovo svih aspekata cerebralnog rasta oko 60% od vrednosti zrelog sta nja je dostignuto pred poetak lingvistike faze (poetak kritinog perioda), dok je kra j kritinog perioda vremenski blizu trenutka kada se dostie 100% te vrednosti. Prim arni jezik ne moe da se stekne sa jednakom lakoom ako zapoinje na razliitim takama kr itinog perioda. Na to posredno ukazuju i posledice steenih povreda korteksa. Naeno je da u vreme kada je cerebralna lateralizacija uspostavljena (oko puberteta) si mptomi steene afazije postaju ireverzibilni ako ne nestanu 3-6 meseci nakon povre de. Leneberg (Lenneberg, 1967, 1981) daje sumarni pregled nalaza koji govore o o rganskoj uslovljenosti razvoja govora (tabela 10). Psihiki faktori Kao najvanije psihike faktore, koji su direktno povezani sa razvojem govora, istrai vai navode: razvijenost opaanja, predstava, uenja, miljenja i sposobnosti koje su u uzajamnoj vezi sa govorom; emocionalna stabilnost; govornu aktivnost treba potkr epljivati. Socijalni faktori Uz dokaze o relevantnosti sredine na ukupan razvoj deteta - intelektualni, socij alni i emocionalni, sve je vie radova o uticaju sredine na govor. Kao najvaniji ini oci izdvajaju se: socijalni govorni uzor koji je blizak detetu i stimulie imitaci ju, govorna kulturna sredina, ukupna aktivnost deteta i njegovo doivljavanje. 135

U istraivanjima uticaja sredine izuavan je govor roditelja, njihove reakcije na po naanje dece, osobenosti govora svojstvene razliitim socijalnim sredinama. Uporeivan je govor koji koriste majke ija deca su imala ubrzan, odnosno prosean razvoj govo ra. Naeno je da je govor majki dece sa ubrzanim razvojem prilagodljiviji jezikim m ogunostima i potrebama deteta, one su vie stimulirale uspehe deteta u usvajanju je zika, ee su ponavljale i/ili proirivale deju iskazanu misao (Mussen et al., 1984). Tabela 10: Uporedni pregled organske uslovljenosti razvoja govora (Lenneberg, 19 81) U z r a s t 0;0 - 1;8 Normalan jeziki razvoj pojava gukanja (0-3 m); od brbljanja do rei (420 m) usvajanje jezika Posledice steenih lateralnih lezija Fiziko sazreva nje CNS Lateralizacija funkcija Ekvipotencijalnost hemisfera perfektna ekvipoten cijalnost Objanjenje nikakve posledice na pojavu jezika u polovini svih sluajeva; druga polovina imala je odloenu pojavu normalnog razvoja sva jezika postignua isezavaju; jezik se ponovo stie ponavljanjem svih stadijuma oko 60% 70% razvojnog toka dovreno ne postoji: simptomi i izgled identini za obe hemisfere neuro-anatomske i fizioloke osnove su uspostavljene 1;9 - 3;0 tempo sazrevanja usporen pojava preferencije jedne ruke 3;1 - 10;11 neke gramatike finese; proirenje renika 11;0 - 14;0 javlja se strani akcenat pri ovladavanju drugim jezikom pojava afazikih simptoma; poremeaji se mogu popraviti bez rezidualnih jezikih defic ita (osim u itanju ili pisanju); tokom perioda ozdravljenja dva su procesa aktivn a: isezavanje afazike interferencije i dalje usvajanje jezika neki afaziki simptomi postaju ireverzibilni (posebno u sluaju kada je steena lezija bila traumatska vrlo sporo odvijanje procesa sazrevanja ustanovljena cerebralna dominacija izmeu 3. i 5. godine; ali postoje dokazi da de sna hemisfera jo moe esto da bude ukljuena u govorne i jezike funkcije; oko 1/4 afazi ja u ranom detinjstvu moe se pripisati lezijama desne hemisfere desna hemisfera lako moe sama da primi odgovornost za jezik u sluajevima gde je je zik ve preteno lokalizovan u levoj hemisferi i afazija nastaje usled leve lezije, jezik angauje itav mozak; mala kortikalna specijalizacija u odnosu na jezik mada l eva hemisfera poinje da biva dominantna krajem ovog perioda mogue je ponovo uspost aviti jezik preteno reaktiviranjem jezikih funkcija u desnoj hemisferi asimptotu dostiu gotovo svi parametri; izuzeci su mijelinizacija i EEG spektar oigledno vrsto uspostavljena jasni znaci redukcije ekvipotencijalnosti

jezik je jasno lateralizovan a unutranja organizacija ireverzibilno uspostavljena za itav ivot; delovi mozga koji nisu ukljueni u jezik ne mogu da preuzmu funkcije ukoliko lateralizacija nije okonana ili je bila patoloki blokirana tokom detinjstv a Od adol. do star. usvajanje drugog jezika postaje simptomi koji ostanu posle 3-5 meseci nakon povrede ireverzibilni su nikakvo oko 97% celokupne populacije jezika definitivno je lateralizovano u levoj hemisf eri ne postoji za jezik 136

sve tee Veina radova o uticaju sredine na govor bavi se posledicama razvoja deteta u depr iviranoj sredini, sredini koja ne utie stimulativno na razvoj deteta a to u govorn om razvoju dovodi do "lingvistike depriviranosti" (Bernstein, 1967). Kod nas su p rovedena istraivanja o uticaju seoske i gradske sredine na veliinu renika dece razl iitog uzrasta. Faze razvoja govora Prelingvistika faza a. Respiracija (prvi krik/pla) Nakon roenja i prekida pupane vrpce dolazi do refleksnog irenja grudnog koa to izaziv a nagli prodor vazduha u plua. Vazduh prelazi preko glasnih ica i izaziva treperen je - prvi krik/pla. To je, ustvari, i najraniji oblik vokalizacije. Prvi pla je zn aajan za budui razvoj govora jer dete prvi put uje sopstveni glas. Prvi pla je priro dna refleksna reakcija. Kasnije se uslovljava i dete naui da koristi pla kao formu komunikacije sa odraslima. Od reagovanja odraslih na pla deteta i naina staranja o njegovim potrebama zavisi uestalost i trajanje plaa. b. Vokalizacija Glasovna ekspanzija Glasovi se javljaju spontano, sazrevanjem; u prvim mesecima javljaju se svi govo rni zvuci koje ljudski glasovni sistem moe proizvesti (francuski trileri, arapski grleni suglasnici, nemaki umlauti, i dr.). Kada dete ovlada kontrolom dijafragme (drugi mesec) igra se jainom proizvedenih zvukova; kada ovlada kontrolom miia glas nih ica (3 - 4 meseca) igra se visinom tona. Vrlo rano preko vokalizacije dete iz raava i svoje emocionalno doivljavanje (Ferguson & Slobin, 1973, slika 37). Slika 37: Razvoj intonacije glasa sa uzrastom Vokalizacija zapoinje i kod dece koja su gluva od roenja, to ukazuje da na poetak vo kalizacije utie faktor sazrevanja. Meutim, sa vremenom slabi oglaavanje i 137

gluvo dete zauti, jer ne prima auditivne impulse i nema mogunosti da imitira ni sv oje ni tue glasove. Glasovna kontrakcija Pod uticajem okoline, uenja imitacijom (maternjeg) jezika, ustalie se glasovi koji se uju i ponavljaju u detetovoj okolini, a ostali e se postepeno gubiti. Praktini aspekt ovog saznanja o glasovnoj ekspanziji/kontrakciji vezan je za odreivanje op timalnog vremena za poetak uenja drugog jezika, koji neki autori vezuju za uzrast izmeu 4 - 8 godina (Penfield, 1959). v. Slogovanje (brbljanje) U petom mesecu dete koordinira rad dijafragme, glasnih ica, jezika, usana i vilic e - pomou kojih se regulie kvalitet izgovorenih glasova i to omoguava prelazak na s logovanje - izgovaranje zajedno vokala i konsonanata. Dete najee poinje razvoj artik ulacije glasom "a(e)", prednjim samoglasnikom koji je izmeu "a" i "e" i iz njega se razvija slog "ma", a zatim uz ovladavanje "srednjim" i "zadnjim" samoglasnici ma slogovanje se sve vie uveava i prelazi u udvajanje slogova. g. Opaanje i razumevanje govora drugih Uporedo sa tim razvija se opaanje govora drugih i razumevanje poruka, najpre na o snovu prepoznavanja melodijske strukture - intonacije; a pri kraju prve godine n a osnovu glasovnog sastava rei - razumevanja poruke, govornog saoptenja drugih. Ra zumevanje govora se razvija ranije i bre nego stvaranje. Odojad esto, dok ne naue da govore, reaguju na pitanja i zahteve gestovima i radnjama. Lingvistika faza a. Prva re Prva re je izgovorena grupa glasova koja mora imati znaenje i biti u vezi sa neim to se pojavljuje kada se izgovara: osobom, predmetom ili radnjom / situacijom; osi m toga ona izraava i neko emocionalno stanje deteta: elju, tenju, potrebu. b. Uveavanje renika Razvoj govora zavisi od naina gajenja - da li se govor podstie, neguje ili ne negu je. Znaaj povoljnih uslova za napredovanje govora ilustruju nalazi H. Hecer (Hetz er, tabela 11). Tabela 11: Uporedni pregled uveavanja renika u razliitim porodinim uslovima Negovanje govora Da Ne 1;0 7 0 1;3 49 1 1;6 91 4 1;9 121 8 2;0 216 27 2;6 nije u tvr. 92 138

Nalazi ukazuju da se govor usporeno razvija i kada deca rastu u dejim domovima. U periodu ranog detinjstva istraivai (Deskoenders, A., 1921; Smith, M.E., 1926) nal aze sledee uveanje renika: Tabela 12: Pregled uveavanja renika Uzrast Dekedr Smit 1;0 3 2;0 272 2;6 360 446 3;0 990 896 3;6 1440 1222 4;0 1505 1540 4;6 2000 1870 5;0 2200 2072 5;6 2257 2289 6;0 2442 2589 7;0 2960 3000 Vrste rei Vie od 55% dejeg govora ine imenice, zamenice i glagoli. U porastu je upot reba predloga, prideva i veznika. Pri kraju predkolskog uzrasta nivo usvojenih mo rfolokih i sintaksikih formi ine deji jezik pouzdanim sredstvom komunikacije i miljen ja. v. Razvoj reenice U drugoj godini dete najvie koristi imenice, no te rei imaju znaenje itave reenice (" holofraza"). Kombinovanje dve rei (imenica i glagol) javlja se krajem druge godin e. I ove reenice su redukovane i mogu se, kao i "holofraze", razumeti samo u kont ekstu u kome dete govori. U treoj godini u reenici se pojavljuje najpre zamenica u treem licu (Ona hoe ...") a tek u drugoj polovini tree godine u prvom licu ("Ja bi h ..."). Postepeno se u reenicama deteta pojavljuju lanovi, prilozi, nastavci, pom oni glagoli. Faza potpune reenice javlja se u 4. i 5. godini i odlikuje se korienjem svih vrsta rei (Mussen et al., 1984, tabela 13). Tabela 13: Razvoj govora deteta Uzrast 4-8 m 1 godina 1g6m 2g-2g6m 3 godine 4 godine Karakteristike jezika brblj anje prve smisaone rei kombinacija dve rei due i sloenije reenice Govor deteta sastoj i se iz prostih reenica. Deca razgovaraju, ali ne odgovaraju uvek jedno drugom. G ovor deteta sastoji se iz sloenih reenica. U govoru deca se iskazima obraaju jedno drugom. Fonoloki razvoj Fonoloki sistem jezika sastoji se od: sistema glasova i prozodijsk og sistema (sistema intonacije, naglasaka i pauza). Foni su organizovani u odreen funkcionalni sistem, a osnovne klase tog sistema su foneme (samoglasnici i sugl asnici). Fonoloki razvoj upravo poinje im je zavren period gukanja. Sticanje fonoloki h sposobnosti zahteva razlikovanje promenljivih jezi139

kih jedinica manjih od rei. Bilo koja fonema je skup distinktivnih odlika odreenih artikulacijom i njenim akustikim manifestacijama koje postavljaju jednu fonemu na suprot drugoj. Foneme su izrazi pomou kojih okolina ukazuje detetu na slinosti i r azlike meu stvarima i dogaajima. To pored jednostavnih zvunih razlika mogu biti raz like kojima se izraava vreme radnje, broj i pade; to mogu biti razlike izmeu "tipov a" glasova - zvunih i bezvunih i druge razlike. Drugi put su znaajnije prozodijske osobine: modulacija (u upitnim oblicima "uzlazna"), naglaavanje, pauze. Istraivai n alaze da za normalan razvoj govora na ranom uzrastu nije neophodno da deca izdva jaju specifine glasove u sklopu rei. Imitacijom se ovladava znatno pre nego prvim reima i pojedinim glasovima; sa uzrastom razvijaju se oblici intonacije glasa koj i se mogu interpretirati kao: nezadovoljstvo (od 1. m), umirujui glas (od 3. m), zadovoljstvo (od 3. m), smeh (od 3. m), oduevljenje (od 6. m), zahtev (od 7. m), pitanje (od 13. m) /Ferguson & Slobin, 1973, videti sliku 37/. Znai, u ranim godi nama se postepeno razvijaju glasovne i prozodijske osobine, sve dok dete ne post ane sposobno da razume i samo stvori fonemske varijacije svog maternjeg jezika i da ispravno interpretira i primeni pravila intoniranja i akcentovanja. Dete e pr imiti postojee jezike obrasce sa kojima se slue socijalni uzori. U razvoju fonolokog sistema receptivna kontrola (razumevanje znaenja govora drugih) prethodi produkt ivnoj kontroli (ovladavanju distinktivnim odlikama fonema kojima dete iskazuje p oruke). Dakle, dete poinje kao imitator ali e u govornom razvoju postati stvaralac koji u govornom iskazu saoptava neto novo to nije ulo od drugih. U fazi "zapitkivan ja", 4-5 godina, dete ubrzano razvija govor ali istovremeno uveava saznanja o sve tu koji ga okruuje. Tada dobija zamah i deje stvaralatvo u jeziku, razvoj dejeg dina mikog odnosa prema jeziku. Istraivai ukazuju da se u kolskom periodu nesumnjivo ubrz ano proiruju i deja saznanja i deji renik, usavrava usmeno i pismeno izraavanje, ali z apaa i nagli pad deje kreativnosti. Ako je to zbog rigidne nastave, kako mnogi uka zuju, onda svaki vaspita, uitelj ima obavezu da, pri ostvarivanju nastavnih progra ma, nae formu fleksibilnije nastave u kojoj e opstati i deja radoznalost i kreativn ost. Razvoj morfolokog i sintaksikog sistema Struktura jezika obuhvata: foneme i m orfeme, kao najmanje jedinice koje imaju neko znaenje - glasovnu strukturu (u reim a); strukturu rei u reenici. Za uenje govora nije dovoljno usvajanje odreenog broja glasova ili rei, ve i struktura i pravila radi obrazovanja rei i radi obrazovanja r eenica. Gramatika jednog 140

jezika sastoji se iz morfologije (dodavanje morfema, stvaranje novih rei) i sinta kse (naina menjanja redosleda rei u reenici - konstrukcije iskaza). Sintaksa obuhva ta strukturu i semantike odnose. "Telegrafski" govor Najpre deca upotrebljavaju jednu re u znaenju itave reenice. Prve reenice su "telegra fske" i prilagoene komunikativnoj funkciji. Sagovornici prilagoavaju govor deci, em u doprinosi neposredni "fidbek", samo deje ponaanje. Slobin (Slobin, 1959) nalazi da "telegrafski" iskazi - iju osnovu ine imenica, glagol i u malom broju sluajeva p rilog - u raznim jezicima izraavaju slina znaenja: poloaj, naziv predmeta, zahtev, el ju, isezavanje objekta, odricanje, pripadanje, odreivanje, osoba - radnja, radnja - objekt, osoba - objekt, radnja - poloaj, radnja primalac, radnja - instrument, pitanje. Sloene reenice Neophodno je da dete razume neku strukturu da bi je ostvarilo. Dete poinje da usv aja gramatiku strukturu od druge godine. U treoj godini pojavljuju se sloene reenice koje se najee sastoje iz dve proste reenice. Za sastavljanje sloenih reenica deci je neophodno da ovladaju pravilima sjedinjavanja grupa rei, predloga, veznika. Najpr e se koristi veznik "i". Reenice mogu izraavati razliit smisao. Prvo se javljaju po kazne zamenici, a zatim poinje da se odreuje vreme radnje, uzroci, da se pojavljuj e uporedni i odredbeni nain. Usavrava se kako razumevanje tako i postavljanje pita nja. Dvogodinja deca razumeju opta pitanja koja trae odgovor "da" ili "ne", i speci fina pitanja koja poinju sa "gde", "ko", "ta". Tek od tree godine poinju korektno da odgovaraju na pitanja "zato", "radi ega". Prva opta pitanja koja deca postavljaju s u u vidu tvrenja sa upitnom intonacijom na kraju reenice: "Mamina tana?" I deca pos tavljaju prva specifina pitanja koristei "ta" i "gde". Istraivanja pokazuju da deca od 3-5 godina imaju tekoa da razlikuju znaenje rei "ovaj", "taj", "ovde", "tamo", "i spred", "pozadi" - ako njihov poloaj u prostoru nije isti kao i sagovornikov. Dec a ne razumeju i retko sastavljaju konstrukcije u pasivu. U situaciji kada nisu s posobna da prepoznaju gramatiku strukturu reenice najee se slue kognitivnim metodama lake shvataju verovatne nego neverovatne dogaaje. Usvajajui maternji jezik dete ui one strukture morfologije i sintakse koje se u njemu zahtevaju da bi se stvorili gramatiki valjani iskazi. Primer: u engleskom jeziku subjekt i objekt se odreuju pomou poloaja rei u reenici (sintaksa), dok su u latinskom jeziku subjekt i objekt o dreeni zavretkom padea imenica (morfologija). Deca stvaraju nove oblike pomou analog ije sa reima koje ve znaju. esto deca grade morfoloku referenciju: "vazelin" - "maze lin", "milicionar" - "ulicionar". 141

Semantiki razvoj Pod semantikim razvojem se podrazumeva razvoj procesa razumevanja i stvaranja znae nja. Mnoge nove rei i njihova znaenja dete usvaja uz pomo roditelja koji ukazuju na predmete i imenuju ih. Dete najpre usvaja nazive srednjeg stepena uoptenosti. I roditelji deci od 2-3 godine takoe imenuju predmete na srednjem nivou optosti (pas , auto). U govoru dece od 4-5 godina pojavljuju se sloene semantike i sintaksike ko nstrukcije. Meutim, deca nisu svesna da su rei proizvoljno izabrane da oznaavaju pr edmete. Deca misle da ime pripada objektu (Vigotski, 1962). Osim toga, predkolska deca obino smatraju da re ima samo jedno znaenje - otuda i ne razumeju ale zasnovan e na igri rei. Sa razvojem jezika dete poinje da shvata razliite vidove jezike mnogo znanosti, najpre fonoloku a zatim i leksiku mnogoznanost. Pozitivni semantiki razvoj je osnova za razumevanje procesa usvajanja govora. Semantiki razvoj prethodi sint aksikoj realizaciji. Najpre se razvija situacioni govor. Izgovoreno moe imati inst rumentalnu, regulativnu, interakcijsku ili personalnu ulogu. Kasnije nastaje kon teksni govor (heuristika, imaginativna, informativna uloga), razvija se dijalog, dete shvata socijalni svet i svoju ulogu u njemu. Konteksni govor se ubrzanije r azvija sa pisanim govorom koji mora da bude osmiljen i ima u sebi apstraktnu sadri nu, pored konkretne tematike. Funkcija govora Jo je Vunt (Wundt, W., 1912) ukazao na ekspresivnu funkciju govora: izraavanje misli, elja, raspoloenja. Drugi istiu in strumentalnu funkciju govora, njime se: moli, trai, zapoveda, zabavlja. Za Luisa (Lewis, 1951) govor ima tri funkcije: (1) izraavanje emocija, (2) reprezentativnu (stoji umesto stvari i ukazuje na njih), (3) evokativnu ili socijalnu (pobuuje o dgovore kod sagovornika). Pijae i Makartijeva vre podelu na egocentrini i socijaliz ovan govor. Egocentrian govor: - eholalija (dete sa uivanjem ponavlja slogove ili rei), - monolog (dete glasno go vori samo sebi, kao da misli naglas), - monolog udvoje (dete glasno govori u drut vu drugih ali ne oekuje da se oni ukljue kao sagovornici). Socijalizovan govor: - adaptirana informacija (ovaj deji iskaz je uvod u dijalog, razmenu miljenja i ut icanje na akciju drugih), - kritika i ruganje (govorno reagovanje na ponaanje dru gih), 142

- naredbe, albe i pretnje, - pitanja i odgovori, - socijalne fraze ("Molim", "Hva la"), - dramska imitacija (govor u igri uloga kojim se podraava govor odraslih: r azgovor telefonom, razgovor lekara sa bolesnikom). Na osnovu nalaza novijih ispi tivanja zakljueno je da je Pijae u znaajnoj meri potcenio govornu komunikaciju male dece. Dvogodinje dete u razgovoru sa odraslima daje kratke iskaze ili ponavlja o no to oni kau. Kod deteta od tri godine u polovini njegovih odgovora javljaju se n ove informacije primerene iskazu odraslog. U razgovoru sa drugim detetom postavl ja pitanja o tome ta je rekao ili uradio sagovornik. U etvrtoj godini dete ve usklau je razgovor sa potrebama sabesednika. U igri zahteve esto izraavaju u indirektnoj formi: "Moe li mi dati eki?" - jer na takav zahtev drugo dete ee reaguje pozitivno neg na direktni zahtev (Mussen et al., 1984). Teorije o usvajanju govora I pored ob ilja radova o razvoju dejeg govora malo je radova koji prouavaju deji govor u celin i. Jo je manje studija sa holistikim pristupom - koje prouavaju razvoj govora u skl opu razvoja deteta u celini. Brejn (Braine, 1963) uoava da su psiholozi, krajem 1 9. i poetkom 20. veka, poeli sa izuavanjem jezikih struktura; nakon toga dominiraju pristupi sa pozicija S R teorija, da bi nakon 50-tih godina zapoelo veoma plodno interdisciplinarno prouavanje govora, kada se razvijaju i posebne naune discipline koje se bave prouavanjem jezika. Skiner (1957) "verbalno ponaanje" klasifikuje u motorne reakcije i tumai ga kao sadejstvo S R faktora u danoj situaciji, a ne na o snovu njihovih znaenja ("mentalistikih" procesa). Otuda i u objanjavanju usvajanja govora Skiner polazi od principa operantnog uenja u kome je potkrepljenje uvek so cijalne prirode. Sutina ovog bihejvioristikog tumaenja je da dete sluajno emituje pr ve glasove ili podraava govor drugih, a ovi se potkrepljenjem mogu oblikovati i uv rivati - da iz njih nastane bogatstvo govora. Detaljnije govorei to su sledee situac ije: dete imitira glas koji uje od roditelja, a roditelji ovo podraavanje nagrauju; dete sluajno izgovori neki glas to izaziva reakciju roditelja da zadovolji neku d eju potrebu, to dovodi do dejeg ponavljanja tog glasa u odgovarajuoj situaciji; verb alna reakcija moe biti steena po "dodiru", dete izgovara neki glas u trenutku kada na njega deluje neka dra, i kasnije ponavlja taj glas kada se pojavi ista dra. Meu tim, u objanjavanju kako nastaju sloenije verbalne konstrukcije ova teorija nailaz i na ozbiljne tekoe da identifikuje dra-odgovor-potkrepljenje u takvom govornom pon aanju. 143

Ni Ozgudova (Osgud, 1957) medijaciona teorija nije mogla da objasni sloena reenika znaenja. Ozgud istie da je verbalno ponaanje modifikovano znaenjima koja pridajemo s tvarima. To ilustruje primerom uslovljavanja (videti donju shemu). Ako se re "pau k" izgovara vie puta sa stvarnim pokazivanjem pauka, ona e postati uslovna dra. Ozg ud pretpostavlja da je posredi uslovljavanje samo jednog dela, a ne ukupne spolj anje reakcije (na prirodnu dra). Proces tee tako to ova unutranja medijaciona reakcij a (rm) izaziva unutranju dra (sm) koja posreduje da se javi nova spoljanja reakcija da datu re: S (pauk) S (re "pauk") rm - s m R (na pauka) R (na re "pauk")

Ozgud daje posebnu tehniku semantikog diferencijala pomou koje se mere znaenja pred stavljena sa rm - sm. Sam Ozgud istie da njegova teorija ne moe da objasni sloena v erbalna ponaanja. Otuda je teorija potkrepljenja veu panju poklonila govornoj produ kciji nego analizi procesa koji obezbeuju razumevanje govora. Potkrepljenjem se n e moe objasniti usvajanje i korienje gramatikih pravila i principa, naina na koji det e dolazi do poimanja principa pravilnog i doslednog sjedinjavanja fonema u rei, a takoe i rei u reenice. Reenica je neto vie od ukupnog znaenja rei iz kojih je sastav na. Oito je da se reenica ne moe razumeti bez poznavanja (uvianja) strukturalnih odn osa izmeu pojedinih rei. Na neodrivost bihejvioristikog svoenja usvajanja jezika i go vornog ponaanja na tumaenja principima S R teorija uenja ukazuje omski. Kako se kod dece razvija sposobnost govora u kome povezuju sve mogue sekvence glasova sa njih ovim smisaonim interpretacijama? omski (Chomsky, 1959) daje teoriju generativno-t ransformacione gramatike, jer je analizirajui jezik otkrio da je sintaksika kompon enta temelj sloenog sistema jezika. Iz injenica da dete naui da govori za relativno kratko vreme (3 - 4 godine), da mu je za to potrebna minimalna podrka okoline (d a uje govor), da je pri tome deji govor pre inovativan nego imitativan, omski izvod i zakljuak da dete poseduje uroene jezike univerzalije, skup sintaksikih, semantikih, fonolokih obeleja jezika, koje mu to omoguavaju. Uenje omskog izazvalo je snane reakc ije osporavanja ili podravanja i podsticajno je delovalo na lingviste i psihologe da u empirijskim istraivanjima to proveravaju. Jedan od efekata teorije omskog je nastajanje nove granine discipline razvojne psiholingvistike. Jednu deceniju kas nije i Lurija (1975) gradi osnove neurolingvistike koristei uenja Vigotskog i omsko g. 144

U objanjavanju procesa pretvaranja misli u govorni iskaz (kodiranja) i procesa ra zumevanja smisla govornog iskaza (dekodiranja) Lurija uvodi postulate generativn otransformacione gramatike o dva razliita nivoa organizacije govornog iskaza: (a) dubinske sintaksike strukture jezika i (b) povrinske sintaksike strukture iskaza, koji transformacijom nastaju iz dubinskih sa svom svojom raznovrsnou. Otkrie omskog da se dubinske sintaksike strukture jezika grade na osnovu malog broja pravila zn aajan su doprinos razumevanju kako naina na koji dete ovladava govorom, tako i pro duktivnosti i promenljivisti povrinskih sintaksikih struktura govornog iskaza. Ana lize ranog dejeg govora nisu potvrdile oekivanja sledbenika omskog da e se u dejoj si ntaksi ispoljiti veza, slinost sa modelom o uroenim jezikim univerzalijama. Otkrive no je da dete i u "telegrafskim" reenicama od dva lana koristi izvesna pravila, al i je bilo jasno da dete ta pravila otkriva i da istraivanja treba usmeriti praenju sintaksikog razvoja. Uz to su otvorena i nova pitanja o razvoju dejeg govora, pos ebno o znaenjima i funkciji dejeg govora. Ni bioloke teorije nisu dale spektakularn a otkria o neurofiziolokim korelatima jezikih sposobnosti ("upisanim" jezikim univer zalijama). Potvreno je da postoje bioloke predispozicije ljudskih bia za razvoj gov ora u ontogenezi i da se moe govoriti o kritinom periodu za razvoj govora (Lennebe rg, 1967, 1968; Eliot, 1981). Nalazi istraivanja su ukazali da za uenje jezika nij e dovoljno da dete bude izloeno govoru u sredini pa da i samo progovori. Otkriven o je da itav socijalni kontekst (u semantikom, sintaksikom, fonolokom i funkcionalno m smislu) utie na razvoj jezikih sposobnosti. Braun (Brown, 1964, 1973) ispituje s intaksike strukture kod dece i daje svoju teoriju o uenju pravila. Njegova ispitiv anja su posebno usmerena na otkrivanje ta na kom uzrastu dete zna, ali nastoji da otkrije i kojim procesima dete stie znanja o jeziku. Kao osnovne procese Braun i dete podraava govor odraslih, to najee samo delimino uspeva; majka "podraa zdvaja: li i upotpunjuje deji govor, to je ea pojava od dejeg podraavanja majke; dete podra voju "popravljenu verziju" koju je izgovorila majka, to je sada potpunije i grama tiki ispravnije; dete samo pravi govorni iskaz sastavljen prema pravilima koja sa mo otkriva iz jezika. Braun posebno ukazuje na ovaj proces dejeg otkrivanja pravi la sintakse i semantike, koji je najtee objasniti. Pogreke koje dete pravi u iskaz u govore o tome 145

da ono ui, otkriva pravila, izlae se podraavanju i "popravljanju", to je put da napr eduje u govornom razvoju. I drugi autori, posebno sociolingvisti, naglaavaju znaaj socijalnog konteksta i nalaze da i jezik okoline sa kojim se dete susree ima svo je osobenosti (semantike, sintaksike, fonoloke), koje su rezultat sistematskog pril agoavanja odraslih jezikom saznajnom nivou deteta. Luis (Lewis, M., 1957, 1963) pr ouava deji govor posmatranjem deteta u celini. Vredni panje su njegovi principi koj ih se pridravao u izuavanju jezika: voditi rauna o tome ta dete kae, kada i kome kae, kako njemu odgovaraju drugi, kako ono odgovara drugima. Za Luisa uenje jezika je dinamika celina u kojoj dete u interakciji sa sredinom od prvog dana koristi glas ove u istoj funkciji u kojoj se koristi govor odraslih. Semantiki usmerena istraiv anja razvojne psiholingvistike nametnula su potrebu da se uvede kognitivistika te za o uslovljenosti govora saznajnim razvojem. Jo su radovi Pijaea i njegovih sarad nika pokazali da su saznajne kategorije nuan uslov za javljanje govora. Preverbal na (praktino - situaciona) komunikacija deteta i odraslog u toku zajednike aktivno sti priprema uslove za pojavu i razvoj simbolikih funkcija i razvoj govora. Prvi iskazi dece obino se odnose na ono to dete ve razume i poznaje, na ono to mu je inte resantno - to privlai njegovu panju. Slobin (1979) pretpostavlja da dete ovladava s posobnostima, principima i metodama koje dosledno sledi pri usvajanju i tumaenju govora. On istie da deca posebnu panju pridaju zavretku rei, redu rei i korienju opti ravila a izbegavanju izuzetaka. Korienje ovih metoda, za analizu i interpretaciju pojava okoline - a u tom sklopu i govora, povezano je sa pravilnou ranog dejeg govo ra. Meutim, pokazalo se da je saznajni razvoj nuan ali ne i dovoljan uslov. Treba rasvetliti ulogu motivacionih, dinamikih faktora i prirodu procesa usvajanja govo ra. Pokazalo se da neke sloene sintaksike strukture nastaju tek na odreenom nivou k ognitivnog razvoja; ali drugi nalazi govore da neke gramatike konstrukcije dete p oinje da koristi pre javljanja odgovarajuih intelektualnih operacija pomou kojih moe da razume ta se njima oznaava. Moe se zakljuiti da je u poslednjim decenijama ostva ren krupan napredak u teorijskom i empirijskom znanju o razvoju govora deteta. A li isto tako i da tek predstoji da se zapoetim interdisciplinarnim pristupom stig ne do novih otkria koja e objasniti meusobne odnose govora i drugih psihikih funkcij a koje su sa njim u kauzalnom sistemu i odreuju razvoj i ponaanje linosti. Odnos go vora i miljenja Pijae 146

Pijae polazi od odnosa jezika i miljenja i razmatra ga sa take gledita obrazovanja i nteligencije i, naroito, logikih operacija. Pijae je zakljuio da miljenje prethodi go voru, a govor temeljno preobraava miljenje, preko razvijenije shematizacije i pokr etljivije apstrakcije. Nalazi ukazuju na uzajamno dejstvo jezikih mehanizama i op eracionih mehanizama. I ovde je jezik neophodan ali ne i dovoljan uslov. Neophod an (1) za simboliko saimanje - da integrie skup uzajamno zavisnih transformacija; ( 2) drutvenu regulaciju - da obezbedi interindividualnu razmenu i saradnju. Zakljua k: izmeu jezika i miljenja postoji genetiki krug, uzajamno zavisno delovanje - obra zovanje i napredovanje. No, oba lana zavise od same inteligencije koja prethodi g ovoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredstvo u slubi same inteligencije. Vein a razvojnih psihologa smatra da kognitivni procesi lee u osnovi mnogih uspeha u u svajanju jezika. Nalazi ispitivanja potvruju i da pri usvajanju raznih pojmova i kognitivnih vetina jezik igra znaajnu ulogu. Preko govora deca usvajaju socijalne odnose i socijalne pojmove. Verbalno posredovanje - pomae da se zapamti i ponovi doivljaj, olakava reavanje problema: rei su sredstva misaone aktivnosti, reima se for mulie problem i principi reavanja (Mussen et al., 1984). Bruner I Bruner naglaava da je jezik instrument miljenja. Meutim, razvoj jezika ne omoguuje samo reprezentovanje iskustva ve i njegovo transformisanje. Jezik je medijum za oslobaanje od neposrednog. Kako jezik biva interiorizovan? Proces interiorizacije zavisi od drugih, od potreba da se razviju odgovarajue interakcije i transformac ije za zajedniku akciju. To je potreba za kognitivnom razmenom sa onima od kojih zavisimo. Bruner nalazi da jezik kao oblik simbolike reperezentacije ima tri funk cije: a. ostenzivnu (ukazivanje, pokazivanje na objekt), b. oznaavanja (verbalna etiketa), v. reeniku (oznaka je ukljuena u reenicu). Nekolovani koriste (a) a sa uzra stom je u porastu (b); kolovani koriste (b) a sa uzrastom raste (v). Pisani jezik je udaljavanje od pokazivanja (Vigotski) a nije ni prosto oznaavanje pisanje je upotreba jezikog konteksta nezavisno od neposredne stvarnosti. U koli se jezik usa vrava i postaje snaan faktor u kognitivnom razvoju. Vigotski 147

Tragajui za razvojnim osnovama miljenja i govora Vigotski otkriva da je znaenje poj ava koja pripada i govoru i miljenju. Otuda govoru treba pripisati ne samo komuni kativnu ve i signifikativnu funkciju. Vigotski nalazi da miljenje i govor imaju ra zliite razvojne korene. U filogenezi miljenja i govora moemo pouzdano utvrditi pred govornu fazu u razvitku intelekta (zaetke upotrebe orua kod ipanza) i predintelektu alnu fazu razvitka govora (fonetika govora - emocionalni govor i zaeci socijalne funkcije govora kod ipanza). I u razvitku deteta (ontogenezi) pouzdano se moe utvr diti predgovorni stupanj miljenja (praktino miljenje, upotreba sredstva) i predinte lektualni stupanj govora (ime je sastavni deo stvari). Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno da bi se u jednom trenutku linije razvoja ukrstile posle e ga miljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan. Vigotski jedinstvo mil jenja i govora nalazi u znaenju rei. On ukazuje (1) da re sadri uoptavanje i (2) na r azvojnost rei i njenog znaenja. Odnos misli i rei je proces: od misli ka rei i od rei ka misli. Meutim, jedinica misli i jedinica govora se ne podudaraju. "Misao se n e izraava reju nego ostavruje u rei". Na taj nain je spoljanji govor materijalizacija misli. Ono to je u misli sadrano simultano u govoru se izraava sukcesivno. "Misao je oblak koji izliva kiu rei". U unutranjem govoru u prvi plan dospeva semantika, s misao, a ne fonetika. To je naroiti unutranji sloj govornog miljenja. Ujedno to je misaoni koncept za pisani govor. Za Vigotskog pisani i unutranji govor su monoloke vrste govora. U pisanom govoru se sve mora reima saoptiti i zato je on "najreitiji , najtaniji i najrazvijeniji vid govora". On je od poetka povezan sa svesnou i namer nou. Teorija Vigotskog o nastanku unutranjeg govora od egocentrinog glasnog govora p osluila je sledbenicima kao osnova za teoriju o etapnom formiranju umnih radnji. Vigotski prethodna tumaenja zasniva na svojoj kulturno-istorijskoj teoriji razvoj a, a nastanak govora je najneposredniji izraz istorijske prirode ljudske svesti. Govor je nastao na najviim stupnjevima ovekovog razvitka - "re je konac koje delo krasi". Pismo je vetako pamenje oveanstva. Lurija Koji procesi se odvijaju kod onih koji govore i onih koji sluaju i razumeju govor ? Kako nastaje proces formiranja poruke, ali i proces percepcije, usvajanja govo rnog sadraja? Postavljanjem ovih pitanja Lurija se opredelio za analizu govorne k omunikacije: prouavanje promena do kojih dolazi u procesu formiranja (kodiranja) govornog iskaza i u procesu razumevanja (dekodiranja) govornog iskaza. Pri tome je panja usmerena ne samo na sastavne komponente od kojih se ti procesi sastoje, ve i na uslove u kojima se ti procesi odvijaju. 148

Osnovne etape procesa govorne komunikacije Odluujui korak u otkrivanju procesa prelaska misli (unutranjeg smisla) u artikulisa ni govorni iskaz (oformljeni govor), s jedne strane, i prelaza artikulisanog gov ornog iskaza u misao (njegovo razumevanje), s druge strane, napravio je Vigotski . Polazei sa pozicija istorizma i razvojnosti Vigotski sve vie psihike funkcije, pa i miljenje, posmatra kao psiholoke tvorevine koje su nastale procesom interioriza cije, koje su socijalne po svom poreklu. Tvrenje Vigotskog: "Misao se ne izraava r eju, ve se ostvaruje u rei" ukazuje na njegovu glavnu tezu u tumaenju prelaska misli u artikulisane iskaze i obrnuto - artikulisanih iskaza u unutranji govor koji se preobraava u misao. Analizirajui ovu tezu Vigotskog o odnosu govora i miljenja Lur ija (1982) posebno podvlai da je unutranji govor spona koja je neophodna da rei, ko je imaju drutveno formirano znaenje, dobiju individualni smisao, i obrnuto - da se ideja, subjektivni (s)misao, pretvori u sistem spoljnjih oformljenih znaenja. De taljnije ispitivanje procesa pretvaranja misli u iskaz, i procesa razumevanja sm isla iskaza, vodilo je stvaranju psiholingvistike. Lurija (1982) smatra da je oms ki (1957, 1967, 1968), svojim uenjem o jezikim univerzalijama i nalazima da se dub inske sintaksike strukture iskaza grade na osnovu malog broja pravila, dao znaajan doprinos shvatanju naina na koji dete ovladava jezikom. Osim toga omski je opisao i osnovna pravila po kojima jedne sintaksike strukture prelaze u druge i time ot krio put za stvaranje generativno-transformativne gramatike. To objanjava veliku promenljivost povrinskih gramatikih struktura jezika. Blia analiza teorije omskog po kazala je da je nedovoljno razraena semantika struktura leksikih jedinica. Bavljenj e ovim problemom dovelo je do teorije leksikih funkcija i transformacija sinonimn osti. Pokazalo se da leksie jedinice koje ine semantiku osnovu govora grupiu u parov e na osnovu relativno malog broja tipova leksikih funkcija. Nakon ovih saznanja i straivai su se usmerili analizi mehanizma pretvaranja misli u iskaz i obrnuto (mod el "Smisao - Tekst"). Oni ele da opiu nivoe na kojima se dogaa taj prelaz i osnovna pravila tog procesa. Najdublji nivo su semantiki zapisi (semantike predstave, sis tem simultanih smisaonih shema); sledei nivo je dubinskosintaksika struktura. Luri ja smatra da se od semantikih zapisa na ovaj nivo prelazi pomou unutranjeg govora. Sledei nivo su povrinsko sintaksike strukture koje se dalje sukcesivno razvijaju morf oloki, fonoloki i fonetiki - ka spoljnoj gramatikoj strukturi oformljenog iskaza. Ka ko se u govornom saoptenju uporedo sa izlaganjem sadraja misli, uporedo sa prenoenj em znaenja, izraava i subjektivni smisao - afektivni odnos prema tom sadraju? Lurij a ukazuje da, umesto formalnih sredstava sintakse, afektivni smisao 149

odreuje organizacija reenice, prozodijska sredstva (raspored pauza, akcentovanje, unoenje potrebne intonacije). Prozodijska sredstava posebno se ispoljavaju u umet nikoj interpretaciji, bilo teksta ili muzike, i odreuju njihov unutranji smisao - o snovnu poruku. Tako prozodijska organizacija osigurava semantiku stranu saoptenja. Ima osnova da se tvrdi da od mogunosti sluaoca (itaoca) koji prima poruku i interp retatora muzike, da u preradi sadraja pree sa povrinske na dubinsku sintaksu, a od ove na najdublje nivoe semantikih zapisa - zavisi "dubina" razumevanja poruke ili umetniki nivo interpretacije. Osobenosti govora na mlaem kolskom uzrastu Da li su sa polaskom u kolu deca spremna za efikasnu govornu komunikaciju kakvu kola zahtev a? Masen (1984) umenje razgovaranja zasniva na sledeim vetinama: vetini sluanja, gov orenja po redu, uzimanja u obzir iskustva, navika, interesa i potreba sagovornik a; uzdravanja od dominacije u razgovoru, ne prekidati sabesednika; osetiti kada t voj iskaz nije shvaen, razjasniti izreeno; adekvatnoj proceni mnogoznanosti iskaza sabesednika; izazvati panju i umeno odravati komunikaciju pogledom i drugim neverba lnim sredstvima. Dolaskom u kolu deca raspolau bogatim renikom da mogu da razumeju poruke uitelja. U jedinstvenom renikom fondu dece najobimniji je pasivni renik jer s u u njemu sve rei, one koje prepoznaje i razume ali ih aktivno ne koristi. Ispiti vanja govornog razvoja kod uenika osnovne kole pokazuju da se sa kolskim uzrastom r enik znaajno uveava, kako pasivni renik tako i aktivan renik koji se koristi usmenom govoru i pismenom izraavanju (V. Luki, 1972, tabela 14). Tabela 14: Pasivni renik uenika osnovne kole Uzrast Selo Grad Ukupno II 7980 8645 8370 III 11430 16226 14231 IV 16496 20748 1 8886 V 17689 25935 21679 VI 22610 27531 25137 VI 26068 30989 28595 VIII 30324 32 319 31255 Pregledom tabele 14 nalazimo da postoje razlike izmeu seoske i gradske dece koje se na mlaem kolskom uzrastu uveavaju, a pri kraju osnovnog kolovanja znatno smanjuju . Blia analiza ukazuje da postoje i vrlo velike individualne razlike u pasivnom r eniku uenika na svim uzrastima. Slika 38: Pregled uveanja fonda razliitih rei sa uzrastom 150

ta pokazuju ostali nalazi istraivanja dejeg govora u kolskom periodu? Za uspenu komun ikaciju u nastavi najznaajniji je aktivni pisani renik uenika osnovne kole. U jednom obimnom ispitivanju kod nas na uzrastu uenika od II do VIII razreda naeno je da s e pisani renik sa uzrastom poveava sa blagim usporenjem izmeu IV i V razreda i na k raju osnovne kole, kao i kod pasivnog renika. Da li je u ovim sluajevima usporavanj a u pitanju stabilizacija jezikih shema na utrb razvoja renika, ili je zastoj prouz rokovan drugim razvojnim problemima i aktivnostima ostaje da odgovor daju naredn a istraivanja. U tabeli 15 i na slici 38 dat je pregled nalaza istraivanja. Tabela 15: Pregled ukupnog broja tekuih i razliitih rei i njihovog odnosa 1 Raz. II III IV V VI VII VIII Zbir 2 N k. 33 42 41 41 42 42 42 3 N 949 1189 1195 1221 1226 1226 1141 8147 4 Uzrast 8;05 9;05 10;05 11;06 12;06 13;07 14;07 5 M 6 1.67 94.60 130.92 151.99 188.86 233.81 257.03 162.57 6 Opseg 255-9 349-17 479-15 574-21 693-17 867-28 851-25 7 Zbir t 58521 112486 156448 185578 231544 286648 2 93268 1324493 8 Opseg r 111-7 150-13 255-12 272-12 283-14 365-21 391-13 9 Zbir r 3398 5123 3852 5605 6043 7562 8703 14754 10 r/t 5.81 4.55 2.46 3.02 2.61 2.64 2 .97

U osnovnoj koli najveu upotrebnu vrednost imale su rei: kua, ovek, sunce, majka, voda , meso, ptica, reka i ruka; najree su upotrebljavane: potreba, poverenje, zloin, n apredak, svrha, verovanje, ... , koje su detetu dalje i apstraktne (S. Vasi, 1969 ). Kolone u tabeli oznaavaju/sadre: (1) razred, (2) broj kola, (3) broj uenika, (4) pro seni uzrast ispitanika, (5) prosean broj rei u pismenim sastavima, (6) opseg tekuih rei, (7) ukupan broj tekuih rei, (8) opseg razliitih rei, (9) ukupan broj razliitih re , (10) % razliitih rei na svakom uzrastu u odnosu na ukupan broj tekuih rei. Prema nalazima V. Luki na uzrastu od II - VIII razreda najuestalija upotreba pripa da glagolu jesam, zatim dolazi povratna zamenica sebe (se) i veznik u. Sa uzrast om varira uestalost upotrebe pojedinih rei. V. Luki (1972) nalazi da je u aktivnom reniku dece osnovne kole redosled upotrebne vrednosti rei sledei: imenice 49% 151

glagoli pridevi prilozi zamenice brojevi predlozi veznici rece uzvici 30% 12% 4% 1% 1% 1% 0.5% 0.3% 0.2% Koliko su renik udbenika, tampe, poezije i predavanja nastavnika saglasni u pogledu zastupljenosti pojedinih vrsta rei u poreenju sa dejim pisanim i usmenim renikom? U tabeli 16 dati su nalazi Lj. Mioinovi (1972) o frekvenciji upotrebe pojedinih vrs ta rei u pojedinim situacijama. Tabela 16: Frekvencija upotrebe pojedinih vrsta rei Redni Vrste rei Renik Renik Renik broj udbetampe poezije nika Imenice 1. 33.0 36.8 30.7 Glagoli 2. 24.0 15.7 18.8 P ridevi 3. 10.0 12.2 10.0 Predlozi 4. 10.0 11.1 9.3 Zamenice 5. 7.0 8.1 12.5 Svez e 6. 6.0 7.9 11.1 Prilozi 7. 5.0 4.3 4.1 Brojevi 8. 2.0 1.9 1.0 Rece 9. 2.0 1.4 1 .8 Uzvici 10. 0.02 0.2 0.1 Pisani deji renik 49.0 30.0 12.0 1.0 1.0 0.5 4.0 1.0 0. 3 0.2 Usmeni deji renik 38.2 25.7 3.1 9.0 8.8 7.2 4.1 3.4 0.3 0.0 Analiziran je udbenik poznavanja prirode i drutva za II razred osnovne kole i renik uenika toga uzrasta. Nalazi ukazuju da postoji sklad kod upotrebe imenica, glagol a, reca i usklika; redosled i zastupljenost je poremeena kod prideva, predloga, za menica, sveza, priloga i brojeva i udaljena je od strukture dejeg jezika. Ako se poredi deji aktivan renik II razreda, na jednu novu re, a njih je 5.64%, dolazi 17. 8% ponovljenih; u udbeniku poznavanja prirode i drutva analiza ukazuje na obrnut o dnos: na jednu novu re, kojih je 18.2%, dolazi 5.4% ponovljenih. Ova velika razli ka u redundantnosti aktivnog dejeg renika i renika udbenika ukazuje da prijem i obra da informacija koje daje udbenik moe biti oteana kod jednog broja uenika. S. Vasi je (1967) ispitivala razvoj artikulacije kod dece na uzrastu od 3 - 9 godina. Njeni nalazi ukazuju da je artikulacija kontinuiran i po tempu ravnomeran proces; to je proces koji dostie zrelost sa 8;0 godina i nema znaajnih razlika u razvoju kod devojica i deaka. Redosled ovladavanja pojedinih grupa glasova je: vokali, plozivi , nazali, frikativi, afrikati, laterali. Najlaki glasovi za artikulisanje su ploz ivi i vokali, a najtei afrikati i laterali. Uticaj uitelja na artikulaciju dece je uzajamno povezan sa ste152

penom indentifikacije deteta sa vaspitaem. Na uzorku ispitivane dece uestalost gov ornih poremeaja iznosi 11.59%, a od toga su dve treine artikulaciona odstupanja: d istorzija (iskrivljavanje), supstitucija (zamena) i omisija (izostavljanje). Zna tno ea artikulaciona odstupanja su kod zvunih glasova. Manje odstupanja je naeno u in icijalnom nego u medijalnom i finalnom poloaju glasa. Ispitujui akcentski sistem S . Vasi nalazi da deca dolaze u osnovnu kolu sa jasno uoblienim akcentskim sistemom koji tei da se odri nepromenjen. Po pravilnosti upotrebe naa etiri knjievna akcenta r edosled je sledei: kratkosilazni akcent dugosilazni akcent dugouzlazni akcent kra tkouzlazni akcent. Uenici ne prave greke u mestu akcenta tj. u intenzitetu, ve u kr etanju a zatim trajanju tona. Poremeaji govora i pedagoke implikacije

Na usporen razvoj govora, da deca kasnije progovore najee utiu: - zdravstveni proble mi, - dete nema adekvatan uzor za podraavanje, ili postojei uzor nije adekvatan za podraavanje, - retardiranost, - smanjena potreba komunikacije i podraavanja odras lih kod blizanaca. U poremeaje govora na ranom uzrastu ubrajaju se: tepanje - rad i se o poremeenoj artikulaciji, koja je najee posledica loeg uenja; greke - isputan i umetanje glasova, zamena mesta pojedinih glasova ili slogova, umesto imena izg ovara onomatopejsko podraavanje; defekti: - ukanje - obino se sastoji u zamenjivanju izvesnih glasova drugima: "s" sa "", isputa se "r" a naglaava naredni samoglasnik; uzroci mogu biti pogreno uenje koje je na ranom uzrastu podrano ili organski - def ormacija nepca, vilica, zuba ili usana; - nejasan govor - koji je ponekad posled ica emocionalnih uzroka - uzbuenja, zbunjenosti, straha; moe biti posledica nedovo ljne pokretljivosti usana, vilice i jezika; - zamuckivanje (manifestuje se kao p onavljanje prvog glasa ili cele rei, ponekad se javlja zbog neslaganja u tempu mil jenja i govora, ali najei uzroci su emocionalni 153

faktori na to ukazuje i uestalija pojava u krizi tree i sedme godine, ako je detetu prilagoavanje oteano; neka deca zamuckuju samo u izvesnim prilikama i pred izvesn im osobama); - mucanje (predstavlja najtei defekt govora u kome dolazi do blokade govora zbog grenja miia govornih organa; ee je psiholokog porekla - zavisno, konfuzno emocionalno nestabilno dete ili su u pitanju psiholoki razlozi i organske smetnj e; u prvom sluaju mana moe da se otkloni a u drugom da se ublai, to u najveoj meri za visi od stava okoline i vaspitaa). Jedan broj poremeaja kod kolske dece javlja se k ao psiholoki problem u savlaivanju itanja i pisanja. Osnovni uzroci takvih poremeaja su: 1. primarna nesposobnost uenja (organski faktori), 2. sekundarna nesposobnos t uenja (nedostatak motivacije, pogreni vaspitni postupci, anksioznost). Najelemen tarnija tekoa je nesposobnost dekodiranja (slovo - glas, re - znaenje). Oko 10% dece ima tekoe u itanju i pisanju. Ako uitelj ima u razredu decu koja ispoljavaju poremea je govora najpre nastoji da sprei fiksaciju i poveanje problema (stvaranjem tople klime, prihvatanjem uenika takvih kakvi jesu), a zatim e proceniti da li i koliko moe sam da pomogne detetu ili je neophodna pomo strunjaka za ovu oblast. Kao najtei poremeaj koji se javlja kao primarna nesposobnost uenja strunjaci navode disimbolij u (dissimbolia - nesposobnost razumevanja simbola). Oblik disimbolije koji se is poljava kao nesposbnost povezivanja slova - glasa je legastenija (legastenia). D isleksija (dyslexia) je tekoa u uenju itanja i nju mogu izazivati i primarni i sekun darni uzroci. Disgrafija (disgrafia) je sporost i netanost u pisanju koju takoe iz azivaju i primarni i sekundarni faktori. Naini otkrivanja poremeaja u koli Praksa pokazuje da je za konanu dijagnozu najpovoljnije vreme drugo polugoe u drug om razredu. Meutim, uitelji mogu preko manifestacija poremeaja u govornom ponaanju d a ih uoavaju od dolaska deteta u kolu na osnovu sledeih manifestacija u toku uenja it anja i pisanja: uenik ne uspostavlja vezu izmeu slova i glasa (itanje i pisanje); z amena slova, znakova: r b, 6 9 (itanje); premetanje slova: no - on, dok - kod (itan je); gutanje slova (itanje); umetanje slova (itanje); 154

izostavljanje slova (pisanje); uenik ne zna da proita ta je napisao (pisanje); pisa nje kao odraz u ogledalu (pisanje). Kod jednog broja uenika javlja se funkcionaln a nepismenost - nesposobnost razumevanja teksta. Uenik dostie pravu pismenost kada je sposobnost dekodiranja automatizovana, kada automatski tee traenje i pronalaenj e smisla proitanog, kad uz itanje tee misaoni proces i vrednovanje (emocionalno doiv ljavanje) - kada se u proces itanja/pisanja ukljuuje itava linost. Posebnu grupu por emeaja izazivaju povrede korteksa. Afazija se odreuje kao bilo koji poremeaj sposob nosti potrebnih za formulisanje ili razumevanje govornih simbola, koji je posled ica organskih oteenja centralnog nervnog sistema. Senzorna afazija, slepilo za rei ili gluvoa za rei, je nesposobnost razumevanja rei ili zaboravljanje znaenja rei. Mot orna afazija je nesposobnost izgovaranja rei. Agrafija je oblik motorne afazije k oji se ispoljava kao smanjena sposobnost pisanja. Agnozija je termin koji oznaava govorni poremeaj koji izaziva prekid primanja govornih stimulusa. Vizuelna agnoz ija nastaje usled poremeaja u vizuelnotransmisionom mehanizmu; auditorna agnozija je prouzrokovana poremeajem u auditorno-transmisionom putu. Slika 39: Nivo funkcija u centralnom nervnom sistemu (ulaz - integracija - izlaz ) Apraksije su prouzrokovane poremeajima motorno-transmisionih puteva. One mogu uti cati na smetnje u pisanju i na oralne smetnje. Slika 39 prikazuje shematski mode l koncepcije nervnog funkcionisanja: ulaz - integracija - izlaz (Wepman, 1960). 155

Dvojezinost Kao kriterijumi za odreivanje postojanja dvojezinosti i njen tip uzimaj u se: - vreme, uzrast uenja; - simultano ili odvojeno uenje jezika i - stepen vlad anja, uestalost upotrebe. Simultano usvajanje je lingvizam (bilingvizam). Uenje sa vremenskim razmakom je glotizam (bi/poli/glotizam). Jedan od osnovnih problema kod bilingvizma je mogunost interferencije jezika i tetne posledice od toga. To se moe desiti ako dete od iste osobe (majke) ui oba jezika. Nalazi istraivanja pokazu ju da uspeh u uenju drugog jezika zavisi od motivacije deteta. Pokazalo se da dru gi jezik uspenije ue deca koja ele da postanu prihvaeni lanovi druge jezike grupe (int egrativna motivacija), nego ako je uenje drugog jezika radi nekog odreenog cilja ( instrumentalna motivacija). Psiholozi ukazuju da je jedan od efekata integrativn e motivacije manifestovan i u veim promenama linosti deteta. Problemi dvojezinosti su postali aktuelniji sa poveanjem broja dece koja sa roditeljima provode rano de tinjstvo u drugim zemljama. 156

RAZVOJ MILJENJA Miljenje je mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti uvia njem i otkrivanjem odnosa i veza potrebnih da se savlada aktuelna situacija adap tivni zadatak. Posebno je znaajno svojstvo miljenja njegova mogunost otkrivanja oni h potrebnih veza i odnosa koji: (1) nisu dati u opaajima i (2) nisu deo prolog isk ustva, kojih nema u dugoronom pamenju. Meutim, ova sposobnost i osnovne forme miljen ja: apstrahovanje, poimanje, zakljuivanje, suenje, zamiljanje, anticipacija ili zam iljanje unapred - postepeno se formira i usavrava od roenja do odraslog doba. Iz te orija psihikog razvoja videli smo da se istraivai ne slau kako i zato nastaju razvojn e promene u miljenju - koji su mehanizmi razvojnih promena i koji su im uzroci. B ihevioristike teorije i razvoj miljenja tumae kao kvantitativan proces u kome sve p romene nastaju pod uticajem specifinog iskustva - uenja, u datim sredinskim uslovi ma. Otuda po ovom shvatanju nema kvalitativnih razlika izmeu dejeg miljenja i miljen ja odraslih. Po kognitivnim teorijama razvoj miljenja je proces koji se sastoji i z niza kvalitativnih promena: od elementarnih oblika miljenja do viih razvojnih st adijuma koji se zavravaju dostizanjem pojmovnog - apstraktnog miljenja. Prvi misao ni procesi javljaju se krajem prve godine sa poetnim manifestacijama senzomotorne inteligencije. To je opaajno-praktino miljenje koje je neposredno povezano sa pred metnim radnjama - senzomotorno miljenje. Valon (Valon, 1985) takoe naglaava da su z aeci misaonih akata u dejoj akciji i da linija razvoja intelekta vodi "od ina do mi sli". Stadijumi razvoja miljenja prema Pijaeovoj teoriji Senzomotorno miljenje Pijae je, prikazujui razvoj u senzomotornom periodu, opisao detetovo napredovanje od spontanih pokreta i refleksa do steenih navika, i od steenih navika do intelige ncije. Ovaj stadijum kognitivnog razvoja Pijae je podelio u est posebnih faza. Prv a 157

faza traje do kraja prvog meseca i karakteriu je refleksne aktivnosti i "veba refl eksa". Druga faza, od 2. do 4. meseca sadri sve razvijenije oblike asimilacije to omoguava formiranje prvih navika u ijoj osnovi su primarne krune reakcije: samopotk repljujue kruno ponavljanje aktivnosti (sisanje palca, drmusanje predmeta koji pro izvodi zvuk). U treoj fazi, od 4. do 8. meseca, pojavljuje se sekundarna kruna rea kcija: ponavljanje radnje koja ima prijatan ishod. Time to "proizvodi" takve prom ene ponavljanjem akcije sekundarna kruna reakcija je prelaz izmeu navika i pravog inteligentnog ponaanja. Prve tri faze, dakle, ine pripremu za pojavu senzomotorne inteligencije; etvrta faza, od 8. do 12. meseca, oznaava poetak a peta razvoj senzo motorne inteligencije. Ako je privlaan cilj u opaajnom polju dete u etvrtoj fazi za poinje da "konstruie sredstvo" koordinacijom sekundarnih krunih reakcija da bi reilo problem. U toku pete faze, koja poinje oko 11-12 meseca, dete moe samostalno da d osegne igraku (cilj), koja se nalazi van dohvata ruke, na taj nain to privlai ebe (sl uajno ili putem zamene) na kome lei igraka. Ovu reakciju deteta Pijae svrstava u "tr aenje novih sredstava putem diferencijacije poznatih shema". U estoj fazi dete pos taje sposobno da pronae nova sredstva interiorizovanim kombinacijama kojima se do lazi do uvianja odnosa (insight). Umesto aktivnog isprobavanja dete koristi eleme ntarne simbolike zamene (motorne simbole) kojima se reprezentuje transformacija s poljanjih objekata. Dete pored koga je poluotvorena kutija ibica u kojoj je jedna kocka pokuava najpre materijalnom operacijom da otvori kutiju (reakcija pete faze), ali posle neuspe ha, ono ispoljava tu krajnje novu reakciju, reakciju prestanka delanja i paljivog ispitivanja situacije (tokom kojega polako otvara i zatvara ruku, kao da imitir a rezultat do koga treba da doe, tj. poveanje otvora kutije): posle toga, iznenada , sputa prst u pukotinu i tako uspeva da otvori kutiju (Pijae, 1990 str. 16-17). Tercijarna kruna reakcija dovodi do namernog i sistematskog ispitivanja svojstava predmeta to predstavlja pravu kognitivnu aktivnost. Dete otkriva zahteve sredine i prema tome poinje da modifikuje svoje ponaanje. Kada se gestovnoj i glasovnoj s ignalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simbola onda akcija prelazi na unut ranji plan: dete razmilja pre radnje. Simbolika misao se manifestuje kroz odloenu im itaciju, simboliku igru i ukljuivanje govora u pokazivanje. Preoperaciono (intuitivno) miljenje Pojava simbolike (semiotike) funkcije koja pored jezika ukljuuje mentalne predstave , odloeno podraavanje - oznaava razvoj novog stadijuma na kome dete koristi simbole i nije vie ogranieno na radnju. U tom periodu se razvija govor, formiraju predsta ve, dolazi do "interiorizacije" radnje. To vodi razvoju sposobnosti anticipacije : predvianju posledica svojih akcija i akcija predmeta. Oko etvrte godine poee menta lno razvrstavanje objekata to oznaava poetke klasifikacije. Meutim, intuitivnim milje njem dominiraju perceptivna iskustva. Pijae to ilustruje ogledom sa presipanjem 158

tenosti (perli) gde dete koje je ovladalo konstantnou percepcije ne moe da proiri to saznanje na kolekciju objekata (slika 40). Slika 40: Pribor za ispitivanje konzervacije koliine materije U gornje dve ae se do pola sipa tenost (sok) sve dok se dete (ispitanik) ne saglasi da u obe ae ima isto soka. Nakon toga se sok isputa u ae ispod (drugi red) i dete pi ta: "Da li u obema aama ima isto soka da se pije?" Nakon odgovora tenost se isputa u ae na dnu (koje su istog oblika i veliine kao prvi par na vrhu). Nalazi eksperimenta pokazuju da dete staro 4-5 godina izjavljuje da je u drugom redu vie soka u ai koja je uska i visoka - nadvladao je perceptivni efekat i domina cija centracije: obraanje panje samo na jednu karakteristiku ae. Do promene miljenja deteta ne dovodi ni ponavljanje ogleda. Karakteristike preoperacinog miljenja su: dominacija elja, zavisnost od opaajnog iskustva, korienje vlastitog gledita (egocent rizam), u miljenju (objanjavanju) ne koristi indukciju (od pojedinanog ka optem) i d edukciju (od opteg ka pojedinanom) - u miljenju dominira transdukcija: od pojedinano g ka pojedinanom, zbog ega izostaje pravo objanjenje pojave. Naputanje egocenrizma (decentracija) je mnogo tea i vremenski dua na planu reprezen tacije nego na planu akcije (gde je trajala bar 18 meseci). Pijae navodi sledei pr imer: dete e tek oko 4-5 godine znati da pokae svoju "desnu" i svoju "levu" ruku, iako ih moda razlikuje ve od stadijuma akcije; ali iako zna da primeni ove pojmove na svoje telo, trebae mu jo dve ili tri godine da shvati da je drvo vieno, pri odl asku, na desnoj strani puta, pri povratku sa leve strane, ili da se desna ruka o sobe koja sedi naspram deteta, nalazi naspram njegove leve ruke. Jo mu vie vremena treba da prihvati da objekt B koji se nalazi izmeu A i C moe u isto vreme da bude desno od A i levo od C (Pijae, 1990). Intuitivno miljenje dovodi do delimine akomodacije. Na primer: ako se u cev stave bela, crna i uta kuglica dete e predvideti da e se na izlazu kuglice pojaviti istim redosledom. Meutim, ako se cev obrne za 1800 ono to vie nije u stanju. U prvom sl uaju dete je uspelo jer interiorizovane slike opaaja i pokreta produavaju senzomoto rne sheme; u drugom sluaju deju intuiciju ograniava nedostatak reverzi159

bilnosti: da se pored anticipiranja nastavka akcije mogu rekonstruisati njena pr ethodna stanja i ponititi transformacije vraanjem (u mislima) na poetak. Na ovom st upnju dete obrazuje strukture kvalitativnog identiteta, ali u ovim preoperacioni m funkcijama dete jo nije u stanju da uzme u obzir nekoliko aspekata situacije, j o nije dostiglo logiku reverzibilnosti. Konkretno-operaciono miljenje Konkretne operacije su interiorizovane akcije koje su postale reverzibilne i one su meusobno usklaene jer obrazuju sistem za koji u celini vae ista pravila. To je preduslov da nastanu logike operacije kojima se formiraju pojmovi konzervacije (m aterije oko 7-8 godine, teine oko 9-10 godine i zapremine oko 11-12 godine), klas e objekata i odnosi meu njima. Na stadijumu konkretnih operacija u ogledu presipanja tenosti (slika 40) dete od 7-8 godina rei e "isto je soka", "samo smo ga presipali", "nita nismo dodali ni odu zeli (prosti ili zbirni identitet); "moemo vratiti kao to je bilo ranije" (reverzi bilnost inverzijom); "aa je via ali i ua, pa je to onda isto" (kompenzacija ili reve rzibilnost reciprociteta odnosa). Formiranje konzervacija detetu olakava shvatanje i primena dva vana logika principa . Prvi je ekvivalentnost: ako je A = B, a B = C, onda je i A = C. Da bi se pokaz ala istinitost ovog logikog pravila nije neophodno provoditi merenje. Drugi princ ip sastoji se u tome da dete shvata da objekti imaju nekoliko merljivih karakter istika koje se mogu nalaziti u razliitim odnosima, i da na to treba obratiti panju (decentracija). Sada dete shvata da se mnogi termini kao to su "vii" "krai", "tamn iji", odnose ne samo na karakteristike objekata ve i na uzajamne odnose meu njima. Poimanje relativnosti odnosa omoguava detetu da istovremeno posmatra nekoliko ob jekata i uporeuje ih meu sobom. Konkretne operacije ine prelaz izmeu akcija i optijih logikih struktura (formalnih operacija) koje sadre kombinatoriku i strukturu "gru pe" koja povezuje dva mogua oblika reverzibilnosti. Nalazi pokazuju da se i konkr etne operacije mogu koordinirati u celovite strukture koje Pijae naziva "grupisan ja" jer stvaraju postepena povezivanja i sadre kompozicije direktnih operacija; p rimeri za ovakav konstruktivni proces grupisanja su: serijacija, klasifikacija, broj, prostor, vreme i brzina. Serijacija (oko 7. godine) je sposobnost sreivanja objekata po nekom merljivom parametru. U procesu serijacije koristi se sistemat ska metoda kojom se neorganizovani elementi sreuju po rastuoj ili opadajuoj veliini: porede se dva po dva elementa, najpre najmanji, a zatim najmanji od onih koji o staju. Metoda je operacionalna jer se primenjuje reverzibilnost putem reciprocit eta: ma koji element unapred je shvaen kao istovremeno vei od prethodnog i manji o d sledeeg. Na istom uzrastu (7. ili 8. godina) dete izvodi serijalne veze: dete s reuje ljudske figure po veliini i dodaje im odgovarajue tapove. 160

Serijacija pokazuje da je dete ovladalo principom tranzitivnosti, deduktivnom ko mpozicijom, koja omoguava prohodnost odnosa bez ukazivanja na meru tih odnosa: ak o je A > B, a B > C, onda (mora biti da) je A > C. Klasifikacija (oko 8. godine) je mentalna operacija kojom se grupiu predmeti u odreene klase prema datom kriter ijumu, na primer: "Stavi zajedno ono to je isto". Osnovni zahtevi klasifikacije s astoje se u utvrivanju intenzije (zajednike osobine svih lanova klase) i ekstenzije (obuhvata klase). Na ovom stadijumu deca ve otkrivaju da odreene karakteristike o bjekta mogu istovremeno pripadati u nekoliko kategorija, to Pijae oznaava kao manip ulaciju klasa i odnosa. Meutim, konkretne operacije su jo uvek vezane za same obje kte, moraju imati predstavni i opaajni identitet, i zbog toga ne sagledavaju sve mogunosti transformacije. One se jo ne odnose na verbalno iskazane hipoteze. Dete na ovom stadijumu ima tekoa da rei takav zadatak: "Edita je via od Suzane, Lili je n ia od Suzane. Ko je najvii?" Meutim, ako je problem zadan slikom na kojoj su tri de vojice i postavi isto pitanje - odgovor je detetu (smeno) lak. Pojam broja je kod deteta u neposrednoj vezi sa stvaranjem serijacije i ukljuivanjem (inkluzijom) kl asa. Broj je originalna nova sinteza koja se obrazuje u uskoj vezi sa serijacijo m i klasifikacijom; pojam broja nastaje kao sinteza redosleda nizanja sa inkluzi jom (ukljuivanjem, obuhvatanjem): [{(1) 1}]. Dakle, dete ui brojeve prema redosledu njihovog nizanja, a taj niz predstavlja prirodnu operacionu strukturu. (Prebroja vanje je fizika akcija a sabiranje mentalna operacija koja ima sistem i pravila). Merenje je prostorna operacija: sinteza deljenja i premetanja. Operacija merenja nastaje oko 7. ili 8. godine i prethodi joj niz faza spontanog dejeg merenja. Op eracione strukture koje se tiu prostora su: topoloke operacije - konstruisanje red osleda i konzervacije blizina; euklidovske strukture - operacione konstrukcije k onzervacije duina, povrina i zapremina kao i izgraivanje sistema koordinata (horizo ntalnih i vertikalnih); projektivne strukture - transformacije perspektiva. Oper acije koje se tiu vremena obuhvataju operacije sreivanja: nizanje dogaaja prema nji hovom redosledu; operacije deljenja i uklapanja: podele intervala vremena (traja nja) i uklapanje manjih intervala u vee; vremenska metrika: odabiranje jednog int ervala kao jedinice i njegovom nanoenju na druge intervale (sinteza deljenja i pr emetanja). Pojam brzine - dete (8. g) najpre poredi brzine dva pokretna tela i sm atra da je bre ono koje pretekne drugo (ne uzima u obzir preeni put). Na uzrastu o d 10.-12. godine pojam brzine se izgrauje u svom metrikom obliku povezivanjem vrem ena (trajanja) i preenog puta; metrike operacije se mogu odnositi i na jedno pokre tno telo ija je brzina odreena relacijom = s/t. 161

Formalno miljenje Na ovom stadijumu razvoja (oko 11 - 12. godine) dete postaje sposobno da koristi hipotetiko-deduktivno miljenje. To znai dete nije vie prinueno da rasuuje neposredno na konkretnim objektima ili manipuliui tim objektima ve je u stanju da na osnovu zn aenja rei na mentalnom planu operie i zamilja reenja - raznovrsne transformacije i uz to d logiku interpretaciju rezultata ovih ispitivanja. Glavna obeleja formalnih op eracija su kombinatorika i grupa dve reverzibilnosti (INRC). Kombinatorika preds tavlja generalizaciju operacija koje su steene u stadijumu konkretnih operacija, jer se na ovom stadijumu pored kombinovanja objekata, kombinuju sudovi operacija ma hipotetiko-deduktivnog miljenja. Slino je i sa grupom dve reverzibilnosti (inver zija N i reciprocitet R; I je direktna operacija ili "identina transformacija", a C je korelativna ili dvojna transformacija, tj. inverz reciproka). Slika 41: Klackalica koju treba dovesti u ravnoteu Na primeru klackalice (slika 41) moe se ilustrovati obrazovanje operacione sheme grupe INRC (I/R = C/N: poveane teine prema smanjivanju udaljenosti jednako je povea nju udaljenosti prema smanjivanju teine). Kritike nekih postavki i nalaza Pijaea Mnogi istraivai su u svojim proverama Pijaeovih postavki doli do nalaza koji se razl ikuju od njegovih to je bio povod za dopune ili kritike stavova i zakljuka koji su iz njih izvedeni. Posebno su naene razlike koje se odnose na detetov preoperacio ni stadijum miljenja, to stavlja pod sumnju Pijaeove zakljuke o kognitivnim mogunosti ma predkolskog deteta. Kao diskutabilna pitanja javljaju se shvatanja o egocentrin osti, mogunostima serijacije, klasifikacije i konzervacije koliine deteta ovog uzr asta. Donaldson je sa saradnicima (1978) proveravala egocentrinost, zakljuak Pijaea da de ca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" zbog centracije, nespo sobnosti da se stavi na poziciju drugog. U ovom eksperimentu pred dete stavljaju ukrtene pregrade (slika 42 a) i dve lutke: jedna - policajac, druga deak. U poetno m ogledu policajac je u poziciji da "vidi" pregrade B i D; eksperimentator stavl ja lutku deaka u pregradu A i pita dete da li ga policajac vidi; to se pitanje po navlja i kad se lutka deaka premesti u pregrade C, B ili D. Zatim se 162

policajac premeta na poziciju da vidi pregrade A i B i od deteta trai da sakrije l utku deaka od policajca. Slika 42: Eksperimentalna provera egocentrinosti deteta Nalazi pokazuju da to deca uspeno ine i vrlo retko gree. Zatim je u eksperimentu uv eden i drugi policajac (videti sliku 42 b) ali i sada 90% ispitanika na uzrastu od 3;6 do 5;0 godina reava zadatak. Donaldson zakljuuje da su deca ovog uzrasta sp osobna da uzmu u obzir taku gledanja drugoga ako dobro razumeju zadatak koji se p ostavlja u problem situaciji. Donaldson (1978) je ponovila i zadatke klasifikacije. U eksperimentu je estogodinj em detetu pokazala etiri krave igrake od kojih su tri bile crne a jedna bela. Sve krave su leale bono a eksperimentator je govorio detetu da one spavaju. Zatim dete tu daje prvo pitanje po uzoru na Pijaea: "Da li je ovde vie crnih krava ili krava? " Drugo, novo pitanje: "Kojih je krava vie, crnih ili zaspalih?". Na prvo pitanje tano je odgovorilo 25% ispitanika. Na drugo pitanje bilo je 50% tanih oodgovora. Preformulisano pitanje deca bolje razumeju i uspenija su u klasifikaciji, zakljuuj e Donaldson. Pijae je pokazao da deca na preoperaconom stadijumu ne uspevaju na z adacima serijacije, zato to nisu sposobna da shvate i primene pravilo tranzitivno sti. Ukazuje da su zadaci serijacije teki deci i na nivou konkretnih operacija ak o su dati u verbalnoj formulaciji. Deci od 45 godina su u ogledu saoptili tvrenja: 1. Piter je istog rasta kao Dejvid. 2. Dejvid je vii od tebe. 3. Ti si istog ras ta kao Don. Na pitanje: "Ko je vii, Piter ili Don?" posle prvog itanja skoro sva dec a su odgovorila netano. U ponovljenom ogledu eksperimentator vodi rauna da dete za pamti zadatak u celini. Kada je nekoliko puta ponovio iskaze, i tek onda postavi o pitanje, 75% dece je tano odgovorilo. Ovim se ukazuje da, pored nerazumevanja, i nedovoljno zapameni podaci i instrukcija mogu da sakriju realne mogunosti deteta (Mussen et al., 1984). 163

Donaldson je (1978) ponovila ogled konzervacije koliine. U prvoj varijanti ogleda ila je po shemi Pijaea: nakon saglasnosti deteta da u dva reda ima isto dugmia, u jednom redu eksperimentator je poveao razmak izmeu dugmia. Na pitanje: "U kom redu je sada vie dugmia?" deca, od 4-6 godina, samo u 16% sluajeva tvrde da je isto, ost ali misle da je u duem redu vie. Ovaj nalaz je istovetan kao i u ogledu Pijaea. U m odifikovanoj varijanti ogleda sve se isto radi sem to dugmie, umesto eksperimentat ora, razmie lutka medvedia. U tom sluaju 63% dece smatra da je koliina dugmia ostala ista. Neznatna izmena u proceduri ogleda dovodi do rezultata koji otvara pitanje u kojim situacijama je i deci ovog uzrasta dostupno operaciono miljenje. Flejvel (Flavell, 1977) i Bruner smatraju da validnost Pijaeove teorije smanjuje njegovo zanemarivanje dinamikih (emocionalnih i motivacionih) faktora linosti; kod Pijaea ponaanje dece se pojaava rastom kognitivnih struktura koji se odvija proces om samoregulacije; nedostaje cilj kome dete tei. Kulturno-istorijska teorija o razvoju miljenja Ruski psiholozi, sledbenici uenja Vigotskog, smatraju da je prouavanje zakonitosti razvoja miljenja jedan od najvanijih zadataka razvojne psihologije. Posebnu panju privlai razvoj miljenja na ranom dejem uzrastu kome ovi autori pridaju viestruki znaa j: radi osvetljavanja razvojnih faza: opaajno-praktinog i opaajno-predstavnog miljen ja koji su bitni preduslovi za pojavu verbalnog (pojmovnog) miljenja; prve faze m iljenja utiu na ukupan intelektualni razvoj i formiranje mnogih sposobnosti u toku ivota; razvoj miljenja se moe podsticati i ako se nita ne uradi za njegov razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadoknaditi proputeno. Za sledbenike V igotskog je karakteristino da, uz socijalni interakcionizam u tumaenju razvoja psi hikog ivota, pa i razvoju miljenja, prepoznaju i uvaavaju uticaj sazrevanja i indivi dualnog uenja. Od roenja deteta poinju socijalne interakcije, dete je od samog poetk a razvoja "utkano u socijalno korito humano elaborirane sredine" (Vigotski). Det e je od poetka socijalno bie jer su njegove individualne akcije socijalno posredov ane. U tom socijalnom odnosu javljaju se svi psihiki procesi koji su, pre razvoja procesa interiorizacije, svojevrsna interpsihika tvorevina. Otuda za dete ljudsk a sredina nije samo uslov, ve izvor psihikog razvoja. Psihiki razvoj se odvija u pr ocesu aktivnosti i zavisi od uslova i prirode te aktivnosti. Najpre se javlja ma nipulativna delatnost (prva godina), zatim predmetna delatnost (od druge godine) , igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko uenje ... ta, prema ruskim psiholozi ma, predstavlja sam proces razvoja miljenja? O prvim misaonim procesima moe se gov oriti pri kraju prve godine kada dete uspeva da rei konkretnu "problemsku situaci ju", npr. da dohvati igraku sa dna kreveta, koja je van domaaja ruke, privlaenjem p okrivaa. Poetni oblici miljenja imaju opaajno164

praktini karakter: dete reava probleme uz pomo praktinih radnji. aenko i Lavrentjeva ( 1998) ovu karakteristiku opaajno-praktinog miljenja u reavanju zadatka saimaju sa "mi sliti - znai raditi". Ovo ilustruju primerom deteta koje uporno skakue i pokuava da dohvati igraku sa ormana. Kada je odrasli sugerisao detetu da stane i prvo razmi sli, malian je, ne prekidajui pokuavanje, odgovorio: "Ne treba da mislim, treba da dohvatim". Prva intelektualna reenja deteta su primena ranije formiranih navika u novim uslovima. Neto kasnije dete pronalazi nain reavanja nove problemske situacij e: nalazi sredstvo da doe do cilja. Ruski psiholozi istiu da deji nain reavanja probl ema pomou praktinih radnji sa predmetima sadri dve sutinske karakteristike po kojima se miljenje malog deteta razlikuje od miljenja impanza; to su korienje ljudskih orua i govora. Ovladavanje nainima korienja najprostijih ljudskih orua i njihova upotreba , pri reavanju misaonih zadataka ili saznavanju svojstava okruenja, ne znai samo st icanje novih operacija ve i razvoj misaonih sposobnosti. Pri korienju sredstva da s e doe do cilja dete treba da savlada motornu vetinu upotrebe ljudskih orua. Da bi f ormiralo operaciju sa oruem dete treba da otkrije nain njegove upotrebe. Kao prime r autori navode uenje korienja kaike: ovladavanje sistemom operacija da se puna kaika u horizontalnom poloaju prinese do visine usta. Dete eksplicitno ili implicitno od odraslog ui socijalno izgraene naine upotrebe orua. Sa pojavom govora dolazi do k valitativne promene intelektualne aktivnosti. Najpre dete vie govori povodom zada tka nego o zadatku. Zatim se govor javlja kao objanjenje situacije, njime dete ob janjava optu shemu aktivnosti u zadatku: to je neka vrsta verbalnog bilansa radnje kojim se fiksira sam put reenja. U treoj fazi govor poinje da prethodi radnji i im a funkciju planiranja; dete misli naglas to mu pomae da uvia nove smisaone veze koj e izlaze iz opaajnog polja, to omoguava reenje problema. Meutim, rei mogu imati funkci ju planiranja samo ako za dete imaju odreeno znaenje, ako su postale nosioci izves nih generalizacija. U prvom detinjstvu govor odraslih utie na razvoj opaajno-prakt inog miljenja. Odrasli ukazuju detetu kako da rei praktian problem ne samo praktinim pokazivanjem ve i putem govora. Npr. dete bez uspeha pokuava da izvue igraku iz posu de, jer ruka ne moe da proe kroz uzani otvor. Kada je odrasli oznaio reenje reju "okr eni", dete je odmah primenilo taj postupak ali ga je i kasnije koristilo u slinim situacijama. Korisno je i da odrasli pita dete, kada je samo nalo put do reenja, kako je to postiglo - dete e reju oznaiti naeno reenje, fiksirati sam nain reenja. U t eoj godini, kada poinje da se formira znakovna ili simbolika funkcija saznanja, u i ntelektualnom razvoju deteta nastaje vaan preokret, koji je vidljiv i u simbolikoj igri deteta. Sada je dete u mogunosti da koristi jedan objekt u funkciji zamene 165

drugog. Pri tome se u aktivnosti umesto predmeta koristi njegova zamena. Na uzra stu 4-5 godine dete ve moe da reava zadatke na unutranjem, mentalnom planu, oslanjaj ui se na svoje vizuelne predstave predmeta. Nastajanjem opaajno-predstavnog miljenj e javlja se kvalitativno novi stupanj u razvoju dejeg miljenja. Reavanje zadataka n a predstavnom planu prua nove mogunosti. Predstave pruaju mogunost preobraavanja pred meta na mentalnom planu; dete razvija sposobnost da na planu predstava izdvaja, kombinuje i povezuje razliite delove i detalje predmeta. Tako na predstavnom nivo u moe nastati struktura, uoptena shema, koja reava problem. Dete izdvaja i povezuje ona svojstva predmeta koja su vana za reavanje datog zadatka. Koristei uopteno isku stvo dete moe rasuivati na verbalnom planu, da misaono pripremi i predvidi karakte r budue radnje. Verbalno miljenje kod dece se javlja na uzrastu 5-6 godine. To znai da se interiorizacijom spoljanjih akcija obrazuju opaajno-predstavne i verbalne, pojmovne forme miljenja. Zaporoec i Minska (1967) su prouavali uslove i mehanizme p relaska sa opaajno praktinog na refleksivno miljenje (slika 43). Slika 43: Zavisnost uspeha od naina reavanja problema Iz prikaza na grafikonu vidimo da najvie uspeha imaju deca koja zadatak reavaju pr aktino (oznaka 1); tada 55% dece uzrasta 3-4 godine uspeva da nae pravilno reenje, dok su na uzrastu 6-7 godine skoro sva deca uspena (96,3%). Sa uzrastom raste usp enost reavanja zadataka na opaajno-predstavnom nivou (oznaka 2), uz pomo crtea i slik a Na verbalnom planu (oznaka 3) deca poinju uspeno da reavaju zadatke tek na uzrast u 5-6 godine (15%). Ovim su autori potvrdili i razvojni redosled pojedinih oblik a miljenja: opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje. Istraivanje je p okazalo da efikasnost reavanja zadataka zavisi od karaktera orijentacije i istraiv anja uslova zadatka, koje su deca koristila. Naena su etiri tipa ove 166

aktivnosti: (a) "primitivno-haotian tip" - ne postoji reakcija orijentacije; (b) dete je orijentisano na cilj ali ne istrauje sredstvo; (v) vizuelno motorni tip istrauje cilj i sredstvo; (g) vizuelni tip - dete pogledom ispituje odnose cilja i sredstva i nakon toga pristupa praktinom reenju. Najefikasnija su, u svim tipov ima zadataka i na svim uzrastima, deca koja koriste vizuelni tip orijentacije i istraivanja. U zadacima koji angauju verbalno miljenje uspeh su imala samo deca koj a koriste vizuelni tip orijentacije. Za njih je potrebna orijentacija na planu p redstava koje su povezane sa govorom. To potvruje da je prelaz sa opaajno-praktinog na opaajno-predstavno i verbalno miljenje zavisan od razvoja aktivnosti orijentac ije i istraivanja uslova zadatka - prelaza od motorne na vizuelnu a zatim misaonu orijentaciju i istraivanje u problem situaciji. Istraivanja Podakova Podakov (1984) govori o uticaju elementarnih oblika miljenja na opti intelektualni razvoj deteta. U praenju tog procesa on trai odgovor na fundamentalno pitanje: kak o od intelektualno nerazvijenog odojeta, pred polazak u kolu imamo intelektualno r azvijeno dete? Osobenosti opaajno-praktinog miljenja sastoje se u vrstoj uzajamnoj p ovezanosti misaonih i praktinih radnji; nakon praktinog preobraavanja predmeta dete prelazi na misaonu analizu rezultata; dobijene informacije ukljuuje u sledeu prak tinu radnju koja daje nove informacije o predmetu. Opaajno-praktino miljenje se razv ija samo onoliko koliko se situacije realno preobraavaju pomou praktinih radnji. Pr ocesom morfolokog preobraavanja operativno se dolazi do osnovnih podataka o novom objektu; tako se ostvaruje glavna funkcija opaajno-praktinog miljenja: da se dobiju poetne informacije o skrivenim svojstvima predmeta koja su nedostupna opaanju. I Podakov naglaava da unutranjim intelektualnim procesima prethodi spoljanja, predmetn a delatnost. Krajem senzomotornog perioda spoljanja radnja se zamenjuju simbolikom - isprobavanjem u vidu interiorizovane radnje. Ona se interiorizacijom preobraav a u psihiku delatnost, uoptava se i skrauje. Meutim, predmetna delatnost koja protie u formi spoljanjih, istraivakih radnji nee odmah dovesti do viih nivoa interiorizacij e. Kod male dece nije odmah uspostavljen put "od ina do misli" jer se najpre form iraju predstave. Misao o radnji dolazi na starijem uzrastu. Podakov razlikuje dva tipa unutranjih radnji: (a) onu koja nastaje kao rezultat interiorizacije modela spoljanje radnje i (b) onu koja regulie spoljanju radnju i formira se sa njom isto vremeno, ali nije rezultat interiorizacije - ona je uoptena unutranja shema spoljan je radnje. To je opaajno-predstavno miljenje koje daje unutranji plan radnje. Podako v ukazuje da je Galjperin zanemario u svom istraivanju ovaj momenat u formiranju materijalne radnje: formiranje potpuno tane predstave o radnji koja se vri i njeni m rezultatima. Galjperin poklanja panju materijalnoj radnji i glasnom govoru. Poda kov misli da glasni govor upravo opisuje taj predstavni plan. Ovaj drugi tip men talne aktiv167

nosti: koji vri usmeravajuu funkciju, objedinjuje i strukturira spoljanje operacije u sistem - takoe se moe razvijati posredstvom spoljanje radnje, sa kojom je uzajam no povezan. Ovaj nalaz ima sutinski znaaj za razradu problema intelektualnog vaspi tanja jer je izuavanje osobenosti formiranja predstavnog plana radnje bitno za up oznavanje i podsticanje intelektualnog razvoja deteta. Minska (1954) nalazi da s e opaajnopredstavno miljenje - unutranji plan radnje, pojavljuje kod dece od etvrte godine. Ponomarev (1957) povezuje unutranji plan radnje sa nastankom govora, sa f ormiranjem "znaenjskih govornih modela". Podakov ukazuje da socijalno iskustvo pos reduje i u opaanju - preko sistema senzornih etalona kojima dete ovladava preko v erbalnih oznaka za oblike, boje, veliine ... U osnovi izgraivanja sistema senzorni h etalona lee principi serijacije i klasifikacije, kojima dete u potpunosti ovlad ava tek u kolskom uzrastu. Meutim, i na ranijem uzrastu deca u elementarnoj formi poinju da ovladavaju ovim sistemima. Mlaoj deci dostupan je perceptivni nain usvaja nja, kasnije se javlja i intelektualni nain koji u uoptenoj i posredovanoj formi o draava skrivene odnose izmeu predmeta. Sistem posredovanja zavisi od tipa sredstav a koje dete primenjuje. Senzorni etaloni daju jedan stepen posredovanosti a uvoen je mere drugi koji se oslanja na kvantitativnu procenu (Obuhova, 1972). Novi met od pomae da se iza spoljanjeg oblika predmeta vide njegova bitna skrivena svojstva , da se ovlada konzervacijom koliine. Obuhova pokazuje da je organizovano uenje vei h dometa od spontanog. Blie analize dejih odgovora pokazuju da se u njima krije dr ugaiji sadraj nego to odrasli oekuju. Deca uspenije otkrivaju svojstva predmeta od fu nkcionalnih veza izmeu objekata. U ogledima su deca koristila: (1) morfoloko preob raavanje predmeta i (2) funkcionalno preobraavanje predmeta. Prvi vid znaajan je za razvoj opaajno-praktinog miljenja, drugi za razvoj opaajno-predstavnog miljenja. Za razvoj opaajno-predstavnog i pojmovnog miljenja korisna je primena modela i shema koji prikazuju skrivene osobine i odnose predmeta. Pomou modela razvijana je kod dece orijentacija u prostoru. Podakov posebno ispituje ulogu radnji traganja kao sredstva za formiranje predstava. Njima se vri funkcionalni preobraaj predmeta, to dovodi do otkrivanja funkcionalnih veza i zavisnosti izmeu predmeta. Pokazalo se da su radnje traganja, kao svojevrsno eksperimentisanje, uslov za formiranje spo sobnosti otkrivanja veza i odnosa izmeu predmeta. Kao osnovna sredstva saznajne d preobraavajue-reproduktivna sredstva - predstav elatnosti kod dece Podakov izdvaja: e i rei koje reprodukuju svojstva i odnose predmeta; klasifikaciona sredstva - u koje spadaju sredstva za identifikaciju izdvojenih svojstva: senzorni etaloni, p redpojmovi, pojmovi (u kolskom periodu). 168

Ono to dete zna i ume odreuje kako e ono gledati na stvarnost. Podakov naglaava da de te uvek izdvaja vie objekata (informacija) nego to moe da "obradi" uz pomo klasifika cionih sredstava kojima raspolae. Taj fenomen (ne)saznatog ima dinamiko dejstvo na intelektualni razvoj. Specijalna obuka ubrzava ovladavanje sredstvima miljenja o ve vrste. Osobenosti i znaaj spontanog uenja Podakov smatra da za psihiki razvoj predkolskog de teta odluujui znaaj imaju razliiti oblici komunikacije sa odraslima. U toku te inter akcije spontano se prenose socijalna iskustva koja utiu da se kod deteta formiraj u dosta sloena znanja i umenja; u toku spontanog uenja formiraju se uoptena znanja o dejoj okolini i bitnim odnosima u njoj. U procesu spontanog uenja nastaje govor - dete ovladava "najfundamentalnijim sistemom opteljudskog iskustva". Podakov zapaa da odrasli (posebno majka) u interakciji sa detetom, od poetka, govore daleko vie nego to ono moe da shvati. Dolazi do sleda da ono to dete malo, samo delimino razum e kasnije (mnogo kasnije) shvati u potpunosti. Od onoga to je dete shvatilo formi ra se poetni (nedovoljno jasan) horizont znanja koji utie na usmerenost razvoja dej eg miljenja. Ono to je samo delimino jasno poveava deju prijemivost i interesuje ga sv e to to blie objanjava. Meutim, u spontanom uenju, dok dete deo nejasnog prevodi u si stem jasnih znanja, pristiu nove informacije koje ulaze u domen nedovoljno shvaeno g ... Otuda, smatra Podakov, pogrena su oekivanja da se kod deteta mogu "likvidirat i" sva nejasna znanja. Osim toga za predkolsko dete je karakteristian razvoj onih misaonih procesa koji odraavaju relativne granice izmeu pojedinih grupa pojava. Pr i stvaranju "pojmova iz ivota" (kompleksa i predpojmova) dete izdvaja i uoptava on e osobine predmeta koje su bitne za obavljanje konkretne praktine ili igrovne akt ivnosti. Tek pri formiranju pravih pojmova dete izdvaja osobine koje izraavaju sa mu sutinu predmeta. Odlike razvoja dejeg miljenja Izmeu dejeg miljenja i miljenja odraslih postoje kvalitativne razlike u pogledu sadra ja, strukture i naina funkcionisanja. Nalazi istraivaa daju uvid u prirodu promena koje se dogaaju u toku intelektualnog razvoja iz kojih moemo da zakljuimo da se milj enje razvija: OD VEZANOSTI ZA NEPOSREDNO ISKUSTVO KA ZAMENI STVARNOSTI SIMBOLIKIM PREDSTAVNICIMA SVE VEE APSTRAKTNOSTI Prema Pijaeovoj teoriji u toku itave prve godine kognitivni razvoj se sastoji u ko ordinisanju jednostavnih motornih akata sa perceptivnim podacima. Do 10 meseca z a dete realno postoji samo ono to je u njegovom vidnom polju. Senzomotorno povezi vanje u poetku je sluajno; krajem prve godine javlja se razlikovanje izmeu cilja i sredstva ali dete"konstruie sredstvo" koordinacijom motornih radnji sa opaajima i ta vezanost za neposredno dato iskustvo odlikuje kognitivni razvoj na poetku drug e 169

godine. Oko 18. meseca dete postaje sposobno da pronae nova sredstva interiorizov anim kombinacijama pa umesto aktivnog isprobavanja koristi elementarne simbolike zamene (motorne simbole) kojima reprezentuje transformacije spoljanjih objekata. Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simb ola, onda akcija prelazi na unutranji plan: dete razmilja pre radnje (interna repr ezentacija). Prema Pijaeu prvo nastaju motorni simboli, zatim deji "privatni znako vi" kojima oznaava aktivnosti i objekte i na kraju dete usvaja i koristi dogovore ne znake sredine: rei i pojmove. Vigotski ovu odliku razvoja miljenja objanjava pro cesom interiorizacije: dete najpre ui spoljanje, konkretne akcije a zatim ih inter iorizuje - zamenjuje simbolikim unutranjim radnjama. Za razliku od Pijaea, koji gov ori o privatnim dejim simbolima u prelaznoj fazi, Vigotski istie da se kognitivni razvoj odvija interiorizacijom spoljanjih, socijalnih simbola. Galjperin je ovaj postulat Vigotskog o interiorizaciji primenio i potvrdio u etapnom formiranju um nih radnji. Bruner tok kognitivnog razvoja prikazuje uenjem o akcionoj (motornoj) , ikonikoj (predstavnoj) i simbolikoj reprezentaciji (rei - pojmovi), to je najznaajn ije dostignue u razvoju ljudskog miljenja. Ve pri analizi prvog principa razvoja mil jenja ponovo su dole do izraaja razlike u gleditima Pijaea i Vigotskog. Njihovi teor ijski sistemi se razlikuju u pristupu izuavanju dejeg psihikog razvoja, to je saeto p rikazano u tabeli 17. Tabela 17: ta analiziraju Pijae i Vigotski u psihikom razvoju deteta Pijae GENEZU LOGIKE ODNOS DETETA PREMA STVARIMA, FIZIKOJ REALNOSTI KOGNICIJU KOJA "BOJI " SVE OSTALO Vigotski GENEZU POETNIH SOCIJALNIH ODNOSA ODNOS DETETA SA DRUGIM OVEKOM, SOCIJALNIM OKRUENJE M ZAJEDNIKE AKTIVNOSTI OBOGAENE AFEKTIVNIM ZNAENJIMA Ova dva teorijska sistema najvie se razlikuju po pitanju inilaca psihikog razvoja. Meutim, ova dva teorijska sistema se sagledavaju i kao komplementarni, sadopunjav ajui u sagledavanju ranog saznajnog razvoja: "Dok nam Pijae otkriva sliku jednog i ndividualnog sistema ponaanja, Vigotski definie uslove za njihov nastanak i razvoj " (Mateji-urii, 1994). OD EGOCENTRINOG KA SOCIJALIZOVANOM MILJENJU U Pijaeovoj teoriji egocentrizam je jedan od osnovnih pojmova. Egocentrizam detet a je shvaen kao konfuzija, nerazlikovanje unutranjeg i spoljanjeg (subjektivnog i o bjektivnog). Prema Pijaeu kognitivni i socijalni razvoj deteta sutinski je vezan z a prevazilaenje egocentrizma. Na svakom stadijumu ispoljava se na poseban nain i u toj formi naputa, prevazilazi pri kraju stadijuma. U prvoj godini, do osmog mese ca, 170

dete je nesposobno da razlikuje sebe od okoline, predmet od njegovog opaaja (sve oko njega je "ono" ili "kao ono"). Sa uspostavljanjem shema postojanog objekta d olazi do naputanja egocentrizma na akcionom planu. Meutim, u sledeem stadijumu egoc entrizam se javlja kao nerazlikovanje simbola od simbolizovanog a osnovni oblici ispoljavanja su: realizam, animizam, artificijelizam i prekauzalnost (snovi su u sobi, imena su vezana za imenovane stvari, objekti imaju svojstva ivih bia). Det e nije svesno gledita drugih, javlja se logiki egocentrizam: kao to ono misli - mis le i svi ostali, pa zato ne osea potrebu da svoje stanovite objanjava. Na poetku sta dijuma konkretnih operacija dete ne razlikuje misli, konstrukcije mentalnih akci ja, od opaajnih datosti. Na stupnju formalnih operacija adolescent "konstruie svet " po svojoj meri uveren da bi on svima odgovarao. Prekretnice za preobraavanje eg ocentrine misli u socijalizovanu su stadijumi konkretnih i formalnih operacija ka da je osnovni faktor redukcije egocentrizma sukob miljenja deteta sa miljenjem odr aslih (proces socijalizacije). Egocentrini govor - deji monolog, glasan govor koji prati i usmerava deju igru i aktivnosti uoavaju i Pijae i Vigotski. Dok Pijae ovaj oblik smatra prelaznim od individualnog na socijalni, Vigotski ukazuje da je mon olog stvaranje plana, sredstvo miljenja, da ima socijalno poreklo i da interioriz acijom prelazi u unutranji (individualni) govor. U prilog svome stanovitu Vigotski navodi da se egocentrini govor poveava kada se dete suoi sa teim zadatkom. Kritike Pijaeovih postavki o egocentrizmu (deje percepcije) koje daje Donaldson ve smo nave li (str. 168-169). Eksperimentalne provere razvoja kauzalnih odnosa kod dece uka zuju da miljenje treba izuavati kao proces i ne poistoveivati ga sa dejom sposobnou ve rbalnog izraavanja. Ako se tako pristupi onda nalaenje pravilnih objanjenja slede r azvojnim redom: na planu delatnosti, na planu opaajne datosti pa tek na verbalnom planu. OD KONKRETNOG KA APSTRAKTNOM MILJENJU Valon je ovaj princip razvoja saeto izrazio reima "od ina do misli". Sa ovom linijo m razvoja intelekta saglasni su razvojni psiholozi i enevske i moskovske kole. U s enzomotornom periodu miljenje je potpuno vezano za neposrednu stvarnost (manipuli sanje objektima). Dakle, unutranjim intelektualnim procesima prethodi spoljanja, p redmetna delatnost. Krajem senzomotornog perioda spoljanje radnje se zamenjuju si mbolikim - isprobavanjem u vidu interiorizovanih radnji. Meutim, predmetna delatno st koja protie u formi spoljanjih, istraivakih radnji nee odmah dovesti do viih nivoa interiorizacije. Podakov istie da kod male dece nije odmah uspostavljen put "od ina do misli" jer se najpre formiraju predstave. Misao o radnji dolazi na starijem uzrastu. Zaporoec i Minska su potvrdili redosled i vreme razvoja pojedinih oblika miljenja: opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje (v. sliku 43). Da vidov ukazuje na uzajamni i povratni uticaj pojedinih oblika miljenja: pojmovno m iljenje 171

se razvija iz niih oblika ali i usmerava praktine radnje na informacije koje vode uvianju bitnih odnosa i veza neophodnih za reenje zadatka. Prelazni period, sa kon kretnog na apstraktno miljenje, je doba puberteta. Sa pojavom formalnih operacija javlja se sposobnost korienja apstraktnih pojmova. To dovodi do kvalitativnih pro mena kako na planu intelektualnog razvoja tako i funkcionisanju celokupne linosti . Princip "od konkretnog ka apstraktnog" prepoznatljiv je u socijalnom razvoju, sticanju socijalnog iskustva, moralnom suenju i drugim oblastima razvoja. OD USMERENOSTI NA JEDAN ASPEKT STVARNOSTI KA ISTOVREMENOM ZAHVATANJU VIE ASPEKATA U periodu ranog detinjstva dominira usmerenost na jedan aspekt predmeta, pojave (centracija) i dete misaono istie samo kriterijum ili dimenziju na koju je usmere no. To mu onemoguava da uvidi pravu prirodu pojave jer nije sposobno da se u misl ima "decentrira": stavi na drugo stanovite i uporedi sa prvim. Pijae je ovu zakoni tost utvrdio u vizuelnoj oblasti (v. primer (ne)konzervacije koliine, slika 40). Istraivanja su vrena i u auditivnoj oblasti. Vie istraivaa koji su pratili muziki razv oj deteta, na istom uzrastu, nalazi pojavu centrarcije na samo jedan muziki aspek t: na ritam, melodiju ili tembr - koji u datom trenutku prevlada. Vigotski ukazu je na ovu pojavu pri ispitivanju procesa razvoja pojma kod deteta. Ako istovreme no treba da uzme u obzir vie svojstava predmeta dete predkolskog uzrasta ne moe isp ravno da klasifikuje predmete. To je razlog to deca ovog uzrasta ne razumeju mogun ost da jedan predmet moe istovremeno pripadati u nekoliko klasa (viestruka klasifi kacija). Nakon 7. godine dete postepeno prevladava centraciju jer dostie fazu rev erzibilnosti koja mu omoguava da se stavi i na drugo stanovite ("decentrira"). Rev erzibilne operacije ine sr principa konzervacije, nepromenljivosti jedne odreene di menzije objekta uprkos promena neke druge dimenzije, to omoguava razvoj i stabiliz ovanje pojmova u dejem miljenju. OD UPOTREBE SPOLJANJIH SIMBOLA KA UNUTRANJIM SIMBOLIMA Razvoj dejeg miljenja tee od upotrebe simbolike motorne radnje i glasnog govora ka u nutranjim simbolima (predstavama, interiorizovanom - unutranjem govoru i verbalnom miljenju). Vigotski itav razvoj verbalnog miljenja tumai kao postepenu interiorizac iju govora koji pored komunikativne dobija signifikativnu funkciju. I Bruner sma tra da je deji saznajni razvoj olakan posredstvom konvencionalnog sistema simbola - prenesenog i interiorizovanog jezikog znaenja. I u socijalnom razvoju dolazi do izraaja ovaj aspekt razvoja miljenja: u promeni kriterijuma na osnovu kojih se bir aju vrnjaci za druenje (od spoljanjih svojstava do razmiljanja o vrednostima linosti) ili u odnosu prema autoritetu (od nespornog poti172

njavanja do odnosa uzajamnosti i dobrovoljnog saraivanja). U moralnom razvoju zap aamo da dete najpre poinje da se ponaa u skladu sa posledicama koje je njegovo ponaa nje izazvalo u spoljanjoj sredini, dok se na starijem uzrastu (adolescenciji) raz vija stabilno unutranje oseanje pravde i dunosti. OD SPOLJANJE AKTIVNOSTI I MANIPULISANJA PREDMETIMA KA POJMOVIMA I ODNOSIMA MEU NJIMA

Psihiki razvoj se odvija u procesu aktivnosti i zavisi od uslova i prirode te akt ivnosti. Najpre se javlja manipulativna delatnost (prva godina), zatim predmetna delatnost (druga godina), igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko uenje ... Oblici reprezentacije se usavravaju i sve vie oslobaaju konkretnosti (sheme, predst ave, pojmovi). Govor postaje osnova za razvoj verbalnog miljenja. Meutim, ako post oji saglasnost da se razvoj odvija u procesu aktivnosti, neslaganja nastaju kod tumaenja koji je faktori podstiu i reguliu. enevska i moskovska kola se slau da logike operacije imaju svoje korene u praktinim, materijalnim radnjama, koje se kroz pro ces interiorizacije transformiu u mentalne operacije. Postoji saglasnost rezultat a kada se pojave prate u slinim uslovima - u spontanom razvoju deteta. Razlike se pojavljuju u shvatanjima ove dve kole po pitanjima: faktora razvoja i mogunosti u brzavanja razvoja obuavanjem (v. poglavlje "Uenje i razvoj", str 124). Bruner je n a poziciji interakcionistikog pristupa: kognitivni razvoj deteta je rezultat meude jstva biolokih potencijala i socijalnog iskustva. mit (Schmidt, 1992) razvija pred stavu o detetu kao "animal educandum-u", govori o interakciji vaspita-vaspitanik i istie uzajamni formativni uticaj izmeu vaspitaa i vaspitanika OD PRIRODNIH REFLEKSA, PREKO STEENIH NAVIKA KA SLOENIM INTELEKTUALNIM RADNJAMA Ovu karakteristiku razvoja dejeg miljenja Pijae prikazuje u stadijumima kognitivnog razvoja (od senzomotorne faze do formalnih operacija) a Vigotski i njegovi sled benici kroz razvojne faze miljenja (od opaajno-praktinog do pojmovnog, apstraktnog miljenja) - o emu je izneto detaljnije razmatranje u prvom delu ovog poglavlja. I Pijae i Vigotski u svojim teorijama razvoja govore o metakognitivnim sposobnostim a koje se javljaju na zrelim stupnjevima razvoja miljenja kada su formirani siste mi pojmova. Metakognitivne sposobnosti omoguavaju upoznavanje samog sebe kao sazn ajnog bia; to su sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i posredu juu funkciju. Oba autora ukazuju da razvoj metakognicije pripada kvalitativno viem stupnju razvoja kognicije kada dolazi do "osveivanja" - pod im podrazumevaju akt k ognicije u kome intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne kontrole: upravljanja, voenja i procene kognitivnih aktiv nosti. Meutim, ono to vai za razvoj ukupnog procesa miljenja: da se moe podsticati, i ako se 173

nita ne uradi za njegov razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadok naditi proputeno - to isto vai i za razvoj metakognicije. Kod deteta treba razvija ti proces saznavanja, podsticati razvoj metakognicije (svesti o sopstvenom proce su saznavanja) i metamemorije (svesti o sopstvenom procesu pamenja). Neke funkcij e metakognicije podrobno je ispitao i opisao Flejvel (Flavell, 1977): postavljan je problema i odreivanje moguih puteva reavanja; znanje o tome koji je kognitivni p roces neophodan za reenje problema (poznavanje zahteva zadatka i vetina izbora odg ovarajue strategije); aktiviranje kognitivnih procesa i metoda reavanja (saznavanj a); fleksibilnost u traganju za reenjem (odustajanje od neefikasnih u korist novi h, boljih modela reenja); kontrola panje (zadravanje panje na tekom zadatku); kontro a procesa reavanja zadatka, otklanjanje protivurenosti; poverenje u mogunosti vlast itog miljenja, uporno traganje za uspenim modelom reenja; stremljenje ka elegantnom reenju, najbrem i najsavrenijem reenju. Uenici kod kojih su dobro organizovane funkc ije metakognicije planski i svrhovito reavaju saznajne zadatke, bolje koriste i r azvijaju svoje sposobnosti miljenja. 174

Pojam uzronosti Pijae je ispitivao kako deca shvataju i objanjavaju prirodne pojave , tumae nastale promene. Na osnovu toga tvrdi da postoji razlika u pogledu funkci onisanja dejeg miljenja i u pogledu logike (logiki egocentrizam) kojom deca dolaze do tih shvatanja, u poreenju sa miljenjem odraslih. Pratei razvoj shvatanja kauzaln ih odnosa Pijae nalazi sedamnaest oblika ispoljavanja dejih objanjenja: 1. motivaci oni uzrok - psiholoka kauzalnost: sve to se deava prouzrokovao je ovek; 2. finalizam - "reka tee da bi stigla u jezero"; 3. fenomenalizam - "kamen tone zato to je crn "; 4. participacija - "senke u sobi se stvaraju zbog senki napolju"; 5. magijska uzronost - desie se ono to ja (neko) pomisli (kae); 6. moralna uzronost - amac pliva da se ljudi ne udave; 7. artificijelizam - prirodne pojave i objekte stvara ovek; 8. animizam - predmeti su ivi, imaju unutranje "motore" koji im daju snagu; 9. di namika uzronost - odbaen je animizam ali predmeti i dalje imaju neku unutranju snagu ; 10. reagovanje okoline - predstavlja prvo deje fiziko objanjenje u traenju odgovor a "kako" (pedale pokreu bicikl); 11. mehanika uzronost - (7-8 godina) odbacuje se d inamizam i okolina, uzrok je spoljanje dejstvo (oblake goni vetar); 12. uzronost n astajanja - rasta tela jednih iz drugih (oblaci su nastali iz dima); 175

13. spajanje elemenata - stvari ne rastu ve nastaju od sitnih delova (sunce od ob laka koji se kotrljaju); 14. sheme kondenzacije, zgunjavanja - kamen je nabijena zemlja; 15. objanjavanje atomskim sastavom - kamen je od zrnaca peska; 16. prosto rno objanjenje - (9-10 godina) vode ima vie jer je podie zapremina potopljenog tela ; 17. objanjenje posredstvom logike dedukcije - (10-11 godina) to je prava uzronost , deca tano odgovaraju zato je u spojnim sudovima nivo vode isti. Mnogi autori su u svojim ispitivanjima proveravali Pijaeove zakljuke. Meu njima su zapaena istraivanj a M. Joviia (1974) koji je ukazao da je bitan sadraj miljenja - ta deca objanjavaju i koliko je to pojava koja je bliska dejem iskustvu. Pravilna objanjenja dete najpre nalazi u predmetnoj delatnosti, zatim za pojavno (perceptivno) date situacije i objekte, pa tek onda za ono to je verbalno dato. Jovii je utvrdio stupnjeve u razv oju kauzalnosti: - odsustvo bilo kakvog shvatanja uzronosti (do 4. godine); - det e navodi uzrok - bez objanjenja kako deluje (4 i 5 godina); - shvatanje kauzalnih odnosa - kako uzrok izaziva posledicu, ali od 5-8 godine odgovori su esto netani i zasnivaju se na ulno-konkretnom obliku eksplikativnog principa; od 8. godine ob janjenja su sve tanija i ne oslanjaju se samo na pojavno dato ve je shvatanje uzrono -posledinih veza zasnovano na fizikim uzrocima i simbolikim komponentama. 176

RAZVOJ POJMOVA Proces formiranja pojmova kod dece Kako se razvijaju pojmovi? Kako svet bebe, ko jim dominiraju opaaji, sa uzrastom postaje pojmovni svet odraslih? Ako pojam pred stavlja simboliku zamenu za bitnu zajedniku karakteristiku svih pojedinanih sluajeva , ako sa pojmovima dete dosee sutinu, bit saznatog - onda je zaista izuzetno znaajn o znati kad i kako se on formira. Istraivanja ukazuju da je razvoj pojmova jedan unutranji proces. Taj proces eksperimentator pokuava da "iznese napolje", nastojei da ga pri tome ne poremeti i izmeni, da bi ga verno opisao i objasnio. Jedan bro j istraivanja usmeren je da otkriva i opisuje etape kroz koje dete prolazi u proc esu formiranja pojmova; drugi se blie bave otkrivanjem "strategija" koje dete u t om procesu koristi. Ovde e najpre biti prikazani istraivaki pristupi i nalazi Vigot skog i Brunera. Naini ispitivanja pojmova kod dece Vigotski za ispitivanje formir anja pojmova kod dece koristi metod dvojne stimulacije. On smatra da se jedino p raenjem istorije neke pojave mogu obezbediti informacije o toku njenog razvoja. Z a razliku od S R metoda, gde se uvodi stimulus i prati reakcija - Vigotski uvodi stimuluse-objekte i oekuje da se tokom konstruktivne delatnosti (subjekta) u reav anju problema neki od njih preobraze u stimuluse-sredstva koji dovode do reenja. Postupak je pogodan za ispitivanje razvojnih procesa jer se njime stvaraju uslov i pod kojima ispitanik, tokom radnji koje od njega zahteva eksperimentator, ini p sihike procese ukljuene u tu radnju eksplicitnim. "Otkrili smo da se tim nainom tok om eksperimenta moe da vaspostavi i menja proces formiranja najviih oblika ponaanja , umesto da se istrauje na datom razvojnom stupnju ve oblikovana funkcija ..." (Vi gotski, 1996). Tako posmatranje procesa dolaenja do reenja predstavlja ekvivalent zavisne varijable; cilj posmatranja nije ishod radnji, ve sled radnji koje vode t akvom ishodu. Metod dvojne stimulacije primenjen je i u eksperimentu u kome je p raeno formiranje pojmova. Kao stimuluse-objekte uveo je trodimenzionalne figure ( slika 44) koje se razlikuju po obliku (osnova figure u obliku kruga, polukruga, trougla, trapeza, estougla), visini (visoke i niske), irini (iroke i uske) i boji (u ta, zelena, crvena, crna, bela). Na osnovi svake figure napisan je naziv: mur, s ev, lag ili fik. Za nazive, kao stimulusesredstva, su uzete rei bez smisla jer za njih nije vezano nikakvo iskustvo ispitanika. 177

Po prvobitnoj zamisli eksperimenta subjektima je postavljan zadatak da izvre uopta vanje figura po grupama odlika (visini, irini, obliku i boji) uz oekivanje da besm islene rei na njihovoj osnovi postanu stimulusi-sredstava. U toku izvoenja eksperi menta pojavio se nepredvien rezultat - da uoptavanje figura uz pomo stimulusasredst va ispitanik pretvara u drugi zadatak: da se otkrije znaenje tih naziva putem izb ora samih geometrijskih figura. Tako su se stimulusi-sredstva pretvorili u nosio ce odreenih znaenja. Vigotski je u konanoj verziji eksperimenta pretvorio stimuluse znake u zavisno promenljive veliine, prouavao problem uoptavanja znaenja rei a time i formiranja pojmova. Slika 44: Geometrijske figure koriene u eksperimentu Eksperiment je izvoen po standardizovanom postupku. Pred ispitanika se stave sve figure, bez ikakvog reda, sa nazivima sa donje strane (da se ne mogu videti). Is pitaniku se kae da se sve figure mogu svrstati u etiri grupe, a svaka grupa ima sv oje mesto na tabli sa etiri polja i da figure iste grupe imaju isti naziv. Eksper imentator otkriva (okree) jednu od figura i na njenom dnu se moe proitati naziv. Is pitaniku se predlae da na mesto gde je odloena ta figura, na isto mesto stavi sve figure na kojima je, po njegovoj pretpostavci napisana ista re. Posle svakog ispi tanikovog pokuaja da rei zadatak, eksperimentator proverava tanost reenja - okree fig uru, koja nosi ili istovetan naziv kao figura koja je prethodno otkrivena, iako je slina sa njom po jednim 178

a razliita po drugim svojstvima, ili je obeleena drugom rei, iako lii na prethodnu p o nekim a razlikuje se po drugim svojstvima. Ovim postupkom nastavlja se reavanje zadatka koji je u svim fazama eksperimenta isti. Ista re stavljena je na one fig ure koje se tiu istog opteg eksperimentalnog pojma oznaenog reju. U toku reavanja zad ataka vodi se protokol (zapisnik) o tome po kojim svojstvima ispitanik klasifiku je predmete u grupe, ta izdvaja kao bitno za pripadnost grupi. Na taj nain i re koj a je napisana na figuri dobija znaenje jer oznaava klasu figura sa tano odreenim svo jstvima. (Subjekt dolazi do reenja ako uvidi da su boja i oblik irelevantna obelej a, a relevantni su visina i irina; figure koje imaju re lag imaju dva bitna svojst va: visok i irok; mur: visok i uzak; fik: nizak i irok; sev: nizak i uzak). Meutim, ova znaenja rei e imati kod deteta ako se formira pojam, ali dok se on ne formira ono moe razvrstavati figure po drugim, nebitnim svojstvima. (U protokolu se belei tok reavanja zadatka i kako subjekt, na kraju ogleda, svojim reima objanjava koje f igure je stavljao u odgovarajue grupe). Ovim eksperimentom su obuhvaeni ispitanici razliitog uzrasta i njegovi nalazi posluili su Vigotskom da zakljui da pojmovi, a zajedno sa njima i znaenje rei, prolaze u svom razvoju nekoliko stupnjeva. Pri tom e je utvreno da znak (re) i u procesu uoptavanja posreduje menjajui ulogu u razliitim razvojnim etapama. Opta zakonitost koju Vigotski otkriva je "da razvoj procesa k oji kasnije izazivaju formiranje pojmova poinje u najranijem detinjstvu, ali tek u pubertetu sazrevaju, uobliavaju se i razvijaju one intelektualne funkcije koje u osobenom spoju ine psihiku osnovu formiranja pojmova" (Vigotski, 1996). Prvi stu panj (mlai predkolski uzrast) razvoja pojmova su sinkreti. U toj etapi re za dete n ema sutinsko znaenje. U njoj dolazi do izraaja sklonost deteta da, pri grupisanju f igura, nedostatak uoenih objektivnih veza zameni preobiljem subjektivnih veza koj e shvata kao veze meu stvarima. Dete u ogledu povezuje figure po njihovoj prostor noj blizini ili nekom drugom sluajnom utisku. Otuda sinkrete odlikuje "nepovezana povezanost" i znaenje rei obuhvata jednu neuoblienu gomilu predmeta, neureeni skup: "hrpu". Drugi stupanj u razvoju pojmova ine kompleksi. Miljenje u kompleksima uzi ma u obzir stvarna, objektivna svojstva predmeta. Kompleksi se javljaju u nekoli ko razliitih oblika. Slinost ovih oblika je to se objekti u njima spajaju na osnovu neposrednog ulnog iskustva, ali ipak "svojevrsnim faktikim vezama". U procesu nas tajanja kompleksa bilo koja veza moe privui izvestan element u komleks samo ako je stvarno tu, to je i osnovna odlika formiranja kompleksa. Vigotski navodi pet osn ovnih vidova, vrsta kompleksa: asocijativni kompleks koji se zasniva na bilo koj oj asocijativnoj vezi sa bilo kojim svojstvom koje dete zapaa na predmetu koji u eksperimentu predstavlja jezgro budueg kompleksa; zbirka (kolekcija) 179

nastaje uzajamnim dopunjavanjem po obelejima koje dete smatra razlogom povezivanj a predmeta (po boji, obliku); lanani kompleks odlikuje spajanje predmeta preko po jedinih karika, tako da su dva susedna elementa u lancu povezana na osnovu razlii tih obeleja, na primer: dete spaja prvu i drugu figuru po boji, drugu i treu po ob liku ...; difuzni kompleks nastaje kada dete spaja predmete na osnovu neodreenih, difuznih veza tako da se moe neogranieno proirivati. Pseudopojam je oznaen kao najd ominantniji oblik kompleksnog miljenja u predkolskom uzrastu. Po spoljanjim odlikam a uoptavanja to je pojam, ali po tipu procesa koji dovode do uoptavnja to je kompl eks. Dete vri grupisanje najee pod uticajem verbalnog oznaavanja odraslih, ne ume ver balno da iskae pravilo grupisanja (nije apstrahovalo bitno svojstvo), ne vri proiri vanje formirane klase novim lanovima (nema transfera, ekstenzije klase). Dete moe objediniti u istu grupu sve trouglove, nezavisno od njihove boje, veliine, ... Sp ecijalna analiza pokazuje da ta grupa nije nastala na osnovu apstraktnog obeleja "trougao", ve na osnovu stvarnih opaajnih veza ("trougaonosti"). Vigotski pored fu nkcionalnog znaaja pseudopojmova u sporazumevanju sa odraslima, ovaj oblik komple ksnog miljenja smatra karikom koja spaja komplekse i pojmove, on istie: "To je mos t izgraen izmeu konkretnog, opaajnopredstavnog i apstraktnog miljenja deteta". Trei s tupanj u razvoju pojmova kod dece je pravi pojam. On se formira kada se niz apst rahovanih svojstava ponova sintetizuje, i kada tako dobijena apstraktna sinteza postane osnovni vid miljenja. Subjekt koji je u ogledu otkrio znaenje naziva, ispo ljio pojmovno grupisanje, ume da eksplicira merila razvrstavanja, moe da pronae no ve elemente za datu grupu (ekstenzija klase). Pri formiranju pojmova presudnu ul ogu ima re. Re je znak, oznaka za opte svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje . Re moe da slui za razne intelektualne operacije - to je osnovna razlika izmeu kompl eksa i pojmova. Dete, dakle stie do miljenja u pojmovima; postoji hijerarhija pojm ova po optosti. Ali pogreno bi bilo misliti da se pojmovi javljaju tek poto su komp leksi postigli zavretak sa pseudopojmovima. Vigotski naglaava da nema takve hijera rhije, da razni razvojni oblici postoje uporedo, pa i kad se ovlada pravim pojmo vima. Postojanje pojma i svest o tom pojmu ne podudaraju se i postoji neslaganje izmeu sposobnosti da se pojam stvori i sposobnosti da se on definie. Upotreba opti h rei moe doi pre nego ovladavanje apstraktnim miljenjem - dete upotrebljava iste rei kao odrasli. U stvaranju pojmova uestvuju sve elementarne intelektualne funkcije u naroitom spoju, pri emu je sredinji trenutak cele te operacije funkcionalna upot reba rei kao sredstva voljnog usmeravanja panje, uoptavajua apstrakcija: izdvajanja pojedinih bitnih obeleja, njihovog sintetizovanja i simbolizovanja pomou znaka, rei sa signifikativnom funkcijom. Na ovo se nadovezuje uspostavljanje veza meu pojmo vima, odreivanje njihovog mesta u sistemu pojmova. 180

U opisanom eksperimentu dvojne stimulacije prikazano je formiranje pojmova gde s e uoptavanje vri polazei od konkretne situacije, to se mora razlikovati od vieg stupn ja uoptavnja u razvitku apstraktnih pojmova. Vigotski u svom daljem istraivakom rad u razdvaja spontane, svakodnevne i naune pojmove. Spontani pojmovi su "uoptavanja stvari". Otuda i za pojmove formirane u opisanom eksperimentu moe se rei da su iz kategorije spontanih pojmova. Nauni pojmovi se formiraju "uoptavanjem misli", refl eksivnom apstrakcijom*. Po Brunerovoj teoriji kognitivni razvoj odvija se u inte rakciji organizma i sredine i njegov tok zavisi od karakteristika organizma, to o dreuje naine i mogunosti delovanja i reprezentovanja - "konstruisanja modela realno sti". Oblici interakcije i naini reprezentovanja su: akcioni, ikoniki i simboliki. Oni se javljaju navedenim redosledom ali ih Bruner ne oznaava kao stupnjeve; njeg ov model podrazumeva uzajamno postojanje i preplitanje sva tri naina interakcije i reprezentovanja. Ovo nije univerzalni model jer kognitivni razvoj zavisi od da te kulture i uslova u kojima se deca razvijaju - da li su u sredini koja obezbeuj e sistematsko kolovanje. Posebnu panju posveuje izuavanju formiranja pojmova kod dec e kolskog uzrasta. Bruner odreuje kategorije i pojmove kao oblike kognicije pomou k ojih se ovek prilagoava sredini. Pratei proces formiranja pojmova proveravao je u k ojoj meri se razliiti sistemi reprezentovanja manifestuju u izboru kriterijuma gr upisanja i u razliitim nivoima optosti klase. Brunerova oekivanja su slina nalazima Vigotskog: akcione reprezentacija ograniava strukturu grupisanja na zajedniku ulog u uporeivanih predmeta u nekoj akciji, ne postoji stvarni kriterij za klasifikova nje (sinkret); ikonika - na perceptivnu slinost i konkretne veze (komleks); i tek simbolika reprezentacija pretpostavlja izdvajanje bitnih obeleja i pravo, pojmovno grupisanje. Ikoniki stupanj i perceptivna merila grupisanja dominiraju do 7. god ine. Period od 7 do 9-10. godine oznaen je kao prelazni. U njemu se dete postepen o oslobaa dominacije perceptivnog i pomera na funkcionalno grupisanje i grupisanj e po nadreenosti. Meutim, sa porastom teine zadatka este su regresije na kompleksivn o grupisanje. Od 9-10 godine dete se pridrava jedinstvenog kriterijuma grupisanja predmeta: na osnovu apstrahovanog, relevantnog obeleja; pojam eksplicitno definie , jasno je odreen obim klase, mogunost ukljuivanja novih lanova u klasu (ekstenzija klase). Bruner je u svojim eksperimentima nastojao da proces sticanja pojmova ek sternalizuje ("iznese napolje") da bi mogao da ga posmatra. Njega ne zadovoljava samo iskaz subjekta; on analizira i nain na koji subjekt dolazi do odluke kako d a definie klasu - interesuje se za strategiju (strukturu odluke, izabrani kriteri jski obrazac). Pri formiranju pojma ne ue se samo svojstva primera i neprimera po jma, ve i pravilo koje se moe primeniti na nove sluajeve. Za Brunera pojmovi su u o snovi pravila pomou * O ovome vie videti u "Kulturno-istorijska teorija Vigotskog ", str. 73. 181

kojih se vri grupisanje vrednosti svojstva kako bi se odredili pozitivni i negati vni primeri pojma. Kao primere razliitih vrsta pravila on navodi: konjuktivne, di sjunktivne i relacione pojmove. Pri postavljanju eksperimentalnih zahteva Bruner polazi od pretpostavke da je za sticanje pojma vano razlikovanje izmeu definiuih i kritrijumskih svojstava. Od ispitanika oekuje da izdvoji i da se koristi definiuim svojstvima pozitivnih primera pojma. Ova svojstva slue kao kriterijum za procenu identiteta i ekvivalentnosti. U eksperimentu su date kartice u kojima se variraj u po tri: oblika, boje, broja i okvira na karticama (slika 45). Ispitaniku se po kae jedna kartica bez ukazivanja na ta da obrati panju i prati kako on otkriva poja m (ili ono to koristi umesto pojma). U eksperimentu se koristi kartice sa etiri svojstva (oblik, boja, broj i okvir); svako od njih ima tri vrednosti: oblik (kvadrat, krug, krst), boja (zelena, crve na, crna), broj (jedan, dva, tri) i okvir (jedna, dve i tri linije). Svaka karti ca sadri sva etiri atributa; za variranje svih kombinacija vrednosti atributa bila je potrebna 81 kartica (3x3x3x 3) . Ako se ispitaniku pokae jedna kartica koja j e pozitivan primer onda je njegov zadatak da nae bitne atribute pojma birajui jedn u po jednu karticu a eksperimentator mu saoptava da li je izabrao pozitivan ili n egativan primer. Slika 45: Kartice koje su Bruner i sar. koristili u eksperimentu (prazne figure su zelene boje, osenene su crvene a popunjene crne boje) 182

Naene su etiri strategije: 1. usmeravanje na jedno svojstvo, konzervativno fokusir anje; 2. usmeravanje na vie atributa, poigravanje svojstvima fokusa; 3. sukcesivn o ispitivanje, isprobavanje samo jedne hipoteze; 4. simultano ispitivanje kartic a je najtee jer zahteva procenu svih mogunosti, donoenje prave odluke ta proveravati , izdvajanje bitnih a eliminisanje nebitnih atributa - dok se ne "rei problem"; z bog sloenosti i teine retko se koristi. Brunerov saradnik Olson je naao da se deca razliitog uzrasta (3, 5, 7 i 9 godina) razlikuju u strategijama. Najmlai (3 g) kor iste strategiju traganja (pokuavanja); petogodinjaci koriste strategiju uzajamnog sparivanja; sedmogodinjaci vre selekciju informacija, to zahteva sposobnost sastavl janja mape informacija, lociranje informacija i korienje informacija. Primer za "konzervativno fokusiranje": 183

1. 2. 3. 4. 5. Tri crvena krsta, dva okvira Dva crvena krsta, dva okvira Tri zelena krsta, dva okvira Tri crvena kruga, dva okvira Tri crvena krsta, jedan okvir + + + fokus kartica. 1. izbor: eliminisati "broj figura" kao bitan atribut. 2. izbor: ostaviti "crveno" kao bitan atribut. 3. izbor: ostaviti "krst" kao bitan atribut . 4. izbor: eliminisati "broj okvira" kao bitan atribut. Pojam: crveni krstovi. Ispitivanje pojmova postupkom definisanja Postupak definisanja primenjen je u Bi ne-Simonovoj skali. U skali iz 1908. i 1911. zadaci definisanja se nalaze u estoj (definicije upotrebe) i devetoj godini (definicije vieg reda). U NBS (Novoj beog radskoj reviziji Bine-Simonove skala, 1976) subtestovi definicija se nalaze u pe toj i devetoj godini. Milinkovi i sar. (1976) nalaze da na prvom uzrastu deca naj vie daju definicije upotrebe a na drugom opisne definicije i logike definicije. U predkolskom uzrastu autori nalaze nekoliko oblika definisanja. Na uzrastu tree god ine jo je Vigotski ukazao da je re kod deteta u funkciji pokazivanja na odreeni pre dmet, i zato on ove pojmove shvata kao "verbalni gest pokazivanja" deteta. Ove n alaze potvruje Ljublinska (1965) koja takoe u treoj godini nalazi pokazne ili osten zivne definicije; u petoj godini preovlauje upotrebna, funkcionalna definicija do k pri kraju predkolskog uzrasta deca daju i opisne definicije. Primenjujui postupa k definisanja Mioinovi (1972) na uzrastu drugog razreda osnovne kole (8-9 godina) n alazi: definicije upotrebe (15,2%), opisne definicije (3.5%), nepotpune logike de finicije (7.7%) i logike definicije (4.4%). Vigotski (1996, str. 87) ukazuje na i straivanja iji nalazi pokazuju da sa uzrastom opada definisanje pojmova pomou cilja i funkcije a raste definisanje pomou logikih veza (slika 46). Slika 46: Promene naina definisanje pojmova sa uzrastom 184

Postupkom definisanja izdvojeni su sledei oblici definisanja: pokazna, ostenzivna definicija (trea godina); definicija upotrebe (peta godina); opisna definicija (e sta/sedma godina); logika definicija (osma/devete godina i nadalje). Samo etvrti o blik, logiko definisanje, ukazuje da je kod deteta formiran pravi pojam koji je s redstvo sve dominantnijeg oblika misaone aktivnosti deteta - logikog miljenja. Meut im, pri analizi nalaza dobijenih postupkom definisanja treba uvaavati injenicu na koju je ukazao Vigotski a potvrdili su je i drugi istraivai: formiranje pojma ide ispred mogunosti njegovog odreivanja verbalnim iskazom. Dete primenjuje re kao poja m a definie re kao kompleks. I Masen (1984) istie da se razvoj pojmova kree u tri sm era: - Sadraj pojmova poinje da odgovara onome to u taj pojam ukljuuje veina odraslih . - Deca sa uzrastom sve bolje operiu pojmovima. - Deca naue da odreuju i opisuju j edan pojam pomou drugih pojmova. Ukratko: pojmovi ne dobijaju konanu formu sa usva janjem - oni su dinamian sistem koji se stalno razvija. Dostignuti nivo razvoja p ojmova na poetku kolovanja Kod dece koja u sedmoj godini polaze u osnovnu kolu post oji razvijena sposobnost nalaenja zajednikog svojstva predmeta i doslednog pridrava nja tog svojstva pri klasifikovanju. Takoe su sposobna da shvate logike odnose izm eu klasa, njihovu hijerarhijsku organizaciju i one odnose koji iz toga proizilaze (nadreene, uporedne, podreene klase). Sa polaskom u kolu dete je jo uvek pod veliki m uticajem percepti185

vnih podataka. Ruski psiholozi nalaze da u strukturi znanja, steenih u pojedinim razredima, znanja koja nisu perceptivne prirode ine kod uenika I razreda svega 10% , kod II 15%, kod III 20%, i IV 25%. U starijim razredima dete sve vie otkriva ne perceptiva svojstva koja ine sutinu stvari i pojava, sve vie postaje sposobno ali i svesno da skrivena i bitna svojstva koja se ne mogu "videti" - mogu se "uvideti ". Interesantnu teoriju uenja i razvoja pojmova u kolskim uslovima daje Klausmajer (Klausmeier et al., 1980). Otkrivanje i testiranje principa uenja i razvoja pojm ova vri u longitudinalnim studijama sa kolskom decom. On prihvata shvatanje da su pojmovi osnovni pokretai intelektualnog razvoja deteta; oni zauzimaju centralno m esto u razvoju kognitivnih struktura i miljenja. Pojam je istovremeno i mentalni konstrukt pojedinca i drutveno prihvatljivo znaenje rei. Po teorijskom okviru autor a razvoj pojmova, od najranije manifestacije do zrelog razumevanja, prolazi etiri nivoa: konkretni nivo, nivo identiteta, nivo klasifikovanja i formalni nivo. Za uenje pojma neophodni su unutranji uslovi (dostignuti nivo razvoja mentalnih oper acija) i spoljanji uslovi (za kolsko dete - odgovarajui kvalitet nastave). Da bi na predovalo na vii nivo dete mora da ovlada prethodnim nivoom. Od dostignutog nivoa zavisi i mogunost i nain korienja pojma. Pojmovi konkretnog nivoa i nivoa identitet a mogu se koristiti za reavanje jednostavnih problema koji zahtevaju povezivanje perceptivnih podataka. Pojmovi vieg nivoa, na nivou klasifikovanja i formalnom ni vou, mogu se koristiti za razumevanje pravila i principa i za reavanje problema ( v. tabelu 18). O dostignutom konkretnom nivou zakljuuje se na osnovu dejeg prepozn avanja predmeta. Mentalne operacije ukljuene na ovom nivou su: obraanje panje na pr edmet, njegovo razlikovanje od drugih predmeta, pamenje predstave o njemu. Tabela 18: Nivoi pojmova, ekstenzija i korienje 186

Na nivou identiteta dete je u stanju da prepozna predmet u izmenjenim uslovima. Uz mentalne operacije prethodnog nivoa (obraanje panje, razlikovanje i pamenje) jav lja se nova kognitivna operacija: dete moe da prepoznaje odlike pojedinih predmet a kao ekvivalentne. Na poetnom nivou klasivikacije dete ukljuuje i generalizaciju, tano klasifikuje sluajeve kao pozitivne ili negativne primere pojma, ali jo ne moe na eksplicitan nain da iskae osnovu svoje klasifikacije. Na viem nivou klasifikacij e javlja se: dosledno razvrstavanje (i prema manje oiglednim svojstvima), konzerv acija klasa, znanje o lanovima multiple klase, horizontalno klasifikovanje, ekspl icitno navoenje osnova klasifikacije. Na formalnom nivou dete moe da navede ime po jma i da razlikuje i imenuje njegove definiue odlike; moe da razlikuje prave primer e i neprimere toga pojma i da verbalno iskae osnove svoje klasifikacije. Na ovom nivou dete pojmove moe da usvaja induktivnim i deduktivnim putem. Klausmajer svoj e nalaze sintetizuje kroz sledee principe: razvoj pojmova je stadijalan i invarij antnog redosleda; u dostizanju pojedinih nivoa javlja se princip heterohronije: - razlike u brzini prelaska na vie nivoe kod dece istog uzrasta, - razliita brzina za razliite pojmove kod istog deteta (bri je tempo kod pojmova sa "opaljivim" svoj stvima); pojmovi vieg nivoa imaju veu transfernu vrednost (za razumevanje odnosa, pravila, reavanje problema); znanje imena i definiuih svojstva pojma olakava sticanj e i korienje tog pojma. 187

Ovo ukazuje da i nastava u kojoj se stiu nauni pojmovi mora biti individualizovana i usklaena sa razvojnim nivoom uenika. Uenike motivisati, stvoriti kod njih nameru i cilj da usvoje pojam jer od toga zavisi usredsreivanje panje na relevantne atri bute pojma. Autor se zalae za kombinovanje induktivnih i deduktivnih operacija. Z nanje imena pojma i njegovih definiuih svojstva olakava ueniku operacije klasifikova nja, da postavlja i testira hipoteze, izvede osnovno pravilo za grupu, naui strat egiju izdvajanja (ne)primera. Pri svemu tome nastavnik daje definiciju pojma u k ojoj su sadrana bitna svojstva i niz primera i neprimera pojma; posle svake samos talne aktivnosti i odgovora uenika nastavnik daje povratne informacije. Iz svega napred iznetog moe se zakljuiti da je razvoj pojmova u stvari razvoj samog miljenja . I razvoj pojmova je proces koji poinje u ranom detinjstvu, dostie u adolescencij i vie, zrelije forme i nastavlja se u odraslom dobu. Autori se slau da se i pojmov i, kao i miljenje, razvijaju po principima: "od konkretnog ka apstraktnom" i "od pojavnog ka sutinskom". U procesu formiranja pojmova velika uloga rei: imena pojma . Bez znakova i rei nema pojmova. Meutim, dete pojam pre formira i koristi nego to je u stanju da ga definie. Istraivanja formiranja pojmova ukazuju da dete ne prima gotove pojmove pasivno, ono je aktivan inilac, to stalno mora da ima na umu i rod itelj i nastavnik i pisac udbenika. Pri usvajanju pojmova nuno je uvek ukazivati n a sutinu. Ali najvei problem je u tome to su bitne odlike najee skrivene, nisu "opalji e". Tek ako vaspita ima na umu sve "unutranje" i "spoljanje" faktore: procese formi ranja pojma, faze kroz koje taj proces prolazi, odlike koje dete koristi u formi ranju pojma i intelektualni stupanj na kome se dete nalazi, i ako je nivo motiva cije za uenje pojma, i deteta i vaspitaa, zadovoljavajui - moemo oekivati najpovoljni je ishode. RAZVOJ INTELIGENCIJE Razliita shvatanja o prirodi i strukturi inteligencije Pojam inteligencije Inteligencija je sposobnost snalaenja u novim situacijama ili problem situacijama u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem bitnih odnosa i veza u datoj situaciji i konstruisanjem sredstava reenja. Ovo odreenje je samo pokuaj da se iz brojnih definicija inteligencije izdvoji ono to im je zajedn iko. Tarner (Turner, 1977) prikazuje razliite pristupe u odreivanju pojma inteligen cije i autore grupie po kriteriju kako definiu pojam inteligencije. Po tome osnovu ona izdvaja etiri shvatanja koja inteligenciju odreuju kao: 188

produkt ili postignue: testiranja, miljenja, intelektualnih procesa (Galton, Binet , Burt); svojstvo intelekta koje poseduje pojedinac: koje odreuje njegov naine men talnog funkcionisanja (Spearman, Thurstone, Guilford); proces: koji posreduje iz meu organizma i sredine; dispozicija, (Ryly, Piaget, Wertheimer); evaluativnu dim enziju: suenje (Jensen, Hudson). Ivi i saradnici (1976) ukazuju da od poetka ovoga veka postoje dve osnovne linije istraivanja inteligencije: eksperimentalna: teori jski pristup koji pokuava da odredi ta je inteligencija, koji su procesi i oblici njenog funkcionisanja; psihometrijska: merenje inteligencije, prouavanje individu alnih razlika i testiranje, izrada i usavravanje mernih instrumenata. Jo od Bineov og doba otvorene su dileme o inteligenciji, kao to su: jedna opta ili vie nezavisni h sposobnosti; proste (ulne, motorne) i sloene (vie mentalne) funkcije kao pokazate lji sposobnosti; verbalna i neverbalna priroda inteligencije; odnos izmeu pamenja (znanja) i inteligencije; pitanje steenosti i uroenosti inteligencije. I savremeni pristupi izuavanju inteligencije jo uvek pokuavaju da, uz nove, razree ove stare di leme. Najvei broj autora savremenih istraivanja inteligencije moe se svrstati u psi hometrijski, eksperimentalni, kognitivni, razvojni ili bioloki pristup. Meutim, je dan broj autora vidi perspektivu u kombinovanim pristupima: eksperimentalno-kogn itivnom, kognitivno-razvojnom, kognitivno-informacionom pristupu (Stankov, 1991; Baucal, 1998). Struktura inteligencije O prirodi mentalne organizacije linosti i strukturi inteligencije prve su pokuale da daju odgovor faktorske teorije sposobnosti. Engleski psiholog Spirman (Spearm an, 1904) je, primenjujui postupak faktorske analize, prvi dao dvofaktorsku teori ju inteligencije. Uspeh u reavanju problem situacije zavisi od dve grupe faktora: opteg, generalnog faktora inteligencije (g) koji utie na mentalno funkcionisanje u svim situacijama; 189

specifinih faktora (s) koji dolaze do izraaja u reavanju odreenih problema ili obavl janju odreenih poslova. Kasnije je, na osnovu meusobne povezanosti, ove specifine f aktore Spirman grupisao u verbalne, numerike, perceptivne i druge. FAKTORSKA ANALIZA - korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova sta vljaju u meusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi razliitih psihikih aktivnosti. Faktorskom analizom otkriva se struktura sposobnosti, struktura linos ti - u faktorskim teorijama. Ameriki psiholog Terston (Thurstone, 1938) je primenio multifaktorsku analizu i i zdvojio sedam primarnih sposobnosti koje su nesvodive na faktor "g". Dajemo krat ak prikaz tih faktora: S - spacijalna (prostorna) sposobnost (brzo i precizno pr edstavljanje, zamiljanje ili vizuelizacija odnosa u prostoru); P - perceptivni fa ktor (brzo i tano opaanje prisutnih podataka, vidna diskriminacija); N - numeriki f aktor (brzo, lako i uspeno operisanje brojevima u raunskim operacijama); V - verba lni faktor (sposobnost razumevanja rei i jezika uopte, shvatanje napisanog i verba lno zakljuivanje); W - verbalna fluentnost (sposobnost brzog produkovanja rei, bog atstvo renika, lako pronalaenje rei da se izrazi misao ili rei koje poinju na isto sl ovo); M - faktor pamenja, memorije (kapacitet neposrednog pamenja, radne memorije, lako zadravanje i meusobno povezivanje utisaka); R (I) - sposobnost rezonovanja i li faktor induktivnog zakljuivanja (shvatanje odnosa meu datim podacima i pronalaen je opteg principa, pravila). Terston je konstruisao bateriju testova za ispitivan je primarnih sposobnosti. Dobijeni intelektualni profil bio je "upotrebljiviji" za profesionalno usmeravanje i selekciju nego nalaz o "g" faktoru. Tendencija ko ju je zapoeo Terston kulminira u multidimenzionalnom pristupu strukturi intelekta Gilforda (Guilford, 1965, 1979). On u svoj model strukture intelekta uvodi tri dimenzije: operacije (kognicija, memorija, divergentno miljenje, konvergentno milj enje i evaluacija), sadraje (ponaajni, semantiki, simboliki i figuralni) i produkte (jedinice, klase, relacije, sistemi, transformacije i implikacije), to daje 150 p osebnih i nezavisnih sposobnosti oveka (slika 47). Gilford je nastojao da sposobn osti date u modelu empirijski pronae i faktorskim postupcima dokae. Pri tome je naa o da grupni faktori nisu meusobno povezani i zakljuio da inteligenciju ne moemo ana lizirati kao jednu sposobnost. Slika 47: Gilfordov model strukture intelekta 190

Katel je (Cattell, 1963, 1971) dao teoriju dva opta faktora: fluidne (gf) i krist alizovane (gc) inteligencije. Fludna inteligencija je opta sposobnost opaanja odno sa, povezana sa neuralnim razvojem modane kore i nezavisna je od drugih specifinih sposobnosti. U toku sticanja iskustva iz fluidne inteligencije se, pod uticajem motivacije i sredinskih faktora, razvija kristalizovana inteligencija koja se i spoljavanje kao visoko organizovana vetina rasuivanja u niz oblasti. Nastavljajui K atelov rad Horn (Horn, 1991) dolazi do zakljuka da je i gc, a ne samo gf, rezulta t genetskih faktora, ali da razliite grupe gena utiu na njihov razvoj. Druga dopun a teoriji je da se i gf i gc razvijaju pod uticajem obrazovanja i uenja. Meutim, k ristalizovana inteligencija je uglavnom zavisna od kolovanja dok je fludna inteli gencija pod uticajem individualnog uenja linosti u svakodnevnim ivotnim situacijama i pre kolovanja, a kasnije u vankolskom angaovanju linosti. Osnovna razlika izmeu ps ihometrijskog pristupa i Pijaeovog uenja je: za statistiki pristup inteligencija je samo jedan produkt mentalnog funkcionisanja; za razvojni pristup inteligencija je mehanizam individualnog razvoja. To je za D. Tarner (1977) razlog da najvie pri hvata Pijaeov kognitivno-razvojni pristup koji shvata inteligenciju (invarijantnu funkciju) kao adaptaciju na sredinu pri emu se stvaraju i/ili kvalitativno menja ju kognitivne (promenljive) strukture i u zavrnom stadijumu kognitivnog razvoja d ostie se formalno operaciona inteligencija. Shvatanja o razvoju inteligencije Razvojnu psihologiju inteligencije u ovom veku posebno su privlaili problemi poetk a, brzine i toka razvoja inteligencije, determinante razvoja i doba dostizanja i ntelektualne zrelosti. 191

Poeci inteligencije Koji oblici dejeg ponaanja se mogu smatrati ispoljavanjem ove funkcije - inteligen cije? Na osnovu longitudinalnog prouavanja razvoja inteligencije Nensi Bejli ukaz uje da se ne moe sa sigurnou zakljuiti kroz kakve oblike ponaanja se, u prve tri godi ne, ispoljava ova funkcija. Statistika istraivanja nisu nala znaajnu povezanost izmeu ponaanja na ranom uzrastu i kasnijih ponaanja; do 20. meseca uspeh deteta objanjav a "senzomotorna ivost", od 20. do 40. meseca dominira faktor "perzistencije" a po sle 48. meseca faktor "manipulacije simbolima". Ne moe se govoriti o postojanju i ste sposobnosti na svim uzrastima. Intelektualne funkcije koje ispituju testovi najsrodnije su izmeu susednih uzrasta; to su deca starija to tanije moemo, prema naen om IQ, predviati budue rezultate (tabela 19). Tabela 19: Koeficijenti korelacije izmeu mera IQ na raznim uzrastima Uzrasti (u godinama) 2 3 4 6 .37 .36 .66 .76 .31 .35 .42 .61 Uzrasti (poreenja) r sa IQ u 10 god. r sa IQ u 18 god. 7 .78 .71 8 .88 .70 9 .90 .76 10 .70 12 .87 .76 Pijae u svojoj teoriji govori o poecima razvoja inteligencije u senzomotornom peri odu. etvrta faza ovog perioda, od 8.-12. meseca, oznaava poetak a peta faza (12.-18 . m) razvoj senzomotorne inteligencije. Kao kriterije koji slue kao merila poetaka intelektualnih inova Pijae koristi: razlikovanje sredstva od cilja (neku prepreku treba savladati na putu do cilja); pojava intencionalnosti (postojanje namere d a se doe do cilja); svrsishodna koordinacija vie shema radnji i nastajanje novog s loenijeg ponaanja koje reava problem situaciju. Pijae: "Shemom radnje emo nazvati ono u jednoj radnji to se moe prenositi, uoptavati i diferencirati sa jedne situacije na drugu ili, drugim reima, ono to je zajedniko u razliitim ponavljanjima i primenama jedne radnje" (1990, str. 14). Problem situacija postavlja vee zahteve detetu, ali i dete u veoj meri ispoljava s enzomotornu inteligenciju, u sluajevima: - kad postoji vei stepen novine situacije ; - kad je vea, tea prepreka koju treba savladati i - kad treba, pri tome, udruiti vie shema radnji u novo ponaanje. Na osnovu briljivog posmatranja i analiziranja po naanja deteta u spontanim i eksperimentalnim problem situacijama Pijae je pratio r ane manifestacije inteligencije i njeno preobraavanje u sloenije oblike. 192

Razvojne promene Psihometrijski pristup je naiao na tekoe ne samo kod odreivanja poetaka razvoja intel igencije, ve i kod praenja njenog kontinuiranog preobraavanja sa uzrastom. Osnovni problem je kako prikazati razvoj inteligencije kao jedne te iste funkcije kada o na u pojedinim razvojnim periodima ima razliite manifestacije. Teorije stadijuma su pokuaj da se konstantnim redosledom kvalitativno razliitih razvojnih faza opie p reobraaj inteligencije. Pijae, kao to smo ve isticali, postulira etiri glavna stadiju ma u razvoju inteligencije. Problem prelaska iz jednog u drugi stadijum Pijae obj anjava dostizanjem celovitih struktura koje obeleavaju stadijume, kada se kao posl edica toka razvoja javlja nunost prelaska u novi stadijum. Pijae kod stadijuma int eligencije otkriva: (1) na senzomotornom nivou - praktine grupe premetanja, (2) na preoperacionom nivou kvalitativne identitete, (3) na nivou konkretnih operacija - strukture grupisanja, (4) na nivou formalnih operacija - strukture grupa. Sta dijumi su obeleeni uzastopnim strukturama koje ne zamenjuju jedna drugu, ve se ukl apaju jedne u druge. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencijalan. Meutim, kr itiari ukazuju da je ovim Pijae dao teoriju stadijima razvoja logiko-matematikog milj enja. Razvoj kauzaliteta ili razvoj pamenja, kako i sama enevska kola istie, ima svo je razvojne faze. Vigotski u svojoj teoriji opisuje stadijalni razvoj pojmova (s inkreti, kompleksi, pojmovi). I ove faze su nune, konstantne i daju nove razvojne strukture. Bruner je razvio teoriju stadijuma reprezentovanja informacija: akci oni, ikoniki i simboliki. I ovi stadijumi se javljaju po utvrenom redosledu i imaju sopstvene zakonitosti funkcionisanja, to Bruner u svojim empirijskim istraivanjim a nastoji da dokae. Meutim, problem je to nijedan dosada konstruisani razvojni test nije osetljiv na merenje ovih stadijalnih preobraaja inteligencije. Razvojni psi holozi pokuavaju da izrade takav merni instrument koji bi registrovao te promene. U razvojnoj psihologiji inteligencije zapaeno je uenje o procesu diferencijacije kao osnovnom procesu preobraavanja inteligencije. Garet i Bert ukazuju da se u pr ocesu diferencijacije iz optijih, globalnih sposobnosti tokom uzrasta izdvajaju s ve specifinije sposobnosti (tabela 20). Bert smatra da se to moe dovesti u vezu sa promenama koje se deavaju u korteksu: diferencijacijom i specijalizacijom kortek sa sa uzrastom. Tabela 20: Procentualna zastupljenost optih i posebnih faktora na razliitim uzrast ima (Burt, 1954; prema Ivi i dr., 1976) Faktor Opti Verbalni Aritmetiki Uzrast (u godinama) 8 10 52.1 35.6 7.3 9.3 3.1 3.0 12 27.8 10.7 13.4 193

Manuelni 2.5 5.9 6.5 Tempo intelektualnog razvoja U Bine-Simonovu skalu ugraena je linearnost brzine razvoja. Na toj osnovi Bine je odreivao mentalni uzrast a tern kasnije dao formulu za izraunavanje kolinika inteli gencije (IQ = MU/HU 100). Nalazi pokazuju da razliite primarne sposobnosti imaju ra zliitu brzinu razvoja. Tempo razvoja zavisi i od nivoa sposobnosti: kod zaostalih je najsporiji i najranije dostie zavretak, kod obdarenih je najbri i najkasnije do stie maksimum. Intelektualna zrelost Prema ranijim nalazima transverzalnih ispitivanja zakljueno je da se intelektualn a zrelost dostie izmeu 16. i 25. godine, zatim do 50 godina mere inteligencije spo ro opadaju, nakon toga bre a u poznoj starosti jo ubrzanije opadaju. Meutim, u novi jim longitudinalnim ispitivanjima prethodni nalazi nisu potvreni (slika 48). Nala zi ovih studija nisu nali opadanje inteligencije sa godinama; zakljueno je da su u ranijim, transverzalnim studijama, zanemarene razlike meu generacijama, da su za daci testova prilagoeniji mlaim osobama i da se, sa uzrastom, menja motivacija pos tignua (Smiljani, 1974, 1975). Kod nadprosenih i intelektualno aktivnih osoba naen j e porast inteligencije i posle 50. godine. Slika 48: Uzrasne promene primarnih sposobnosti merenih u transverzalnom i longi tudinalnom ispitivanju (T skorovi) a. Rezonovanje (R) b. Verbalna fluentnost (W) inioci razvoja i individualne razlike I na razvoj intelekta u toku ontogeneze deluju tri inioca: naslee - bioloki, genets ki plan, sredina - posebno socijalna sredina, odreen drutveni i kulturni okvir u k ome se odvija razvoj i aktivnost pojedinca - putem koje se ostvaruje razvoj. Efe kti pojedinih inilaca se ne mogu direktno meriti ve o tome doznajemo posredno, prae njem razvoja inteligencije (zavisne promenljive) kod ispitanika razliitog ili 194

istovetnog genotipa, koji su odgajani u razliitim ili istovetnim uslovima (nezavi sno promenljive). Ivi i saradnici (1976) navode podatke 56 studija koje su pratil e povezanost rezultata na testovima kod parova razliitog srodstva, kada rastu odv ojeno ili zajedno (slika 49). Uporeivanje rezultata parova bez srodstva ukazuje d a nema pozitivne korelacije; kako stepen srodstva raste - poveava se i korelacija koja je kod identinih blizanaca veoma visoka (oko 0.90). Ovi empirijski nalazi p otvruju ulogu naslea: da razvoj inteligencije zavisi od karakteristika organske os nove, pre svega korteksa. Meutim, kako nije sporno da interakcija faktora ini osno vu razvoja inteligencije, mnogi psiholozi su miljenja da je, umesto istraivanja ud ela faktora u razvoju inteligencije, daleko vanije otkrivati kako deluju naslee, s ocijalno-kulturni faktori i aktivnost pojedinca, kako u toj interakciji faktora u toku ontogeneze nastaju individualne razlike u razvoju. Slika 49: Grafiki prikaz korelacija rezultata na testovima inteligencije parova i spitanika razliitog stepena srodstva Mnoge studije koje se bave ispitivanjem delovanja sredine na intelektualni razvo j posebno istiu: znaaj govora, iji razvoj u predkolskom uzrastu zavisi od (ne)povolj nog govornog obrasca u porodinoj sredini; znaaj kolovanja (Bruner, Vigotski). 195

Nalazi o uticaju socijalne sredine, posebno porodice i kole, mogu se objasniti nae lom interiorizacije (Vigotski). Nalaze psihologa o uticaju kolovanja na intelektu alni razvoj, Snou (Snow, 1988) formulie u sasvim odreeno teorijsko shvatanje: "Obr azovanje je prvenstveno program razvoja sposobnosti. Inteligencija je i primarna sposobnost za uenje u procesu obrazovanja i primarni produkt uenja u procesu obra zovanja". I u novijim radovima ruskih psihologa ukazuje se da je detinjstvo do p olaska u kolu najvaniji period razvoja jer se u njemu formiraju opteljudske sposobn osti. Venger (1998)* kae da se razvojni psiholozi sve vie okreu tom periodu jer se u toku i ishodima njegovog razvoja "krije tajna" uspeha i neuspeha u kolskom dobu . Inteligencija i pol - su bili nezaobilazno pitanje studija koje su ispitivale uticaj polnih razlika na psihiki razvoj. Analizom svih dostupnih radova ustanovlj eno je da se u preadolescenciji, bez posebnog tretmana, kod mladia bre razvijaju p erceptivne (P) i spacijalne sposobnosti (S), a kod devojaka verbalne sposobnosti (V); u oba sluaja te nastale razlike se zadravaju i u kasnijem periodu. Meutim, na prosenim merama inteligencije nema znaajne razlike izmeu polova (Maccoby & Jaclin, 1977). I u studijama kod nas nisu naeni uticaji polnih razlika na razvoj intelig encije (Ivi i sar., 1976). Individualne razlike u intelektualnom razvoju se esto p rikazuju klasifikovanjem ispitanika prema koliniku inteligencije (tabela 21). Tabela 19: Klasifikacija ispitanika prema visini umnog kolinika Kategorije Vrlo visoka inteligencija Visoka inteligencija Visok prosek Prosena in teligencija Nizak prosek Granina inteligencija Mentalna zaostalost: - blaga - ume rena - teka - potpuna IQ 130 i vie 120 - 129 110 - 119 90 - 110 80 - 89 70 - 79 55 - 69 40 - 54 25 - 39 ispod 25 Mentalna zaostalost obuhvata kategorije koje imaju umni kolinik nii od 70. Uzroci umne zaostalosti mogu biti: organski (genetski i/ili teratogeni faktori), socija lni (izolacija), psiholoki (emocionalne blokade). Osobe sa blagom umnom zaostalou n aue, uz tekoe, da itaju i piu; obue se da rade jednostavne poslove, nisu upadljivog po naanja; zapoinju izgradnju operacionog miljenja ali ostaju na nivou konkretnih oper acija. Osobe sa umerenom zaostalou naue da se samostalno hrane i odevaju ali ne dos tiu opismenjavanje; mogu da ovladaju praktinim repetitivnim poslovima i uz pomo oko line brinu o sebi. Teka umna zaostalost * Venger, L.A. (1998): Predgovor knjizi: Psihiki razvoj predkolske dece, autiri - ae nko & Lavrentjeva, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 196

ograniava sve oblike uenja; ovakve osobe, uz specijalno vebanje, naue elementarni go vor i navike kojima zadovoljavaju osnovne potrebe. Osobe sa umerenom i tekom umno m zaostalou ostaju na preoperacionom miljenju (kompleksivnom, ireverzibilnom). Potp una umna zaostalost zahteva stalnu brigu i nadzor takvih osoba; one ostaju u okv iru senzomotornog nivoa razvoja. Problemi merenja inteligencije u razvoju Golton je, jo pre uvoenja Bine-Simonove skale, predloio da se individualne razlike na testu inteligencije odreuju pomou normi: klasifikovanjem rezultata za grupu ist og uzrasta i odreivanjem relativnog poloaja pojedinca u grupi, na osnovu njegovog skora, na skali percentila, standardnih skorova - odnosno na skali normi kako je ona data. Bine je uveo drugaiji princip procenjivanja inteligencije: utvrivanjem razvojnog stupnja (mentalnog uzrasta), na kom stepenu razvoja je inteligencija p ojedinca. tern je pojmu mentalni uzrast dodao pojam hronoloki uzrast i dao formulu za dobijanje kolinika inteligencije (IQ = MU/HU 100). Meutim, posle poetnog oduevlj enja sa IQ kao sigurnom individualnom konstantom (nepromenljivom tokom ivota), ka o merom inteligencije pojedinca koja pokazuje njegov razvojni stupanj i brzinu i ntelektualnog razvoja, usledila su osporavanja kritiara. Osporeno je da se mental ni uzrast, kao statistika mera, moe smatrati razvojnim stupnjem. Ni shvatanje o ne promenljivosti IQ tokom ivota nije potvreno u longitudinalnim studijama; do koleba nja dovode bioloki, socijalni i psiholoki faktori (videti tabelu 19). Veksler je b io jedan od najotrijih kritiara IQ; dokazivao je da je to obian psihometrijski skor . On uvodi "devijacioni umni kolinik" (DUQ), ime se vraa na prvi - Goltonov princip : odreivanje relativnog poloaja pojedinca u grupi istog uzrasta. Teorije stadijuma , koje smo prethodno prikazali (Pijae, Vigotski, Bruner), su pokuaj da se konstant nim redosledom kvalitativno razliitih razvojnih faza opie razvoj inteligencije. Ra zvojni psiholozi pokuavaju da, uvaavajui teorije stadijuma, izrade merni instrument koji bi utvrivao na kom je stadijumu intelektualnog razvoja ispitanik i koji je tempo njegovog razvoja. Ovi pokuaji su na liniji realizacije Bineovog principa u novim, povoljnijim, okolnostima kada su stadijumi razvoja jasnije opisani. 197

RAZVOJ EMOCIJA Emocionalni razvoj je jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod uticajem faktora sazrevanja i socijalnog uenja. Emocionalne reakcije prate sve nae doivljaje. Moemo rei da su emocionalne reakcije psihiki procesi kojim vrednujemo sa znato, izraavamo subjektivni odnos prema dogaajima, osobama i vlastitim postupcima . Pored subjektivnog (emocionalnog) doivljaja ove procese odlikuju organske prome ne i emocionalno ponaanje. Ove psiholoke i fizioloke promene su u meusobnoj vezi. Ka o dispozicije za ustaljene naine reagovanja emocije ine sloenu strukturu linosti koj a se naziva temperament. Emocije su sastavni deo svih sloenih dinamikih dispozicij a linosti: motiva, stavova, vrednosti (vrednosnih orijentacija) i interesovanja. Pre analize nalaza razvojnih psihologa o emocionalnom razvoju kod dece, naveemo ko ji se osnovni pojmovi koriste pri opisu emocionalnih reakcija. Mogue je razlikovati vie tipova emocionalnih reakcija: AFEKTIVNI TON - je najjedno stavnija emocionalna reakcija izraena kao doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti; ova osnovna emocionalna reakcija prati sve nae doivljaje (kognitivne, konativne), pa i sloenije emocionalne reakcije. OSEANJA ili emocije su vie izdiferencirani subj ektivni aktuelni doivljaji (radost, alost, strah, ljutnja). SENTIMENT - je komplek sna dispozicija, sloena emocija, trajni afektivni i konativni odnos prema neemu (d rugoj osobi, nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se odreuje 198

kako objektom tako i centralnim afektivnim odnosom izmeu linosti i tog objekta. Od stavova ga razlikuje priroda i to, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva r acionalno obrazloenje. Sloenost sentimenta ilustruju oseanja prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema detetu izaziva strah ili ljutnju u sluaju ugroenosti deteta, zavisno od toga da li opasnost jo traje ili je prola). AFEKAT - je vrlo i ntenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanje praeno izrazitim telesnim p romenama i burnim reakcijama (bes, panini strah). Afekat esto dovodi do "suenja sve sti" to ima za posledicu neobuzdano a ponekad i neuraunljivo ponaanje. RASPOLOENJE je prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje due traje i malog je intenzi teta. Dominirajua raspoloenja su psihika stanja karakteristina za odreene tipove linos ti i temperamenta. Psiholoke teorije razvoja emocija Jesu li emocije uroene ili se ue? Ako je i razvoj emocija pod uticajem sazrevanja i uenja, kakva je uloga ovih inioca na javljanje emocija? Kakve su karakteristike dejih emocija? Ovo su samo neka od pitanja na koja psiholozi pokuavaju da nau prave odgovore. Na njih su davani razliiti odgovori u istoriji psiholoke misli. Jedno o d najstarijih objanjenja emocija nalazimo kod grkog filozofa i lekara Hipokrata ko ji daje prvu klasifikaciju temperamenta na etiri osnovna tipa. On temperament - u staljeno emocionalno reagovanje pojedinca, dovodi u vezu sa dominacijom, preovlau juim uticajem jedne od etiri vrste telesnih tenosti, to su: kod kolerika (uta u), sang vinika (krv), melanholika (crna u) i flegmatika (sluz - flegma). Ova tipologija i danas se koristi, uz osavremenjeno objanjenje da organsku osnovu temperamenta ine nervni sistem i endokrini sistem. Ajezenk je (1965) uspostavio analogiju izmeu sv ojih nalaza, Jungovog modela linosti i Hipokratove tipologije (v. sliku 50). Znaaj an doprinos objanjenju prirode emocija nalazimo kod Aristotela. On prvi otvara pr obleme odnosa emocionalnog iskustva i telesnih promena pri emocijama, njihovoj u zrono-posledinoj vezi; o usklaivanju emocionalnog reagovanja sa intelektualnim proc esima - koji su i u savremenoj nauci jo aktuelni. Slika 50: Ajzenkov opis temperamenata* * Na slici 50 slova u manjem krugu oznaavaju: M - melanholik, K - kolerik, F - fl egmatik i S - sangvinik. 199

Kod introspekcionista (druga polovina XIX veka) Tiener je smatrao da se emocional ni doivljaj moe svesti na afektivne elemente prijatnosti i neprijatnosti. Meutim, V unt prikazuje emocionalni doivljaj kao kompleksan proces; on daje trodimenzionaln u teoriju emocija - oseanja sadre: prijatnost/neprijatnost, napetost/oputenost i uz buenost/ smirenost. Predstavnici instinktivistike teorije emocija su Mek Dugal i F rojd. Mek Dugal (1908, 1932) zastupa gledite da objekat koji izaziva instinkt uve k izaziva i emociju. Emocije deli na primarne (radost, alost, ...) i izvedene - " kompleksna oseanja". Sentimenti su primer trajnih i organizovanih emocionalnih te ndencija koje su grupisane oko nekog objekta. Sentimenti ukljuuju nekoliko emocija, na primer: sentiment ljubavi izaziva nenost (u prisustvu voljenog bia), strah (ako je ono u opasnosti), ljutnju (kada je ugroe no), tugu (ako je izgubljeno), radost (kada se vraa), zahvalnost (ako mu dobro ini ). Frojd smatra da emocije za oveka imaju veliki znaaj; i sam postupak psihoanalize j e zasnovan na emocionalnom transferu. U prvobitnoj koncepciji psihoanalitike teor ije istie da "afektivni naboj" nose dva instinkta: ljubavi i mrnje; oni su psihiki izraz instinktivne energije koja mora da se redukuje, a smanjenje tenzije se doiv ljava kao emocija ili afekt. U kasnijoj verziji psihoanalitike teorije emocija je : iskustvo autonomnih ekscitacija koje izaziva nesvesna ideja. Princip zadovoljs tva se koristi inervacijom autonomnog sistema, kao kanalom rastereenja instinktiv ne tenzije, dok princip realnosti usmerava redukciju ka motornom sistemu. Afekat postaje alternativa akciji koja izaziva zadovoljstvo, i javlja se kada akcija n ije mogua. Meutim, kada akcija 200

uopte nije mogua onda se emocija doivljava sa posebnim varijacijama neprijatnosti: kao nemoan bes, osujeena ljubav ili bespomoan strah. U psihoanalitikoj teoriji poseb no mesto zauzima pojam anksioznosti koja nije odraz nekog instinkta, ona izvire iz ega kada on opazi neku opasnost, a naroito kada preti opasnost raspada ugroenog ega i/ili sistema odnosa sa realnou. Kumulirana anksioznost takoe mora da se reduk uje i postaje pokreta mehanizama odbrane linosti ili dinamiki centar neuroze. Deji p siholozi psihoanalitike orijentacije (Isaacs, S. 1932) smatraju da i novoroene doivl java duboka oseanja (strah, gnev, ljubav, mrnju), ali ovo gledite nije izvedeno iz empirijskih nalaza. Bihevioristi (Votson; Skiner) emocije prikazuju kao reagovan je na spoljanje drai. Neki od oblika ponaanja obuhvaenih emocijom su uslovljeni a ne ki su posledica evolucionih i razvojnih promena. Votson je prvi eksperimentalno ispitivao emocije kod novoroeneta i zakljuio da su tri emocionalne reakcije: strah, gnev i ljubav uroene, a sve ostale se stiu uenjem. Pri tome on detaljno opisuje be zuslovne drai koje ih izazivaju i manifestacije ovih reakcija. Prikazao je i kako se uslovljavanjem stiu nove emocionalne reakcije. Ameriki psiholog erman (1928) na kon serije izvedenih eksperimenata, i briljive analize magnetoskopske reprodukcij e podataka, daje genetiku teoriju emocija. Po ovoj teoriji kod novoroeneta emocije jo nisu izdiferencirane; javljaju se samo pozitivne i negativne emocionalne reakc ije. K. Brides (Bridges, 1932) je, proveravajui ermanove tvrdnje, dopunila ovu teor iju nalazima da su emocionalne reakcije kod novoroeneta jo neizdiferencirane. Kod n ovoroeneta se moe uoiti samo jedno opte neizdiferencirano emocionalno stanje koje Bri des naziva optim uzbuenjem (excitement), koje se javlja bilo da dete reaguje na poz itivne ili negativne stimuluse. Ona je ustanovila da postoji odreeni redosled u e mocionalnom razvoju koji se odvija pod uticajem sazrevanja i sredine. Ove nalaze , koji su nastali kao rezultat kroskulturalne studije razvoja emocija, prihvataj u i savremeni razvojni psiholozi (v. sliku 54). Fizioloke teorije emocija Fizioloke teorije pokuavaju da objasne kako nastaju emocije. Prema eringtonu (1906) kada stimulus deluje prvo nastaje u tom prilazu postoje tri teorijske mogunosti: psihiki deo emocije a njegov neuralni korelat ekscitira telesne promene (posebno efektora); da isti stimulus istovremeno ekscitira svest i nervni centar koji ko ntrolie telesne promene (efektore); da stimulus deluje prvo na centar koji kontro lie telesne promene (efektore) a doivljaj tih promena je emocija. 201

Pre prvih fiziolokih teorija opteprihvaeno, laiko gledite, je bilo saglasno prvoj mog unosti. Smatrano je da su telesne promene organski izraz emocionalnog iskustva. P rva fizioloka teorija emocija, Dems-Langeova teorija, izaziva veliku panju jer pola zi od tree mogunosti. Ameriki psiholog Dems (1984) i danski lekar i psiholog Lange ( 1985), nezavisno jedan od drugog, postavljaju teoriju da opaena pojava direktno i zaziva telesne reakcije a emocija je na doivljaj tih telesnih promena (videti slik u 51). Slika 51: Prikaz Dems-Langeove teorije Brojne provere tanosti ove teorije usmerile su istraivae na izuavanje fiziolokih proc esa pri emocijama. Meutim, iako nije dokazano da su fizioloke promene bit emocije, prihvaena je ideja da su telesne promene vane za doivljaj emocija, odnosno da one nisu samo rezultat (posledica) tog doivljaja telesnih promena. Druga fizioloka teo rija, Kenon-Bardova teorija, oslanja se na eksperimentalne nalaze neurofiziologi je tridesetih godina XX veka. Kako nastaju emocije po ovoj teoriji? Kenon i Bard istiu da je diencefalon, posebno talamus a ne korteks, centar emotivnog ivota (v. sliku 52). Rana verzija njihove teorije nosi naziv talamina teorija. Ovi autori veruju da putevi (1) i (2) dovode do nastanka percepcije. Preko puta (3) korteks inhibitorno deluje na talamus. Ali to se deava samo pri normalnim percepcijama k oje informiu o uobiajenim pojavama; tada put (3) funkcionie i spreava talamine proces e. Meutim, kada stigne alarmantan stimulus on pokree orijentacionu reakciju, to iz aziva prekid puta (3) to dovodi do nastanka talaminih procesa koji deluju (put 4) na autonomni nervni sistem (uglavnom simpatikom inervacijom) i endokrini sistem ( v. sliku 55). Sloaj ovih funkcija dovodi do fiziolokih promena koje karakteriu emoc ije. Kada iz talamusa stigne povratna informacija u korteks (put 5) nastaje komp letna emocija. 202

Poto su noviji nalazi ukazivali na aktiviranje centara u hipotalamusu (koji pri n astanku emocija menjaju ritam disanja, rada srca, krvnog pritiska, temperature t ela, i dr.) to se naputa naziv talamina teorija a primarna uloga daje hipotalamusu . Meutim, ve etrdesetih godina, EEG zapisi pokazuju da pri emocijama nastaje aktiva cija korteksa, a ne koenje - to se ne uklapa u prethodnu teoriju. Lindsli (1950) t o objanjava funkcijom retikularne formacije: nicanje emocije bi bilo regulisano u zlaznim aktivirajuim retikularnim sistemom a njen dalji tok se odvija po Kenon-Ba rdovoj shemi. Slika 52: Prikaz Kenon-Bardove teorije Meklin (MacLean, 1955) koristi neurofizioloke nalaze Papeca o angaovanju, u emocij ama, limbikog dela velikog mozga koji regulie rad visceralnih organa. Procesi imaj u kruni tok: zapoinju u limbikom mozgu (hipokampusu), preko hipotalamusa inerviu vis ceralne organe a povratne informacije o izmenjenom stanju visceruma preko talamu sa ponovo dospevaju u limbiki mozak. Limbiki mozak informacije iz visceruma interp retira jezikom emocija. U poreenju sa mladim korteksom - limbiki mozak "snimanje" unutranjih procesa ostvaruje jednostavnijim nervnim mehanizmima nego to je jezik k omunikacije sa spoljanou (opaaji, pojmovi, govor), koji stvara i koristi neokorteks. Poloaj ovog sistema omoguava da se mnoge spoljanje informacije vezuju za unutranju visceralnu reakciju. Meklinova integracija ovih nalaza u objanjenje emocija dobij a naziv: teorija "visceralnog mozga". Najnovija neurofizioloka istraivanja sve vie potkrepljuju teoriju da postoji "emocionalni mozak", ali neurolog Ledu (LeDoux, 1993) kljunu ulogu pridaje amigdali, centru limbikog sistema, a manju hipokampusu. Goleman (Goleman, 1997) smatra da otkria o uzajamnom dejstvu modanih struktura, k oje utiu na nicanje i tok emocionalne reakcije, dozvoljavaju da govorimo o emocio nalnom umu - koji on povezuje sa delovanjem amigdale i meusobnim dejstvom amigdal e i neokorteksa, centra racionalnog uma (v. sliku 53). 203

Slika 53: Prikaz uloge amigdale u emocionalnom procesu (prema Golemanu, 1998) Leduovi nalazi ukazuju da vizuelni (auditivni, ...) signal putuje od receptora d o talamusa gde se prevodi na jezik mozga. Vei deo poruke prosleuje se do vizuelnog (auditivnog, ...) korteksa gde se analizira i tumai njeno znaenje i priprema odgo vor; ako je odgovor emocionalan, signal se alje amigdali da bi se aktivirali emoc ionalni centri. Manji deo signala koji je primio talamus ide direktno do amigdal e, brzom transmisijom, omoguavajui neposrednu, ali manje preciznu, emocionalnu rea kciju ("prekognitivnu emociju"). To znai da amigdala (psiholoki, emotivni straar) m oe da pokrene emocionalni odgovor pre nego to racionalni mozak u potpunosti regist ruje ta se dogaa. Tada ona upravlja veim delom mozga, ukljuujui i racionalni mozak. Ue stalost ovakvih "ispada", koji savremenom oveku vie odmau nego to pomau, zavisi od sa dejstva prefrontalnog korteksa (njegovog levog renja) i limbikog sistema; i noviji neuroloki nalazi potvruju Lurijinu pretpostavku da je ovaj deo neokorteksa odgovo ran za samokontrolu i smirivanje emocionalnih reakcija. To sadejstvo uz pomo refl eksije daje sporiji put emocija ali je njegovo razvijanje put ka "emocionalnoj p ismenosti", razvoju emocionalne inteligencije, istie Goleman. Tok razvoja i faktori razvoja emocija Da li novoroene doivljava emocije? Novoroene reaguje na spoljanje uticaje i na zbivanj a u svom organizmu. Ono drugaije reaguje kada pokazuje da je gladno, kad ima greve ili kolike, kad mu je hladno - nego ako je sito i naspavano. U ispoljenim aktiv nostima (senzomotronim, plakanju, ...) su i zaeci emocionalnog reagovanja. Slika 54: Diferencijacija emocija u prve dve godine (prema K Brides) 204

U kroskulturalnoj studiji K. Brides je posmatrala veliki broj dece i utvrdila red osled javljanja emocija u prve dve godine (slika 54). Ona je ustanovila da se em ocije razvijaju po principu diferencijacije i istovetnosti razvojnog redosleda. Nakon roenja kod deteta se moe uoiti samo jedno opte neizdiferencirano emocionalno s tanje koje Brides naziva optim uzbuenjem, koje se javlja bilo da dete reaguje na po zitivne ili negativne stimuluse. Iz te sposobnosti za uzbuivanjem nakon tri mesec a se izdvajaju dve osnovne emocionalne reakcije: prijatnost (zadovoljstvo) i nep rijatnost (uznemirenost). Do estog meseca iz neprijatnosti se diferenciraju tri e mocije: gnev, gaenje i strah. Neto kasnije, od devetog meseca, iz prijatnosti se i zdvajaju oduevljenje i naklonost prema odraslima - koja se oko trinaestog meseca diferencira i na naklonost prema deci. Oko polovine druge godine dete moe reagova ti ljubomorom a dvadeset prvog meseca u stanju je da ispolji radost. Razvoj emoc ija povezan je sa ukupnim razvojem deteta. Tako je poetno razlikovanje sebe, svog fizikog Ja, od okoline uslov da se pojavi oduevljenje i naklonost; uporedo sa dal jim razvojem samosvesti i pojma o sebi diferenciraju se ljubomora, stid, ponos i krivica. Emocije se razvijaju pod uticajem sazrevanja i uenja i razvojni psiholo zi danas vie istrauju uzajamno dejstvo oba faktora, nego to tragaju za odgovorom ko ji od njih znaajnije utie. Istraivanja koja potvruju ulogu sazrevanja najee su bila pr menjena kod dece u prvom detinjstvu. Ve u prvim danima ivota u ponaanju dece primeuj u se oigledne razlike. One se ispoljavaju u nivou aktivnosti, osetljivosti (razdr aljivosti), (ne)pravilnosti hranjenja i spavanja, postojanosti panje, u spremnosti prilagoavanja na nove uslove. Razliite organske osnove, razliita svojstva nervnog i endokrinog sistema, dovode i do razlika u ispoljavanju temperamenta kod dece o dmah nakon roenja. Masen i saradnici (1984) navode empirijske nalaze (Thomas & Ch ess, 1977) na osnovu kojih su ispitana deca klasifikovana na: (a) spokojne (75%) , to su bodra deca 205

sa pravilnim ritmom hranjenja i spavanja, prilagodljiva; (b) decu sa potekoama (10 %), ako su neurednog ritma sna i hranjenja, poviene uzbudljivosti; (v) usporene ( 15%), relativno neaktivnu decu, sporu u prilagoavanju novinama ali kad ih upoznaj u postaju aktivnija. Longitudinalnim praenjem iste dece istraivai su utvrdili posto janost temperamenta: i u sedmoj godini deca druge grupe, sa potekoama, imala su vie emocionalnih problema nego druge dve grupe. Gudinaf je (1932) na devojici koja j e od roenja bila slepa i gluva ustanovila isti redosled javljanja i izraavanja pri marnih emocija, kao kod normalne dece. Ovo potvruje ulogu sazrevanja, poto je ovde iskljuen faktor uenja. I nalazi da se emocije razvijaju istim redosledom u razliit im socijalnim sredinama ukazuju na njihovu zavisnost od procesa sazrevanja (K. B rides). O uenju emocija, naglaenije od ostalih psiholokih kola, govore bihevioristi. Oni smatraju da su samo primarne emocije uroene, ali se i one dalje razvijaju uenj em - koje njihovo nastajanje povezuje sa razliitim objektima i situacijama. Votso n je izveo prve eksperimente stvaranja emocije straha kod dece uslovljavanjem. E mocije se ue identifikacijom (poistoveivanjem) i podraavanjem (imitacijom), to potvru ju primeri identinog emocionalnog reagovanja deteta i majke na iste objekte i sit uacije. U emocionalnom razvoju predkolske dece ui se i kontrola vlastitih emocija i prepoznavanje emocija drugih. Decu treba od ranog detinjstva uiti da energiju e mocija usmeravaju na socijalizovan nain (kroz igru i druge korisne aktivnosti); t ime se smanjuju emocionalni ispadi i/ili potreba za koenjem i potiskivanjem emoci ja. Razvojni psiholozi ukazuju da je za emocionalni razvoj deteta bitno da ono o d ranog uzrasta doivljava da je okrueno ljubavlju i brigom svojih najbliih. Roditel ji koji pohvalama reaguju na odreeno ponaanje ili postignue daju detetu emocionalni podsticaj da se u tom smeru razvija. Emocije dece su najee vezane za konkretne sit uacije i zbivanja pa se preko malih "dela" deteta, ije hvaljenje/kuenje izaziva os eanja ponosa/stida, krivice ili samopotovanja, utie da se stvaraju afektivne osobin e linosti koje pomau detetu da izgradi realniju sliku o sebi, bolje razume sebe i druge. Meutim, i vaspitai e bolje razumeti i usmeravati ponaanje dece ako poznaju za konitosti psihofizikog razvoja na pojedinim uzrastima. Pojavu nepotpune kontrole emocija u ranom detinjstvu neuropsiholozi dovode u vez u sa dostignutom funkcionalnom zrelou korteksa: sa razvojem eonog dela korteksa pov eava se uticaj viih struktura korteksa na subkortikalne centre (levog renja prefron talnog korteksa na limbiki sistem). To utie da procesi ekscitacije (razdraenja) i i nhibicije (koenja) postaju sve uravnoteeniji; na predkolskom uzrastu dominantniji s u prvi procesi. Poveani uticaj neokorteksa dovodi do jaanja autonomnih voljnih pon aanja i bolje kontrole emocija. Karakteristike dejih emocija 206

Opravdano je govoriti o karakteristikama dejih emocija jer se one bitno razlikuju od emocija kod odraslih. Te razlike su uoljive u nainu njihovog javljanja, izraava nja, intenzitetu, uestalisti i duini trajanja. Utvreno je da deca reaguju neposredn o na sve promene: stimulacije iz organizma i okoline; emocionalne reakcije su uol jive po spoljanjim manifestacijama: ekspresiji i pokretima tela. Najranije manife stacije su pla i globalne senzomotorne aktivnosti, pokreti celog tela. Nalazi pok azuju da emocionalne reakcije zahvataju snano angaovanje miia - spoljanje pokrete, do k reakcije visceralnog sistema nisu registrovane; pri intenzivnim dejim emocional nim reakcijama nije izmerena ni pojava psihogalvanskog refleksa. Deje emocije su intenzivne i kratko traju. Kako se smenjuje stimulacija, menja se i pozitivno/ne gativno emocionalno reagovanje. Sve ove odlike i neposredno deje reagovanje, bez emocionalne kontrole, koje se bitno razlikuje od naina emocionalnog reagovanja od raslih, neuropsiholozi objanjavaju injenicom da na ovom uzrastu potkorni centri, k oji se angauju pri emocionalnim reakcijama, nisu jo pod kontrolom neokorteksa - ot uda dominacija procesa ekscitacije (razdraenja) nad procesima inhibicije (koenja). Do promena u emocionalnom izraavanju kod dece, pri kraju predkolskog uzrasta i na poetku kolovanja, dolazi pod uticajem kako procesa socijalizacije deteta tako i z bog razvoja eonog dela korteksa - poveanjem njegove funkcionalne zrelosti poveava s e uticaj viih struktura korteksa centre (levog renja prefrontalnog korteksa) na su bkortikalne strukture (limbiki sistem). Te promene se ogledaju u porastu emociona lne kontrole, posebno onih oblika izraavanja emocija koje odrasli ne odobravaju. Meutim, sa uveavanjem kognitivne obrade informacija, na koje se emocionalno reaguj e, fizioloke reakcije se pomeraju prema visceralnim organima; postupno poinju da s e smanjuju razlike izmeu opisanog dejeg/ odraslog emocionalnog reagovanja (u nainu javljanja, izraavanja, intenzitetu, uestalisti i duini trajanja emocija). Vrste emocija Primarne emocije Emocije koje se prve diferenciraju su osnovne ili primarne emocije: gnev, strah, radost i tuga. One se javljaju kod dece svih kultura i odravaju tokom itavog ivota ali se nain njihovog javljanja i ispoljavanja menja pod uticajem uenja. Prve tri najee poveavaju tenziju i podstiu na aktivnost, dok je tuga emocija niske tenzije i a ktiviteta. Gnev i radost sadre tenju ka cilju, dok je strah emocija izbegavanja, b eanja od opasnosti. Ljutnja se javlja kada neka prepreka (fizika ili socijalna) sp reava aktivnost ili postizanje nekog cilja, to dovodi do osujeenja (frustracije); o d vanosti cilja, trajanja osujeenja i nivoa tenzije emocija gneva se javlja u rasp onu: od blage ljutnje do stanja besa. Ljutnja moe biti praena direktnom ili pomere nom agresijom. Sa uzrastom fizi207

ke agresivne reakcije opadaju a verbalne rastu; meutim, zbog nepovoljnih posledic a koje ove reakcije izazivaju dete ui da kontrolie ispoljavanje ove emocije. Strah se javlja u situaciji (stvarnoj ili anticipiranoj) koja preti integritetu organ izma (linosti). Strah izazivaju neoekivane promene, jer smanjuju kontrolu nad situ acijom, a uveava ga neizvesnost (sumnja) da se opasnost moe izbei ili savladati. St rah prate intenzivne promene u organizmu i ponaanju (promene u radu vitalnih orga na, bledilo, znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agresija). I ova emocij a se moe javiti u irokom rasponu: od manjeg straha do afekta uasa (doivljaj nesree sa stranim posledicama uz oseanje da se na nju ne moe uticati). Opaanje straha kod dru gih esto izaziva paniku ("emocionalnu zarazu"), ak i kad posmatra nezna kakva to op asnost preti. Strah koji ispoljava majka prenosi se i na dete koje to opaa. U kols koj situaciji javlja se trema: strah od javnog nastupa, strah od ispita. Psiholo zi ukazuju da postoje fizioloki efekti treme (povien stepen tenzije), psiholoki asp ekti treme (opaanje predstojee situacije kao "opasne" i "ugroavajue", to uveava strepn ju) i komponente treme koje se ispoljavaju u ponaanju (izbegavanju aktivnosti uenj a, izbegavanje ispita, javnog nastupa). Razreenje problema treme zahteva upravo o brnuto ponaanje: pojaavanje uenja i uvebavanje odgovora, repertoara ponaanja, koje za hteva "ugroavajua" situacija. Radost se javlja nakon postizanja eljenog cilja. Inte nzitet radosti zavisi od vrednosti dostignutog cilja, nivoa nakupljene tenzije u toku motivisane aktivnosti i trenutka u kome se se cilj postie a tenzija smanjuj e. (Laka pobeda u igri izaziva umerenu radost, dok neizvesna pobeda, dostignuta nakon preokreta u poslednjem trenutku, izaziva ushienje). Tuga nastaje nakon gubi tka neega emu smo teili ili objekta koji smo voleli i cenili. Kod dece se tuga razv ija kasnije od ostalih primarnih emocija zbog sloenosti situacionog sklopa u kojo j se ova emocija javlja; tuga zahteva shvatanje gubitka i posledica do kojih on dovodi. I ova emocija se moe javljati u rasponu od umerenog intenziteta do najsnan ijeg oajanja zbog gubitka. Gaenje ili odvratnost je primarna emocija koju izazivaj u razliiti objekti kad ih vidimo, pomiriemo, okusimo ili dodirnemo; karakteriu je n eprijatno ulno i motorno stanje: telesne senzacije koje nastaju usled muke, tende ncije ka povraanju i drugim gastrikim reakcijama; gaenje je povezano sa snanom tende ncijom izbegavanja. Slika 55: Fizioloka osnova emocija i motiva 208

Sloene emocije Sa uzrastom dolazi do stabilnijeg povezivanja emocija sa drugim psihikim procesim a: kognitivnim i konativnim. Njihov razvoj je povezan sa procesom socijalizacije i interiorizacijom standarda vrednovanja. One se esto, kao sastavne komponente, mogu vezivati za interesovanja, stavove, vrednosti ili pojedine crte linosti. U o vu grupu spadaju emocije koje se odnose na samoocenu: oseanja uspeh i neuspeha, p onosa, srama, krivice i kajanja. Oseanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da je rezultat povoljan; nepovoljan ishod izaziva oseanje neuspeha; obe ove emocije su povezane sa sopstvenim nivoom aspiracije i motivom postignua; to je razlog to se zadovoljstvo zbog uspeha i nezadovoljstvo zbog neuspeha razvrstavaju u intelektu alne emocije. Oseanje ponosa javlja se uz doivljaj relativno visoke vrednosti svoj e linosti ili svoje uloge; obrnuto, oseanje srama javlja se uz svest o sopstvenim nedostacima ili nedolinim postupcima. Ove emocionalne reakcije mogu da se kod det eta jave tek kad 209

se formira psihiko Ja (trea godina); najpre se koriste spoljanji socijalni standard i za vrednovanje ponaanja a kasnije se samoocena vri na osnovu interiorizovanih st andarda o ispravnom/ pogrenom. Oseanje krivice javlja se kod osobe koja doivljava d a se ogreila o moralne norme ponaanja; prati je "gria savesti". Psihoanalitiari je t umae kao oblik samokanjavanja koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doivljaja k oji nisu bili usaglaeni sa superegom. Kajanje je neprijatna emocija koja se javlj a kad se seamo naeg ponaanja zbog koga nam je "nemirna savest". Intenzitet ove emoc ije, vezane za ranija iskustva, uveava svest o nemoi da se ravi postupci isprave. E mocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, ljubomora, mrnja, prezir, zavist , saaljenje, divljenje, strahopotovanje. Kre i Krafild daju "mapu" emocionalnih odno sa prema drugim ljudima; to su kompleksne dispozicije - sentimenti: trajni afekt ivni i konativni odnosi prema poznanicima (slika 56). Slika 56: Prikaz emocionalnih odnosa prema drugima (prema: Kre i Krafild, 1973) Ljubav je sentiment koji sadri oseanje naklonosti, nenosti i privrenosti prema osobi koja nas privlai, sa kojom se nae Ja u velikoj meri identifikuje. Kod dece se nak lonost za odrasle (majku) javlja u prvoj godini, a za drugu decu poetkom druge go dine. Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a procenjena je kao superiornija od nas, izaziva oseanje divljenja; neuspeh osobe, koja nam je simpatina, a procen jena kao inferiornija od nas, izaziva oseanje saaljenja (v. sliku 56). Mrnja je sen timent u ijoj su strukturi oseanja nenaklonosti, averzije i odvratnosti. Meutim, da su to jedine komponente one bi dovele do reakcije izbegavanja objekta mrnje. inje nice ukazuju da je to emocija koja u sebi sadri i tenju za pristupanjem objektu mrn je sa destruktivnim namerama. Sledea njena odlika je relativna trajnost, jer mrzi mo samo psiholoki blisku osobu (koja je u naem ivotnom prostoru). 210

Kre i Krafild smatraju da se najintenzivnije mrzi osoba koja je slinih sposobnosti kao to su nae, slina po mnogim drugim osobinama ali se od nas razlikuje po nekim kr itinim negativnim osobinama i uz to "opasno" ugroava nae ciljeve. Isti autori ukazu ju da superiornija osoba, koja je objekt nenaklonosti, izaziva oseanje zlobe, a i nferiornija prezir i omalovaavanje. Ljubomora je sentiment koji se javlja kao rea kcija na realnu ili zamiljenu opasnost da e voljeni objekt biti izgubljen jer se p ojavio rival kome je upuena naklonost voljene osobe. Kod dece se javlja polovinom druge godine. Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novoroena beba (brat ili sestra), kada se obino panja roditelja premeta na novoroene. Ljubomorno dete reag uje otvoreno (fizika ili verbalna agresija) ili prikriveno (regresija, strahovi, mucanje, enureza); skrivene reakcije su nesvesne. Frojd je opisao ljubomoru na o dnos izmeu majke i oca (Edipov kopleks, Elektra kompleks). Ljubomora se manifestu je kao gnev, mrnja, teskoba, oseanje potitenosti, srama, da od voljene osobe dolazi prezir i odbojnost. Produena ljubomora je jedan od simptoma emocionalne nezrelos ti. Masen i saradnici (1984) savetuju roditeljima da u periodu dolaska prinove n e zanemaruju stariju decu. I roditeljima i nastavnicima se sugerie da izbegavaju situacije koje su pogodan okvir za pojavu ljubomore. Zavist je negativna emocija koja se kod linosti javlja u situaciji kada opaa da njoj psiholoki bliska osoba po seduje ili ostvaruje neto za ime i sama udi. Intenzitet zavisti uveavaju inioci koji smanjuju njene anse: ako je u pitanju redak objekt, ako je nepravedno steen, ako s e radi o osobi koja ima centralno mesto u njenom ivotnom prostoru. Od emocija vez anih za procenjivanje izdvajamo estetska oseanja. Estetskom emocijom je obuhvaen k ompleks emocionalnih doivljaja lepog koje izaziva objekt ili situacija koju posma tramo ili smo posmatrali. Nalazi ukazuju da je estetski ukus vaspitljiv i da se standardi lepog i runog menjaju, meutim, individualni estetski doivljaj esto zavisi i od trenutnog psihofizikog stanja. U psihologiji muzike ispitivano je afektivno reagovanje dece preko sledeih reaktivnih potencijala: sposobnosti estetskog proce njivanja, preferencija i muzikog ukusa. Nalazi pokazuju da je uoavanje estetskog z naenja muzike najvii vid muzikalnosti; uoeno je da se na uzrastu 8-11 godine znaajno uveava sposobnost estetskog procenjivanja. Sa uzrastom se postepeno ostvaruje sp oj kognitivnog i afektivnog; sredina i obrazovanje mogu znaajno da ubrzaju proces razvoja estetskog procenjivanja. Sistem podsticaja treba obezbediti u kritinim p eriodima detetovog razvoja: temelji preferencija, estetskog procenjivanja i este tskog ukusa postavljaju se u predkolskom periodu. Pedagoke implikacije saznanja o emocionalnom razvoju 211

Goleman (1998) smatra da dolazi vreme kada e kole uiti decu "emocionalnoj pismenost i". To je preduslov da se razviju komponente emocionalne inteligencije. On svoju studiju poinje citirajui Aristotela: "Svako se moe razljutiti - to je lako. Ali, n aljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi nain - to nije lako". Aristotelov izazov se nalazi u usklaivanju emocio nalnog ivota sa intelektualnim; problem nije u emocionalnosti ve u tome kako emoci je ukljuiti u reavanje problema i dostizanje vrednosti, umesto da se deava obrnuta pojava. Goleman kae da je osnovna razlika izmeu uspenih i neuspenih uenika u tome to p rve, u dobroj meri, na uenje pokree intrinsika, unutranja motivacija (doivljaj prijat nosti pri aktivnostima i rezultatima uenja); kod neuspenih je unutranja motivacija ukljuena samo pri aktivnostima koje nisu kolsko uenje. Goleman definie emocionalnu inteligenciju oslanjajui se na Gardnerovu (Gardner, 19 93) kategoriju personalne inteligencije, odnosno na podruja koja izdvaja Salovej (Salovey, 1990), a to su: samosvest - prepoznavanje emocije u trenutku kada se i spoljava; upravljanje emocijama - sposobnost savladavanja i upravljanje emocijam a; samomotivacija - emocionalna samokontrola, upravljanje emocijama koje vode ne kom cilju; empatija - prepoznavanje emocija kod drugih; umee odravanja meusobnih od nosa, vetina razumevanja tuih emocija. Blok (Block, J. 1995) za emocionalnu inteligenciju radije koristi termin "prilag odljivost ega": samoodreivanje, kontrola impulsa, oseanje sopstvene vrednosti i so cijalna inteligencija. Goleman ukazuje da programi koji podstiu emocionalno uenje mogu da ponu, ako su dobro osmiljeni, ve u drugoj godini (empatija, emocionalna sam oregulacija). Tokom predkolskog uzrasta mora se uvaavati emocionalni "raspored" ra zvoja (tempo sazrevanja neokorteksa i stepen njegove interakcije sa potkornim ce ntrima). Emocionalne lekcije treba davati po spiralnom sistemu: na nain koji odgo vara dostignutom dejem razvoju. Na primer, svest o oseanju skromnosti javlja se u petoj godini (pre toga se deca "hvaliu"). Polazak u osnovnu kolu je znaajan trenutak dejeg prilagoavanja uz pomo razvijajue emoc ionalne inteligencije. U kolama, koje primenjuju program emocionalnog razvoja, de ca u poetnim razredima ue o samosvesti, prijateljstvu (druenju), donoenju odluka; od etvrtog razreda da budu empatina i kontroliu svoje nagone. Za razvijanje samokontrole, obuzdavanje impulsivnog reagovanja i ljutnje, korist i se postupak "signalno svetlo": 212

Crveno uto 1. Stani, smiri se i razmisli pre nego to odreaguje. 2. Iznesi svoj problem i reci kako se osea. 3. Postigni pozitivan rezultat. 4. Razmisli o moguim reenjima. 5. Una pred razmiljaj o posledicama. 6. Kreni i pokuaj da ostvari najbolji plan. Zeleno Nain na koji se vetine formiraju i atmosfera u kojoj se stie emocionalna pismenost - su kljune, od najvee vanosti. To znai da za realizaciju programa razvoja emocional ne inteligencije vaspitai moraju biti posebno edukovani. Uz to moraju da uvide i uvae injenicu da su kognitivna, afektivna i konativna svojstva uenika i preduslovi i produkti uspenog kolskog uenja. SOCIJALNI RAZVOJ Kognitivni, socijalni i emocionalni razvoj su glavni aspekti razvoja na ranom uz rastu i javljaju se kao jedinstveni i meusobno zavisni procesi. 213

Bolbi (Bowlby, 1969) smatra da je kod sve dece od roenja prisutna primarna potreb a za afektivnim vezivanjem; novoroene ima utemeljena ponaanja: gukanje, osmehivanje , privijanje - kojima pridobija one koji se o njemu brinu i koji mu uzvraaju nenou i milovanjem. Ozbiljnije naruavanje procesa emocionalnog vezivanja stvara probleme ije se posledice oseaju i u narednim periodima socijalnog razvoja deteta. Ispitiv anja pokazuju da je za razvoj privrenosti najvanija sposobnost majke (odraslog) da se neposredno odazove na signale deteta: pogled, osmeh, pla ili vokalizaciju. Ob jekti privrenosti su i majke i oevi podjednako ako sa panjom, toplinom i ljubavlju brinu o deci. Majke su sklone emocionalnom kontaktu (negovanju), a oevi kontaktu uz fiziku aktivnost s detetom (igri). Masen i saradnici navode eksperimentalne na laze o socijalnom i emocionalnom razvoju dece koja borave u predkolskim ustanovam a. Rezultati ukazuju da to nije negativno uticalo na ukupan razvoj i da su deca koja su boravila u jaslama, pet dana u nedelji u toku 26 meseci, razvila i snanu privrenost prema roditeljima. Ovi nalazi su bili od znaaja za prilike u SAD gde je dominantno porodino vaspitanje i gde vlada uverenje da je grupno vaspitanje u pr edkolskim ustanovama tetno. Za ocenu afektivne vezanosti koriena je metoda M. Ejsvor t (Ainsworth, 1978). Eksperimenat se sastoji iz sedam epizoda koje traju po tri minuta (tabela 22). Sistematski su posmatrane reakcije deteta u neoekivanim situa cijama. Kao kljune epizode javljaju se trea (dete je sa neznancem) i peta (dete je samo). Kao pokazatelj deje privrenosti uzimaju se reakcije deteta posle odlaska m ajke i ponaanje posle njenog vraanja. Tabela 22: Epizode Ejsvortovog ogleda R. b. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Epizode Majka i dete ulaze u sobu Majci i detetu prid ruuje se nepoznati Majka izlazi iz sobe Majka se vraa u sobu, nepoznati izlazi Maj ka izlazi Nepoznati se vraa Majka se vraa, nepoznati odlazi Prisutni u prostoriji Majka i dete Majka, dete i nepoznati Dete i nepoznati Majka i dete Samo dete Det e i nepoznati Majka i dete "pouzdano privreni Na osnovu rezultata posmatranja deca su podeljena u tri grupe: " - umerene reakcije na neoekivane situacije (70-75%); "indiferentni" - nisu reag ovali, obratili panju na odvajanje (15-20%); "preosetljivi" - koji snano reaguju i grevito se privijaju uz majku pri povratku ili je ljutito odgurnu (10%). 214

Razlike u ponaanju se tumae ne samo prethodnom istorijom razvoja dece, uenjem, ve i uroenim razlikama u karakteristikama organske osnove (dispozicijama za temperamen t) - to vodi individualnim razlikama kako u fiziolokim tako i psihikim svojstvima d ece. Pojava privrenosti u prvoj godini ivota ini osnovu socijalizacije. Autori se z alau za olakavanje procesa identifikacije roditelj dete, time to e roditelji biti bl agonakloni, paljivi, sa valjanim povratnim informacijama detetu ("Ne udaraj - mam u boli!") - kako bi roditelji postali prihvatljivi modeli za dete. Sticanje socijalnog iskustva Kakve predstave imaju deca o socijalnim odnosima i ljudima iz svoje okoline? Kak o se ta shvatanja menjaju sa uzrastom? Sticanje socijalnog iskustva povezano je sa kognitivnim razvojem. Masen smatra da i razvoj socijalnog miljenja ima svoje s tadije; osnovne tendencije toga razvoja su: od spoljanjih svojstava osobe do razm iljanja o vrednostima linosti i uzrocima njenog ponaanja; od uproenog do kompleksnog shvatanja povoda; od jednog svojstva do ireg poimanja svih povoda; od jednosmerno g ka elastinom miljenju; od konkretnog ka apstraktnom miljenju; od nepovezanog i ne doslednog ka strukturiranom i svrhovitom miljenju. Deca razlikuju ljude od fizike okoline. Osnovna svojstva za to razlikovanje je to se ljudi sami kreu i ispoljavaj u oseanja. Trogodinje dete odgovara da tvrdnja "devojica je ogorena" ima smisla a "v rata su ogorena" - nema smisla. Poimanje odnosa sa drugima i tue take gledanja stie se u komunikaciji. Najraniji znaci empatije kod dece naeni su u drugoj godini. Ve ruje se da slinost osoba ili poloaja pomae u saivljavanju (isti pol, uzrast). Empati ja se vaspitanjem, tumaenjem oseanja drugih, moe podsticati. Deca koja ne umeju da se postave na gledite drugih imaju problema u komunikaciji. Nalazi ukazuju da sis tematska obuka i u drugim socijalnim vetinama pomae uspenijem uspostavljanju meuodno sa. Empatija ili uivljavanje je stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujui tome r azumevanje oseanja i potreba druge osobe, kao i mogunosti predvianja ta e drugi uradi ti u pojedinim situacijama. Empatija, dakle, sadri: emocionalno, kognitivno i kon ativno uivljavanje. Otuda je razvoj sposobnosti uivljavanja bitan uslov socijalnog i ukupnog razvoja linosti deteta. Razvoj komunikacije 215

Komunikacija i interakcija su nuan uslov dejeg razvoja. Komunikacija je interakcij a putem znakova: neverbalnih (izraza lica, pogleda, mimike, pantomime, gestova) i verbalnih. Komunikacija se takoe razvija i menja i ima razne oblike. U prvoj go dini dominira afektivna komunikacija; od 2.-3. godine gestovna komunikacija; u 4 . i 5. godini saznajna komunikacija; od 6. i 7. socijalna komunikacija. Komunika cija je sloena delatnost koja obuhvata ne samo razmenu poruka izmeu uesnika, ve i ni z drugih pojava kao to su: odnos prema partneru u komunikaciji, potom kako se on opaa, procenjuje, koje potrebe komunikacije zadovoljava, koji motivi pokreu aktera komunikacije, kojim se sredstvima ostvaruje komunikacija i kakav je sadraj poruk a koje se prenose. Za uspeno obavljanje komunikacije vana je razvijenost i usvojen ost nekih vetina, ili normi meusobnog ponaanja u procesu komuniciranja. Komunikacij a deteta sa socijalnom sredinom je nuan uslov normalnog razvoja. Ali i sama komun ikacija se razvija i menja. Afektivna komunikacija - je primarna potreba za afek tivnim vezivanjem; dete nakon roenja pored fiziolokih potreba ima i potrebe za emo cionalnim odnosom i kontaktom sa odraslima; ona se ispoljava kao potreba za ljub avlju, iskazanom na adekvatan nain (da mu se odrasli obraa, uzima ga, miluje, ...) . Dete ak ispoljava inicijativu u traenju kontakta. Razvojni psiholozi to oznaavaju kao uroenu, primarnu socijalnost deteta. Znakovi kojima dete komunicira su ekspr esivno-mimika sredstva (osmeh, pogled, pokreti ruku, nogu, tela, vokalizacija). O ni izraavaju emocionalna stanja, izvode dete iz "fizioloke introverzije". Uspena ko munikacija ima povoljno dejstvo na fiziki i psihiki razvoj odojeta (bre se formira k ategorija objekta kod dece koja su uspostavila stabilnu emocionalnu vezu). Dete formira umenje dvosmerne komunikacije: primaoca i poiljaoca poruke. Gestovna komu nikacija - ispoljava se kao potreba za saradnjom u zajednikoj aktivnosti (nege, h ranjenja, kupanja, oblaenja, igre) sa odraslima. Dakle, ova komunikacija ima posr edujuu ulogu i ima intelektualna a ne samo emocionalna znaenja. Radnje poinju da do bijaju smisao koji im pridaju odrasli, one su informativni deo delatnosti: poinje "konverzacija radnjama"; gestovi, pokreti, privlaenje i udaljavanje predmeta, os oba ... ukazuju na ono to dete "saoptava" ali su istovremeno i sredstvo kojima det e regulie i sopstveno ponaanje. U tome je osnovna razlika afektivne i simbolike kom unikacije. U toku afektivne i gestovne komunikacije poinje razvoj govora - simbol ikog sistema za koji one i steene predmetne radnje ine osnovu. Razvojem govora poinj e razlikovanje znaka od oznaenog. Saznajnu komunikaciju - pokree deja potreba za sa znavanjem ali i potreba za uvaavanjem od odraslih i njihovom pohvalom; njenu domi naciju oznaava pojavljivanje velikog broja dejih pitanja. Dete je veoma radoznalo i tu svoju elju za znanjem 216

moe zadovoljiti u komunikaciji sa odraslim. Odrasli se sada pojavljuje pred detet om u svojstvu "erudite sposobnog da razrei sve nedoumice deteta, da d nune podatke, da obezbedi neophodne informacije" (Lisina, 1986). Dete trai odgovor i slua objanj enja ako su ona u skladu sa njegovom radoznalou. Kako detetu odgovarati? Razvojni psiholozi kau da je najbolje da odrasla osoba, kojoj dete postavlja pitanja, daje takve odgovore koji e izazivati novo pitanje deteta. Dete je usredsreeno na ono to ga interesuje a ne na odraslog koji mu tu pojavu objanjava; dete je u stanju da ui po programu koji samo odreuje, a program odraslog je uspean ako se uklapa u deji program (Vigotski). Kod ovog oblika komunikacije izraena je potreba deteta za uvaa vanjem, cenjenjem; bez tog preduslova dete ne moe realizovati svoju elju za saznav anjem. Socijalna komunikacija - se javlja pri kraju predkolskog uzrasta. I za nju je karakteristina velika deja radoznalost ali se ovoga puta pitanja dece odnose n a socijalne pojave, na svet ljudi i njihovih odnosa, prava, dunosti i obaveza. De te kao da prvi put otkriva odraslog u veem broju svojstava i funkcija. Dolazi do znatno dubljeg i diferenciranijeg opaanja i procenjivanja odraslih ljudi. Dete po staje svesno da odrasli moe imati razliite funkcije i da su neka specifina ponaanja vezana upravo za te funkcije. Dominantan motiv kod ovoga oblika komunikacije je usmerenje deteta na partnera, socijalne uloge i odnose. Linosni motivi u samoj ko munikaciji dobijaju svoje konano zadovoljenje. Dok se ranije radilo o tome da det e aktivno uestvuje u komunikaciji (najee sa poznatima, prema kojima postoje i jake e mocionalne veze) sada dete, zahvaljujui ukupnom razvoju, postaje svesno tih odnos a. Menja se, znai, odnos prema odraslom. Usled toga dete je u stanju da se usreds redi na odraslog i na sama objanjenja odraslog: ono je u stanju ne samo da gleda, ve i da vidi, ne samo da slua, nego i da uje, ono moe da sledi instrukcije odraslih . Ta promena odnosa prema odraslom omoguava detetu da se usredsredi na zadatak, d a ga prihvati i da ne reaguje na zbivanja u okolini. Kod deteta sa ovim oblikom komunikacije snano je izraena potreba za uzajamnim razumevanjem i empatijom, i kao posledica toga, adekvatnije reagovanje na pohvale i prekore odraslih. Pohvale g a vesele, one su mu prijatne. Prekori ga, naravno, ljute ali ono prihvata da usk ladi svoju aktivnost sa primedbama odraslih. Vano mu je da postigne sa odraslima "zajednitvo pogleda i ocena" (Lisina, 1986). Otuda ruski autori govore o komunika tivnoj zrelosti za polazak u kolu. Ta se zrelost ispoljava u odnosu "prema odrasl om kao uitelju, sa jedne strane, i sopstvenom poloaju uenika, sa druge strane" (Smi rnova, 1980). To faktiki znai da dete sa ovakvom komunikacijom shvata uslovnost si tuacije i da se ponaa na nov nain, tj. kao uenik. Orijentacija na partnera u komuni kaciji omoguava praenje onoga to se izlae, objanjava, pa usled toga i prihvatanje zad ataka i cilja uenja, a ne samo predmetnog sadraja zadatka. Dalje, dete je u stanju da se ne ponaa impulsivno i reaguje na neposrednu situaciju, ve da uzme u obzir ir e okolnosti, tj. specifinost situacije, ono 217

uvaava funkciju i ulogu uitelja i svoju ulogu uenika. Njegovo je ponaanje uslovljeno ukupnim kontekstom i podreeno je cilju (voljno-kontekstna komunikacija). Dete se orijentie ne samo na neposredne odnose sa odraslima, ne samo na trenutnu situaci ju, ve i na svesno prihvaene zadatke, norme, pravila. Shvatajui uslovnost situacija dete u samoocenu unosi povratne informacije, razlikuje pojedine (vaspitne) post upke od opteg stava vaspitaa prema sebi. Ponaanja se intelektualizuju, postaju shvae na, a ta shvaenost (ili svest o ...) omoguava pojavu voljnosti funkcija i ponaanja. Deje predstave o drugima Razvoj samosvesti, ja-koncepta, ima odluujuu ulogu i za graenje odnosa sa drugima i za predstave o drugima. Do sedme godine dominiraju spoljanje odlike, odnosno spo ljanja taka gledanja - kako nas drugi opisuju. U predpubertetu opisivanje sebe pre lazi sa spoljanjih svojstava na psiholoka: oseanja i misli. Adolescent ve izdvaja po stojana psiholoka svojstva linosti u celini i opisuje razmiljanja o sebi u sadanjost i i budunosti. Analogno opisu sebe deca vide odlike drugih. Do sedme godine opisu ju druge po fizikom izgledu i ponaanju. Posle osme godine javljaju se ubeenja, vred novanja odnosa prema drugima. Izmeu 12-14 godine u opisu je prisutno shvatanje ra znolikosti, (ne)postojanosti ovih ili onih svojstava linosti. Kako deca shvataju motive ponaanja drugih? Da li na ponaanje utiu postojane crte linosti i/ili nastala situacija? Petogodinjaci najvei znaaj pridaju situaciji. Nalazi ukazuju da sve do p uberteta nije dovoljno formirano razumevanje psiholoke strukture linosti. Meutim, i zmeu 612 godina deca poinju da shvataju da okolina sudi po njihovom ponaanju. Poinju da vre socijalna poreenja i otkrivaju razlike i slinosti. Drugovi i druenje Izmeu pete godine i puberteta predstave o druenju i kriterijumi izbora druga prola ze nekoliko faza: Od pete do sedme godine drug je onaj sa kojim se dete igra, ee via , koji blizu stanuje, iz istog je razreda, sa kojim deli slatkie; veze lako nasta ju i lako se prekidaju. Izmeu osme i jedanaeste godine drugovi se pomau, dele iste interese, a uslov za prijateljstvo je uzajamno poverenje. Posle dvanaeste godin e drug je onaj koji nas razume, sa kojim se dele skrivene misli ali koji ume da u va tajnu; druenje je u funkciji reavanja psiholokih problema: usamljenosti, potiteno sti, zaljubljenosti, ... 218

Odnos prema autoritetu Nalazi ukazuju da deca mlaeg uzrasta uglavnom nisu svesna uloge autoriteta. Zatim dolazi stadijum potinjavanja autoritetu. Na starijem uzrastu javlja se kompleksn ije razmiljanje o autoritetu i dobrovoljnom saraivanju. U eksperimentu je od dece traeno da odgovore da li deak treba da poslua majku i raspremi sobu pre nego to poe d a se igra sa drugovima koji ga zovu (Mussen et al., 1984). Na uzrastu od 4 godin e deca ne razlikuju nareenja kao instrukcije koje dolaze spolja. Saveti starijih i njihove sopstvene elje se podudaraju. Poev od 5-6 godine deca smatraju da linost koja se slui autoritetom ima nesporno pravo (nadmonost po poloaju, fizika snaga). Ok o 8. godine javlja se kompleksnije razmiljanje, ime poinju da niu odnosi uzajamnosti . Osoba koja koristi autoritet zasluuje poslunost deteta ukoliko mu pomae i pomagae ubudue. U 9. godini deca smatraju da potinjavanje autoritetu sleduje dobrovoljno, jer odnose shvataju kao saradnju. Osoba koja koristi autoritet snosi odgovornost za uspeh. U 11-12 godini nivo rasuivanja je jo sloeniji: autoritet je opravdano ko ristiti u cilju saradnje i samo saglasno sa onima koji se potinjavaju. Dakle, aut oritet prihvataju uz uslov da ta osoba poseduje sposobnosti, znanja i ako to zah teva situacija. U trenutku zavravanja osnovne kole dete uvia da je postalo lan socij alne grupe i identifikuje sebe sa svojim polom. Empatija i samokontrola su posta le znaajne crte linosti. Polni identitet Polni identitet najpre oznaava poimanje i prihvatanje svoje polne pripadnosti i u loge. U jednoj linosti ne moraju se muke i enske osobine, kako su klasifikovane u d anoj kulturi, meusobno iskljuivati. ena sa razvijenim polnim identitetom moe biti nen a majka, supruga a baviti se "mukom" profesijom. Takoe mukarac moe biti nezavisna lin ost koja je blage naravi. Razvoj polnog identiteta Polni identitet se najranije javlja na uzrastu od 1;6 do 3;0 godine, ali uz znan je o polnoj pripadnosti ostaje nejasno, ogranieno poimanje polnih razlika od stra ne deteta. Ono jo ne shvata da je pol postojan, da ga ne odreuju spoljna obeleja (o delo) ili vrsta posla kojim se neko bavi. U ispitivanju su deci pokazivane gole muke i enske lutke. Mala deca su smatrala da enska figura postaje deak kad je obuku u muko odelo 219

i, obratno, da muka figura postaje devojica kad joj obuku haljinu. Pravo poimanje polnih razlika zapoinje sa 5-6 godina. Zapaeno je da deca veoma rano znaju o socij alnim oekivanjima u odnosu na odreeni pol. Sa tri godine deca ve biraju "prigodne" igre i igrake; sa 4-5 godina razlikuju tipine poslove mukaraca i ena. Devojice prefer iraju posao negovateljice ili uiteljice, a deaci policajaca ili pilota. Formiraju se stavovi o polnim stereotipijama: mukarac treba da bude krupniji, buniji, nezavi sniji, pametniji; ene: sitnije, tie, vaspitanije, poslunije, saoseajnije. Meutim, sut nsko shvatanje mukih i enskih crta dolazi tek kasnije. Usvajanje polne uloge Diferencijacija ponaanja polova zapaa se takoe vrlo rano. U ispitivanju dece mlaeg u zrasta (1;6 - 3 g) igrake su klasifikovane prema stereotipima odraslih na muke i en ske i neutralne. Nalazi ukazuju da deca ve biraju "svoje" igrake, posebno deaci. Na mlaem kolskom uzrastu, 7-11 godina, u izboru zanimanja zapaa se da su prvaci kateg oriniji u zadravanju stereotipnih uloga, nego etvrtaci. Porast fleksibilnosti se do vodi u vezu sa odreenijim poimanjem pola sa uzrastom. U ispitivanju psiholokih polnih karakteristika jedan broj osoba oba pola ispoljav a androgena svojstva: spaja u sebi i muke i enske psiholoke osobine. Ispitivanja su vrena instrumentom koji sadri skale za vrednovanje maskulinih i femininih osobina . Androgeni imaju visoke skorove na obe skale. Autori razliitih teorijskih usmerenja razliito objanjavaju formiranje polnih stereo tipija. Predstavnici psihoanalize smatraju da se polne stereotipije usvajaju ide ntifikacijom sa roditeljem istog pola (u 4-5 godini). Bihevioristi smatraju da o ne nastaju socijalnim uenjem, instrumentalnim uslovljavanjem i opservacionim uenje m. U porodici i predkolskoj ustanovi potkrepljuju se ponaanja odgovarajueg pola. Ko gnitivisti rano uenje polnih uloga povezuju sa promenama u kognitivnoj sferi. Dec a sa vie panje posmatraju ponaanja koja se uklapaju u polni stereotip. O prikladnom polnom ponaanju deca ue imitacijom modela. To potvruju empirijski nalazi. U eksper imentalnom ispitivanju, pri izboru neutralnih predmeta, deca se odluuju za objekt e koje su veinom birali pripadnici njihovog pola. U svakodnevnom ivotu te informac ije deca dobijaju svuda oko sebe. Shvatanje mukih i enskih polnih uloga kod nas je istraivala V. Smiljani. Ona ukazuje da se shvatanje tih uloga menja sa drutvenim i ekonomskim promenama. Da 220

li postoje razlozi za postojanje psiholokih polnih razlika? Da li uloge polova i shvatanje o polovima kreu ka androgenoj fuziji? Pregled nalaza istraivanja ukazuje da razlike izmeu ponaanja mukaraca i ena nisu iskljuivo bioloki odreene. Za objanjen nastajanja psiholokih polnih razlika treba ukljuiti socijalni kontekst. Uloga pola u pojedinim kulturama je razliita zbog razliite socijalizacije. Mogu se izdvojiti sledei faktori: razlike u socijalizaciji muke i enske dece; konformisanje deaka i d evojica u skladu sa socijalnim pritiskom; dejstvo oekivanja u ponaanju mukaraca i ena ; vrdnosni sistem i stavovi, koji esto dovode do pristrasnosti istraivaa. Ulogu soc ijalizacije potvruju i antropoloki nalazi. Kritini period za usvajanje polne uloge je do tree godine. U emu su bitne razlike u gajenju muke i enske dece koje dovode do usvajanja polnih uloga? Autor odgovara da je to (to je razliito) u socijalnoj kog nitivnoj i emocionalnoj atmosferi koja okruuje dete u porodici i drutvu. Neki od in ilaca iz nae sredine su: Razliito vrednovanje muke i enske dece: - u narodnim poslov icama i umotvorinama eksplicitno se kae da je mukarac vredniji; - superiornost muke uloge u narodnim obiajima i obredima (esnicu lomi muko dete, vraa se samo za dobija nje mukog deteta, ...); - dobiti po svaku cenu muko dete (zato mlada u krilu dri na kone - deaka); - odravanje uverenja da je lake biti muko. elja za dominacijom mukara (dok jedni smatraju da je ona motivisana ekonomskim razlozima - nasleivanjem imov ine, psihoanalitiari nalaze psiholoku komponentu: da je ona proizala iz zavisti muka rca to ena ima najveu stvaralaku snagu - raanje deteta). Razliita oekivanja za pona mukarca i ene - u svakoj sredini postoje stavovi o poeljnim mukim i enskim osobinama koji modeluju ponaanje deaka i devojica. Ispitivanja kod nas pokazuju da su poeljne muke osobine: ambicioznost, energinost, odlunost, samouverenost, hrabrost, otrina, s amoinicijativa, ...; poeljne enske osobine: vernost, poslunost, paljivost, privrenost , skromnost, strpljivost, nenost, finoa, ... Ispitivanja u SAD (Kagan, 1964) nalaz e da su poeljne muke osobine: da bude agresivan kada ga neko napada, nezavisan i o dluan kad reava probleme, da bude seksualno agresivan, da potiskuje i kontrolie jak e emocije, ...; poeljne enske osobi221

ne: da se uzdrava od agresivnog ponaanja, da ne pokazuje otvoreno seksualne potreb e, da bude pasivna, nena, da sa drugima odrava uravnoteene emocionalne odnose. 222

RAZVOJ MORALNOSTI U svakom drutvu postoje merila za pojedine vrste ponaanja. Svako drutvo proklamuje svoj moral kao bitan uslov drutvenog i individualnog opstanka i razvoja. Pri tome u nekim segmentima ponaanja drutvo moe biti strogo, iznad deklarisanih zahteva, u drugim oblastima moe biti veoma tolerantno. Slina dinamika postoji i u ponaanju poj edinca. Treba istai da moralnost ini zavrnu sekvencu u razvoju linosti adolescenta, ne samo sa vrednosnog ve i sa psiholokog stanovita. I ne samo da se javlja kao sekv enca koja zahteva dui period za dostizanje relativne zrelosti, razvoj moralnosti se za razliku od drugih psiholokih dimenzija, protee u duboku starost. Meutim, valj a naglasiti da raspadanje linosti ide u suprotnom smeru - od zadnjih instanci raz voja (a to znai da je moralnost prva ugroena; slino je i kod razvoja korteksa: neok orteks poslednji dostie zrelost a u sluaju bolesti obino je prvi ugroen). U teorijam a psihikog razvoja nalazimo razliita shvatanja razvoja moralnosti. Psihoanalitika t eorija Psihoanalitiko shvatanje razvoja moralnosti istie da novoroene nije ni moraln o ni nemoralno - tek sa kasnijim razvojem doi e do obrazovanja nadja (superega), s loja linosti iji se sadraji sastoje od etikih i estetskih normi. Po psihoanalitikoj t eoriji itav psihiki ivot se zasniva na energiji libida koja se investira na mnogo n aina, a vode je princip zadovoljstva i princip realnosti. U poetku dominira hedoni stiki princip a sa razvojem sve se vie uvaavaju realne okolnosti. Dakle, pokretai su pobude voene prvim (hedonistikim) a izvrenje je usmereno drugim principom (realnos ti). U ovoj dinamici funkcioniu i razvijaju se id, ego i superego. Bioloki deo - i d, pokree motive; psiholoki deo - ego, izvrava samo deo zahteva. Neke ne dostie zato to su objektivno neostvarivi a druge "cenzurie", odbacuje superego, socijalni slo j linosti. Analitiari kau da se ego nalazi izmeu dva mona gospodara: ida i superega. Normalno stanje je kad se sva tri dela linosti nalaze u stanju dinamike uravnoteeno sti. Ego do izvesne mere moe "preruavati" zahteve ili "omekavati" norme superega da bi ih realizovao. Meutim, jae konflikte, ugroenost ega prati oseanje nesigurnosti , anksioznosti, strepnje od dezintegracije linosti. Kako se razvija superego? Na poetku razvoja dete je "neutralno" u odnosu na moralnost. Sa razvojem najpre se j avlja primarni narcizam, a pri jaem investiranju libida na objekte javlja se i "s ekundarni" narcizam, u obliku "ego ideala" koji sadri i mnoge socijalne vrednosti . Dete "ulazi" u obrasce ponaanja i identifikacijom sa roditeljima. Uz identifika ciju Frojd uoava razvoj Edipovog (Elektra) kompleksa. Kroz njegovo razreavanje raa se superego koji upravlja moralnim ponaanjem pojedinca. Anksioznost prati i sve d ocnije sukobe linosti sa svojim superegom jer to ona doivljava kao pretnju 223

sopstvenom integritetu. Frojd je dao klasino tumaenje razvoja moralnosti ali e neop sihoanaliza manje naglaavati ulogu ida a vie ega i superega, tj. uenja i podraavanja . Bihevioristiko shvatanje Bihevioristika teorija razvoja moralnosti polazi od uenj a moralnosti (slino ostalim ponaanjima) putem uslovljavanja i operantnog uenja, put em potkrepljenja - kanjavanja. Objektivista, dakle, smatra da kroz stalno procenj ivanje dejeg ponaanja, i odgovarajuim odnosom prema pojedinim oblicima ponaanja (nag raivanje ili kanjavanje) - vodi put razvoja moralnosti. Meutim, to dalje znai da je moralno vaspitanje prvenstveno spoljni proces a unutranji procesi se svode na poz nate mehanizme uenja. Dakle, moralna naela bie "ugraena" u linost nagraivanjem i kanja anjem, bez obzira na prirodu tih naela. Meutim, ako je ovo uenje u stanju da objasn i jednostavnije vidove moralnosti, kod tumaenja sloenih, univerzalnih ljudskih for me moralnosti nailazi na ozbiljne tekoe. Kognitivno-razvojna teorija Kognitivno-ra zvojna shvatanja prvi daje Pijae analizirajui moralna suenja kod dece. On polazi od pretpostavke o meusobnoj uslovljenosti celokupnog psihikog ivota. Istovremeno Pijae smatra da uzajamnost odnosa ljudi predstavlja jedan od glavnih izvora moralnost i. Iz odnosa deteta sa odraslima razvija se moralna heteronomija koja se zasniva na prinudi (do 7 - 8 godine). Odnosi su jednosmerni, dete potuje autoritet stari jih; tu je i moralni realizam: dete smatra normativno ponaanje objektivno datim. Ukratko, to je: autoritarna moralnost - biti dobar znai biti posluan, moral je duno st koja proizilazi iz potovanja (ljubavi i straha) prema roditeljima; zapovesti s u neprikosnovene; dete potuje slovo, a ne duh normativa, rigidno prihvata pravila ; merila dobrih i ravih postupaka ne spori; krivica se "iskupljuje" kaznom; objek tivizacija odgovornosti - vaan je objektivni in ponaanja a ne subjektivna namera, m otiv; krivica se zasniva na na veliini objektivne tete. Uoljivo je da je razvoj mor alnosti uslovljen ukupnim, posebno kognitivnim razvojem, ali i obrazovno-vaspitn im uticajem. Ako roditelji naglaavaju nameru u ponaanju deca i pre 7 - 8 godine sh vate subjektivnu odgovornost. U prelaznoj fazi ona znaju da je lo postupak izvren namerno - loiji od sluajnog (zato predkolsko dete eksploatie izgovor da se neto "desi lo sluajno", da bi izbeglo posledice kazne za prekraj). Druga, zrelija faza moraln osti poinje oko 10-te godine i njena osnovna odlika i tekovina je razvoj autonomi je u moralnom rasuivanju, dete shvata recipronost i uzvratnost pravde. Biti dobar ne znai vie biti posluan, ve pravedan a pravednost je dvosmerna. Gubi se moralni rea lizam, normativi ponaanja se shvataju kao unutranja 224

obeleja ljudi. Pravila se mogu menjati ako se veina o tome dogovori. Razvija se uv ianje optih posledica nemoralnog ponaanja. Sada laganje nije loe samo zbog kanjavanja , krivice - ve zbog mogunosti gubljenja poverenja. Kod prestupa vie nije panja samo na kazni krivca ve na otklanjanju tete i obeteenju rtve. Shvatanje Kolberga*, koji u analizi razvoja moralnosti polazi od uenja Pijaea, izloeno je u poglavlju o teorija ma psihikog razvoja i treba ga uzeti kao sastavni deo ovog poglavlja. Humanistika teorija Humanistiko shvatanje razvoja moralnosti povezano je sa razvojem samoaktu alizacije i vrednosnog sistema linosti. Autori ove orijentacije smatraju da nisu samo vani formalni principi morala, ve koliko oni uvaavaju ovekovo unutranje bie, koli ko potuju bitne vrednosti oveka. Oni zameraju to se u moralnom razvoju legalizuje o no to "jeste" a ne ono to "treba" u ovekovom moralnom razvoju. Humanisti autoritarn om pristupu suprotstavljaju samoaktualizaciju. Oigledno je da se ovde radi o dugo trajnom kompleksnom procesu razvoja (socijalizacije) linosti pa se nijedno izloeno shvatanje ne moe prihvatiti kao ono koje je u potpunosti obuhvatilo i objasnilo razvoj moralnosti. I kod razvoja moralnosti moe se govoriti o sazrevanju i uenju. Pijae (1960) istie: "Svekolika moralnost sastoji se iz sistema pravila, a sutinu mo ralnosti treba traiti u potovanju koje jedna linost trai za ta pravila". I kod razvo ja moralnosti odigrava se proces interiorizacije, na ta ukazuju istraivai koji trag aju za unutranjim regulatorima moralnog ponaanja, kao to su: moralna svest, vrednos ti, moralno suenje. Njihovi nalazi potvruju da je ispravno stanovite da se moralnos t sastoji iz sistema pravila, a da se sutina moralnosti moe odrediti posredstvom o seanja, suenja i ponaanja linosti. Pri tome istraivai ne zanemaruju i druge relevantne inioce, posebno se vodi rauna o spoljanjim iniocima i okolnostima, pa se uz primenu multivarijantne analize dobijaju sve validniji podaci. Razvoj moralnih vrednost i dece i adolescenata Novoroene reaguje u skladu sa stepenom (ne)zadovoljenja svoj ih osnovnih potreba. Neki autori to oznaavaju "nultom" fazom moralnosti - norme m u ne znae nita. U prvom detinjstvu preovlauje hedonizam - dete tei da ini ono to mu pr iinjava zadovoljstvo; meutim, okolina reaguje prihvatanjem (nagraivanjem) ili nepri hvatanjem (kanjavanjem) njegovih postupaka to postepeno dovodi da se dete pri kraj u ovog perioda ponaa u skladu sa nekim optim normama sredine. Ali ono jo nema razvi jeno unutranje oseanje dunosti, a bez moralne svesti nema ni grie savesti. * Kolbergova teorija moralnog razvoja (str. 71-73). 225

Dete u toku ranog detinjstva obogauje obrasce ponaanja koji se uklapaju u zahteve sredine ali tek pri kraju ovog perioda poinju da se razvijaju pojmovi "dobar" pos tupak i "rav" postupak. Meutim, mnoge "dobre" ili "rave" postupke nee smo primetiti i li izdvojiti - ono ih tako shvata tek kad mu na to neko drugi posebno skrene panj u. Polazak u kolu i potreba prilagoavanja normama ponaanja u novoj sredini oznaava p rekretnicu u socijalizaciji deteta. Dete se jo vie uklapa u grupne norme ponaanja u koli i grupi vrnjaka. Oko desete godine poinje da shvata principe koji lee u osnovi standarda ponaanja. Prvo se javlja verbalno razumevanje tih principa a zatim se razvija sve snanije unutranje oseanje pravde i dunosti. Vrednosti se odreuju kao sloen e dinamike strukture koje se formiraju i menjaju u socijalnoj komunikaciji i izraa vaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim su reakcije, pa su vred nosti izvor motivacije linosti. S obzirom da je odreenja pojma "vrednosti" jo uvek predmet rasprave, ukazujemo kako je njihovo formiranje koncipirano u taksonomiji za afektivno podruje (Krathwohl et al. 1964). Na grafikom prikazu (slika 57) ilus trovani su ciljevi i znaenja pojmova u taksonomiji. Slika 57: Ilustracija optih pojmova taksonomije za afektivno podruje (Krathwohl et al. 1964) Autori daju hijerarhijski model vrednosti: primanje, reagovanje, vrednovanje, or ganizacija i karakterizacija. To je prikaz procesa interiorizacije vrednosti, gd e razvoj tee po principu: od konkretnog ka apstraktnom. Pri tome se od poetnih obl ika reagovanja, preko usmerene panje, interesovanja za saznato, procenjivanja, mil jenja, stavova - stie do vrednovanja i usvajanja vrednosti koje se konceptualizuj u, organizuju u sistem i na vrhu ine ivotnu filozofiju linosti. Bitan atribut vredn osti je poeljnost ("usvajanje", "preferiranje" i "pristajanje uz vrednosti"). Vre dnosti imaju integrativnu funkciju jer formirani sistem vrednosti ima fun226

kciju "opteg usmeravanja", to predstavlja osnovu doslednosti ponaanja linosti. Autor i nisu propustili ni priliku da vaspitaima ukau na znaajan element vrednosti: njiho vu funkciju u prilagoavanju gde slue kao orijentiri, kriterijumi i standardi u ivot u linosti, njenoj interakciji sa okolinom. Shvatanja koja pod vrednosnim orijenta cijama podrazumevaju smernice, uverenja i ciljeve koji reguliu aktivnosti linosti su pogodan okvir za tumaenje nalaza istraivanja razvoja moralnih vrednosti. Dobri i ravi postupci U empirijskom istraivanju provedenom na uzrastu uenika osnovne i sr ednje kole (Popovi i Mioinovi, 1977) od ispitanika je traeno da sami izaberu svoj "do bar" ili "rav" postupak (doivljaj) i navedu razloge za takav izbor. Rezultati istr aivanja pokazuju da se na vrhu liste dobrih postupaka nalazi pruanje fiziko materij alne pomoi drugima (tabela 23, slika 58). Tabela 23: Lista dobrih postupaka M Postupak Fiziko-materijalna pomo Psiholoko-socijalna pomo Uspeh u koli Posedovanje pozitivnih osobina linosti Bavljenje sportom, hobijem Izvravanje naloga roditelja Pomo i nega ivotinja Vraanje izgubljenih stvari Sticanje znanja i vetina Potovanje re da u koli i kui % 37 7 18 3 10 6 3 7 3 2 Rang 1 4 2 7 4 6 9 5 8 10 % 34 17 16 6 6 6 4 2 2 2 Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Slika 58: Prikaz uestalosti navoenja dobrih postupaka (M i )* * U grafikonu brojevi dobrih postupaka oznaavaju: 1. fiziko-materijalna pomo, 2. psih oloko-socijalna pomo, 3. uspeh u koli, 4. posedovanje pozitivnih osobina linosti, 5. bavljenje sportom, hobijem, 6. izvrenje naloga roditelja, 7. pomo i nega ivotinja, 8. vraanje izgubljene stvari, 9. sticanje znanja, 10. potovanje reda u kui i koli. 227

Nalazi istraivanja ukazuju da se sa uzrastom menja shvatanje o vrednostima pojedi nih dobrih postupaka. Dok je u sedmoj godini pruanje fiziko-materijalne pomoi najbo lji postupak za 53.9% deaka i 51.2% devojica, u sedamnaestoj godini on taj status ima samo kod 13.4% mladia i 12.0% devojaka (slika 59 a i b). Obrnuta pojava je nae na kod pruanja psiholoko-socijalne pomoi drugima. Kod deaka to je u 7. godini najbol ji postupak za 5% a u 17. godini za 17,5%; kod devojaka u 7. godini za 5% a u 17 . godini za 33,3%. Ovi podaci istovremeno potvruju da se kod devojica ranije razvi jaju i pojedine psiholoke karakteristike linosti. Slika 59: Prikaz promena vrednovanja dobrih postupaka sa uzrastom a. Uenici b. Uenice Na vrhu liste ravih postupaka nalazi se verbalna agresija za uenice i fizika agresi ja za uenike (tabela 24, slika 60). Meu ravim postupcima slede: izazivanje materija lne tete (deaci), neuspeh u koli (deaci i devojice), laganje (devojice). Tabela 24: Lista ravih postupaka M Postupak Verbalna agresija Fizika agresija Laganje Neuspeh u koli Izazivanje mat erijalne tete Neizvravanje naloga roditelja Kraa Krenje reda u koli i kui Posedovanje negativnih osobina linosti Uskraivanje fiziko-materijalne pomoi Odavanje tajne Uskrai vanje psiholoko-socijalne pomoi Muenje ivotinja Prestanak bavljenja omiljenom aktivn ou % 12 20 5 9 12 9 6 5 4 3 2 3 2 2 Rang 3 1 7 4 2 5 6 8 9 10 13 11 12 14 % 19 11 10 9 8 6 6 6 4 4 3 3 2 2 Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 228

Sa uzrastom se menjaju i shvatanja o ravim postupcima, posebno o verbalnoj i fizik oj agresiji. Dok u 7. godini verbalnu agresiju samo 4,5% deaka smatra najloijim po stupkom, u 17. godini ona je na vrhu liste za 26,9% mladia; istovremeno u 7. godi ni verbalna agresije je najloiji postupak za 3,7% devojica a u 15. godini za 30,4% i 17. godini za 23,1% devojaka. Kod vrednovanja fizike agresije situacija je obr nuta: 53,9% deaka u 7. godine izdvaja je kao najloiji postupak a u 17 godini 13,4% ; kod devojica u 7. godini fiziku agresiju izdvaja na prvo mesto 26,2% a u 17. god ini samo 0,9% (slika 61). Slika 60: Prikaz uestalosti navoenja ravih postupaka (M i )* U grafikonu brojevi ravi h postupaka oznaavaju: 1. verbalna agresija, 2. fizika agresija, 3. laganje, 4. ne uspeh u koli, 5. izazivanje materijalne tete, 6. neizvravanje naloga roditelja, 7. kraa, 8. krenje reda u koli i kui, 9. posedovanje negativnih osobina linosti, 10. usk raivanje fiziko-materijalne pomoi, 11. odavanje tajne, 12. uskraivanje psiholoko-soci jalne pomoi, 13. muenje ivotinja, 14. prestanak bavljenja omiljenom aktivnou Slika

61: Prikaz promena ocena ravih postupaka sa uzrastom (M i ) a. Uenici b. Uenice 229

Razlozi dobrih i ravih postupaka Najee navoen motiv ili dobar razlog karakteristian za ponaanje na mlaem uzrastu je briga o drugima, zatim dolazi potovanje autoriteta st arijih i iskustvo dobre posledice po sebe. Dobri razlozi za starije uzraste su: zadovoljstvo sobom, predvianje dobrih posledica po sebe, uzvratnost, uvianje na os novu stavljanja na tue mesto, ponaanje u skladu sa uzorom i prihvatanje optih normi (slika 62). Slika 62: Lista razloga dobrog ponaanja (M i )* * U grafikonu brojevi razloga dobrog ponaanja oznaavaju: 1. briga o drugima, 2. zado voljstvo sobom, 3. predvianje dobrih posledica po sebe, 4. potovanje autoriteta st arijih, 5. uzvratnost, 6. iskustvo dobre posledice po sebe, 7. uvianje na osnovu stavljanja na tue mesto, 8. prihvatanje optih normi, 9. ponaanje u skladu s uzorom, 10. izbegavanje oseanja krivice. Postupci su svrstani u rave zbog sledeih razloga (slika 63): - nepotovan autoritet starijeg, vrednosti razbijenog predmeta, iskustva loe posledice po sebe (mlai uzra st); - nebrige o drugima, nezadovoljstva sobom, neuzvratnosti, odstupanja od uzo ra, uvianja na osnovu stavljanja na tue mesto, oseanja krivice, krenja optih normi (s tariji uzrast). Slika 63: Lista razloga ravog ponaanja (M i )* * U grafikonu brojevi razloga ravog ponaanja oznaavaju: 1. nepotovanje autoriteta star ijih, 2. nebriga o drugima, 3. iskustvo loe posledice po sebe, 4. nezadovoljstvo sobom, 5. predvianje loe posledice po sebe, 6. oseanje krivice, 7. neuzvratnost, 8. odstupanje od uzora, 9. vrednost razbijenog predmeta, 10. uvianje na osnovu stav ljanja na tue mesto, 11. krenje optih normi. 230

Autori smatraju da se fizika agresija konvertuje u verbalnu agresiju - za isti po kretaki motiv promenio se nain pranjenja. Kod drugih se dogaa inverzija - dok sa uzr astom opada navoenje kolskog uspeh kao dobrog dela, raste navoenje kolskog neuspeha kao ravog dela (Popovi i Mioinovi, 1977, str. 162-163). U celini gledano nalazi otkr ivaju tri perioda u razvoju moralnosti: od 7-9 godina (dominiraju konkretna dela , heteronomna moralnost); 11-13 godina (period promena, smena kriterijuma vredno vanja; 15-17 godina (dominiraju unutranji razlozi, nastaje apstraktna autonomna m oralnost). Moglo bi se rei da su nalazi i zakljuci ovog istraivanja u skladu sa Pij aeovom i Kolbergovom teorijom moralnosti. 231

RAZVOJ LINOSTI Linost je jedinstvena organizacija osobina koja je u stalnom razvoju i dinamikoj p romeni. Razvoj se odvija pod uzajamnim uticajem faktora naslea, sredine i aktivno sti pojedinca. Olport naglaava da je linost "dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakte ristian nain miljenja" - njenu jedinstvenu podeenost prema svojoj sredini. Razvoj lin osti zahteva da se potencijali deteta razvijaju (diferencijacija) i da se skladn o ukljue u celovitu organizaciju koju nazivamo linost (integracija). U procesu nas tajanja linost se stalno menja ali se menjaju i zahtevi koje joj postavlja sredin a. U toj interakciji dete je aktivan uesnik koji je sposoban da do izvesne mere b ira ta e iz sredine usvojiti - najpre zato to je osetljivije na neke drai nego na dr uge, a sa razvojem stie sposobnost da to sve vie ini svesno i voljno. Poeci razvoja linosti Za dete u prvoj godini ivota (novoroene i odoje) se ne moe rei da je linost k ima "karakteristinu organizaciju psihofizikih sistema", za malo dete moemo rei da i ma "potencijalnu linost", da je "psiholoko bie" koje ve ima dispozicije i karakteris tike koje ine njegove individualne osobine koje e dalje da se razvijaju. Najpre se ispoljavaju razlike u temperamentu beba: po nainu reagovanja na drai iz okoline, po nainu sisanja, po svojstvima plaa, po ispoljenom stepenu energije. Eli Montegju kae: "Biti ovek nije status sa, ve prema kome se neko raa. Mora se nauiti da se bude o vek" (A. Montagu, 1950, prema: mit, 1992, str. 24). Skoro sve poznate teorije psi hikog razvoja, uz naglaavanje razliitih faktora, istiu znaaj prvog detinjstva za ukup an razvoj, a posebno razvoj linosti (v. teorije psihikog razvoja - Frojdovo i Erik sonovo uenje). Ako su odlike novoroeneta i odojeta takve da u najveem stepenu zavise od brige i nege odraslih, onda je najpovoljnije da taj problem prve godine bude razreen tako da dete ima pouzdan oslonac u "integritetu drugog" (Olport), da prek o odgovarajue nege, preko afektivnog vezivanja - kao primarne potrebe - stekne ba zino poverenje (Erikson), to e biti najbolja osnova za uspostavljanje normalnog tok a psihikog razvoja, da se ostvari preduslov da se u kasnijim godinama razvije dob ro integrisana linost, samoaktualizovana linost, zrela linost. Razvoj svesti o sebi U prvoj godini dete uspostavlja afektivnu komunikaciju sa osobama u svojoj okol ini; ponaa se na "senzomotoran" nain, ali ne izdvaja sebe iz okoline jer jo nije fo rmirano oseanje sebe. Sa ovladavanjem kategorijom objekta, u 8. mesecu, dete poinj e da razlikuje sebe od okoline. Time dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenc iranosti 232

"ja" od fizike okoline i ljudi. Najpre dete izdvaja ono to se nalazi van njega ili "ne-ja": predmete okoline i druge osobe. Identitet drugih prethodi samosvesti. Dete od 8 meseci plae kada se pojavi strana osoba a, nasuprot tome, pojava poznat ih lica izaziva pozitivne socijalne reakcije: osmehivanje i radosno gukanje. Ova kvo diferencirano reagovanje prema razliitim osobama nije samo pouzdan znak afekt ivnog vezivanja, privrenosti deteta za osobe koje se najvie bave njime. Dok Frojd ovo naziva afektivnim "izborom objekta", Hartman i Rapaport pojavljivanje ovih " objekatskih" odnosa opisuju kao uzajamne: stvaranje "ja" diferenciranog od osobe drugog i stvaranje drugog koji postaje objekt afektivnosti. Za Pijaea stvaranje "objekatskih" odnosa je u uskoj vezi sa nastajanjem sheme postojanog objekta, a ta afektivna decentracija je u uzajamnoj vezi sa saznajnom decentracijom. Pijae u tom kontekstu tumai pojam "hospitalizacije", reakcije deteta na odvajanje od maj ke ili osobe koja ga neguje. Odvajanjem se izaziva odsustvo faktora koji ima gla vnu ulogu u razvoju; dete reaguje na "nedostatak podsticajnih meudejstava, naime ta meudejstva mogu da se vezuju za majku, no, ne samo za osobu koja je majka, ve z a jedan, ukoliko je stvoren, poseban nain optenja izmeu jedne takve osobe sa svim s vojim osobinama i deteta, pak, sa svojim" (Pijae & Inhelder, 1990). Olport veruje da je prvi vid samosaznanja deteta oseanje telesnog ja. Malo dete pored organski h senzacija iz unutranjih organa, miia, zglobova - kada od 8. meseca pone da puzi, u dodiru i sudaru sa vrstim predmetima, saznaje za granice svoga tela. Tako se tel o prvo izdvaja i to "telesno oseanje ostaje doivotna kotva za nau svest o sebi" (Ol port, 1991). Razvojni psiholozi preporuuju roditeljima da uz pomo ogledala dovode dete u priliku da posmatra sebe; pored toga dete treba podsticati da imitira pok rete nevidljivih delova tela: usta, oiju, lica. Jedan od najvanijih oslonaca samos vesti je lino ime. Tokom druge godine ubrzano se razvija govor i drugi se detetu stalno obraaju njegovim imenom. I samo dete poinje sebe da oslovljava svojim imeno m, Tek krajem druge godine dete poinje da upotrebljava linu zamenicu "ja". Ali i t ada, po nalazima ruskih psihologa, poetna upotreba zamenice je sa glagolskim obli kom, kao da je u pitanju imenica: "Ja spava". Tek u narednoj, treoj godini, lina z amenica Ja se pravilno upotrebljava, to je jedan od vanih znakova pojave psihikog j a - oseanja trajnog identiteta sebe. Jedan od vanih inilaca pojave samosvesti, form iranja linosti sa odreenim osobinama i slikom o samom sebi, jeste odnos drugih lju di prema detetu. Deje oseanje sebe je proizvod ponaanja drugih prema njemu - drugi su ogledalo koje pomae detetu da shvati da je odreenih odlika, da je roditeljima s in ili ki, druga deca u porodici se prema njemu odnose kao prema bratu ili sestri a nepoznate osobe kao prema strancu. Vigotski (1966) kae: "Prema tome moemo rei da mi postajemo "mi" kroz druge i da ovo pravilo ne vai samo za linost kao celinu, v e i za razvoj svake pojedine funkcije". 233

Trei aspekt svesti o sebi je potreba za autonomijom i tenja deteta da preuredi soc ijalne odnose sa odraslima, to se javlja u treoj godini. Dete je svesno svojih pos tignua i demonstrira ih odraslima. Javlja se samocenjenje i ponos. Ako odrasli ne primeuju te deje tenje javlja se izraeniji negativizam. Vigotski to naziva krizom t ree godine. Dete se opire svemu to od njega trae odrasli. Razlog je to svaki predlog odraslih dete tumai kao ugroavanje njegovog identiteta. Psiholog Levi navodi prim er deteta, sa izraenim negativizmom u treoj godini, koje je svako jutro odlazilo d o kue svoje bake da joj, bez ikakvog povoda, objavi: "Bako, ja neu!" Na uzrastu iz meu etvrte i este godine javljaju se jo dva aspekta samosvesti: proirenje sebe i slik a o sebi. Izmeu tree i etvrte godine dete tei da se takmii i nadmaa druge - javlja se potreba za samopotovanjem i pohvalama. Uz to se javlja i oseanje posedovanja, vlas nitva. Doivljaj vlastitosti se prenosi sa svog tela i sebe i na svoja odela, igrake , bliske osobe. Dete voli da kae: "Moja mama ... moj tata ... moj auti ..." U inte rakciji sa okolinom dete saznaje kakvo je ono, ta roditelji oekuju od njega i pore di to sa svojim ponaanjem. Na taj nain se stvara poetna, rudimentirana slika o sebi - jer dete jo ne zamilja kakvo bi i ta bi elelo da bude. Pred polazak u kolu javlja se kriza sedme godine - iji je ishod da dete postaje svesno svoje socijalne uloge , javlja se socijalno ja. Meutim, po miljenju ruskih psihologa, taj nivo samoocene i ocene uloga drugih je slian spontanim pojmovima. A to znai da nema jo dubljih uo ptavanja, kritike samoocene - vie je u pitanju samooseanje, intuitivno saznanje. Ali i to je dovoljno za preuzimanje uloge aka u sedmoj godini, odnosno za shvatanje uloge uitelja. U periodu posle este godine, a posebno sa polaskom u kolu, dete post aje svesno svoje sposobnosti miljenja, da misli o miljenju (refleksija). Otuda Olp ort ovaj aspekt samosvesti naziva "ja kao razumni reavalac". Poslednji aspekt u r azvoju samosvesti vezan je za funkcionisanje formalnog miljenja, za dalekosene nam ere i udaljene ciljeve, i zato Olport to naziva "samosvojnim tenjama". Ovaj aspek t samosvesti je osnova integriteta linosti. U toj fazi linost je svesna svojih mog unosti i osposobljena je za autonomiju u odnosima sa drugim ljudima. Formirano sa mosaznanje, Ja linosti, je subjektivni entitet koji omoguuje integraciju opaanja, o samoposmatranje, zauzimanje dista seanja i misli o vlastitoj linosti. Ono omoguuje: nce u odnosu na sebe i svoje impulse, formiranje pojma o sebi. 234

Meu najvanije izvore stabilnosti "Ja oseanja" dolaze odnosi drugih ljudi prema nama . Posle konflikta veina ima doivljaj konfuzije vlastite linosti. Takoe i nagla popul arnost moe voditi konfuziji u doivljavanju vlastite linosti i neodgovarajueg ponaanja . Ako je osoba u realnom ivotnom prostoru onda e JA biti najizraeniji deo tog prost ora. Meutim, egocentrini imaju JA blie centru nego refleksivni, koji imaju JA kao p osmatraa. U jednom momentu mi smo svesni samo dela ivotnog prostora koji obuhvatam o pojmom psiholoka situacija. Nalazi o verodostojnosti opaanja sebe ukazuju da se najtanije opaa telesno ja. Neto manje tano opaamo kome "tipu" ljudi pripadamo po spos obnostima, navikama, stavovima ... kakav nam je status u grupi, kako nas drugi v rednuju. Inteligencija se doivljava sutinskijim delom JA, nego radne navike (marlj ivost). Svoje stavove i vrednosne orijentacije vie vrednujemo od znanja steenih u k oli. Kad nastane kriza, kad linost izgubi imovinu, dragu osobu, socijalni status - jedni se uz pridravanje vrednosti i uverenja vraaju u ravnoteu, a kod drugih osta je samo strast za osvetom. Idealno ja, predstava koju ovek ima o sebi u buduem vre menu, kad ostvari bitne ciljeve, je znaajan aspekt slike o sebi. Otuda i ima najv ii nivo u hijerarhiji ovekovog JA, Meutim, tek realna slika o sebi omoguuje oveku da se priblii idealu samoaktualizacije. Ako ovek razvije potencijale koje ima i dobij e priliku da ih primeni - produktivan je, zadovoljan je, kreativan je; ako nema prilike da ih iskoristi - frustriran je u znatno veoj meri nego ovek koji i nije r azvio svoje potencijale. Za funkcionisanje linosti i njenu motivaciju vano je da d istanca izmeu "idealnog ja" i "realnog ja" bude u zoni narednog razvitka - da su ciljevi ostvarljivi uz ulaganje napora i reavanje date problem situacije. Takve o sobe odlikuje formiran identitet i dobar integritet linosti. Pojam identiteta se odreuje kao jedinstvo linosti u toku jednog vremenskog perioda; kao karakteristike linosti bilo da su u planu jasne svesnosti, na njenoj periferiji ili pak u prede lu nesvesnog. Pod pojmom integriteta linosti se podrazumeva jedinstvena organizac ija osobina linosti; proces tokom koga se organska, psiholoka i socijalna svojstva kombinuju na viem nivou: integritet se ispoljava kroz radnu efikasnost i zadovol jstvo sobom. Prema Olportu najiri pojam je organizam, on obuhvata linost a u njoj se odigrava svesno doivljavanje - svest, a ono ega smo neposredno svesni o sebi je JA. inioci razvoja linosti 235

I razvoj linosti se odvija u interakciji faktora naslea, sredine i aktivnosti poje dinca. Poto je ve bilo rei o ovim faktorima ovde izdvajamo neke od nalaza koji govo re o uticaju pojedinih socijalnih inilaca. Uticaj porodine sredine Pek i saradnici izdvajaju dimenzije porodine dinamike prema njihovom stepenu pove zanosti sa razvojem linosti: Dimenzija uzajamno poverenje konzistencija demokratinost blagost/grubost r 0.64 0 .58 0.26 0.16 Dete koje raste u neharmoninoj porodici u nepovoljnoj je situaciji jer nema prili ke da se identifikuje i razvija po uzoru na roditelja, nema realne nagrade za ob like ponaanja koji se razvijaju uz podrku i odobravanje, nema ni dosledne kazne za prekraje moralnog kodeksa. Masen i saradnici (1984) dolaze do dve osnovne dimenz ije porodinih odnosa: prihvatanje - odbacivanje i autonomija - kontrola (slika 64 ). Njihovi nalazi ukazuju da su deca najbolje napredovala ako se roditelji i det e nalaze u toplim uzajamnim odnosima, kada se kao osnovna sredstva vaspitanja po javljuju panja i podsticanje i objanjavanje postupaka. Slika 64: Shema klasifikacije ponaanja roditelja Masen i saradnici analiziraju i rezultate ispitivanja drugih autora o efektima r azliitih modela ponaanja roditelja na socijalizaciju dece. Nalazi pokazuju da demo kratski 236

stil ponaanja roditelja (1. model ponaanja roditelja) utie na formiranje socijalno zrelog ponaanja deteta (1. model ponaanja deteta). Roditelji koji su sledili ovaj model ponaanja sakupili su najvei broj poena po sva etiri ispitivana obeleja: kontro la, zahtevanje zrelosti, nivo optenja i blagonaklonost. Oni su se odnosili prema svojoj deci neno, toplo i sa razumevanjem, blagonaklono i puno su sa njima optili, kontrolisali decu da usvoje ponaanja koja oni podravaju, ali da ih svesno prihvat e (videti sliku 65). Drugi model ine roditelji zapovednikog, autokratskog stila - i ja deca su nedovoljno samouverena, povuena i nepoverljiva (2. model). Trei model o znaava popustljivo ponaanje roditelja, to za posledicu ima nizak nivo socijalnog ra zvoja deteta - jer ova su deca ispoljila najmanju samouverenost, najnii nivo kont role i zrelosti ponaanja (3. model). Slika 65: Uporedni pregled ponaanja roditelja/dece (prema: Baumrind, 1973) Autori na sledei nain odreuju sadraje ponaanja roditelja kod ispitivanih obeleja: rola: uticanje na postupke deteta da se u ponaanju pridrava prihvaenog kodeksa; zah tevi zrelosti: vrenje pritiska da postupci deteta budu visokog socijalnog i emoci onalnog nivoa; nivo optenja: roditelji se slue objanjavanjem svojih stavova da bi d obili eljeno ponaanje deteta; blagonaklonost: roditelj je zainteresovan, topao, sa osea i raduje se sa detetom. Meusobni odnosi dece Masen i saradnici (1984) naglaava ju da porodina socijalizacija ne zavisi samo od meusobnih odnosa roditelja i detet a. Nalazi pokazuju da je uticaj roene brae i sestara veoma veliki, posebno na decu uzrasta od 2 - 10 godina. Braa i sestre uspostavljaju odreene norme ponaanja, pred stavljaju modele za podraavanje, daju savete koji se prihvataju i igraju dopunsku ulogu u razvijanju i usavravanju navika optenja. 237

kon

Oni meusobno poveravaju svoje tajne i pruaju jedno drugom podrku u periodu emociona lnih stresova. Ali u tim odnosima ima i konfliktnih situacija iz kojih se izlazi sa iskustvima kako treba reavati sporove. Formiranje linosti deteta zavisi od uza jamnih odnosa koji nisu jednaki za svu decu: prvene, srednje dete, najmlae dete. R oenjem novog deteta menja se porodina struktura i karakter meudejstava u uzajamnim odnosima njenih lanova. Roditelji se najvie bave prvencem, poklanjaju mu najvie panj e, uporno ga podstiu, ee razgovaraju s njim - ali i vie zahtevaju i oekuju od njega. P rvencu je najee model za podraavanje roditelj a kasnije uitelj, dok su za ostalu decu uzori roditelj i stariji brat ili sestra. Prvene u poreenju sa ostalom decom ima jai motiv postignua, tenje je vezano za porodicu i ume da sarauje, savesnije je, odg ovornije, manje je agresivno i lako prua pomo drugima. Mlaoj deci (drugom, treem ... ) roditelji se obraaju drugaije nego prvencu njihov odnos i nain vaspitanja su pod uticajem prethodno steenog iskustva. Mlaa deca su u situaciji da moraju da uzimaju u obzir interese i elje starije dece, da bi optila i slagala se sa njima. U odnos ima sa starijom decom mlaa stiu neophodne socijalne vetine i ona su, otuda, u odnos ima sa vrnjacima socijalno prilagoenija, komunikativnija, nego prvenci. Sa roenjem drugog deteta privilegije starijeg brata ili sestre prestaju ili se ograniavaju. Starije dete mora sada da se bori za panju roditelja, ali ne samo njih, jer i oko lina u veoj meri obraa panju na mlae dete. Odnosi roditelja sa svakim detetom, poseb no majke, odraavaju se na odnose izmeu dece. Longitudinalne studije pokazuju da se poetni odnosi starije dece prema mlaoj stabilno odravaju. Starije dete koje pokazu je (ne)prihvatanje mlaeg u prve tri nedelje od njegovog roenja, pokazuje socijalno (ne)poeljno ponaanje i kada ono napuni 14 meseci. To ukazuje na vanost pripremanja i prilagoavanja starijeg deteta pre i neposredno posle roenja mlaeg. Odnosi brae i sestara na predkolskom uzrastu odlikuju se time to starije stremi vostvu, bilo da s u u pitanju korisne akcije ili neposlunost. Starija braa odravaju svoje prvenstvo, ee nego devojice, koristei fiziku snagu; starije sestre su vie sklone objanjavanju, ispo ljavanju razumevanja. Deaci koji rastu uz starijeg brata u veoj meri ispoljavaju i nteresovanja svoga pola, nego devojice koje rastu uz stariju sestru. Devojice koje imaju starijeg brata su astoljubivije, agresivnije, sa vie maskulinih crta, ali b olje reavaju i testove inteligencije, nego vrnjakinje koje su rasle uz starije ses tre. Devojice, starije sestre, su bolje u ulozi "uitelja", pokazuju vie empatije, r aspolau sa vie povratnih informacija. Ako je vie dece u porodici mlaa deca za obuavan je radije trae pomo starije sestre, nego starijeg brata (Mussen et al., 1984). Nep otpuna porodica 238

Posebni problemi nastaju kada doe do raspada porodine zajednice: razvoda, smrti je dnog od roditelja, dueg odvajanja od kue. Jedna treina amerikih porodica postaje nep otpuna pre nego to deca napune 18 godina ivota (Mussen et al., 1984). U razvedenim brakovima deca uglavnom ostaju sa majkom (u 90% sluajeva), koja dobija decu na s taranje. Meutim, uporedo sa porastom broja razvoda, raste i broj ponovnog ulaenja u brak razvedenih osoba. To esto dovodi do sloenog seta porodinih odnosa u koje ne ulaze samo ouh i maeha, deca iz prethodnih brakova, ve i babe, dede ... Nalazi ukaz uju da osobenosti razvoja linosti u nepotpunoj porodici zavise od pola i uzrasta deteta, razloga koji su doveli do raspada porodice, odnosa majke-oca, od toga da li u porodici ima jo dece, roaka koji u nekoj meri mogu da zamene oca ili majku. Deaci sa mnogo vie posledica proivljavaju odsustvo oca nego devojice. Deaci koji se r azvijaju bez oca pokazuju znakove zaostajanja u socijalnom, emocionalnom i kogni tivnom razvoju. Takvi deaci ispoljavaju manje maskulinih crta, manju samostalnost a vie su nemirni i agresivni nego vrnjaci iz potpune porodice. Osobine devojica ko je rastu samo uz majku malo se po emu razlikuju od vrnjakinja iz potpunih porodica . Meutim, ove devojice manje su uspene na testovima kognitivnih sposobnosti. I deaci i devojice koje rastu samo sa majkom imaju razvijenije verbalne sposobnosti nego numerike. Nalazi ukazuju da na decu i na njihov razvoj negativno utiu konflikti r oditelja koji su prethodili razvodu ili se nastavljaju posle razvoda - oko podel e imovine, poretka vianja dece ... Longitudinalna ispitivanja su pratila da li su vee negativne posledice za decu ako ive u potpunoj porodici sa roditeljskim "kavg ama" ili u nepotpunoj porodici, nakon razvoda. Nalazi ukazuju da su negativnije posledice po razvoj deteta izazvale dve godine ivota u "potpunoj" porodici sa kon fliktima roditelja. Kako deca reaguju na pojavu ouha ili maehe, u novom braku rodi telja? Ispitivanja pokazuju da deca na uzrastu od 9-13 godina najburnije (negati vno) reaguju na ponovni brak roditelja. Meutim, ako su deca mlaa ili starija od ov og uzrasta, lake se prilagoavaju i stiu se povoljniji uslovi za razvoj u porodici s a novim uspenim brakom, nego u nepotpunoj porodici. Ponovo udate majke bile su nen ije, odreenije u zahtevima prema sinovima, nego razvedene majke koje nisu "preude sile" svoju sudbinu. Novi brak nije samo prilika da se ublae materijalne tekoe, ve d a se prevlada samoa, dobije podrka za reavanje problema i odvoji vie snage i vremena za decu. Ali, nije svaki novi brak uspean. U jednom broju sluajeva on je jo vie kom plikovao odnose, posebno kad se udrue dva nezrela partnera sa decom iz prethodnih brakova (Mussen et al., 1984). Uticaj vrnjaka 239

Vrnjaci imaju znaajan uticaj na razvoj linosti i ponaanje deteta i adolescenta. Pri ovome se posebno misli na vrnjake sa kojima se dete drui. Grupa vrnjaka je manje od reena socijalna grupa od porodice i otuda je istraivaima tee da steknu uvid u njihov e odnose. Zato i postoji vea razlika autora u proceni uticaja vrnjaka na razvoj lin osti. Dok jedni smatraju da su vrnjaci u periodu adolescencije uticajniji faktor od porodice, drugi misle da vrnjaci samo pojaavaju i kristalizuju ve ranije ispolje ne tendencije u ponaanju koje je dete steklo u porodici. Ukljuivanje u grupu vrnjak a smatra se prvim ozbiljnijim testom relativne zrelosti linosti na odreenom uzrast u. Istovremeno doprinos vrnjaka nije samo stvaranje optimalnih uslova za samoocen u; optenje i zajednika delatnost sa vrnjacima dozvoljava da se vrednuju i usvoje il i odbace odgovarajui postupci, ovlada vetinama koordiniranja svojih radnji sa akci jama drugih. Na taj nain formiraju se realni stavovi prema sebi, prema drutvu, pre ma koli, seksu i suprotnom polu. Meutim, deca koja do ukljuivanja u grupu vrnjaka ni su postigla potreban stepen zrelosti imaju tekoa u prilagoavanju na grupne norme. U kolskom uzrastu krug drugova poinje da se uveava a privrenost postaje stabilnija. U sve veoj meri druenja su orijentisana na dostizanja zajednikog cilja. Optenje posta je uspenije zbog toga to deca poinju da shvataju motive postupanja vrnjaka, to doprin osi stvaranju uzajamnog razumevanja. Na mlaem kolskom uzrastu (6-8 godina) obrazuj u se neformalne grupe sa odreenim pravilima ponaanja ali one nisu trajne. U period u odrastanja (10-14 godina) grupe vrnjaka postaju stabilnije, odnosi se sada zasn ivaju na strogim pravilima, veu ulogu igra slinost interesa. Na ovom uzrastu mladi se vie drue meusobno nego sa odraslima. Adolescent sam trai i bira prijatelja. Nov kvalitet odnosa ini uzajamno razumevanje i, to je posebno vano, potovanje razlika meu linostima. Odanost postaje sastavni deo prijateljstva, to je samo jedan vid uzaja mnog razumevanja. Intimnost je sledea znaajna odlika novog kvaliteta odnosa. Ona j e uslov za poverenje, oseanje prihvaenosti i spremnosti za pruanje podrke. Ako se po sumnja u poverenje onda je veza znatno ugroena ali se ne kida odmah, kao u detinj stvu, ve se razgovara o nesporazumu i esto prevazilaze smetnje. Devojke su ee spremne da se povere nego mladii. Kroz ovakve procese druenja ostvaruju se vane funkcije p rijateljstva: dogovorno vrednovanje - uzajamno poveravanje radi dobijanja koment ara i evaluacije, bez rizika od konflikta - kao kad se doivljaj poveri roditelju; graenje principa bliskih prijateljskih veza: - meusobnog potovanja, - poverenja, zainteresovanosti za ono to se prijatelju deava; princip individuacije - osamosta ljivanja, ali ostajanja u vezi sa prijateljem, bez potrebe udaljavanja, kao pri individuaciji u porodici. 240

Razvoj druenja u adolescenciji prema Danfiju (Danphy, 1963) prolazi kroz pet stad ijuma (slika 66): - izolovane grupe lanova istog pola, - poetak interakcije grupa istog pola, - poetak formiranja heteroseksualnih grupa, - povezane heteroseksualn e grupe, - parovi. 5. stadijum: parovi 4. stadijum: povezane heteroseksualne grupe 3. stadijum: poet ak formiranja heteroseksualnih grupa 2. stadijum: poetak inerakcije grupa istog p ola 1. stadijum: izolovane grupe lanova istog pola Slika 66: Stadijumi razvoja grupnog ivota u adolescenciji (prema: Dunphy, 1963) Uticaj kole kola je znaajan integriui faktor socijalizacije kao drutvenog procesa u kome deca i a dolescenti dostiu drutvene norme i pravila ponaanja u drutvu, osnovne principe uzaja mnih odnosa meu ljudima. U koli deca naue da osim linih postoje i interesi njihove g rupe, ali i jo iri interesi, o kojima moraju voditi rauna kad postavljaju neke zaht eve. 241

kola moe znaajno da stabilizuje oseanje sigurnosti ali je preduslov za to da dete bu de prihvaeno od nastavnika i vrnjaka i da je uspeno u koli. Kada dete nije prihvaeno i kada doivljava neuspeh u koli, kumulativno se pogorava slika o sebi, javlja se em ocionalna nestabilnost, agresivnost ili povlaenje. Takvi uenici ne realizuju intel ektualne i druge potencijale i zaostaju u ukupnom razvoju linosti. U narednom prilogu dajemo uporedni pregled razliitih metoda podsticanja uenika u ko li (Mussen et al., 1984): Efektivno podsticanje uitelj uenik 1. Ostvaruje se stalno. 2. Pohvala se saoptava im je zasluena. 3. Nastavnik pokazuje zainteresovanost za uspeh uenika. 4. Nastavnik podstie dostizanje odreenih rezultata. 5. Rezultate saoptava vrednujui ih po znaaju. 6. Usmerava uenike na vetine organizovanja uenja u cilju postizanja boljih rezulta ta. 7. Nastavnik daje uporedni pregled prolih i sadanjih dostignua konkretnog uenika . 8. Podsticaj konkretnom ueniku srazmeran je njegovom uloenom naporu. 9. Povezuje dostignuti uspeh sa uloenim naporom, ukazujui da takav uspeh moe biti dostizan i u budue. 10. Utie na motivacionu sferu oslanjajui se na unutranju motivaciju: intereso vanja, radoznalost, zadovoljstvo koje prati reavanja zadataka. 11. Skree panju uenik a na to da poveanje uspenosti zavisi od realizacije potencijalnih mogunosti uenika. 12. Doprinosi da se pojavi zainteresovanost za nove aktivnosti, kada je prethodn o uraeno. 12. Prisiljava uenika na proces uenja, to ga udaljava od prihvatanja neoph odnosti postojanog rada. 11. Skree panju uenika na to da njegovo napredovanje u uenj u zavisi od truda nastavnika. proces uenja i 10. Oslanja se na spoljanju motivacij u: pohvalu, pobedu u takmienju, dobijenu ocenu ili nagradu. te. 5. Daje uenicima o bavetenja o rezultatima ne istiui njihovu vrednost. 6. Usmerava uenike na takmienje d ajui rezultate svih i mogunost uporeivanja. 7. Dostignue uenika ocenjuje se u odnosu na uspeh drugih. 8. Podsticaji ne zavise od uloenog napora uenika. 9. Povezuje pos tignuti rezultat samo sa postojanjem sposobnosti ili povoljnih okolnosti. Neefek tivno podsticanje uitelj uenik 1. Ostvaruje se od sluaja do sluaja. 2. Pohvala se sa optava uopteno. 3. Nastavnik poklanja minimalnu formalnu panju uspehu uenika. 4. Nas tavnik podstie uee u radu uop242

DEJA IGRA Osobenosti igre kao delatnosti "Igra je ozbiljno zanimanje" aenko i Lavrentjeva Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofiziki razvoj deteta. Igra se po svojim osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz u nutranje potrebe deteta - odlikuje je spontana, slobodna i originalna aktivnost d eteta. Karakteristike, smisao, vrednosti i sutina igrovne aktivnosti sadrane su u odreenjima igre autora koji su je izuavali. "Igra predstavlja zonu narednog razvit ka deteta. U igri je dete uvek vie od svog prosenog uzrasta, za glavu vie od samog sebe. Igra u kondezovanom vidu sadri u sebi, kao u fokusu lupe, sve tendencije ra zvoja" (Vigotski, 1996). "Igra se moe definisati kao dobrovoljna i esto spontana a ktivnost najrazvijenijih ivotinjskih organizama i oveka, kojoj nije svrha podmiriv anje ivotnih potreba, ve rekreacija, uenje, troenje vika energije" (Furlan, 1981). "I gra je voljna aktivnost koja se vri bez krajnjeg cilja i, u celini, sa uivanjem il i oekivanjem uivanja. (U izvesnim elementima u igri moe da se ne uiva)" (Ingli i Ingl i, 1972). Razvojni psiholozi posveuju veu panju igri tek od tridesetih godina ovoga veka. Igra je privukla panju ne samo zato to je ona dominantna aktivnost deteta, v e zato to je povezana sa fizikim razvojem, razvojem intelekta, motiva, procenjivanj em vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem linih osobina. Igra doprinosi tome da u procesu socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponav ljanja obrazaca odraslih i njihovo menjanje - jer bi u suprotnom ponaanje bilo st ereotipno ili haotino. Uei nametnute obrasce ponaanja dete ovladava postupcima koje e ponavljati, meutim, uvodei u njih odreene promene dete razvija sopstveni odnos pre ma realnosti i uobliava svoju individualnost. U igri dete podraava odrasle ali na svoj sopstveni nain u kome standardne obrasce ponaanja "igra" na nain koji proizila zi iz njegovog bia - i kako mu obino nije doputeno u odnosima sa odraslima. Otuda i znaaj igre za deji stvaralaki odnos prema ivotnoj sredini. Teorije igre 243

Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troi " viak" energije (Spenser, iler). Meutim, ovakvo odreenje igrovne aktivnosti vie se odn osi na igru odraslih. Stenli Hol je pokuao da na igru primeni princip da je "onto geneza rekapitulacija filogeneze". Meutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj deca "proigravaju" aktivnosti i uloge osoba iz svoje okoline, a ne, za savremeni ivot, "nekorisne delatnosti predaka". Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, preds tavlja prvu pripremu za ozbiljan ivot. Gros smatra da ima isto toliko igara kolik o ima i nagona (npr. lov, borba, ljubav i dr.). Gros i njegovi sledbenici u teor iju unose dopunu: da dete u igri usavrava i fiksira novosteene funkcije. Polazei od ove najoptije karakteristike Gros je naziva teorijom treninga ili samovaspitanja . Po shvatanju Klapareda igra je aktivnost u kojoj dete ispoljava tenje za sveobu hvatnim razvojem. Najbitniju odliku igre Klapared vidi u fikciji. Aktivnosti koj e nisu mogue u stvarnom ivotu dete skree u fikciju koja mu "prua mogunost da za trenu tak ostane pri onome to ga najivlje interesuje i onda kada to ne moe postii ako se o da ozbiljnoj delatnosti" (Claparde, 1916). Prema Pijaeovom shvatanju "sutina igre j e asimilacija ili primat asimilacije nad akomodacijom". Pijae smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnoteu neophodno da "raspolae delom aktivn osti ija se motivacija ne sastoji u prilagoavanju stvarnosti, ve naprotiv, u asimil ovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni". Pijae, dakle, igru izuava kao r azvojni fenomen u sklopu opteg, a posebno kognitivnog razvoja. On razlikuje etiri kategorije igre, to su: (a) funkcionalna igra ili "igra vebe" koja je prvobitni o blik igre koji se javlja na senzomotornom nivou; (b) simbolika igra koja dostie sv oj vrhunac izmeu 2-3 i 5-6 godine i ona je jedan oblik reprezentacije u preoperac ionom miljenju; (v) igra sa pravilima zamenjuje simboliku igru i ona napreduje u s kladu sa socijalizacijom deteta; (g) uporedo sa simbolikom igrom razvijaju se kon strukcione igre, koje su na poetku razvoja proete ludikim simbolizmom ali kasnije t ee da predstavljaju prave adaptacije ili reenja problema i zato ih tada i oznaavaju kao stvaralake igre (Pijae, 1990). Teorija igre ruskih psihologa povezana je sa ue njem Vigotskog, kulturnoistorijskom teorijom razvoja. Razradili su je Leontijev, Zaporoec, Elkonjin i brojni drugi autori. Ovo shvatanje se moe ilustrovati sledeim igra je u svojim osnovnim oblicima istorijska pojava; nastala je sa izm tezama: enom poloaja deteta u sistemu drutvenih odnosa; igra se moe povezati sa alomorfnim razvojem: dete je od poetka ivota okrueno predmetima koje je stvorio ovek; ti predme ti i pomagala imaju razraen nain upotrebe i ovladavanja i to dete ui u zajednikim ak tivnostima sa odraslima a zatim u igrama uloga koje su socijalna pojava po svojo j prirodi, poreklu i sadraju; 244

igra je povezana sa osnovnim procesom razvoja u predkolskom uzrastu: motivacionim , stavljanjem u poziciju suigraa, razvija (samo)kontrolu ponaanja; Vigotski smatra da se igra uloga kree ka igri s pravilima i razvoju unutranjih psihikih procesa. P rema Elkonjinu razvijeni oblik igre uloga sadri: a. sadraj i sie; b. ulogu s pravil ima; v. igrovnu aktivnost koja ima uslovni, uopten i saet karakter; g. igrovne pre dmete koji uslovno zamenjuju realne predmete; d. razvijen sistem realnih odnosa meu uesnicima i igrakama. Psihoanaliza ne pridaje poseban znaaj igri. Frojd igru kor isti za otkrivanje unutranjih konflikta - jer polazi od svoje osnovne teze da je svako ponaanje odreeno impulsima ida i ega. Igra se koristi i kao terapeutsko sred stvo. Po psihoanalitikoj teoriji dete pribegava igri jer u njoj vlada "princip za dovoljstva" a u stvarnosti "princip realnosti" pa id pre moe da ispuni elje u igri . Dete u igri moe da ponavlja i neprijatne doivljaje sa tenjom da redukuje tenziju aktivnim ovladavanjem konfliktnom situacijom, odnosno anksioznou. Igra ima kreativ nu funkciju u nastojanju deteta da stvori svoj sopstveni svet u kome su objekti rasporeeni na nov nain. U igri se aktivira organizam i sama ta igrovna aktivnost d etetu priinjava zadovoljstvo. Prema psihoanalitiarima u dejoj simbolikoj igri veza i zmeu znaka i oznaenog za dete ostaje skrivena, u dubljim nesvesnim slojevima. Neob iheviorista Berlajn igru povezuje sa radoznalou, manipulacijom i eksploracijom - a tada su motivacione komponente unutranje (intrizine) i nisu izvedene iz homeostaz ikih i socijalnih potreba, ve "ponaanja i aktivnosti manipulacije i eksploracije sa me sebe i potkrepljuju" ali istovremeno razvijaju iskustvo i sposobnosti za adap tivno ponaanje. Etoloki pristup je usmeren da odredi bioloki znaaj igre u filogenezi i ontogenezi. Za etologe je igra samo na prvi pogled "nesvrsishodna". injenica d a se ona javlja kod mladunadi koja ne nasleuju gotove obrasce ponaanja moe biti dove dena u vezu sa potrebom da se ti obrasci ue: istrauju, isprobavaju i konstruiu u no va sloenija ponaanja - u najmanje rizinoj situaciji kakva je igra. I etolozi povezu ju igru sa potrebom zadovoljenja radoznalosti, manipulacije i eksploracije - ali i socijalnom organizacijom ivota. Odlike igre ta je igra? Ivi (1981) daje pet osnovnih obeleja igre: 245

aktivnost koja se ispoljava u vidljivom praktinom ponaanju koje se moe objektivno p osmatrati; samostalnost - za razliku od ostalih praktinih aktivnosti u igri odras li daju detetu punu samostalnost; autotelinost - igra poseduje vlastite izvore mo tivacije, igra se izvodi sama radi sebe, dete je vie usmereno na proces igre nego na rezultat igrovne aktivnosti (motiv deteta koje slae kocke je vie da gradi kulu nego da napravi kulu); divergentnost - svojstvo koje ukazuje da se igrovna akti vnost moe razvijati u razliitim smerovima - dete moe isprobavati igrake i igrovnu si tuaciju, a moe u igri probati kombinacije u kojima dolaze do izraaja njegove razlii te mogunosti; ovo svojstvo ini igru fleksibilnim i kreativnim ponaanjem; u igri s p ravilima moe biti vie reenja ali ona se dele na pravilna i nepravilna; ekspresivnos t - je svojstvo koje ukazuje da u igri dete izraava unutranje potrebe; igra pokazu je ono to dete doivljava u tom trenutku, jer igra angauje celokupnu deju linost; fikc ija - imaginativnost, stvaranje iluzornog plana, to je obeleje simbolike igre. Oblici igre Sa razvojnim uzrastom se menjaju razvojni oblici igre. U prvoj godini, u funkcio nalnoj igri, preovlauju aktivnosti dejih funkcija a ne karakteristike materijala i li izraajnost igraaka. Odlike funkcionalne igre su: - do 6 m pokreti tela; - od 6 m do kraja prve godine funkcionalna igra rukama; - na poetku druge godine, posebn o kad prohoda dete "istrauje" okolinu, veba hvatanje i bacanje predmeta; - u perio du 1;6 godine do 2;0 godine dete pokazuje interesovanje za igrake i drugu decu; j avlja se recepcijska igra i igra mate i dramatizacije - igre uloga (3;0 g); - u 4 godine poinje stvaralaka igra i igra u grupi od 2-3 dece; - u 5 godini dete privl ai graenje i oblikovanje i igra van kue; - u periodu 6 - 8 godine preovlauju stvaral ake igre i igre s pravilima, sportske igre, receptivne i izvoake igre. Sa uzrastom se smanjuje broj igara i ukupno vreme provedeno u igri. Na to utiu razvojne karak teristike ali i raspoloivo vreme, jer poinje kolsko doba. Meutim, sa uzrastom se pov eava vreme provedeno u specijalnoj igri. Na to utiu promene u motivaciji, pojava p referencije odreenih igara. 246

Sa uzrastom i pojavom igre sa pravilima igra se, iako je u poetnim oblicima bila neformalna aktivnost, sve vie formalizuje - od spontane igre postaje aktivnost sa krutim pravilima. Didaktike igre smiljaju odrasli (vaspitai) radi njihovog formati vnog uticaja. Karakteristike ovih igara su to se u njima stvaraju potrebni uslova za primenu razliitih znanja, reavanje problema koji podstiu intelektualni razvoj, pomau socijalizaciji deteta. Otuda ove igre imaju element uenja. Osnovne njihove k omponente su: sadraj (zadatak: uporeivanje i izbor, pamenje i reprodukovanje, biran je predmeta po zadanoj oznaci, konstruisanje); cilj (razvijanje opaanja, razvijan je govora, miljenja, snalaljivosti); pravilo igre (podela uloga, nain reavanja i red osled reavanja problema) aktivnost igre (organizacija aktivnosti u kojoj se detet u preputa da rei i uradi ono za ta je sposobno - zadre afilijativne karakteristike i gre i postignu razvojni efekti). Tradicionalne igre imaju slinosti sa didaktikim i grama po svojim razvojnim efektima. To su obino grupne igre, koriste prirodan mat erijal (igrake esto prave sama deca), imaju osmiljena pravila, zahtevaju (razvijaju ): spretnost, snalaljivost, okretnost, samostalnost, govornu vetinu, panju, matu, is trajnost, uvaavanje partnera. Stare igre imaju izvanrednu vaspitnu vrednost, to je bio razlog da nai razvojni psiholozi provedu akciju njihovog sakupljanja, beleenj a i reafirmisanja, uvoenjem u repertoar dejih igara u predkolskim ustanovama. Deje igrake Razvoj igre se odvija u skladu sa razvojem sposobnosti deteta. Osnovu deje igre in e igrake, koje igri daju ideju i sadrinu. Igraka je svaki predmet kojim se dete igr a. Igraka je vie od sredstva igre; dete igrake personofikuje - pa je ona njegov ver ni pratilac i pravi drug u igri. Igrake se obino klasifikuju po njihovoj osnovnoj funkciji, po zahtevima uzrasta i za razliite vrste igre. Po funkciji igrake se mog u razvrstati u: - igrake za razgibavanje i razvijanje spretnosti; - igrake za milo vanje; - igrake i sredstva za igru uloga; - igrake za konstrukciju; - igrake za drut vene igre; - prigodne igrake koje deca sama prave. 247

Igrake treba da budu usklaene razvojnom stupnju. Pri tome dobra igraka treba da je: bezopasna, skladnog oblika, funkcionalna, postojana, sadrajna, prigodno obojena, primerene veliine, da zadovoljava higijenske i estetske zahteve. Igrake podstiu ra zvoj ako nude razne mogunosti za igru, ako zahtevaju od deteta kretanje, spretnos ti, posmatranje, uporeivanje, samostalno uobliavanje, zajedniku igru i saradnju. Dej e igrake su onoliko dobre koliko pomau ukupan razvoj i razvoj kreativnosti linosti. Dete ne treba pretrpati igrakama - javie se zasienost. Uzrast i igrake - prva godina: sopstveno telo, igrake ivih boja koje proizvode zvuk, plivaju ... ; - druga godina: kolica, zvune igrake, kocke, pesak i pribor, jednostavne slikovni ce; - trea godina: automobili, tricikl, konj za ljuljanje, materijal za oblikovan je, igrake od gume, delovi odee za igre uloga, pribor za crtanje, slikovnice ... ; - 4 - 7 godine: bicikl, mehanizovane igrake, plastelin, materijal za graenje, crt anje, lutke, pribor za igre uloga, sanke, skije ... - kolsko doba: lopte, muziki i nstrumenti, komponente za konstruisanje, aparati, zbirke, TV, video, raunar ... Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo U igri se ispoljava detetov unutranji psiholoki svet. Meutim, psiholoki mehanizmi de teta ukljueni u igru mogu biti ispoljeni simboliki - otuda potreba da ih tumai strun jak. Dete u igri moe da "abreaguje" svoje strepnje i agresiju, pa je igra i terap eutsko sredstvo ako je, opet, usmeravaju strunjaci. Terapija igrom moe biti pojedi nana i grupna, sa primenom aktivnog ili pasivnog postupka. U procesu igre strunjak dobija uvid u izvore, uzroke koji su doveli do smetnji. Nakon toga kroz razne s ituacijama igrovnih aktivnosti nastoji da dovede dete do izlaza iz tekoa. 248

DEJI CRTE Crtanje je, kao i igra, jedna od najznaajnijih potreba deteta i jedna od osnovnih formi dejeg izraavanja. I razvoj crtanja povezan je sa dejim ukupnim, a posebno in telektualnim razvojem. Prema Pijaeu crte je oblik semiotike (simbolike) funkcije koj i se nalazi na pola puta izmeu simbolike igre i mentalne slike. Kao i simboliku igr u crtanje odlikuje autotelizam a sa mentalnom slikom crte deli napor imitacije st varnosti. U aktivnosti crtanja mogu se izdvojiti odreene razvojne faze, koje su u skladu sa ukupnim psihikim razvojem deteta. Stadijumi razvoja dejeg crtanja krabanje (2 - 3 g) U drugoj godini dete ve poinje sa krabanjem. To je motorna aktivnost i desnom i lev om rukom koju pobuuje rezultat: olovka ili bojica ostavlja tragove na hartiji to p rivlai deju panju i ono se, u stvari, tako igra (slika 67). Slika 67: krabanje "Produkti" krabanja nemaju oblika, nepravilni su i bez sadrine - ponekad se moe dog oditi da dete sluajno postigne crte - da "nakrabano" na neto lii ("sluajni realizam"). Dete saoptava ta je nacrtalo, iako to to ono imenuje drugi esto "ne vide" (slika 68 ). Slika 68: "Sluajni realizam" 249

U jednom ogledu deci je dato shematski nacrtano lice oveka (slika 69 A) i od dece traeno da reprodukuju crte. Rezultat crtanja deca od 16 meseci bila je "krabotina" . Na uzrastu od 20 meseci dete uspeva da nacrta zatvorenu krivu, ali nacrtano ne lii na krug. Dete od dve godine pokuava da nacrta krug a dete od 30 meseci uspeva da nacrta lice koje ima oi, nos i usta (slika 69 B). Slika 69: Crtei (po uzoru) dece razliitog uzrasta (prema: Mussen et al., 1984) Simboliko crtanje (3 - 7 g) Na ovom uzrastu dete ve govori o svojoj nameri da e neto da nacrta. Dete crta predm ete onako kako ih doivljava - u likovnom izrazu povezani su delovi koji u stvarno sti ne idu zajedno. Simboliko crtanje odlikuje: intelektualni realizam - dete crt a prema seanju, shematizovano, crte prua konceptualna svojstva modela, ono to prema njemu osea a zanemaruje trenutno opaanje. Na primer, dete e ako traimo od njega da n as nacrta napraviti crte koji je na stadijumu "glavonoca" - krug predstavlja glavu a iz njega su povuene dve tanke crte koje oznaavaju noge (nema vrata, ruku i trup a, slika 70 a); tek kasnije se pojavljuju oi, zatim se, sa uzrastom, diferenciraj u ostali delovi (videti u prilog norme koje daje Gudinaf); 250

veliine i boje zavise od dejeg raspoloenja a ne od stvarnih svojstava predmeta u st varnosti; na crteu se istie ono to je za dete znaajno; nacrtani modeli su bez vizuel ne perspektive i sa "rendgenskim" nainom prikazivanja: lice vieno iz profila ima i drugo oko, konjaniku se noga vidi kroz konja, haljine i zidovi su "providni" .. . (slika 70 b). Vizuelni realizam (8 - 9 g) Sad je profil dobro nacrtan, skriveni delovi se ne vide iza zaklona; objekti se u zadnjem planu postepeno smanjuju. Meutim, realistiko crtanje se postupno razvija . Crte je dinamian ali nedovoljno strukturiran. U prvom planu je novo saznanje. De te dinamike aktivnosti prikazuje sledom slika - stripom. Jo povremeno dominira emo cionalni faktor - vee dimenzije privlanijih objekata, produena ruka koja neto treba da dohvati ... Povremeno se javi i "rendgenski" nain prikazivanja. Ali u crteu se pojavljuje reverzibilnost - dvojna socijalna i prostorna perspektiva. Slika 70: Deje simboliko crtanje Realistiki crte (od 10 g) Izmeu 9 - 10 godine crtei imaju logiki smisao; realne slike prikazane su iz razliiti h uglova, u razliitim meusobnim odnosima. Pijae ukazuje na nalaze da deca od 9 - 10 godina mogu da unapred oznae horizontalni nivo vode u bokalu koji se naginje u r azliitim pravcima, to ukazuje na sklad izmeu razvoja crtea i intelektualnog razvoja. Objektu se pristupa analitiki i prikazuje se "kakav jeste" sa perspektivom i dub inom - ime se potpuno ovladava izmeu 12 - 14 godine. Vigotski istie da odrasli u sv im fazama treba da podstiu deje crtanje, jer kroz tu aktivnost ono dolazi do novih saznanja i doivljavanja. To initi u skladu sa dejim stupnjem razvoja (uenje o aktue lnoj - narednoj zoni razvitka, v. sliku 71).). Za prevazilaenje tekoa, ali i za dod atni rad sa talentovanim, dragocena je pomo likovnog pedagoga. Slika 71: Crte darovitog uenika (8. g, prema: Kornilovu, 1933) 251

Crte kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo Kao i igrovna aktivnost i crtanje moe posluiti kao dijagnostiko sredstvo za upoznav anje deteta: (a) linosti i (b) stepena intelektualnog razvoja; crtanje se koristi i kao terapijsko sredstvo. Kao primer dijagnostikog sredstva navodimo Gudinaf test crtanja "ljudske figure" (norme za period 3 - 12 godina): glavonoac (3 g), glavonoac sa oima (4 g), plus tru p i noge (5 6 g), pojavljuju se ruke (7 g), ui i stopala (7 g), delovi povezani u celinu (8 g), eir (8 g), na crteu figure razlikuje se pol (9 g), nacrtan je prirod an oblik prstiju (10 g), detalji na odei (11 g), osoba ima tap, torbu i druge pred mete (11 - 12 g). ADOLESCENCIJA Psihologija adolescencije, nauno prouavanje razvoja psihikog ivota u prelaznom perio du od detinjstva do odraslog doba, konstituisana je u ovom, dvadesetom veku. To znai da adolescencija koja obuhvata: predpubertet, pubertet i kasnu adolescenciju nastaje tek u modernom drutvu. Sve do poetka 20. veka adolescencija nije bila for malno definisana kao poseban period. Stenli Hol je 1904 publikovao prvu studiju o adolescenciji. Ranije je preovlaivalo shvatanje da sa pubertetom prestaje detin jstvo a poinjao period odraslosti. Savremena razvojna psihologija ne shvata adole scenciju kao artefakt; ona ne prihvata ni stav da je to "period bura i oluja", v e o adolescenciji govori kao o periodu odrastanja - kako fizikog tako i psihikog. P ri tome se uzima u obzir kulturno-istorijski kontekst i uvaavaju individualne spe cifinosti razvoja svakog pojedinca. Mladi danas ranije bioloki sazrevaju, to se dov odi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda ivljenja, ali znatno kasn ije ulaze u period odraslosti zbog produene pripreme za zahteve svakodnevnog i pr ofesionalnog ivota. Razdoblje puberteta odlikuje intenzivan fiziki razvoj i dostiz anje polne zrelosti. Adolescencija obuhvata i dostizanje ostalih vidova zrelosti - to je period svih razvojnih promena kojima se prelazi od detinjstva do odrasl osti. Lake je odrediti poetak adolescencije, po vidljivim telesnim promenama, nego gornju granicu - koju odreuje dostizanje relativne psiholoke zrelosti: intelektua lne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti. 252

Razvojni zadaci adolescencije su: uspostavljanje novih odnosa sa vrnjacima oba po la; prihvatanje svog izgleda i uloge pola; preuzimanje ostalih "uloga"; formiran je linog identiteta; izgraivanje emocionalne nezavisnosti; sticanje ekonomske neza visnosti; razvijanje intelektualnih vetina; profesionalno opredeljenje; postizanj e vetina komuniciranja; socijalno odgovorno ponaanje; pripremanje za brak i porodin e obaveze; stvaranje nove slike o sebi koja ukljuuje nastale promene; stvaranje v lastitog pogleda na svet i sistema vrednosti. Promene u adolescenciji Fiziki razvoj Uz nagle telesne promene (visine i teine), javljanje primarnih i sekundarnih poln ih karakteristika - menja se slika o svome fizikom izgledu (fiziko Ja), to dovodi d o do opteg (ne)prihvatanja sebe i (ne)zadovoljstva sobom. Devojke su osetljivije na (ne)povoljnu sliku o sebi. Posebno reaguju na svojstva koja su atipina za vlas titi pol. Postoje vremenske razlike poetka i zavretka faze puberteta kod devojica i deaka. Prosek za devojice je 12-14 godina a za deake 13-15 godina. Razvojni psihol ozi posebno analiziraju posledice ranog/kasnog poetka puberteta na psihiki razvoj, posebno socijalni razvoj. Deaci koji rano sazrevaju imaju poetne prednosti u soci jalnim odnosima i kontaktima, ali zbog preranog ulaska u odraslost kasnije mogu biti rigidniji ako se jave potrebe prilagoavanja - tada ele da zadre status uspenost i bez osetljivosti na socijalni kontekst. Deaci koji kasno sazrevaju imaju poetne probleme adaptacije ali postepeno sazrevanje ih dovodi na vii nivo socijabilnosti . Devojice koje rano sazrevaju mogu razliito reagovati. Formirana fizika privlanost moe ih uvesti u socijalne odnose karakteristine za neto starije devojke, ali e zato preskoiti neka vana iskustva koja se stiu u druenju sa vrnjacima. Ove okolnosti utiu n a uspostavljanje odnosa sa osobama suprotnog pola sa nedovoljno razvijenom psihik om zrelou. 253

Devojice koje kasne u razvoju takoe gube blisku vezu sa vrnjacima i mogu da brinu o tome zato zaostaju i da li e biti sve u redu sa njima. Smiruje ih informacija da u tom periodu svako ima svoj individualni tempo razvoja i da su i raniji ili kas niji, i bri ili sporiji razvoj u granicama normalnosti. Socijalni razvoj U adolescenciji dolazi do znaajnih promena u svim oblastima socijalnog ivota: u po rodici, kontaktu sa vrnjacima, kontaktu sa kolom i drugim institucijama - gde od p osrednih odnosa preko porodice adolescent prelazi na direktnu komunikaciju (pola ganje prijemnih ispita, upis, prvo glasanje, ...). Kakva je priroda tih promena u socijalnim odnosima? Odnosi u porodici se menjaju ali meusobni uticaj ostaje i veina adolescenata zadrava bliske odnose, uestvuje u porodinim aktivnostima i planov ima, deli sistem vrednosti, gradi sline moralne stavove. To sve potvruje da rodite lji na (in)direktan nain utiu na razvoj mladih. ta se menja u odnosima roditelji adolescent? Menja se kvalitet odnosa. Od deje poslunosti interakcija se sve vie zas niva na recipronosti. Roditelji koji primeuju da njihovo dete ne menja samo fiziki izgled, nego i da poseduju sve razvijenije intelektualne sposobnosti (miljenja, z akljuivanja), i to uvaavaju u komunikaciji - obino nemaju problema u odnosima. Ali roditelj je taj koji treba da primeti promene kod svog deteta i njegova nastojan ja da u odnose, interakciju unese vie dogovaranja, uea u odluivanju. Praktino u tom pe riodu treba da se dogaa obostrana socijalizacija, da se menjaju i prilagoavaju i r oditelji, jer to je preduslov da ne nastanu problemi u odnosima. Adolescent je u komunikaciji sa roditeljima selektivan: o nekim temama razgovara sa ocem, o dru gima sa majkom, a o nekima ni sa jednim od roditelja. Oevi su vie u toku kolskog ivo ta i planova za budunost. Majke su neposrednije ukljuene u socijalni i emocionalni ivot dece. Ali ni jedan ni drugi roditelj nema sve informacije - nekada zato to i h ne trai potujui privatnost, a drugi put zato to adolescent "cenzurie" informacije. Kvalitativna novina je da adolescent postepeno naputa deja nerealna gledanja i vre dnovanja roditelja - da je to osoba koja moe da uradi sve ono to je njemu nedostup no, a namesto toga formira se realnija slika - sa vrlinama i manama svakog od ro ditelja. Ova transformacija se bre odvija u odnosima sa majkom, jer u veini sluajev a deca sa njom vie i opte u vezi sa svakodnevnim problemima. Otac i dalje vai kao a utoritet koji postavlja odreena oekivanja pred dete. Adolescent se postepeno odvaj a od porodice, oslobaa stanja zavisnosti, ali nastoji da ostane u vezi sa roditel jima. Meutim, potreba za osamostaljivanjem moe u pubertetu biti, naroito u prvoj fa zi, ispoljena u formi otre diferencijacije od roditelja 254

kroz negativizam i kritiki stav. U drugoj fazi adolescent praktikuje, "uvebava" tu svoju nezavisnu poziciju. Veernji izlasci, za koje se "izborio", svakodnevno se praktikuju iako nema posebnog plana o njihovom sadraju. Tada su novosteene veze sa vrnjacima neka vrsta zamene za smanjene emocionalne veze sa porodicom. Meutim, ka d se formira oseanje nezavisnosti javlja se bojazan od potpunog kidanja veze sa r oditeljima, javlja se potreba za vrim osloncem u svojoj kui. Tada poinje trea faza koj a je u znaku ponovnog pribliavanja sa roditeljima, ali i njen poetak i tempo zavis e od subjektivnog doivljaja adolescenta da je dobio sopstvenu autonomnost. To se pre javlja u porodicama gde su se roditelji prilagodili nastalim promenama, shva tili da je umesto zahtevanja automatske poslunosti deteta potrebno dogovaranje. D akle, nova bliskost uslovljena je dobrovoljnom saradnjom i oekivanom slobodom odl uivanja svih uesnika komunikacije. To je uslov i da u zadnjoj fazi osamostaljivanj a adolescent gradi identitet koji obuhvata sva prethodna iskustva kao bazu za ne zavisnost i individualnost. Uz oseanje nezavisnosti prihvaeno je i oslanjanje na r oditelje jer to adolescentu vie ne ugroava vienje samog sebe kao samostalne linosti. Istraivan je i uticaj kole na socijalizaciju adolescenata. Naeno je da adolescenti koji se identifikuju sa kolom bez veih problema prihvataju svet odraslih, sami do stiu relativnu psiholoku zrelost i ulaze u mlae odraslo doba. U suprotnom, ako izos tane ta identifikacija, obino nastaju vei problemi u prilagoavanju koli, drutvu i zah tevima odraslog doba. Odnosi sa vrnjacima Na ovom razvojnom uzrastu odnosi sa vrnjacima dobijaju sloenije forme. Nov kvalite t je tenja bliskom prijateljstvu, odanosti uz uzajamno potovanje razlika meu linosti ma. Druenje sa vrnjacima omoguuje aktivnu ulogu u razvoju. Prijatelju se izlau svoje ideje, ocene i shvatanja o sebi i svetu oko sebe, zauzimaju stavovi u odnosu na budunost - to dovodi do otvorene i simetrine komunikacije radi dobijanja emocional ne podrke i povratnih informacija: komentara, primedbi, kritikih ocena - radi test iranja novonastalih vrednosti i nove slike o sebi. Na taj nain se lake shvata sops tvena linost, modifikuje sopstveno ponaanje, stie vetina ophoenja sa drugima osposobl java za samostalno kompetentno funkcionisanje. (Vie detalja o ulozi vrnjaka videti u poglavlju o razvoju linosti, str. 247-248). Kognitivni razvoj Kvalitativni skok u intelektualnom razvoju je dostizanje stadijuma formalnih ope racija na uzrastu 11-12 godine. Pojavljuje se hipotetiko-deduktivno miljenje koje omoguava anticipaciju dogaaja, da se razmilja o sopstvenim procesima miljenja (metak ognicija), da se javi vii nivo sistema pojmova koji proiruju mogunosti apstraktnog miljenja. Pri usvajanju informacija odigrava se dvosmerna interakcija izmeu kognit ivnih struktura i novih konceptualnih sadraja. Adolescent ulazi u novo uenje s pos toje255

im kognitivnim operacijama, a zavisno od domena znanja i zadatka razvie se kogniti vna ponaanja (procedure i strategije reavanja zadataka) koje povratno utiu na menja nje kognitivnih struktura, njihovu koordinaciju i povezivanje u sloeniji sistem. Time se sve vie uveava kompetentnost adolescenta i od njega se mogu oekivati sve sl oeniji produkti miljenja. Ove kognitivne promene utiu na ukupan razvoj adolescenta. One ozbiljno utiu na uzajamne odnose adolescenta sa roditeljima, vrnjacima, na ja vljanje novih crta karaktera, na razvoj samosaznanja ali i na kritiki odnos prema sebi i okolini. Sve postaje predmet razmiljanja, analize i samoanalize. Ali mnog e njihove "plodotvorne" teorije o mogunostima preureivanja postojeih odnosa u optic aju su samo u razmiljanjima. Meutim, iako adolescent pribegava intelektualizmu, est o zbog potrebe da izbegne sukobe i nemir, pri svemu tome on se ui da apstraktno m isli, postavlja probleme, formulie i proverava hipoteze - anticipira budua deavanja . Moralni razvoj Prema Pijaeovom shvatanju moralnosti u adolescenciji se javlja autonomna moralnos t koja se zasniva na uzajamnom potovanju i recipronosti. Kolbergovi nalazi ukazuju da adolescent u veoj meri ulazi u konvencionalni i postkonvencionalni nivo razvo ja moralnosti. Meutim, veina ostaje na konvencionalnom nivou, treem i etvrtom stadij umu. U 16 godini 23% adolescenata je u treem a 33% u etvrtom stadijumu; istovremen o na postkonvencionalnom nivou je 25% adolescenata u petom stadijumu 19% i estom stadijumu 6% (Kolberg, 1976, videti sliku 14, str. 75). Ispitivanje moralnog pon aanja adolescenata ukazuje da je veza izmeu moralnih stavova i ponaanja vrlo sloena i esto u raskoraku. Postupci ispitivanja doslednosti u moralnom ponaanju su: otpor na iskuenje, altruizam. oseanje krivice i poslunosti (da li moralno rasuivanje podl ee uticaju autoriteta). Formiranje identiteta Jedan od osnovnih psihosocijalnih zadataka razvoja u adolescenciji je formiranje identiteta. Poetak adolescencije je u znaku nastojanja da se otkrije vlastita pr iroda, a kraj oznaava formiranje oseanja identiteta. Meutim, u odeljku o razvoju lin osti ukazano je da formiranje identiteta zapoinje u detinjstvu, intenzivira u ado lescenciji a nastavlja do kasne odraslosti. Na pitanje zato je period adolescenci je u znaku formiranja linog identiteta psiholozi odgovaraju da je to u skladu sa nastalim fiziolokim i psiholokim promenama koje zahtevaju redefinisanje slike o se bi i vlastitom mestu i odnosu na sredinu. Proces formiranja identiteta ukljuuje e valuaciju osobina, ubeenja, stavova, motiva, sistema vrednosti, stila ponaanja, ra nijih uzora ali i sadanjih uzora, usmerenja i elja. Identitet obuhvata i kognitivn e i afektivne komponente od kojih su kljuni faktori samorazumevanje i samopotovanj e. Taj proces vodi integraciji razliitih aspekata 256

sebe u jedan jedinstven doivljaj sebe. Smer razvoja je od fizikih ("povrinskih") ka psiholokim ("dubinskim") svojstvima linosti. U skladu sa tim se menja samoposmatr anje i socijalna percepcija. to je struktura identiteta razvijenija to je osoba s vesnija svoje jedinstvenosti (osobenosti) ali i slinosti sa drugima. Osobe slabog identiteta imaju potrebu da se stalno "ogledaju" u drugima, da na osnovu reakci ja drugih sebe procenjuju. Formiranje identiteta olakavaju povoljna klima u porod ici, bliski odnosi sa oba roditelja. Posebno je znaajno da je roditelj istog pola poeljan model identifikacije koga uvaava i drugi roditelj. Istovremeno i stepen z relosti postignute nezavisnosti od porodice je i faktor postizanja i indikator o stvarenja linog identiteta. Istraivai ukazuju da je proces formiranja identiteta je dinstven za svaku osobu. Ima pokuaja da se, na osnovu nalaza istraivanja, klasifik uju adolescenti prema nivou formiranog identiteta (Marcia, 1966). Izdvojene su et iri kategorije: postignut identitet (konano formiran identitet linim izborom); odl oeno formiranje identiteta (jo nije proao period krize i osoba traga za konanim izbo rom); zakljuen identitet (izbor je izvren bez kriznog perioda ali pod uticajem dru gih); difuzija identiteta (osoba se nije opredelila, niti pokuava da doe do izbora . Stabilnost postignutog identiteta poveava se sa uzrastom. Studenti prve godine pokazuju vea kolebanja nego oni koji su u zavrnoj godini. Koje su manifestacije po stignutog identiteta? Karakterie ih visoko samopotovanje, otporne su na stres, man je konformistine, sposobnije da izraavaju svoju naklonost, sigurnije u svoja ivotna opredeljenja, vieg motiva postignua (Kapor-Stanulovi, 1988). 257

ODRASLO DOBA Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim postado lescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porod ine i drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazre vanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih mo gu objasniti promenama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u inter akciji psihikih funkcija? Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija odraslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontop sihologije. Interesovanje za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem a ndragokih problema koji trae precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobno sti i motivacija za uenje kod odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, kod sebe i svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokaz alo da saznanja o psihikom ivotu koja prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja odraslih i da sistematskim istraivanjima treba utvrditi karak teristike i dinamiku razvoja u ovom ivotnom dobu. Rana zrelost 258

To je period izmeu 20 i 30 godina. U psihofizikom smislu rana zrelost predstavlja punu zrelost. Tada osoba dostie maksimalan razvoj fizikih, intelektualnih i emocio nalnih karakteristika. Osnovni razvojni zadaci su: zavravanje kolovanja; zapoljavan je i prilagoavanje na radnu ulogu; uspostavljanje ekonomske nezavisnosti; izbor b ranog partnera i uspostavljanje brane zajednice; stabilizacija odnosa na poslu i u braku; poetak brige za decu. Iz razvojnih zadataka se vidi da je rana zrelost pr ihvatanje zahteva odraslog doba i prilagoavanje na njih. Karakteristike ponaanja o draslih zavise od dostignute relativne psiholoke zrelosti u koju su ukljueni razlii ti aspekti zrelosti - od fizike do moralne zrelosti (Hurlock, 1959; Ananqev, 1977 ). Fiziki razvoj, i strukturalno i funkcionalno, dostie nivo zrelosti oko dvadeset ih godina. U veini kultura osoba se tada smatra i pravno zrela (punoletna). Prome ne u fizikom razvoju utiu na promene u psihikom razvoju (emocionalne reakcije posta ju stabilnije, menja se slika o sebi i ponaanje prema osobama suprotnog pola, men jaju se stavovi, interesovanja i vrednosne orijentacije). I intelektualni razvoj dostie nivo zrelosti oko dvadesetih godina. Kao kriterijume odreivanja intelektua lne zrelosti E. Harlok istie: zrelost interesovanja (intelektualno zrela osoba us peva da se decentrira i da sa problema vezanih za sebe usmeri interesovanja na s vet oko sebe, nastoji da ga razume), zrelost stavova (samostalnost i fleksibilno st u formiranju i menjanju stavova), odsustvo predrasuda i sujevernih uverenja i realnost samoprocene (svog izgleda, sposobnosti, socijalnog statusa). Emocional na zrelost se manifestuje kroz emocionalnu samokontrolu, emocionalnu stabilnost, prihvatanje posledica za uraeno i sposobnost uspostavljanja dubljih emocionalnih odnosa. Socijalna zrelost se ispoljava kroz samostalan i kritiki pristup u inter akciji sa drugima (uzajamnost i usaglaavanje zahteva, potreba, posledica). Psihos eksualna zrelost se odlikuje ulaskom u fazu intimnosti (izborom partnera, uspost avljanjem stabilnije i dublje veze sa osobom suprotnog pola) bez izrazitih tenji ka dominaciji ili potinjavanju. 259

Dostizanje moralne zrelosti je meuzavisnoj vezi sa intelektualnim i socijalnim ra zvojem. Zrela moralnost je potovanje duha normi, oseanje za pravdu, uzajamno potova nje, a uzajamnost zavisi od sposobnosti stavljanja na tue mesto. Svi aspekti zrel osti ine jedinstvenu celinu - zrelost linosti: stepen postignute ravnotee izmeu iden titeta i integriteta linosti. Srednja zrelost To je period izmeu 30 i 50-60 godina. Visok nivo funkcionisanja postignut u preth odnoj etapi razvoja odrava se i ak poboljava poveanom motivacijom i iskustvom koje n adoknauje poetak opadanja fizikih i drugih funkcija. Osnovni zadaci su: uspostavlja nje i odravanje ekonomskog standarda porodice; ukljuivanje u uu socijalnu grupu roak a i prijatelja; ukljuivanje u ire grupe i prihvatanje vee drutvene odgovornosti prek o novih uloga; pomaganje deci da se razviju u zdrave i zrele osobe; prihvatanje i prilagoavanje na fizioloke promene i slabljenje organizma; prilagoavanje na probl eme starenja kod vlastitih roditelja; pronalaenje kreativnih naina korienja slobodno g vremena. O razvojnim promenama u odraslom dobu nema mnogo sistematskih istraiva nja. Furlan (1981) ukazuje da o osobinama odraslih vie govorimo na osnovu opte pri hvaenih shvatanja da je to doba "stabilnosti i staloenosti, da se u to vreme u lju di ne menjaju ni radne sposobnosti ni mentalni kapaciteti". Ako se pri kraju tog perioda kapaciteti neto i smanje, to se kompenzira veim iskustvom, racionalnijim izborom poslova i zadataka. ulna osetljivost i opaaji odraslih znaajnije se menjaju posle 40 godine, posebno vida i sluha. Nalazi istraivanja pokazuju da do perioda od 40 godina 10% osoba ima probleme sa vidom, a do 60 godina 30%. Osobe preko 4 0 godina nisu u stanju da uju zvukove u rasponu normalnog sluha (oscilacije izmeu 16 i 16000). Meutim, tu postoje velike individualne razlike, npr. kod muziara nisu naeni problemi opaanja visine tonova do duboke starosti. Nalazi pokazuju da posto je velike individualne razlike u promeni psihomotornih sposobnosti sa uzrastom. Vreme reakcije u periodu od 20 do 60 godine opada za 1020%. Izvesno smanjenje br zine u navedenom periodu javlja se i kod lokomotornih vetina, vetina obavljanja ra znih poslova, vetina komuniciranja. Meutim, ako je korienje ovih vetina primereno mog unostima osobe - onda odrasli pokazuju veu tanost i uspenost u njima, nego adolescen ti. 260

Ispitivanja sposobnosti uenja i pamenja ne nalaze bitnije smanjenje uspenosti odras lih. Posle 40 godine dolazi do manjih promena u sposobnosti neposrednog pamenja ( brzini obrade informacija), dok kod dugoronog pamenja nema razlika. Longitudinalna ispitivanja ne nalaze ni znaajne promene inteligencije. Motivacioni profil odras le osobe je "preduslov i produkt" uspenosti u braku i poslu. Psiholozi humanisti smatraju da odraslo doba - u kome osoba realnije opaa stvarnost, sebe i druge, im aju razvijeno oseanje za zajednicu - prua mogunosti za razvoj viih motiva usmerenih ka samoaktualizaciji. Ako je ta potreba osujeena onda su aktuelni problemi prilag oavanje tekoama. Od poloaja i uloga pojedinca zavisi i proces socijalizacije - dosti gnuti stepen (ne)zadovoljstva drugima i sobom. Veina istraivanja potvruje da je osn ovna karakteristika emocionalnog razvoja odraslih povezana sa realnim stavom pre ma ivotu i ivotnim iskustvima. Od ivotnog bilansa zavisi i ukupan razvoj linosti. Pr ema Eriksonu ako je osoba uspena onda e u odraslom dobu dostii vrline koje nastaju u fazama intimnosti, stvaralatva i dobrog integriteta. Meutim, esti su i drugaiji is hodi. Zato najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba, treba istraivati pa da razvojna psihologija ima dovoljno naunih podataka za objanjenja i predvianja i usmeravanja razvoja ovog doba (Ananqev, 1977 str. 336). STARAKO DOBA Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava starenje kao proces i psihik e promene u starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su posle dica regresivnih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u podrujima kojima se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poi nju da opadaju organske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja p sihikih sa organskim promenama i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave p rirode fenomena starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare o sobe: sadraja aktivnosti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama. Starako doba poinje sa 60-70-tim godinama i traje do kraja ivota. U ovom periodu dolazi do promena u ponaanju koje su posledica opadanja fizike snage, brzine, zdravlja i mogunosti org anizma da se prilagoava promenama. Svi ovi gubici i brzina i elastinost reagovanja mogu se donekle nadoknaivati kumuliranim iskustvom i ekonomskom i drutvenom moi. M oderna shvatanja gerontopsihologije prebacuju teite sa biolokog uzroka opadanja spo sobnosti u starosti na socijalne faktore. Drutveno definisana uloga starih 261

u modernom drutvu propisuje smanjenje ili prestanak aktivnosti, telesne i socijal ne, to dovodi do stvarnog slabljenja sposobnosti i do ubrzanja procesa degeneraci je i zavisnosti od okoline. Istovremeno, od starih se oekuje niz novih prilagoavan ja uz oteane materijalne, emocionalne i socijalne uslove. Osnovni zadaci ovog dob a su: prilagoavanje na smanjenu fiziku snagu; prilagoavanje na naputanje radne aktiv nosti; prilagoavanje na manju ekonomsku obezbeenost; prilagoavanje na smrt branog pa rtnera; uspostavljanje novih socijalnih veza sa penzionerima; odravanje kontakta sa irom socijalnom zajednicom; odravanje zadovoljavajue brige za vlastite potrebe. Noviji nalazi ukazuju da svega 10% starih ulazi u pravu senilnost ili nemo i nesp osobnost koja je posledica promene nervnog sistema, prvenstveno mozga. Neaktivno st i socijalna izolacija smatraju se danas glavnim uzrocima negativnog psihofizik og razvoja u starosti. To znai kreativnost i fizika aktivnost, kao i angaovanost u porodici i socijalnoj zajednici prolongiraju posledice starenja daleko iza prosen og veka ljudi. Porast opteg standarda pomera granicu prosenog ivota ljudi i populac ija starih je sve vea, to pred drutvo postavlja nove zadatke. To u prvom redu zahte va redefiniciju uloge starih ljudi. To sigurno ne treba da budu neaktivnost i iz olacija - i stare drutvo mora edukovati kako svrsishodno da upotrebe svoje slobod no vreme. U ovom dobu dolazi do znaajnijeg slabljenja ulne osetljivosti. Najvie je ispitivan vid, jer je to ulo preko koga ovek prima najvie informacija. Ustanovljeno je da do slabljenja otrine vida dolazi zbog promena (smanjenja) zenice i promena onog soiva (smanjene sposobnosti akomodacije). Posledice starenja odraavaju se i n a sposobnost adaptacije ula vida na mrak. U toku starenja neznatno se smanjuje sp osobnost razlikovanja boja. Kod ula sluha karakteristino je smanjenje sposobnosti za zvuke odreenih raspona oscilacija (npr. posle 65 godina osobe imaju tekoe da uju zvuke iznad 10 000 oscilacija). Nalazi pokazuju da se i kod ostalih ula u poznim godinama javlja opadanje osetljivosti ali se u tome javljaju velike individualne razlike. Starenjem se usporava celokupno ponaanje osobe - opada brzina reakcije, to je povezano sa promenama u ulnoj osetljivosti i centralnom nervnom sistemu. Ko d psihomotornih vetina brzina tih regresivnih promene bre raste posle 70. godine. Stare osobe moraju da prilagode tempo obrade informacija u procesu uenja i pamenja . Zbog promena ulne osetljivosti, brzine reakcija i nervnog sistema potrebno je s razmerno due vreme za uenje i pamenje, pa da efekti budu zadovoljavajui. 262

Longitudinalne studije razvoja sposobnosti ukazuju da se sa uzrastom deavaju kvan titativne i kvalitativne promene. Meutim, ovaj postupak praenja korigovao je ranij e nalaze o relativno brzom opadanju. Naeno je da brzina opadanja zavisi od vrste sposobnosti, nivoa sposobnosti, nivoa obrazovanja i poslova kojima se osobe bave (koliko esto, aktivno i kontinuirano angauju odreene sposobnosti). Kako se menjaju pojedine vrste sposobnosti pokazuju nalazi psihologa Majlsa (tabela 25). Tabela 25: Promene kognitivnih sposobnosti sa starenjem (prema: Miles, W.R.)* Sposobnosti Motorne sposobnosti Mehaniko pamenje Brzina reagovanja Uenje lavirinta Uporeivanje i rasuivanje Vizuelna tanost * !0-17 92 90 87 95 72 100 18-19 100 100 100 100 100 95 Uzrast 30-49 98 98 98 92 100 93 50-59 88 79 79 83 87 76 70-89 70 71 71 55 69 46 Podaci u tabeli su izraeni u procentima. Majls nalazi da je najsporije i najmanje opadanje sposobnosti kod nadprosenih koj i su aktivni do/i u periodu starosti. Ovi nalazi potvreni su i u drugim istraivanj ima. Kod osoba niih sposobnosti i nie aktivnosti opadanje se javlja najranije i zn atno je bre. Dosadanja istraivanja pokazuju da je stvaralaka produkcija zavisna od o blasti stvaralatva, uzrasta i individualnih karakteristika. Neki nalazi ukazuju d a je najvie velikih ostvarenja i u nauci i u pronalazatvu i umetnikoj produkciji iz meu 20 i 50 godina. Meutim, kod najistaknutijih naunika i umetnika najee nema opadanja stvaralatva, posebno kvaliteta produkcija, sa starenjem. Nalazi dobijeni u razlii tim kulturnim sredinama o problemima starih su slini: ukazuju da neaktivnost i so cijalna izolacija ubrzavaju negativne psihofizike promene u starosti. Meutim, isto vremeno se, zahvaljujui porastu opteg i zdravstvenog standarda, produuju prosene god ine ivota i uveava populacija osoba u starakom dobu. To drutvu namee potrebu organizo vanog pristupa problemima koje donosi starenje. Osmiljavanje i realizovanje takvi h programa bie delotvornije ako se zasniva na poznavanju psihologije starenja. 263

LITERATURA , ..(1977): , : . Andrilovi, V. V. i udina, M. (1986): Osnovi ope i razvojne psihologije, Zagreb: kolska knjiga. 264

 265

, . . (1996):

Mussen, P.H. (Ed.) (1969): : Harper &Ronj, Publishers, Inc. 266

, . (1963):

: "

Prof. Dr Aleksa Brkovi RENIK PSIHOLOKIH POJMOVA a AGNOZIJA - nesposobnost tumaenja ulnih utisaka (vizuelnih, taktilnih i auditivnih) koja nastaje kao posledica povrede korteksa. Gubi se mogunost prepoznavanja i id entifikovanja ranije poznatih objekata i svojih delova tela. AGRAFIJA - oblik mo torne afazije koji se ispoljava kao smanjena sposobnost pisanja. AGRESIJA - napa d na prepreku koja je na putu do cilja. Agresija moe biti stvarna i zamiljena, ver balna i fizika, na pravu prepreku ili pomerena na drugi objekt. AGRESIVNOST - ten dencija ka agresiji. Agresivnost ima za cilj da nanese psihiku ili fiziku povredu. ADAPTACIJA - (Pijae) ravnotea asimilacije i akomodacije, opti oblik psiholoke ravno tee. ADOLESCENCIJA - razvojna faza izmeu detinjstva i odraslog doba; faza u kojoj pojedinac postie fiziku i (relativnu) psiholoku zrelost (intelektualnu, emocionalnu , socijalnu, psihoseksualnu i moralnu 267

zrelost). Poetak adolescencije se lake odreuje - preko specifinih fiziolokih kriterij uma, dok se kraj, granica izmeu adolescencije i odraslog doba, moe samo priblino od rediti. Konvencionalne granice adolescencije najee se vezuju za uzrast od 12-13 do 21-22 godine. AKOMODACIJA - (Pijae) promena kognitivnih struktura; da se preudese strukture kako bi mogle da se primene u danoj problem situaciji; da se ponaanje organizma uskladi sa sredinom. AKTIVAN RENIK - skup rei kojima se sluimo u vlastito m govornom komuniciranju - izraavanju. Aktivan renik je znatno manji od pasivnog r enika, skupa rei koje razumemo (posedujemo) ali ne upotrebljavamo. AKCELERACIJA ubrzanje, ubrzano napredovanje; razvojna: dostizanje vieg stepena razvoja u nekoj funkciji, u odnosu na vrnjake; vaspitna: ubrzano napredovanje darovitih uenika ko je moe biti izraeno: kao napredovanje u kolskim razredima (na primer: dva razreda z a jednu kolsku godinu) ili kao vii stepen postignua u nekoj oblasti, ustanovljen st andardnim merilima. ALGORITAM - propis, sistem pravila i operacija ijim izvravanje m se sigurno dolazi do cilja, tanog reenja. Algoritamski model miljenja odlikuje de terminisanost (propis), masovnost (primena na sve zadatke iste klase) i rezultat ivnost (propis garantuje pravilnost i istovetnost reenja). ALGORITMIZACIJA UENJA pristup uenju u kome su postupci traenja reenja poreani u logiki niz ili algoritam. Uspenost svake etape u tom uenju zavisi od uspenosti prethodne etape. ALEKSIJA - ob lik senzorne afazije koji se ispoljava kao gubitak sposobnosti itanja rei, iako je neoteeno vienje i/ili inteligencija. ALOMORFNI RAZVOJ - razvoj spoljnjih oslonaca mentalnih funkcija: tehnikih sredstava, pomagala i instrumenata - koji uveavaju ef ikasnost reavanja problema. AMBIVALENCIJA - psihiko stanje linosti u kome se istovr emeno doivljavaju dvostruki, opreni odnosi prema drugim osobama, aktuelnoj situaci ji ili vlastitoj linosti; na primer: afektivni odnos (ljubav i mrnja), motivaciono stanje (privlaenje i odbijanje, prihvatanje i odbacivanje). AMNEZIJA - gubitak p amenja, nesposobnost da se prepozna ili javi seanje na prola iskustva. Moe se javiti kao posledica povrede korteksa ali i kao posledica potiskivanja. Zavisno od vre mena, mesta, obima ili tipa iskustva amnezija dobija i specifian naziv. ANALIZA proces rastavljanja celine na delove. Analizom se objekt miljenja rastavlja na j ednostavnije delove. ANALIZA VARIJANSE - metoda testiranja znaajnosti razlika (iz raene kao varijansa) naenih u zavisnoj promenljivoj, kad se ona izloi uticaju jedne ili vie eksperimentalnih promenljivih. F odnos predstavlja odnos izmeu meugrupne i unutargrupne varijanse. ANALIZA KOVARIJANSE - metoda statistike kontrole zavisni h varijabli. Analiza kovarijanse definie se kao srednja vrednost unakrsnih proizv oda devijacije, to postie proirenjem analize varijanse "prilagoavanjem" srednjih vr ednosti kvadrata devijacija uzimanjem u obzir korelacija izmeu rezultata poetnog i zavrnog testiranja. ANALIZA KRITERIJUMA - faktorska analiza koja ukljuuje kriteri jsku varijablu u testovnu matricu koja se faktorizuje. ANALOGIJA - objanjavanje i /ili reavanje problema uporeivanjem neeg sa neim drugim slinim. 268

ANDROGENIJA od lat. andros - muki, gynes - enski) - oznaava osobe (oba pola) koje s u uspenu spojile u sebe i u svom ponaanju kako tradicionalno muke, tako i tradicion alno enske psiholoke karakteristike. ANIMIZAM - tendencija kod dece da stvari smat raju ivima i obdarene voljom. ANKETA - istraivaka tehnika kojom se pomou upitnika, i ntervjua ili skale procene prikupljaju podaci na uzorku ispitanika. ANKSIOZNOST - doivljaj strepnje, teskobe, u kome uzrok nije jasno opaen kao u strahu. esto je p okree anticipacija budue opasnosti i zla. Anksioznost je pokreta odbrambenih mehani zama i dinamiki centar neuroza. ANTICIPACIJA - primanje / reagovanje unapred, pre nego to se dobije prava dra - reagovanje na signale koji "najavljuju" (ne) oekivan o. APRAKSIJA - nesposobnost da se izvede nameran pokret (izuzev govora) koja je posledica povrede korteksa, a forma apraksije zavisi od mesta povrede. APSTRAKTN O MILJENJE - oblik miljenja u kome se kao komponente kojima se reava problem korist e simboli (apstraktni pojmovi). APCISA - horizontalna osnovna linija jednog graf ikona (obeleava se sa ("x") ARITMETIKA SREDINA - (M) srednja vrednost, najee koriena m ra centralne tendencije. Dobija se kada se aritmetiki zbir svih pojedinanih vredno sti podeli sa brojem sluajeva. ARTIFICIJELIZAM - tendencija kod dece da smatraju da su prirodne pojave prouzrokovali ljudi (na primer, ljudi su napravili planine , reke,...). ARHETIP - (Jung) naziv za nasleene modele koji su reprezentanti kole ktivnog nesvesnog iskustva; filogenetski engrami prolosti (praslike). Po Jungu ar hetipovi su apriorni organizatori iskustva koji se javljaju u snovima, halucinac ijama, tvorevinama kulture i umetnosti. Najpoznatiji arhetipovi su: persona - pr edstavlja javnu linost, usvojenu ulogu nastalu pod uticajem drutvenih zahteva; ani ma - enska svojstva u prirodi mukarca; animus - muke premise u psihi ene; senka - ta mne strane ljudske prirode, animalni deo koji uzrokuje individualno i svetsko zl o, eli i ini sve ono to ego odbacuje; nadsvest - arhetip koji integrie sve sisteme l inosti. ASIMILACIJA - (Pijaeova teorija) postojee kognitivne strukture se primenjuj u na nove podatke, u novoj situaciji i ostaju nepromenjene; asimilacija spoljanje g sveta u ve obrazovane strukture. ASOCIJACIJA - funkcionalna povezanost izmeu psi hikih pojava, uspostavljena u toku iskustva - prisustvo jedne tei da izazove drugu . ASOCIJACIONIZAM - psiholoka kola; klasini asocijacionizam uzima za predmet izuavan ja pojave svesti, introspekciju za metodu, a elementi koji asociranjem izgrauju s loeni duhovni ivot su oseti i njihove "kopije" predstave; moderni asocijacionizam za predmet izuavanja uzima ponaanje organizma, objektivno posmatranje za metodu, a elementi koji se asociraju su drai i odgovori (S-R). ASTENIKI TIP - tip telesne k onstitucije; osobenosti: visoka mrava osoba. Kremer u svojoj tipologiji ovaj teles ni tip povezuje sa izoidnim tendencijama. ATRIBUCIJA - teorija motivacije koja uk azuje da kod linosti postoji generalizovano oekivanje koji uzroci, spoljanji ili un utranji, presudnije utiu na njeno ponaanje i postignue. U takso-nomiji uzroci se raz vrstavaju i prema dimenzijama: stabilnosti (stabilan / nestabilan), mesta (unutr anji / spoljanji) i kontrole (pod kontrolom / van kontrole). 269

AUTIZAM - tendencija povlaenja u svet fantazije i simbolike a gubitak kontakta sa realnou. AUTISTINO DETE - (deja psihoza), bolesno stanje u kome je, u manjoj ili veo j meri, izgubljen kontakt sa realnou, dete se povuklo u sebe, smanjen je ili preki nut prijem povratnih informacija iz okoline; izvori autizma potiu iz celokupne lin osti - njene saznajne, afektivne i konativne sfere; javljaju se smetnje govora, neadekvatne reakcije na spoljanje stimuluse, manirizam i druge reakcije koje ukaz uju da je realnost odbaena i na subjektivnom planu izopaena. AUTORITARNA ATMOSFERA - socijalna atmosfera koja nastaje u grupi u kojoj je primenjen autoritativan n ain voenja. AUTORITARNO (RUKO) VOENJE - nain voenja u kome rukovodilac, nastavnik ili roditelj sam odreuje smernice, planove i donosi odluke, ne obrazlae svoje postupk e i ne obzire se na miljenja grupe. AFAZIJA - poremeaj govora koji je posledica po vrede korteksa. Senzorna afazija (slepilo za rei ili gluvoa za rei) je nesposobnost razumevanja rei ili zaboravljanje znaenja rei. Motorna afazija je nesposobnost izg ovaranja rei. AFEKAT - vrlo intenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanj e praeno izrazitim telesnim promenama i burnim reakcijama. Afekat esto dovodi do " suenja svesti" to ima za posledicu neobuzdano a ponekad i neuraunljivo ponaanje. AFE KTIVNA VEZANOST - bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokree primarna potreba (R. Zazo). Nastaje u ranom detinjstvu, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i roditelja. Afektivna vezanost je bioloko i interindividualn o ponaanje. AFEKTIVNI TON - doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti pri emocionalno m stanju. AFEKTIVNO UENJE - razvijanje odnosa privlaenja ili odbijanja - formiranj e sudova, interesovanja, stavova i vrednosti. Ono odreuje optu usmerenost i sistem vrednosti pojedinca. AFILIJATIVNA POTREBA - potreba za udruivanjem sa drugim rad i saradnje, druenja, ljubavi. AFILIJACIJA - Tenja pojedinca za udruivanjem, da bude u drutvu drugih ljudi."AHA!" DOIVLJAJ - afektivni doivljaj koji prati iznenadno uv ianje ili reenje problema, kako tanog tako i pogrenog. b BEZUSLOVNA DRA - prirodna dra koja bez ikakvog uslova, vebanja odmah izaziva reakci ju. BEZUSLOVNA REAKCIJA - uroena reakcija koju bezuslovna, prirodna dra izaziva be z ikakvog uenja. BESMISLENI SLOG - verbalni materijal za eksperimente u kojima se ispituje proces uenja i pamenja (Ebinghaus), a sastavljen je sluajnim udruivanjem s uglasnika - samoglasnika - suglasnika; slogovi bez smisla (znaenja) eliminiu fakto r iskustva. BILINGVIZAM - uenje dva jezika u isto vreme. Kod dece koju ista osoba ui oba jezika moe biti emocionalnih smetnji, ako su oba jezika podjednako savlada na, ako se javi konflikt kojim jezikom da se komunicira. BINOKULARAN - gledanje sa dva (oba) oka. Binokularno gledanje najznaajniji je faktor opaanja dubine. 270

BIOLOKO NASLEE - (hereditet) celokupnost uticaja prenetih genima od predaka na pot omka, koji ine naslednu determinaciju razvoja (uz uticaj faktora sredine i aktivn osti pojedinca i njihovu interakciju). BIORITAM - periodino menjanje, povienje i s nienje fizike, intelektualne i emocionalne aktivnosti pojedinca, pod uticajem inte rakcije spoljanjih i unutranjih faktora u pojedinim vremenskim ciklusima. BIT - (b inary digit) merna jedinica iznosa informacije (bit = log2 k, gde je k broj alte rnativa); bit je onaj iznos koji, kad se stavi u odreeni skup poznatog broja alte rnativnih ishoda za neki dogaaj, smanjuje alternative za jednu polovinu. BIHEVIOR IZAM - psiholoka kola koja odbacuje svesne doivljaje kao predmet a introspekciju ka o metodu psihologije; prihvata ponaanje kao predmet a objektivno posmatranje kao metodu psihologije; uvodi S-R emu psiholokih problema i zakona. BLIZANCI - identini : razvijaju se podelom jednog oploenog jajeta ili zigota; fraternalni: razvijaju se iz dva posebno oploena jajeta. Identini su uvek istog pola i pretpostavlja se d a imaju isto bioloko naslee (hereditet), dok fraternalni blizanci nisu blii od obine brae i sestara. BUDNOST - neuralna: neurofizioloko stanje visoke spremnosti za di skriminaciju i reagovanje na stimuluse; lina osobina da ovek brzo obrati panju na i zloene ideje i sredinske promene. c CEFALOKAUDALNOST - psihofiziki princip razvoja koji ukazuje da se rast i razvojne funkcije miia kreu u smeru od "glave prema repu". CENTRACIJA - nemogunost deteta da se u toku miljenja istovremeno usmeri na vie od jedne karakteristike predmeta. CN S - centralni nervni sistem. CIRKULARNA REAKCIJA - kruna reakcija, jedan ciklus p onaanja (reakcija) koji je dra za sopstveno ponavljanje. CRTE LINOSTI - relativno t rajne dispozicije ili osobine linosti koje omoguavaju da se objasni / predvidi rel ativna doslednost u ponaanju. Termin crta se ee koristi za afektivno-konativnu oblas t a za kognitivnu - sposobnosti. ITANJE - kognitivna sposobnost koju ini opaanje, razumevanje i povezivanje pisanih simbola i sistema simbola i shvatanje njihovih poruka; proces itanja sadri dve gla vne faze: (a) fiksacione pauze, mirovanje oiju pri emu se obuhvata odreen broj znak ova koje treba dekodirati - tada se odvija itanje: (b) pokrete oiju sa jednog dela na drugi deo teksta, sa reda na red, pri emu se znakovi ne opaaju i ne razumeju. U nastavi itanja mogu se javiti specifine tekoe u itanju - nesposobnost razumevanja s imbola, nemogunost povezivanja simbola sa onim to on predstavlja (slova sa glasom, rei sa predmetom); najei oblik, koji uslovljavaju primarni i/ili sekundarni uzroci, je disleksija, a najtei oblik, koji izaziva organski nedostatak, je legastenija. ITANJE - VIZUELNO - odvija se uz uee vida i centralnih modanih procesa, a bez zaetaka motornih pokreta govornih organa, to doprinosi i brem itanju i boljem razumevanju. 271

ITANJE - KREATIVNO - da uenik upotrebi svoje iskustvo kad tumai ili kritikuje tekst . Ako uenik ima sopstveno originalno miljenje o tekstu koji je proitao to je znak d a ita kreativno. Kreativno itanje se podstie ako se od uenika trai da dv naslov proita nom tekstu, da nastavi priu prema svojoj zamisli, da iznese svoj doivljaj o proitan om, da otkrije implicitno obuhvaena znaenja - pieve namere i emocionalna stanja koja su indirektno izraena u tekstu. ITANJE - KRITIKO - evaluacija teksta koji se ita. Ue nik je ovladao kritikim itanjem ako je u stanju da o proitanom tekstu iznese svoje sopstvene ocene. Da bi se razvijalo kritiko itanje treba podsticati uenike da saopta vaju svoje sudove i naine doivljavanja proitanog. ITANJE - FLEKSIBILNO - podeavanje b rzine itanja prema tekstu koji se ita, cilju i zadacima itanja. Cilj itanja moe biti: traenje odreenih injenica, pronalaenje redosleda zbivanja ili pronalaenje glavne ide je, poruke teksta. ITANJE - FUNKCIONALNO - upoznavanje izvora iz kojih se mogu do biti podaci, upoznavanje knjige i njenih delova, nalaenje i pravilno tumaenje tabe la, grafikona i drugih ilustracija. Funkcionalno itanje zavisi od optih znanja kak o pronai knjigu u biblioteci ili pojam u enciklopediji ili reniku. ITLJIVOST - kval itet pisanog teksta koji omoguava lako itanje i razumevanje; psiholoke mere itljivos ti teksta su: brzina itanja, broj regresivnih pokreta, itanje kratko izloenih mater ijala, itanje na daljinu, posredno itanje i itanje pri smanjivanju osvetljenja. Fak tori itljivosti su: to vei kontrast slova i osnove, optimalna duina reda (105 mm), o ptimalna veliina i oblik slova. ULNE ILUZIJE - ulne obmane, pogreno opaanje spoljanjih objekata; jedan broj iluzija zavisi od rasporeda drai, druge su centralnog porek la, pod uticajem psiholokih faktora, kao: oekivanja, prethodna znanja, oseanja. Najee su iluzije ula vida. d DARVINOV REFLEKS - refleks hvatanja, ako se nekim predmetom odgovarajue veliine do takne dlan novoroeneta ono e vrsto uhvatiti taj predmet. DAROVITO DETE - obdareno de te, dete koje ima visok stepen nekog specijalnog talenta; obdarene odlikuje i ve oma visoka opta intelektualna sposobnost. Darovitim se smatra dete koje ima speci finu strukturu linosti koja mu omoguava da u jednom ili vie podruja stvaralatva konsta ntno ostvaruje nadprosene rezultate. DVOSMERNA KOMUNIKACIJA - komunikacija izmeu i zvora i primaoca informacija koja se ostvaruje uz pomo povratnih informacija. DED UKTIVNO ZAKLJUIVANJE - nain razmiljanja koji polazi od premisa ili propozicija iz k ojih se izvodi validan zakljuak; dedukcijom utvrujemo da ono to vai uopte - vai i u po jedinanim sluajevima. DEKODIRANJE - prevoenje simbola u ono to oni znae; proces pri k ome primalac prevodi signale u poruke. DEMOKRATSKI NAIN (RUKO) VOENJA - odlikuje s til voenja u kome svi lanovi grupe donose odluku i dele odgovornost za realizaciju . Demokratski voa razjanjava ciljeve, predlae reenja, razmatra zakljuke i dogovara se sa grupom ("mi..."), podstie samoinicijativu. 272

DESURGENCIJA (F-, Katel) - izvorna crta koja se manifestuje zaplaenim, pesimistiki m, brinim, utljivim, trezvenim, osamljenim ponaanjem. DETERMINIRAJUA TENDENCIJA - opt a usmerenost linosti koja je rezultat prihvatanja cilja da se rei neki zadatak (pr oblem); pri reavanju zadatka angauju se svi psihiki procesi, ali determinirajua tend encija posebno usmerava i strukturira misaone operacije. DETINJSTVO - period od roenja do puberteta (rane adolescencije). DECENTRACIJA - mehanizam prevladavanja egocentrizma linosti; mogunost deteta da se u toku miljenja usmeri istovremeno na v ie karakteristika predmeta (dostie se oko 7. godine). DEJA PSIHOLOGIJA - psiholoka d isciplina koja se bavi istraivanjem i prouavanjem dejeg psihikog razvoja; savremenu deju psihologiju karakterie nastojanje da otkrije zakonitosti psihikog razvoja dece , a osnovni cilj je objanjavanje tog razvoja. DIVERGENTNO MILJENJE - sposobnost na laenja vie odgovora koji zadovoljavaju dani uslov ili informaciju; originalnost i fluentnost ideja. DIMENZIJE - svaki merljiv obim ili veliina, svaka karakteristik a na osnovu koje se neki dogaaj, doivljaj ili crta moe staviti u kvantitativnu seri ju. DINAMIKA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja se bavi motivacijom ovekovog p onaanja, uzrono posledinim odnosima; kada se govori o dinamikim aspektima linosti uvo de se motivi, emocije, stavovi i drugi pokretai aktivnosti linosti. DIREKCIJA - us merenost misaonog toka, model traganja koji omoguuje i odreuje kombinovanje datih elemenata ili starih iskustava u novu celinu - sredstvo kojim se reava problem. D ISKRETNI MOTORNI ZADACI - motorne navike, sastoje se od odvojenih reakcija, ponaa nja - na osnovu kojih zakljuujemo da je dolo do relativno trajnih promena u organi zmu u toku uenja. DISKRIMINATIVNOST - svojstvo koje omoguava da se predmeti ili do gaaji razlikuju od nekih drugih; merna odlika instrumenta koja ukazuje kolike se male razlike meu merenim veliinama mogu otkriti. DISIMBOLIJA - nesposobnost razume vanja simbola, koja proizilazi iz nemogunosti da se povee simbol sa onim to predsta vlja (slova sa glasom, rei sa predmetom - disleksija, disgrafija; broja sa koliino m - diskalkulija), koja je najee posledica organskih oteenja (primarni uzrok). DISPOZ ICIJA - organizovan i trajan deo celokupne psiholoke i psihofizioloke organizacije na osnovu koje e neko lice relativno dosledno se ponaati uprkos varijacije uslova ; nasleene organske - nervne i druge strukture, koje su osnova nekog razvoja i/il i delovanja. DISCIPLINA - (u koli) oblici prihvatljivog ponaanja koji ne ometaju n astavni proces, a koji istovremeno znae usmerenost panje na sadraje rada u koli; sam odisciplina - je sposobnost linosti da se ne angauje u aktivnostima koje su nesagl asne sa usvojenim ciljevima. DISTINKCIJA - svojstvo koje ini mogunom diskriminacij u izmeu bilo koje dve pojedinosti. DISTRIBUCIJA - (stat.) - sistematsko grupisanj e podataka u klase ili kategorije, prema uestalosti javljanja vrednosti. DIFERENC IJACIJA - psihofizika pravilnost u razvoju: odnosi se na suavanje od masovnih, sim ultanih sklopova mnogih odgovora na nekoliko kontrolisanih odgovora; ponaanje je najpre generalizovano a sa razvojem se diferenciraju specifini pokreti. 273

DNK - dezoksiribonukleinska kiselina, strukturalna komponenta gena koja je nosil ac koda naslea, "pamenja vrste". DOKIMOLOGIJA - nauka koja identifikuje i prouava f aktore koji utiu na ocene i postupak ocenjivanja. DOMINANTNOST - nametanje, tende ncija ka potvivanju i prevlasti u odnosu na druge; kontrolisati sredinu, uticati na ponaanje drugih ili upravljati njima sugestijom, ubeivanjem ili vostvom. DOSADA - psiholoko stanje u koje linost zapada pod uticajem retke ili jednoline stimulacij e, koje prati uznemirenost, neugodnost, tenja da se situacija promeni. DUGORONO PA MENJE - jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja: skladite obraenih informacija, pojmova i pravila, motornih vetina. d DEMS-LANGEOVA TEORIJA EMOCIJA - oba autora, nezavisno jedan od drugog, su iznela shvatanje da telesne promene nisu samo pratilac emocija, niti su njihova posledi ca - ve su njihov uzrok; emocija, po njima, nije nita drugo do doivljaj telesnih pr omena, svest o tim promenama je - skup oseanja koja su eho tih promena. e EBINGHAUSOVA KRIVA - krivulja toka zaboravljanja materijala koji je potpuno nauen ; ona ukazuje da je zaboravljanje najvee neposredno posle uenja a sa vremenom opad anje preostalog je sve sporije. EVALUACIJA - kritiko procenjivanje, odreivanje rel ativne vanosti neega u pojmovima jednog standarda. EGZISTENCIJALISTIKA PSIHO-LOGIJA - psiholoki pravac koji odlikuje idiografski pristup, da se prouava konkretna, ce lovita linost, onakva kakva egzistira u stvarnosti, pri emu se koristi fenomenoloka metoda. EGO - (psihoanalit.) - psiholoka komponenta linosti, sistem saznajnih pro cesa: opaanje, miljenje, planiranje i odluivanje. Ego posreduje izmeu ida (bioloke ko mponente linosti) i superega (socijalne komponente linosti). EGO IDEAL - (psihoana lit.) - deo ega tesno povezan sa superegom - predstavlja zbir pozitivnih identif ikacija sa roditeljima, od kojih proistiu svesno eljeni standardi izvrsnosti, onog a to neko istinski eli da bude. EGOIZAM - pojava kada je vlastiti interes osnova m otivacije, ponaanja. Ova vrednosna orijentacija linosti suprotna je tendencija od altruizma. EGOCENTRIZAM - poznavanje i priznavanje iskljuivo vlastitih potreba, p eriod nerazlikovanja vlastitog bia i okoline, svoga stanovita od tueg - otuda ponaan jem upravljaju sopstveni interesi. EGOCENTRINI GOVOR - deji monolog, glasan govor koji prati i usmerava deju igru i aktivnosti. Dok Pijae ovaj oblik smatra prelazni m od individualnog na socijalni, Vigotski ukazuje da je monolog stvaranje plana, sredstvo miljenja, da ima socijalno poreklo i da prelazi u unutranji govor, inter iorizuje se. 274

EDIPOV KOMPLEKS - psihoanalitiko uenje da deak upravlja erotska oseanja ka majci, a devojica ka ocu (Elektra kompleks). Frojd smatra da su fiksacija libida na toj fa zi razvoja i potisnute elje - kod odrasle linosti uzrok svih neuroza. EDUKACIJA poeljne i progresivne promene linosti koje su posledica obuke i uenja. EKLEKTICIZAM - pristup da se u graenju neorginalnog sistema uzimaju kompatibilni delovi iz ra zliitih izvora; na taj nain se kombinuju u skladnu celinu svi validni delovi (elem enti). EKOLOKA PSIHOLOGIJA - interdisciplinarna oblast koja se bavi psiholokim asp ektima interakcije oveka i sredine, posebno istraujui posledice ekoloke krize na psi hiki ivot i problem kako da ovek motivie da uvaava ekoloke zakonitosti. EKSPERIMENT metoda psiholokog istraivanja uzrono-posledine veze izmeu ispitivane pojave (zavisne varijable) i uvedenih uslova (n zavisne varijable) i kontrolisanih uslova (kontrol ne varijable). EKSPERIMENTALNA PSIHOLOGIJA - ispitivanje psihikih pojava korienjem eksperimentalne metode i/ili tehnika koje otkrivaju empirijske podatke i uzrono p osledine veze. EKSTERIORIZACIJA - proces prelaska od unutranje psihike delatnosti n a spoljanju aktivnost (ponaanje), na primer prelaz od unutranjeg na spoljanji govor. EKSTRAVERZIJA - orijentacija linosti ka spoljanjem svetu, otvorenost, srdanost, la ko ukljuivanje u drutvo, bezbrinost. EKSTRAPOLACIJA - odreivanje vrednosti jedne pro menljive izvan njenog opsega, na osnovu zakljuivanja iz varijacija te promenljive unutar poznatog opsega; u psihologiji ekstrapolacija ima ogranienu vrednost - ne moe se bez rezerve prihvatiti da uslovi u laboratoriji simuliraju situaciju u po rodici ili koli; problemi nastaju i pri ekstrapolisanju nalaza na relaciji odrasl i - dete, ivotinja - dete, dete - dete razliitih kultura. EKSTRINZINA MOTIVACIJA spoljanja motivacija, tenja da se aktivnou postigne nagrada ili izbegne kazna koja d olazi spolja. EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA - odgovor na neki spoljni dogaaj koji se ne pojavljuje ni pred jednim poznatim ulom. ELABORACIJA - umenost da se u detalje razvije originalna ideja reenja. EMBRION - organizam u poetnoj fazi prenatalnog ra zvoja, od privrivanja ovuma za zid materice pa do kraja drugog meseca od zaea. EMOCIJ E - psihiki procesi kojim vrednujemo saznato, izraavamo subjektivni odnos prema do gaajima, osobama i vlastitim postupcima. Pored subjektivnog (emocionalnog) doivlja ja ove procese odlikuju organske promene i emocionalno ponaanje. EMOCIONALNA STAB ILNOST - karakteristika linosti koja reaguje suzdrano, postojano, odmereno, koja j e visoke samokontrole i snanog ega. EMOCIONALNI RAZVOJ - jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod uticajem faktora sazrevanja i socijalnog uenja. EMPATIJA - uivljavanje, stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujui tome razu mevanje oseanja i potreba druge osobe, kao i mogunost predvianja ta e drugi uraditi u pojedinim situacijama. 275

EMPIRIZAM - shvatanje da je iskustvo jedini faktor razvoja i jedini izvor znanja (ovek je samo proizvod svoje okoline i prilika u kojima ivi). ENGRAM - kod, nervn i model, mnemika shema, mnemogram - organska promena u nervnoj eliji kojom se objan java retencija. EPIGENEZA - termin je preuzet iz embriologije i njime se oznaava javljanje u toku razvoja svojstava i pojava koje nisu sadrane u prethodnoj etapi razvoja. Erikson "epigenezom" naziva osam stadija razvoja u ontogenezi; on smatr a da je pojavljivanje pojedinih stadija razvoja determinisano naelom epigeneze: s tadiji se javljaju po planu i svaki ima "kritino vreme" nastajanja u kome se ener gija u njega investira, a to je preduslovljeno kodom sazrevanja. EPISTEMOLOGIJA teorija saznanja, prouavanje (filozofski) porekla, prirode i granica ljudskog sa znanja. EPIFENOMEN - pojava koja prati neki drugi dogaaj a da nije s njim u kauza lnoj vezi. EPIFENOMENALIZAM - (metafiz.) - doktrina da su mentalne aktivnosti sa mo nusprodukti nervnih procesa. ERGONOMIJA - interdisciplinarno prouavanje oveka u proizvodnoj aktivnosti i optimizacijom odnosa ovek-maina u psihikom i fizikom pogle du. U sklopu ergonomije koriste se saznanja inenjerske psihologije, fiziologije i higijene rada, antropologije, organizacije rada, kibernetike, tehnikog dizajna, te-orije sistema, automatskog upravljanja i dr. ESTETSKA ORIJENTACIJA - vrednosn a orijentacija u kojoj je traenje i stvaranje lepog osnovni ivotni cilj. ETNOLOGIJ A - nauka koja izuava etnike grupe, njihovo poreklo, obiaje i kulturu. ETNOPSIHOLOG IJA - ogranak socijalne psihologije koji izuava uticaj etnosa na proces i forme s ocijalizacije; produkti materijalne kulture i psiholoke karakteristike etnosa su i nioci i rezultat tog procesa. ETOLOGIJA - u prvobitnom znaenju nauka o etici; u s avremenoj upotrebi ovaj termin oznaava nauku o biolokim osnovama i obrascima ponaan ja koji su rezultat prilagoavanja uslovima odreene sredine. EUGENIKA - primena gen etike radi poboljanja uroenih osobina rase ili soja posebno ljudi; poveanjem razmnoa vanja pogodnih ili spreavanjem razmnoavanja nepogodnih naslednih svojstava. EUFORI JA - oseanje poviene prijatnosti i poleta, koje se esto javlja bez vidljivog objekt ivnog povoda. EFEKTOR - izvrni organ, organ koji odgovara na naredbe (podraaje) iz nervnog sistema; efektori kod oveka su miii i lezde. EFIKASNOST - uspenost (intelekt ualna, kognitivna, radna, obrazovna, socijalna). Spoljanji kriterij efikasnosti j e uspeh u ivotu. Unutranji kriterij je vezan za stepen oslobaanja latentnih sposobn osti koji se izvodi iz razlike potencijalnih sposobnosti i realizovanih sposobno sti. f FAKTORSKA ANALIZA - korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova sta vljaju u meusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi razliitih psihikih aktivnosti. Faktorskom analizom otkriva se struktura sposobnosti, struktura linos ti - u faktorskim teorijama. 276

FAKTORSKO-ANALITIKA TEORIJE LINOSTI - teorije koje se zasnivaju na faktorskoj anal izi (R. Katel). Po Katelu faktori nastaju inerakcijom faktora naslea i sredine; f aktori se mogu grupisati u dinamike, sposobnosti i temperament. FANTAZIJA - (v. I MAGINACIJA) FENOTIP - skup vidljivih struktura, stanja, funkcija ostvarenih iz g enotipa (skupa naslednih karakteristika). FETUS - (v. PRENATALNI PERIOD) FIZIOGN OMIJA - procenjivanje strukture, prirode linosti na osnovu izgleda i pojedinih cr ta lica. Psiholoka ispitivanja uglavnom nisu potvrdila uenje fiziognomije. FIZIOLOK A PSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi odnosima fiziolokog, posebno centr alnog nervnog sistema i endokrinog sistema, i pojava psihikog ivota. FIZIKI RAZVOJ - razvoj tkiva i organa koji se progresivno odvija u prvih 20 godina; faze ubrza nog razvoja su na poetku ranog detinjstva i u predpubertetu. U osnovi telesnog ra zvoja su: osifikacija, rast miia i mijelinizacija. Spolja se taj razvoj uoava preko promena telesne visine, telesne teine i promene telesnih proporcija. FIZIKO ISKUS TVO - (Pijae) iskustvo koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog objekta apstrakcijom jednih a zanemarivanjem drugih, nebitnih, svojstava. Za sti canje fizikog iskustva u procesu nastave dovoljno je obezbediti potreban materija l (princip oiglednosti) i podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta. FIKSAC IJA - uvrivanje i kasnija nepromenljivost stanja ili funkcije. FILOGENEZA - poreklo i evolucija vrste; filogenetski se odnosi na ono to je nasleeno u vrsti ili varij etetu. FLEGMATIK - tip temperamenta koji odlikuju spore, retke i slabe reakcije; slabih je oseanja ali je vedar i optimista; Ajzenk istie da se flegmatian temperam ent dobija kombinacijom stabilnosti i introverzije i ini ga sledei sindrom crta: p asivnost, briljivost, misaonost, miroljubivost, kontrolisanost, pouzdanost, ravno dunost i mirnoa. FLEKSIBILNOST - prilagodljivist, spremnost na promene, nalaenje al ternativnih mogunosti. FLUENTNOST - brz tok rei - verbalna fluentnost, brz tok ide ja; kod Terstona je fluentnost jedan od primarnih intelektualnih faktora (W); fl uentnost je pozitivno povezana sa razvojem divergentnog i kreativnog miljenja. FL UIDNA INTELIGENCIJA - (R. Katel) jedan od faktora inteligencije koji je presudno odreen naslednim faktorom, ali se ta inteligencija "investira" u sticanje iskust va i razvoj drugog intelektualnog faktora - kristalizovane inteligencije; fludna inteligencija opada sa starenjem. FOBIJA - preteran i, sa neutralnog stanovita, bezrazloan strah od nekih spoljnjih situacija, objekata ili sopstvenih unutranjih stanja. Fobije su specifian oblik anksioznog stanja. Od vie desetina fobija najee se pominju: klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora), agorafobija (strah od ot vorenog prostora), aktrofobija (strah od visine), aglofobija (strah od bola), ta natofobija (strah od smrti), glasofobija (strah od govora). FONEM - glas u govor u (jeziku) koji ima funkciju semantikog razlikovanja. 277

FORMALNE OPERACIJE - javljaju se u etvrtom stadijumu intelektualnog razvoja koji poinje u pubertetu; to su logike operacije sa apstraktnim pojmovima i simbolima, u zamiljenim i hipotetikim situacijama. One omoguavaju refleksiju: miljenje o sopstve nom miljenju. FRENOLOGIJA - doktrina, uenje da mentalne sposobnosti zavise od velii ne, sa njima povezanih, oblasti mozga, a to se moe odrediti po razvijenosti loban je koja obuhvata tu oblast. Ovo uenje se oslanja na ideju o lokalizaciji kognitiv nih, afektivnih i konativnih funkcija. Istraivanja psihologije su opovrgla uenje f renologa. FRUSTRACIJA - (frustratio = osujeenost) stanje koje nastaje ometanjem i osujeenjem zadovoljenja motiva; frustracija menja motivaciono i/ili afektivno st anje, mogu je pratiti: nesigurnost, anksioznost, napetost, agresivnost, regresij a, apatija; vrste i intenzitet reakcija zavisi kako od vrste potreba ije zadovolj enje je osujeeno tako i od prepreka koje do toga dovode, odnosno karakteristika l inosti koja je frustrirana. FRUSTRACIONA TOLERANCIJA - sposobnost linosti, snaga e ga da u stanju frustracije ne menja prethodno razvijeno ponaanje; izostaju agresi ja, regresija, fiksacija na frustraciju. Otpornost, tolerancija su u naelu ea pojava kod dobro integrisane linosti, ali uz to i linosti koja ima optimalno iskustvo sa frustracionim situacijama. FUNKCIONALNA PSIHOLOGIJA - psiholoka kola koja odreuje mentalne pojave kao procese ili aktivnosti; otuda i kao osnovni predmet psiholog ije istiu funkcionalnu prirodu svih psihikih operacija i njihove uloge kako u odno su sa sredinom, tako i obezbeivanju skladnog funkcionisanja celog organizma. Dana s se pojavljuje u kibernetikim nainima miljenja u psihologiji. FUNKCIONALNA AUTONOM IJA MOTIVA - (Olport) mehanizam sticanja novih motiva; pojava da jedan obrazac p onaanja postane nezavisan od dinamikog izvora (primarnog motiva) od koga je vodio poreklo, i nastavi da samostalno podstie na aktivnost. g GAENJE - redukcija i prestanak uslovnog odgovora ako uslovnu dra ne prati bezuslov na dra. GENERALIZACIJA - (a) pojava pri uslovljavanju da dolazi do izazivanja usl ovne reakcije draima koje su sline uslovnoj drai. (b) uoptavanje, proces povezivanja bitnih osobina razliitih objekata miljenja u jednu celinu - pojam. GENERALNI FAKT OR (g) - faktor koji se izdvaja u testovima sposobnosti pri faktorskoj analizi; zajedniki koren inteligentnog ponaanja. GENETSKA MATRICA - genetski paket u hromoz omima, struktura naslednih komponenata; razlikuju se muka i enska genetska matrica . GENI - elementarne nasledne estice, sastoje se od molekulskih lanaca DNK, dezok siribonukleinske kiseline, koji prenose nasledne osobine, programiraju i vode ra zvoj organizma od zaea pa nadalje. GENOTIP - skup naslednih karakteristika nekog o rganizma; skup naslednih faktora koji imaju uzrono dejstvo na razvoj. GERONTOLOGI JA - nauka koja se bavi prouavanjem starih osoba. GERONTOPSIHOLOGIJA - psihologij a starosti, bavi se prouavanjem psihikih promena kod osoba u starakom dobu. 278

GETALTISTIKA PSIHOLOGIJA - psiholoka kola koja istie celovitost doivljaja; u opaanju c line, getalti su primarno dati i nesvodivi su na sumu elemenata. GLOBALNA METODA - metoda uenja celina gradiva; njeno korienje se usklauje sa karakteristikama gradiv a i karakteristikama linosti koja ui. GNEV - primarna emocija izazvana ometanjem, pretnjom ili povredom koju prati otvorena ili prikrivena agresija kojom se reduk uje napetost. GOVOR - sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifika tivnu funkciju: rei su nosioci pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. GOVORNO MILJE NJE - sutinska karakteristika rei jeste njeno znaenje; uei govor dete usvaja i prve o blike miljenja - interiorizacijom govorne aktivnosti (v. ETAPNO FORMIRANJE UMNIH RADNJI). GRADIJENT CILJA - promena privlanosti ili odbojnosti cilja sa promenom ( psiholoke) udaljenosti cilja. GRAFOLOGIJA - svako ispitivanje rukopisa; disciplin a koja prema karakteristikama rukopisa pokuava da odredi karakteristike linosti. G RUPA - skup od dve ili vie osoba sa uzajamnim zavisnim odnosima i zajednikim norma ma, verovanjima i vrednostima - koje reguliu njihova uzajamna ponaanja. GRUPNA DIN AMIKA - pojam oznaava sloene odnose u grupi u kojoj na ponaanje utiu povratne inform acije; nain kako se grupa obrazuje i funkcionie. GUDINAFOV TEST - test inteligenci je. Koristi se kod dece. Od subjekata se trai da nacrtaju ljudsku figuru a zatim sadraj figure boduje i odreuje mentalni uzrast. h HABITUACIJA - navikavanje, proces kojim se organizam ui da zanemari stimulaciju k oja se ponavlja. Habituacija je bitan preduslov za selektivnu panju - usmeravanje na vane i nove stimuluse a zanemarivanje poznatih i nevanih. U stanju habituacije repetitivne stimuluse mozak prati na niem, nesvesnom nivou, i reaguje na male pr omene u stimulaciji. HALO-EFEKAT - tendencija pri (pr) ocenjivanju ili donoenju m iljenja da se bude pod uticajem jedne druge karakteristike ili opteg utiska o toj linosti, to dovodi do pogrene generalizacije. HALUCINACIJA - privienje, prihvatanje u lne imaginacije kao stvarnog opaanja, lani opaaj - koji nije proizaao iz ulne stimula cije ve je centralnog porekla a praen je subjektivnim uverenjem da je realan. Javl ja se u svim ulnim modalitetima, obino kod duevnih oboljenja, ali ponekad i kod zdr avih osoba. HEDONIZAM - psiholoka doktrina da je osnovni pokreta ljudi tenja za uiva njem, odnosno averzija prema patnji, bolu, neugodnostima. Hedonistiko shvatanje j e u osnovi psihoanalize (princip zadovoljstva) i biheviorizma (princip potkreplj enja). HETERONOMIJA - individualna ili kolektivna podreenost normama, zakonima i principima, potrebama koje su van samog Ja, koja izaziva nesamostalnost u donoenj u odluka i njihovom sprovoenju. 279

HEURISTIKE STRATEGIJE - samostalno razlaganje problema na potprobleme sa kojima j e lake operisati i doi do otkria i glavnog problema; heuristika strategija razvija k reativno miljenje jer izbor operacija i njihov redosled preputa onom ko ui reavanjem problema, ime razvija samostalni misaoni rad, pronalazatvo. HIJERARHIJA MOTIVA najpoznatija je ona koju daje Maslov u svome uenju: najosnovnije su fizioloke potr ebe, ouvanje telesnog integriteta (sigurnost), potreba za afektivnom vezom, potre ba za uvaavanjem i potovanjem i na kraju potreba za samoaktuelizacijom. U naelu vii nivo se ne javlja dok se ne zadovolji nii motiv, meutim, u praksi linosti nije uvek tako. HIPERMNEZIJE - pojmom se oznaava fenomen izuzetnog pamenja, moe se odnositi na obim i/ili vremensku duinu pamenja; navode se primeri osoba koje su suoene sa op asnou za ivot imale hipermnezije - brzi protok u svesti "line istorije", tj. javili su im se davno zaboravljeni sadraji kojih se nisu seali u normalnim situacijama. H IPNOZA - izmenjeno stanje svesti u kome je pojedinac poveane prijemivosti za suges tije hipnotizera i pokazuje veliku reaktivnost - izvrava sugerisano, u okviru vla stitog fiziolokog i psiholokog repertoara ponaanja, ali neke od tih mogunosti postaj u izvrne tek u hipnotikom stanju (anestezija, paraliza, amnezija, stanje u miiima, i dr.). Uvoenje u hipnotiko stanje odigrava se preko unutranjih procesa, otuda je za hipnozu bitnija uloga subjekta (da je on prihvata i moe da ue u hipnotiki set); hi pnotizer igra ulogu spoljanjeg stimulusa. Ovaj fenomen se najee tumai sa pozicija ref leksologije i psihoanalitikog uenja, ali je jo nedovoljno razjanjen. HIPOMNEZIJA - p ojava smanjene sposobnosti zapamivanja novih informacija i/ili korienja starih doivl jaja; uzroci su povrede, bolest, skleroze, psiholoke traume. HORMIKA PSIHOLOGIJA (v. SVRSISHODNA PSIHOLOGIJA) HOLISTIKA PSIHOLOGIJA - skup psiholokih kola (persona listika, holistika, organizmika), koje polaze od shvatanja da organizam, i u fiziol okom i u psiholokom smislu, moe da funkcionie samo kao celina; otuda i ponaanje se moe objasniti ako je polazna taka celina, totalitet, a ne pojedinani nezavisni elemen ti. HOMEOSTAZA - odravanje stalnih odnosa ili ravnotee u telesnim procesima i auto matska aktivnost organizma za uspostavljanjem ravnotee, kad se poremeti. HOSPITAL IZACIJA - reakcija deteta na odvajanje od blinjih. Posledice hospitalizacije su v ee to je dete mlae i/ili ako dugo traje. Ove injenice uvaavaju savremene deje bolnice pa smetaju dete na leenje zajedno sa majkom. HUMANISTIKA PSIHOLOGIJA - obuhvata nek oliko uenja kojima je zajedniko: nain miljenja i humanistika (vrednosna) orijentacija . Najvei deo psihologa je sa anglosaksonskog podruja (Maslov i dr.) koji smatraju da je problem psihologije kako objanjenje tako i razumevanje realno postojeeg i u osnovi zdravog i kreativnog pojedinca - osnovni je problem da ovek ostvari svoje potencijale, da postane ono to jeste. Ovom uenju pridruuje se i jedan broj psiholog a sa dalekog istoka, koji naglaavaju vie ulogu tela (bioenergetika, meditacija). i IGRA - aktivnost koja se vri sa uivanjem ili oekivanjem uivanja; u igri moe biti pode le uloga i odreenih pravila izvoenja; svrha igre je rekreacija, uenje, troenje vika e nergije, takmienje. 280

ID - ono, prema psihoanalitikoj teoriji to je bioloka komponenta linosti, koja nije strukturirana ni organizovana i uvek je u podsvesti ali je izvor osnovnih i ins tinktivnih energija koje tee da neposredno dovedu do zadovoljenja primitivnih pot reba (princip zadovoljstva). IDENTITET - jedinstvo linosti u toku jednog vremensk og perioda; karakteristike linosti bilo da su u planu jasne svesnosti, na njenoj periferiji ili pak u predelima nesvesnog. IDENTIFIKACIJA - poistoveivanje, sebe s a nekim licem ili grupom. Moe biti razvojna (primarna identifikacija sa roditelji ma) i odbrambena - mehanizam odbrane (sekundarna identifikacija). IDIOGRAFSKI individualni pristup u ispitivanju; koji prikazuje ono to je individualno; opis o noga to se samo jednom desi i vie se ne ponavlja. IKONIKO PAMENJE - senzorno pamenje, kratkotrajno zadravanje reprezentanata u senzornom registru, u ovom sluaju vidnih doivljaja u vizuelnom registru dok se ikone ne kodiraju u operativnom pamenju, il i se gube (za nekoliko desetina milisekundi). ILUZIJA - pogreno opaanje predmeta i pojava; spoljanji stimulusi postoje ali je percepcija iskrivljena, pogrena - zbog sklopa drai i/ili unutranjih stanja, inilaca. IMAGINACIJA - mata, fantazija, proces zamiljanja, rekombinovanje delova prolog iskustva. INVENTARI LINOSTI - upitnik zat vorenog tipa sa veim brojem pitanja ili tvrdnji kojima se ispituje odreeno svojstv o linosti. INDIVIDUA - pojedinaan, jedinstven organizam; znaenje naglaava distinktiv nost pojedinanog od grupe i od sredine. INDIVIDUALIZACIJA - uzimanje u obzir, u v aspitno-obrazovnom procesu, individualnih osobina i potreba i u skladu s tim pod eavanje vaspitnog procesa i/ili nastave. INDIVIDUALNE RAZLIKE - razlike koje su k arakteristine za pojedince razliitih kategorija; distinktivna svojstva. INDUKTIVNO MILJENJE - misaoni tok koji polazi od pojedinanog i posebnog a u zakljuku se izvod i opti stav; indukcija je postupak generalizacije. INDUSTRIJSKA PSIHOLOGIJA - naj razvijeniji deo psihologije rada koja se bavi psiholokim pitanjima rada u industr iji, sa ciljem da se poboljaju uslovi rada i povea uinak. INENJERSKA PSIHOLOGIJA - p rouavanje sistema ovek maina; psihologija operatora. INKUBACIJA - stadijum stvaralak og miljenja u kome se "svesno" ne radi na problemu, meutim, iznenadno javljanje id eje reenja u toku perioda inkubacije ukazuje da se i u njoj odvija reavanje proble ma - iako to nije opaljivo. INSPIRACIJA - iluminacija, iznenadno uvianje reenja pro blema, otkrivanje, osvetljavanje bitnih odnosa i veza - shvatanje reenja (v. "AHA " DOIVLJAJ). INSTRUMENTALNO UENJE - oblik uenja reavanja problema putem pokuaja i pog reaka u kome se postepeno uvruje ona reakcija koja dovodi do cilja, zadovoljenja pot rebe, reenja problema. INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE - uenje koje zavisi od posledi ca koje prate odreena spontana reagovanja. Ponaanja koja su nagraena tee da se ponov e, kanjena reakcija se inhibira. Uenje se odvija i bez namere subjekta. 281

INTEGRITET - jedinstvena organizacija osobina linosti; proces tokom koga se organ ska, psiholoka i socijalna svojstva kombinuju i organizuju u kompleksnu celinu na viem nivou: dobar integritet se ispoljava kroz radnu efikasnost i zadovoljstvo s obom. INTELEKT - najee se odnosi na inteligenciju, na sposobnosti reavanja problema miljenjem; kognitivni procesi zakljuivanja, suenja, poimanja. INTELIGENCIJA - sposo bnost snalaenja u problem situacijama (novim situacijama) u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem bitnih odnosa i veza i konstrui sanjem sredstva reenja. INTENCIONALNO UENJE - namerno uenje, orijentacija da se odr eeno gradivo naui. INTERVJU - istraivaka tehnika u kojoj se usmerenim razgovorom pri kupljaju informacije u svrhu naune analize, savetovanja, dijagnoze i dr. - od ega zavisi i nain voenja razgovora. Pored odgovora u toku intervjua mogu se pratiti i neverbalne reakcije ispitanika. INTERESOVANJE - pozitivan stav koji ima dinamiko dejstvo, pokree ponaanje linosti; tendencija ka angaovanju u jednoj aktivnosti jedin o iz zadovoljstva od angaovanja u njoj. INTERPOLACIJA - umetanje jednog ili vie lan ova izmeu dve vrednosti nekog niza, pod uslovom da oni sadre sve osobine podataka niza i na taj nain ga dopunjuju. INTERFERENCIJA - inhibicija u uenju, uzajamno ome tanje razliitih tragova, slabljenje tragova i smanjivanje nivoa upotrebljivosti. INTERIORIZACIJA - pounutranjavanje, formiranje unutranjih psihikih struktura usvaja njem, unoenjem socijalnih odnosa i struktura (normi i vrednosti, govora). Ovo je kljuni pojam kulturno-istorijske teorije psihikih pojava koju je dao Vigotski: sva ka funkcija u kulturnom razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, na dva p lana: najpre na socijalnom, a potom na psiholokom, najpre meu ljudima kao inter ps iholoka kategorija, a zatim unutar deteta kao intrapsihika kategorija (unutranji go vor). INTRIZIKA MOTIVACIJA - unutranja motivacija u kojoj se zadovoljenje postie u samoj aktivnosti; uivanju u samoj aktivnosti. INTROVERZIJA - okrenutost linosti un utra ka samoj sebi; svojstva itrovertnog tipa linosti su: rezervisan, ne vezuje s e, kritian, blage naravi, visoke osetljivosti. INTROSPEKCIJA - samoposmatranje, o paanje vlastitih doivljaja i stanja. Introspekcija moe biti eksperimentalna i neeks perimentalna metoda istraivanja psihikih doivljaja. INHIBICIJA - zadravanje ili zaus tavljanje jednog procesa da pone ili da se nastavi; hipotetiko nervno stanje ili p roces koji dovodi do spreavanja. j JA - psiholoki deo linosti, svest o sebi; sve to je jedno lice sklono da nazove moj e; doivljaj samog sebe (fizikih, socijalnih, emocionalnih komponenti). JA-KONCEPT - slika o sebi koja obuhvata stavove, samoocenu sebe, vrednosni sistem, ukljuuje kognitivnu, socijalnu i emocionalnu komponentu; u samooceni osoba zauzima poloaj subjekta u odnosu na sopstvenu linost koja je tada objekt posmatranja i procene. JAVNO MNJENJE - mnjenje, miljenje, stav populacije ili grupe ljudi o nekom dogaaju , osobi, aktuelnom pitanju; opti trend miljenja koje podrava grupa. 282

JEDINSTVO - funkcionlno: svi delovi nekog sistema rade kao celina, ne ometajui je dan drugog; celina: stanje takve slinosti svojstava da sva pripadaju istoj katego riji. JEDINSTVEN - unikatan, sklop karakteristika koji osobu, predmet ili dogaaj i ni jedinim u vrsti ili klasi; idiosinkratian. JEDINE - jedino dete u porodici; ta okolnost utie na status i razvoj jedineta, strukturu linosti i ponaanje. JEZIK - sis tem znakova, verbalnih ili neverbalnih, kojima se predstavljaju odreena znaenja, k ao i sistem pravila kojima se upravlja upotrebom znakova u komunikaciji; govorno (verbalno) ponaanje. k KAZNA - svaka neprijatna posledica pretrpljena zbog prethodnog postupka (ponaanja ); naruavanje integriteta organizma linosti zbog nekog njenog prethodnog postupka koji po oceni drugih nije u skladu sa normama ponaanja. KARAKTER - vrednovana lino st, aspekt linosti kojim se oznaavaju moralne i konativne osobine; integrisan sist em crta linosti koje oveku omoguavaju da se ponaa, uprkos preprekama, na relativno d osledan nain. KATARZA - otklanjanje tenzije i anksioznosti emocionalnim rastereenj em (izlivom) saoptavanjem problema i konflikta; ienje emocija suoavanjem sa uzrocima tekoa. KIBERNETIKA - nauka o upravljanju; kibernetika naglaava kontrolne mehanizme (povratne sprege), teoriju informacija i teoriju komunikacija; primena u psiholo giji zasniva se na pretpostavci da se psiholoki i fizioloki procesi mogu posmatrat i kao procesi razmene informacija uz rad samoregulacionih i kontrolnih mehanizam a. KIBERNETIKA PSIHOLOGIJA - smer u psihologiji koji se bavi simulacijom psihikih procesa radi njihovog izuavanja. Na primer, pomou "vetake inteligencije" simuliraju se procesi miljenja. KLASIFIKACIJA - mentalna operacija kojom se vri grupisanje nee ga u uzajamno iskljuive klase ili kategorije, prema datim kriterijima; u poetnim o blicima kod dece se javlja oko 4. godine, a zahtevi klasifikacije su: (a) uvianje zajednikih osobina svih lanova klase (intenzija) i (b) uvianje obuhvata klase (eks tenzija). KLINIKA PSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi dijagnostikom, sav etovanjem i leenjem (terapijom) psihikog poremeaja; klinika psihologija primenjuje m etode i saznanja ostalih psiholokih disciplina. KOGNITIVNA TEORIJA UENJA - teorija koja za uenje postulira centralne modane procese kao intermedijatore; naueno je re zultat procesa saznanja, vie jedna kognitivna struktura nego jedan odgovor. Uenje nastaje kao rezultat uvianja, vienja stvari iz novih uglova, to dovodi do razvoja n ovih saznajnih struktura. KOGNITIVNI STIL - saznajni stil, nain kako pojedinac up oznaje okolinu i u njoj deluje; nain kako obrauje i upotrebljava informacije; stic anje znanja specifinim nainom opaanja, pamenja, miljenja i reavanja problema; dispozic ije koje uslovljavaju reakcije oveka na veliki broj kognitivnih zadataka sa slinim oblicima ponaanja. Neki od kognitivnih stilova: preferencija senzornih modalitet a (vizuelna, auditivna, psihomotorna); zavisnost/nezavisnost od polja, impulsivn ost / refleksivnost, rigidnost / fleksibilnost panje, konceptualni / perceptualni stil, kognitivna kompleksivnost / simplifikativnost, i dr. 283

KOGNICIJA - saznanje. Opti pojam za proces kojim pojedinac postaje svestan unutran je i spoljanje realnosti i stie znanja o njima. Kognitivni ili saznajni procesi su opaanje, uenje, pamenje i miljenje. KOD - znak kojim se neki sadraj moe preneti i ned vosmisleno opisati. Kodovi se prouavaju i koriste u teoriji informacija. KODIRANJ E - proces kojim se jedna poruka prevodi u signal, ili signal u poruku; u proces u uenja kodiranje znai obradu i oznaavanje informacije, pretvaranje u oblik saznanj a pogodan za kasniju upotrebu; dekodiranje u upotrebi saznanje pretvara u prikla dnu informaciju. Kodiranje moe biti psiholoko (nova kognitivna struktura, pojam) i fizioloko (promene u nervnim strukturama). KOEFICIJENT INTELIGENCIJE - odnos izm eu mentalnog uzrasta, odreenog rezultatom u testu inteligencije, i kalendarskog uz rasta pojedinca izraenog mesecima starosti (IQ = MU/KU 100). Zasniva se na pretpo stavci o postojanju odnosa izmeu mentalnog i kalendarskog uzrasta i uverenju da s e taj odnos moe utvrditi. KOEFICIJENT KORELACIJE - (r indeks) broj koji pokazuje stepen povezanosti varijabli. Potpuno slaganje izmeu njih izraeno je sa +1. 00; po tpuno neslaganje izmeu njih izraeno je sa -1. 00; potpuno odsustvo povezanosti ili potpuna nezavisnost varijabli izraena je sa 0. 00. KOEFICIJENT OBRAZOVANJA - ind eks koji pokazuje odnos izmeu obrazovnog uzrasta, rezultata na testu znanja, i ka lendarskog uzrasta (OK= OU/KU 100). KOEFICIJENT POSTIGNUA - indeks koji pokazuje odnos izmeu obrazovnog uzrasta - rezultata na testu znanja, i mentalnog uzrasta rezultata na testovima inteligencije (KP = OU/MU 100). KOLERIK - tip temperamen ta, Hipokrat ga prikazuje kao linost sa brzim i intenzivnim reakcijama koje due tr aju; plahovit ovek - sklon ljutnji. Prema Ajzenkovoj teoriji crte kolerika ine: os etljivost, uznemirenost, agresivnost, razdraljivost, promenljivost, impulsivnost, optimizam i aktivnost. KOMPENZACIJA - (meh. odbrane) nadoknada, nastojanje da s e prevlada neuspeh ili nedostatak pojaanom aktivnou u drugom podruju gde se postie us peh (substitucija) ili slinom podruju gde se javio neuspeh (nadkompenzacija). KOMP LEKS - (psihoanalit.) uzajamno povezani sklop, viedimenzionalno iskustvo; sklop e mocionalno povezanih misli, delimino ili potpuno potisnut i nesvesne prirode - ko ji se smatra uzrokom psihoneuroze i neprilagoenog ponaanja (Edipov, Elektra, Kain, Dijana kompleks i dr.). KOMPETICIJA - takmienje, nadmetanje u neemu, dostizanje n ekih ciljeva i/ili vrednosti u utakmici sa drugima; suparnitvo, esto znai raditi pr otiv uspeha svog rivala koliko i na svom vlastitom uspehu. KOMPETENTNOST (MERODA VNOST) - sposobnost za neku vrstu posla, delatnosti; stanje u kome je neko sposo ban da bira (odluuje), otuda je i zakonski odgovoran za svoje akcije. KOMUNIKACIJ A - prenoenje i/ili primanje informacija, signala ili poruka posredstvom gestova, rei ili drugih simbola, od jednog do drugog organizma. U psihologiji se govori o komunikaciji, interakciji ljudi; kod dece se najpre javlja afektivna komunikaci ja, pa gestovna i saznajna komunikacija. KONACIJA - jedna od tri osnovne dimenzi je psihikog sa optim znaenjem voljnog, namernog u ponaanju; dimenzija namere i htenj a u mentalnoj i motornoj operaciji. KONVERZIJA - obrtanje: stavova, verovanja, s istema vrednosti; prevoenje psihikih sukoba u telesne simptome. 284

KONVERGENTNO MILJENJE - sposobnost nalaenja jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov ili informaciju. KONZERVACIJA - nepromenjenost; u razvojnoj psihologiji oz naava dostignuti razvoj sposobnosti da se shvati da je materija zadrala masu ako j e promenila oblik (oko 7. godine). Obrazovanje pojmova konzervacije za Pijaea je merilo pojave konkretnih operacija (ovladavanje reverzibilnou). Nalazi ukazuju da deca ovladavaju konzervacijom sledeim redosledom: materija, teina, zapremina. KONK RETNA OPERACIJA - period razvoja inteligencije koji poinje oko 6-7 godine i zavrav a se na poetku puberteta. Odlikuje ga pojava reverzibilnosti i razvoj kauzalnih o dnosa, razvoj konzervacije, ispravno formiranje pojmova - ali je miljenje konkret no, ogranieno na konkretnu realnost i prisutnu sadanjost. KONKRETNI POJAM - pojam koji se odnosi na objekt iz konkretne stvarnosti. KONKRETNO MILJENJE - miljenje ko je se preteno koristi opaajima i predstavama kao simbolima kojima operie. KONOTACIJ A - dodatno znaenje rei. Konotacija podrazumeva ne samo apstraktna ve i emocionalna svojstva vezana za rei (termine). KONTEKST - okolina, sredina u kojoj se neto jav lja. Znaenje rei, smisao poruke moe potpuno razumeti samo u okviru celine (okoline) u kojoj se javlja. KONTINUIRANA VETINA - optiji oblik vetine da se izvode operacij e u nekoj oblasti. Razvija se kao jedinstven program sa vie modaliteta koji su pr ilagodljivi novim okolnostima. KONTROLA EMOCIJA - socijalizacija izraavanja emoci ja, socijalna okolina stvara kod deteta navike da neke emocije prikrije, smanji njihov intenzitet izraavanja ili da ih izraava na socijalno prihvatljiv nain. KONTR OLNA VARIJABLA - (v. VARIJABLA) KONTROLNI MEHANIZAM - unutranja reprezentacija za hteva situacije. Omoguuje procenu i svojih i tuih aktivnosti. Ue znaenje je kriterij ski obrazac za samoprocenu. KONSTANTNOST OPAAJA - stalnost opaaja; tendencija da s e objekat (njegova veliina, svetlina, oblik), opaa na ustaljen nain iako se menjaju sklopovi spoljanjih drai. Na pr. sto je okrugao bez obzira na ugao pod kojim se g leda - menja sklop drai na mrenjai oka. Pojava konstantnosti zavisi od iskustva, od odnosa izmeu delova u jednom sklopu drai, od cilja posmatranja: stalnost ostaje a ko je posmatra orijentisan na objekt a smanjuje se ako je orijentisan na drai. KON FLIKT - sukob dva ili vie neudruivih procesa ili stanja priblino jednake snage. Obu hvata saznajne funkcije, motivaciju i emocije. Konflikti se javljaju u tri osnov na oblika: (a) dvostruko privlaenje, (b) dvostruko odbijanje (izbegavanje) i (v) privlaenje - odbijanje. KONFORMIZAM - saobraavanje, prilagoavanje standardima, stav ovima, miljenju grupe (sredine), uprkos drugaijem (poetnom) vlastitom stanovitu; pre terano prilagoavanje koje najee dovodi do gubljenja autonomije linosti. KONCENTRACIJA - usmeravanje panje na jedan ogranien predmet ili aspekt predmeta; usredsreivanje psiholokih procesa u jednu taku. KORTEKS - modana kora koja je centar svesnih psihik ih doivljaja. 285

KOHEZIVNOST GRUPE - oseanje pripadnosti lanova jedne grupe; stepen privlanosti jedn e grupe za svakog od njenih lanova i meusobne privlanosti lanova grupe. Ukoliko je k ohezivnost vea zahtevi u pogledu komformisanja lanova grupe sa nekim standardima s u izraeniji. KRATKORONO PAMENJE - jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja. U nje mu se obrauju informacije i iz njega skladite u dugoronom pamenju. Ima funkciju da p rilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. Opseg kratkorono g (neposrednog, operativnog) pamenja je 7 elemenata (u proseku). KREATIVNO MILJENJ E - oblik miljenja koji dovodi do otkrivanja povezanosti pojava na nov i original an nain, to dovodi do stvaranja novih produkata (reenja problema, proizvoda). Kreat ivno miljenje prolazi kroz etiri faze: preparaciju, inkubaciju, iluminaciju i veri fikaciju. KREATIVNOST - sposobnost da se stvore nova reenja problema, nov nain ume tnikog izraza - koji su drutveno korisni produkti; u irem znaenju: ostvarenje reenja, izraza, proizvoda koji su novi za individuu (a ne i za druge). KREATIVNA IMAGIN ACIJA - novi sklop ili sekvenca slika ili ideja koje omoguavaju uvianje novih rela cija, stvaranje novih pojmova, reenje problema. Stvaralako zamiljanje zavisi od str ukture linosti i naina njenog funkcionisanja. KREATIVNI STAV - tenja ka orginalnost i, radoznalo i istraivako prilaenje reavanju problema u kome se ispoljava nekonvenci onalno i nekomformistiko ponaanje - prilaz problemu na neuobiajen i neoekivan nain. T o dovodi do stvaranja originalnih ideja reenja. Otuda je razvijanje kreativnog st ava u osnovi razvijanja stavralakih sposobnosti linosti. KRIVULJA ZABORAVLJANJA (v. EBIGHAUSOVA KRIVA) KRIVULJA NORMALNE RASPODELE - Gausova kriva, zvonastog ob lika prema kojoj je mogue odrediti procenat odreene veliine u pojedinim delovima kr ive. Prilikom merenja kod gotovo svih osobina ljudi dobijaju se normalne raspode le. KRIVULJA UENJA / NAPREDOVANJA - grafiki prikaz odnosa izmeu vremena uenja i kolii ne nauenog, koji pokazuje brzinu i tok napredovanja procesa uenja i vebanja. Napred ovanje uenja se ispoljava: (a) u porastu koliine nauenog, (b) smanjenju vremena pot rebnog za izvoenje ili novo uenje i (v) smanjenju broja greaka. Oblik krivulje zavi si od jedinica koje se unose na apcisu i ordinatu i od vrste uenog materijala. Opt i tipovi krivulja su: (a) ispupena (negativnog ubrzanja - ako se ui lako gradivo i /ili ako postoji pozitivan transfer), (b) izdubljena (pozitivnog ubrzanja - kara kteristina za uenje tekog gradiva i/ili ako nema transfera), (v) kombinovana - sa j ednim ili drugim poetkom /nastavkom. KRIZA - RAZVOJNA (v. RAZVOJNA KRIZA) KRITERI J - merilo, polazite u proceni; objekt poreenja, standard. KRITERIJSKI TEST - test u kome se rezultat pojedinca ocenjuje prema unapred postavljenom kriteriju (trae nom procentu uspenosti). Ocenjivanje pojedinca ne zavisi od rezultata drugih, ve o d toga da li je dostignut kriterij ili nije. KRITINI PERIOD - je invarijanta onto geneze i oznaava optimalni raspon vremena u kome se organizam odlikuje poveanom se nzitivnou na odreene spoljne i/ili unutranje faktore, iji uticaji upravo na datoj taki razvoja, a ne na nekoj drugoj, ostavljaju naroito znaajne, nepovoljne posledice. Kritini periodi kod ljudske vrste imaju znaajnu praktinu - pedagoku vanost, optimalan razvoj e se dogoditi ako podsticaji iz okoline dou blagovremeno. 286

KULTURNO-ISTORIJSKA TEORIJA RAZVOJA - teorija Vigotskog kojom objanjava razvoj vii h psihikih funkcija. Svaka via psihika funkcija javlja se dva puta: (a) kao spoljna socijalno-simbolika (interpsihika) i (b) kao individualni proces (intrapsihika). P retvaranje znakova u psihike strukture vri se interiorizacijom. U tim procesima vri se i socijalizacija deteta. Iz ove teorije vodi uenje o etapnom formiranju umnih radnji.

l LABORATORIJSKI EKSPERIMENT - istraivanje se obavlja u laboratoriji uz strogu kont rolu uslova ali i vii stepen artificijelnosti situacije. LA KOD DECE - laljivost, o sobina dejeg ponaanja koja nije prirodan deo razvoja ve se javlja, po pravilu, u po rodicama gde dete nema dobar status. La se javlja u situacijama kada treba izbei k aznu. Promena ponaanja deteta podrazumeva i promenu ponaanja roditelja. LATERALIZA CIJA - razvoj dominantne upotrebe leve ili desne strane tela (ruke, noge, oka), t o se ustaljuje oko 4. godine. Lateralizacija se ispoljava u funkcionaloj asimetr iji leve i desne modane hemisfere. Meutim, lateralnost nije iskljuivo fizioloki feno men - utiu psiholoki i socijalni faktori, to ovaj fenomen ini jo sloenijim. LEVORUKOST - tenja da se vie koristi leva ruka, leva strana tela; levatvo, dominantna upotreb a leve ruke. LEGASTENIJA - nesposobnost povezivanja slova s glasom koja izaziva tekoe u itanju i pisanju. To je najtei oblik disleksije kome je, najee, uzrok organske prirode. LIBIDO - (psihoanal.) oznaava osnovnu psihiku energiju. Libido se razvija prolazei odreene faze: oralnu, analnu, falusnu, latencije i genitalnu. U svakoj f azi postoji mogunost da doe do zastoja u razvoju - fiksacije. Psihiki poremeaji mogu se povezati sa nepravilnostima u razvoju libida. Dok Frojd libido povezuje sa s eksualnim nagonom za Junga libido predstavlja optu mentalnu energiju, to je kasnij e prihvaeno i od ostalih psihoanalitiara. LIDERSTVO - vostvo; osobine ili umenja ka rakteristina za vou ili za funkciju voenja; akcija koja utie na grupu u njenim strem ljenjima ka cilju ili zadovoljavajuoj meusobnoj interakciji. LIMBIKI SISTEM - deo m ozga (srednji donji potkorni) za koji se pretpostavlja da ima ulogu u emocionaln im procesima i uestvuje u regulaciji odnosa prema realnosti. Limbiki sistem ima br ojnih veza s novim korteksom i retikularnom formacijom. LINOST - jedinstvena orga nizacija osobina, koja je u stalnom razvoju i dinamikoj promeni, koja odreuje kara kteristian i relativno dosledan nain ponaanja osobe. Razvoj se odvija pod uzajamnim uticajem faktora naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Olport naglaava da je lin ost "dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenja" - njenu jedinstven u podeenost prema svojoj sredini. LOBOTOMIJA - hirurko presecanje nervnih vlakana koja povezuju frontalne renjeve sa talamusom; primenjuje se radi saniranja ponaanj a kod teih mentalnih poremeaja. LOGIKO MILJENJE - zasniva se na odredbama rei i njiho vim znaenjima definisanim pojmovima i logikim zakonima; to je najrazvijeniji tip m iljenja - analiza i sinteza mogu se ostvarti i operacionalizovati samo u jeziko-lo gikim kategorijama. LOGOPEDIJA - nauno izuavanje i leenje poremeaja govora. 287

LOKALIZACIJA PSIHIKIH FUNKCIJA - samo su jednostavne senzorne i motorne funkcije precizno lokalizovane u mozgu, u sloenim ponaanjima integrisani su razliiti delovi mozga. Ni sam korteks nije dovoljan za obavljanje sloenih psihikih funkcija. Naunic i su razvili koncept o labilnom sistemu sa mnogo karika u stalnoj dinamikoj inter akciji - oteenje jedne dovodi do niza lananih posledica. LOKOMOCIJA - pokretanje u prostoru; premetanje jednog organizma u prostoru sopstvenim pokretima. LONGITUDIN ALNI PRISTUP - uzduno istraivanje, praenje subjekta kroz razliite periode i prikuplj anje kontinuiranih podataka o razvoju ispitivanih pojava. Osim tekoa u odravanju uz orka ostaje problem adekvatnosti instrumenta sa promenom uzrasta. LOKUS KONTROLE - mesto kontrole; generalizovano oekivanje linosti koji e uzroci, unutranji ili spo ljanji, presudno uticati na njeno ponaanje i/ili postignue. "Unutranji" veruju da su sami odgovorni za svoje ponaanje dok "spoljanji" ne prihvataju odgovornost jer ve ruju da na njih utiu spoljanji uzroci koji su van njihove kontrole. lj LJUBAV - sentiment: oseanje naklonosti, nenosti i privrenosti prema nekome ili neemu . LJUBOMORA - stav ili sentiment koji je reakcija na realnu ili zamiljenu opasnos t da e voljeni objekt biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upuena naklonost voljene osobe. Manifestuje se kao gnev, mrnja, teskoba, oseanje potitenosti, srama , da od voljene osobe dolazi prezir i odbojnost. m MALADAPTACIJA - loe prilagoavanje, neuspean odgovor na zahtev sloenih uslova situaci je; neuspeno bioloko prilagoavanje - organizam koji nije uspeo da razvije karakteri stike korisne za interakciju sa sredinom. MATURACIJA - promene u organizmu i nje govoj funkciji koje su prevashodno rezultat delovanja faktora naslea (genetskog k oda) i zbog toga se manifestuju kod svih pripadnika iste vrste na isti nain i pri blino u isto vreme. MATA - (v. IMAGINACIJA) MEDIJANA - Md - pedeseti percentil, vr ednost koja deli sve sluajeve u rangovanoj distribuciji na polovinu. MEDIJATOR (teorija komunik.) sistem u kome se kombinuju funkcije destinacije i izvora, koj i se umeu izmeu prijemnika i predajnika. MEDICINSKA PSIHOLOGIJA - psihologija za m edicinske radnike; disciplina koja se bavi svim psiholokim problemima u okviru zd ravstva. MELANHOLIK - tip temperamenta koji retko, intenzivno reaguje, preovlauju neprijatna oseanja tuge i zabrinutosti; melanholinu osobu odlikuje: potitenost, uz nemirenost, rigidnost, uzdranost, pesimizam, rezervisanost, nedrutvenost i mirnoa. MEMORIJA - pamenje, opta funkcija oivljavanja i ponovnog preivljavanja prolog iskustv a; govori se o etiri faze memorije: (a) uenje ili memorizovanje, (b) retencija, (v ) prepoznavanje ili rekognicija i (g) seanje ili reprodukcija. Savremena psiholog ija govori o senzornom pamenju, neposrednom (opreativnom) pamenju i dugoronom siste mu pamenja. U psihologiji muzike se mentalno predstavljanje 288

muzikih struktura vezuje za funkcije: (a) tonske memorije - prepoznavanje i repro dukovanje izolovanih tonova; (b) muzike memorije - davanje odgovora o onome to se u lo: harmonijska, melodijska i/ili ritmika celina. MENTALNA ZAOSTALOST - pojam obin o oznaava sve oblike subnormalnosti intelektualnog razvoja. Razlikuje se granina z aostalost (IQ 70-80), blaga zaostalost (IQ 55-69), umerena zaostalost (IQ 40-54) , teka zaostalost (IQ 25-39, potpuna zaostalost (IQ ispod 25). MENTALNA ZRELOST zreli nivo funkcionisanja svih vanijih sposobnosti, ili svih funkcija ponaanja; p rosean nivo sposobnosti odraslih. MENTALNA KONDICIJA - efekat dueg sistematskog uen ja kojim se poboljava psihofiziko stanje za uenje. ine je osposobljenost za efikasnu organizaciju uenja, aktivno osmiljeno uenje, kreativan pristup u obradi i upotrebi sadraja uenja i sve bolje poznavanje vlastitog sistema pamenja. Linost sa dobrom me ntalnom kondicijom moe da se due vreme bavi sloenim intelektualnim radom. MENTALNA HIGIJENA - nauka koja primenom psiholokih principa pomae da se postigne i odri zado voljavajue prilagoavanje na ivotne probleme - radi ouvanja mentalnog zdravlja. Usmer ena je i na pojedinca i na drutvo ukazujui koji su to optimalni naini reavanja probl ema koji ne ugroavaju i/ili poboljavaju mentalno zdravlje oveka. MENTALNI KAPACITET - potencijalna sposobnost mentalne prirode. MENTALNI RAZVOJ - progresivne prome ne u mentalnoj organizaciji od zaea do smrti individue. Posledica je zrenja, uenja i aktivnosti pojedinca. Uticaji sva tri faktora se prepliu (interakcionistika teor ija). MENTALNI UZRAST - rezultat na testu; sposobnost izvoenja mentalnih operacij a koje se smatraju standardnim za odreeni uzrast. MENTALNO ZDRAVLJE - deo opteg zd ravlja koji se pozitivno definie kao: dobro integrisana linost koja ima usklaen odn os sa okolinom, tei stvaralakoj egzistenciji (samoaktuelizaciji), uspeno funkcionie uprkos tekoama. MERNE KARAKTERISTIKE TESTA - su valjanost: sadrajna, dijagnostika, p rediktivna, objektivnost, pouzdanost i osetljivost. METAKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI sposobnosti koje omoguavaju upoznavanje samog sebe kao saznajnog bia; sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i posredujuu funkciju. METAKOGNICIJA - znanje o sopstvenoj kogniciji koje kao jezgro ima proces formiranja naunih pojm ova. Po Vigotskom u toku kognitivnog razvoja dolazi do "osveivanja" - pod im podraz umeva akt kognicije u kome intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne kontrole: upravljanja, voenja i procene kognit ivnih aktivnosti. METAMEMORIJA - znanje o sadraju vlastitog sistema dugoronog pamen ja, kao i znanje kako se razliiti sadraji (informacije) transponuju / reprodukuju na relaciji kratkorono-dugorono pamenje. Metamemorija se razvija sa uzrastom i najv ea je u zreloj dobi. METODE PSIHOLOGIJE - nain istraivanja psiholokih problema koji prolazi kroz odreene etape ili faze: formulisanje problema, izrada projekta istrai vanja, sprovoenje istraivanja, obrada podataka, analiza i tumaenje podataka. Prema nainu istraivanja mogu biti eksperimentalne i neeksperimentalne, a prema predmetu istraivanja dele se na objektivne i subjektivne metode. 289

METODE UENJA - najee su prouavane i procenjivane sledee metode: globalna - partitivna metoda (uenje u celini ili po delovima), vremenski raspodeljeno ili koncentrisano uenje, aktivno ili pasivno uenje. Empirijski nalazi ukazuju da su uspenije metode aktivnog uenja i vremenski raspodeljenog uenja, dok primena globalne ili partitivn e metode (ili njihove kombinacije) zavisi od gradiva (vrste i teine) i osobina lin osti koja ui (uzrasta i sposobnosti). METODOLOGIJA - sistematsko i logiko izuavanje i formulisanje principa i metoda; nain izbora i definisanja problema, principa, obrada i interpretacija podataka. MEHANIKO UENJE - uenje napamet, memorisanje mater ijala onako kako je dat; rutinsko uenje bez razumevanja koje zahteva vei broj pona vljanja do uspenog reprodukovanja. MEHANIZMI ODBRANE - mentalne strukture koje od reuju ponaanje i deluju nesvesno; javljaju se kao reakcije na povienu anksioznost ( stvorenu konfliktima, frustracijama) i slue da se redukuje napetost i "popravi" s lika o sebi. Javljaju se u razliitim oblicima. Jedna od klasifikacija (Kameron) i h deli na: (a) mehanizme u kojima je ponaanje usmereno na problem, ali je nain reav anja nerealan (identifikacija, kompenzacija, racionalizacija, projekcija, reakci ona formacija) i (b) mehanizme u kojima je reakcija u sutini bekstvo od problema (izolacija, negativizam, regresija, represija, sanjarenje, insulacija). MILJENJE - mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti uvianjem i ot krivanjem (bitnih) odnosa i veza; osnovne forme miljenja su apstrahovanje, poiman je, zakljuivanje, suenje, zamiljanje, seanje (anticipacija, zamiljanje unapred). MLAD OST - (v. ADOLESCENCIJA) MNEMOGRAM - trag pamenja, engram, nervni model - hipotet iki konstrukt koji opisuje promene nastale u nervnom sistemu kao posledica uenja. Pretpostavlja se da promene nastaju u strukturi RNK u nervnim elijama mozga. MNEM OTEHNIKA - tehnika zapamivanja. Obino se koristi za uenje nepovezanih sadraja i sadra ja bez smisla. Sistem postupaka moe se primeniti na koncentraciju i prijem inform acija, strukturisanje gradiva ("osmiljavanje"), razvijanje asocijativnih shema i naina reprodukcije. MNJENJE - iskazano miljenje o neemu; obino se smatra da je ono z asnovano na odgovarajuim saznanjima, da je lieno pristrasnosti i otvoreno za dalje razmatranje, ponovnu evaluaciju. Meutim, kako se mnjenje vie vezuje za kognitivne a stav za emocionalne procese - i veina mnjenja su izrazi elja i strukture linosti , vie nego to onaj ije je mnjenje i pretpostavlja. Ispitivanja pokazuju da iza prom ena mnjenja stoje i promene stavova i drugih nekognitivnih dimenzija linosti. Sku p mnjenja koja su uzeta kao uzorak mnjenja neke socijalne grupe predstavlja javn o mnjenje. MOD - (stat.) najea vrednost ili klasa vrednosti u jednoj seriji; vrh il i vrhovi u jednoj krivulji distribucije. MODEL - uzor, ono to treba kopirati, ide alan ili savren oblik neega ili kopija uzora; na pr. u kibernetikoj psihologiji mod el pamenja: prijem, prenos, obrada i upotreba informacija (senzorno, operativno i dugorono pamenje). MODELOVANJE - opservacijsko uenje. A. Bandura je identifikovao posebnu vrstu socijalnog uenja koje se zasniva na posmatranju tueg ponaanja, gde se bez namere uenja dogaa transfer ponaanja. Modelovanje nije samo podraavanje, ono ob uhvata: (a) preko opservacije sticanje novog sklopa ponaanjaa esto sa odloenim repr odukovanjem, (b) pojaavanje ili slabljenje ranije nauenog ponaanja, u zavisnosti od toga da li se nagrauju ili kanjavaju takve akcije kod modela. Ukratko, ovde se ui i bez "metode vlastite koe". 290

MODELOVANJE PROCESA UENJA - odvija se kao: (a) modelovanje strukture sadraja koji treba da budu naueni u skladu sa strukturom saznanja savremene nauke u toj discip lini i psiholokim preduslovima uenja tih sadraja, (b) modelovanje strukture postupk a uenja i razvoja odgovarajuih mentalnih operacija za tu naunu oblast. Oba modela s u uzajamno povezana - pri oblikovanju jednog mora se anticipirati onaj drugi. MOD ANI TALASI - spontana aktivnost, elektrino pranjenje elija mozga, posebno u cerebra lnom korteksu. Tehnikom EEG mogu se registrovati talasi a grafiki prikaz je elekt roencefalogram. Prema karakteristikama talasa razlikuju se: Alfa (mentalna neakt ivnost), Beta (mentalna aktivnost), Delta (san ili oboljenje), Theta (emocionaln a stanja), Gama, Kappa (nedovoljno proueni). EEG slui u dijagnostici povreda i tum ora mozga. MOLARAN - molarizam, metodoloka orijentacija ka istraivanju krupnih psi holokih jedinica; odnosi se na ono to je relativno veliko i neanalizovano. MOLEKUL ARAN - molekularizam, metodoloka orijentacija ka istraivanju najmanjih jedinica po naanja; karakterie ono to je relativno malo, ili to je proizvod podrobne analize. MO NOTONIJA - monotona situacija: retki i jednolini stimulusi; subjektivni doivljaj m onotone situacije je dosada: uznemirenost, emocionalna neugodnost, elja za promen om situacije. Na pojavu i manifestacije monotonije pored spolja-njih stimulusa ut iu i karakteristike linosti. MORAL - skup obiaja i merila ponaanja; lina merila linost i o ponaanju kao dobrom ili ravom koja su najee nastala u toku socijalizacije, preuze ta od osoba i grupa sa kojima se individua identifikuje. MORALNI KODEKS - defini sana grupa pravila koja su prihvaena u datom drutvu, pisana ili nepisana. Njihovo krenje dovodi do sankcija grupe kojoj pojedinac pripada. MORALNI RAZVOJ - je pove zan sa razvojem celokupne linosti i menja se paralelno sa promenama standarda u i ntelektualnom razvoju. Pijae govori o: (a) premoralnom stadiju (jo nema pravila), (b) heteronomnom stadiju (4-8 god. kada se pravila izjednauju sa poslunou) i (v) aut onomnom stadiju (812 god. gde se razmatra cilj i posledica sleenja pravila). Kolb erg daje jo razueniju klasifikaciju sa tri nivoa, a na svakom po dva stadija moral nog razvoja: I. prekonvencionalni nivo: (1) poslunost i orijentacija kaznom i (2) instrumentalno - realistika orijentacija - dete razlikuje dobre radnje od loih pr ema njihovim posledicama; II. konvencionalni nivo: (3) interpersonalno slaganje - dobro je ono ponaanje koje se dopada drugima, (4) orijentacija zakonom i redom - ispravno je ponaanje koje je u skladu sa pravilima i zahtevima autoriteta; III. postkonvencionalni nivo - autonomni nivo u kome se postupci ocenjuju kao dobri ili ravi prema posledicama koje se tiu prava drugih: (5) orijentacija prema drutven oj dobrobiti i (6) orijentacija prema univerzalnim etikim normama - ovek je cilj a ne sredstvo, potuj njegovu linost i dostojanstvo. MORALNOST - svojstvo linosti, vl adanje u odnosu na moralni kodeks i kriterije ponaanja sredine; moral ima svoju m anifestaciju (preko ponaanja) i unutranju (posebno intencionalnu) dimenziju. MOTIV - unutranji faktor koji pokree, usmerava i integrie ponaanje linosti. Izvori motiva su potrebe - organske ili psiholoke. MOTIVACIJA - aktivnost pokrenuta unutranjim f aktorima (motivima) koji je integriu i usmeravaju (ka cilju) da bi se zadovoljila potreba; pojam motivacije obuhvata sve ono to dinamiki odreuje neko ponaanje, ima r egulativnu (usmerava i kontrolie) i integrativnu funkciju (integrie sve procese ka odreenom cilju). 291

MOTIVACIONI CIKLUS - oznaava ponavljanje tri glavna stanja u motivacionim procesi ma: (a) potreba, (b) aktivnost (ka cilju), (v) redukcija potrebe (nakon dostizan ja cilja). Posle izvesnog vremena normalne ivotne aktivnosti ponovo se javlja pot reba i zapoinje novi motivacioni ciklus. MOTIV POSTIGNUA - tenja da se uloi vei napor kako bi se dostiglo neto to se u datoj kulturi visoko vrednuje i obezbeuje presti; orijentacija ka postignuu se postie angaovanjem ega, uenik bira cilj koji smatra znaa jnim i korisnim, dok je oekivanje da e ga dostii reprezentovano pomou subjektivne ve rovatnoe uspeha - a ona je povezana sa samoocenom sposobnosti, oseanjem kompetentn osti, samodeterminacije i procenom teine zadataka. Uenika sa razvijenim motivom po stignua privlae tei zadaci. MOTORIKA - miini pokreti koji su posledica eferentne nerv ne aktivnosti. MOTORNA VETINA - kompleks koordiniranih pokreta koji se izvode eko nomino i tano. Razvija se kao jedinstven program sa vie modaliteta koji su prilagod ljivi novim uslovima. Uenje i izvravanje vetina ukljuuje senzornu kontrolu, posebno kinestetskih oseta, kako o zahtevima situacije tako i o uincima izvrenih pokreta ( na osnovu povratnih informacija). Tri su osnovne faze u razvoju motorne vetine: k ognitivna (analiza zadatka i plan akcije), asocijativna (uvebavaju se, povezuju i uvruju tani sklopovi ponaanja) i autonomna (poveava se brzina i tanost). MOTORNA NAVI A - dobro nauena motorna radnja koja se automatski, s lakoom i stereotipno moe pona vljati u slinim situacijama (oblaenje, pokretanje neke poluge, iskljuivanje prekidaa ). MOTORNI REPERTOAR - ini motorne navike i motorne vetine. Neki autori prve oznaav aju kao diskretne, a druge kao kontinuirane zadatke. MRNJA - sentiment, trajna di spozicija koja sem oseanja odbojnosti, netrpeljivosti, odvratnosti i dr. u svojoj sri ima tenju (elju) da se objekat mrnje uniti (fiziki i/ili psihiki). MUZIKE SPOSOB TI - mogu biti opte i specifine; one obrazuju sistem sloene dinamike povezanosti koj i je hijerarhijski organizovan: senzornog nivoa (sposobnost slune diskriminacije, percepcija visine tonova); asocijativnog nivoa (muzika memorija); relacioni nivo (fluidne i kristalizovane muzike sposobnosti); muziki talenat ukljuuje pored senzo rnih sposobnosti i kvaliteta muziko predstavljanje, matu i pamenje, muziku inteligen ciju (muziko miljenje), oseanje i muziko izvoenje. MULTIVARIJANTNO ISTRAIVANJE - stati stika procena istovremenog uticaja vie varijabli, na pr. faktorskom analizom se ot kriva ta je u razliitim ponaanjima zajedniko te se tako odreuju (ekstrahuju) temeljni faktori ponaanja. MUTACIJA - nagla i trajna promena osobina (prirode) jednog gen a. Uvedene promene u nasleivanju mogu biti neprimetne, male ili znatne (oigledne) u menjanju osobina roda ili vrste. MUCANJE - govorna mana, poremeaj ritma (zastaj kivanje, ponavljanje slogova ili glasova, gr govornih organa); uzrok mucavosti ni je jasno odreen - vezuje se za emocionalne uzroke i organske faktore. n NAVIKA - steena reakcija ije se ispoljavanje, usled ponovljenog izvoenja, skoro aut omatizovalo (v. MOTORNA NAVIKA); nervozne navike javljaju se u situacijama tenzi je i svrha im je da je redukuju; senzorne navike oznaavaju steeni obrazac opaanja; navike se mogu odnositi i na sloenije dinamike stereotipe: jezike, miljenje, i dr. N AGON - svesno doivljena potreba koja pokree na aktivnost da se ponovo uspostavi po remeena ravnotea. 292

NAGRADA - u instrumentalnom i operantnom uenju to je stimulus ili objekt koji ima znaaj za organizam u datom motivacionom stanju - koji prua zadovoljstvo to se stie posle uspeno izvrenog zadatka. Nagraeni akt ili odgovor se ui, uvruje (v. ZAKON EFEKTA . NARCIZAM - samozaljubljenost, samodopadanje; za nekog se kae da je narcisoidan ako je toliko opsednut samim sobom da ga to spreava da se interesuje za druge (te rmin izveden iz imena Narcis - linosti iz grke legende). NASLEE - (gen.) celokupnos t uticaja, bioloki prenetih od roditelja na potomstvo genetskom matricom (definis ani hromozomima, genima i DNK). NASTAVA - najorganizovaniji vid obrazovanja i va spitanja. Osnovni zadaci nastave su: (a) sticanje znanja, umenja i navika, (b) r azvijanje sposobnosti, (v) razvijanje osobina linosti. Pouavanje (nastavnika) i uen je (uenika) dve su strane jedinstvenog procesa nastave u kome se ostvaruju navede ni zadaci. NATIVIZAM - uenje da je faktor naslea jedini, ili bar odluujui, inilac u t oku razvoja struktura ili funkcija jednog organizma. NEGATIVIZAM - tvrdoglavost, prkos, otpor, dosledno odbijanje da se uradi kako je predloeno - bez oiglednog ob jektivnog razloga. Javlja se kod dece u 3. godini i u pubertetu (u oba sluaja je izraz tenje za samostalnom pozicijom linosti i u funkciji je formiranja slike o se bi). Aktivan negativizam: radi suprotno od predloenog ili nareenog; pasivni negati vizam: ne radi ono to je normalno, uobiajeno ili se oekuje; u oba sluaja sam od sebe prolazi ako nije suzbijan represivnim merama. NEGACIJA - mehanizam odbrane koji m se Ja brani od opasnosti; negiranje ili odbacivanje opasnosti od linosti koja n ee (ne moe) da se suoi sa realnou (na primer: prirodom svoje bolesti). NEDISCIPLINA ne potovanje propisanog reda (u koli), oblici neprihvatljivog ponaanja u koli (agre sivnost, neposlunost, krae, i dr.); ponaanje koje ometa nastavni proces (nemir, bav ljenje onim to nije u vezi s nastavom, ukljuivanje i drugih u te akcije); uzroci n ediscipline su u detetu i okolini: kolskoj, porodinoj. NEDONOE - fetalna beba (novor oene), roena nakon sedam meseci, koja zahteva specijalnu negu (inkubator) da bi usp eno nastavila proces razvoja van uterusa. Ona se i izgledom i po teini razlikuje o d donesenog deteta (roenog nakon devet meseci). Uz pravilnu negu nedonoe se razvija ak neto bre nego da je ostalo u uterusu majke. Zdravo nedonoe nema posledica prevrem enog poroaja ako se samo u poetku specijalno neguje a kasnije gaji bez prezatiivanja , kao i normalno roena deca. NEZAVISNOST - linosti: tenja ka autonomiji, nezavisnos t u miljenju i suenju, stav samopouzdanja; tenja ka nezavisnosti izraena je u adoles cenciji; logika: istinitost jedne propozicije ne zavisi od istinitosti drugih pro pozicija. NENAMERNA PANJA - usmerenost mentalne aktivnosti na odreene drai, situaci je, koje svojim karakteristikama - intenzitetom, iznenadnom pojavom - izazivaju akt panje. NEOFROJDIZAM - sinonim za neopsihoanalizu koju razvijaju Frojdovi sled benici koji, iako sebe smatraju njegovim uenicima, znatno modifikuju ortodoksno p sihoanalitiko gledite dajui veu ulogu egu i spoljnim uticajima. (v. PSIHOANALIZA). N EPOSREDNO PAMENJE - (v. KRATKORONO PAMENJE) NERVNI SISTEM - svi organi koji se sast oje od nervnog tkiva (neurona) i koji su funkcionalno povezani u organizmu. Stru kturalno je podeljen na centralni i periferni nervni sistem; funkcionalno je pod eljen na autonomni i somatski. Nervni sistem je najvanija osnova psihikog ivota i i ma tri glavne funkcije: 293

(a) regulaciju i usklaivanje rada pojedinih organa i organizma u celini, (b) uspo stavljanje veze organizma sa okolinom, i (v) obradu, povezivanje i upotrebu prim ljenih informacija. NESVESNA MOTIVACIJA - motivacija o kojoj se zakljuuje na osno vu ispoljenog ponaanja neke linosti koja ni sama nije svesna porekla svojih potreb a i elja. NESVESNO - zajedniki naziv za nesvesne psihike aktivnosti; kolektivno nes vesno (Jung): deo nesvesnog koji je nasleen i koji je zajedniki svim lanovima vrste ; lino nesvesno: onaj deo nesvesnog koji se razvija kao rezultat linog iskustva i ispoljava izvan kontrole rezonovanja (u snovima, intuiciji, emocionalnim reakcij ama). NEUROZA - blai poremeaj u psihikom funkcionisanju pri kome je smanjena sposob nost prilagoavanja ali i neurotiar tano ocenjuje da ima tekoa; dinamiko jezgro neuroze je anksioznost a najee reakcije su: opsesivno-kompulzivne reakcije (prisilne misli i radnje), fobine reakcije (snaan strah od objekata i/ili situacija koje ne preds tavljaju realnu opasnost), histerine reakcije (fiziki simptomi bez organskog uzrok a), neurotska depresija (jaka i dugotrajna tuga neprimerena povodu); neurotini si mptomi umanjuju socijalnu i radnu efikasnost. NEUROLINGVISTIKA - psiholoka discip lina koja se bavi ispitivanjem govora i njegovih neurofiziolokih mehanizama; istr auje i posledice oteenja CNS na govor. Njen razvoj vezan je za napredak u neuropsih ologiji i radove Lurije i njegovih sledbenika. NEURON - osnovna strukturalna jed inica nervnog sistema; nervna elija sa svim svojim delovima: telo elije iz koga po laze vlakna dendrit i akson (neurit). Mesto na kome se sastaju akson i dendrit d rugog neurona je sinapsa. Neuroni mogu biti senzorni (koji je u dodiru sa recept orom), vezivni i motorni (koji se zavrava u efektoru). NEUROPSIHOLOGIJA - grana p sihologije koja se bavi pruavanjem fiziolokih osnova viih psihikih funkcija, posebno fiziolokim mehanizmima oteenja (zbog bolesti, povreda, i sl.) i psihikih funkcija. NEUROTIZAM - tendencija neurotskog ponaanja koje se moe (neuroza) i ne mora izrazi ti. NEUSPEH - subjektivno oseanje koje prati rezultat ili subjektivnu ocenu neke delatnosti kojom linost nije zadovoljna. NIVO ASPIRACIJE - nivo tenji, rezultat to ga pojedinac na osnovu poznavanja svog uspeha/neuspeha u nekom poslu predvia kao svoj sledei rezultat u toj oblasti zadataka; postavljeni subjektivni kriterijum z a stepen dostignua u nekoj uoj oblasti; postavljeni nivo zavisi od prethodnih rezu ltata i osobina linosti (slike o sebi); standard na osnovu koga jedno lice procen juje svoje dostignue (izvoenje) kao uspeh ili neuspeh - da li je na visini onog to oekuje od sebe. NOMOTETSKI - prilaz ili postupak kojim se otkrivaju opti zakoni, o pte osobine, opti pojmovi; psiholozi nomotetske orijentacije bave se osobinama koj e se mogu generalizovati, ponaanje objanjavaju optim terminima, u istraivanju korist e eksperiment i kvantitativne postupke radi utvrivanja optih tendencija kod pojava koje ispituju. NONKONFORMIZAM - tendencija da se ne prihvati miljenje veine i pos tupa na svoj nain. Empirijski nalazi pokazuju da osobe koje su u stanju da ouvaju nezavisnost, i pored pritiska, odlikuje: visoka inteligencija, originalnost, sna ga ega, samopouzdanje, odsustvo anksioznosti, tolerantnost, odgovornost. Ruski a utori nonkonformizam esto oznaavaju kao sinonim sa negativizmom. NORMATIVNI TEST test u kome se pojedinani rezultat ocenjuje prema normi izraunatoj za grupu tako da taj rezultat ili moe biti prosean, iznad proseka ili ispod proseka, to ini indivi dualni rezultat relativnim, zavisnim od rezultata lanova grupe. 294

NOVOROENE - dete na uzrastu do mesec dana posle roenja; dete ovladava disanjem, var enjem i regulacijom toplote; na ovom uzrastu ispoljavaju se uroeni refleksi a zap oinje senzomotorni period. NULTA HIPOTEZA - primenjuje se u statistikom zakljuivanj u gde se polazi od hipoteze da izmeu merenih varijabli ne postoji razlika (da je jednaka 0); ako se nulta hipoteza moe da dokae kao pogrena, njena kontradiktornost se dokazuje kao tana - odnosno da izmerene razlike nisu sluajne, ve proizvod delova nja odreenih faktora. NUMERIKI FAKTOR - (N) sposobnost da se tano i brzo manipulie b rojevima (aritmetiki raun). o OBDARENO DETE - (v. DAROVITO DETE) OBJEKTIVNOST - merna karakteristka testa koja ukazuje u kolikoj meri je rezultat nezavisan od ispitivaa. Ako ispitivai koriste isto uputstvo za rad (primenu), adekvatno utvrene norme i ako razliiti ispitivai do laze do jednakih rezultata merei istu varijablu - znai da je postupak merenja obje ktivan. OBRADA INFORMACIJA - proces analize informacija u kratkoronom pamenju iji i shod zavisi od perceptivnih i misaonih procesa sa kojima je neka informacija bil a razmatrana. U namernom uenju informaciju treba razumeti (kodirati), izabrati (t ransferno dejstvo) ili formirati reakciju, odgovor i zapamtiti (transponovati u dugorono pamenje). OVUM - jaje, enska polna elija; faza ovuma: 10-14 dana nakon zaea k ada se oploena elija delenjem poinje razmnoavati (do prirastanja za zid materice kad a poinje faza embriona). ODMOR - namerno prekidanje aktivnosti s ciljem da se zau stave i odstrane negativni uticaji umora. Vreme, broj i trajanje odmora zavisi o d vrste rada. Odmor treba zapoeti im doe do opadanja uinka. Aktivan odmor je promena a ne prestanak aktivnosti. Pasivan odmor je prekid aktivnosti: sedenje, leanje, spavanje. ODNOS - relacija, ono to stvara vezu izmeu dve stvari; srodnost, neto to j e zajedniko za nezavisne jedinice; uoavanje relacija predstavlja osnovu inteligenc ije. OKVIR REFERENCIJE - sistem standarda ili vrednosti, obino samo implicitnih, na koje se oslanja i poziva neki sistem tvrdnji, ili neka pojedinana tvrdnja. U d atom okviru iskazi i tvrdnje se prihvataju kao ve dokazani i slue kao posredan dok az za nove tvrdnje koje se pozivaju na taj okvir referencije. OMETENOST U RAZVOJ U - pojava da jedan broj dece zaostaje od brzine, nivoa i kvaliteta razvojnog to ka koji prolazi veina iz generacije. Ta grupa nije jedinstvena ni po oblicima ni po uzrocima ometenosti. Uzroci mogu biti bioloki (oteenja organske prirode), socija lni (kulturno-obrazovna deprivacija) ili viestruko, interaktivno delovati. Oblici ometenosti: mentalna retardiranost, telesna hendikepiranost (invalidnost), pore meaji sluha, vida i govora, poremeaji u ponaanju. ONO - (v. ID). ONTOGENEZA - ivotna istorija individue; postanak i razvoj nekog organizma od zaea do kraja ivota; podr azumeva i nastanak nekog organa i njegovih funkcija. OPAAJ - percepcija, saznajna funkcija zasnovana na ulnim podacima kojim se uspostavlja odnos sa realnou (spoljan jom i unutranjom). Opaaj je svest o predmetu u celini, sklop organizovanih informa cija o dogaaju. Opaaj nastaje prijemom i obradom ulnih nadraaja pri emu vanu ulogu igr a ranije iskustvo. Taj dogaaj je prvenstveno kognitivan ali u nastajanju opaaja ues tvuju i afektivni i konativni procesi - pa je opaaj sloaj kogntivnih, afektvnih i konativnih iskustava. 295

OPAANJE - saznajni proces kojim postajemo svesni predmeta, pojava, dogaaja, u naoj okolini ili u nama samima - prvenstveno preko ula. Pri opaanju je obino angaovano vie od jednog ula to doprinosi da slika bude realnija ali postojana. OPERANTNO UENJE (v. INSTRUMENTALNO UENJE) OPERANTNO USLOVLJAVANJE - (v. INSTRUMENTALNO USLOVLJAV ANJE) OPERATIVNO PAMENJE - (v. KRATKORONO PAMENJE) OPERACIJA - delanje; u psihologi ji moe biti empirijska i logiko-matematika; poseduje odgovarajuu strukturu unutar ko je se promene izvode; logiko-matematika: menja odnose meu simbolima prema pravilima logike i matematike, izvodi se na mentalnom planu i poseduje strukturu izvoenja i odnosi se na promenu i uvianje odnosa to dovodi do novog saznanja (reenja) - kons truktivnog je karaktera. OPERACIONALIZACIJA CILJA - jasno formulisanje rezultata kojima se smera, identifikovanje relevantnih varijabli i njihovo odreivanje u kv antitativnim pojmovima, merenje njihovih promena u datoj situaciji uz utvrivanje kako te varijable meusobno deluju; operacionalizacija cilja u nastavi znai navoenje ta uenici nakon realizacije odreenog programa treba da ovladaju i pokau da znaju. O PISNO OCENJIVANJE - kvalitativna analiza i razvrstavanje u opisne kategorije - ta neko zna/ne zna. OPOZICIJA PALCA - u psihomotornom razvoju ruke i prstiju izmeu 36. i 60. nedelje palac razvija elastiniju pokretljivost od ostalih prstiju ruke i na kraju se javlja ljudski nain hvatanja prstima: suprotstavljanje, opozicija p alca svim ostalim prstima. OPONAANJE - imitacija, podraavanje, ono to je uraeno po u gledu na model. OPSERVACIJA - posmatranje; ako se vodi po pravilima metodologije prikupljanja podataka onda je re o sistematskom posmatranju (v. SISTEMATSKO POSM ATRANJE). OPSESIJA - misao, ideja koja progoni linost i koje ona ne moe da se oslo bodi; protiv opsesije, kojoj se ne zna razlog javljanja, linost se bori odbramben im ritualima koji menjaju njeno ponaanje i nastaje opsesivna neuroza. OPTA PSIHOLO GIJA - generalna psihologija, koja prouava osnovne psiholoke funkcije normalnog od raslog oveka: opaanje, uenje, pamenje, zaboravljanje, miljenje, emocije, motivaciju i linost. ORALNI KARAKTER - karakteristike linosti koje odraavaju njene doivljaje iz njene oralne faze (jer je ostala fiksirana ili regredirana na tu fazu); odlike s u: oralni erotizam, optimizam/pesimizam, euforija/depresija, govorljivost, pohle pa, zavisnost, pasivnost, sklonost ka jelu i puenju, ispunjavanje elja sanjarenjem . ORGANIZACIJA LINOSTI - integracija linosti, proces objedinjavanja ili stanje obj edinjenosti delova u celinu - iji je rezultat unutranja doslednost i svoenje unutran jih sukoba na najmanju meru. Takvu linost odlikuje dobar integritet i konvergentn i procesi u razvoju i ponaanju. ORDINATA - vertikalna osa u koordinantnom sistemu (obeleava se sa "y"). ORIGINALAN - izvorni, neobini i retki odgovori, reenja, ponaa nja, produkcije. ORIGINALNOST - izvornost, osobenost, samostalnost, prvobitnost. ORIJENTACIONI REFLEKS (REAKCIJA) - izazivaju ga nove i potencijalno vane drai; ma nifestuje se inhibiranjem refleksa koji su se upravo odvijali uz usmeravanje org anizma i saznajnih funkcija prema 296

izvorima drai; u poetku je generalizovana reakcija koju ini sistem bezuslovnih refl eksa: okretanje glave, irenje modanih krvnih sudova a skupljanje perifernih, povean je tonusa miia, promena psihogalvanskog refleksa, i aktivnosti korteksa a tek kasn ije reakcija moe biti specifina ili generalizovana reakcija prestaje (ako je proce na da situacija nema znaaja, nije nova, nije opasna). Ruski psiholozi smatraju da iz njega proizilazi radoznalost, da je vaan za neposredan odnos sa realnou, da ima udela u procesu uenja i stvaranju individualnih razlika u sposobnostima i da je znaajan za nauno i drugo stvaralatvo oveka. ORTOGENEZA - doktrina da jedan organizam ima normalan tok razvoja kojim ide ako ga ne spree neke jake promene sredine; lin ost ima jake intrinsike pokretae za zdrav i normalan razvoj i ponaanje, ako nije po d uticajem snanih deformiuih sila spolja. OSET - oset je svest o prisustvu drai i nj enim osobinama to je ishod centralnih procesa; oset je subjektivni doivljaj svojst ava okoline (kvalitet, intenzitet, trajanje) koji nastaje delovanjem fizikih proc esa (energija) na ulne organe u kojima se stvaraju impulsi koji se nervnim vlakni ma prenose u modane centre gde se pristigle informacije obrauju i tumai njihovo znae nje. OSETLJIVOST (v. DISKRIMINATIVNOST) OSETLJIVOST ZA PROBLEME - sposobnost da se problem zapazi - da se otkrije u emu je problem. OSEANJE (NE) ADEKVATNOSTI - os eanje (ne) odgovarajueg psiholokog stanja za odreenu aktivnost koja je u toku ili pr edstoji. Oseanje adekvatnosti odlikuje: staloenost, samouverenost, kompetentnost, smirenost, optimizam, zadovoljstvo sobom. Oseanje neadekvatnosti javlja se u irem rasponu. Ono je est simptom depresivnog stanja kada se linost ne osea kompetentnom da izvri bilo ta to zahteva napor ili sposobnost. OSEANJE ZAVISNOSTI - psiholoka zavi snost, vezanost - emocionalne i kognitivne prirode - koja ako doe do prekida veze , stvara oseanje odbaenosti ili naputenosti u emocionalnoj sferi, ili oseanje nesigu rnosti u saznajnim funkcijama. Razvija se u detinjstvu ali ostaje kasnije menjaj ui se po sadraju i stepenu. Najee se tumai pojmovima identifikacije (psihoanalitiari) li sekundarnog potkrepljenja (bihejvioristi) (v. ZAVISNOST). OSEANJE IDENTITETA znanje osobe ko je ona - Ja-oseanje; oseanje sopstvene istovetnosti bez obzira na promene koje se uoavaju u sebi. OSEANJE INFERIORNOSTI - oseanje manje vrednosti, t endencija ka nepovoljnom samoocenjivanju, bilo da je na osnovu injeninog stanja op ravdano ili ne. Posledica toga doivljaja je oseanje potitenosti ili stida. Ovo osean je moe pokrenuti kompenzacione mehanizme koji vode dostizanju superiornosti i okr eu linost prema pozitivnim vrednostima budunosti. OSEANJE INTEGRITETA - opaanje svoje linosti, svoga selfa, kao stabilne strukture koja je odvojena od drugih i dosled na, ali ne samo tokom kraeg perioda, ve tokom vremena (v. INTEGRITET). OSEANJE KRIV ICE - oseanje linosti da se ogreila o norme ponaanja - koje esto nije obrazloeno ili j e nerelevantno vezano za neke dogaaje. Osoba sklona oseanju krivice je bojaljiva, s amoprekorna, nesigurna, sumnjiava, depresivna. Psihoanalitiari je tumae kao oblik s amokanjavanja koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doivljaja koji nisu bili u saglaeni sa superegom. OSIFIKACIJA - razvoj kotanog tkiva iz hrskaviavog - koji se zavrava u adolescenciji. OCENJIVANJE (OCENA) - procena, koja je sastavni deo inst itucionalnih sistema (kola), i razvrstavanje u kvalitativne kategorije a zatim pr etvaranje tih kategorija u kvantitativne vrednosti (ocene) koje su dogovoreni na zivi tih kvalitativnih kategorija i nije ih opravdano sabirati, deliti i sl. jer su one tranzitivne, nema ekvidistance izmeu stupnjeva (na pr. ocena dva ne oznaav a dva puta manje znanja od ocene 297

etiri). Proces ocenjivanja je u dananjoj kulturi bitan uslov napredovanja pojedinc a otuda i potreba za usavravanjem ocenjivanja pouzdanim i doslednim kriterijima. p PANJA - usmerenost ulne i mentalne aktivnosti na odreene drai (spoljanje ili unutranje ) koja dovodi do selektivnog izbora i poveane svesti o jednom ogranienom delu opaaj nog polja. PAMENJE - proces uvanja prolog iskustva - zadravanje fiziolokih reprezenta nata (kodova, tragova) i ema ponaanja, steenih uenjem. Razlikuju se tri stupnja pamen ja: senzorno, kratkorono i dugorono pamenje. PEDAGOKA INVERZIJA - termin kojim se oz naava zamena uloga: roditelj/dete, nastavnik/uenik. Tada se dogaa da potkrepljenje kontroliu dete ili uenik, i tada oni postaju "vaspitai". PEDAGOKA PSIHOLOGIJA - psih oloka disciplina koja prouava psiholoku stranu procesa vaspitanja i obrazovanja, po sebno uslove od kojih zavisi uspenost uenja i razvoja. Otuda se sve ee govori o psiho logiji vaspitanja i obrazovanja, kao adekvatnijem nazivu za ovo podruje. PERIODIZ ACIJA - podela celokupnog razvoja na razdoblja, periode, prema nekom usvojenom k riteriju ili kombinaciji kriterija: psiholokim, pedagokim, prema karakteristinom fi zikom stepenu razvoja i drutveno definisanoj ulozi. Glavna razvojna razdoblja, koj a odlikuju posebne zakonitosti promena, su: detinjstvo, adolescencija, odraslo d oba i starost. PERCEPCIJA - (v. OPAANJE) PERSONALISTIKA TEORIJA - njeni autori zas tupaju opte uenje da je linost jedinstvena, neponovljiva celina - crte u linosti ine specifian sloaj i zato ova teorija metodoloki ima idiografski prilaz. PISANI GOVOR - razlikuje se od usmenog ne samo po korienju slova za zapisivanje ve i po sintaksi i stilu. Pisani govor mora biti briljivo ureen da drugi u proitanom nau poruku pisc a - a to znai da pisana govorna komunikacija zahteva veu elaboriranost od usmene. PLATO - zaravan, deo krivulje uenja koji pokazuje zastoj u napredovanju koji nast aje zbog: (a) potrebe da se uz nie mentalne strukture ukljue vie strukture, (b) pad a u motivaciji. Plato je oekivana pojava u uenju i on se nastavkom aktivnosti uz a dekvatne mere moe vie puta otkloniti, sve dok ne doe do "plafona", fizioloke granice u uenju i napredovanju. POVRATNA INFORMACIJA - obavetenje organizmu ili maini o nj egovom stanju ili uinku. Jedna je od osnovnih pretpostavki regulisanja ponaanja. P ovratna informacija kod organizma nazvana je biofidbek, za razliku od one kod mai ne - fidbek (povratna sprega). PODSTICAJ - insentiv, privlani objekt ili drutveni sadraj koji pojedinca pobuuje na odreenu aktivnost, budi latentan motiv. Motivacija koja nastaje na taj nain zove se insentivna motivacija i ona se naroito koristi u psihologiji reklame. POJAM - koncept, mentalni sadraj o optim svojstvima vie od je dne pojave; reprezentovanje apstrahovanih atributa. Pojam predstavlja simboliku z amenu za bitnu zajedniku karakteristiku svih pojedinanih sluajeva. POISTOVEIVANJE (v. IDENTIFIKACIJA) POJAM O SEBI - (v. JA - KONCEPT) 298

POKUAJI I POGREKE - (v. INSTRUMENTALNO UENJE) POLNA ULOGA - diferencijacija ponaanja , statusa, prava i obaveza, stavova, u zavisnosti od polne pripadnosti, za koje se u nekom drutvu smatra da dolie vie jednom polu nego drugom. Ta uloga se ui putem obiaja, propisa, primera (modela). Meutim, u savremenim drutvenim odnosima se uloge znaajno menjaju, uz emancipaciju ena. Istie se da ne postoji ni jedan akt, osim po roaja i dojenja, koji ne bi predstavljao i deo muke uloge, a takoe ni jedan akt koj i ne bi bio deo enske uloge. PONAVLJANJE - repeticija, uzastopno vrenje jedne iste mentalne ili radne operacije. Najpoznatije je kod uenja novog ili ponovnog uenja i osveavanja nauenog gradiva. Obino ponavljanje je svesno zadravanje informacija u o bliku u kome je primljena. Integracijsko ponavljanje znai da se nova informacija ugrauje u postojee strukture i izaziva transformacije - stvaranje novih kognivnih struktura. Obino ponavljanje se odvija po kriterijumu repetitivnosti a integracij sko sadri inovaciju (kreaciju). PONAANJE - delatnost organizma. Termin se danas ko risti mnogo ire nego kod klasinog biheviorizma i sem spoljanjeg ponaanja znai i odgov or u datoj situaciji, jeziko ponaanje, i dr. POSTIGNUE - dostignue, uspeh u izvesnoj oblasti; stepen ili nivo uspeha dostignutog u nekoj oblasti znanja. POTISKIVANJ E - represija, odreenih psiholokih sadraja u nesvesno linosti, spreavanje odreenih psi holokih sadraja da ponovo dou u svest. Potiskivanje ima centralno mesto u dubinskoj psihologiji i u vezi je sa mnogim mehanizmima odbrane linosti, ali je i samo meh anizam odbrane, posebno protiv strahova i oseanja krivice. POTKREPLJENJE - uspost avljanje odnosa izmeu dve aktivnosti, dva dogaaja A i B - u kojoj B uvruje/inhibra A, jer je B nagrada/kazna (pozitivno/negativno potkrepljenje), odnosno smanjenje/p oveanje tenzije, i sl. Razlikujemo primarno potkrepljenje (zadovoljenje osnovnih potreba na koje se reaguje bez uenja) i sekundarno potkrepljenje (zadovoljenje vie , tipino ljudske potrebe koja je nauena, steena). POTREBA - manjak ili viak neega, zb og ega nastaje stanje napetosti i spremnosti na aktivnost. Potrebe se dele na pri marne (unutranje, uroene), sekundarne (steene, izvedene), organske (manjak ili viak materija), psiholoke (socijalne, intelektualne). Potrebe su izvori motiva i posto je nezavisno od toga da li ih svesno doivljavamo. POTINJAVANJE - biti pod kontrolo m drugog lica, podlegati tuem miljenju, biti pod uticajem vrnjaka, raditi po uputst vima drugih, prihvatiti vostvo i sugestije. POUZDANOST - relijabilnost, doslednos t, merna karakteristika testa ili drugog postupka, koji se ogleda u istoj i slino j vrednosti rezultata dva uzastopna merenja iste veliine. Doslednost mere ukazuje da nema uticaja nekontrolisanih faktora - to omoguuje dalji rad i upotrebu mera ( rezultata). POUNUTRANJAVANJE - (v. INTERIORIZACIJA) POUAVANJE - nastavnikova delat nost koja se sastoji u neposrednom pruanju pomoi ueniku u procesu nastave i uenja sa krajnjim ciljem da, kod uenika podstakne i razvije proces samovaspitanja i samoo brazovanja. POHVALA - izraz iskrenog odobravanja ili priznanja linosti njenih del a ili proizvoda. PREDIKATIVNA VALIDNOST - stepen uspenog predvianja ponaanja i post ignua u nekoj oblasti na osnovu rezultata (skorova) testa; osobina mernog procesa koja dozvoljava da se dobijeni skorovi mogu da koriste za predvianje neke druge varijable; mera za empirijsku validnost; korelacija je mera validnosti sa kojom se druge varijable mogu predviati. 299

PREDRASUDA - stav ili sentiment, povoljno ili nepovoljno verovanje, koje pojedin ca ini sklonim da opaa, misli, dela na nain koji je u skladu sa predrasudom. Otuda su kod predrasuda emocionalna i delatna komponenta veoma izraene, dok je kognitiv na komponenta nedovoljno razvijena, u drugom planu. PREDSTAVA - mentalna slika p redmeta ili dogaaja razvijena na osnovu prolog ulnog iskustva i imaginacije. Predst ave se dele prema ulnom poreklu: vidne, slune, i dr. PRENATALNI PERIOD - period pr e roenja (traje 10 lunarnih meseci) - od zaea do roenja; deli se na tri faze: (a) ov um (prve dve nedelje), (b) embrion (do kraja drugog meseca), (v) fetus (od kraja drugog meseca do roenja), na kraju perioda organizam je sposoban za samostalno d isanje, hranjenje, izluivanje, termoregulaciju. PRENAUENOST (overlearning) oznaava nastavak uenja (vebanja) i kad se ueno izvodi bez greke, kad je repertoar ponaanja ra zvijen u celini. Efekti su da na tako (pre) naueni materijal manje utiu faktori za boravljanja. PREOPERACIONA FAZA - razvojni period miljenja, od 18 meseci do 7. go dine, koji odlikuje razvoj simbolikih funkcija, razvoj jezika, ali period odlikuj e ireverzibilnost miljenja i predkauzalnost; umesto pojmova dete raspolae kategori jama vremena, prostora, shvata jednine i mnoine, razvija se stvaralaka igra. PREOP TEREENOST - veliki broj i predugo trajanje kolskih aktivnosti, to ide na raun odmora i rekreacije, odnosno dovodi do umora u koli. PREPARACIJA - faza stvaralakog milje nja, sastoji se u pripremi za reavanje problema - upoznavanju sa problemom i prik upljanje podataka. U njoj dolazi do traenja ideje reenja i prvih pokuaja koji, kod teih problema, obino nisu uspeni. Ako u ovoj fazi doe do reenja onda je ovo i jedina faza reavanja. PREPOZNAVANJE - svesnost da je neki objekt, sadraj koji sada opaamo ve ranije doivljen; svesnost znaenja nekog simbola: prepoznavanje rei. PRILAGOAVANJE - proces promena u samom sebi ili u svojoj sredini da bi se postigla relativna p rilagoenost; sposobnost prilagoavanja u dati socijalni kontekst zavisi od struktur e linosti i od datih socijalnih uslova. Pri tome su od osobina linosti posebno znaa jne socijalna percepcija, socijalna inteligencija, motivaciona struktura i siste m vrednosti linosti. PRIMARNE EMOCIJE - osnovne emocije koje se javljaju u ranom detinjstvu kod dece u svim kulturama i odravaju se tokom itavog ivota. One su po pr avilu povezane sa tenjom ka cilju i visokim stepenom tenzije, optim oseanjem prijat nosti i neprijatnosti. To su: strah, gnev, radost i alost. PRIRODNI EKSPERIMENT je postavljen u prirodnim uslovima. U pedagokoj psihologiji ogledi se vre za vrem e normalnog kolskog rada - u eksperimentalnu grupu se uvodi i eksperimentalni fak tor, dok se u kontrolnoj grupi nastava odvija na raniji nain. Zavisna varijabla j e obino uspeh u uenju ili promene u nekim osobinama linosti. PROAKTIVNA INHIBICIJA - pojava da naueno gradivo koi uenje sledeeg slinog gradiva (negativan transfer). to s u gradivo ili aktivnost bolje naueni manje podleu interferenciji (v. INTERFERENCIJ A). PROBLEM - zadatak, situacija koja trai reenje. Problem se moe javiti kod linosti u psiholokoj sferi - sa brojnim varijacijama, to zavisi od psiholokog konteksta. U nauci termin se odnosi na definiciju predmeta istraivanja. 300

PROBLEM DETE - dete koje, u porodici ili koli, kri norme ponaanja, i uz to ne pokaz uje uobiajenu osetljivost na vaspitne mere to namee potrebu za posebnim tretmanom u vaspitanju i obrazovanju. Meutim, ovde su esto u pitanju problemi odraslih u odno su sa decom, kako u porodici tako i u koli - to se mora imati u vidu pri razmatran ju ovog problema. PROBLEMSKO UENJE - uenje koje zahteva od uenika postavljanje prob lema / zadatka ili da zadat problem samostalnom misaonom aktivnou zapone reavanje, o tkrije ono to nedostaje da se rei problem, potrai informacije i otkrije reenje. Ovaj oblik uenja razvija refleksivne vetine, motivaciju za stvaralaki rad - unutranju mo tivaciju. Osnovna ogranienja ire primene u kolama su to ovaj pristup uenju zahteva ed ukovanje nastavnika za ovaj rad i odgovarajuu strukturu uenika / studenata u grupi . PROVERAVANJE - u nastavi prikupljanje podataka (ispitivanjem, procenom) o tome koliko i kako se uenici/nastavnici pribliavaju postavljenim ciljevima. PRODUKTIVN O MILJENJE - (v. KREATIVNO MILJENJE) PROGRAMIRANO UENJE - posebno organizovano uenje , u kome je odreeno ta i kako e se uiti, i u kome se pravilno smenjuju primanje i ob rada informacija. Kod linearnog programiranja teorijsku osnovu ine principi opera ntnog uenja. Programirano uenje se provodi pomou posebnih programiranih udbenika i p rogramiranih maina (kompjutera). Danas se programi uvode u okviru celovitog nasta vnog procesa samo za oblasti gde su oni najefikasniji. PROJEKTIVNE TEHNIKE - pos tupak za otkrivanje karakteristinih naina ponaanja jedne linosti (njenih stavova, mo tiva ili dinamikih crta) na osnovu njenih odgovora/ponaanja na relativno nestruktu riranu, dvosmislenu ili nejasnu situaciju koju sadri projektivni materijal (nedov rene reenice, prie, Rorahov test ili TAT). PROJEKCIJA - u psihologiji linosti: proces nesvesnog pripisivanja vlastitih (ne) poeljnih osobina, stavova, elja, oseanja - d rugima; proces opaanja objektivnih drai u skladu sa linim eljama, strahovanjima ili oekivanjima - posebno u situacijama kada drai nisu dovoljno strukturirane (na tome se zasnivaju projektivne tehnike. PROKSIMODISTALNOST - pravac razvoja koji je k arakteristian za ljudsko bie - progresivni razvoj tee od centralnog dela (kimenog st uba) ka periferiji. Na primer: prvo se razvija kontrola pokreta ramena, lakta, ak a, prstiju,... POFESIONALNA ORIJENTACIJA - informisanje, savetovanje i usmeravan je pojedinca radi realnog i zrelog donoenja odluke o izboru zanimanja. Ona se sas toji od programa putem kojih se mladi upoznaju sa zahtevima zanimanja, kola ili f akulteta, svojim sposobnostima i drugim relevantnim faktorima za racionalno donoe nje odluke. - kombinacija PROFESIONALNA SELEKCIJA - izbor onog kandidata za koga , na osnovu zahteva zanimanja i profila osobina, postoji najvea verovatnoa za uspe h u kolovanju i/ili poslu. PROFESIONALNI RAZVOJ - kontinuiran proces sazrevanja p rofesionalne odluke u skladu sa elementima od kojih zavisi verovatnost uspeha u izabranom zanimanju: (a) vlastitih osobina, (b) zahteva zanimanja, (v) optih drutv enih uslova. PSIHIKI IVOT - ine psihiki procesi (intelektualni: opaanje, uenje, pamenj i miljenje; emocionalni: oseanja; konativni ili voljni: motivacija i voljne radnj e); psihike osobine: relativno trajne odlike pojedinca (navike, sposobnosti, temp erament, karakter); psihika stanja: kada jedan doivljajni kvalitet privremeno ili relativno trajno daje ton psihikom ivotu. PSIHOANALIZA - je naziv za uenje, doktrin u koju je zasnovao S. Frojd a modifikovali brojni sledbenici - iji su osnovni poj movi, za tumaenje ponaanja linosti, nesvesna motivacija, konflikti i simboli301

zam. Praktini zadatak psihoanalize je psihoterapija - otkrivanje konflikta i nesv esnih motiva kako bi se odstranio uzrok poremeaja ponaanja. PSIHODRAMA - vrsta gru pne terapije kod koje pacijent glumi situacije koje su dovele do oboljenja i pon ovo ih svesno i emocionalno doivljava. Publika i drugi glumci su sastavni deo tog postupka i nakon odigravanja sluaja zajedno ga analiziraju. PSIHOGALVANSKI REFLE KS - elektrine reakcije na koi koje otkriva galvanometar - smanjenje elektrinog otp ora na povrini koe usled poveanog znojenja pod uticajem emocionalnog stanja. PSIHOZ E - ozbiljni psihiki poremeaji koji imaju karakteristino poreklo, tok i simptome. O snovna odlika im je delimino ili potpuno gubljenje dodira sa realnou (halucinacije) . Dele se na organske (na pr. senilnost) i funkcionalne psihoze (na pr. izofrenij a, manino-depresivne psihoze, paranoidna stanja). PSIHOLINGVISTIKA - psihologija jezika i govora; izuavanje odnosa izmeu komunikacija ili poruka i karakteristika l ica koja opte; obuhvata procese kodiranja i dekodiranja znakova i simbola. PSIHOL OGIJA - nauka koja se bavi sistematskim izuavanjem psihikog ivota na osnovu prouavan ja ponaanja i neposrednog iskustva o mentalnim sadrajima linosti. PSIHOLOGIJA POUAVA NJA - je deo pedagoke psihologije koji se bavi psiholokom stranom procesa pouavanja - uvoenja uenika u proces saznavanja sa ciljem da efekti uenja budu odreene promene u njihovom ponaanju - istraivakom uenju, od reproduktivnog prema produktivnom, krea tivnom uenju, a tei ka samopouavanju kao krajnjem cilju. PSIHOLOKA SITUACIJA okolnos ti koja utie na linost, koja moe da potraje tokom nekog perioda a moe da bude i tren utna; u kontekstu, u dinamikoj interakciji, mogu da budu prole i sadanje, unutranje i spoljanje, realne i imaginarne determinante. PSIHOLOKE POLNE RAZLIKE - razlike k oje se javljaju izvan primarnih i sekundarnih polnih karakteristika. Nalazi ukaz uju da o tim razlikama postoji mnogo stereotipija, neverifikovanih hipoteza i je dan mali broj potvrenih razlika: enski pol pokazuje bolje rezultate u izvoenju oper acija u jezikom simbolikom sistemu; muki pol pokazuje bolje rezultate u zadacima ko ji zahtevaju angaovanje neverbalnog simbolikog sistema - u prostornim i matematikim relacijama. To se manifestuje u kolskom uenju. Devojke su bolje u jezikim discipli nama a mladii u matematikim i prirodnim naukama. PSIHOMETRIJA - psiholoka disciplin a koja se bavi pitanjima razvoja i primene postupaka merenja psihikih procesa i o sobina. PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI - sposobnosti izvoenja miinih pokreta (motornih ra dnji) koji zahtevaju brzinu, preciznost i koordinaciju: spretnost prstiju, spret nost ruku, mirnoa ruku / tremor, koordinacija pokreta delova tela, senzomotorna k oordinacija, sposobnost odravanja ravnotee. PSIHOMOTORNI RAZVOJ - obuhvata razvoj koordinacije pokreta glave i trupa, razvoj senzomotorike, razvoj hvatanja, razvo j hoda i razvoj lateralnosti. PSIHOMOTORNI REPERTOAR - repertoar ponaanja koji ine motorne navike (diskretni zadaci) i motorne vetine (kontinuirani zadaci) koji su deo dugoronog pamenja (v. REPERTOAR PONAANJA). PSIHOPATA - osoba koja je zbog pore meaja ponaanja u stalnom sukobu sa socijalnom sredinom normama ponaanja i moralom. Kod takve osobe ne postoji ili je ogranien uvid da vre prestup. PSIHOSOMATSKA OBOL JENJA - poremeaj funkcije nekog organa pod dejstvom psihikih faktora, intenzivnog i trajnog emocionalnog stanja/reagovanja. Dominiraju dva objanjenja nastanka psih osomat302

skog poremeaja: (a) uslovljavanjem (vieg reda) zamenom signala koji pokree funkciju organa i (b) psihoanalitiko tumaenje, da se radi o mehanizmu prebacivanja psihike tenzije u fizioloke funkcije (abreakciji). PSIHOFIZIKA - nauna oblast koja se bavi izuavanjem odnosa izmeu drai i oseta (odnos energije drai i intenziteta oseta). Veb er/Fehnerov zakon: intenzitet oseta jednak je logaritmu intenziteta drai. PSIHOFI ZIKE METODE - eksperimentalne metode za odreivanje osetljivosti ulnih organa na spo ljanje drai: metoda granica, metoda konstantnih podraaja i metoda srednje greke. PUB ERTET - rana adolescencija kada se javljaju sekundarne polne karakteristike i do stie polna zrelost. Pored karakteristinih telesnih promena odlikuju ga i psiholoke promene: negativizam, emocionalna preosetljivost, kritiki stav, tekoe u radu i uenju . Ovaj period odlikuje pojaana tenja za druenjem sa vrnjacima, razvoj karakternih os obina i apstraktnog miljenja. r RAD - usmerena svesna aktivnost, koja zahteva odreene telesne i mentalne operacij e, kojima se postiu unapred postavljeni ciljevi ili izvrenje nekog psiholokog zadat ka. RADNA KULTURA - termin oznaava pozitivan odnos prema radu (voleti raditi) i r azvijene navike i sposobnosti za uspenu organizaciju i praktinu realizaciju zadata ka (umeti raditi). RADNA NAVIKA - kod uenika/studenata najee se dele na navike vreme na i navike mesta uenja. Navike vremena uenici stiu uz pomo pravljenja plana rada za uenje. Ustaljeno vreme rada olakava poetak rada. Navika mesta olakava rad jer omogua va stvaranje optimalnih uslova ureivanjem radnog mesta. RADOZNALOST - tenja ka isp itivanju novog ili preispitivanju poznatog; tenja da se dobije informacija. Pozit ivno korelira sa inteligencijom i kreativnou linosti. RAZVOJ - se u najirem smislu r ei shvata kao promena u karakteristikama organizma i ponaanju i vrste i pojedinca. Kod ljudske vrste ontogenetski razvoj je bitno drugaiji od ivotinjskog - gde svak a jedinka razvija svoj bioloki repertoar i svaka generacija poinje "od poetka", dok kod ljudi na individualni razvoj utie ne samo bioloki plan ve i socijalno iskustvo koje se kumulira i svaka generacija zna vie od prethodne. RAZVOJNA KRIZA - javlj a se u momentu "socijalnog prelaza", kada je ravnotea naruena zbog pojave novih po treba i reorganizacije motivacione sfere linosti. Nijedan psihofiziki ili socijaln o-psiholoki dogaaj u kome najee dolazi do razvojne krize (prelazak iz jedne razvojne faze u drugu, polazak u kolu, poetak polne zrelosti, stupanje u brak ... ) ne moe b iti shvaen ako se ne dovede u vezu sa: (a) hronolokim uzrastom osobe, (b) grupnom pripadnou pojedinca i (v) vremenom zbivanja tog dogaaja (kulturno-istorijskom varij ablom). RAZVOJNA RAZDOBLJA - (v. PERIODIZACIJA) RAZVOJNA PSIHOLOGIJA - prouava ra zvoj psihikog ivota ivih bia u toku njihove evolucije (filogeneza) i ispituje razvoj savremenog oveka od zaea do smrti (ontogeneza). Pri tome ona nastoji da opie pojave razvoja, kako razvoj tee i da objasni fenomenologiju razvoja - utvrdi pravilnost i i zakonitosti pojedinih razvojnih razdoblja. RAZREDNA KLIMA - najee analizirane d imenzije razredne klime su: (a) socijalna atmosfera koju stvara nastavnik kao ru kovodilac, (b) razredne interakcije koje zavise od odreenih oblika komunikacije, 303

(v) atmosfera kooperacije (saradnje) ili kompeticije (takmienja) i (g) emocionaln a atmosfera u razredu (sentimentalna, topla, hladna). Razrednu klimu odreuju i meu sobni odnosi samih uenika. RANO DETINJSTVO - neki autori pod ranim detinjstvom oz naavaju drugu i treu godinu ivota (to drugi nazivaju prvim detinjstvom) koje karakte rie poetak hodanja, govora, sticanje navika higijene odnosno javljanje odlika ljud ske vrste; ee se pod ranim detinjstvom podrazumeva itav period do polaska u kolu (od druge do sedme godine) koji drugi oznaavaju kao predkolsko doba. RASEJANOST - obuh vata razne oblike fluktuacije panje: od one koju uzrokuje visoka koncentracija pan je na specifine sadraje, usled ega je panja za sve drugo povrna - do fluktuacije panje kod hiperaktivnosti, nedostatka interesovanja, kod retardiranih i dr. RASPOLOENJ E - prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje due traje i malog je intenzi teta. Dominirajua raspoloenja su karakteristina za odreene tipove linosti i temperame nta. REPREZENTATIVNI UZORAK - onaj uzorak koji tano odraava svaku relevantnu ili z ahtevanu karakteristiku populacije. RACIONALIZACIJA - kao mehanizam odbrane linos ti ima dve funkcije: (a) da opravda neko ponaanje, neuspeh i (b) da sakrije pravu motivaciju ponaanja (od samog sebe). U oba sluaja linost to ini nesvesno, pravi raz lozi su potisnuti, i linost veruje da se rukovodi stvarnim razlozima. Racionaliza cija u kojoj se nedostignuti cilj omalovaava nazvana je "kiselo groe", a u drugom s luaju, kada se velia beznaajan uspeh dat je naziv "slatki limun". REAKCIONA FORMACI JA - uspostavljanje crte ili stalnog oblika ponaanja koje je direktno suprotno sn anoj nesvesnoj (potisnutoj) tendenciji; navodi se kao mehanizam odbrane ali i ist ie da je trajnija i obuhvata veu oblast linosti nego odbrambene reakcije. REALISTIKO MILJENJE - koristi se za reavanje problema pomou logikog razmatranja i zakljuivanja. REVERZIBILNOST - povratnost nekih odnosa i/ili procesa. Reverzibilni psiholoki p rocesi javljaju se u 6/7 godini - mogunost praenja procesa obrnutim redosledom. Re verzibilne operacije dostiu se tek sa punom formalizacijom miljenja. REGRESIJA - s e javlja kao samostalan mehanizam odbrane ili u sklopu drugih mehanizama linosti. Regresija je vraanje ponaanja na razvojno nii, primitivniji nivo. Javlja se kao re akcija na neuspeh, frustraciju. Tekoe strukturisanja i restrukturisanja linosti mog u biti praene regresijom i tada ona slui kao predah linosti koja nastoji da se pril agodi, reorganizuje na novim osnovama. REDUNDANTNOST - (redundatia = obilje) u t eoriji informacija oznaava viak signala; u nastavi, predavanju je to ono to nije no vo, to se od ranije zna, a pomae shvatanju novog, transformisanju u vlastite kogni tivne strukture. Predavanje ili tekst u kome nema ponavljanja poznatog teko se sai ma i teko ui. REM - oznaka za brze pokrete oiju pri spavanju (rapid eye movemente). Ako probudimo spavaa koji mie oima obino izvetava da je sanjao. Meutim, ima snova i b ez pokreta oiju. REMINISCENCIJA - u savremenoj psihologiji termin se koristi da o znai pojavu poboljane reprodukcije, bogatijeg seanja, posle protoka nekog vremena i nekorienja uenog materijala. To spontano poboljanje seanja pripisuje se prestanku de lovanja nekih faktora (emocionalnih, inhibitornih) a delimino ostaje neobjanjeno. REPERTOAR PONAANJA - reakcije (odgovori) koji su funkcionalno povezani i mogu se grupisati u smisaonu i funkcionalnu celinu. Repertoari ili programi ponaanja mogu biti misaono-verbalni i psiho304

motorni. Oni se ue, razvijaju i primenjuju u skladu sa zahtevima situacije. Ako s e u nekoj novoj situaciji mogu primeniti "gotovi programi" onda se dogaa transfer . REPRESIJA - (v. POTISKIVANJE) REPRODUKTIVNO UENJE - uenje napamet, bez razumevan ja gradiva, isto zapamivanje materijala onako kako je dat i reprodukovanje u datom obliku. Obino zahteva veliki broj ponavljanja. Podlono je brzom zaboravljanju. RE SPONDENTNA AKTIVNOST - oznaava reakciju ili odgovor uenika na primljenu informacij u. Ako bi intenzitet tih reakcija (angaovanje) reali po progresiji imamo: podvlaenj e teksta, beleenje, izrada pregleda, samostalno prepriavanje, diskusija, suprotsta vljanje miljenja, reavanje problema. RETENCIJA - (v. ZADRAVANJE) RETIKULARNA FORMAC IJA - splet neurona u modanom stablu. Uzlazni "stub" prima impulse iz receptora i alje ih u korteks a silazni prima impulse iz kore velikog mozga. Smatra se da re tikularna formacija deluje na budnost, regulaciju sna, da koi ili ubrzava senzorn e i motorne impulse i modifikuje voljne i refleksne pokrete. Neke njene sloene fu nkcije jo nisu istraene. RETROAKTIVNA INHIBICIJA - koenje unatrag, pojava da novo n aueno gradivo utie na zaboravljanje ranije (prethodno) nauenog gradiva, oteava upotr ebu pre nauenog. Retroaktivna inhibicija je manja ako je prethodno dobro naueno, a ko se uzastopno ue to razliitija gradiva, ako se pravi razmak izmeu uenja. Najmanja j e ako posle uenja sledi odmor spavanjem (v. INTERFE-RENCIJA). RETROGRADNA AMNEZIJ A - je gubljenje sposobnosti pamenja i seanja onih dogaaja koji su se odigrali nepo sredno pre oteenja ili oka, gubitka svesti. Ako je psihogenog porekla i ima odbramb enu funkciju - brani integritet linosti od izrazito dezintegrirajuih sadraja. REFER ENTNA GRUPA - grupa koja slui kao model, obrazac ponaanja (po vrednosnim orijentac ijama, ciljevima, normama, standardima) i kao oslonac u proceni drugih. Uticaj r eferentne grupe ide izvan ovog okvira - preko procesa identifikacije linosti proir uje se na proces socijalizacije, na razvoj linosti. REFLEKS - vrlo prost akt koji je odgovor organizma, posredstvom nervnog sistema, na stimulus. Odigrava se aut omatski, bez voljne kontrole. Ako se posebno ne navede vrsta misli se na uroene r eflekse (bezuslovne reflekse). REFLEKSI NOVOROENETA - su uroene reakcije koje mu ob ezbeuju preivljavanje (disanje, sisanje, gutanje, kijanje, povraanje). Drugi su kar akteristini samo za ovo razdoblje (refleks hvatanja Darvinov refleks, refleks Bab inskog, hodanja, plivanja, grljenja - Moroov refleks). REFLEKSIVNA APSTRAKCIJA (Pijae) izvlaenje saznanja iz misaone operacije koja se vri na objektima. (Vigotsk i) in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Samo poimanje unutranje psihike de latnosti oznaeno je kao refleksivna vetina, refleksivna apstrakcija, kontrola vlas titog miljenja. REFLEKSOLOGIJA - psiholoki pravac, doktrina prema kojoj se svako p onaanje moe objasniti pomou refleksa (posebno uslovnih refleksa) i njihovih kombina cija. REFRAKTORNA FAZA - vremenski period za koji je nervno vlakno koje je prove lo impuls neosetljivo za sledeu stimulaciju, provoenje novog impulsa (traje jedan hiljaditi deo sekunde). RECEPTIVNA AKTIVNOST - aktivnost primanja informacija ita njem, sluanjem koje su manjeg intenziteta angaovanja jer ostavljaju primaoca pasivn im. 305

RECEPTOR - ulni organ, specijalizovan organ za otkrivanje promena u okolini i sam om organizmu; osnovna klasifikacija vri se prema ulnom modalitetu ili smetaju i fun kciji (interoceptori, eksteroceptori). RE - najmanja jezika jedinica koja je nosil ac samostalnog znaenja i moe da stoji samostalno (na pr. imenice i zamenice). Rei s e izuavaju u okviru morfologije (sastav), fonetike (glasovi), sintakse (reenine str ukture), leksike (struktura renika) i semantike (znaenja). REAVANJE PROBLEMA - proc es razreenja situacije koju postavlja neki problem; nalaenje odgovora koji zadovol java zahteve situacije (v. PROBLEMSKO UENJE). RIGIDNOST - krutost, termin se kori sti da oznai pojavu nespremnosti ili nesposobnosti subjekta da se prilagodi novim okolnostima, bilo u kognitivnom, afektivnom ili konativnom podruju. RNK - ribonu kleinska kiselina; psiholozi je povezuju sa procesima uenja i pamenja, jer se menj a u tom procesu - to daje povoda da se povezuje sa njenim ueem u kodiranju zapamenog. ROBOTIZACIJA - psiholoki aspekt: izrada robota i manipulatora vri se po mentalnim modelima, analogno ovekovim nainima funkcionisanja. Robot sadri tri podsistema: za prijem informacija, planiranje i prepoznavanje (klasifikacija) i izvrenje aktivn osti. Meutim, robotizacija ima povratno dejstvo i na psiholoka istraivanja jer daje empirijski materijal o modelima psiholoki analognih procesa. RUKOVOENJE - voenje g rupe da bi se postigao unapred postavljen cilj, rezultat. Voa svojim delanjem mod ifikuje, usmerava i kontrolie stavove ili akcije lanova grupe (v. AUTORITATIVNO / DEMOKRATSKO (RUKO) VOENJE). s SAVESNOST - procenjivanje sopstvene linosti - namera i delatnosti sa vrednosne i moralne strane i pridravanje pravila; to je jedan od manifestnih oblika moralnost i oveka - snage superega. SAMOAKTUALIZACIJA - termin koji potie iz humanistike psih ologije (Maslov) i njime se ukazuje na proces ostvarenja ukupnih razvojnih poten cijala, sposobnosti i talenta, razumevanje i prihvatanje samog sebe, usklaivanje egzistencije sa datom realnou; osnovni smisao samoaktualizacije jeste kreativni ra zvoj linosti primeren vlastitim mogunostima - stanje koje je rezultat ovih procesa . SAMOOCENA - kako subjekt vidi sebe sama - vrednovanje ili procena svojih linih kvaliteta ili crta, vrednosti vlastite linosti. Slika o sebi nastaje na osnovu re akcija i procena okoline, na osnovu uporeivanja sebe sa drugima, da bi se od tog okvira Ja - drugi (interpsihike kategorije) prelo na vii nivo Ja-Ja (intrapsihiku ka tegoriju) koja ukljuuje samopoznavanje i emocionalno-vrednosni odnos prema sebi. SAMOPOSMATRANJE - (v. INTROSPEKCIJA) SAMOPOTOVANJE - jedna od dimenzija Ja-koncep ta i integriteta linosti; ine ga kognitivni i afektivni sadraji o svome Jastvu - ak ademskom Ja, fizikom Ja, socijalnom Ja i emocionalnom Ja - i samoocena da se Ja i kao subjekt i kao objekt nalazi u okviru uvaenih standarda. Za humanistiku psihol ogiju to je jedan od aspekata samoaktualizacije. SAMOSVEST - svesnost sopstvenog Ja; znanje o sebi kao jedinstvenoj i osobenoj linosti; uz ovo se znanje pridruuju samoocene - kako sebe doivljavamo i kakve tenje imamo u vezi sa znanjem o sebi ka o osobi. SANGVINIK - tip temperamenta koji odlikuju brze a slabe reakcije koje k ratko traju, sklon je vedrom raspoloenju. Ajzenk ga u svojoj teoriji linosti opisu je kao temperament koji je kombinacija ekstraverzi306

je i stabilnosti, sa sledeim crtama: drutvenost, komunikativnost, govorljivost, od govornost, spokojstvo, veselost, bezbrinost i superiornost. SEMANTIKA - nauka o z naenjima rei i drugih simbola; lingvistika semantika bavi se znaenjima sa psiholokog (subjektivnog) stanovita znaenja; opta semantika prouava ljudske odgovore na simbole i znakove. SEMANTIKI DIFERENCIJAL - bipolarna skala za ispitivanje i merenje znae nja. Ispitaniku se nudi pojam, simboliki sadraj, i skala sa, obino, sedam stupnjeva od kojih je srednji neutralan, a po tri levo i desno negativno / pozitivno opis uju gradijent odnosa. Ispitanik na skali belei intenzitet svog odnosa (kognitivno g, afektivnog i konativnog). Osnovni metodoloki problem je izbor pojmova i pridev a od kojih se prave polarizovane skale jer taj izbor treba da obezbedi reprezent ativni uzorak predmeta ispitivanja. U obradi podataka, da bi se prikazao viedimen zionalni semantiki prostor, koristi se trodimnzionalni koordinantni sistem na kom e se prikazuju tri semantike diferencijacije: evaluacija (procena), potencija (sn aga) i aktivitet. SENZORNE SPOSOBNOSTI - ulne sposobnosti, koje su klasifikovane prema pojedinim ulnim modalitetima: vid na blizinu, irina vidnog polja, razlikovan je boja, razlikovanje tonova, otrina sluha, itd.). SENTIMENT - kompleksna dispozi cija, sloena emocija, trajni afektivni i konativni odnos prema neemu (drugoj osobi , nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se odreuje kako objektom tako i ce ntralnim afektivnim odnosom izmeu linosti i tog objekta. Od stavova ga razlikuje p riroda i to, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva racionalno obrazloenje. S loenost sentimenta ilustruju oseanja prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema detetu izaziva strah ili ljutnji u sluaju ugroenosti deteta, zavisno od tog a da li opasnost jo traje ili je prola). SINTEZA - spajanje delova u celinu; celin a koja je nastala spajanjem delova; psiholoka sinteza obavlja fuziju: potpuno sje dinjavanje gde se delovi ne mogu vie identifikovati. U jedinstvenu celinu mogu bi ti sintetizovani kognitivni, afektivni i konativni sadraji. Miljenje u obliku sint eze poinje da se razvija u periodu konkretnih operacija (ime se prevazilazi sinkre tizam), a u punoj meri se oblikuje u periodu formalnih operacija. Kreativna sint eza je kombinacija elemenata koji daju novi sadraj, sloeniji od proste sume pretho dnih elemenata. SISTEM VREDNOSTI - skup vrednosti u samoj strukturi linosti koje je ona usvojila i u kojima procesi vrednovanja imaju svoje izvore, koji joj obez beuju unutranju doslednost. U sluaju poremeaja linosti ili drutva dolazi i do promena u vrednosnom sistemu. SKALE PROCENE - psiholoka lestvica merenja u kojoj je ovek " instrument". U vaspitnoobrazovnom radu najee se koriste verbalne, numerike i grafike skale radi procene: karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti za neki posao, estetskih preferencija i kolskih ocena. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine. Procenjiva treba da bude kompet entan (da poznaje ono to procenjuje) i uveban (da je osetljiv i poznaje mogue izvor e greaka u procenjivanju). SOCIJALIZACIJA - proces prenoenja normi, vrednosti i ob razaca ponaanja i razvoja kod linosti funkcija neophodnih za aktivno i pasivno uest vovanje u drutvenim odnosima. Traje itavog ivota ali su detinjstvo i adolescencija najvaniji periodi. Odvija se spontano (dete raste u datoj socijalnoj sredini i iz loeno je uticaju uzora) i namerno (vaspitanjem) u porodici i drutvenim institucija ma. Za objanjenje procesa socijalizacije kao dvosmernog procesa v. INTERIORIZACIJ A i PEDAGOKA INVERZIJA. SOCIJALNA POELJNOST - pojava da se kod izbora odgovora pon uenih u upitniku, inventaru linosti, introspektivnom saoptenju - mogu birati socija lno prihvatljiviji odgovori, umesto onih koji blie opisuju linost a nisu socijalno poeljni (prema proceni ispitanika). 307

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja prouava uticaj socijalnih faktor a na razvoj linosti, kao i ulogu psiholokih faktora u socijalnim zbivanjima. Poseb no se bavi pitanjima socijalizacije, opaanja i ocenjivanja drugih, razliitim oblic ima interakcije meu ljudima - ukratko: prouavanjem ponaanja i doivljavanja pojedinca u socijalnim situacijama. SOCIOGRAM - grafiki prikaz rezultata sociometrijskog i spitivanja - struktura grupe i odnosi u njoj (konkretne interakcije). SOCIOMETRI JSKI POSTUPAK - tehnika za ispitivanje dinamike i strukture male grupe. Ona se z asniva na dva glavna odnosa meu pojedincima u grupi: izboru i odbijanju. Sociomet rijski kriterij na kome se zasnivaju izbori i odbijanja je zajedniko uee u nekoj od osnovnih aktivnosti grupe. Ovim postupkom se moe ispitati: a. sociometrijski stat us pojedinca u grupi (da li je vie biran ili odbijen), b. unutargrupni odnosi, (v ) stepen integrisanosti ili kohezivnosti grupe. SPOSOBNOSTI - osobine pojedinca koje omoguavaju da se neposredno izvedu telesne i/ili mentalne operacije sa uspeni m ishodom u datoj situaciji. Sposobnost podrazumeva izvrnu mogunost, da se zadatak , operacija za reenje zadatka, moe obaviti sada, ako su dati potrebni uslovi - nij e potrebno dodatno vebanje. Pojedinci se prema sposobnostima znatno razlikuju - to se vidi iz razlika u nivou i kvalitetu koji postiu u istim aktivnostima. Dele se na opte i specifine sposobnosti (v. INTELIGENCIJA i STRUKTURA SPOSOBNOSTI). STAVO VI - jedno postojano mentalno i/ili neuralno stanje da se pozitivno ili negativn o reaguje prema odreenim situacijama, objektima i osobama. Stavovi se ue (stiu) i t eko se menjaju (relativno su trajni). Imaju uticaj na kognitivne procese (selekti vnost u opaanju) i na ponaanje (direktivno i dinamiko dejstvo). Imaju i niz drugih psiholokih funkcija: da se pojedinac lake prilagodi standardima grupe i dostigne o dreene ciljeve (utilitarni); esto pomau linosti da razrei unutranje sukobe (ego-odbran a). STARAKO DOBA - period koji poinje 60-tih godina i traje do kraja ivota. U njemu dolazi do promena ponaanja koje su posledica opadanja fizike snage, brzine i mogun osti organizma da se prilagoava promenama. Meutim, ovi gubici se najee nadoknauju akum uliranim iskustvom i ekonomskom i drutvenom moi. Savremena gerontopsihologija ukaz uje da je znatan broj tekoa u prilagoavanju starih osoba u socijalnim, a ne biolokim uzrocima. STVARALAKO MILJENJE - (v. KREATIVNO MILJENJE) STRAH - primarna emocija k oja se javlja u situaciji (stvarnoj ili anticipiranoj) koja preti integritetu or ganizma (linosti) - koju prate intenzivne promene u organizmu i ponaanju (promene u radu vitalnih organa, bledilo, znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agr esija). STRUKTURA SPOSOBNOSTI - pod ovim pojmom najee se govori o strukturi intelek tualnih sposobnosti, meutim, pod njim se mogu podrazumevati i sve sposobnosti koj e psihologija razlikuje: telesne, senzorne, psihomotorne i intelektualne sposobn osti. SUBLIMACIJA - kao odbrambeni mehanizam linosti sastoji se u transformisanju energije sa drutveno neprihvatljivih ili neostvarivih - na drutveno prihvatljive i ostvarive motive (ponaanja, ciljeve). Sublimacija i znai oplemenjivanje, uzviavan je, pretvaranje neega u vii oblik. Otuda mehanizam sublimacije, ne retko, moe biti doveden u vezu sa intelektualnim, umetnikim, etikim, politikim i kulturnim razvojem linosti. SUPEREGO - nad-ja, socijalni sloj u strukturi linosti koji se sastoji od moralnih, estetskih i drugih obrazaca i normi. Periodizacija razvoja superega u kazuje na tri faze: (a) period koji odlikuje slepo prihvatanje roditeljskih zabr ana (do 6/7 godine), (b) faza heteronomnog morala, razvoj ego-ideala, identifika cije (do oko 12. godine), i (v) faza koju odlikuje autonomna moralnost (posle 12 . godine). 308

 ELDONOVA TIPOLOGIJA - zasnovana je na telesnoj konstituciji i po tom kriteriju sv i ljudi se mogu svrstati u tri telesna tipa: endomorfni, mezomorfni i ektomorfni . Svaki telesni tip ima poseban sklop osobina linosti: viscerotonini (endomorfni), somatotonini (mezomorfni) i cerebrotonini (ektomorfni). KOLSKI USPEH - (v. USPEH) K OLSKO UENJE - primanje, obrada i upotreba informacija u namernom i sistematskom ue nju, koje je obino uspenije ako se obavlja u stanju kada postoji spremnost uenika z a tu aktivnost, kada postoji odgovarajua motivacija. Na kolsko uenje utiu i drugi br ojni faktori: fizioloki faktori, karakteristike gradiva, psiholoki faktori (osobin e linosti, motivacija, sposobnosti, mentalna kondicija), mikro-klimatski uslovi, organizacioni faktori i metode uenja. t TAKMIENJE - tenja dva ili vie lica da se u istoj delatnosti bude superiorniji, bolj i od konkurenata. Empirijski nalazi pokazuju da takmienje razvija meusobnu agresiv nost i rivalitet, poveava osetljivost za opaanje onog to je suprotno od interesa ri vala, a cilj moe postati smanjivanje izgleda i uinka drugih. U optimalnim okvirima , takmienja za grupu i sa ravnopravnim protivnicima, razvoj takmiarskog duha dopri nosi razvoju linosti. TAKSONOMIJA - klasifikacija podataka ili skup principa na o snovu kojih se klasifikuju, sreuju podaci. U psihologiji su poznate taksonomije c iljeva vaspitanja i obrazovanja za kognitivno (Bloom), afektivno (Krathwol) i ps ihomotorno podruje (Harrow). TAT - projektivni test, tehnika za ispitivanje motiv a, potreba, stavova, kon-flikta. ini ga 30 crno/belih fotografija (slika) koje pr edstavljaju neku od tipinih individualnih ili socijalnih situacija. Od ispitanika se zahteva da o svakoj slici kae svoju priu. Na taj nain se linost projektuje a isp itiva zatim vri obradu (ocenjivanje) i interpretaciju podataka. TENJA - opti izraz z a usmerenost ponaanja koja proizilazi iz nagona i motiva; ona nije, kao elja, usme rena ka odreenom objektu ve ka nekoj vrsti objekata i situacija. TELESNE OSOBINE kao karak-teristike linosti utiu na ponaanje i linost indirektno - preko vlastitog miljenja o sopstvenom izgledu ili povratnih informacija od drugih, to se kumulira u samoocenu telesnih osobina - fiziko Ja. TELEOLOGIJA - uenje koje ukazuje da svak o ponaanje ima svrhu; teleoloko je ono to je u vezi sa ciljevima i svrhama. TEMPO R AZVOJA - pojam oznaava individualne razlike u brzini razvoja pojedinih funkcija, koje se moraju uzimati u obzir pri istraivanju. TEMPERAMENT - jedna od osnovnih c rta, karakteristika linosti koja se odreuje najee kao dispozicija za emocionalno reag ovanje (nain, brzina, snaga i trajanje) a u irem smislu i kao osobina koja pokazuj e i karakteristian nain ispoljavanja svih ostalih aktivnosti. Prvu tipologiju temp eramenta dao je Hipokrat koji je verovao da na ponaanje utie preovlaujue dejstvo tel esnih sokova (krvi, ute i crne ui i sluzi) - otuda i nazivi etiri temperamenta: sang vinik, kolerik, melanholik i flegmatik. TENTATIVAN - probni, prethodni, eksperim entalani, privremeni. 309

TEORIJA ETAPNOG FORMIRANJA UMNIH RADNJI - pojam je vezan za sledbenike uenja Vigo tskog (Galjperin i dr.) koji razvijaju model uenja koji prolazi kroz est etapa: (a ) motivisanje da se savladaju predviene operacije, (b) stvaranje orijentacione eme osnovne aktivnosti, (v) izvoenje operacije u materijalnom (materijalizovanom) ob liku, (g) izvoenje operacije uz glasan govor, opis aktivnsoti, (d) izvoenje operac ije uz govor u sebi (unutranji govor), () u zavrnoj etapi interiorizovana operacija se izvodi na mentalnom planu, sve saetije i uoptenije, automatski. Ruski psiholoz i posebno ukazuju da se ovom metodom planski i sistematski vodi uenje i razvoj. T EORIJA IGRE - matematiki model koji se koristi u istraivanju konfliktnih situacija i procesa ili procesa i mehanizama donoenja odluka. Pri tome se uzima u obzir in terakcija vie relevantnih varijabli i izraunava optimalan ishod. TEST - merni inst rument sastavljen od niza zadataka (problema), sistematski odabranih, pomou kojih se na objektivan nain, na uzorku ponaanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine l inosti ili znanje pojedinca. Da bi test bio standardizovan merni instrument potre bno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i ob jektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zadavanje i ocenjivanje i norme z a vrednovanje dobijenih podataka TEORIJE RAZVOJA - teorija o psihikom razvoju ima veoma mnogo, a tome treba dodati da o razvoju govore i teorije linosti. Psihoana litika teorija razvoj deli na faze polazei prvenstveno od psihoseksualnog razvoja, ali kako prouava i razvoj linosti iz toga proizilaze odreene sugestije i za vaspit anje i obrazovanje. Sledbenici psihoanalize dali su i teoriju psihosocijalnog ra zvoja deteta - gde se posebno istie Eriksonova periodizacija koja daje razvojne z adatke za osam faza koji mogu imati pozitivne/ negativne ishode i posledice. Pij aeova teorija govori o stadijalnosti intelektualnog razvoja, Kolbergova o stadija lnosti moralnog razvoja, Vigotski daje kulturno-istorijsku teoriju razvoja koja kao klju za razumevanje psihikog razvoja uzima uenje, vaspitanje i obrazovanje - pr oces interiorizacije. Iz ovog uenja proizala je teorija etapnog formiranja umnih r adnji. Navedene i druge teorije razvoja sve vie uvaavaju drutvenu prirodu oveka i uk azuju da su vaspitanje i psihiki razvoj meusobno povezani i zavisni. TEORIJE UENJA - postoji vie prilaza problemima uenja. Prvu grupu teorija ine one koje uenje objanja vaju specifinim asocijacijama (uslovljavanjem, operantnim uenjem, zakonom efekta). Druge vide uenje kao optu i celovitu promenu strukture (getalta). Kognitivna teori ja naglaava da je uenje proces saznanja a ne sticanje novih odgovora (reakcija). P o ovoj teoriji uvianje je osnova procesa uenja (ime se pribliava getalt teoriji). Kul turno - istorijski prilaz govori o procesima interiorizacije/eksteriorizacije, i iz njega proizilazi teorija etapnog formiranja umnih radnji. TESTIRANJE HIPOTEZ E - proveravanje radne hipoteze i dobijanje povratnih informacija; u psihometrij i nulta hipoteza se proverava kao definisana i operacionalizovana pretpostavka k oja se testira pomou statistiko-matematikih modela opisa i zakljuivanja. TIPOLOGIJA LINOSTI - klasifikovanje pojedinaca na osnovu dominantnih osobina ili oblika ponaa nja u tipove. Tipologije su najee bile zasnovane na psihikim osobinama i telesnoj ko nstituciji. Najstarija je Hipokratova tipologija temperamenta koja u osnovi razv rstava pojedince prema dimenzijama: emocionalnost / neemocionalnost, promenljivo st / nepromenljivost. Pavlov je te dve dimenzije spojio u jedinstvenu dimenziju stimulacija / inhibicija. Jung svoju tipologiju razvija du dimenzije ekstravertno st / introvertnost. Meutim, u savremenoj psihologiji ee se koristi pojam sindromni t ip linosti - u kome se povezano javlja vie osobina, ali ni jedna nije posebno domi nantna. TOLERANCIJA DVOSMISLENOSTI - prihvatanje alternativnih mogunosti, injenice da je situacija ili funkcija objekta dvosmislena; osoba sa niskom tolerancijom dvosmislenosti se pokazuje u tenji da sve vidi kao crno/belo; linost sklona kreati vnosti pokazuje toleranciju dvosmislenosti. TOLERANCIJA FRUSTRACIJE - (v. FRUSTR ACIONA TOLERANCIJA) 310

TONSKA MEMORIJA - (v. MEMORIJA) TOPOLOKA PSIHOLOGIJA - (K. Levin) opis i klasifik acija psiholokih fenomena polazi od topologije linosti; ova psihologija se bavi di namikim odnosima u okviru strukture linosti, polja ponaanja, kao i meusobnim dinamiki m odnosima. Linost se sastoji iz senzomotornog dela koji odrava vezu izmeu okoline i unutranjeg dela linosti (motivacije, emocija, s jedne, i stavova, miljenja i ponaa nja, s druge strane). TRAG - (v. ENGRAM) TRANZITIVNOST - jedna od osobina logikog odnosa elemenata skupa; ukazuje na pravac prohodnosti odnosa. Na primer: ako A stoji u odreenom odnosu sa B a B stoji u istom takvom odnosu sa V, onda A stoji u istom takvom odnosu prema V. Za razliku od fizikih kvaliteta koji su tranzitivni , psihiki kvaliteti ili aktivnosti ne moraju nuno da budu tranzitivni. TRANSFER prenos, dejstvo ranijeg uenja (vebanja) na kasnije uenje i kasnije aktivnosti. Moe b iti pozitivan, poboljavati novo uenje i negativan (interferencija), ometati uenje n ove aktivnosti. Ako su poboljanja u kognitivnoj operaciji govorimo o transferu uen ja. Ako su operacije afektivno-konativne, govorimo o transferu emocionalnih odno sa. Ako se prenosi uvebanost s jedne strane tela na drugu govorimo o bilateralnom transferu. Transfer ima veliki znaaj za vaspitno-obrazovni proces jer se na pret postavci da e se transfer dogaati zasniva kolovanje. TRANSVERZALNI PRISTUP - horizo ntalni presek, istraivanje psihikih pojava (zavisnih varijabli) na ispitanicima ra zliitog uzrasta i na osnovu dobijenih podataka utvruje veza uzrasta sa tim pojavam a. Postupak je ekonomian i prikladan za ispitivanje optih zakonitosti psihikog razv oja. Ogranienja postupka su pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se po rede, to se pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja. u UVERAVANJE - ubeivanje, proces kojim se postie da neko drugi prihvati razloge i do kaze za neku tvrdnju, predlog; ubeenje se zasniva na racionalnoj argumentaciji al i i emocionalnom odnosu. UVID - shvatanje bitnih elemenata u problem situaciji, uoavanje relacija izmeu dva ili vie elemenata situacije, to su i bitne odredbe intel igencije. UVIANJE - nagla reorganizacija svesti, proces pomou koga smisao, znaenje, sklop, situacija ili upotreba nekog predmeta postaju jasni; za iznenadno uvianje koristi se termin inspiracija ili iluminacija; getaltisti njime oznaavaju smisaon o uenje u kome su misaoni procesi konstruktivnog karaktera, u onoj meri koliko to situacija zahteva. UZOR - model, ono to treba kopirati; mala kopija stvarne stva ri. UZORAK - deo populacije koji po svojim svojstvima i obelejima moe da predstavl ja osobine populacije u celini. Tako e zakljuci do kojih se dolo na osnovu uzorka b iti valjani za celu populaciju. Populacija moe da se odnosi na ljude, predmete, d ogaaje, operacije, i dr. to je uzorak reprezentativniji, to su i zakljuci valjaniji . Zbog toga je primena metoda za izbor uzorka vaan sastavni deo svakog istraivanja . UZRAST - u psihologiji se najee uzima kao hronoloki uzrast, vreme od roenja pa do o dreenog trenutka; starost; razliiti uzrasti odreeni su periodizacijom (v. MENTALNI UZRAST). UZROK - pojava koja prethodi, proizvodi posledicu (efekat). 311

UMENJE - umenost, ovladavanje aktivnostima koje su potrebne i kao samostalne i za ovladavanje i izvoenje drugih aktivnosti; bazina obrazovna umenja su: itanje, pisa nje, sabiranje, oduzimanje, pravopis, i dr. UMNI RAD - intelektualni rad, pojam se koristi da oznai psihonervnu aktivnost koja se najveim delom zbiva u korteksu. Za to vreme hemijska energija se pretvara u bioelektrinu. UMOR - predstavlja reve rzibilno pogoranje spremnosti ili mogunosti za rad odreene vrste koje nastaje zbog same aktivnosti. Kao psiholoki fenomen umor je veoma kompleksan doivljaj: nelagodn osti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, koji podstie da se aktivnost prekine ili prome ni. UNUTRANJA EFIKASNOST - vaspitno-obrazovnog procesa: izraena je uspehom uenika k oji pokazuje u kom stepenu su ostvareni ciljevi nastave (kolski uspeh se najee izraav a prosenom ocenom uenika). Meutim, efikasnost nastave se proverava i preko spoljanje uspenosti - iznosa transfera, nivoa uspenosti u nastavku kolovanja i na poslu. UOPT AVANJE - (v. GENERALIZACIJA) UPITNIK - tehnika psiholokog istraivanja u kojoj se p itanja i odgovori daju pismeno; sistem pitanja sastavlja se po odreenim principim a i uz proveru mernih karakteristika instrumenta; upitnik moe biti otvorenog tipa (slobodni odgovori) i zatvorenog tipa (izbor od ponuenih odgovora) USLOVLJAVANJE - jednostavni oblik uenja koji dovodi do stvaranja uslovnog odgovora (reakcije); procesom klasinog uslovljavanja dolazi do povezivanja neke reakcije sa stimuluso m koji je ranije nije izazivao, ali se ponavljano javljao, istovremeno ili neto p re, sa stimulusom koji izaziva tu reakciju. UTISKIVANJE - (impriting) utampavanje , vrsta ranog uenja koju odlikuje brzo sticanje a sporo gaenje (zaboravljanje); me hanizam je bioloki vaan jer omoguava mladunetu zapamivanje i identifikaciju roditelja . (Utiskivanje je opisao K. Lorenc navodei da je sluajnou bio jedini objekt koji su videli tek izlegli paii to je dovelo do utiskivanja i aktivnosti upornog praenja naun ika kao "majke"). UENJE - saznajni proces koji dovodi do relativno trajnog menjan ja ponaanja pojedinca pod uticajem njegove prethodne aktivnosti. USPEH - u pojmu uspeha sadrano je i subjektivno oseanje koje prati rezultat, subjektivna samoocena da je rezultat povoljan, jer se to povezuje sa nivoom aspiracije; uspenost se od nosi na efikasnost, odnos uloenog rada prema ishodima, rezultatima. USPRAVNI HOD - ljudska odlika; uspravan hod se smatra kljunom fazom u evoluciji, razvoju oveka; prohodavanje predstavlja prekretnicu u dejem razvoju jer ima znaajne psiholoke pos ledice. Hod nastaje kao rezultat sazrevanja u prvih 60 nedelja ivota, obuavanje ne ubrzava prohodavanje; tek od nastanka senzitivnog perioda obuavanje daje efekte. UTEDA - "uteda" u vremenu ili broju ponavljanja na osnovu koje se odreuje mera zad ravanja (retencije), odnosno stepen zaboravljanja, kada se primenjuje metoda utede koja se zasniva na ponovnom uenju nakon protoka vremena. Na osnovu razlika u vre menu uenja ili broju ponavljanja izmeu originalnog i ponovnog uenja odreuje se iznos zadranog/zaboravljenog (na pr. ako je originalno uenje zahtevalo 10 ponavljanja, a ponovljeno samo 4, to znai da je 40% bilo zaboravljeno a 60% "uteda"). UENIKI STIL - (v. KOGNITIVNI STIL) UENJE PUTEM POUAVANJA - pouavanje je navoenje uenika na uenje bilo koje vrste, a sa ciljem da se kod njih izazovu promene u ponaanju. v 312

VALIDNOST - valjanost, svojstvo koje ukazuje da je proces zakljuivanja ispravan. Test (instrument) je valjan ako zaista meri ono emu je namenjen. VARIJABLA - prom enljiva, kontrolna: relevantni faktor, pojava koju eksperimentator ne uvodi jer ona ve postoji i mora se kontrolisati da se ne bi njen uticaj pripisao eksperimen talnom faktoru; zavisna: pojava koja se u eksperimentu posmatra i meri da bi se odredilo koji su uslovi povezani sa tim promenama; nezavisna: ona se u eksperime ntu varira (uvodi, izvodi) da bi se videlo koliko i kako utie na ispitivanu pojav u (zavisnu varijablu). VASPITANJE - najiri pedagoki pojam koji obuhvata proces i u slove ali i rezultate formiranja linosti u socijalnoj sredini, najee uz njeno aktivn o uee. Vaspitanje je deo ireg procesa razvijanja pojedinca kao drutvenog bia - namerna socijalizacija. VEBA - ponovljeno izvoenje jedne radnje u cilju uenja, uz poznavan je naina izvoenja i pojaanje tih reakcija. VERBALNI FAKTOR - sposobnost da se uspeno reavaju problemi koji obuhvataju verbalne simbole. VERBALVNO UENJE - uenje da se v erbalno odgovara na verbalne stimuluse; javlja se u dva osnovna oblika: (a) memo risanje, mehaniko uenje i (b) uenje sa razumevanjem, uvianjem odnosa. VETINA - odreeni sled operacija koji se skladno izvodi; razlikujemo motorne i verbalne vetine. Vet inu odlikuje fleksibilnost da se moe ispoljiti ne samo u nauenim ve i u izmenjenim uslovima. VIZUELAN - pripada vienju, iskustvo koje pripada ulu vida. VIZUELIZACIJA - sposobnost za vizuelno zamiljanje; vizuelna prezentacija predmeta i dogaaja. VL ASTITOST - svest o sebi, struktura koja objedinjuje sve aspekte linosti u jednu c elinu, otuda je ovom pojmu blizak pojam integritet linosti. VOKALIZACIJA - glasov ni fenomen u prelingvistikoj fazi razvoja govora koji poinje sa 2/3 mesecom a pose bno je izraen oko 8/10 meseca. Vokalizacija poinje sa osnovnim vokalima a zatim se kombinuju vokali sa konsonantima. Ova predveba audio-artikulacionih procesa je p olazna osnova za razvoj jezika i govora jer se preko sistema povratne sprege gov orna aktivnost usmerava i suava na okvira fonema maternjeg jezika. Na vokalizacij u utiu sazrevanje i sredina. VOLJA - sposobnost da se izvri izbor i da se zapone na merna aktivnost; sposobnost za kontrolisanje nekih impulsa i oslobaanje drugih. V OLJNA RADNJA - namerna akcija, aktivnost kojoj prethodi preferencija i izbor cil ja. VREDNOVANJE - evaluacija, merenje i ocena postignua vaspitno-obrazovnih cilje va - koja uzima u obzir uslove koji su (ne)povoljno delovali na rezultate. VREDN OSNE ORIJENTACIJE - sloene dinamike strukture koje se formiraju i menjaju u socija lnoj komunikaciji i izraavaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim su reakcije, pa su vrednosti izvor motivacije linosti. VREME REAKCIJE - interval izmeu stimulusa i poetka reagovanja subjekta. Vreme reakcije zavisi od vrste i ko mpleksnosti signala, s jedne, i karakteristika subjekta, sa druge strane. VRNJAK - pojam koji se u uem znaenju upotrebljava za oznaku jednakosti u godinama; u irem znaenju znai jednak (ne samo u godinama). z 313

ZABORAVLJANJE - gubljenje sposobnosti da se neeg setimo, da neto prepoznamo ili uin imo; pojava da tragovi pamenja nisu dostupni pa se gubi, privremeno ili trajno, n eto to je ranije naueno. ZAVISNOST - obim u kome se lanovi jedne grupe oslanjaju jed ni na druge u obrazovanju svojih pojmova o (drutvenoj) stvarnosti; odsutna indivi dualnost, nezavisnost. ZAVISNOST OD POLJA - kognitivni stil: koliko linost u proc eni nejasne situacije zavisi od opaajnog polja. Zavisni su manje uspeni u analitiko j obradi polja, manje fleksibilni i sporiji u zakljuivanju, vie se orijentiu na dru ge kao izvore informacija. ZADATAK - zahtev koji izvriocu postavlja neko drugi il i on sam. Zadatak ukljuuje cilj, uslove (dato i zadato). Kada zadatak prihvatimo i reavamo on postaje logiko-psiholoka kategorija. ZADRAVANJE - retencija onog to je p rethodno naueno, pa su steene reakcije ili znanja pristupana u kasnijoj prilici. ZA KON EFEKTA - uenje, uvrivanje reakcije koja je nagraena, dovodi do cilja, zadovoljenj a motiva; izbegavanje reakcija koje su kanjene. ZNAK - simbol koji predstavlja za menu za neto drugo. ovek posebno koristi znakove u procesu miljenja (predstave, rei, pojmove). ZNANJE - poznavanje i razumevanje injenica, odnosa, pravila, metoda, i dr. (pojedinca ili kulture). ZNAAJNI DRUGI - osobe koje su uzor, prama kojima su usmerena pozitivna oekivanja, od kojih dolaze povratne informacije o naem ponaanju . ZNAENJE REI - signifikantna funkcija govora: rei su nosioci pojmova - uopteno odraa vanje stvarnosti. ZONA NAREDNOG RAZVITKA - pojam kojim Vigotski oznaava preduslov da obuka, uenje vodi za sobom razvoj; uenje moe da budi i razvija ceo niz funkcija koje se nalaze u zoni narednog razvitka ako se deci daju zadaci takve teine koji su izazov, nov problem i koje ono moe da rei uz malu pomo i podrku - umesto da se d aju zadaci koje reava bez iije pomoi (zona aktuelnog razvitka). ZOOPSIHOLOGIJA - si stematsko prouavanje psihikog ivota ivotinja u filogenetskom i ontogenetskom pristup u. ZRELOST - pojam koji se koristi u vie znaenja: (a) kao najsavreniji oblik ponaanj a kojim se zavrava dobro usmeren razvojni proces; (b) relativna zrelost - kao pon aanje koje je zrelo u odnosu na uzrast; (v) kao bioloka spremnost organizma za nov o ponaanje; (g) zrelost kao pripremljenost ili gotovost koja ukljuuje sazrevanje i potrebno iskustvo; (d) kao status odraslog, priblino izmeu 21. i 65. godine ivota. ZRELOST LINOSTI - stepen postignute ravnotee izmeu identiteta i integriteta jedne linosti; pojam oznaava stepen ostvarenog sklada izmeu razvojnih potencijala i posti gnua i uspenosti integracije u drutvenu sredinu voenjem rauna o osnovnim normama i vr ednostima sredine kojoj linost pripada. ZRENJE - sazrevanje, one razvojne promene koje podstie faktor naslea; proces postizanja zrelosti koji prati princip istovet nosti razvojnog reda. ELJA - o elji je re kada se uz doivljaj potrebe (nagon) javi predstava o privlanom ci lju koji moe da zadovolji datu potrebu. 314

ENEVSKA KOLA - (Pijae) - zastupa tezu da je uenje subordinirano razvoju i moe menjati svoje mehanizme u zavisnosti od odreenog nivoa razvoja; razvoj se odvija po sops tvenim zakonitostima bioloke i socijalne prirode. IVOTNA FILOZOFIJA - obuhvata osn ovne ciljeve ivota i tenju ka ostvarenju tih ciljeva. Ona odreuje misaone tokove i karakteristine oblike ponaanja i u njenoj osnovi se nalazi vrednosni sistem linosti . IVOTNI PROSTOR - oznaava ukupno shvatanje sveta pojedinca u kome on postoji i u kome se ponaa. U ivotnom prostoru i zamiljene pojave imaju bar jednaku vanost kao i stvarne. IVOTNI PUT - pojam kojim se oznaava mnotvo razliitih tendencija i linija ra zvoja jedne iste linosti u interakciji sa sredinom koja je okruuje. Polazei od viedi menzionalnosti ivotnog puta ruski psiholog Kon odreuje razvojnu psihologiju kao na uku koja prouava "individuu koja se razvija u svetu koji se menja". IVOTNI CIKLUS - je pojam kojim se oznaava ciklino kretanje fiziolokih promena u ivotu pojedinca: r oenje, rast, sazrevanje, starenje, smrt. Pojam ne ukljuuje socijalne interakcije i individualne varijacije linosti. IVOTNO DOBA - starost, hronoloki uzrast. 315