Visoka poljoprivredno-prehrambena kola strukovnih studija u Prokuplju

Seminarski rad

Mentor: mr Jugoslav Trajkovi

studenti: Stankovi Slobodan PT 114/08

Prokuplje, februar 2011. godine

Visoka poljoprivredno-prehrambena kola strukovnih studija u Prokuplju

Seminarski rad Kalemljenje voa

Mentor: mr Jugoslav Trajkovi

studenti: Stankovi Slobodan PT 114/08

Prokuplje, februar 2011. godine

Sadaj: 1. Uvod....................................................................................................................................1. 2. Teorijski deo........................................................................................................................2. 2.1.Osnovni uslovi za uspeno kalemljenje voa......................................................................2. 2.2.Vreme kalemljenja voa.....................................................................................................2. 2.3.Vremenski uslovi za kalemljenje........................................................................................3. 2.4.Tehnike (vrste) kalemljenja voa .........3. 2.5.Postupak kalemljenja ......4. 2.6.Kompatibilnost podloge i kalema za pojedine vrste voa..................................................6. 2.7.Nabavka i "skladitenje" kalem granica...8. 2.8. Alat i sredstva za kalemljenje.....9. 2.9.Radovi nakon kalemljenja voa.10. 3. Zakljuak ..........................................................................................................................12. 4. Literatura ..........................................................................................................................13.

1.

Uvod

Nai su preci odravali zanat kalemljenja voa stotinama godina. Bio je to vrlo cenjen zanat. Naalost, sve je manje ljudi koji znaju kalemiti voe, a koji bi na taj nain mogli produiti vek domaim sortama voa. Kalemljenje voa je poznato ve nekoliko hiljada godina. Kalemljenje voa je nain oplemenjivanja divljih u pitome voke. Radi se o (vegetativnom) razmnoavanju voki na nain da se prenose istovetne osobine fidema kalema na novu do tada obino divlju voku (podlogu).

1.

2.

Teorijski deo

2.1.Osnovni

uslovi

za

uspeno

kalemljenje

voa

Najbitniji uslov uspenog kalemljenja voa je da se kore podloge i fidema dodiruju na to veoj povrini. Zatim, potrebno je da su podloga i fidem - plemka kompatibilne, tj. podudarne jedna sa drugom (npr. jabuka na divlju jabuku, kruka na divlju kruku ili dunju, i sl.). Puno je vei procenat primanja kada je podloga divlja vrsta voa, nego kada se radi o ve kalemljenoj pitomoj sorti.

Takoe, bitno je izabrati odgovarajuu tehniku kalemljenja u pravo vreme (npr. kalemljenje na procep i pod koru u prolee, a kalemljenje na pup u leto, itd). Nita manje bitno je fiziko stanje fidema i podloge (krljavost, oteenost, propupalost, itd). Takoer, injenica da izmeu podloge i fidema nema prostora za ulazak vode ili insekata pozitivno utie na vei kalemljenja voa procenat prijema kalema.

2.2. Vreme

Voe se moe kalemiti u toku cele godine. Kada su u pitanju najrairenije i najjednostavnije tehnike kalemljenja voa, koje se obino izvode za svoje potrebe i u kunoj radinosti, tj. kalemljenje voa metodama na procep ili pod koru, tada bi idealno vreme za kalemljenja voa bilo za: - trenje, "alame", hruevi i vinje - od kraja januara do kraja marta, - kruke, ljive, dunje, kajsije, breskve i mumule - od poetka marta do poetka aprila, - jabuke - od sredine marta do sredine maja meseca, itd. Kad kalem, odnosno granica, ispupi, proleno kalemljenje (na procep ili pod koru) te voke je zavreno za tu godinu. Navedeno vreme kalemljenja voa je dato okvirno i isto treba uskladiti s mesnom klimom i vremenskim prilikama. S druge strane, kalemljenje na pup se obavlja od kraja maja do kraja septembra, a najbolje u mesecu avgustu. Ovo je najefikasniji nain kalemljenja za rasadniku proizvodnju.

2.

2.3.Vremenski

uslovi za

kalemljenje

Najbolje je voe kalemiti po oblanom vremenu (kad je omorina to bi narod rekao) i kad ima relativno povien procenat vlanosti u vazduhu. Treba izbegavati kalemljenje po kii, prejakom suncu (preko 20 C), na temperaturi ispod nule, te po jakom i toplom vetru. Idealna temperatura za kalemljenje bi bila ona izmeu + 5 do + 10 stepeni C. (vrste) kalemljenja voa

2.4.Tehnike

Kad su u pitanju tehnike kalemljenja voa, ima ih vie, a najpoznatije su: kalemljenje na (budni i spavajui) pup, na list, na konus, pod koru, na procep, engleski spoj, itd. Za rasadniku proizvodnju je najbolje kalemljenje na pup. Meutim, ako ovek vri kalemljenje "za vlastite potrebe" i direktno u vonjacima, kalemljenje na procep je daleko najefikasnije. Iako je kalemljenje na pup takoe efikasno, s obzirom da se radi o "niskom kalemljenju" (10-20 cm od zemlje) iako se voka "primi", postoji opasnost, da doe do oteenja kalema od strane ivotinja, ptica i ljudi (prilikom koenja trave, i sl). Tako da je za kalemljenje direktno u vonjacima, najbolje kalemljenje "na procep" ili pod koru i to na visini 0,70 -1,5 m podloge od zemlje, tako da su manje anse da se kalem "pokosi" ili na drugi nain oteti od strane ljudi ili da ga ptice i ivotinje (ovce, krave, konji, itd) slome ili "obrste".

Nain kalemljenja najee zavisi od debljine podloge. Za sve podloge debljine 1,5-10 cm i vie najbolja metoda je kalemljenje na ,,procep, dok je kalemljenje na podloge tanje od 1,5 cm najbolje koristiti metode kalemljenja pod koru ili na pup.

3.

2.5.Postupak

kalemljenja

Kalemljenje na procep se vri na nain da se granica kalemljene plemenite sorte voa usadi u telo voke divljake, koju nazivamo podloga, a koja je prethodno skraena testerom i poravnata skalperom ili noem i nakon toga rascepljena kroz sredinu noem ili sekirom (ako se radi o debljoj podlozi), kako bi se napravio prostor za kalem. Obino se dva kalema usade u rascepljenu podlogu sa strana nastale upljine tako da doe kora na koru kalema i podloge.

Znai, za kalemljenje voa potrebna je divlja voka i barem jedna granica odrezana sa neke od ve okalemljenih voki. Kao podloga se mogu koristiti i odreene pitome sorte voa. Granice sa najmanje jednim, a optimalno sa 3-4 pupa je najbolje odrezati neposredno pred kalemljenje voa. Pupovi ne bi trebali biti u fazi listanja tj. u odmaklom stadijumu pupanja.

U podlogu usadimo od jedan do etiri kalema (granice) u zavisnosti od debljine stabla podloge, a ako podloga ima vie grana kalemljenje moemo izvesti na svakoj od grana. Sama tehnika kalemljenja se izvodi na sledei nain:

Prvo treba pripremiti podlogu za kalemljenje. Podloga se oisti od svih bonih granica i lia od zemlje do mesta predvienog za kalemljenje (obino jedan metar visine od zemlje). Zatim se makazama (ako je podloga tanja) ili testerom ako je podloga deblja izvri skraivanje podloge. Zatim se otrim skalpelom poravna gornji deo podloge i rascepi kroz sredinu sekirom ili noem.

4.

Nakon toga se u rascepljenu upljinu (u sredinu) ubaci mali drveni klin koji odrava irinu upljine dok vi pripremate i utimavate kaleme u podlogu. Kaleme (sa od 3 do 6 pupova) pripremite u obliku klina otrim sklaperom ili noem, na nain da delovi koji se usauju u podlogu budu to dui i to vee povrine kore i iste (jedan, dva ili etiri zavisno od debljine podloge) usadite u podlogu na nain da doe kora na koru, tj. da kora kalema bude poravnata sa korom podloge. Nakon toga izolir trakom vrsto stegnete kalem i umotate ga na nain da popunite sve praznine.

slika 1. Kalemljenje

Posle toga useete dve granice u duini do 30 cm i zalepite ih uz podlogu kalema na nain da budu par centimetara vie od fidema i na taj nain ga tite od fizikih udara i ptica koje slete na kalem. Preko tih zatitinih granica prebaciti obinu pvc najlon kesu, paljivo da se ne oteti fidem i stegnete je i zaveete oko podloge kalema, tako da vazduh ne bi ulazio i kako bi ista titila fidem od mraza, prevelike sue, insekata i fizikih udara.

5.

Uz kalem (posebno ako je vetrovito vreme) zasaditi barem jedan zatitni kolac koji e svojom visinom nadmaivati kalem. Kod kalemljenja osetljivijih sorti voa (poput breskve i kajsije) potrebno uzeti to manji "kalem" sa najvie tri-etiri pupa. Za kalemljenje na pup, kaleme treba skidati neposredno pred kalemljenje i sa njih skinuti lie.

Kalemljenje na pup se moe vriti u junu na budni pup, a u avgustu i septembru na spavajui pup. Pri junskom kalemljenju pup kree odmah im se primi, zbog ega se ovo kalemljenje naziva i kalemljenje na budni pup, dok pri kalemljenju u avgustu i septembru pup sraste sa podlogom i ostaje u spavajuem stanju do sledeeg prolea, zbog ega je ovo kalemljenje naziva i kalemljenje na spavajui pup.

Na oienom delu podloge, 10-20 cm od zemlje, napravi se uzduni presek oko 3-4 cm i popreni oko 1-2 cm u vidu slova "T". Drugom (tupom) stranom noa se odvoji kora od drveta. U drugu ruku se uzme kalem i otrim noem se na 1,5 cm ispod osnove pup zasee i polako skida pupoljak sa korom i jednim tanjim slojem drveta do 1-2 cm iznad pupoljka. Skinuti pup se dri za peteljku i brzo uvlai pod koru. Ukoliko je duina kore vea i ne ulazi u napravljeni presek na podlozi, onda se viak kore odsee da bi pup dobro nalegao na drvo. Stavljeni pup se uvee 1-2 cm iznad i oko 2-3 cm ispod pupoljka gumicama ili izolir trakom.

2.6.Kompatibilnost

podloge

kalema

za

pojedine

vrste

voa

Da bi se voka "primila", mora podloga biti "kompatibilna" (podudarna, tj. srodna) s "kalemom". Najbolje je kalemiti istu vrstu voa na istu divlju vrstu voa kao podlogu, odnosno jabuku na divlju jabuku, kruku na divlju kruku, itd. Dakle, u principu, podloga bi trebala biti od iste vrste kao i kalem, meutim, mogue je kalemljenje voa i na druge srodne vrste:

6.

- kruka se moe kalemiti na divlju (i pitomu) kruku, jabuku, rezdeliju, dunju i trn (glog), - kajsija na domae sorte pitomih i divljih ljiva, rezdeliju i efteliju. - ljiva na domae i divlje sorte ljiva i na rezdeliju, - jabuka na divlje (i pitome) vrste jabuke, na kruku, dunju i na trn (glog), - dunja na divlju dunju, - mumula na dunju, divlju kruku, trn (glog), oskoruu i brekinju, - breskva i nektarina na divlju breskvu, ljivu, efteliju, badem i rezdeliju, - vinja na divlju trenju i divlju vinju (magrivu), - trenja (alama) i hru na divlju trenju ili divlju vinju, - rezdelija na ljivu, - badem na breskvu, kajsiju ili efteliju, - orah na orah,

- pitomi lenjak na divlji lenjak, i to kalemljenjem metodom na engleski spoj, dok se ne moe uspeno kalemiti lenjak na divlji kalemljenjem metodama na procep i pod koru, - kivi na divlju vinovu lozu, itd. Na jednom te istom stablu, tj. na istoj podlozi moe se okalemiti i vie vrsta voa, npr. vinja, trenja i hru na (istu) divlju trenju; kajsija, ljiva i breskva na stablo iste divlje ljive; mumula i kruka na dunju ili divlju kruku, itd. Takoe, mogue je okalemiti i vie razliitih vrsta npr. ljive na istom stablu divlje ljive.

7.

2.7. Nabavka i "skladitenje" kalem

granica

Pre

samog

kalemljenja

potrebno

je

pripremiti

kalem-granice.

Obino se kalemi uzimaju sa zdravijih i rodnijih stabala voa. Najbolje je uzimati kaleme s jugoistone strane kronje, a po mogunosti s vrha stabla, a izbegavati kaleme s niskih grana, koje se nalaze do same zemlje. Najbolje je za kalemljenje koristiti "svee kaleme". Dakle, kad se odluite za kalemljenje, taj isti dan ili dan pre nasecite granice i isti ili naredni dan ih sve potroite. Ukoliko ih ne uspete iskoristiti sve isti dan onda mladice zabodite u jedan obini krompir, jabuku ili grudvu vlane gline, kako biste spreili da se mladice osue. Na taj nain ete te kaleme moi koristiti i nakon 5-10 dana od odsecanja. Dakle, najbolje i najefikasnije je koristiti "svee" tek odseene granice i iste potroiti u sledeih nekoliko sati istog ili narednog dana. To e sigurno doprineti i veem procentu primljenih kalema.

Naravno, mogue je kaleme usei i u rano prolee (januar ili februar mesec) pre kretanja vegetacije i pupanja prvih pupova i uvezane u snopove uskladititi na nekom vlanom i hladnom mestu (u podrumu, pesku zatrpane za jednu polovinu svoje duine, u vlanoj glini, zamotane u vlaan novinski papir i najlon kesu u friideru, itd.) na temperaturi od 0 do 5 C. To omoguava kalemljenje voa i u vreme kad vegetacija bude ve uveliko u toku i tako se ti spavajui kalemi kaleme na podlogu punu sokova i u vegetaciji, tj. nepropupani fidemi koji jo miruju, odnosno kojima ne treba mnogo vlage ime je i manja je opasnost od njihovog suenja i samim tim vei je procenat primanja. Dakle, cilj skladitenja kalema na hladnom mestu je da kalemi kasnije krenu s vegetacijom u odnosu na podlogu, jer ukoliko bi bilo obrnuto, pa kalem propupao pre dolaska sokova iz korena u stablo podloge, kalem bi ostao bez vode i hrane i osuio bi se.

8.

2.8. Alat i sredstva za

kalemljenje

Od alata i sredstava za kalemljenje potreban vam je: otar no, skalpel, mali drveni klin, makaze za drvo, mala testera za drvo i izolir traka. Vezivanje kalem-granice i podloge kod kalamljenja vri se s ciljem uvrivanja kalema i podloge na spojnom mestu. Kao sredstvo za navedeno uvrivanje, lepljenje, omotavanje i zatitu kalema moe se koristiti: voarski kalem vosak (topli ili hladni), pelinji vosak, smola za kalemljenje, guma za kalemljenje, kravlja balega, kravlji loj, "glina" (zemlja) i izolir traka. Najbolje, je za kalemljenje koristiti izolir traku iz vie razloga: najbre je njom kalemiti, "najistije" i najefisikasnije, jer "hermetiki" zatvori i popuni prostor izmeu podloge i kalema, tako da uopte ne dozvoljava ulazak vazduha, vode ili insekata.

Guma za kalemljenje takoe ima niz prednosti (kalem moe lake "disati", guma se sama raspadne kad odigra svoju ulogu, obino je crne boje to doprinosi veem upijanju svetlosti od strane kalema, itd...). S druge strane izolir traka ima tu manu to se nakon "primanja" kalema nee lako sama "raspasti", pa ako se ne ukloni na vreme, zna se desiti da kako kalem raste i deblja da se izolir traka ne "iri" ve se "uree" u kalem, pa nije onda retkost da se za vreme jaeg vetra ba oni najbolje izrasli kalemi jednostavno polome zbog izolir trake koja ih je doslovno "presekla". Znai, izolir traka zahteva dodatni posao njihovog uklanjanja nakon primanja kalema (u vegetaciji, kad kalemi ve ponu debljati - juni/avgust) ili barem nanoenja jednog ili dva uzduna "ureza" skalpelom ili otrim noem du trakom pokrivenog fidema, kako bi se kalem postepeno debljajui sam reio izolir trake.

9.

2.9.Radovi

nakon kalemljenja voa

Nakon to okalemite voku, ukoliko je podloga niska potrebno je onda zabosti jedan kolac duine najmanje 40 cm vee od kalema i privezati kalem uz kolac, koji bi sluio kao zatita kalema od ptica, ivotinja i vetra. Najlon kese stavljene preko kalema prilikom kalemljenja voa potrebno je ukloniti oko 1. maja iste godine, ali obavezno po oblanom (kiovitom danu), a nakon to se kalem primi. Ne treba skidati kese po sunanom danu, jer e sunce "spriti" ve primljeni kalem i osuiti ga. Ukoliko je kalemljenje izvreno izolir trakom, onda je potrebno u toku vegetacije (juli-avgust mesec) ukloniti izolir trake koje su previe urasle u kalem, a na ostalim (manje uraslim) trakama povui jedan uzduan rez skalpelom tako da se kalem moe postepeno sam osloboditi trake.

10.

slika 2. Orezivanje kalema

slika 3. kalemljenje

slika 4. Spravljanje kalema

11.

3. Zakljuak

Ako imate prostran vonjak, lepo je ukrasiti ga vokama ili ukrasnim drveem... Medjutim, i voke i drvee zahtevaju posebnu negu i pristup... Kalemljenjem ete dobiti raznolikost i lepsi izgled svog drvea... Kalemljenje je u sutini, prosto, kada covek svalada rutinu i uhoda se malo u taj posao. Zapravo, to i nije posao koliko zadovoljstvo... Treba, dakle uzeti dve grane priblino jednakog obima, u obe zasei ukoso, tako da usek bude oko 2-3 cm dugaak. Podrazumeva se da jedna grana bude otkinuta od stabla makazama za voe, a druga samo pri vrhu, tako da ostane na stablu. Kaleme treba uklopiti tako da grana, kada se kalemi spoje, ne menja irinu. Dakle, da kora jedne grane bude spojena sa korom druge, a sr priljubljena uz drugu... Kaleme, zalepiti izolir trakom, poto se malo premau kalem-voskom po spoju. Na deblju granu se kalemi manja, ua i tanja grana... To je obicno mladica. Najbitnije u svemu je da se kore spoje, jer se tako jedino moe primiti kalem... Kada se na spoj stavi tanak sloj voska, kalem se zatiti, glinom. Posle se to zavije najlonom, moe i delom obine najlonske kese. Kalem bi se trebao primiti za dvadesetak dana... Treba imati na umu da se ne moe kalemiti svaka vrsta na neku drugu. Kruku je, recimo dobro kalemiti na jabuku, zbog boljeg korenog sistema, mada moe i jabuka na kruku. Ali, ljiva, recimo, na jabuku i kruku ne ide. Pokuavajte, eksperimentiite...

12.

4. Literatura

1. www. wikipedia. com pristupljeno 02.02.2011. u 16h 2. www.svetbiljaka.com pristupljeno 02.02.2011. 16.30h

13.