1.1 Primer: Izraunati uticaj promene debljine izolacionog sloja u fasadnom zidu na ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote.

Varirati sledee debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm. Fasadni zid se sastoji iz sledeih slojeva: 1.1. Konstrukcija zida Tip1 (slika P1.1): a) b) c) d) Cementni malter debljine d=3cm Izolacija (mineralna vuna) Puna opeka debljine d=20cm Kreni malter debljine d=2cm

Slika P1.1.

1.2. Konstrukcija zida Tip2 (Slika P1.2): e) f) g) h) Cementni malter debljine d=3cm Izolacija (ekstrudirani polistiren) Puni blokovi od lakog betona debljine d=20cm Kreni malter debljine d=2cm

Slika P1.2.

Ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote U W/(m K) , za graevinski element jednostavne heterogenosti rauna se, prema SRPS EN ISO 6946, prema sledeoj formuli:

U Rsi
m

1 dm
m

(1.1)

Rse

Gde su:
Rsi - unutranji otpor prelaenju toplote [m2 K/W] Rse - spoljanji otpor prelaenju toplote [m2 K/W] d m - debljina m-tog sloja zida [m]
m

- toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)]

1.1. Promena koeficijenta prolaenja toplote U W/(m K) za konstrukciju zida Tip 1, u funkciji od razliitih debljina izolacije prikazana je na slici P1.3:
1,00 0,90

Koeficijent prolaz a toplote (W/m 2K)

0,80 0,70 0,60 0,50 0,40 0,30 0,20 0,10 3cm 5cm 8cm 10cm 12cm 0,48 0,68

Koef. prolaza toplote Max. vrednosti prema starom propisu Max vrednosti prema novom propisu

0,33 0,27 0,23 0,19 0,15

15cm

20cm

Slika P1.3. Promena koeficijenta prolaenja toplote U W/(m K) za konstrukciju zida Tip 1, u funkciji od razliitih debljina izolacije

1.2. Promena koeficijenta prolaenja toplote U W/(m K) za konstrukciju zida Tip 2, u funkciji od razliitih debljina izolacije prikazana je na slici P1.4:

1,00 0,90 0,83 Koef.prolaza toplote Max vrednost prema novom propisu 0,59 Max vrednost prema starom propisu 0,41 0,40 0,30 0,20 0,10 0,00 3cm 5cm 8cm 10cm 12cm 15cm 20cm 0,34 0,29 0,24 0,19

Koeficijent prolaza toplote (W/m 2K)

0,80 0,70 0,60 0,50

Slika P1.4. Promena koeficijenta prolaenja toplote U W/(m K) za konstrukciju zida Tip 2, u funkciji od razliitih debljina izolacije

1.2 Primer: a) Izraunati ukupni otpor prolaenju toplote kroz zid konstrukcije Tip1 (Slika P1.1), za razliite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledee debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm. Ukupni otpor prolaenju toplote R (m K)/W , za graevinski element jednostavne heterogenosti rauna se, prema sledeoj formuli:
R Rsi
m

dm
m

Rse

(1.2)

Gde su:
Rsi - unutranji otpor prelaenju toplote [m2 K/W] Rse - spoljanji otpor prelaenju toplote [m2 K/W] d m - debljina m-tog sloja zida [m]
m

- toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)]

7,0 ekspandirani polistiren sa grafitom

Ukupni otpor prolazenju toplote (m 2K/W)

6,0

staklena vuna poliuretan kamena vuna ekstrudirani polistiren ekspandirani polistiren

5,0

4,0

pluta

3,0

2,0

1,0 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Debljina (cm)

Slika P1.5. Ukupni otpor prolaenju toplote kroz zid konstrukcije Tip1 u funkciji od razliitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i razliitih debljina izolacije

b) Izraunati ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote kroz zid konstrukcije Tip1 (Slika P1.1), za razliite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledee debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm.

0,90

Ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote (W/m2K)

0,80

pluta ekspandirani polistiren ekstrudirani polistiren poliuretan kamena vuna staklena vuna ekspandirani polistiren sa grafitom

0,70

0,60

0,50

0,40

0,30

0,20

0,10 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Debljina (cm)

Slika P1.6. Ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote kroz zid konstrukcije Tip1 u funkciji od razliitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i razliitih debljina izolacije

1.3 Primer: Za prostoriju prikazanu na slici 7. i koeficijente prolaenja toplote za spoljni zid W W W i pod U P 1,34 2 , izraunati gubitke toplote U ZS 0,85 2 , prozor U PS 1,5 2 m K m K m K prema sledeim standardima: a) DIN 4701 iz 1959.god b) DIN 4701 iz 1983.god Smatrati da je prostorija okruzena prostorijama koje se greju, sa tri strane, spoljasnjim zidom koji je orijentisan prema jugu. Ispod poda prostorije je negrejani podrum, dok se iznad prostorije nalazi grejana prostorija. Ukupna meuspratna visina prostorije iznosi 3m, dok je visina prostorije od poda do tavanice 2,7m. Proraun raditi za spoljnu projektnu temperaturu -15C, za podruje Beograda.

Slika P1.7.

a) Prema DIN 4701 iz 1959.god, gubici toplote za prostorju prikazanu na slici 7. raunaju na sledei nain: Ukupni gubici toplote se raunaju prema: QGT QTRANS QVENT DODACI QTRANS 1 Z

QVENT

(1.3)

Gde su: QTRANS - transmisioni gubici toplote QVENT - ventilacioni gubici topote Z dodaci Transmisoni gubici toplote za celu prostoriju raunaju se prema:
n

QTRANS

QT
i 1

U i Ai

sp

(1.4)

Gde su U i - koeficijent prolaenja toplote i-te pregrade [W/m2K], Ai - povrina i-te pregrade[m2], u - temperatura u prostoriji[C],
sp -

spoljna projektna temperature[C].

Ventilacioni gubici usled infiltracije vazduha, raunaju se prema:

Qvent
s

a l

R H

sp

ZE

(1.5)

a propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m3/mhPa2/3], l duina procepa [m], R karakteristika prostorije [-], H karakteristika zgrade [WhPa2/3/m3K], u - temperatura u prostoriji[C], sp - spoljna projektna temperature[C], ZE dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [-]. Postupak prorauna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1959.god za prostoriju na slici 7. dat je u tabeli P1.1. Tabela P1.1.
prost.br.
oznaka

PR.1
duina
m

Soba
visina
m

str.sveta
povrina
m2

J
t C

un(C)=

20
axl

odbitak
m2

za raun
m2

k 0.85 1.50 1.34

gubitak
W

zs1 ps1 p nizm (-)= O (m)= A (m2)= h (m)=

t max=

2.5

7.50 2.56 8.75

2.56

4.94 2.56 8.75

35 35 14

147 134 164 3.2

= 12 8.75 2.7 35
ZS= ZD= Z= kD=

-0.05 0.2 1.15 0.255

V (m )=

ZE= R= H=

23.63 1 0.9 4.47

Q T= Q V=

q= Q=

446 512 451 40.76

3.2
W W

W/m3

963

b) Prema DIN 4701 iz 1983.god, gubici toplote za prostorju prikazanu na slici 7. raunaju se na sledei nain: Prema DIN 4701 iz 1983.god, predvia se korektura spoljne projektne temperature u zavisnosti od akumulacione mase zgrade:
sp spN

, gde je

M Ai

(1.6)

Razlikuju se tri tipa gradnje: laki, srednje teki i teki tip, pa se u zavisnosti od tipa gradnje dodaju sledee korekture:

Za laki tip gradnje

M Ai

600

kg , m2

0C

Za srednje teki tip gradnje 600

M kg 1400 2 , Ai m

2C

Za teki tip gradnje

M kg 1400 2 , Ai m

4C

Takoe, prema DIN 4701 iz 1983.god, predvia se korektura stvarne vrednosti koeficijenata prolaenja toplote za spoljne zidove, prema sledeem izrazu:
Us U Ua Us

(1.7)

Gde su: U a - korektura koja uzima u obzir uticaj zraenja hladnih okolnih povrina
U s - korektura koja uzima u obzir sunevo zraenje kroz prozore; obuhvata iskljuivo difuzno Sunevo zraenje koje se javlja u toku zimskih dana I zavisi samo od vrste prozorskih stakala, tj. od propustljivosti sunevog zraenja kroz staklo
U a za koeficijente prolaenja toplote U

0 1,5

W m K
2

je jednaka

Ua

01

, za propustljivost gV 0,61 , za dvostruko nisko emisiono staklo, sa m2 K vazduhom izmeu dva stakla, korektura iznosi:

Us

0,35 gV

Tabela 5.XXIII, B.Todorovi Projektovanje postrojenja za centralno grejanje

m2 K Pa je ukupni koeficijenat prolaenja toplote za spoljne zidove: Us U Ua Us 0,85 0 0,21 0,64 W m2 K

(1.8)

Us

0,21

Ventilacioni gubici toplote se, za prostorije samo sa prirodnom ventilacijom, za spratni tip zgrade, raunaju prema:
Q INF , E
EV

a l

Hh r

(1.9)

Gde su: E V - korekcioni faktor za napadnutu fasadu, za spratni tip zgrade H h - karakteristika zgrade r - karakteristika prostorije a l V - propustljivost procepa za napadnutu fasadu
u s

- razlika temperature unutranjeg vazduha (u prostoriji) i spoljanjeg vazduha

(1.10) gde je h korekcioni faktor za visinu zgrade, s obzirom da sa poveanjem visine, brzina vetra raste i da su vee uzgonske sile. Za zgrade do visine od 10 m ne uzima se u obzir sila uzgona. Standardna potrebna toplote za grejanje rauna se prema:
n n

Karakteristika zgrade: Hh h H

QN
j 1

QT , j
j 1

QV , j

(1.11)

Gde je - faktor jednovremenosti ventilacionih gubitaka toplote Postupak prorauna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1983.god. za prostoriju na slici 7. dat je u tabeli P1.2. Tabela P1.2.
prost.br:
oznaka

PR.1
duina
m

Soba
visina
m

str.sveta
povrina
m2

J
t C

un(C)=

20
axl

odbitak
m2

za raun
m2

k 0,64 1,50 1,34

gubitak
W

zs1 ps1 p nizm (-)= O (m)= A (m )= h (m)=

t max=
2

2,5

7,5 2,56 8,75

2,56

4,94 2,56 8,75

33 33 14

104 127 164 3,2

= 12 8,75 2,7 33
=

395 395 125 22,00

3,2
W W

V(m )=
h=

r= kD=

0,240

H=

23,63 1 0,9 1,31

Q T= Q V=

q= QN=

W/m3

520

W 8

1.4 Primer: Za zgradu za koju je dat tehniki opis potrebno je izraunati godinju potrebnu toplotu za grejanje (finalnu energiju za grejanje) Tehniki opis zgrade i sistema: Zgrada koja se razmatra je stambeno-poslovna, ukupne korisne povrine 1300m2, locirana je u centru Beograda. Sastoji se od garae u podrumu, prizemlja sa dva lokala, pet spratova, sa ukupno 16 stanova i ravnog krova. To je novoprojektovana zgrada, dobrih termoizolacionih svojstava termikog omotaa. Koeficijenti prolaenja toplote za spoljne zidove su 0.37 [W/m2K], dok su prozori prosenog kvaliteta, sa koeficijentom prolaenja toplote 1.8 [W/m2K] i propustljivou procepa a=0.4 [m3/mhPa2/3]. Projektom je predvien sistem jednocevnog grejanja, koji je povezan na sistem daljinskog grejanja preko toplotne podstanice koja se nalazi u podrumu zgrade. Sistem klimatizacije ine lokalni klimatizacioni ureaji, koji su predvieni za 14 stanova, dok je u poslednja dva stana projektovan multi-split sistem sa vie kanalskih, unutranjih jedinica koje su povezane sa spoljanjom jedinicom, na krovu objekta, za svaki stan odvojeno. Ventilacija u stanovima se vri prirodnim putem, provetravanjem. Priprema tople sanitarne vode vri se u svakom stanu, elektrinim bojlerima. Proraun gubitaka toplote je uraen za spoljnu projektnu temperaturu za Beograd -12C. PRIMER 1.4.1 PRORAUN PREMA METODI STEPEN-DANA METOD STEPEN-DANA Sam pojam STEPEN-DAN, koji je kljuni element ove metode, predstavlja, na neki nain, pokazatelj kretanja spoljne temperature vazduha u nekom mestu. Ako sa q oznaimo potrebnu koliinu toplote za grejanje pri jedininoj temperaturskoj razlici (temperatura vazduha spolja i unutra), onda se moe napisati: QGUB [W/K], (1.12) q
u s p

onda je potrebna koliina toplote za grejanje po danima: Q1 q ( u s1 ) 24 [Wh/dan] Q2 q ( u s 2 ) 24 [Wh/dan] Q3 q ( u s 3 ) 24 [Wh/dan] ... Qn q ( u sn ) 24 [Wh/dan] pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:
Z Z

(1.13)

Qg

Qn
n 1

24 q
n 1

sn )

[Wh/god],

(1.14)

gde je Z broj dana u grejnoj sezoni. Broj STEPEN-DANA je:

Z

SD
n 1

sn ) ,

(1.15)

pa izraz (9.3) ima oblik:

Qg
n 1

Qn

24 q SD [Wh/god],
g,

(1.16) onda se broj stepen-dana (1.17)

Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda moe napisati u obliku: SD Z u g ,

Ako se dodatno usvoji (to je odgovara realnim uslovima i zadatku sistema za grejanje) da je temperatura vazduha u prostoriji unutranja temperatura konstantna vrednosti, onda se moe napisati:
Z

SD

u n 1

sn

(1.18)

Ovde se uvodi jo jedan pojam: temperatura grenice grejanje gg, to predstavlja temperaturu spoljnog vazduha pri kojoj poinje i pri kojoj se zavrava grejna sezona. Ako se ima u vidu da je grejna sezona ograniena temperaturom grenice grejanja, onda se moe napisati izraz za broj stepen dana u sledeem obliku:
Z

SD

Z (

gg )

(
n 1

gg

sn ) ,

(1.19)

Kada se rauna broj stepen-dana, polazi se od sledeih pretpostavki: - srednja unutranja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19C (u veini prostorija je unutranja temperatura 20C, ali tu su i sporedne prostorije, ija je temperatura vazduha nia, pa se za prosenu vrednost usvaja 19C); - temperatura granice grejanje iznosi gg,= 12C. Ono to se razlikuje od mesta do mesta jeste: - tok spoljne temperature vazduha s = s (), - srednja temperatura grejnog perioda g i - duina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z. Izraz (1.19) se koristi za praktino izraunavanje broja SD, odnosno. To je grafiki prikazano na slici P.1.8.

Slika P.1.8 Grafiki prikaz broja stepen-dana 10

Tabela P.1.3 Broj stepen-dana, broj dana Z i srednja temperatura MO Aleksinac Beograd Beej Bor Valjevo Vranje Vrac Gornji Milanovac Divibare Zajear Zlatibor Zrenjanin Jagodina Kikinda Kopaonik Kragujevac Kraljevo Kruevac HDD 2517 2520 2797 3100 2784 2675 2556 3078 3839 2880 3728 2748 2599 2763 5349 2610 2628 2654 HD 176 175 184 200 192 182 180 208 243 192 239 182 178 183 311 180 180 183
H,mn

za gradove u Srbiji HDD 2625 2588 2818 2613 2679 2712 2610 2604 2824 2610 2850 2496 2738 3015 2755 2380 2588 2686 HD 181 181 183 179 181 182 180 186 187 180 190 177 185 201 190 163 181 184
H,mn

5,7 5,6 4,8 4,5 5,5 5,3 5,8 5,2 4,2 5 4,4 4,9 5,4 4,9 2,8 5,5 5,4 5,5

MESTO Leskovac Poarevac Negotin Ni Novi Sad Panevo Pirot Prokuplje Senta Smederevo Sombor Sremski Karlovci Sremska Mitrovica Uice aak uprija abac id

5,5 5,7 4,6 5,4 5,2 5,1 5,5 6 4,9 5,5 5 5,9 5,2 5 5,5 5,4 5,7 5,4

GODINJA POTRONJA ENERGIJE METODOM STEPEN-DANA Proraun godinje potronje energije za grejanje metodom broja stepen-dana odreuje se na sledei nain:

Qg

24 QGUB SD
u sp

y e [Wh/god],

(1.20) gde su: y korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir injenicu da se svi nepovoljni uticaji (velika brzina vetra, visoka oblanost) ne javljaju istovremeno, a pri proraunu gubitaka toplote su uzeti u obzir (Tabela 1.), e korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24 asa dolazi do prekida u zagrevanju tokom noi od oko 8 asova), tako da postoji njegov uticaj na smanjenje potronje energije: e et eb , (1.21) gde su: et faktor temperaturskog ogranienja, koji uzima u obzir ogranieno zagrevanje tokom noi kada se ne troi gorivo za grejanje. Noni prekid u zagrevanju utie na snienje unutranje temperature u odnosu na projektnu vrednost i izraava se na sledei nain:
et
um u g g

(1.22)

gde je: um sniena unutranja temperatura tokom noi. 11

Meutim, raunski je jako teko odrediti tum, jer ona zavisi od vie uticajnih faktora, tako da se faktor et odreuje empirijski i usvaja se u zavisnosti od namene zgrade, odnosno dnevnog korienja postrojenja za grejanje u zgradi; eb faktor eksploatacionog ogranienja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili ogranieno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog odmora, ili sl. I ovaj korekcioni faktor se odreuje empirijski i zavisi od namene objekta: - stalno grejani objekti (stanovi, bolnice) 1,0 - poslovne prostorije, trgovine 0,90 - kole, fakulteti 0,75 Tabela P.1.4 Koeficijent jednovremenosti Koeficijent y normalno vetroviti predeli i zaklonjen poloaj normalno vetroviti predeli i otvoren poloaj vetroviti predeli i zaklonjen poloaj vetroviti predeli i otvoren poloaj Tabela P.1.5 Koeficijent temperaturskog ogranienja et Vrsta zgrade Bolnice i zgrade sline namene Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u zagrevanju, administrativne zgrade, trgovine i drugi slini objekti velikih akumulacionih sposobnosti u podrujima umerene klime Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom sposobnosti u podruju otre klime kole sa jednom smenom nastave i velikom akumulacionom sposobnou kole sa jednom smenom nastave i malom akumulacionom sposobnou Tabela P.1.6 Koeficijent temperaturskog ogranienja eb Vrsta zgrade Stalno grejani objekti (stambene zgrade, bolnice) Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u zagrevanju subotom, nedeljom i praznicima (kancelarije, administrativne zgrade, banke, trgovine i sli.) kole eb 1,00 et 1,00 0,95 0,90 0,85 vrednost 0,63 0,60 0,58 0,55

0,80 0,75

0,90 0,75

12

Primer prorauna godinje finalne energije za grejanje metodom stepen-dana: SD=2520 za Beograd QGUB 92942W za celu poslovno-stambenu zgradu y 0,6 normalno vetroviti predeli i otvoren poloaj (Tabela 1.1) et 0,9 stambene zgrade sa nonim ogranienjem u zagrevanju, administrativne zgrade, trgovine i drugi slini objekti velikih akumulacionih sposobnosti u podrujima umerene klime (Tabela 1.2) eb 1 stambene zgrade (Tabela 1.3)

Af
Qg

1300m2 korisna povrina zgrade

24 QGUB SD
u sp

y e

24 92942 2520 kWh 0,6 0,9 1 97916 19 ( 12) god

Qg

Qg Af

97916 1300

75

kWh m2 god

Proraun potronje energije za svaki mesec grejne sezone metodom stepen-dana: Mesena potronja energije za oktobar: 24 QGUB SD 24 92942 101 kWh X Qg y e 0,6 0,9 1 3924 19 ( 12) mes u sp Mesena potronja energije za novembar: 24 QGUB SD 24 92942 373 kWh XI Qg y e 0,6 0,9 1 14493 19 ( 12) mes u sp Mesena potronja energije za decembar: 24 QGUB SD 24 92942 531 kWh XII Qg y e 0,6 0,9 1 20632 19 ( 12) mes u sp Mesena potronja energije za januar: 24 QGUB SD 24 92942 585 kWh I Qg y e 0,6 0,9 1 22731 19 ( 12) mes u sp Mesena potronja energije za februar: 24 QGUB SD 24 92942 458 kWh II Qg y e 0,6 0,9 1 17796 19 ( 12) mes u sp Mesena potronja energije za mart: 24 QGUB SD 24 92942 370 kWh III Qg y e 0,6 0,9 1 14377 19 ( 12) mes u sp Mesena potronja energije za april: 24 QGUB SD 24 92942 102 kWh IV Qg y e 0,6 0,9 1 3963 19 ( 12) mes u sp 13

Odnosno, sabiranjem mesenih potronja energije, dobija se ukupna godinja potronja energije za grejanje, koja iznosi: I kWh i Qg Q g 97916 god i X

Specifina mesena potronja energije za grejanje [kWh/m2]

20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Ukupna godinja potronja energije za grejanje 75 kWh/m
2

Slika P.1.9 Specifina potronja energije za grejanje po mesecima izraunata metodom SD

14

PRIMER 1.4.2 PRORAUN METODOM POTPUNO DEFINISANOG MESENOG MODELA PREMA SRPS EN ISO 13790 Godinja potrebna toplota za grejanje, QH,nd se prema SRPS EN ISO 13790, za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, rauna po sledeoj formuli:
QH ,nd QH ,ht
H , gn

QH , gn

[kWh/a]

(1.23)

Gde su: QH ,ht - Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a] H , gn - Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja
Q H , gn - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled

sunevog zraenja [kWh/a] Specifina godinja potrebna toplota za grejanje, QH,an predstavlja kolinik godinje potrebne toplote za grejanje i korisne povrine zgrade:

QH ,an

QH ,nd Af

[kWh/(m2 a)]

(1.24)

Gde je: Af korisna povrina zgrade [m2] Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata toplotu koja je potrebna za nadoknadu transmisionih QT i ventilacionih gubitaka toplote Qv : QH ,ht QT Qv [kWh/a] (1.25) Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja:
Q H , gn Qint Qsol

[kWh/a]

(1.26)

Gde su: Qint - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote [kWh/a] Qsol - Godinja koliina toplote koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja [kWh/a] Pa se godinja potrebna toplota za grejanje moe izraziti na sledei nain: Q H , nd QT Qv Qint Qsol [kWh/a] H , gn Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote rauna se po formuli:

(1.27)

QH ,ht

HT

HV

24 HDD 10

[kWh/a]

(1.28)

Gde su: HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K] HV - Koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K] 15

HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade (Tabela 1.4)

Koeficijent transmisionog gubitka toplote:

HT HD Hg HU HA

[W/K]

(1.29)

Gde su: HD Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhomu; Hg Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa tlom; HU Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa negrejanim prostorom; HA Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa susednom zgradom. Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhom rauna se prema Proraunu transmisionih gubitaka usled toplotnih mostova prema SRPS ISO 10211:
HD
i

Ai U i
k

lk

k j

[W/K]

(1.30)

Gde su: Ai m2 - povrina i-tog elementa omotaa zgrade Ui W/(m2 K) - koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaa zgrade lk m - duina k-tog linijskog toplotnog mosta k W/m K - linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta j W/K - takasti koeficijent prolaza toplote j-tog takastog toplotnog mosta Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:
' HT

HT Af

[W/(m2K)]

(1.31)

Gde su: HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K] Af povrina termikog omotaa zgrade [m2] Koeficijent ventilacionog gubitka toplote:
HV
a

cp
i

Vi ni

[W/K]

(1.32)

Gde su: V zapremina grejanog prostora [m3] n broj izmena vazduha na as [h-1] J 1200[ 3 ] a cp m K 3 a - gustina vazduha [kg/m ] c p - specifini toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku [J/kgK]

16

Broj izmena vazduha na as se odreuje u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) prema tabelama 2.1. i 2.2.: Tabela P.1.7. Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Stambene zgrade sa vie stanova i prirodnom ventilacijom Izloenost fasade vetru Zaptivenost Otvoren poloaj zgrade Umereno zaklonjen poloaj Veoma zaklonjen poloaj Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1] Vie od jedne fasade Samo jedna fasada Loa Srednja Dobra Loa Srednja Dobra 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

Tabela P.1.8. Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Pojedinane porodine kue sa prirodnom ventilacijom Zaptivenost Otvoren poloaj zgrade Umereno zaklonjen poloaj Veoma zaklonjen poloaj Broj izmena vazduha n [h-1] Loa Srednja Dobra 1,5 0,8 0,5 1,1 0,6 0,5 0,76 0,5 0,5

Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja rauna se pomou sledee formule: a 1 HH (1.33) H , gn 1 Ha H 1 Gde su: H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa aH - bezdimenzioni numeriki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godinje koliine toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja i godinje potrebne toplote za nadoknadu gubitaka toplote: QH , gn
H

QH ,ht

(1.34) i rauna se

Bezdimenzioni numeriki parametar aH zavisi od vrednosti vremenske konstante prema formuli:

aH a H ,0
H ,0

(1.35)

Gde je: - vremenska konstanta [h] i rauna se kao odnos dinamikog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmisionih i ventilacionih gubitaka toplote:

17

C m / 3600 HT HV

(1.36)

Cm - dinamiki toplotni kapacitet [J/K] Prosene vrednosti faktora iskorienja dobitaka toplote za period grejanja (za sezonski ili meseni metod) se usvajaju prema tipu gradnje, prema sledeim preporukama:
H ,gn
H ,gn

1,00 - Teki tip gradnje; 0,98 - Srednje-teki tip gradnje; 0,90 - Laki tip gradnje.

H ,gn

Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja:
Q H , gn Qint Qsol

[kWh/a]

(1.37)

Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote predstavlja zbir dobitaka toplote od ljudi i elektrinih ureaja (Tabela 2.3.) i rauna se prema:
Qint Af qP qE

[kWh/a]

(1.38)

Gde su: Af korisna povrina zgrade [m2] q P - dobici toplote od ljudi q E - dobici toplote od elektrinih ureaja Tabela P.1.9 Srednje mesene temperature vazduha, srednje mesene sume zraenja i broj stepen dana za svaki mesec grejne sezone ( SD=HDD)
Mesec (oC) 2 (kWh/m ) I 0,9 II 3,0 III 7,3 IV 12,5 V 17,6 VI 20,6 VII 22,3 VIII 22,0 IX 17,7 X 12,7 XI 7,2 XII 2,6 Zima 5,6

42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94

45,50

33,87

398

J (kWh/m2) , 2 (kWh/m ) (kWh/m2) HDD = 2520

64,25 76,98

96,43

86,73

86,28

81,43

90,31

99,43

107,38 109,22 66,52

52,80

455

32,57 55,35

79,80

96,05 112,90 116,78 125,22 114,37

91,32

67,21

34,67

25,53

310

17,42 22,38

36,04

44,64

55,69

56,88

58,27

52,83

38,78

29,16

17,93

14,31

145

585

458

370

102

101

373

531

18

Tabela P.1.10 Dobici toplote od ljudi i elektrinih ureaja (prema SRPS EN ISO 13790)
Tip zgrade

7 Trgovinski centri

9) Ostale zgrade Industrijske zgrade Unutranji bazeni

28

Jedinica

Stambena zgrada sa jednim stanom Stambena zgrada sa vie stanova Poslovna zgrada

Zgrade namenjene obrazovanju Bolnice

Sale za sastanke i prezentacije

Sportski centri

Restorani

Ulazni podaci Unutranja projektna temperatura za zimski period Unutranja projektna temperatura za letnji period Povrina po osobi (zauzetost) Odavanje toplote po osobi Odavanje toplote ljudi po jedinici povrine Prisutnost tokom dana (proseno meseno) Godinja potronja elektrine energije po jedinici povrine grejanog prostora Protok sveeg vazduha po jedinici povrine grejanog prostora Protok sveeg vazduha po osobi (obrok po osobi) Toplota potrebna za pripremu STV po jedinici povrine grejanog prostora

Skladita

20

20

20

20

22

20

20

18

20

18

18

26

26

26

26

26

26

26

26

26

26

26

28

C m2/per W/per W/m2

60 70 1,2

40 70 1,8

20 80 4,0

10 70 7,0

30 80 2,7

5 100 20

10 90 9,0

20 100 5,0

5 80 16

20 100 5,0

100 100 1,0

20 60 3,0

12

12

16

20

30

20

10

30

30

30

10

20

20

60 kWh/m2

0,7

0,7

0,7

0,7

1,0

1,2

0,7

0,7

1,0

0,7

0,3

0,7 m3/(hm2)

42

28

14

30

14

14

30

14 m3/(hper)

10

20

10

10

30

60

10

80

10

10

1,4

80 kWh/m2

Godinja koliina toplote koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja:

Qsol Fsh Asol I sol
sol

[kWh/a]

(1.39) 19

Gde su:

Fsh - faktor osenenosti zgrade (iz Tabela 2.4, 2.5 i 2.6):

Fsh Fhor Fov F fin

(1.40)

Gde su Fhor , Fov , F fin korekcioni faktori za 45 SG prema tabelama 2.4, 2.5 i 2.6. Za staklene spoljne povrine:
Asol , gl g gl 1 FF AW

(1.41)

Gde su:
g gl - faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla (Tabela 2.7);

FF - faktor rama;
AW - povrina prozora (graevinskog otvora)

Za spoljne zidove:
Asol ,C
s,C
s ,C
s ,C

Rs ,C U C AC

(1.42)

- emisivnost spoljne povrine zida (kratkotalasno zraenje Sunca);

0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermer

Rs ,C

1 - otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida [m2K / W] he

1 [m2 K / W] 25

Srednja vrednost otpora prelazu toplote za spoljnu stranu zida: R s ,C

I sol
sol

[kWh/m2] - vrednosti date u tabeli 1.4

Tabela P. 1.11 - Faktor osenenosti zgrade usled okolnih objekata Korekcioni faktor Fhor za 45o SG Ugao [o] 0 10 20 30 40 J 1,00 0,97 0,85 0,62 0,46 I,Z 1,00 0,95 0,82 0,70 0,61 S 1,00 1,00 0,98 0,94 0,90

20

Tabela P.1.12 - Faktor osenenosti zgrade usled nastreica Korekcioni faktor Fov za 45o SG Ugao [o] 0 30 45 60 J 1,00 0,90 0,74 0,50 I,Z 1,00 0,89 0,76 0,58 S 1,00 0,91 0,80 0,66 Vertikalni presek

Tabela P.1.13 - Faktor osenenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi Korekcioni faktor Ffin za 45o SG Ugao [o] 0 30 45 60 J 1,00 0,94 0,84 0,72 I,Z 1,00 0,92 0,84 0,75 S 1,00 1,00 1,00 1,00 Horizontalni presek

Tabela P.1.14 - Faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla Vrsta zastakljenja Jednosrtuko obino staklo Dvostruko obino staklo Dvostruko staklo sa selektivnim niskoemisionim premazom Trostruko obino staklo Trostruko staklo sa dva selektivna niskoemisiona premaza Dupli prozor ggl 0,85 0,75 0,67 0,7 0,5 0,75

Godinja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom:

Q H ,nd ,interm a H ,red Q H ,nd

[kWh/a]

(1.43)

Gde su: QH ,nd ,interm - Godinja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom [kWh/a]

21

a H , red - bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju;

Bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju rauna se kao:

a H ,red 1 3
H ,0 H

f H ,hr

(1.44)

Gde je:
f H , hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji.
H

- bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i rauna se po formuli (2.11)

, - vremenske konstante [h]

H ,0

Primer prorauna:
QH , nd QH , ht
H , gn

QH , gn

160741

H , gn

89085

71655 kWh

Raunato sa razliitim faktorima iskorienja dobitaka toplote za period grejanja, za svaki mesec. QH ,nd 71655 QH ,an 55 kWh / m 2 god Af 1300

20
Specifina mesena potronja energije za grejanje (kWh/m2)

18 16 14 12 10 8

Ukupna godinja potronja energije za grejanje: 55 kWh/m2

6 4 2 0
Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr

Slika P.1.10 Specifina potronja energije za grejanje po mesecima izraunata metodom potpuno definisanog mesenog modela prema SRPS EN ISO 13790 Poreenje rezultata dobijenih metodom stepen-dana i metodom potpuno definisanog mesenog modela prikazano je na sledeem dijagramu:

22

Specifina mesena potronja energije za grejanje [kWh/m2]

20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr

Metod SD Metod PDMM

Slika P.1.11 Uporedni prikaz specifine potronje energije za grejanje po mesecima izraunate metodom stepen dana (SD) i metodom potpuno definisanog mesenog modela prema SRPS EN ISO 13790 (PDMM)

23