P. 1
I-Vežbe-Primeri-proračuna-ZADACI

I-Vežbe-Primeri-proračuna-ZADACI

|Views: 3,161|Likes:
Published by solarac81

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: solarac81 on Apr 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

1.1 Primer: Izraĉunati uticaj promene debljine izolacionog sloja u fasadnom zidu na ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote.

Varirati sledeće debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm. Fasadni zid se sastoji iz sledećih slojeva: 1.1. Konstrukcija zida Tip1 (slika P1.1): a) b) c) d) Cementni malter debljine d=3cm Izolacija (mineralna vuna) Puna opeka debljine d=20cm Kreĉni malter debljine d=2cm

Slika P1.1.

1.2. Konstrukcija zida Tip2 (Slika P1.2): e) f) g) h) Cementni malter debljine d=3cm Izolacija (ekstrudirani polistiren) Puni blokovi od lakog betona debljine d=20cm Kreĉni malter debljine d=2cm

Slika P1.2.

1

Ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote U W/(m² K) , za graĊevinski element jednostavne heterogenosti raĉuna se, prema SRPS EN ISO 6946, prema sledećoj formuli:

U Rsi
m

1 dm
m

(1.1)

Rse

Gde su:
Rsi - unutrašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W] Rse - spoljašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W] d m - debljina m-tog sloja zida [m]
m

- toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)]

1.1. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrukciju zida Tip 1, u funkciji od razliĉitih debljina izolacije prikazana je na slici P1.3:
1,00 0,90

Koeficijent prolaz a toplote (W/m 2K)

0,80 0,70 0,60 0,50 0,40 0,30 0,20 0,10 3cm 5cm 8cm 10cm 12cm 0,48 0,68

Koef. prolaza toplote Max. vrednosti prema starom propisu Max vrednosti prema novom propisu

0,33 0,27 0,23 0,19 0,15

15cm

20cm

Slika P1.3. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrukciju zida Tip 1, u funkciji od različitih debljina izolacije

1.2. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrukciju zida Tip 2, u funkciji od razliĉitih debljina izolacije prikazana je na slici P1.4:

2

1,00 0,90 0,83 Koef.prolaza toplote Max vrednost prema novom propisu 0,59 Max vrednost prema starom propisu 0,41 0,40 0,30 0,20 0,10 0,00 3cm 5cm 8cm 10cm 12cm 15cm 20cm 0,34 0,29 0,24 0,19

Koeficijent prolaza toplote (W/m 2K)

0,80 0,70 0,60 0,50

Slika P1.4. Promena koeficijenta prolaženja toplote U W/(m² K) za konstrukciju zida Tip 2, u funkciji od različitih debljina izolacije

1.2 Primer: a) Izraĉunati ukupni otpor prolaženju toplote kroz zid konstrukcije Tip1 (Slika P1.1), za razliĉite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledeće debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm. Ukupni otpor prolaženju toplote R (m² K)/W , za graĊevinski element jednostavne heterogenosti raĉuna se, prema sledećoj formuli:
R Rsi
m

dm
m

Rse

(1.2)

Gde su:
Rsi - unutrašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W] Rse - spoljašnji otpor prelaženju toplote [m2 K/W] d m - debljina m-tog sloja zida [m]
m

- toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)]

3

7,0 ekspandirani polistiren sa grafitom

Ukupni otpor prolazenju toplote (m 2K/W)

6,0

staklena vuna poliuretan kamena vuna ekstrudirani polistiren ekspandirani polistiren

5,0

4,0

pluta

3,0

2,0

1,0 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Debljina (cm)

Slika P1.5. Ukupni otpor prolaženju toplote kroz zid konstrukcije Tip1 u funkciji od različitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i različitih debljina izolacije

b) Izraĉunati ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote kroz zid konstrukcije Tip1 (Slika P1.1), za razliĉite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledeće debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm.

0,90

Ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote (W/m2K)

0,80

pluta ekspandirani polistiren ekstrudirani polistiren poliuretan kamena vuna staklena vuna ekspandirani polistiren sa grafitom

0,70

0,60

0,50

0,40

0,30

0,20

0,10 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Debljina (cm)

Slika P1.6. Ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote kroz zid konstrukcije Tip1 u funkciji od različitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i različitih debljina izolacije

4

1.3 Primer: Za prostoriju prikazanu na slici 7. i koeficijente prolaženja toplote za spoljni zid W W W i pod U P 1,34 2 , izraĉunati gubitke toplote U ZS 0,85 2 , prozor U PS 1,5 2 m K m K m K prema sledećim standardima: a) DIN 4701 iz 1959.god b) DIN 4701 iz 1983.god Smatrati da je prostorija okruzena prostorijama koje se greju, sa tri strane, spoljasnjim zidom koji je orijentisan prema jugu. Ispod poda prostorije je negrejani podrum, dok se iznad prostorije nalazi grejana prostorija. Ukupna meĊuspratna visina prostorije iznosi 3m, dok je visina prostorije od poda do tavanice 2,7m. Proraĉun raditi za spoljnu projektnu temperaturu -15°C, za podruĉje Beograda.

Slika P1.7.

a) Prema DIN 4701 iz 1959.god, gubici toplote za prostorju prikazanu na slici 7. raĉunaju na sledeći naĉin: Ukupni gubici toplote se raĉunaju prema: QGT QTRANS QVENT DODACI QTRANS 1 Z

QVENT

(1.3)

5

Gde su: QTRANS - transmisioni gubici toplote QVENT - ventilacioni gubici topote Z – dodaci Transmisoni gubici toplote za celu prostoriju raĉunaju se prema:
n

QTRANS

QT
i 1

U i Ai

u

sp

(1.4)

Gde su U i - koeficijent prolaženja toplote i-te pregrade [W/m2K], Ai - površina i-te pregrade[m2], u - temperatura u prostoriji[°C],
sp -

spoljna projektna temperature[°C].

Ventilacioni gubici usled infiltracije vazduha, raĉunaju se prema:
Qvent
s

a l

s

R H

u

sp

ZE

(1.5)

a – propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m3/mhPa2/3], l – dužina procepa [m], R – karakteristika prostorije [-], H – karakteristika zgrade [WhPa2/3/m3K], u - temperatura u prostoriji[°C], sp - spoljna projektna temperature[°C], ZE – dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [-]. Postupak proraĉuna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1959.god za prostoriju na slici 7. dat je u tabeli P1.1. Tabela P1.1.
prost.br.
oznaka

PR.1
dužina
m

Soba
visina
m

str.sveta
površina
m2

J
t C

un(°C)=

20
axl

odbitak
m2

za raĉun
m2

k 0.85 1.50 1.34

gubitak
W

zs1 ps1 p nizm (-)= O (m)= A (m2)= h (m)=
t max=

2.5

3

7.50 2.56 8.75

2.56

4.94 2.56 8.75

35 35 14

147 134 164 3.2

= 12 8.75 2.7 35
ZS= ZD= Z= kD=

-0.05 0.2 1.15 0.255

V (m )=

3

ZE= R= H=

23.63 1 0.9 4.47

Q T= Q V=

q= Q=

446 512 451 40.76

3.2
W W

W/m3

963

W

6

b) Prema DIN 4701 iz 1983.god, gubici toplote za prostorju prikazanu na slici 7. raĉunaju se na sledeći naĉin: Prema DIN 4701 iz 1983.god, predviĊa se korektura spoljne projektne temperature u zavisnosti od akumulacione mase zgrade:
sp spN

, gde je

t

f

M Ai

(1.6)

Razlikuju se tri tipa gradnje: laki, srednje teški i teški tip, pa se u zavisnosti od tipa gradnje dodaju sledeće korekture:

Za laki tip gradnje

M Ai

600

kg , m2

0C

Za srednje teški tip gradnje 600

M kg 1400 2 , Ai m

2C

Za teški tip gradnje

M kg 1400 2 , Ai m

4C

TakoĊe, prema DIN 4701 iz 1983.god, predviĊa se korektura stvarne vrednosti koeficijenata prolaženja toplote za spoljne zidove, prema sledećem izrazu:
Us U Ua Us

(1.7)

Gde su: U a - korektura koja uzima u obzir uticaj zraĉenja hladnih okolnih površina
U s - korektura koja uzima u obzir sunĉevo zraĉenje kroz prozore; obuhvata iskljuĉivo difuzno Sunĉevo zraĉenje koje se javlja u toku zimskih dana I zavisi samo od vrste prozorskih stakala, tj. od propustljivosti sunĉevog zraĉenja kroz staklo
U a za koeficijente prolaženja toplote U

0 1,5

W m K
2

je jednaka

Ua

01

, za propustljivost gV 0,61 , za dvostruko nisko emisiono staklo, sa m2 K vazduhom izmeĊu dva stakla, korektura iznosi:

Us

0,35 gV

W

1

Tabela 5.XXIII, B.Todorović „Projektovanje postrojenja za centralno grejanje“

7

m2 K Pa je ukupni koeficijenat prolaženja toplote za spoljne zidove: Us U Ua Us 0,85 0 0,21 0,64 W m2 K
(1.8)

Us

0,21

W

Ventilacioni gubici toplote se, za prostorije samo sa prirodnom ventilacijom, za spratni tip zgrade, raĉunaju prema:
Q INF , E
EV

a l

V

Hh r

u

s

(1.9)

Gde su: E V - korekcioni faktor za napadnutu fasadu, za spratni tip zgrade H h - karakteristika zgrade r - karakteristika prostorije a l V - propustljivost procepa za napadnutu fasadu
u s

- razlika temperature unutrašnjeg vazduha (u prostoriji) i spoljašnjeg vazduha

(1.10) gde je h korekcioni faktor za visinu zgrade, s obzirom da sa povećanjem visine, brzina vetra raste i da su veće uzgonske sile. Za zgrade do visine od 10 m ne uzima se u obzir sila uzgona. Standardna potrebna toplote za grejanje raĉuna se prema:
n n

Karakteristika zgrade: Hh h H

QN
j 1

QT , j
j 1

QV , j

(1.11)

Gde je - faktor jednovremenosti ventilacionih gubitaka toplote Postupak proraĉuna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1983.god. za prostoriju na slici 7. dat je u tabeli P1.2. Tabela P1.2.
prost.br:
oznaka

PR.1
dužina
m

Soba
visina
m

str.sveta
površina
m2

J
t C

un(°C)=

20
axl

odbitak
m2

za raĉun
m2

k 0,64 1,50 1,34

gubitak
W

zs1 ps1 p nizm (-)= O (m)= A (m )= h (m)=
t max=
2

2,5

3

7,5 2,56 8,75

2,56

4,94 2,56 8,75

33 33 14

104 127 164 3,2

= 12 8,75 2,7 33
=

395 395 125 22,00

3,2
W W

1

V(m )=
h=

3

r= kD=

0,240

H=

23,63 1 0,9 1,31

Q T= Q V=

q= QN=

W/m3

520

W 8

1.4 Primer: Za zgradu za koju je dat tehniĉki opis potrebno je izraĉunati godišnju potrebnu toplotu za grejanje (finalnu energiju za grejanje) Tehniĉki opis zgrade i sistema: Zgrada koja se razmatra je stambeno-poslovna, ukupne korisne površine 1300m2, locirana je u centru Beograda. Sastoji se od garaže u podrumu, prizemlja sa dva lokala, pet spratova, sa ukupno 16 stanova i ravnog krova. To je novoprojektovana zgrada, dobrih termoizolacionih svojstava termiĉkog omotaĉa. Koeficijenti prolaženja toplote za spoljne zidove su 0.37 [W/m2K], dok su prozori proseĉnog kvaliteta, sa koeficijentom prolaženja toplote 1.8 [W/m2K] i propustljivošću procepa a=0.4 [m3/mhPa2/3]. Projektom je predviĊen sistem jednocevnog grejanja, koji je povezan na sistem daljinskog grejanja preko toplotne podstanice koja se nalazi u podrumu zgrade. Sistem klimatizacije ĉine lokalni klimatizacioni ureĊaji, koji su predviĊeni za 14 stanova, dok je u poslednja dva stana projektovan multi-split sistem sa više kanalskih, unutrašnjih jedinica koje su povezane sa spoljašnjom jedinicom, na krovu objekta, za svaki stan odvojeno. Ventilacija u stanovima se vrši prirodnim putem, provetravanjem. Priprema tople sanitarne vode vrši se u svakom stanu, elektriĉnim bojlerima. Proraĉun gubitaka toplote je uraĊen za spoljnu projektnu temperaturu za Beograd -12ºC. PRIMER 1.4.1 – PRORAČUN PREMA METODI STEPEN-DANA METOD STEPEN-DANA Sam pojam STEPEN-DAN, koji je kljuĉni element ove metode, predstavlja, na neki naĉin, pokazatelj kretanja spoljne temperature vazduha u nekom mestu. Ako sa q oznaĉimo potrebnu koliĉinu toplote za grejanje pri jediniĉnoj temperaturskoj razlici (temperatura vazduha spolja i unutra), onda se može napisati: QGUB [W/K], (1.12) q
u s p

onda je potrebna koliĉina toplote za grejanje po danima: Q1 q ( u s1 ) 24 [Wh/dan] Q2 q ( u s 2 ) 24 [Wh/dan] Q3 q ( u s 3 ) 24 [Wh/dan] ... Qn q ( u sn ) 24 [Wh/dan] pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:
Z Z

(1.13)

Qg

Qn
n 1

24 q
n 1

(

u

sn )

[Wh/god],

(1.14)

gde je Z – broj dana u grejnoj sezoni. Broj STEPEN-DANA je:
Z

SD
n 1

(

u

sn ) ,

(1.15)

pa izraz (9.3) ima oblik:

9

Z

Qg
n 1

Qn

24 q SD [Wh/god],
g,

(1.16) onda se broj stepen-dana (1.17)

Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda može napisati u obliku: SD Z u g ,

Ako se dodatno usvoji (što je odgovara realnim uslovima i zadatku sistema za grejanje) da je temperatura vazduha u prostoriji – unutrašnja temperatura – konstantna vrednosti, onda se može napisati:
Z

SD

Z

u n 1

sn

,

(1.18)

Ovde se uvodi još jedan pojam: temperatura grenice grejanje gg, što predstavlja temperaturu spoljnog vazduha pri kojoj poĉinje i pri kojoj se završava grejna sezona. Ako se ima u vidu da je grejna sezona ograniĉena temperaturom grenice grejanja, onda se može napisati izraz za broj stepen dana u sledećem obliku:
Z

SD

Z (

u

gg )

(
n 1

gg

sn ) ,

(1.19)

Kada se raĉuna broj stepen-dana, polazi se od sledećih pretpostavki: - srednja unutrašnja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19°C (u većini prostorija je unutrašnja temperatura 20ºC, ali tu su i sporedne prostorije, ĉija je temperatura vazduha niža, pa se za proseĉnu vrednost usvaja 19ºC); - temperatura granice grejanje iznosi gg,= 12ºC. Ono što se razlikuje od mesta do mesta jeste: - tok spoljne temperature vazduha s = s (τ), - srednja temperatura grejnog perioda g i - dužina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z. Izraz (1.19) se koristi za praktiĉno izraĉunavanje broja SD, odnosno. To je grafiĉki prikazano na slici P.1.8.

Slika P.1.8 Grafički prikaz broja stepen-dana 10

Tabela P.1.3 Broj stepen-dana, broj dana Z i srednja temperatura MЕСТO Aleksinac Beograd Beĉej Bor Valjevo Vranje Vršac Gornji Milanovac Divĉibare Zajeĉar Zlatibor Zrenjanin Jagodina Kikinda Kopaonik Kragujevac Kraljevo Kruševac HDD 2517 2520 2797 3100 2784 2675 2556 3078 3839 2880 3728 2748 2599 2763 5349 2610 2628 2654 HD 176 175 184 200 192 182 180 208 243 192 239 182 178 183 311 180 180 183
H,mn

g

za gradove u Srbiji HDD 2625 2588 2818 2613 2679 2712 2610 2604 2824 2610 2850 2496 2738 3015 2755 2380 2588 2686 HD 181 181 183 179 181 182 180 186 187 180 190 177 185 201 190 163 181 184
H,mn

5,7 5,6 4,8 4,5 5,5 5,3 5,8 5,2 4,2 5 4,4 4,9 5,4 4,9 2,8 5,5 5,4 5,5

MESTO Leskovac Požarevac Negotin Niš Novi Sad Panĉevo Pirot Prokuplje Senta Smederevo Sombor Sremski Karlovci Sremska Mitrovica Užice Ĉaĉak Ćuprija Šabac Šid

5,5 5,7 4,6 5,4 5,2 5,1 5,5 6 4,9 5,5 5 5,9 5,2 5 5,5 5,4 5,7 5,4

GODIŠNJA POTROŠNJA ENERGIJE METODOM STEPEN-DANA Proraĉun godišnje potrošnje energije za grejanje metodom broja stepen-dana odreĊuje se na sledeći naĉin:

Qg

24 QGUB SD
u sp

y e [Wh/god],

(1.20) gde su: y – korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir ĉinjenicu da se svi nepovoljni uticaji (velika brzina vetra, visoka oblaĉnost…) ne javljaju istovremeno, a pri proraĉunu gubitaka toplote su uzeti u obzir (Tabela 1.), e – korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24 ĉasa dolazi do prekida u zagrevanju tokom noći od oko 8 ĉasova), tako da postoji njegov uticaj na smanjenje potrošnje energije: e et eb , (1.21) gde su: et – faktor temperaturskog ograničenja, koji uzima u obzir ograniĉeno zagrevanje tokom noći kada se ne troši gorivo za grejanje. Noćni prekid u zagrevanju utiĉe na sniženje unutrašnje temperature u odnosu na projektnu vrednost i izražava se na sledeći naĉin:
et
um u g g

,

(1.22)

gde je: um – snižena unutrašnja temperatura tokom noći. 11

MeĊutim, raĉunski je jako teško odrediti tum, jer ona zavisi od više uticajnih faktora, tako da se faktor et odreĊuje empirijski i usvaja se u zavisnosti od namene zgrade, odnosno dnevnog korišćenja postrojenja za grejanje u zgradi; eb – faktor eksploatacionog ograničenja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili ograniĉeno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog odmora, ili sl. I ovaj korekcioni faktor se odreĊuje empirijski i zavisi od namene objekta: - stalno grejani objekti (stanovi, bolnice) 1,0 - poslovne prostorije, trgovine 0,90 - škole, fakulteti 0,75 Tabela P.1.4 Koeficijent jednovremenosti Koeficijent y normalno vetroviti predeli i zaklonjen položaj normalno vetroviti predeli i otvoren položaj vetroviti predeli i zaklonjen položaj vetroviti predeli i otvoren položaj Tabela P.1.5 Koeficijent temperaturskog ograničenja et Vrsta zgrade Bolnice i zgrade sliĉne namene Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija Stambene zgrade sa noćnim ograniĉenjem u zagrevanju, administrativne zgrade, trgovine i drugi sliĉni objekti velikih akumulacionih sposobnosti u podruĉjima umerene klime Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom sposobnosti u podruĉju oštre klime Škole sa jednom smenom nastave i velikom akumulacionom sposobnošću Škole sa jednom smenom nastave i malom akumulacionom sposobnošću Tabela P.1.6 Koeficijent temperaturskog ograničenja eb Vrsta zgrade Stalno grejani objekti (stambene zgrade, bolnice) Stambene zgrade sa noćnim ograniĉenjem u zagrevanju subotom, nedeljom i praznicima (kancelarije, administrativne zgrade, banke, trgovine i sli.) Škole eb 1,00 et 1,00 0,95 0,90 0,85 vrednost 0,63 0,60 0,58 0,55

0,80 0,75

0,90 0,75

12

Primer proraĉuna godišnje finalne energije za grejanje metodom stepen-dana: SD=2520 za Beograd QGUB 92942W za celu poslovno-stambenu zgradu y 0,6 normalno vetroviti predeli i otvoren položaj (Tabela 1.1) et 0,9 stambene zgrade sa noćnim ograniĉenjem u zagrevanju, administrativne zgrade, trgovine i drugi sliĉni objekti velikih akumulacionih sposobnosti u podruĉjima umerene klime (Tabela 1.2) eb 1 stambene zgrade (Tabela 1.3)

Af
Qg

1300m2 korisna površina zgrade
24 QGUB SD
u sp

y e

24 92942 2520 kWh 0,6 0,9 1 97916 19 ( 12) god

Qg

Qg Af

97916 1300

75

kWh m2 god

Proraĉun potrošnje energije za svaki mesec grejne sezone metodom stepen-dana: Meseĉna potrošnja energije za oktobar: 24 QGUB SD 24 92942 101 kWh X Qg y e 0,6 0,9 1 3924 19 ( 12) mes u sp Meseĉna potrošnja energije za novembar: 24 QGUB SD 24 92942 373 kWh XI Qg y e 0,6 0,9 1 14493 19 ( 12) mes u sp Meseĉna potrošnja energije za decembar: 24 QGUB SD 24 92942 531 kWh XII Qg y e 0,6 0,9 1 20632 19 ( 12) mes u sp Meseĉna potrošnja energije za januar: 24 QGUB SD 24 92942 585 kWh I Qg y e 0,6 0,9 1 22731 19 ( 12) mes u sp Meseĉna potrošnja energije za februar: 24 QGUB SD 24 92942 458 kWh II Qg y e 0,6 0,9 1 17796 19 ( 12) mes u sp Meseĉna potrošnja energije za mart: 24 QGUB SD 24 92942 370 kWh III Qg y e 0,6 0,9 1 14377 19 ( 12) mes u sp Meseĉna potrošnja energije za april: 24 QGUB SD 24 92942 102 kWh IV Qg y e 0,6 0,9 1 3963 19 ( 12) mes u sp 13

Odnosno, sabiranjem meseĉnih potrošnja energije, dobija se ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje, koja iznosi: I kWh i Qg Q g 97916 god i X

Specifična mesečna potrošnja energije za grejanje [kWh/m2]

20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje 75 kWh/m
2

Slika P.1.9 Specifična potrošnja energije za grejanje po mesecima izračunata metodom SD

14

PRIMER 1.4.2 – PRORAČUN METODOM POTPUNO DEFINISANOG MESEČNOG MODELA PREMA SRPS EN ISO 13790 Godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,nd se prema SRPS EN ISO 13790, za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, raĉuna po sledećoj formuli:
QH ,nd QH ,ht
H , gn

QH , gn

[kWh/a]

(1.23)

Gde su: QH ,ht - Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a] H , gn - Faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja
Q H , gn - Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od unutrašnjih dobitaka toplote i dobitaka usled

sunĉevog zraĉenja [kWh/a] Specifična godišnja potrebna toplota za grejanje, QH,an predstavlja koliĉnik godišnje potrebne toplote za grejanje i korisne površine zgrade:

QH ,an

QH ,nd Af

[kWh/(m2 a)]

(1.24)

Gde je: Af – korisna površina zgrade [m2] Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata toplotu koja je potrebna za nadoknadu transmisionih QT i ventilacionih gubitaka toplote Qv : QH ,ht QT Qv [kWh/a] (1.25) Godišnja količina toplote koja potiče od unutrašnjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunčevog zračenja:
Q H , gn Qint Qsol

[kWh/a]

(1.26)

Gde su: Qint - Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od unutrašnjih dobitaka toplote [kWh/a] Qsol - Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od dobitaka usled Sunĉevog zraĉenja [kWh/a] Pa se godišnja potrebna toplota za grejanje može izraziti na sledeći naĉin: Q H , nd QT Qv Qint Qsol [kWh/a] H , gn Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote raĉuna se po formuli:

(1.27)

QH ,ht

HT

HV

24 HDD 10

3

[kWh/a]

(1.28)

Gde su: HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K] HV - Koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K] 15

HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade (Tabela 1.4)

Koeficijent transmisionog gubitka toplote:
HT HD Hg HU HA

[W/K]

(1.29)

Gde su: HD – Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim vazduhomu; Hg – Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa tlom; HU – Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa negrejanim prostorom; HA – Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa susednom zgradom. Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim vazduhom raĉuna se prema Proraĉunu transmisionih gubitaka usled toplotnih mostova prema SRPS ISO 10211:
HD
i

Ai U i
k

lk

k j

j

[W/K]

(1.30)

Gde su: Ai m2 - površina i-tog elementa omotaĉa zgrade Ui W/(m2 K) - koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaĉa zgrade lk m - dužina k-tog linijskog toplotnog mosta k W/m K - linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta j W/K - taĉkasti koeficijent prolaza toplote j-tog taĉkastog toplotnog mosta Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:
' HT

HT Af

[W/(m2K)]

(1.31)

Gde su: HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K] Af –površina termiĉkog omotaĉa zgrade [m2] Koeficijent ventilacionog gubitka toplote:
HV
a

cp
i

Vi ni

[W/K]

(1.32)

Gde su: V – zapremina grejanog prostora [m3] n – broj izmena vazduha na ĉas [h-1] J 1200[ 3 ] a cp m K 3 a - gustina vazduha [kg/m ] c p - specifiĉni toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku [J/kgK]

16

Broj izmena vazduha na ĉas se odreĊuje u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) prema tabelama 2.1. i 2.2.: Tabela P.1.7. – Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Stambene zgrade sa više stanova i prirodnom ventilacijom Izloženost fasade vetru Zaptivenost Otvoren položaj zgrade Umereno zaklonjen položaj Veoma zaklonjen položaj Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1] Više od jedne fasade Samo jedna fasada Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

Tabela P.1.8. – Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Pojedinačne porodične kuće sa prirodnom ventilacijom Zaptivenost Otvoren položaj zgrade Umereno zaklonjen položaj Veoma zaklonjen položaj Broj izmena vazduha n [h-1] Loša Srednja Dobra 1,5 0,8 0,5 1,1 0,6 0,5 0,76 0,5 0,5

Faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja raĉuna se pomoću sledeće formule: a 1 HH (1.33) H , gn 1 Ha H 1 Gde su: H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa aH - bezdimenzioni numeriĉki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godišnje koliĉine toplote koja potiĉe od unutrašnjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunĉevog zraĉenja i godišnje potrebne toplote za nadoknadu gubitaka toplote: QH , gn
H

QH ,ht

(1.34) i raĉuna se

Bezdimenzioni numeriĉki parametar aH zavisi od vrednosti vremenske konstante prema formuli:
aH a H ,0
H ,0

(1.35)

Gde je: - vremenska konstanta [h] i raĉuna se kao odnos dinamiĉkog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmisionih i ventilacionih gubitaka toplote:

17

C m / 3600 HT HV

(1.36)

Cm - dinamiĉki toplotni kapacitet [J/K] Proseĉne vrednosti faktora iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja (za sezonski ili meseĉni metod) se usvajaju prema tipu gradnje, prema sledećim preporukama:
H ,gn
H ,gn

1,00 - Teški tip gradnje; 0,98 - Srednje-teški tip gradnje; 0,90 - Laki tip gradnje.

H ,gn

Godišnja količina toplote koja potiče od unutrašnjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunčevog zračenja:
Q H , gn Qint Qsol

[kWh/a]

(1.37)

Godišnja koliĉina toplote koja potiĉe od unutrašnjih dobitaka toplote predstavlja zbir dobitaka toplote od ljudi i elektriĉnih ureĊaja (Tabela 2.3.) i raĉuna se prema:
Qint Af qP qE

[kWh/a]

(1.38)

Gde su: Af – korisna površina zgrade [m2] q P - dobici toplote od ljudi q E - dobici toplote od elektriĉnih ureĊaja Tabela P.1.9 Srednje mesečne temperature vazduha, srednje mesečne sume zračenja i broj stepen dana za svaki mesec grejne sezone ( SD=HDD)
Mesec Средња месечна температура (oC) ХОР 2 (kWh/m ) I 0,9 II 3,0 III 7,3 IV 12,5 V 17,6 VI 20,6 VII 22,3 VIII 22,0 IX 17,7 X 12,7 XI 7,2 XII 2,6 Zima 5,6

42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94

45,50

33,87

398

Сунчево зрачењe

J (kWh/m2) И, З 2 (kWh/m ) С (kWh/m2) HDD = 2520

64,25 76,98

96,43

86,73

86,28

81,43

90,31

99,43

107,38 109,22 66,52

52,80

455

32,57 55,35

79,80

96,05 112,90 116,78 125,22 114,37

91,32

67,21

34,67

25,53

310

17,42 22,38

36,04

44,64

55,69

56,88

58,27

52,83

38,78

29,16

17,93

14,31

145

585

458

370

102

0

0

0

0

0

101

373

531

18

Tabela P.1.10 – Dobici toplote od ljudi i električnih uređaja (prema SRPS EN ISO 13790)
Tip zgrade

1

2

3

4

5

6

7 Trgovinski centri

8

9) Ostale zgrade Industrijske zgrade Unutrašnji bazeni
28

Jedinica

Stambena zgrada sa jednim stanom Stambena zgrada sa više stanova Poslovna zgrada

Zgrade namenjene obrazovanju Bolnice

Sale za sastanke i prezentacije

Sportski centri

Restorani

Ulazni podaci Unutrašnja projektna temperatura za zimski period Unutrašnja projektna temperatura za letnji period Površina po osobi (zauzetost) Odavanje toplote po osobi Odavanje toplote ljudi po jedinici površine Prisutnost tokom dana (proseĉno meseĉno) Godišnja potrošnja elektriĉne energije po jedinici površine grejanog prostora Protok svežeg vazduha po jedinici površine grejanog prostora Protok svežeg vazduha po osobi (obrok po osobi) Toplota potrebna za pripremu STV po jedinici površine grejanog prostora

Skladišta

20

20

20

20

22

20

20

18

20

18

18

°C

26

26

26

26

26

26

26

26

26

26

26

28

°C m2/per W/per W/m2

60 70 1,2

40 70 1,8

20 80 4,0

10 70 7,0

30 80 2,7

5 100 20

10 90 9,0

20 100 5,0

5 80 16

20 100 5,0

100 100 1,0

20 60 3,0

12

12

6

4

16

3

4

6

3

6

6

4

h

20

30

20

10

30

30

30

10

20

20

6

60 kWh/m2

0,7

0,7

0,7

0,7

1,0

1,2

0,7

0,7

1,0

0,7

0,3

0,7 m3/(h·m2)

42

28

14

7

30

6

7

14

5

14

30

14 m3/(h·per)

10

20

10

10

30

60

10

80

10

10

1,4

80 kWh/m2

Godišnja količina toplote koja potiče od dobitaka usled Sunčevog zračenja:
Qsol Fsh Asol I sol
sol

[kWh/a]

(1.39) 19

Gde su:

Fsh - faktor osenĉenosti zgrade (iz Tabela 2.4, 2.5 i 2.6):
Fsh Fhor Fov F fin

(1.40)

Gde su Fhor , Fov , F fin korekcioni faktori za 45° SGŠ prema tabelama 2.4, 2.5 i 2.6. Za staklene spoljne površine:
Asol , gl g gl 1 FF AW

,

(1.41)

Gde su:
g gl - faktor propustljivosti Sunĉevog zraĉenja u zavisnosti od vrste stakla (Tabela 2.7);

FF - faktor rama;
AW - površina prozora (graĊevinskog otvora)

Za spoljne zidove:
Asol ,C
s,C
s ,C
s ,C

Rs ,C U C AC

(1.42)

- emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno zraĉenje Sunca);
0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermer

Rs ,C

1 - otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida [m2K / W] he
1 [m2 K / W] 25

Srednja vrednost otpora prelazu toplote za spoljnu stranu zida: R s ,C
I sol
sol

[kWh/m2] - vrednosti date u tabeli 1.4

Tabela P. 1.11 - Faktor osenčenosti zgrade usled okolnih objekata Korekcioni faktor Fhor za 45o SGŠ Ugao [o] 0 10 20 30 40 J 1,00 0,97 0,85 0,62 0,46 I,Z 1,00 0,95 0,82 0,70 0,61 S 1,00 1,00 0,98 0,94 0,90

20

Tabela P.1.12 - Faktor osenčenosti zgrade usled nastrešica Korekcioni faktor Fov za 45o SGŠ Ugao [o] 0 30 45 60 J 1,00 0,90 0,74 0,50 I,Z 1,00 0,89 0,76 0,58 S 1,00 0,91 0,80 0,66 Vertikalni presek

Tabela P.1.13 - Faktor osenčenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi Korekcioni faktor Ffin za 45o SGŠ Ugao [o] 0 30 45 60 J 1,00 0,94 0,84 0,72 I,Z 1,00 0,92 0,84 0,75 S 1,00 1,00 1,00 1,00 Horizontalni presek

Tabela P.1.14 - Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja u zavisnosti od vrste stakla Vrsta zastakljenja Jednosrtuko obiĉno staklo Dvostruko obiĉno staklo Dvostruko staklo sa selektivnim niskoemisionim premazom Trostruko obiĉno staklo Trostruko staklo sa dva selektivna niskoemisiona premaza Dupli prozor ggl 0,85 0,75 0,67 0,7 0,5 0,75

Godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom:
Q H ,nd ,interm a H ,red Q H ,nd

[kWh/a]

(1.43)

Gde su: QH ,nd ,interm - Godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom [kWh/a]

21

a H , red - bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju;

Bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju raĉuna se kao:
a H ,red 1 3
H ,0 H

1

f H ,hr

(1.44)

Gde je:
f H , hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji.
H

- bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i raĉuna se po formuli (2.11)
, - vremenske konstante [h]

H ,0

Primer proraĉuna:
QH , nd QH , ht
H , gn

QH , gn

160741

H , gn

89085

71655 kWh

Raĉunato sa razliĉitim faktorima iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja, za svaki mesec. QH ,nd 71655 QH ,an 55 kWh / m 2 god Af 1300

20
Specifična mesečna potrošnja energije za grejanje (kWh/m2)

18 16 14 12 10 8

Ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje: 55 kWh/m2

6 4 2 0
Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr

Slika P.1.10 Specifična potrošnja energije za grejanje po mesecima izračunata metodom potpuno definisanog mesečnog modela prema SRPS EN ISO 13790 PoreĊenje rezultata dobijenih metodom stepen-dana i metodom potpuno definisanog meseĉnog modela prikazano je na sledećem dijagramu:

22

Specifična mesečna potrošnja energije za grejanje [kWh/m2]

20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr
Metod SD Metod PDMM

Slika P.1.11 Uporedni prikaz specifične potrošnje energije za grejanje po mesecima izračunate metodom stepen dana (SD) i metodom potpuno definisanog mesečnog modela prema SRPS EN ISO 13790 (PDMM)

23

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->