Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

Morate da dodjete do gole koze. 4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not. disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode. Otvorite ga i izvadite elektrode. postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika.br. Onda pritisnite dugme za sok. A01. are you willing to try if I help you? Krit. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest . pritisnite ih da se prilepe. .Da li ste pritisli dugme? . Ako treba isecite odecu. oko 10 cm ispod pazuha.preko 8 godina). Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane. Recite mi kada AD bude kraj vas. Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne. Dok vam neko ne donese AD.) . Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa. Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. Prva pomoc. morate da pocnete CPR. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite. Pratite uputstva sa ADa.Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste. (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. disanje".04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja. Ja sam na vezi i slusam. sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god.01. 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok.

Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: . opisati kao elektricni haos u srcu.Dajte disanje usta na usta normalnim tempom. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti. naftnim platformama i vecim aerodromima.Hipotermija .Nadzirite bolesnika . Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu.Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. do now: Check for normal breathing.Ventilirajte kiseonikom .Tamonada srca . kako bi se srce ponovo pokrenulo. a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok.External pacing . Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju.Antiaritmicne lekove . ukljucujuci disanje svaka 3 minuta. only after 10 mins.Overdoza(lekovi) . (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. Takodje se nalaze na vecim brodovima. oko 12 udaha u minuti .Nastavak sa pretkodne stranice 01. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: . U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator. dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci.Zapocnite CPR .Hipoksija . If not breathing normally. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima.Hipovolemija .Atropine 3 mg iv. infarkta miokarda. mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. 5 . for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: .Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) . if asystole .Proverite daje li znakove zivota. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. Defirilatori su ostali uobicajena pojava. svaka 3 minuta .Hipo/hiperkalemija . Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise.Dajte 1 mg Adrenalina iv. Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama. odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje).Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje.Buffer iv.Tenzija pneumotoraksa . Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom.1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota. do CPR until the AED advises differently. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom. dok se ceka Hitna pomoc. Ako ne dise .

ukoliko je bolesnik povredjen. i odmah se vratite na telefon. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Utoplite ga*. drzite ga u narucju. u redu.01 Dise normalno Krit. Osluskujte i osetite da li dise. Polozite dete na ledja ponovo. Ako je dete vece. Ako je dete malo. Proverite da li dise. Drugom rukom podignite bradu.br. Proverite da li dete jos uvek dise. ne napustajte ga. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. Polozite bolesnika na ledja. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc.02 Dobro je cuti da dete dise. Idite i proverite. ali pazljivo.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. tako da lezi na boku. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena. Utoplite bebu*. Proverite da li bolesnik normalno dise. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. Potisnite jednom rukom glavu unazad. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise.03 Ispod 1 godine Ne. A02. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. a dva prsta pod bradu. A02. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. stavite ga u koma polozaj. . Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu. A02. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit.br.br. Morate da otvorite disajne puteve. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. .

. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. 3 ..petnaest.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Hitna pomoc je na putu. i popustite. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri.. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi.br. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili.disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Stavite svoju dlan na grudi. Nastavite ovako naizmenicno da radite. A03.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc . Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. Oni su na putu. Brojte naglas dok pritiskate. Krit. otprilike dvaput u sekundi. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Ja sam sve vreme na vezi. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. Sada uduvajte jos jednom. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete. Drugom rukom podignite bradu. a drugi dlan preko prvog. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu. Snazno pritisnite. Ja sam sve vreme na vezi i slusam. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite.01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane . izmedju bradavica. 4-5 cm duboko. 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

Uradite to i vratite se do telefona. Drugom rukom podignite bradu. Proverite da li bolesnik normalno dise. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. Sada drugom rukom podignite bradu. Treba da oslobodite disajne puteve. A01.preko 8 godina Sanitet je na putu.br.03 U redu.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima.br. Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni.stranice. Idite na 01. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit.01 Dise normalno Krit. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu. Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. A01. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Javite mi odmah bilo kakvu promenu. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika.01 Bez svesti . Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Posmatrajte da li se grudi podizu. Odmah se vratite do telefona. A01.br. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl. ali pazite ako je bolesnik povredjen. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. Uradite ovo i vratite se do telefona.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. Oslusnite i osetite da li dise. III izdanje . Razmotrite nizi prioritet. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise. Polozite bolesnika na ledja. Stavite mu jednu od ruku pod obraz. kako biste sprecili da glava padne napred.

Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca. izmedju bradavica.br. pet. Pokusajte pnovo da uduvate. Brojte naglas. Recite mi da li se sada grudi dizu. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Brojte naglas u ritmu: jedan. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. dva. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos. cetiri. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Prirodno je da se umorite. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica.A03.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta. Odlicno vam ide. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu.01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Nezno uduvajte pet puta.starosnoj dobi Krit. Spustite usta preko bebing nosa i usta. Polozite koren dlana na grudnu kost. bez pauze. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Pritisnite nadole oko 3 cm. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. tri. dvaput u sekundi. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Grudi treba da se podignu svaki put. 7 . Pritiskajte grudi brzo. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. Reci cu vam sta da radite. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Grudi treba da se podignu svaki put.

Nivo hitnosti.01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj.03 Zagušeni disajni putevi 1 A.02 V..04 A. III izdanje .slanje saniteta .sati. Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.. starost iand bolesnika 5.03.03.3 1.4 V.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1.dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno .03.Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or .End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H.07 P R I O R I T E T H.informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili ..Pošaljite ambulantno vozilo or ili care . 4 3. 4.02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.local doctor on call . pol sex 6.Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili . Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7.03. A 5.: Pratite lokalne procedure.03. disanja.3.05 A.obavestite dežurnog lekara . glavni problem i 1.3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03.Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding ..g. status cirkulacije circulation-status 7. Moguci bezbednosni rizici 3.03.03.3 1. adresa /opština address/municipality 2.02 A.Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures.03. Nivo svesnosti. advise . boro ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna . ali jasno govori 2. age.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do . e. Name. ali diše Ozbiljan kašalj.3 1. diše normalno 3. or ..Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or . Sluzbe koje su aktivirane 3.3 1. Ime.06 A.medic helicopter i special unit ako je potrebno. Dogovoreni putevi komunikacije 4.01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet.03. ce ili ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana .4 2. predlozite If relevant.01 A..3.privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1.Pctor nešto .4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:…………….ing day.. npr: -oBAVE OSTI .3 1.slanje helikopteraorspecijalne jedinice .03..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili .

Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Ponekad ovaj napad kašlja prode. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Ostanite na vezi. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. delici ljuske jajeta. Drugu ruku stavite preko prve. pet puta. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. Ucinite to sada. Nastavite to da radite. Ostavite dete da leži postrance. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Ucinite to odmah. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet. Okrenite bebu na leda. Pritisnite nadole 1-2 cm. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. glave okrenute nadole. brzo. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. tada su udarci u leda. objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. grašak. dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. Tada oni izazivaju nelagodnost. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. sitan novac. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Postavite dete na leda. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Ucinite to odmah. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. Uradite ovo pet puta zaredom. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu. bol. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite. temperaturu. pet puta. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. Postavite drugu ruku preko prve. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. 9 . treba da konsultuju lekara. bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. ili delovi igracaka. Ukoliko ovo ne uspe. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. kašljanje i delimican kolaps pluca. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. pa pregledajte usta.

2.09 A.04.2.04.04.3 1.3 1.2.11 A.08 I 1.04.04.02 A.2.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3 1.2. Nivo svesnosti. osnovni problem 1. Moguci bezbednosni rizici 4. disanje status cirkulacije 7.3 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.04.04.04.slanje ambulantnog vozila .07 A.2.2. adresa /opština 2.14 A.10 A.13 A.06 A.privatan prevoz A. Ime.04.04.3 1.2. Nivo hitnosti.2.04.04.3.3 1.6 1.05 A.2. aktvirajte .2. predlozite .04.03 A.3 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5. starost i pol bolesnika 6.2.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .2.04.7 1.3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A. III izdanje .3.01 A.12 A.04. 1.3 1.04 A.7 1.2 1.

Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno. ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati . Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ .Nadzirite poziv I prikupite informacije .položaj za oporavak .proverite da li radi sound log . znakovi.Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi . Jednostavne mere prve pomoæi. policija. itd. Procenite rizik .Ostanite u kontaktu sa pozivaocem.Ponudite svoje znanje ako je potrebno.ili asistirajte u tome. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora.razmišljajte o alternativnim rešenjima .ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno. oblaè-nost. Prebrojte povredjene i javite mi. wide-bore venous cannulas.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna. Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5. Pokažite razumevanje. temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4. Zagrejte bolesnike. jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc .zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva . . to je prioritet.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege . operater mora odmah da uzbuni: 1. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics. pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar.ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? .) . fizièke prepreke.Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5. O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata. 3. ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak. moguæe opasnosti.Lokalne Hitne pomoæi . Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter. stavite ih u položaj za oporavak. vatrogasci. kiša. pristup. Prebacite æebad preko povredjenih.Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3. . Stavite svima do znanja da ste lekar. ili asistirajte. Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno. Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome. Utoplite povredjene.i izvestite o tome.Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci . preko/ispod 8 godina. i ispod njih.04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ.Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: .otvaranje vazdušnih puteva . Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. ne dozvolite da im bude hladno. 2. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe. . Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge.prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe.prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes.Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci. i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet). Tešite povredene. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima.ukoliko to vec nije uèinjeno. Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 . vreme i svetlo. vidljivost.budite spremni da primite još hitnih poziva! . sneg. sklonite što više ljudi u zaklon. Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru. svetlost. Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe.prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak. Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije.po moguæstvu u zatvoreni prostor. Asistirajte.

Trening o dogovaranju vremena prevoza.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.05. Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport . ili . Nije urgentno.05.03 Sekundarna pomoc.08 V. U dogovoreno vreme.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.05 Rezervacija transporta 1 A.02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara. V.05.Posaljite ambulantno vozilo .Posaljite ambulantno vozilo. ili .07 V.05. P R I O R I T E T V. Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno. No urgency. Stanje nije urgentno. V.Povezite pozivaoca sa med. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja. Asistiranje hitnim službama. Zahteva se poseta bolesniku. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama. Trenutna potreba.05.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci. Trening . Zahteva se poseta bolesniku.Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili .04 H. Moguce ozbiljno stanje. Stanje nije urgentno. V. Nestabilne vitalne funkcije.05 H. 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca.05. Nestabilne vitalne funkcije.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05.05.Povezite pozivaoca sa lekarom ili . Other assistance. Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Trenutna pomoc. Stanje nije urgentno. Prevoz do nižeg nivoa pomoci. Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci.05 V.04 A..02 A.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H.06 H.05. Ostali zadaci.05. Stanje nije urgentno.09 Sekundarna pomoc.05.07 Pomoc ostalim hitnim službama . Moguce ozbiljno stanje.05.05. Sekundarna pomoc.05.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.05 A. Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: .06 H. Agreed time. III izdanje . H.03 A. P R I O R I T E T II H. Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta .04 V.06 V.sluzbama Ako saljete transport: .05.01 A. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med. Prevoz do višeg nivoa pomoci.bez nepotrebnog odlaganja.03 Sekundarna pomoc.05.05.05.05.05.05.05.

ravna površina za sletanje . Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju. U primarnim sluèajevima. i mora da odluèi o nivou urgentnosti. Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja. Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera. treba da bude jasno oznaèeno. Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa. onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva.su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi . 13 .Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom . Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja. Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. Oznaèavanje mesta u toku dana . ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med.Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla . helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru. . Pomoæ ostalim urgentnim službama. na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta.površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi. 2.Svetla za upozorenje na drugom vozilu . U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju.Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka . PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom. vozi lekara na mesto nesreæe.05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše.ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom. Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. infuzijom. proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj. bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta. Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1.lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost.ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto.da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom . Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera.tokom prevoza? .na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul". Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza. dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med.Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci . medicinskim osobljem ili struènim licima . Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3. ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti.najmanje 30x30 metara površine za sletanje . Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza. Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera.je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo .kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera .ustanove: Da li ste sada uz bolesnika.

Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.06 H. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.09 8 2.05 A.03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.. status cirkulacije 7..6.2.06..08 H.06. Jak bol..8 2. izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.Pošaljite ambulantno vozilo ili .8 2.obavestite dežurnog lekara .8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .8 2.8 8 8 H.5..6.06.6. III izdanje .5.06.03 II P R I O R I T E T H.02 A.06.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili ..07 H.5. ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.07 A. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica.6.6. iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti..06.02 8 ..05 H.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5. aktvirajte .3.3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili . malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.06. predlozite . ili . Nivo hitnosti.06.3.……….06.5.5.6.3.01 V.8 2.5. disanje.04 H. starost i pol bolesnika 6.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .06..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.7 2.5. Moguci bezbednosni rizici 4. osnovni problem adresa /opština 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.4.6.06.01 A.4.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca.4.slanje ambulantnog vozila .8 2.06.04 A.4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.3. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta..06..06.06.3.06.09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure.6.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.6.06.10 P R I O R I T E T III 8 8 V. Sluzbe koje su aktivirane 3.06.8 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.08 8 A.3. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje.3.6.06 Nejasan problem 1 A.5.3.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .06. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2.5. Ime. npr 8 H.. ili .8 5. mucnine.03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je.8 2.06 A. ili .6. Nivo svesnosti.6. puls preko 110/min.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .06..06.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5.4..Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.06.8 3.01 H.

susedi. Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga.Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? .Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja. ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj.Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? . 2.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? . Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona. bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja. Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo. Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno. pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju.Da li je nedavno boravio u bolnici? . Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike. Poštujte lokalne procedure. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom. jer je to posao lekara. može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR. Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol.Slabosti . ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije.Kakvi su uslovi za život (toalet. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1. UKOLIKO NISTE SIGURNI. ali inaèe neobjašnjiv bol po koži. kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac). Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom.Alkoholièar ili narkoman? . Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom. Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju. ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni.Može li da jede i pije? . bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . izraza lica.Gubitka apetita .Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan.Da li je u stanju da se stara sam o sebi? . liènost.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? . Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. stava. od punktiranja ili posle operacije. OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. 3. koji sprat)? . moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta. koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari. motornog odgovora. Proverite da li bolesnik još uvek diše.Uzmite u obzir starost i pol. komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima. 6. .Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. Disanje. Podignite bradu i nežno potisnite glavu. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar. modrice. ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije. Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj. pod kožom ili u mišiæima. itd.Da li koristi lekove? . Svesnost. æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. imaju smanjen imuni sistem. zbunjen ili u grèevima. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. Bleda. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše. Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti. Povrede (ubodne rane. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože. Infekcije se razvijaju brzo. disanja. a znaci iI simboli su nejasni. # . I slièno). Položite bolesnika na stranu. Cirkulacija.Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje . stepenice. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru. narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. èesto je kritièno bolestan. Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran. temperature tela. kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ. Ukoliko se utvrdi problem. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. Vidi poglavlje 01/02 8.

npr. Ime.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.07 A.3.07 Alergijska reakcija 1 A.03 V.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5 H.08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.: .5 H.07.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.slanje ambulantnog vozila .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .07. aktvirajte .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.06 A.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .07.8 3 3.03 A.4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .4.01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2.07. Za sada u redu 3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .07.4. ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1.01 II Teškoce sa disanjem.02 V. predlozite . ili .3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.4.5 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4. Nivo svesnosti.3.07.07.3.07. ili .5 1.5 1.5 2.4.07.3.3. Nivo hitnosti.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije.07.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….5 1.obavestite dežurnog lekara ..privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.3.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3.07. Sluzbe koje su aktivirane 3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.3. ili . disanje.07.07.07.02 A. starost i pol bolesnika 6.3. III izdanje .05 A. osnovni problem adresa /opština 2. 4.5 V.04 V. status cirkulacije 7.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Moguci bezbednosni rizici 3.5 2.3. ili ..07.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.04 A.07.5.……….3.5 2.02 H.01 A.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.

VAŽNA INFORMACIJA .Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) .Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? .Ujedi životinja ili insekata 8. ili u vidu inhalatora. Vidi poglavlje 14 . komplet za slucaj alergijskog šoka. N. pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu.01 mg/kg. lice. % . Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. Položite bolesnika postrance. Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: .Ubodi insekata . Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste.B. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2.2-0.Da li su se simptomi ubrzano razvili? .Antihistaminici H2 blokovi iv . iv braunila. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju. Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema. oznojena. zatim vrste oraha i jaja) . ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice.Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0. muènina. iv teènosti. ili tablete .Bleda. Procenite indikacije za intropiju (npr. OZBILJNI SIMPTOMI . bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. NaCl. Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab. hladna i dijaforetièna. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm. Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: . koža ce postati bleda. Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr.Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0. životinjska dlaka). muènina. Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu. Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen.Inhalirani alergeni (naroèito polen. Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. NSAID. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: .Urtikarija pri svrabu. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice. Skinite tesnu odeæu. ako je moguæe u koma položaj.1-0.5 mg iv polako) . i treba da ih koriste kada je neophodno. Anafilaktièki šok Kiseonik. Anaguard.Muènina i bolovi u stomaku . usta.Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta.Lekovi (naroèito acetylsalicylates.Glukokortikoidi iv/im.): Ringer ili NaCl iv. Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. koža) . upaljenji crveni osip i plikovi . Ukoliko bolesnik ne može da sedne. lacije) .Na šta je bolesnik imao reakciju? . Ukoliko doðe do pada cirkulacije. kuæna prašina i grinje. da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4. Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7.Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija . antibiotiici) .Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima.Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3. pa èak može i da izgubi svest. ili astma) . akutni napad astme ili alerijski šok. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima. (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6.Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana.Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost. bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu. povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1.Kada su poèeli simptomi? .Svrab (oèi. Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka.07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme. Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Bolesnik æe oseæati nesvesticu.Neka hrana (naroèito morska.5 mls u 1-2 mls. oznojena koža (nizak BP pad cirku.Deca: 0. (visok prioritet) Adrnalin . astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji. Proverite da li bolesnik diše.

6.3. ili .09 2.obavestite dežurnog lekara .08.3.3.7 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .08.01 II Krvarenje je prestalo.07 2.7 1.7 V.5. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa..3.6 3.02 V.08 A.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A.08.5.04 V.3.08.08. Nivo hitnosti.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.3.. sa trajanjem preko 20 min 2.06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.: .5.08.6 A. aktvirajte .5. ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.04 A.7 7 8 4.08.03 H.02 A.6.…………. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min. bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži.08.05 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. predlozite .6.08.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .5.04 H.08.5.6 2.3.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Moguci bezbednosni rizici 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. 9 2.08.01 A. stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda.08.3.7 1.05 A.08. adresa /opština 2.08.08.3. osnovni problem .8 P R I O R I T E T H.5.6 3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .08.slanje ambulantnog vozila .6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.03 V. Nivo svesnosti.10 H.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica.08.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. disanje.08.6 2.05 V.06 A.08.02 H. Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.08. III izdanje . status cirkulacije 7.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. I dalje bled I oznojen.6 2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.3.6 2.7. ili . starost i pol bolesnika 6.7 6. Ime.08.5. npr.

ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. Uzdignite deo tela koji krvari. ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine. blago nagnut ka napred. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin). Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. noge uzdignute 3. na prevoju lakta). Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. Tamna. sve dok se krvarenje ne zaustavi. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. povredom ili tumorom. Krvarenje zbog lekova. i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. pa treba iæi na proveru. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min. Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. Ukoliko se krvarenje ponovi. Obilno krvavljenje Koma položaj. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ili je tamna. èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja. ili tek malo.ukoliko je to moguæe. Teènosti treba da budu tople. hemoragiju je teško zaustaviti. Bolesnik treba da sedi uspravno. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. 5. Aspririn itd. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. ili gornjih delova creva vezanih za želudac . Manje kolièine krvi u stolici. ne izduvavajte nos. 9. Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. Pa ipak. Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove. osim u slucaju trudnoæe. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. krv na toalet papiru. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). Položite ga na leða. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar). Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru.) i NSAIL (Naprosyn. izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. Ili tendencijom ka krvarenju. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. Sveže krvarenje iz rektuma. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. acetilsalicilati (Disprin. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. usled èega se bolesnik može i ugušiti. Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. Isperite usta cistom hladnom vodom. Položite bolesnika u udoban položaj 2. kamenom u bubregu. što je pre moguæe. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Krvarenje iz varikoznih vena. Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora.npr. obièno su rezultat postojanja Hemoroida. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). ' . Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. 8. Ne gutajte krv. 6. zbog korišæenja gore pomenutih lekova. crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. Obièno je gubitak krvi mali. ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni).ukazuje na obilan gubitak krvi. iz stomaka ili digestivnog trakta. treba konsultovati lekara.08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa).

obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .09. aktvirajte . ili . sada bez problema V..4.03 A.09. predlozite .npr.10 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H. Sluzbe koje su aktiviranee 3.………. ili .09.03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.01 III Manje opekotine (manje od 1% .09.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i .5 4. .5 3. disanje.09. starost i pol bolesnika 6.09.Pošaljite ambulantno vozilo ili .09.09.4.09.09.04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo.09.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.01 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5 3. Ime.09.05 A.3.08 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.5 H. ili .02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci. otežano govori i guta Jake opekotine.4.02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3.7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .05 Pad sa 3-5 metara 3. Moguci bezbednosni rizici 4.02 A.09.5.5 3.09.09.5 3.5 4. kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4.09. ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .09 A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.7 3. Nivo svesnosti.4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . adresa /opština 2.: . status cirkulacije 7. oseca se loše 5 H.01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu. osnovni problem ..03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H.09.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.07 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….04 A.dlan na ruci) 3 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.5. npr.09.09. Nivo hitnosti.slanje ambulantnog vozila .obavestite dežurnog lekara .4.06 A.5.

Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem. mišicima i nervima. Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli. 20 stepeni C). pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos. POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Položite bolesnika postrance. Povrede na koži. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. ili postavite bolesnika pod tuš. i podignite bradu.Jake opekotine po rukama .Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje. Olabavite tesnu odeæu. 20 stepeni C). Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom.09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. ali ne ledena. prenesite bolesnika na sigurno 2. policiju ili odgovarajuæe odeljenje).strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1.Su opekotine velike (>10% kod dece. ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju. sa slojevima povreðene kože. opekotine oko usta i nosa. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid. ukoliko . Vidi poglavlje 35 Nesrece. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje. ukoliko je moguæe u koma položaj. (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr.). Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7.Opekotine na genitalijama . usta. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. .Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) . >20% kod odraslih) . Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. I 2.(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. grkljan. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu. železnièku stanicu. Ukoliko bolesnik ne diše.Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti.duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina. ili postavite bolesnika pod tuš. 5. Proverite da li bolesnik i dalje diše. a delimièno suva i bleda. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. Zatim mlaka (oko. Prkrijte povreðjeni deo èistom. 20°C. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. dušnik. pažljivo. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. 4. i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla. vlažnom krpom ili kompresionim zavojem. Trovanje gasom. stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. Povrede na glavi. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Dim i garež na licu. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe). 6. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi.Opekotine na licu . ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". spaljene obrve ili dlake u nosu. zapoènite CPR. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' .Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. Tretman je 100% kiseonik. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. 3. Hospitalizacija uvek. Bolesniku ne sme da bude hladno. Ukoliko je mouæe sve iskljuèite. Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju.Voda treba da je isprva hladna. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. ali može da izazove aritmiju. ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje. Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju.

10.5 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .06 A. Nivo hitnosti..04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima. nepoznato lupanje srca 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. predlozite .4. ili .4.4.i ili .3.Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .10...10.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3.10. adresa /opština 2.04 V.bled I oznojen* .08 A.07 A. disanje.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .10. osnovni problem .iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1.01 A.4. samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) .05 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A.2.5 1.09 1. starost i pol bolesnika 6.. ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše.2.5 V. npr.2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.obavestite dežurnog lekara .10.10. Moguci bezbednosni rizici 4. III izdanje 22 . Dogovorena sredstva komunikacije 5.10.4.4.10. Sluzbe koje su aktivirane 3.3.10.10.2.10.02 H.5 1. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H.10.5 1.2.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. i ako jeste kada i sa kakvim efektom.02 P R I O R I T E T V. inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1. aktvirajte .5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .bol u ramenu.5 1. inace se dobro oseca 1.10.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.5 1.: ..4.3.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Ime. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca.04 Gliceril trinitrat pomaže.02 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.03 V.5 V.3.4.3.03 A.3.10.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme. ili .10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A.slanje ambulantnog vozila . ruci ili vilici* .3.2.Pošaljite ambulantno vozilo ili ..5 1.01 III Bol kada duboko udiše.10.………….5 1.5 1..2.01 II Mala nelagodnost.5 1.3.bol I neprijatan osecaj u grudima* .5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin. Nivo svesnosti.10.2.10. status cirkulacije 7.03 H.3..

Dajte bolesniku aspirin npr. (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4. Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom.Aneurizma aorte . Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. ako je moguæe odmah 3. U nekim sluèajevima. snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. Odreðene beta blokatore iv. hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza. bola u mišiæima. Najèešæi usputni simptomi. ka ramenima i dalje prema grlu.Gliceril trinitrata. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . Bolesnik se èesto oseæa loše. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj.Perikarditis .Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. Bol ili nelagodnost. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. vrtoglavicu i napet je. ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. što uzrokuje neprijatnost u grudima. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. Aritmije i srèani zastoj. Ubrzan puls bez bola. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. preloma rebara. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija. (npr. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi). Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. Novid.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti. Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. bledilo. skleroza). Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. i samo po sebi je retko opasno. U sluèaju da se sumnja na srèani udar. hladnoæa ! i oznojena koža. Mnogi su i bledi i oznojeni. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina . Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija.10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe. loše probave. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. naroèito kod starijih.Embolija pluæa . Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. Disprin. Utopliti i pustiti da dmara. teskoba. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije. teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti. Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju. Akutno popuštanje srca. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. ima muèninu. Ovo je potpuno uobicajeno. u jednoj ili obe ruke. . ali može da se dogodi i tokom odmora. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju. Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. bolesnik æe prepoznati simptome. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika.

11.5. potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V.04 V... e..11.11. disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca.5.02 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . breathing..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures.01 A.11. disanje.slanje ambulantnog vozila .11.6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: . npr.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1...06 V. predlozite elevant..04 A.7.11. 6.………….11.Inform pat's own doctor on next working day. aktivirajte Ukoliko je potrebno. Dogovorena sredstva komunikacije 4. aktvirajte ..5. sa bolom i nelagodnošcu u grudima. plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje.obavestite dežurnog lekara .. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6.6.11.. Ime.07 and/or Visok nivo šecera u krvi.: .Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .5..6 2.11.7 1.Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu.7. ili .. status cirkulacije 7. ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .03 V. ruci ili vilici 1.Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili . 6.05 V.11. ili ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.11. inace je u redu Ima upalu.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje. inace je u redu 3. inace je u redu Visok nivo šecera u krvi.7 1.01 H.Pošaljite caller again vozilo ili .11. ramenu..02 3.. osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2.6 III V. advise r If .01 Bled i oznojen.9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .6 6 6 P R I O R I T E T V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.: lekara na telefon br. Sluzbe koje su aktivirane 2.8 H.03 H.11..dežurnog lekara Ako je neophodno.11.11. Moguci bezbednosni rizici 4.7 1.6. .obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno .g. Level of consciousness.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o . starost i pol bolesnika 6. ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 .. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.05 P R I O R I T E T 6..11 Diabetes 1 A.Send an bolesnika da .. ili . Nivo hitnosti. Agreed communication links 5.5.4.02 H.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.4. III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu.04 Bled i oznojen. izgleda slabo ili se oseca loše 2. Nivo svesnosti.11. ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless.

Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Ukoliko nije u stanju da pije . Konfuzan. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. gazirana teènost ili mleko. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. znojenje sa drhtavicom. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. u najveæem broju sluèajeva. izmerite nivo šeæera u krvi. èesto agresivno. Ostali simptomi su bledilo. (dijabetski gubitak svesti). ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Kada se bolesnik potpuno razbudi. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). ili injekcijama insulina ili olovkom. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Da bi se glukoza rastvarala. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije.zapoènite CPR: 2.urin sadrži više vode. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. postoji opasnost od gušenja . Položite bolesnika postrance.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. ceðeno voæe. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. 3. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Bolesnik postaje vidno umoran. naroèito u nogama. Ako ne diše . a u najgorem sluèaju se umire. Alternativa : Dajte 500 ml. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. ako je moguæe u koma položaj . glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Olabavite tesnu odeæu. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Ipak. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ukoliko bolesnik može da pije. 7. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Ako ne. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. lepljiva koža i tremor. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. 5. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Svestan. gazirana piæa. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. 4. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. time možete izazvati gušenje. pio suviše alkohola. infarkt miokarda). Ako je moguæe. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . temperaturama i ostalim oboljenjima. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. mleko). URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer.

Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .. moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most.4 2.slanje ambulantnog vozila ..Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.03 H.4 2.. svestan 2.2.vatrogasci.07 A.ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.4.01 A.policija.3..3. III izdanje .3.12...05 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3. normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj.03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.01 P R I O R I T E T III Svestan.02 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4 5 2.....12.8 2.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu ..8 1 1 P R I O R I T E T H.12...obavestite dežurnog lekara ili .3. ako treba ..7 2. 7 1.12.12..4 2...12 Davljenje 1 A. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C.3.12.12.02 V.01 II Dezorjentisan.4.dežurnog lekara .3..4...04 A.3.7 2.12....09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..12.. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2.ili .. broj..12...4.12.12. ronioci. ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C.12.03 A.02 H..12.4.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.12..medicinski helikopter.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.4 2. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja. ako treba .08 A... ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno..06 A.12..04 P R I O R I T E T V.

I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. Ukoliko nije u stanju da pije . Ostali simptomi su bledilo. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. lepljiva koža i tremor. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . znojenje sa drhtavicom. Alternativa : Dajte 500 ml. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Položite bolesnika postrance. Da bi se glukoza rastvarala. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Ako ne.zapoènite CPR: 2.urin sadrži više vode. infarkt miokarda). DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. 4. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. pio suviše alkohola. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. ceðeno voæe. Ako ne diše . 7. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. gazirana piæa. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. èesto agresivno. 5. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Ukoliko bolesnik može da pije. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Ako je moguæe. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. Ipak. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. mleko). Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. postoji opasnost od gušenja . 3. naroèito u nogama. u najveæem broju sluèajeva. Konfuzan.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom .Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. ako je moguæe u koma položaj . Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. time možete izazvati gušenje. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. izmerite nivo šeæera u krvi. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. a u najgorem sluèaju se umire. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Tretira se šeæerom ili glukagonom. temperaturama i ostalim oboljenjima. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. gazirana teènost ili mleko. Bolesnik postaje vidno umoran. ili injekcijama insulina ili olovkom. Svestan. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. Olabavite tesnu odeæu. (dijabetski gubitak svesti). Kada se bolesnik potpuno razbudi. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon).

04 H..4..ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju...5.4..13..13.6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu . inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba..Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.13.5..5.01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3... ako trea .13.13.03 H.5.. III izdanje .5.13.6 3.5.5..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili ..6 2.4.13.6 3.13...02 V.5.9 3..6 3.3.13.4..5. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H.ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.08 A.07 A.13..4..13.5.4.4.05 A.4.01 A.13.4.03 A....02 H.7 2.dežurnog lekara . konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj.policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.medicinski helikopter.4.5.6 4.09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2.04 A.03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C.. za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..6 3. ako treba .6 3.6 3.5.13.06 A.02 A.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A.4.06 H.6.4.slanje ambulantnog vozila ..8 4.5.07 P R I O R I T E T III V..5.3.vatrogasce ili ronioce.6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .05 H.13.6 3.13.13.13.13..01 V.13..6.6.

i napadi. ali nisu ozbiljni. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. po moguæstvu sa rezervoarom. Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. Vidi 35 Nesrece.Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. položite ga na Levu stranu.Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) .Broj povreðenih na mestu nesreæe. Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju. Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. 5. Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. 9.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj. 4. ili subkutani emfizem. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks.Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) . Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. ronilaèku tablicu i kompjuter. paraliza. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu. i moguæe. alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi. Olabavite svu tesnu odeæu. po moguæstvu u zatvoreni proctor. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 . i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. otupelost. preko tesne maske sa rezervoarom. za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa). sa uzdignutom glavom.500 ml. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija. odmah zapocnite CPR. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije. pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula.13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Promene na koži Svrabež sa osipom. iv. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki. u vodi .Raspoloživi èamci u blizini nesreæe . pa èak i ukoliko nema simptoma.Da li su povreðeni na kopnu. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine. kukovi. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom.udaljenost od kopna . zujanje u ušima. paralizu. ramena i laktovi. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. u camcu. gubitak sluha. Uklonite svu mokru odeæu. maskom. 10-12 l/min. Ako je potrebno. 10 .Dextran 20 ml. variranje svesnog stanja. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: . Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom. Simptomi su kašalj. ili nestalih . Ako bolesnik ne može da sedi. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. Tipièno. spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno. 8. Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga. Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini. promene svesnog stanja i napade.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa.nistagmus i ponekad muèninu. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje. Ako je prestao. jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma. a za njim Dextran 40.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . Ostalo Zadržite sve boce I ventile.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. Prenesite ga na bezbedno mesto. tupost. 6. DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman. .

bolni otok na mesu ujeda. starost i pol bolesnika 6.10 6 H.05 A. ili . aktvirajte . predlozite .14.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.6 2.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .14..medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. status cirkulacije 7. još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati.14. Slabost.01 V.14. Bol u predelu ujeda.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.14.3.5.14.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.14.. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda.obavestite dežurnog lekara .6 5.………….4.slanje ambulantnog vozila .03 V.14.03 A.6 A..6 1.14 Ujedi insekata/životinja 1 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.14.02 V.02 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . Sluzbe koje su aktivirane 3.03 H.2.04 A.5. III izdanje .6 4 4 H. Nivo svesnosti.14.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka.09 A.14.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Temperatura Temperatura. od ugriza ili uboda 2.06 H.04 5. ili . inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati.6 1.6.6 2.4.01 H. Nivo hitnosti. Stanje se ubrzano pogoršava 1. ili .06 A.: . adresa /opština 2. Temperatura.6 5.14.14. npr.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu.14.3.14.14. disanje.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili . osnovni problem .01 A.05 H.14..2.7 1.14..Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan..07 6 III V.14.14.3. Moguci bezbednosni rizici 4.6 P R I O R I T E T 2. disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka.6 4. Ime.07 A.2.02 II Ujed insekta na vratu.04 alergijska reakcija pole vise od 30 min..14. 6 2.

Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. Ujedi otrovnice su retko pogubni. (bledilo. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju. i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu . temperaturu i opšti osecaj slabosti. Bolesnik treba da izbegava hodanje. mesto ujeda vruæe). a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. naroèito ako su u pitanju mala deca. Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. muèninu i povraæanje. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. treba da posete lekara. otežano disanje. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. Pa ipak.antidot (zmijski serum) . Ako bolesnik ne može da sedi. 7. ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše. Ovakve povrede. Ako se bolesnik oseæa loše. Smrtnost je velika (25-30%). bol u abdomenu i dijareju. bolove u zglobovima i mišicima. 6. ukoliko Je moguæe.Ili dok se ne zaustavi krvarenje. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. u trajanju od najmanje 5 min. oznojena koža). iz apoteke. 4. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. otežanog disanja. Deca obièno reaguju više nego odrasli. Procenite da li su potrebni: . pad cirkulacije. crvenilo i bol.Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu. ili. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme.14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab. 5. UJEDI PSA Ponekad. nekoliko dana po ujedu. Ako je moguæe. kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta. Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. èistom krpom. kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. 5. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje. Lokalni simptomi su bol. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju. kao što su oticanje. dezinfekcionim sredstvom. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. 3. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. mokrom krpom ili ledom. ponekad konji. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. položite ga postrance u koma položaj. ako je ujed probio kožu. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. veæ treba da se prenese. (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme. Oèistite ranu temeljno èistom vodom. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. Sledite uputstva koja su na pakovanju. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2. oticanje i gubitak boje kože.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. i od bolesnikove osetljivosti. Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe). Olabavite tesnu odeæu. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ako prestane da diše. 31 . Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. maèke. Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno.antihistaminici . Omoguæite mu da slobodno diše. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. 2. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. Antidoti postoje. Ova pojava treba da se tretira antibioticima. imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru. s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom.

7 1.6. ili . ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.05 H.5.15.ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.10 3.02 H.15.2. ili .7 1.5.5.5.4. izgleda slabo i .04 Ima temperaturu.3.15.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.: .4.5 3.6.04 H.15. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A..4.7.4.3. jedva da je svestan Temperatura preko 38. Nivo hitnosti.15.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .4. ili . Ime.4.15.05 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.2.07 A. ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….6. ili . aktvirajte .15. III izdanje .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .15.3.6. adresa /opština 2.15. Sledite lokalne procedure.4.3.6. ravnodušnost Polenska groznica.5. bolno grlo i kašalj. predlozite .Ugovorite vreme narednog poziva.7 1.06 A.01 H. Moguci bezbednosni rizici 4.15.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….03 V.08 1.3. status cirkulacije 7.7 1.01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled.7 1.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .5.slanje ambulantnog vozila .5 3.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .15. osnovni problem .03 H.15.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V.7 H.3. npr.15.7 1.7 1.15.5 stepeni C.4.15.2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . 5.2. disanje. ravnodušnost Ima osip.15.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A..4.15.15.Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom . deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1.3. Nivo svesnosti.9 1.06 H.3.02 V.7.04 A.3. Dogovorena sredstva komunikacije 5. i / ili .10 2.3.4.01 V.7.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.15.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .02 A.4.5 3. Sluzbe koje su aktivirane 3.4.03 P R I O R I T E T A.obavestite dežurnog lekara .4.4. starost i pol bolesnika 6.6.

a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne. praæene groznicom. 2.Penicilin 50 mg (80.bronhitis. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. preko maske Krvna kultura. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. Rizièni bolesnici su stariji. loše opšte zdravstveno stanje. ali ako temperatura prede 41 stepen. 5. 10 . emfizem pluæa). bol u mišiæima. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. agresivne infekcije kože. Groznica traje od 3-4 dana. ozbiljne infekcije mekog tkiva . u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . Potencijalno kritiène bolesti (npr. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. kao što je npr. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. 38: Uho-grlo-nos. VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. Tipièni simptomi su groznica. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi. 9. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža). Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. u najgorem sluèaju sepsa. sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa. Produžena groznica. kojima je transplantiran organ. koji pate od leukemije. simptomi i znakovi. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. muènina i povraæanje. Infekcije. epiglotitis. vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu. upala pluæa. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta.vidi ispod) su generalno. bolno grlo I suv kašalj. Najèešæi simptomi su kašalj. a takoðe zavisi i od doba dana. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom. Vidi 38 Uho-grlo-nos. može doæi do ošteæenja mozga. 11. O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama. mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. temperatura i kratko disanje. ili nov porast temperature. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. Fotofobija. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. Temperatura ne mora biti visoka na poèetku.: . INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. praæeni su visokom temperaturom. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest.000 IE) / kg I ili . Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima. praæene groznicom. npr. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. 4. a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. ali ne uvek. U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma. Antibiotici (po mogucstvu. meningitis.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3. 6. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): . ili da dodirne celom kolena. 8. Dok neke vrste osipa nestaju lako. cesto imaju visoku temperaturu. Kiseonik 7-10 litara/min. na steroidima ili citostaticima. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma. kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom. što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. ali to ne sme da odloži tretman. 7. ali stanje letargije može da traje duže. Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije. npr. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. Iznenadan poèetak je uobièajen. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi. bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. i drugih prateæih znakova i simbola. da biste utvrdili da li se širi. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. 33 . najèešce u rukama i nogama. ili oni kojima je uklonjena slezina. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. glavobolja. što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. ova petehija ne nestaje. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora.

6 4.06 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.6 4.4.08 H.16.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.16.5.03 H.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .16. disanje. ili . Nivo hitnosti.5. što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1. 5. status cirkulacije 7.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. predlozite .16.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu. Dogovorena sredstva komunikacije 4. izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4. ili .06 P R I O R I T Y V.01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.16.16.02 A. Nivo svesnosti.02 H.16.16.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.16.16.2. izgleda dobro 5 3 V.16.03 A. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3. Ime.5.5. detalji nejasni Progutao kiselinu.6 3.01 A.05 H.02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.16.6 1. Moguci bezbednosni rizici 4.16.16 Trovanje kod dece 1 A. ili .01 III Progutao malu kolicinu.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili r .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.05 A.6. izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.16. III izdanje .5.6 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. aktvirajte . npr.6 2.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5.: .6 4.obavestite dežurnog lekara ..6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .6 1.………….Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili ..5.07 A. izgleda dobro Progutao naftni proizvod.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. starost i pol bolesnika 6. Lagani kašalj Progutao nikotin. osnovni problem adresa /opština 2.5. može da guta Progutao naftni proizvod.16.6 1.5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5.8 1.5.04 H.slanje ambulantnog vozila .16.

Antidot: N-acetilcistein iv. Tablete gvožda.ugalj.15-60 min. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. nakon uzimanja.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Rani simptomi su èesto abdominalni. 1. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Naftni destilati (benzin. preparate na bazi gvožða. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. 6. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. tegli. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Slabije trovanje izazvaæe nemir. 3. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi.Maalox). Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. šlaga ili sladoleda. Dobro isperite usta. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). šlaga ili sladoleda. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. aritmije. Paracetamol.disanje. Dete æe se buniti. ukoliko dete proguta ove proizvode. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. grèevima. Olabavite tesnu odeæu.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. Sledite uputstva sa pakovanja. zatim ide period bez simptoma. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). itd. a kod starijeg deteta od jedne.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. povraæanje i glavobolje. ali ne previše. 5. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. 4. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. po moguæstvu u koma položaj. Varira od osobe do osobe. Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. padom cirkulacije I rada srca. Kiseline mogu da oštete tkivo. Prijem u bolnicu. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti.). Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. jaja. bazu.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Salicati (Aspirin. prašak za pranje suda i sl. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Naterajte na povraæanje. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. ubrzano. Proverite da li dete diše. petrolej. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Položite dete postrance. i obicno najviše štete nanesu ustima. jer to može da izazove povraæanje. Zabacite nežno glavu unazad. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. baza. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. muèninu.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. i podignite bradu. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. 3. 7.). Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. dati medicinski ugalj. jetre i oštecenjem bubrega.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Disprin). ali nemojte terati dete da pije. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. 8. ulje za lampe. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. Kašalj. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. što je pre moguæe. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. bazu ili naftne destilate. Ne ostavljajte dete bez nadzora. 1. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Treba da pije mleko ili vodu. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Duvan/nikotin. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. 2. Savete rodbini telefonom 2. Obrišite prašak suvom krpom. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu.

akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom .17.06 H.7 5.17.Posaljite ambulantno vozilo . nema kontrakcija 10 1.2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .17.17.04 Majka ima grceve Veliko krvarenje .13 A.2 1. dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce.više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: .i vaginalno krvarenje .slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A.01 A.03 .03 A.02 A.slanje ambulantnog vozila .dezurnim lekarom Ako je moguce. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H. više od 5 min.8.08 A. ako treba . predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.17.prvo dete.17.akuserskim odeljenjem ili .2. manje od 2 uloška na sat 1.plodova vodica je pukla .6.08 1. izmedu jakih I regularnih kontrakcija . kontrakcije Bol ili kontrakcije .01 V.3 2.2 A.ako je potrebno.10 A.akuserskim odeljenjem.dezurnom babicom. izmedu kontrakcija .majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .9 1.2.Ako je potrebno. ili kontrakcije . više od 2 min izmedu .plodova voda je pukla .17.glava ide prva .17.4 A. u konsultaciji sa strucnjakom: .17. nema kontrakcija Dete je rodeno.2 1.17.17.2 1.17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn.17.ukoliko je od znacaja. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H.05 A.Ako je potrebno.7.2 1.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Posaljite helikopter.Dajte savete pozivaocu .01 5.17.medicinski helikopter.11 2.12 A.05 H. slabo diše .pukla je plodova vode. kao i Dom Zdravlja Ako je moguce. ili .17.2 1.17.2 H.2 1.02 V.9 1.beba je mlitava.vec je radala. u konsultaciji sa strucnjakom: .doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i .dežurnog lekara .Dajte savete pozivaocu . manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija .03 H. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .Dajte savete pozivaocu .manje i nepravilne kontrakcije . ili .17.17.17.06 A. ako treba .2 P R I O R I T Y I A. u konsultaciji sa strucnjakom: .6. manje od 2 min.majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .02 II 1.14 H. ili .7 5. III izdanje .07 1.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.17.07 H.17. predlozite privatan prevoz .17.17.17.-pregnancy A.ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna .stalan i jak bol.9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: .17.17.probila plodova voda.plodova voda.manje vaginalno krvarenje.Ako je potrebno.vec je radala.2 Posle 37-e nedelje trudnoce . u konsultaciji sa strucnjakom: .2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . 7 PRIORITY III V.dezurnim lekarom Ako je moguce.prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) .dezurnom babicom.04 P R I O R I T Y .glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena .09 1.prvo dete.

preparate na bazi gvožða. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Antidot: N-acetilcistein iv. ukoliko dete proguta ove proizvode. šlaga ili sladoleda. Dete æe se buniti.disanje. Kašalj. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva.Maalox). Tretman je isti kao kod trovanja bazom. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Prijem u bolnicu. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. 8. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Kiseline mogu da oštete tkivo. padom cirkulacije i rada srca. prašak za pranje suda i sl. 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi. i podignite bradu. a kod starijeg deteta od jedne. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. šlaga ili sladoleda. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. nakon uzimanja. i obicno najviše štete nanesu ustima. ulje za lampe. Položite dete postrance. 2.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. grèevima. bazu ili naftne destilate. 1. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. što je pre moguæe. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. 9. 3. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti.15-60 min. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. Dobro isperite usta. O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. Disprin). 35 . Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. bazu. dati medicinski ugalj. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. jaja. Savete rodbini telefonom 2. tegli. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja.). 4. aritmije. po moguæstvu u položaj za oporavak. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. baza.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. zatim ide period bez simptoma. Tablete gvožða. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. 7. petrolej.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. ali nemojte terati dete da pije. 1.).Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Paracetamol. muèninu. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. ubrzano. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. 5. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. Rani simptomi su èesto abdominalni. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. itd. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Obrišite prašak suvom krpom. Naftni destilati (benzin. Sledite uputstva sa pakovanja. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Varira od osobe do osobe. 3. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Zabacite nežno glavu unazad. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). 6. jer to može da izazove povraæanje. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Duvan/nikotin. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Olabavite tesnu odeæu. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Proverite da li dete diše. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno.ali ne previše da ne dode do povraæanja. ali ne previše. Naterajte na povraæanje. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja. Salicati (Aspirin. jetre i ošteæenjem bubrega. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR.ugalj.

03 A. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.3.18. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol.slabiije kontrakcije i bol u abdomenu .3. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.18.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .5 2.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.5.04 A.18.07 H.18.krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna.5 1.akusersko odeljenje.Ako je potrebno predlozite privatan transport .18.18.18.18.3.5.4.18.9 2.5 Ostanite na vezi! Uzbuna .05 H.Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja.3.08 H.09 A.dezurnom babicom . više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu.3.3. ako treba .07 A.18.18.5 1.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i . u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja.dezurnom babicom .02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.18.4.3.18.ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce.5 1.05 A.5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .5 1. ili je pukao vodenjak. kao i Dom zdravlja Ako je moguce.6 1. Inace u redu. u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.Ako je potrebno.18.18.5 P R I O R I T E T H.5 2.18. Nenormalan bol ili krvarenje.18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu. još uvek krvari Trudnoca .pojacana glavobolja i smetnje s vidom . ako treba sa inkubatorom .5.18.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti.01 A.krvarenje.5 1.03 V.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H.18.02 V.4.18.18.Posaljite helikopter.3.3.bol u abdomenu . zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .04 H.01 V.akuserskim odeljenjem ili .3. III izdanje .5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .5 1.01 H. više od 2 uloška na sat .Ako je potrebno.3. 1.5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .18. bleda i oznojena Bleda i oznojena.vaginalno krvarenje .Posaljite ambulantno vozilo .5 1.dezurnim lekarom V.10 8 1.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1.akuserskim odeljenjem ili .sa grcevima .slabije vaginalo krvarenje . vidi: Vidi 17 Porodjaj A.06 H. trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa .18.09 1.4.08 A.18.06 A.5 3.6 1.dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .03 2.sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola . ako treba .

ali da je prerano reæi. 8. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. Dete se može spasiti. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja. Javite se ako se krvarenje pojaèa. ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. stanje je kritièno i za majku i za dete. Tipièni znaci su nagli i snažan bol. u najgorem sluèaju. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete. Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora.18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. retko se dešava da se placenta odlubi. Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. može da bude pobaèaj.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu. KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice. ali kada se to desi. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. Za njeno sopstveno dobro. Prevezite smeštenu na levoj strani. 2. èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. 5. smetnje s vidom. ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. može da bude mnogo brži. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). jer je bebino telo malo. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. i može doæi do krvarenja. Pojaèana glavoboja. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. pa èak i na neko oboljenje majke. Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). Ukoliko se placenta odlubi. 39 . Kontrakcije koje poènu pre 37. 3. zbog opasnosti da se ono prolongira.te nedelje. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. 6. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno. i bebin život je tada u opasnosti. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. i najèešæe su praæene temperaturom. Hipertenzija. Infekcije materice retko naglo poèinju. preko maske. Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. Na žalost. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim. Terbutaline 0. Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7. otprilike nedelju dana posle menstruacije. Menstrualni bolovi jesu problematièni. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). 9. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). ili temperatura tj. One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. Ukoliko je pak poroðaj neminovan. Nisu ozbiljni. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. mora da se mnogo odmara. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. 4. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). pravilan bol u abdomenu nakon 20. Preuranjene kontrakcije . time izazivajuæi pad cirkulacije. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu. Vidi 23 Grèevi. jaki bolovi porastu. Jak.

Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.19.4 1.19. Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ili .19. disanje. nepoznate glavobolje.2.4 Iznenadan napad snažne. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1.02 V. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. ili .19.03 V.05 A.03 A.06 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .slanje ambulantnog vozila .2.04 V.Ugovorite vreme narednog poziva and/or .: .09 A. Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan.19.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.19. paraliza 1. glavobolja koja se pogoršava Glavobolja.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3.19.4 1. slabost1.2. ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu.4 Iznenadan napad snažne.4 Iznenadan napad snažne.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . starost i pol bolesnika 6. ili . aktvirajte . mucnina 1.4 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….2.4.5.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . Izgleda slabo Tackasti osip.19.01 A.Izgledaslabo.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.19. status cirkulacije 7.4 1. nepoznate glavobolje.2.02 H.11 1.obavestite dežurnog lekara .08 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme……………. nepoznate glavobolje.01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene. Ukocen vrat. teškoce sa govorom Glavobolja.01 II Napad jake i nepoznate glavobolje. nepoznate glavobolje.4 V.2.4. predlozite .19.19.6.12 1 V. Nivo svesnosti.02 A.9 Operacija na mozgu. osnovni problem adresa /opština 2.4 1 1.19..Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. inace je u redu 1.2.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1.19 Glavobolja 1 A.11 8 A.19. Dogovorena sredstva komunikacije 5.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne. npr.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.4 1.19.19. izgleda slabo 1. Temperatura preko 38. temperatura i zapušen nos Glavobolja.. III izdanje .5 stepeni C.3.10 H. Nivo hitnosti. ili .4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5stepeniC.04 H.03 H.05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.19. Ime.19.2.19.3.5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.19.3.19. dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.07 A.

Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). i u mnogim. Poremecaj u funkcionisanju šanta. 2. Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. upala. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. muèninu. nos. Najèešce kod starijih bolesnika. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove. ukoèenost vrata. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. i osip. polu-svesno stanje. temperatura. opšte loše zdravstveno stanje. 7. uz jako osvetljenje. OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. Je najèešæa vrsta glavobolje. . Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju.zapušen nos. paraliza. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. Prateci simptomi su muènina i povraæanje. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. Meningitis. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa). Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. i postepeno se smanjuju. Uobièajena je jaka glavobolja. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome. èesto sa paralizom. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. Pa ipak. 12. itd. Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. vrtoglavica. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Obièno je to jaka. po pravilu. Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. Povreda glave. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). Èeona glavobolja. pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv.subarahnoidalna hemoragije .meningitis. zbunjenost. Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. Glavobolja je najcešæe najgora izjutra. On se blokira i pritisak u glavi raste.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta. povraæanje. Simptomi su kao kod obiène prehlade. Izbegavajte opijate. 11. Krvarenje može da zapoène spontano. 5. npr.). braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. ali ne svim slucajevima. polusvesno stanje. 3. 8. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima. oko oèiju i preko obraza. 9. Vidi 23 Grèevi. Sinusitis. 10. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. èak I nedelja. Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. Glavobolja izazvana stresom. zamor pri fizièkoj aktivnosti. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. teškoæe u govoru ili paraliza. ukoèen vrat.apopleksija . nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. tumor. muèninom i povraæanjem. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. grlo. Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). èitanju ili gledanju televizije itd. kažu da se loše oseæaju. muèninu. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor. 4. Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. teškoæe u govoru i grèevi. kao što su muènina. O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor.

Moguci bezbednosni rizici 4. nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Pošaljite ambulantno vozilo ili . izgleda slabo II 1. npr.: .20. starost i pol bolesnika 6.20. Jedva da je pri svesti 8 1.03 V.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A.7 4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.01 Osip. predlozite .20.20.02 V.20.20.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. aktvirajte .9 Temperatura preko 38.02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H. Nivo svesnosti.20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.20.3.9 1..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.05 .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .7 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.20.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.20.20.3. disanje.20 05 V.slanje ambulantnog vozila .20. Nivo hitnosti. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ili .3.01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A. III izdanje ..obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .5 stepeni C i izgleda slabo A.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H.stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.10 H.4.01 III Jak bol na ili ispod kože. reason unclear P R I O R I T Y V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.02 Osip.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1.9 1.9 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. status cirkulacije 7.04 .obavestite dežurnog lekara .Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.3.4.03 .4. ili . ili .3.5 5 5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.7.10 V. bledilo i bezvoljnost.06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . osnovni problem adresa /opština 2.20 04 V.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .20.20.20.7 pritisne providnom staklenom cašom A.7.7.05 Strong pain in or under the skin.7. bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.4.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H.7 1.20.20. ili .7.08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7.7 5.5.10 2.…………. Ime.

a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. Veoma su zarazne. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. Ovèije boginje (varièele). Opšte zdravstveno stanje je dobro. Proveravajte osip svakog sata. Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. mekim tkivima i mišiæima. obièno nestaju nakon nedelju dana. te bolesnik treba da se obrati lekaru. 5. alergije. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. leda. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije. 10. Javite mi ukoliko se osip proširi. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. osip se može zaustaviti. 6. ruke i noge. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine. Herpes zoster (plikovi). Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja. Više utièu na odrasle nego na decu. Impetigo. skalp. Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. ruke i noge. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. zatim se razlivaju po veæim površinama. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. Oblast oko usta nije zahvacena. Ako se temperatura nastavi.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. Nije ozbiljna virusna ospa. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. 8. Bolesnik treba da se obrati lekaru. Bolesnik ne sme da se utopljava. retko sa temperaturom. Osip pocinje na obrazima. Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. Jako je bitno dobro osvetljenje. Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. Traje oko jedne nedelje. 7. leðima. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. Ukoliko se tretira na vreme. 4. nalik naježenoj koži.spreèiti dugoroène probleme. Dok neki osipi brzo nestaju lako. Isprva su ružièasti i taèkasti. zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. rukama I nogama. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. 9. 11. Simptomatska terapija. Ne tretira se. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. i istovremeno umanjiti bol . upaljenim crvenim osipom i plikovima. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. Infektivni eritem (erythema infectiosum). Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu. Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. skalpu ili po rukama. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. bubuljicama ili plikovima boginja. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli). Oticanje je crveno. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip. Osip traje od 1-3 dana. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. vruæem i bolnom oteknuæu. Pseudo rubela ("èetvrti osip. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu. sa petehijama to nije sluèaj. braon. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. širi se po telu. Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. Samo oboljenje nije opasno. koje se mogu brzo proširiti po koži. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. Sitne.20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. rukama i nogama. Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. pre nego što nestane. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. 2. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. iz predostrožnosti. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. ali su retko ozbiljne. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. 43 . Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. vruæe i bolno na dodir. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.

ekstazi) 4.6 1.21. Nivo hitnosti. neosetljiva..21.temperatura tela je ispod 30 stepeni C .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Ime. npr.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.bespomocan je.ima masivnu povredu .02 Sumnja na površinske promrzline. potpuno smrznuta koža.4.slanje ambulantnog vozila .8 1.05 A. predlozite .21. inace je u redu 1 P R I O R I T E T V.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4.4.: . ili .03 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo svesnosti.2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.21. kao I tkivo ispod.temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava . u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije .2 Izložen ekstremnoj hladnoci.02 A. status cirkulacije 7.21.21.21.4.5.04 I P R I O R I T E T 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.6 1.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .03 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….bio je izložen izvanrednoj vrucini .6.5. disanje.07 A.21 Hipotermija/hipertermija 1 A.6. ili . Moguci bezbednosni rizici 4.06 A.i jedva da je pri svesti .21.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .6 3.6 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. amfetamini.21.03 1. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1. III izdanje 44 .04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.6 3.02 H.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5.21.01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.ali je svestan I nije malaksao . sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.mlitav / mlitava je .4.21. koja se. aktvirajte . Sluzbe koje su aktivirane 3.09 H.21.21. ili . osnovni problem adresa /opština 2. ili .oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.21.5.6 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) .5. starost i pol bolesnika 6.4..6 V.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .08 A. ne može pomerati) 1.obavestite dežurnog lekara . sada je u redu 1 3 V.21.4. 3.4.7 A.21.

gubitak mišicne koordinacije. amfitamini.Blaga hipotermija (34° . sa sklonošæu ka nesvestici. dok se èeka pre- voz za bolnicu. Rigidnost mišiæa. i slièno) . tvrdoj. CPR treba odmah da se zapoène. usporeni puls i disanje.Nakon jakih fizièkih napora (trèanja. Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. nizak krvni pritisak. 7. U Norveškoj je ona relativno retka. 3.Umerena hipotermija (30° . OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. kokain. 45 . pak. Starije osobe ili bolesni. 8. i gubitku svesti. Koža može da se ugreje dodirom. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom. bledilu.Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. 6. oznojenoj koži. 4. Dajte kiseonik ako je moguæe 5. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod. po moguæstvu toplu. a ne zbog hipotermije. Puls. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° . Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube. Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj.32° C I ne daje nikakve vidljive znake života. ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca. kao i u toku prevoza. vrelina. bledi i oznojeni). ubrzani puls. nalik kori drveta koži. Koža. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. kao oparenoj koži. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom. kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe. vunenu æebad. jednostavno legli.34° C) izaziva polu-svesno stanje. maratona. može da se pomera u odnosu na tkivo ispod. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi. Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije. Pospite preko njega mlaku vodu. . Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. . 2. 3. je svestan i nije povreðen. crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni. Umotajte ga u suvu. Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete.35°C) izaziva drhtavicu. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. usporeni fizièki I mentalni odgovor. . proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2. Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj. ukoliko je promrzlina površinska. Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke. nabrekle vene. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. I treba da traje. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). SAVETI POZIVAOCU 1. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije.Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. i u najekstremnijim sluèajevima. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). situacija postaje opasna po život. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. kao I konfuziju. kada je temperatura tela niska. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. pri vatrogasnom poslu.vidi sledeæi paragraf. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici. Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. 5. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: . 4.Tipièni znaci su polusvesno stanje. i uveæanu opasnost od promrzlina.Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. i ostalo) . zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi.

22.05 A. u stanju je da guta 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili .22.Pošaljite ambulantno vozilo ili . npr.8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat.: .6 3.4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.04 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .22. ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Dogovorena sredstva komunikacije 5. status cirkulacije 7.07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2.obavestite dežurnog lekara .03 A. Nivo hitnosti. detalji nepoznati 4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .2. Sluzbe koje su aktivirane 3.22.3 1. predlozite .05 H.22.01 A. starost i pol bolesnika 6. aktvirajte .4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2.07 A. sada je u redu Moguca izloženost.4 3.09 A.9 4.4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2.22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna .8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . adresa /opština 2. sada je u redu 46 V. Moguci bezbednosni rizici 4.22.22.22.4 Progutana kiselina.04 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas. Nivo svesnosti.22.08 A.22.5 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.4.3 1.02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.22.22.8 3.22.22. ili .03 H.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V.22.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.22.02 H. Ime. III izdanje .11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. osnovni problem .22.4 1.22.4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.01 H.4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .22.06 H.slanje ambulantnog vozila .22..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. ili . disanje.10 A.22.03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.………….06 A.privatan prevoz A.

èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. èesto i zbog oseæaja krivice. tj. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. u dužem vremenskom periodu. ili njihovo dospeæe u oèi. ili nakon nekog vremena. ili se koristite usisivaèem. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija.VMA . Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani. Niko ne sme da ulazi u rezervoar. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 3. ukoliko to vec nije ucinjeno. po moguæstvu mlakom vodom. kao i tuširanje mlakom vodom. (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. Obezbedite okolinu . NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin. Vidi 16 Trovanje kod dece. Ukoliko je moguæe. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. tuširajte povredjenog. narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. Pluæni edem može da se dogodi odmah.22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . izbegavajte udisanje hemikalija. Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. Ucinite mesto nesrece bezbednim. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . obucite zaštitnu odeæu. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata. i oslobodite disajne puteve. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Ukoliko je potrebno. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). i ne terajte dete/bolesnika da pije. Ne ispirajte. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. 7. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. 2.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. razredivac i slicno. Vidi 35 Nesreæe. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. 3. petrolej. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. Nikako ne ispirajte.dok je ne sklonite. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. Vidi 39 Oèi. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora.TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE. ukoliko je moguæe ili neophodno. Nosite zaštitnu odeæu. ukoliko je moguce. Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. gumene rukavice i naoèari. drugim recima.(16 Trovanje kod dece). gumene rukavice. Ne ispirajte vodom. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. 4. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. silosa I slièno. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. 9. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože. ili se poslužite usisivaèem. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. Opasne supstance na koži. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom. . i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. sumpor dioksid. Ne spuštajte slušalicu. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve. po mogucstvu na svež vazduh. Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju.sata operativna služba). . 6. 5. 8. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. Savete rodbini preko telefona 2. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova. šlaga ili sladoleda. silos ili tank. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. Procenite situaciju i odmah mi se javite. oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. amonijak. naocare. 1. od kiseline.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju. Lako je potceniti kolicinu. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku.

disanje.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali. predlozite .2..privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.2 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .2 2 2 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta.08 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. npr. može da ustane nakon napada 3 V.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.23.2.23.03 H. ili . ili . Nivo hitnosti. Dogovorena sredstva komunikacije 5. grcevi Grcevi. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju.02 H. nedavna povreda glave Grcevi.02 Još uvek ima napad.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.23. ili . grcevi traju više od 5 minuta.slanje ambulantnog vozila . ili . nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3. ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A. adresa /opština 2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . starost i pol bolesnika 6. III izdanje .23.23.23.. a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna.23. grcevi Dijabeticar.23.23. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min.obavestite dežurnog lekara .2 A.2 H.06 A. Moguci bezbednosni rizici 4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad. Sluzbe koje su aktivirane 3.23. Nekoliko grceva jedan za drugim.2 A.23.5 stepeni C. status cirkulacije 7.04 H.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .23. aktvirajte . temperatura preko 38.09 1.23. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije.05 2 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Ime.04 1.23. osnovni problem . bolesnik malaksao i konfuzan 1. Nivo svesnosti.………….23.23 Grcevi/napadi 1 A.23.02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.03 P R I O R I T E T I A.4 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili .: .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.07 A.5 1.01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.

OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. Ako dete ima temperaturu. Poremeæaji mozga (udar. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. ali se mogu dešavati do 6. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. ne sme mu biti vruce. 4. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. kako za majku. I dete može da prestane nakratko da diše. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. da usled snažnog plaèa izgube svest. ali spada u po život opasna stanja. a postoji hiperaktivnost mozga. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta. Položite dete postrance. na srecu. što su po mozak kritièna stanja. Paracetamol. tumori. Sledite uputstva sa pakovanje. npr. Eklampsija. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. meningitis. ili. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa. jer je dotok kiseonika smanjen. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. kao što su kokain. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. Porodaj što je pre moguce. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. Eklampsija je retka. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. Oèi ce prazno da zure. I to nakratko. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus). GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. Pre toga. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena./min. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. za poèetak. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. ne spadaju u ozbiljna stanja.e godine. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. Napad može da lici na grand mal napad. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije.5-1 mg/kg iv ili rektalno. Dete se mora utopliti nakon napada. nakon napada biva konfuzan na neko vreme. poremecaji zbog povrede glave. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade. 5. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje. pada.. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. Ako mu je vruæe. dajte mu lekove za skidanje temperature. preko maske. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. ukoliko je pri svesti. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike. Vidi 15 Temperatura. ekstazi ili amfetamini. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano. Odmah svucite bolesnika. mogu da izazovu grceve. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. 6. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. Vidi 11 Dijabetes. Kada se bolesnik probudi. Napadi traju više od 5 minuta. u isto vreme. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. nakon što je napad završen. 35 . Odrasli: 10 mg iv za pocetak. praæeno kvalifikovanim osobljem. bolesnica je možda imala hipertenziju. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom. i ima snažne grceve po celom telu. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. obicno je pospan i umoran. 1. O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. Bolesnik tada gubi svest. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima. ukruti im se ili pak omlitavi telo.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji. encefalitis. Pomoæi cu vam. postaje cijanotican. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. dajte ih detetu sada. u položaj za oporavak. ali. tako i za dete. Ako je dete u pitanju. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. ako je moguæe. kako bi moglo slobodno da diše. U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. Deca: 0. Oni dramatièno izgledaju. ekstenzivni edem ili albuminuriju.

On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu. Najèešæe akutne reakcije su: .Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. oèajanje. brigu i razoèaranost. Uz pomoc podrške. Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. spadaju u izuzetno važne faktore.Školom/obdaništem. Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije.Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. porodiènog lekara.Ponovno proživljavanje prethodne traume . ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje. Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama.Uznemirenost. a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom. Oko 2. vrtiæ i prijatelje. razumevanje i fizièki kontakt. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem.Neverica i nerealistièno iskustvo. muènina. 70% umiru van bolnice. Unesreæenima je neophodna nega. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ. hipersenzitivnost na stimulanse . Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost. Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja. kolege. Najcešæi oseæaji su teskoba. nalik snu .Depresija i nesanica . npr.Emocionalna otupelost . porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. straha po sopstveni život) . Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa. ako je dete u pitanju . razoèaranje. bol u abdomenu. i èesto zahteva nekoliko nedelja. ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. i razgovorom. šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti.Porodiènim lekarom .000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva. socijalnog radnika i tako dalje.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. doživeæe to kao lièni razvoj. psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama.Izmenjeno poimanje vremena . i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati.roditelja. Oko 5. kompetentna i primerena. Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke. kroz crtanje ili slikanje.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. npr. razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem. Ne zaboravite školu. Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok. Pa ipak. ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. Ovo se èini na sledeæi naèin: . i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje.000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti. i tako dalje. patnji i apatiji.Strah i teskoba (zbog novog gubitka. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici. kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. . Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija. plaè.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja. Bezbedno okruženje. U principu. obavestite i lokalnu zajednicu. znojenje. napadi . Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom. strah i bes. njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. a nazivamo ih porodiènim tragedijama. One pogaðaju i pojedince I porodice. Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice. a zatim sveštenika. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. kroz plaè. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja.Tuga i oèajanje . PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume. Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni. nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres . Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici.Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih.Lokalnim sveštenikom . Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena. U najboljem sluèaju. . Osim sa porodicom. svake godine. .Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost. što je pre moguæe.Šok i poricanje . Žrtve. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni. i to èim vam situacija dozvoli . vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom.Socijalnim radnikom ili psihologom. postoji mnogo zajednièkih osobina.Dajte iskrenu.Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima.Iznerviranost. ukoliko je dete u pitanju. drhtavica. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt. treba da razmotrite i kontakt sa : . od uèitelja preko psihologa do direktora škole. slike. Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu. podrška prilagoðena njihovom godištu. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. komšije. Opšte reakcije u ovoj fazi su: . .Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. Gubitak ili trauma postaju sve dalji. kritièno bolesni ili preminuli. uèitelja. mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije.Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim. lokalne zajednice i zdravstvene službe. prisustvo najbliže porodice. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. Bolna. pravovremenu informaciju direktno unesreæenom.Vrlo jaki emocionalni napadi . na primer u bolnici . direktna.

predlozite .06 H.7 H.25.6.6.Pošaljite ambulantno vozilo ili .4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .6.04 H.7 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.6.25. Moguci bezbednosni rizici 4. delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje. deluje slabo i krhko 1.25.3..slanje ambulantnog vozila .09 V.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.25.3.06 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.05 A.6.3.25. ili . Ime. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu.25.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.25.02 H.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu.7 1. status cirkulacije 7.25.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .25.02 A. trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima. ili .01 P R I O R I T E T III 1 4.7 1.3.3.25.3. inace je u redu 1.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2. III izdanje .7 4.25.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.7 3.04 A.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….05 H.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .7 2.25.25.9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.01 A.5. . oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu. aktvirajte . adresa /opština 2.25.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.25.07 2.25.3.7 4.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.08 H.7 1 V. osnovni problem .03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.……….6.03 II Stalan abdominalni bol.g.6. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku. disanje.25.7 4.02 V.25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin.3.. Nivo hitnosti.trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.07 P R I O R I T E T 2. Nivo svesnosti.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5. ili .4.6. Sluzbe koje su aktivirane 3.4. malodušno i slabo Povraca staru krv.25. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom.3.: .7 A. starost i pol bolesnika 6. ili .01 H.obavestite dežurnog lekara .5.3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2.25. inace je u redu Bol u ledima. e.

intenzitet. npr.Tip situacije. donosite prave odluke u deliæu sekunde. Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7. a èesto i kritici kada je sve završeno.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. .Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres . Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. koje na njih mogu da utièu odmah. da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih. U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila. informisani. ali i unesreæene. sa nekim izmenama. Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju. napetost. loše definisani ciljevi . Izbegavajte besmislene komentare. Najvažnije je imati spoznaju o stresu.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja . nemir.Okupite unesrecene/ožalošcene . Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje. da li sam bio dovoljno brz. prijateljima.Prièajte o onome što se dogodilo. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje . organizovani. i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu. Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni. timskom radu . kao i reakcijama na njega. nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta .Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr. 2. Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima. Pa ipak. Pomozite im da shvate èinjenice 5. sa ostalim kolegama.deca koja su ozbiljno povreðena. možete doživeti snažnu reakciju kasnije.Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija . U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju. Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. Otvorenost. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj. kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . žrtve i njihove roðake. mentalnim i emocionalnim reakcijama. 1.Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama. da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica. One se ne smeju smatrati liènim "slabostima". a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. "preosetljivošcu" i sliènim. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega. Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim. medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. . jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente. kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ. naroèito kada su u pitanju veliki udesi.Stanje pripravnosti. Da li sam postupio pravilno. sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince. korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. Budite otvoreni I iskreni. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4.Kontakt sa povreðenim/preminulim .Jedinstvo. . Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima.novine i mediji) . psihološka podrška nakon velikih nesreca . Obostrana podrška i ohrabrenje. Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina. dakle u prehospitalnoj fazi. opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. svojim kolegama i èlanovima svog tima. Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. veæ godinama. nesreæe ili katastrofe. Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu. povreðena ili mrtva . i da imaju odgovarajuæu podršku. umiru ili su mrtva.24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE . Ne zbunjujte se 3. kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege.Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti. vremenski faktor . Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama. rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. takode su jako važni.Briga o pojedincu.Loše definisane uloge. Osoblje treba da se brine o sebi. . obdanište i dr.Upeèatljiva iskustva . U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti. iskrenost. . kao i sa najbližima. mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ . period èekanja. dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju. duh zajedništva i meðusobna pažnja . moguænost da se "izduva".Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka). Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi. mera i trajanje . ili sa odloženim dejstvom. doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti. koordinaciji. važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije.Podrška i briga kolega . upeèatljivih utisaka ili gubitka života.Ukoliko je potrebno.Situacije u kojima su deca kritièno bolesna.Nedostatak potrebne opreme.Problemi u komunikaciji. sa oseæanjem nemira i teskobe. velikim oèekivanjima.Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije. izvan i unutar bolnice. kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa. ili uputstava o korišæenju iste .rutinama 6. ali prilagoðeno potrebama deteta.Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe.Reakcije rodbine. pomno slušajte.

bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja . savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A.03 H. III izdanje .5 4.ambulantna kola .05 A.smrt sigurna.01 A.26.03 A. ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu.01 H.gde je neophodno.26.26.26. utvrdjena smrt II H.26. ali su blizu .26.dežurnog lekara . .07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna .26. utvrdena .06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4.26. ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure .obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 A.26.26.02 H.obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .26.5 4.26.26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .po mogucstvu dezurni lekar. Uzbuna .obavestite najblizeg hirurga .04 A.Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije. sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna. ne spustajte sl.26. ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.04 H.5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.05 H.najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce .06 A.obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci .lekar .medicinski helikopter.ocekivana.01 III Smrt u instituciji.26.slanje ambulantnog vozila . ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu.obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure .

i ne dozvolite to nikom drugom. (ne diše.Pitajte i za temperaturu i boju kože. što je pre moguæe. treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR. Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. 3. Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke.Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu. Ukoliko je uzrok smrti nejasan. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. povrede nastale nasiljem. pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": . zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije. pomoæi æu vam. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. zapeèatite prostor. hladna i bleda koža. Nakon konsultovanja. . stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1. i to što je pre moguæe. da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula. kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu. uzrok nepoznat) . prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. znaci smrti mogu biti oèigledni. i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. . Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe.Mortuus inventus (zateèen mrtav) . vrtiæ i prijatelje. po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu. ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara. . Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. patnji i apatiji.Od kakve je bolesti pokojni patio? . Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. smrt u zatoèeništvu i slièno). Pomoæ je na putu. na primer dok ste još u bolnici. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života.Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . uèitelje. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti. rezultati su slabi. Ukoliko ste sami. kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. 4. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu.Mors causae ignotae (mrtav. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. osim ako: . ali ako želite da pokušate. lokalnog sveštenika. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. kompetentna i primerena. Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. Prijemno urgentno odeljenje. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane.Dajte iskrenu. SAVETI POZIVAOCU . a i zato što je neophodno. Ukoliko ste u moguænosti. Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva.Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . pa cak i na licu mesta/nesreæe. Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici.Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. Veæina škola ima plan za ovakve situacije. prijatelje. SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci). ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat. bilo kod kuæe ili u bolnici. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo. iskoristite to. Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min. . Ne zaboravite školu. i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan. . Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu. nego da to odlažete za kasnije.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. ukoèenost mišiæa). psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. razlog nepoznat.Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . samoubistvo. CPR štedi neko vreme (1020 min. 5. direktna.Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima. Situacija je uvek dramatièna.Kada je preminuli poslednji put viðen živ? .Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna. možda i više) pre nego što mozak umre. 2. Ne dirajte ništa.Smrt je oèekivana. nakon što protok krvi stane. Razlog je nepoznat. Žrtve. Ipak.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. . obdaništu. Morate sada da mislite na sebe. neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje. Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. kao i razgovorom. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika.Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: . Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije.Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. vi to nemojte izjaviti. komšije.

01 V.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1.slanje ambulantnog vozila .27.5 P R I O R I T E T I H. aktvirajte .04 H.…………….Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .6 5.27.27.27.27.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4.5.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.27.5 1.4.01 H. ili . III izdanje .3. ili .02 H. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5 1.6 5 1.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme………….02 V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.05 A.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min.4.5 2.: .27.6 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .02 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .27.27.6 5.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.01 A.03 H. osnovni problem adresa /opština 2.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.2.27.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.27.3. Moguci bezbednosni rizici 4.8 PRIORITET III V. status cirkulacije 7.27.6 5.04 A. Nivo hitnosti.4. predlozite .07 H. ili .27. Nivo svesnosti.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.27.06 H.5 Ima epilepsiju. budan 2. polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. npr. sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata. ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa. izgleda slabo 7 1.05 H.5 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.27. ili .obavestite dežurnog lekara .27.08 H. disanje. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5.03 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.27..27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Pošaljite ambulantno vozilo ili .03 Onesvestio se. starost i pol bolesnika 6. Ime.27.27.07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti..5 1.06 A.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .6 5.

sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije. preko nazalnog katetera.Zbunjen 3. Oslobodite disajne puteve. Lokalizuje bol 4. smetnje sa vidom. ili zbog cerebralnog edema. otvara oèi na obraæanje 2. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica. noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol. Ipak. ili ektopièna trudnoæa.Podignite bradu. Nenormalna ekstenzija 1. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju. 8. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter). Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija).Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija . PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nenormalna fleksija 2. Sledite bolnièke procedure.Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2.Nasumiène reci 2. muènina. Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje. i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza . U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. maskom ili 2-3 l. Ako je svrsishodna terapija tromboze. spontano 3. 3. Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. paraliza. psihološki stres.Orijentisan 4. vozilom sa uzdignutom glavom. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje). smanjen nivo svesti. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu. Povlaèenje na nadražaj 3. uz konsultaciju sa bolnicom . teškoæe u govoru i grèevi.Smestite bolesnika postrance. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima. Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. Stanje je jako ozbiljno. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. mokre-nje pri stanjanju.Stanje nakon grceva: 23 Grèevi .Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes . i razlièiti stepeni svesnog stanja. Moždani udar Kiseonik 10 l. dok je telo u vodoravnom položaju. kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. Vidi 23 Grèevi. Ukoliko pritisak brzo raste. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. / min. èesto opisivane kao najgore ikada. otvara oèi na bol 1. i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije. Krvarenje može da poène spontano. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti. Prevoz amb.Nerazgovetni zvuci 1. Simptomi variraju zavisno od stepena povrede. Verbalni odgovor 5. u položaju za oporavak. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije. teškoæe u govoru. i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7. Ovo dovodi do infarkta. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman. Napad može da bude uvod u moždani udar. Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet. Sluša komande 5. teškoæe pri gutanju. / min.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). slezine ili bubrega. Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5. Stanje vrlo brzo pre#% . Najcešca disekcija aneurizme aorte.Intoksikacija. AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti. uzimanje Gliceri trinitrata. Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. rasta u kritièno.Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata.Proverite da li I dalje diše . su uobièajene pojave. bez ikakvog upozorenja. povraæanje.Ako je prestao da diše. Ako tromboliza nije relevantna: . Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4. OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI . Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. ako možete u položaj za oporavak . a glavu nežno potisnite unazad .Febrilni grèevi: 23 Grèevi . iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem. stanje postaje kritièno. krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta).Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice. Ostali simptomi su ukoèenost vrata. ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora.

.04 A. nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje. Moguci bezbednosni rizici 4..5..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.01 III V.05 A.28.overdoza lekovima . starost i pol bolesnika 6.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Nivo svesnosti.oružjem .28.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. osnovni problem .28...10 .. ili .03 A.12 . Sluzbe koje su aktivirane 3..28.Pošaljite ambulantno vozilo or .10 A.28. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.28.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .02 H.obavestite dežurnog lekara . krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj . disanje.08 . ili .01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .28.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .02 I P R I O R I T E T . npr.05 H.28.10 P R I O R I T E T H.5.03 V.02 V.gas/ugljen-monoksid . aktvirajte . predlozite .slanje ambulantnog vozila .28. ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V. Nivo hitnosti. III izdanje .5.sa izraženom teskobom 4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A.28.07 A.. Dogovorena sredstva komunikacije 5..7.28. status cirkulacije 7.11 A.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.: ..5.04 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.11 4.7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.28.28.28.28.28.4 1.7 .5 2 A.Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili .04 5.28..28. ili .ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1.28.ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5..skok sa visine .06 A.7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili ...28. ili .9 3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1..………….samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1. razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe.oružjem .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.skokom sa visine .sa visokom stepenom uznemirenosti .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. inace smiren i tih Depresivan.vešanjem 1..06 5.5.4 4 1.7.03 H. Ime.7. adresa /opština 2..7 A.7 1.11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .28.09 A.01 II Samo-nanošenje povreda.8 1.28.

oboljenja može da se pogorša. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. nego saobraæajnim nesrecama. pa i do najgoreg. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. depresijom ili euforijom. Ako niste u moguænosti da ga to pitate. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom. Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . finansijske teškoæe)? 6. hemoragije. uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. demencija i slicno. Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja. Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. bockanjem u prstima. Trovanje/overdoza Rane. Ovi napadi izgledaju dramatièno. razvod. karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. Povucite se na sigurno. sveštenik. ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo. Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. zatvorske vlasti).Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . Nesvesna stanja do/preko 8 godina. ostali). ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. tako što naizgled gube svest. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu.Stalni sukobi sa bliskim osobama . Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. koliko god tako izgledalo. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. Nedavno doživeo gubitak (smrt. ukoliko situacija nije urgentna.Slaba mreža (malo bliskih veza) . U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. 9. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja. nesreæna ljubav. 1. ili idu zajedno. pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem. narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge . jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. akutna hipoglikemija kod dijabetesa. 7. Overdoze. ponašaju se nenormalno ili agresivno.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. organska #% . spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3. socijalne službe. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim. ali su retko ozbiljni i brzo proðu. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo.Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. ili se pak èini bezuspešnom. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. razvod. otupelošæu u predelu usta. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4. 2. Sledite lokalne procedure. mogu da vode. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno.Doživeo je gubitak (smrt. Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. kako bi: . ako nije rizièno. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. policija. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom. vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). Stanje bolesnika sa istorijom psih. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana. meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. sa psihièkim problemima. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru. Potrebno je napisati pismo za prijem. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. treba uèiniti barem kontakt. Akutni mentalni poremeæaj 1. Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni. nesreæna ljubav. PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu. 8. a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna. 11. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. treba da staloženo razmotre problem. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . sveštenikom. Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima. Nema terapije bez pristanka bolesnika.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens). vešanje i slièno. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom. 10. samoubistva. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. vaša je obaveza da obavestite policiju. finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. 2. prelomi I manje povrede.

08 H. status cirkulacije 7.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.05 A.29.29. disanje. nije malaksao 1 1.04 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4 1. Nivo hitnosti.29.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . npr.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca. predlozite . iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja. osnovni problem .4 1. ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A. nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje. Nivo svesnosti.4 1.4.29.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. III izdanje 60 .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.6 1.02 P R I O R I T E T Brzo disanje.3. aktvirajte .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.06 A.03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.29.29. ili .3.07 A.3.obavestite dežurnog lekara .03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H. ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2..01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna . iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija.privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu.01 II Teškoce sa disanjem.02 A. ne oseca se slabo 5 V.04 H.slanje ambulantnog vozila . anksiozan.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. Dogovorena sredstva komunikacije 5.29. ima utisak da ne može da udahne. ili .29.3. Moguci bezbednosni rizici 4.29.29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A.05 H. iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj.: .06 V.03 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .………….29.02 H. starost i pol bolesnika 6. teško guta Još uvek pri svesti. adresa /opština 2.01 III 8 V.29.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .3 1.29. Ime.29.3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem. Sluzbe koje su aktivirane 3.29.29.29.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .7 1.29.4 3.

kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma. i bolesnik se oporavlja. a koža mu je sivkasta i oznojena. traheju. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. zapoènite reanimaciju CPR. proveravajte povremeno da li je stalno tako. Možete izvesti dete i napolje. Ukoliko bolesnik normalno diše. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine. Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja. Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. Je po život opasno. jak kašalj i promuklost po buðenju. ali nisu ozbiljni. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. . Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. edem pluæa) 38 Uho. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. i crvenkastoj. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. šuštanje ili zujanje. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece). i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. Ako prestane da diše. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. anksiozan. Disanje je brzo i nategnuto. Inaèe izgledaju dobro. Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. epiglotitis) 2. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. hrane ili bilo èega drugog. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. hroniènog bronhitisa i emfizema. Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. Olabavite odeæu. Proveravajte da li bolesnik diše. Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. 3. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. Simptomi su slièni srèanom udaru. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. Respiratorni trakt deteta je uzak. zato ga postavite kraj prozora. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. 5.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. Možete ga izvesti i napolje. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. jer ne sme da se prehladi. 7. ili potpuno zatvara. Epiglotitis. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. Pokušajte da ga smirite. Koža je èesto bleda ili cijanoticna. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). uzimanja leka. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. najèešæe na nozi ili karlici. Tipièan suv. ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove. Astma. grlo nos (akutni laringitis. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. po moguæstvu u položaj za oporavak. svežem vazduhu. Pluæna embolija. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. Ovo je kritièno stanje. kao i otupelost oko usana. Položite ga postrance. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Pokušajte bronhodilatore. bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. i Glyceryl trinitrate. Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. u prvom satu nakon ujeda insekta. a može biti i nenormalnih zvukova. oseæa se veoma slabo. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. Teènost se skuplja u pluæima. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. Aminophylline: polako iv/im (20 min. Furosemid iv. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. Širite smirenost oko deteta. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. Pseudo kroup (laringitis).Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. na šta bolesnik reaguje. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. kao što je kašalj. penastoj pljuvaèci. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. ili u kupatilu kraj hladnog tuša. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. 4. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. 8.

predlozite .01 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.30.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . ili .30.8 A.03 H. aktvirajte .02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min.30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.05 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili .08 H.Pošaljite ambulantno vozilo or .30. Uzeo metanol. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.06 H. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1.01 H.30.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.03 A.02 II Moguca overdoza. adresa /opština 2.4.03 V.30.30.3.8 3. Moguci bezbednosni rizici 4. starost i pol bolesnika 6.slanje ambulantnog vozila .4 1.30.30.07 7 V.30.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .30.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan.30.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.…………. Ime. Nivo hitnosti. Nivo svesnosti. ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.05 4.4.2.06 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4 1.3.obavestite dežurnog lekara . III izdanje .7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .04 A.5 4.9 1.3.3. amphetamine.04 H.30.2. Uzeo je kokain.30. disanje.07 A. status cirkulacije 7.04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4 6 4 2.4. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min.7 2.30.30. vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje. osnovni problem .02 V.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.10 2. ili .30. Sluzbe koje su aktivirane 3.30.30. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.: .30.. loše mu je Otrovan. npr.

Fortral. Antidot : Flumazenil 0. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti . (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. doze. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak). Nervoza. grèeve. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. 23 Grèevi. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja. halucinacijama. grèevi i gubitak svesti. . sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel…………………. Razmislite i o: . 35 Nesreæe. noževi i ostalo agresivno ponašanje. Acetylsalicilati (Disprin. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg. Delirijum tremens je ozbiljan.3 mg iv. Heroin i ostali opijati. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0. drhtavica. ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim. 6.Saveti roðacima . Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje.svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. sa konfuzijom. Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. Zadržite sve tablete. Benzodiazepini.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. 2. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen. a velike doze i prestanak disanja. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Veæe doze izazivaju halucinacije. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. koliko god možete.1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. telesne težine. Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija . Methadon itd zaustavljaju disanje. Ne ulazite pre nego što vam odobri policija. ali ne ako je antidot dat oralno.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika . PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti. U ponovljenim dozama 0. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. Antidot : N-acetylcysteine iv. Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja.4 mg im.Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale . Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. špriceve. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima. i dužinu prevoza do bolnice . kokain. preterana drtavica. Kerotax. Ne treba se davati u sluèaju povrede glave. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans. po moguæstvu u položaj za oporavak. Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja.. srèani udar i po život opasnu hipertermiju. 9 10.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) .Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. Metanol. muènina i nesanica su karakteristiène. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju. hipertenziju. hipotermija?).Medicinski ugalj. 4.Antidot: Flumazenil. Temgesic.Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe . Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. 3. mogu da pokrenu halucinacije. Ako to nije moguæe. krek i ekstazi.4 mg iv. 5. Reakcija zavisi od pojedinca. Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva. anksioznost.0 mg. Smrtonosne doze su od 5-30 ml. konfuzija.Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. nemir. izuzetnim nemirom. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). Benzodiazepin overdoza. Može da se ponovi nakon 1 min. 8. Morfijum. Smrtonosne doza je 100g. naroèito supresije disanja. . hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. tahikardija i groznica. hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju. groznica. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah. Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. Mogadon. prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0. a glavu nežno potisnite unazad. . Valium. Pethidin. Izaziva ošteæenje bubrega. što je pre moguæe. 'whizz'. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. nemir. pa èak i slepilo. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije. u toku 15 sekundi. oružje. Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal. grèeve i pad cirkulacije."O trovanju / overdozi" ispod. Jaki lekovi protiv bolova. 7. O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje. ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza.30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1.

8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara .04 H.4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .3. ili .8 1.32.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .seems unusually irritable .8 3. seems weak and 9 10 1.5.slanje ambulantnog vozila . III izdanje .32.4.4.8 2. disanje.04 V. 5.02 A. seems weak and listless . Sluzbe koje su aktivirane e 3. starost i pol bolesnika 6.32.01 III Has temperature..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)……………. Ime.8.32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho.32.4.32. ear-ache or cough Abdominal pain.has a rash.32. osnovni problem 1. not affected Has pain over the cheeks.6.4.6. aktvirajte .4. seems weak and listless .10 H.32.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. seems weak and listless Possible child abuse 1.07 .4. grlo.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .02 H.2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.04 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili . adresa /opština 2.osoblju A.8 1.coughing non-stop.deteriorating rapidly . does not seem weak Has a temperature and 8.01 Breathing difficulties. otherwise OK Stinging when passing water 3.32. seems weak Extremely weak and pale.2.07 H.8 7.32.has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting.32.4. Nivo svesnosti.03 V. Moguci bezbednosni rizicis 4. can barely swallow 1.5.4.32.08 .05 V.6.4.32.8 V.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.32. hay-fever.6.8 1.7.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties.8 2. forehead or eyes Has temperature.is weak.8 3. sore-throat. predlozite .32.02 V.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna . has contuinuous abdominal pain .03 P R I O R I T Y A. npr.2.6.has severe headache/neckpain .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass .………….05 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.: .3. Nivo hitnosti. ili .32.8 11 P R I O R I T Y V.5 degrees C.32.10 2.32.6.breathing difficulties..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.3. Dogovorena sredstva komunikacije .4.32.8 1.05 A.4.03 H.06 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5.3.8 5. barely conscious Temperature over 38.5.8 7. ili .8 4. status cirkulacije 7.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7.32.5. not affected Has rash.06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.32. nos A.32. ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.6.06 A.5.5.8.

vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja. U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. epiglottitisom. Neki osipi lako nestaju. ili razvije simptome pada cirkulacije. Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. Monitoring vitalnih funkcija usput. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. uobièajeni su simptomi meningitisa. praceno muèninom i povraæanjem. detaljno proverite ima li osip. ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða. Neophodno je dobro osvetljenje.Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ukoliko je stolica nenormalna. 7. Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno. a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: .vidi ispod. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu. POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu.bolesnici na hemoterapiji steroidima. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. Sledite uputstva sa pakovanja. 8. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. 29 T eškoæe sa disanjem. nasilja ili incesta. zelen. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. ima grèeve.Ringers 20 ml. Dete koje pati od pada imuniteta (npr. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. GROZNICA PREKO 38. što nije sluèaj sa petehijom. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). 38 Uho. Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol.. incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. u tropima? 1. translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi. one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. (Vidi 31: Saradnja sa drugima) . Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu./kg u toku 20-40 min. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: . Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. (bleda. dijabeticima. meningitisom. oznojena koža). (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. ili oni kojima je uklonjena slezina. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. suva sluzokoža. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min.Simptomi su èesto nespecifièni . Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo.000 IE)/kg i ili . . pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu. ali to ne sme da zadržava prevoz. Fotofobija.Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu.Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. upala fontanela. Epiglotitis je po život opasan. $# DIJAREJA. peritonitisom).preko maske Krvna kultura./kg telesne težine u prvom satu. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. naroèito ako je dete malaksalo. . slabost. astmu. Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). Ukoliko je dete slabo. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. nasilje. grlo. ukoliko je dete slabo. malaksalo. po celom telu. 29 Teškoæe sa disanjem 11.32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: . Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis). Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija. 10 .Penicillin 50 mg (80. Važno je znati ako je dete povraæalo. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. slabo je. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). 4. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma. Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice. suve pelene. slabo ili iscrpljeno. 9. dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija . Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu. Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva.Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma . Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima. BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno.5 C. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. nervozno. malaksalost. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima.. 6. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. 5. barem samo na osnovu klinièkih znakova. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima. nos. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. 3.

) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara. disanje.7 2. ili . prelomi . prljava voda.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.13 H.02 A.33.03 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili .04 V.. III izdanje .33.33.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.33.33.33.04 A.5.33.obavestite dežurnog lekara .4. npr.7 2.04 H.7 10 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1.03 V.5.kolena. Nivo svesnosti. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja. ili r .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.33.5.33.4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .. Ime. ili .33.05 H.ramena .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili ...Pošaljite ambulantno vozilo ili . potkolenica.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7 1.33.33 Rane.02 V.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.…………….manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.09 H.02 H.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .33.7 1.33.Ugovorite vreme narednog poziva.7.7 1.5.butne kosti .33.4.01 H. osnovni problem .7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . predlozite .14 III V. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7 2.33.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.33.12 H.7 4.33.slanje ambulantnog vozila .4.01 A.5. status cirkulacije 7.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.5. Sluzbe koje su aktiviranee 3.07 H.33. skocni zglob. adresa /opština 2.3.8 9 6 10 11 1 10 1 12 H.5.5.06 H.01 V.gornji. Nivo hitnosti.33.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno. stopalo .33.05 A.03 A.33.33.7 1. ili .7 4.: .33.5. Moguci bezbednosni rizici 4.4.7 2.33.11 H.7 2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.4.5. starost i pol bolesnika 6.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. donji deo ruke ili šake . jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4.4.08 H. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob . aktvirajte .33.5.

tekuæom vodom i blagim sapunom.Hemostaza. Vidi "O ranama…" na ovoj stranici . jer ih bol sprecava da iskašlju sputum. Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv. Slomljena rebra.Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom.14 Ujedi životinja ili insekata . Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj. 10 10. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa.Kontaminaciju i strana tela .Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom . æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti. 4.Imobilišite povreðenu oblast . PRELOMI Prelomi ruku i nogu. Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. Prva pomoæ pri povredama ligamenata: .Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici . . Da li prelom zahteva operaciju. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem.Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) . Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode .Povrede krvnih sudova (puls. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. On ne sme da prekine dotok krvi. dok se ostatak koša širi. koji zatvara pri udisanju.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. 9. boja kože ispod povrede) . ukoliko je moguæe. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom). Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) . u konsultaciji sa specijalistom. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi. 3. 8. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. vreme punjenja kapilara. Saveti 2 i 35 Nesreæe. ili ih staviti u èašu mleka. 7. zavisi od toga gde je prelom.Povrede kompresorom i sliènim. Manje posekotine. Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj. procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. prljavom vodom i sliènim. i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. kako su postavljene kosti.35 Nesreæe . 5. Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. Ukoliko vozite bolesnika nešto duže. ili neku drugu vrstu imobilizacije. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis).Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . bukvalno ispljuskajte ranu. ukoliko je neophodno. krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). 6. i najednom se oseèaju loše. Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja. Koristite kompresioni zavoj. Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra.Povrede krvnih sudova (puls. koja je starost bolesnika i tako dalje. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira. Povrede kompresorom i sliènim. Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama. kako se dogodila povreda.Imobilišite oblast najbolje što možete. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. Ukoliko je deformitet oèigledan. Bol èesto raste u toku prve nedelje. Nemojte da koristite spiralni. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu . Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. sve povrede treba da pregleda doktor. Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara. gips. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. Ukoliko sumnjate. 14 Ujedi žvotinja i insekata. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. punjenje kapilara.NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. ukoliko je potrebno. teskoba.Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) . Razlog za ovo je napetost. Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju. Stoplite bolesnika.33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom. boja kože ispod mesta povrede) . prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom. ukoliko je pri svesti. obièan zavoj. Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima. O ranama. Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. parasimpatetièni nervni system. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom. Velike povrede treba da obratite pažnju na: . Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj. Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede. bolesnik treba da ih zadrži u ustima.Uklanjanje stranih tela . (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi. 2. prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: .Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem. Vidi "O ranama" ispod. a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije. te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom. Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju. Važno je utvrditi nivo osetljivosti. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu. Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar. prekrijte je èistom krpom ili zavojem. "O ranama" ispod. . bol ili muènina pri gledanju u krv. Lice je posebno važno iz estetskih razloga. snimite deo tela. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. 8. . 9. Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. kao što je trouglasta marama. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. nogu.podignite povreðenu oblast .

šaka. disanje. Sluzbe koje su aktivirane 3.Pošaljite ambulantno vozilo ili ..34.9 4.34.34. ili .34. rame. Ime.34.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .34.9 H.privatan prevoz - A.…………. status cirkulacije 7.03 Bio je u nesvesti.34.5.34.34. Moguci bezbednosni rizici 4.34.5.5.4. predlozite .8.5 2.8.34.7.08 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.07 A.34. nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili .4.4.10 A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.03 Manje povrede (posekotine. zglob.8.12 A.5. ruka.9 3.01 A.34.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)……………. koleno.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A.03 A.6.05 A.13 A.5. prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor.slanje ambulantnog vozila .01 H. otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.34. starost i pol bolesnika 6.34.7.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4.06 A.9 1.8.11 A.4.5.8.5. poderotine.34.7.01 V.10 2 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .5.obavestite dežurnog lekara .6.8. butna kost.9 3.8.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom . III izdanje .9 4.5.9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.8.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .9 1.9 3.34.: .8. osnovni problem.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Dogovoreni nacini komunikacije 5.34.34. polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti. ili . .4.09 A.8.8.4. Nivo hitnosti.5. npr.9 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.9 4.02 A.34.02 V. adresa /opština 2.02 H.5.4.04 P R I O R I T Y III V.5 2.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4.. aktvirajte .8.5.4. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.34.5. Nivo svesnosti.9 4.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna .9 3. potkolenica.

Preminuli u istom vozilu . Ne ostavljajte ga bez nadzora. npr. Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom.Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . kada se situacija rašèisti. Poènite iv. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe. Utoplite ga. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. Dajte kiseonik. Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. Ukljuèite svetla za upoAko možete.Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta . Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje.Povredeni su zarobljeni u olupini . plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari. Sticanju opšte slike. 8. hitno. Ako se cini da je vozaè beživotan. 5.Opasnost od vatre ili eksplozije . smanjenu oksigenaciju 2. Bezbednost i opšta slika 6. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe. Spreèite zagaðenje rana. jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv. Ne spuštajte slušalicu. paralize. Procenite potrebu za: 1. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2. 3. Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. uveæa krvarenje. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: . Ne pomerajte bolesnika 7.Potrebno je prisustvo policije na licu mesta . Nežno. .Nesrece pri velikoj brzini .Veliki saobracajni udesi . Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. 1litar koloidnog rastvora. uz pratnju kvalifikovanog osoblja. tenzioni pneumotoraksa) 3.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije. epilepsija i druge akutne bolesti. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. Iako nema dovoljno podataka. nesvesti). Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija. Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi.u nesrecu su umešane hemikalije. Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje. Ako ne diše. a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom.Potreno je organizovati lokalni centar za udese . Ringer ako je neophodno. Potisnite ežno glavu unazad.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu . Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm.Nosi kacigu. i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno.Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama . bez ikakvog pomeranja vrata. ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. Ukoliko je disanje normalno. (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa. Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika. Dispeèerski centar može da pomogne u ovome. dijabetes. ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan. da biste ga stoplili. uzdignite oblast koja krvari. kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija. Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede. zorenje. stavite trougao. organizaciji na licu mesta 3.Sumnja na curenje benzina 69 . držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo. dok ne nepotrebnoj opasnosti. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno. 2.Ozbiljna šteta naneta vozilu . 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate.Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. poveæa rizik od infekcije. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo. eksplozivi. i isto tako zatražiti njihov savet. Tešite ga i hrabrite. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom. Oznaèite mesto saostane. Spreèite šok. Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. mogu biti uzrok saobraæajnog udesa. Dajte mu kiseonik. .Povreðeni je zarobljen u vozilu . obavestite o broju povreðenih. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. može da ukaže na: 1. Srèani udar. Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede. jer . Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. Prevoz u bolnicu. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast. 9. u sluèajevima ozbiljnih udesa. na sigurno.34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1. Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. Koristite kompresioni zavoj. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika. Zaklonite ga od padavina. i podignite bradu. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. osim ako je neophodno. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. Dajte prioritet: 1.Nesreca se dogodila u tunelu . uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Stavite æebad ispod i iznad bolesnika. pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje. Odmah javite ako se situacija poboljša. ili da podseti umešane na njihovu dužnost. curenje gasa . Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. po moguæstvu ga položite na æebe. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. Utoplite ga. 4.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

37. disanje.37. stopalo) Krvarenje je stalo.01 V.37.37. starost i pol 6.01 A. osnovni problem adresa / opstina 2.37.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .07 H.37.6.37.10 PRIORITY III V. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.9 1.slanje ambulantnog vozila . predlozite . status cirkulacije 7. clanak.09 Ubodna rana. šaka.6. butna kost.8 1.Obavestite dezurnog lekara .37.05 H.37. rame.. Moguci bezbednosni rizici 4. aktvirajte . Nivo svesnosti..01 H.08 H.7 1.37.03 A. nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.02 H. koleno.37. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti.37.37..37. Sluzbe koje su aktivirane 3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .37.5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1. ruka.02 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.06 H. npr.07 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Nivo hitnosti.06 A.8 II P R I O R I T Y H. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice. ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1.2.8 1.2.8 1.08 A. ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: . ……………. No.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .: .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . potkolenica.37.7 H.37.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.03 Jak bol Bio je u nesvesti. ili . ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Ime.02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja.2.3.04 H.37.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.37.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….37.09 H.37.05 A.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A.8 6.9 5 5 1. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . III izdanje 74 .

pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. kako bi se zadržali svi dokazi. prelomi. pretnje nasiljem.Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji . Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju. pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi . 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. posekotine. Bol u abdomenu je znak krvarenja. Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5. stomak ili butine mogu da izazovu masovno. Deo tela koji je povreðen (glava. udarac teškim predmetom. I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. Ukoliko možete. 5. Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu.ubodi. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. 9. Povrede glave i lica. grlo. rane od metka itd. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . Zadržite sve dokaze. kako bi: . Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom. Ako je disanje normalno. srce ili glavni krvni sudovi. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva. Pokušajte da ga smirite i utešite. Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa. èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave.Nesvesno stanje duže od 5 min. korišæenja oružja. Uzmite u obzir i želje žrtve. Seksualna umešanost. itd) 3. grudi. Ubodne rane. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4. NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije. tušira ili pere ruke pre pregleda. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Odeæa koju ste sklonili (donje rublje. . Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. Pokažite veliku blagost i razumevanje. 7. noževa i slièno. duboke poderotine. Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti. 8. Steknite opštu sliku-obavestite nas. epilepsija . ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. održavajte otvorenim disajne puteve.) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca.ponudite uputstvo za CPR. Važno Nož je u rani. Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani. Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše . stomak.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje .nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu.37 DODATNA PITANJA Situacija 1. probojne rane. Ukoliko je moguæe. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca. Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata. ako je moguæe. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. agresivnog ponašanja. vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). Znaci ozbiljne povrede su: . Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja.Grèevi nakon povrede glave .Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica. Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama. Ne pomerajte oružje dok je u rani. Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave.. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve. iscepana ili isprljana odeæa). da pere ruke pre pregleda. Ako je potrebno. Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. Dajte kiseonik. butine) 4. 6. Ona ne sme da menja odeæu. . dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. jer to može da izazove dodatno krvarenje. mehanizam povrede (pad. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. da se kupa. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu. Važno je da se žrtva ne tušira. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. naroèito ako je bolesnik intoksiniran. Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ. kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza). obezbedite mesto. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti.) u grlo. OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol. Povrede abdomena. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. povucite se na bezbedno mesto. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3. grudi. udarac.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima.. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. èak i kada su fizièke povrede minimalne. javite ukoliko postoji neki rizik. pad sa visine i slièno) 2.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih. Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti . da se kupa ili tušira. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara.

Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.38.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj …………….38.4 7 8 6 V.38. teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.38.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V. Ime.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .5.05 V.5 stepeni C 1.4. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo.: .5.38. problem.38.38. Sluzbe koje su aktivirane 3.06 H. može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica.02 II Dete koje stalno kašlje.medicinski helikopter ili spec. temperatura Predmet u grlu.Obavestite dezurnog lekara .12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..04 H.3. nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1.13 4. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5. status cirkulacije 7.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .38.4 1.38.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili . predlozite .6 5 5 5 H.38..08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: . bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha.02 V.01 Bolovi u obrazima.07 V.38.05 H.01 Jedva guta.10 11 5.10.38. starost. celu ili ocima. Moguci bezbednosni rizici 4. izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo.03 III V. III izdanje . Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica.04 V.3. opstina 2.dežurnog lekara ako je potrebno.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .38.38 Uho.38.38.38. ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti. grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A. nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca.2. ili .9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.4 1.jedinicu ako je potrebno. ili .07 H. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H. pol 6.06 V. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa.12 4. Nivo svesnosti.08 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….01 H. adresa. jedva može da otvori usta.38. disanje.4 1.09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. npr.38. aktivirajte .03 H.slanje ambulantnog vozila .

zaribani kašalj i promuklost po buðenju. . uzdignut gornji deo tela. SAVETI POZIVAOCU 1.antibioticima. prelomi. Možete izvesti dete i napolje. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. ali pazite da detetu ne bude hladno. kraj otvorenog prozora. Ako ovo ne uspe. jer ga mogu gurnuti dublje. Tretman analgeticima. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. vidi 15 Temperatura. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos. 9. Tretman su kapi za nos. Ovo nije ozbiljno. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. primenite disanje usta na usta. 8. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti.20. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. Akutna vrtoglavica. ili kine. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem. ili koristite džepnu masku. Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. Bol može biti tako jak. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena. èak i kada stanje nije ozbiljno. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. Koliko su ovde antibiotici korisni. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. . decu treba držati u naruèju. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). astma. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade. ukoliko je moguæe . obratite se lekaru. barem samo po klinièkim znakovima. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. Karakteristican suv. zujanja u ušima i nagluvosti. tada sirupi nisu preporuèljivi. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. Zapušite nos prstima i držite 20 min. ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. i povišene temperature. potreban je pregled kod lekara. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. ili do Doma zdravlja. U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima. ukoliko je vidljiv i nadohvat. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. ili lekovi protiv bolova. Topla piæa umiruju. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Bolesnik treba do ode do lekara. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. NOS Sinusitis. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. Bol je ili prednja glavobolja. Možete ga izvesti i napolje. antibiotici. Ne gutajte krv. antipireticima i kapima za nos. manje povrede. i izazvan je infekcijom sinusa. 12. 3. Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 . grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. i ostalih prateæih znakova i simptoma. vlažan vazduh. Neka dete udiše svež. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. ako se bol u uhu nastavi. Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). Procenite potrebu za iv. Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. ili imitiranjem kijanja. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. ali ne na duže od nedelju dana 4. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. obratite se lekaru. . Povrede zuba Vidi 33 Rane. Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti. Ne pregledajte grlo. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. Predmet u nosu. . Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. 2. obratite se lekaru. i ukoliko je neophodno. Krvarenje iz nosa. Obratite se lekaru. pokušajte da ga uklonite pincetom. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. 11. ili preko ociju i obraza. bilo tako što æe sedeti uz prozor. može biti predmet diskusije. Pseudo krup (laryngitis). ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi. ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. . Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. Ukoliko ne uspete u tome. koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. Kod zastoja disanja.5 ml i 1-2 ml NaCl. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. Ukoliko dugo traje. Nemir. 13. Ako ne uspe. pneumonija. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. Inaèe deca izgledaju u redu. O uhu. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. može da dovede do depresije. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. Bolesnik treba da sedi. traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. Delujte smirujuæe na dete. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. Pa ipak.

01 A. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom.39.8 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili . Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7.39.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol. vid i dalje normalan 2.39.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.07 Bio je na jakom suncu.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5. Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .8 6.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .02 H. P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7.05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol. status cirkulacije 7.39.06 V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.8 3.39.03 P R I O R I T E T 1 A.obavestite dezurnog lekara .04 H.39.39. aktivirajte . ili .39.39.8 8. npr: .03 V.medicinski helikopter ili spec.8 4. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6..Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . ili .39. Sluzbe koje su aktivirane 3. poremecen vid 8.01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka. ne oseca se dobro 6. inace je u redu 6.39.39.9 V.slanje ambulantnog vozila .8 III V.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .9 H. Postujte lokalne procedure. starost i pol 6. Nivo hitnosti.39.8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.dežurnog lekara ako je potrebno. Bol i poremecen vid Varilac.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. P R I O R I T E T H.39. Pri svesti. Nivo svesnosti. predlozite .8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .39. disanje. nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu.02 V. osnovni problem adresa / opstina 2.02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .39. …………….jedinicu ako je potrebno. ili . Ime.05 V.Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili .01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka.39.8 8 V. III izdanje .04 A.39 Oko 1 A.03 H. ali ga hvata nesvestica 2 1 A..

Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. a ponekad i zagnojenost. Trunje u oku. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). kako bi se infekcija spreèila. i može da ukaže na apopleksiju. bilo putem mlaza iz boce. or im. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Pèinju obièno jakim probadanjem. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. kako bi se spasio vid. Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima. Ako sumnjate. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Oba stanja prete gubljenjem vida. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. 9. ukoliko se trun nalazi ispod. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. Crveno.udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. 5. Nastavite da ispirate i tokom transporta. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. Morate da izvrnete kapak na spolja. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. ali ukoliko je vid narušen. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Uput i recept treba uzeti od lekara. Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. 8. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. pre prevoza za bolnicu. konsultovati lekara. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje. 3. 2. Sterilan povoj Penicillin iv. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. Pratite uputstva koja su na pakovanju. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. Nije ozbiljno. Kapci mogu da se slepe. i oporavlja se samo od sebe za par dana. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. Crvenilo sa svrabom. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. ili pokušajte da ga isperete vodom. za ovo može biti nekoliko razloga. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa. Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. Vidi" O oku" ispod. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. Kapci mogu da se slepe. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. Povrede korozivnim sredstvima. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. Nije ozbiljno. bakterijske infekcije ili alergije. pa èak i do slepila. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. ili isprati vodom. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. Držite oko otvoreno dok ispirate. kamenim ili drvenim opiljcima. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. bolno oko. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. 4. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. 1. 7. . Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. nakon što je oblast oka pretrpela udarac.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful