P. 1
Index Urgentnog Zb

Index Urgentnog Zb

|Views: 839|Likes:
Published by dmarinac

More info:

Published by: dmarinac on Apr 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/22/2012

pdf

text

original

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

pritisnite ih da se prilepe. Dok vam neko ne donese AD. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite. 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok. Ja sam na vezi i slusam.Da li ste pritisli dugme? . Onda pritisnite dugme za sok. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god. Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. Otvorite ga i izvadite elektrode. .br. Pratite uputstva sa ADa. Morate da dodjete do gole koze. oko 10 cm ispod pazuha. Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne.04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane. A01. morate da pocnete CPR. are you willing to try if I help you? Krit. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest . disanje".preko 8 godina).01. 4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not. (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja. disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode.Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste. Recite mi kada AD bude kraj vas. Ako treba isecite odecu. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom. sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa. postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika.) . Prva pomoc. Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

do CPR until the AED advises differently. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti. Takodje se nalaze na vecim brodovima.1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota.Buffer iv. Defirilatori su ostali uobicajena pojava. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima. do now: Check for normal breathing.Nadzirite bolesnika . for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: .Antiaritmicne lekove .Tamonada srca . kako bi se srce ponovo pokrenulo. Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama.Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator.External pacing . (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju.Zapocnite CPR . Ako ne dise . Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise. a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok. infarkta miokarda.Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) . only after 10 mins. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: . Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan.Ventilirajte kiseonikom . if asystole .Hipotermija . Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom. dok se ceka Hitna pomoc. 5 . Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom.Dajte 1 mg Adrenalina iv. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu.Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: . The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. If not breathing normally.Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje. naftnim platformama i vecim aerodromima.Dajte disanje usta na usta normalnim tempom.Hipoksija . svaka 3 minuta . mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma.Atropine 3 mg iv. oko 12 udaha u minuti .Tenzija pneumotoraksa . i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima.Nastavak sa pretkodne stranice 01. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece.Hipovolemija .Hipo/hiperkalemija .Overdoza(lekovi) . dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci. odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). opisati kao elektricni haos u srcu. ukljucujuci disanje svaka 3 minuta.Proverite daje li znakove zivota.

br. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. i odmah se vratite na telefon. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. stavite ga u koma polozaj. Proverite da li dete jos uvek dise. A02. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. Proverite da li bolesnik normalno dise. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. . Idite i proverite. A02. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. Polozite dete na ledja ponovo. Proverite da li dise. drzite ga u narucju. Utoplite ga*. Ako je dete malo.03 Ispod 1 godine Ne. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. u redu. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju. Morate da otvorite disajne puteve. Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu. ukoliko je bolesnik povredjen. tako da lezi na boku.br. a dva prsta pod bradu. ne napustajte ga. Osluskujte i osetite da li dise. A02. Polozite bolesnika na ledja. Ako je dete vece. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. . ali pazljivo. Potisnite jednom rukom glavu unazad. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena. Drugom rukom podignite bradu. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Utoplite bebu*.01 Dise normalno Krit. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc.02 Dobro je cuti da dete dise.br.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit.

Oni su na putu. Hitna pomoc je na putu. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri. 4-5 cm duboko. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta .disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci.. Ja sam sve vreme na vezi i slusam. Brojte naglas dok pritiskate. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika. Drugom rukom podignite bradu. A03. Snazno pritisnite. i popustite. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili.01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane . izmedju bradavica.. otprilike dvaput u sekundi. Krit.. a drugi dlan preko prvog. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci.br.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc . Stavite svoju dlan na grudi. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu. 3 . 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete.petnaest. Sada uduvajte jos jednom. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka. Ja sam sve vreme na vezi.

Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise.01 Bez svesti . Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit.03 U redu. Proverite da li bolesnik normalno dise.br. Idite na 01. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. A01.01 Dise normalno Krit. Treba da oslobodite disajne puteve. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu. Uradite ovo i vratite se do telefona. Odmah se vratite do telefona. A01. Oslusnite i osetite da li dise.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima. A01. Uradite to i vratite se do telefona. Javite mi odmah bilo kakvu promenu. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni. kako biste sprecili da glava padne napred. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta.preko 8 godina Sanitet je na putu.br.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Posmatrajte da li se grudi podizu. III izdanje . Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. Polozite bolesnika na ledja.stranice.br. Stavite mu jednu od ruku pod obraz. Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Sada drugom rukom podignite bradu. Razmotrite nizi prioritet. Drugom rukom podignite bradu. ali pazite ako je bolesnik povredjen. Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc.

Spustite usta preko bebing nosa i usta. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Odlicno vam ide. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. Grudi treba da se podignu svaki put. bez pauze. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Brojte naglas. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. dvaput u sekundi. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite.01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Pritisnite nadole oko 3 cm. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca.starosnoj dobi Krit. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Pokusajte pnovo da uduvate.br. dva. tri. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. 7 . Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Grudi treba da se podignu svaki put. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Polozite koren dlana na grudnu kost. Pritiskajte grudi brzo. izmedju bradavica. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. pet. Recite mi da li se sada grudi dizu. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. Reci cu vam sta da radite. cetiri. Prirodno je da se umorite. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Brojte naglas u ritmu: jedan.A03. Nezno uduvajte pet puta.

3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: .02 V.03.informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili .03. Nivo svesnosti.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do .dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno .3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03.g.3.04 A.Pctor nešto . Ime.01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet.03.. 4 3. III izdanje .4 2. Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.medic helicopter i special unit ako je potrebno. e.3 1. diše normalno 3.ing day.4 V.3 1. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7.01 A. ali jasno govori 2.03.Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or . starost iand bolesnika 5.. Sluzbe koje su aktivirane 3.02 A..slanje helikopteraorspecijalne jedinice .sati.obavestite dežurnog lekara .03.Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or .privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1.03. Moguci bezbednosni rizici 3.. status cirkulacije circulation-status 7.3 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana .Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients.Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding . ali diše Ozbiljan kašalj. Nivo hitnosti.03.03.Pošaljite ambulantno vozilo or ili care . Dogovoreni putevi komunikacije 4.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:……………..End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H.3 1.03.Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili . 4.. adresa /opština address/municipality 2.03 Zagušeni disajni putevi 1 A. predlozite If relevant.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1. glavni problem i 1.: Pratite lokalne procedure.06 A.07 P R I O R I T E T H.03.slanje saniteta . Name. A 5. or .05 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili . age. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures. boro ili .01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj. pol sex 6.3 1.. npr: -oBAVE OSTI .local doctor on call . advise .02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.. disanja. ce ili ili .

pet puta. Tada oni izazivaju nelagodnost. brzo. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Postavite dete na leda. morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Okrenite bebu na leda. Postavite drugu ruku preko prve. bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. Uradite ovo pet puta zaredom. Nastavite to da radite. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite. Ucinite to odmah. glave okrenute nadole. pa pregledajte usta. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti. sitan novac. ili delovi igracaka. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. grašak. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. bol. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. treba da konsultuju lekara. Ponekad ovaj napad kašlja prode. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. delici ljuske jajeta. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Ucinite to odmah. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Pritisnite nadole 1-2 cm. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. Ukoliko ovo ne uspe. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. Ostanite na vezi. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite. 9 . Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. pet puta. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. Drugu ruku stavite preko prve. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. kašljanje i delimican kolaps pluca. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ostavite dete da leži postrance. Ucinite to sada. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. tada su udarci u leda. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. temperaturu. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica.

15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. predlozite .04.2 1.2.2. 1.2.04.2. III izdanje . Sluzbe koje su aktivirane 3.2.13 A.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.07 A.6 1.02 A.10 A.slanje ambulantnog vozila .04.04.04 A. starost i pol bolesnika 6.7 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.05 A.7 1.2.01 A. Moguci bezbednosni rizici 4.2.3 1.14 A.privatan prevoz A.3.2.2.04. Nivo hitnosti.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.04. disanje status cirkulacije 7.3 1.3 1.04.2.3 1.04.04.09 A. aktvirajte .2.04.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04.04.3 1. osnovni problem 1. Nivo svesnosti.08 I 1.3.3 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. adresa /opština 2.2.03 A.11 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.06 A.04. Ime.04.3 1.2.3.04.12 A.3 1.

Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno. wide-bore venous cannulas.04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ. fizièke prepreke. Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar. pristup. moguæe opasnosti. Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno.prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe.Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4.Nadzirite poziv I prikupite informacije . policija. Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet).Ponudite svoje znanje ako je potrebno. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes.proverite da li radi sound log .Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi .prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak. Zagrejte bolesnike. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7. itd. Asistirajte.otvaranje vazdušnih puteva . Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: . Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ .zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva . Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati .ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno.budite spremni da primite još hitnih poziva! . vidljivost. vreme i svetlo.Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5.po moguæstvu u zatvoreni prostor. . Prebrojte povredjene i javite mi. Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru.položaj za oporavak . O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1. operater mora odmah da uzbuni: 1. stavite ih u položaj za oporavak. Pokažite razumevanje. Stavite svima do znanja da ste lekar. Tešite povredene.) . Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter. sklonite što više ljudi u zaklon. vatrogasci. sneg. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. 2. . kiša. i ispod njih. ili asistirajte. jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc .prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet.razmišljajte o alternativnim rešenjima . . oblaè-nost.ukoliko to vec nije uèinjeno. svetlost. ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak. Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije.ili asistirajte u tome. Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 .Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege .i izvestite o tome. preko/ispod 8 godina. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna. znakovi.ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? . ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. Utoplite povredjene. to je prioritet.Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci . Jednostavne mere prve pomoæi. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi. ne dozvolite da im bude hladno. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. Prebacite æebad preko povredjenih.Ostanite u kontaktu sa pozivaocem. Procenite rizik . 3. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom.Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci. Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe.Lokalne Hitne pomoæi . i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima.

Other assistance.Povezite pozivaoca sa med.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike. Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. V.05 A. V.05. Stanje nije urgentno.Posaljite ambulantno vozilo.07 Pomoc ostalim hitnim službama . Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci. Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. V. Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.06 H. Trenutna pomoc.03 A. Prevoz do višeg nivoa pomoci. Asistiranje hitnim službama.05. Nestabilne vitalne funkcije. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H. Trening o dogovaranju vremena prevoza. Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: .05. Agreed time.04 A. Nestabilne vitalne funkcije.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci.02 A.01 A.07 V.03 Sekundarna pomoc. 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.05.05. ili .sluzbama Ako saljete transport: . Stanje nije urgentno.05.02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara..05 V.05 Rezervacija transporta 1 A. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama. Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport .pomoc bez nepotrebnog odlaganja.05. III izdanje .05. Stanje nije urgentno. Sekundarna pomoc. H.06 V.09 Sekundarna pomoc. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med. Ostali zadaci.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.Posaljite ambulantno vozilo .05.05. ili . Prevoz do nižeg nivoa pomoci.05. No urgency. Moguce ozbiljno stanje.03 Sekundarna pomoc.05.05 H.Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili . Nije urgentno.05.05. Trening . Trenutna potreba. P R I O R I T E T II H.Povezite pozivaoca sa lekarom ili .04 H. Moguce ozbiljno stanje. Stanje nije urgentno. P R I O R I T E T V. Zahteva se poseta bolesniku. Zahteva se poseta bolesniku.08 V.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje.05.05.04 V.Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta . U dogovoreno vreme.05.05.bez nepotrebnog odlaganja.05.05.05.06 H.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.05.

Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza.ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta.Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla . vozi lekara na mesto nesreæe.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera. ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti.ravna površina za sletanje .ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom. proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj. Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva. Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. Oznaèavanje mesta u toku dana . Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja. na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom.ustanove: Da li ste sada uz bolesnika. treba da bude jasno oznaèeno.da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom . U primarnim sluèajevima. Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3.Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci . Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja. 13 .Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka .Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom .su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi . infuzijom. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med. bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu.je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo .Svetla za upozorenje na drugom vozilu .površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . i mora da odluèi o nivou urgentnosti. .kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera .na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul".tokom prevoza? .lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost. Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom.05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju. helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru. Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera.najmanje 30x30 metara površine za sletanje . dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med. pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju. trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi. Pomoæ ostalim urgentnim službama. Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza. medicinskim osobljem ili struènim licima . 2.

ili .obavestite dežurnog lekara .01 A. iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti. disanje.6. malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.4.06..02 8 . ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.5..09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure.6.01 V.7 2.06. izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.5.8 2.5.5..08 8 A.03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je.06.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .06.06.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.06 A.02 A.6.8 5. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.……….06.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.8 3. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta.07 A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .06.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4.. osnovni problem adresa /opština 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.6.3.5..5. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2.8 2.06 H.3.3.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3.6.05 A.2..4.09 8 2..6.8 2. puls preko 110/min. mucnine.07 H.06.6.3.8 2..6.06.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .. Jak bol. III izdanje .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.10 P R I O R I T E T III 8 8 V. predlozite .4.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .04 H.06.06.. npr 8 H.3..dežurnog lekara Ukoliko je potrebno..06. Nivo svesnosti. ili .03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5.3.6.06 Nejasan problem 1 A.5.slanje ambulantnog vozila .05 H.6.06.5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Moguci bezbednosni rizici 4. starost i pol bolesnika 6.06.06. aktvirajte .06.06.08 H..5.06.01 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili .8 8 8 H. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica.8 1. status cirkulacije 7.06.06.03 II P R I O R I T E T H.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: ..8 2. Ime.8 2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.3.06.06.5. Nivo hitnosti. ili .04 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6. Sluzbe koje su aktivirane 3.6.

koji sprat)? . ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi. ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. ali inaèe neobjašnjiv bol po koži. ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol. Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju. moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. èesto je kritièno bolestan. Poštujte lokalne procedure. jer je to posao lekara. liènost.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? .Može li da jede i pije? . 2. stava. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno. susedi. bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja. Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. pod kožom ili u mišiæima. imaju smanjen imuni sistem. Svesnost. Infekcije se razvijaju brzo.Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? . itd.Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . stepenice. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom. temperature tela. ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? . .Kakvi su uslovi za život (toalet.Alkoholièar ili narkoman? . I slièno). naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija. UKOLIKO NISTE SIGURNI. kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac).Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . modrice. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože. narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj. Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran. KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo. 3. Ukoliko se utvrdi problem. motornog odgovora. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR.Uzmite u obzir starost i pol.Gubitka apetita . Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu. Bleda. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše. Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga. kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ.Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? . Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom.Da li je u stanju da se stara sam o sebi? . koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari. reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti. komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima. Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad. Položite bolesnika na stranu. # . Podignite bradu i nežno potisnite glavu. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar.Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7. æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona. a znaci iI simboli su nejasni. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Vidi poglavlje 01/02 8. OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru.Slabosti .Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje . disanja. Povrede (ubodne rane.Da li je nedavno boravio u bolnici? .Da li koristi lekove? . od punktiranja ili posle operacije. bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju. Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. zbunjen ili u grèevima. Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. 6. Disanje. Cirkulacija. izraza lica. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike.

Sluzbe koje su aktivirane 3.5 1.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5 2.3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.5 1. starost i pol bolesnika 6.04 V.4. ili .07.07.07.07. 4.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1. III izdanje .4.4.03 A.07.02 H.05 A.5 1.07.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. disanje.07.5 H. Ime.3.07.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije.3.07.………. osnovni problem adresa /opština 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.5 V.07. Moguci bezbednosni rizici 3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.07.07 Alergijska reakcija 1 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.4.07.07.03 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….3.3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. Za sada u redu 3. aktvirajte .01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2.3. ili .5 2. ili .08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.5 2.: . ili .8 3 3. Nivo svesnosti.slanje ambulantnog vozila . status cirkulacije 7.07.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Nivo hitnosti. predlozite .3.07.obavestite dežurnog lekara .02 V.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al.5 H.02 A.01 A.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . npr.07.4.3.5 2.07 A.4.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.3.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.06 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.04 A.3.01 II Teškoce sa disanjem...Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .

Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: . ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice. muènina. Anafilaktièki šok Kiseonik. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima.1-0.Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost. Anaguard.01 mg/kg.07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme.Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . hladna i dijaforetièna.Bleda. Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3. lacije) . Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: .Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? . da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva. Vidi poglavlje 14 .Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0. iv braunila. Bolesnik æe oseæati nesvesticu. (visok prioritet) Adrnalin . (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god.5 mls u 1-2 mls. N. lice. Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. Ukoliko doðe do pada cirkulacije. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima.Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0.Neka hrana (naroèito morska. Proverite da li bolesnik diše. komplet za slucaj alergijskog šoka. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju. Skinite tesnu odeæu. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2. oznojena. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6. povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1. usta. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice. Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema.Na šta je bolesnik imao reakciju? . i treba da ih koriste kada je neophodno. nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu. životinjska dlaka). NSAID. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen. Položite bolesnika postrance. VAŽNA INFORMACIJA . Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab.5 mg iv polako) .Kada su poèeli simptomi? .B.Antihistaminici H2 blokovi iv .Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) .Svrab (oèi.Glukokortikoidi iv/im.Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok. ili tablete .Ujedi životinja ili insekata 8.Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana.Inhalirani alergeni (naroèito polen. Ukoliko bolesnik ne može da sedne.Da li su se simptomi ubrzano razvili? . koža ce postati bleda.Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta. bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu.Urtikarija pri svrabu. ili u vidu inhalatora. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: .Lekovi (naroèito acetylsalicylates. antibiotiici) . Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja.Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija . Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4. pa èak može i da izgubi svest. ako je moguæe u koma položaj. % . koža) .Ubodi insekata . pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti.Muènina i bolovi u stomaku .Deca: 0. bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo. zatim vrste oraha i jaja) . Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. OZBILJNI SIMPTOMI . Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. akutni napad astme ili alerijski šok. Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm. Procenite indikacije za intropiju (npr. Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. ili astma) . iv teènosti. upaljenji crveni osip i plikovi . muènina.): Ringer ili NaCl iv. oznojena koža (nizak BP pad cirku. kuæna prašina i grinje. NaCl.2-0. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji.

Nivo hitnosti. osnovni problem ..05 V.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .08.03 H.08. Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv.6. Dogovorena sredstva komunikacije 5.6.08.08.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.5.6 2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.6 3.3.04 H. Ime.04 V.5. I dalje bled I oznojen.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A.3.6. Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. status cirkulacije 7.06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.08.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .6 2.5.07 2.08.08.3. starost i pol bolesnika 6. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min.03 V.05 A.6.7.08.7 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili .. aktvirajte .08.3.3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.08.06 A. npr.08.08.08.5.7 6.3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6. sa trajanjem preko 20 min 2.5. ili .08. Nivo svesnosti. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda. Sluzbe koje su aktivirane 3.8 P R I O R I T E T H.01 II Krvarenje je prestalo.08.5.: . predlozite .7 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.02 V.7 V.6 A.3.08.3.08. adresa /opština 2. ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .08.10 H.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna. ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa.………….05 V.08.5.6 2.5.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica.slanje ambulantnog vozila .02 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .6 3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .04 A.08.09 2.01 A. 9 2.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.7 7 8 4. disanje.02 H.6 2.08.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.08 A. III izdanje .obavestite dežurnog lekara . bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži.5.3.7 1.3.

ili je tamna. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. Uzdignite deo tela koji krvari. Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. ili gornjih delova creva vezanih za želudac . Tamna. Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). 6. krv na toalet papiru. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme. 9. Obilno krvavljenje Koma položaj. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar).ukoliko je to moguæe. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. ' . Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. pa treba iæi na proveru. Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove. Teènosti treba da budu tople. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. osim u slucaju trudnoæe. Položite bolesnika u udoban položaj 2. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni). obièno su rezultat postojanja Hemoroida. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora.) i NSAIL (Naprosyn. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. Ili tendencijom ka krvarenju. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. ili tek malo. Isperite usta cistom hladnom vodom.08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar. treba konsultovati lekara.npr. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. Obièno je gubitak krvi mali. sve dok se krvarenje ne zaustavi. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. usled èega se bolesnik može i ugušiti. ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. kamenom u bubregu. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom. hemoragiju je teško zaustaviti. ne izduvavajte nos. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. što je pre moguæe. Ne gutajte krv. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine. Položite ga na leða. Bolesnik treba da sedi uspravno. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Manje kolièine krvi u stolici. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. noge uzdignute 3. Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv. povredom ili tumorom. zbog korišæenja gore pomenutih lekova. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. blago nagnut ka napred. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin). Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr. ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. 5. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. na prevoju lakta). Pa ipak. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. Sveže krvarenje iz rektuma. acetilsalicilati (Disprin. èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom.ukazuje na obilan gubitak krvi. Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. Aspririn itd. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. Krvarenje zbog lekova. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. iz stomaka ili digestivnog trakta. 8. Krvarenje iz varikoznih vena. Ukoliko se krvarenje ponovi.

Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H.slanje ambulantnog vozila . sada bez problema V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.5.4.………. Nivo svesnosti. ili . starost i pol bolesnika 6. adresa /opština 2.4.08 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.09.01 A.5 3.09. kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.09. Moguci bezbednosni rizici 4.5 3. Ime.7 3. oseca se loše 5 H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. .dlan na ruci) 3 V. kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4. aktvirajte .01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .09.5 3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.4.09.11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu.09.02 A.09.4.09.5 H.5.4.03 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .09. Dogovorena sredstva komunikacije 5.npr.5 4.03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H.05 Pad sa 3-5 metara 3.09.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5 3.09.10 A.09.Pošaljite ambulantno vozilo ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. disanje.obavestite dežurnog lekara .04 A.09. status cirkulacije 7..05 A.04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo. Nivo hitnosti.5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .09 A. osnovni problem .02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci..7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.01 III Manje opekotine (manje od 1% .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme……………. ili .06 A. ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i .09.5 4.09.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A.3.09. Sluzbe koje su aktiviranee 3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . otežano govori i guta Jake opekotine. npr.09. predlozite .07 A.5 2.: .09.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.09.02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3. ili .

3. Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. pažljivo. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". policiju ili odgovarajuæe odeljenje). Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' . Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) . 4. . >20% kod odraslih) .Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Proverite da li bolesnik i dalje diše. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu.duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Voda bi trebalo da isprva bude hladna.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1. Bolesniku ne sme da bude hladno. (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu.Jake opekotine po rukama . i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Trovanje gasom. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje. ukoliko .09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. sa slojevima povreðene kože. vlažnom krpom ili kompresionim zavojem. Ukoliko je mouæe sve iskljuèite.Opekotine na genitalijama . Voda bi trebalo da isprva bude hladna.Opekotine na licu . Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos.Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. Dim i garež na licu. Povrede na glavi. Vidi poglavlje 35 Nesrece. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. i podignite bradu. železnièku stanicu. grkljan. dušnik. 5. mišicima i nervima. ukoliko je moguæe u koma položaj. ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju. ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. ali ne ledena. ili postavite bolesnika pod tuš. Povrede na koži. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke. Ukoliko bolesnik ne diše. opekotine oko usta i nosa. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. 20°C.). Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela.Voda treba da je isprva hladna.Su opekotine velike (>10% kod dece. Zatim mlaka (oko.Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min.Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje. prenesite bolesnika na sigurno 2. spaljene obrve ili dlake u nosu. Položite bolesnika postrance. Prkrijte povreðjeni deo èistom. zapoènite CPR.(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša. stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju. a delimièno suva i bleda. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. 6. Tretman je 100% kiseonik. 20 stepeni C). pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . Hospitalizacija uvek. ali može da izazove aritmiju. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale. Olabavite tesnu odeæu. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe). ili postavite bolesnika pod tuš. Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. usta. Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje. 20 stepeni C). Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija. POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom. elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3. I 2.

Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.2.4. starost i pol bolesnika 6. aktvirajte .5 1.10.5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.01 III Bol kada duboko udiše.4. samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) ..3. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca..2.: .01 II Mala nelagodnost.10.3.10.4.2.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 H. III izdanje 22 .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Pošaljite ambulantno vozilo ili .. Nivo hitnosti.10.10. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H.5 V.3.02 P R I O R I T E T V.10.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 1.05 A.2.3. inace se dobro oseca 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5 1.5 1. nepoznato lupanje srca 1.10.10.bol I neprijatan osecaj u grudima* . Ime.3.10.10.02 A.bol u ramenu.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . predlozite . Moguci bezbednosni rizici 4.05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.obavestite dežurnog lekara ..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.5 1.5 V. status cirkulacije 7.03 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . ili .09 1.04 Gliceril trinitrat pomaže.slanje ambulantnog vozila .10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima.…………. npr.06 A.10.3.5 1. inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1.3. Nivo svesnosti.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. adresa /opština 2.4. ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše.4. ruci ili vilici* .5 1.10.5 1.3.bled I oznojen* .10. i ako jeste kada i sa kakvim efektom.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.3..03 A.iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1.07 A. ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili .08 A.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .10.10..2.i ili . osnovni problem .2.2.10.5 1.01 A.03 V.4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5 1.2.3.10.4.10.. disanje.04 V.. Sluzbe koje su aktivirane 3.

Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje. loše probave. bledilo. Utopliti i pustiti da dmara. preloma rebara. bolesnik æe prepoznati simptome. i samo po sebi je retko opasno. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije. Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija. hladnoæa ! i oznojena koža.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti. Odreðene beta blokatore iv. Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. Bol ili nelagodnost. Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. Disprin. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. U nekim sluèajevima. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo. Bolesnik se èesto oseæa loše. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. vrtoglavicu i napet je. ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm.Gliceril trinitrata. ka ramenima i dalje prema grlu. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj. ima muèninu. hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. Mnogi su i bledi i oznojeni. Akutno popuštanje srca. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija.10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1. naroèito kod starijih. U sluèaju da se sumnja na srèani udar. Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca. Ovo je potpuno uobicajeno.Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. . što uzrokuje neprijatnost u grudima. ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. Novid. Ubrzan puls bez bola. ali može da se dogodi i tokom odmora. (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi). teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti.Aneurizma aorte . Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. Dajte bolesniku aspirin npr. Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina .Embolija pluæa . (npr. Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta.Perikarditis . NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. teskoba. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. Najèešæi usputni simptomi. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. skleroza). Aritmije i srèani zastoj. ako je moguæe odmah 3. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza. u jednoj ili obe ruke. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. bola u mišiæima.

Agreed communication links 5.01 A.5.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje.6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: .5. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Nivo hitnosti. 6.6. Level of consciousness.11.6.11.11.9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.02 H.7 1. aktvirajte .02 A. breathing.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .7..dežurnog lekara Ako je neophodno. disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless.5.11.6 III V.11. npr. ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan.11. advise r If . predlozite elevant.slanje ambulantnog vozila .Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu.………….. inace je u redu Ima upalu.6 2.g.7 1. aktivirajte Ukoliko je potrebno.02 3.05 P R I O R I T E T 6.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. .01 Bled i oznojen. Sluzbe koje su aktivirane 3.Inform pat's own doctor on next working day. Moguci bezbednosni rizici 4.5. Nivo svesnosti....11.01 H..8 H.11 Diabetes 1 A. sa bolom i nelagodnošcu u grudima..Pošaljite caller again vozilo ili .Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. izgleda slabo ili se oseca loše 2.04 V. plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. inace je u redu Visok nivo šecera u krvi. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu.: lekara na telefon br..04 A. Sluzbe koje su aktivirane 2.11.11. ili ili ..07 and/or Visok nivo šecera u krvi.4. III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca.04 Bled i oznojen.7.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o .03 V.06 V.6. ili .11. ramenu.4.05 V..03 H.. status cirkulacije 7. starost i pol bolesnika 6.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno .11.Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili .11. osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2. ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.. inace je u redu 3.6 6 6 P R I O R I T E T V. Dogovorena sredstva komunikacije 4.11.. potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V..Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .5.: . e. ili .7 1.obavestite dežurnog lekara . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A..Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme. Ime.Send an bolesnika da .11.. 6. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 .. ruci ili vilici 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures. ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu..11. disanje.11.

Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Ako ne diše .pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ako je moguæe. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. gazirana teènost ili mleko. u najveæem broju sluèajeva. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Ostali simptomi su bledilo. postoji opasnost od gušenja . Olabavite tesnu odeæu. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. ili injekcijama insulina ili olovkom. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. 7. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. 5. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi.zapoènite CPR: 2. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. a u najgorem sluèaju se umire. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. Ukoliko nije u stanju da pije . javlja se muènina i poèinje povraæanje. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. lepljiva koža i tremor. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Da bi se glukoza rastvarala. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. Bolesnik postaje vidno umoran. infarkt miokarda). Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. èesto agresivno. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Ako ne. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Konfuzan. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. mleko). (dijabetski gubitak svesti). Tretira se šeæerom ili glukagonom. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Svestan. Položite bolesnika postrance. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Ipak. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. temperaturama i ostalim oboljenjima. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Alternativa : Dajte 500 ml. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. gazirana piæa. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. izmerite nivo šeæera u krvi. naroèito u nogama. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. 4. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. time možete izazvati gušenje. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. ceðeno voæe. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . ako je moguæe u koma položaj . Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima.urin sadrži više vode. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. 3. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. znojenje sa drhtavicom. pio suviše alkohola. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. Ukoliko bolesnik može da pije.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira.

7 2..Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.04 A..4.01 A.12.06 A..12 Davljenje 1 A..12.medicinski helikopter.4. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .4 5 2.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.3. skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3.ili .03 H..obavestite dežurnog lekara ili .12.03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..8 2.12.03 A.08 A.vatrogasci......3..12. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ronioci.12.12. svestan 2.4 2.ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V..12.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most. ako treba .01 II Dezorjentisan..05 A.8 1 1 P R I O R I T E T H..02 H.3..7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .01 P R I O R I T E T III Svestan.4 2..12.12. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2.7 2..12.09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .3..dežurnog lekara ..02 A...4.policija.12.02 V.04 P R I O R I T E T V.12.12.4.3...4 2.. broj. III izdanje .... ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C. normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj...12. ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno....Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.4.slanje ambulantnog vozila .2. ako treba .. 7 1.3.4 2..07 A.12.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.

Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Ako ne. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Ukoliko nije u stanju da pije . Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. ceðeno voæe. 3. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . ako je moguæe u koma položaj . I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Ipak. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. Alternativa : Dajte 500 ml. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Ukoliko bolesnik može da pije. mleko). Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Ako ne diše .kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. 7. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. 4. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. gazirana teènost ili mleko. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . Proverite da li bolesnik još uvek diše. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Ostali simptomi su bledilo. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom.zapoènite CPR: 2. Da bi se glukoza rastvarala. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9.urin sadrži više vode. 5. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Olabavite tesnu odeæu. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. postoji opasnost od gušenja . Tretira se šeæerom ili glukagonom. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. infarkt miokarda).07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. Ako je moguæe. Bolesnik postaje vidno umoran. pio suviše alkohola. gazirana piæa. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Položite bolesnika postrance. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. a u najgorem sluèaju se umire. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. ili injekcijama insulina ili olovkom. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. izmerite nivo šeæera u krvi. naroèito u nogama. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Konfuzan. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. lepljiva koža i tremor. (dijabetski gubitak svesti). Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. znojenje sa drhtavicom. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Svestan. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. time možete izazvati gušenje. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. èesto agresivno. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. temperaturama i ostalim oboljenjima. javlja se muènina i poèinje povraæanje. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . u najveæem broju sluèajeva. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom .

13.13..6 3..13.4.13. III izdanje .13..6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .4.medicinski helikopter.6 3.03 A..13.07 P R I O R I T E T III V.13.03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C.8 4.policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.03 H.9 3...13..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .02 V.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A. ako treba .5.ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju.3.4.5..13.6 3.5.13. inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba.5.5.6 3..5..4.4..09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2...13.vatrogasce ili ronioce.06 H.dežurnog lekara .04 H.4...07 A..02 H.6.5.4.13.5.13..04 A.13...7 2.6 3. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H.05 A.13.4...6 3.Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H..6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5.02 A.01 V.13.6.05 H.08 A.4.5..6 2..slanje ambulantnog vozila .4.ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.06 A..6 3.5.4. ako trea .01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3..01 A.6.5.. konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj. za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.3.6 4.5.13.4.13.5.13..

Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. variranje svesnog stanja. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. ili nestalih . Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. po moguæstvu sa rezervoarom. Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini. za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa). Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi. sa uzdignutom glavom. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine. Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. kukovi. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje. Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 .13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. ramena i laktovi. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem. 8. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno.nistagmus i ponekad muèninu. preko tesne maske sa rezervoarom. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks. u camcu.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . paraliza. razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije. i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. Prenesite ga na bezbedno mesto. 6. Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min. 4. ali nisu ozbiljni.Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) . Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga. Vidi 35 Nesrece. Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom. promene svesnog stanja i napade. Tipièno. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: .Broj povreðenih na mestu nesreæe. Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu.500 ml. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom.udaljenost od kopna . Ako bolesnik ne može da sedi. . u vodi . Proverite da li bolesnik još uvek diše. odmah zapocnite CPR. 10 . DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. ronilaèku tablicu i kompjuter. maskom.Da li su povreðeni na kopnu. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu. položite ga na Levu stranu. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu. Simptomi su kašalj. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma.Raspoloživi èamci u blizini nesreæe . iv. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. 5. 10-12 l/min.Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. pa èak i ukoliko nema simptoma. Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. 9. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu. Promene na koži Svrabež sa osipom. tupost. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. zujanje u ušima. i napadi. Ostalo Zadržite sve boce I ventile. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina.Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) . i moguæe. Ako je potrebno. "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj.Dextran 20 ml. ili subkutani emfizem. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula. a za njim Dextran 40. Uklonite svu mokru odeæu. gubitak sluha. Olabavite svu tesnu odeæu. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti. Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . otupelost. Ako je prestao. po moguæstvu u zatvoreni proctor. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje. paralizu. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija.

privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.6 5. Dogovorena sredstva komunikacije 5.04 5.14.Pošaljite ambulantno vozilo ili .6 5. npr..14. III izdanje .14.7 1.05 A. ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu. Slabost.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .14. ili . Nivo svesnosti.4. disanje.02 V.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .14.14 Ujedi insekata/životinja 1 A.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .14. starost i pol bolesnika 6.3. predlozite . još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati. Temperatura.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.03 A.6 4 4 H.6 1. adresa /opština 2. Moguci bezbednosni rizici 4.14.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.06 H. 6 2.14.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.6 P R I O R I T E T 2.06 A..04 alergijska reakcija pole vise od 30 min.3.14.14. aktvirajte .2.14.09 A.6 A.01 A.…………. osnovni problem .02 A.3.07 6 III V.6 4.03 V.02 II Ujed insekta na vratu.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.14. status cirkulacije 7..14.14. inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.2.4.. Ime.3.05 H.14.07 A.slanje ambulantnog vozila .5.14.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Nivo hitnosti.03 H. od ugriza ili uboda 2. Stanje se ubrzano pogoršava 1. disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka.6 2.14.14.14.10 6 H.6.: ..14.6 2.obavestite dežurnog lekara .01 V. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka.5.2.. Bol u predelu ujeda..04 A.14. bolni otok na mesu ujeda.6 1.01 H. Sluzbe koje su aktivirane 3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili . Temperatura Temperatura.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ili .

mesto ujeda vruæe). Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. temperaturu i opšti osecaj slabosti. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. Omoguæite mu da slobodno diše. 2. bol u abdomenu i dijareju. Ako se bolesnik oseæa loše. Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni.antihistaminici . pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. treba da posete lekara. ukoliko Je moguæe. Sledite uputstva koja su na pakovanju. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. Procenite da li su potrebni: . i od bolesnikove osetljivosti. maèke. bolove u zglobovima i mišicima. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. muèninu i povraæanje. Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju. Ujedi otrovnice su retko pogubni. Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu . Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. Oèistite ranu temeljno èistom vodom.Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. ili. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan.antidot (zmijski serum) . Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom. Ako bolesnik ne može da sedi. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. dezinfekcionim sredstvom. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. 7. pad cirkulacije. imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. kao što su oticanje. Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu.Ili dok se ne zaustavi krvarenje. Smrtnost je velika (25-30%). da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. mokrom krpom ili ledom. oznojena koža). 3. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje. 6. Ako prestane da diše. 5. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju. ponekad konji. crvenilo i bol. veæ treba da se prenese. (bledilo. Bolesnik treba da izbegava hodanje. UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. 4. kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta. položite ga postrance u koma položaj. otežanog disanja. Pa ipak. a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. 31 . naroèito ako su u pitanju mala deca. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Antidoti postoje. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. oticanje i gubitak boje kože. Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom. kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. 5. Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. Ako je moguæe. Ova pojava treba da se tretira antibioticima.14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab. UJEDI PSA Ponekad. u trajanju od najmanje 5 min. Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe). (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). nekoliko dana po ujedu. Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Ovakve povrede. Lokalni simptomi su bol. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2. ako je ujed probio kožu. iz apoteke. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min. ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše. Olabavite tesnu odeæu. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. Deca obièno reaguju više nego odrasli. sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. otežano disanje. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. èistom krpom.

predlozite .2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . status cirkulacije 7.10 2.7 1.3.3.6.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A. Nivo svesnosti.Pošaljite ambulantno vozilo ili .7.5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .2.15.02 H.Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom . Moguci bezbednosni rizici 4. adresa /opština 2.3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….5 stepeni C. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. i / ili .6.07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje.5.15.7.ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.05 A.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .02 A. ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V.3.4. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.02 V.15.4.7 1. bolno grlo i kašalj. Dogovorena sredstva komunikacije 5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Sledite lokalne procedure.6.4.3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.15.6.15.15. Nivo hitnosti.slanje ambulantnog vozila .07 A.4.7 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.03 P R I O R I T E T A.15.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….4. ili . ravnodušnost Polenska groznica.06 H. ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3.05 H.3. starost i pol bolesnika 6.7 1.06 A.4.3. ili .5.04 Ima temperaturu.4.3.01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled.2.. aktvirajte .2. npr.15.15.5.10 3.15.01 H.4.3. osnovni problem .7 1.4.15.7 H.9 1. deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1.15.01 V..15.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .: .7 1.5 3.3.04 H.11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu . jedva da je svestan Temperatura preko 38.4. disanje.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Ugovorite vreme narednog poziva.03 V.5.obavestite dežurnog lekara .15.5.5 3. III izdanje .4.15. 5.15.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6.04 A. Ime.6. ili .4.15.7 1.3.03 H.15. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo.5 3.08 1.15. ravnodušnost Ima osip. izgleda slabo i .7.

pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. 38: Uho-grlo-nos. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. praæeni su visokom temperaturom. mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. 33 . Temperatura ne mora biti visoka na poèetku. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom. najèešce u rukama i nogama. meningitis. praæene groznicom. ali to ne sme da odloži tretman.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): . npr. Antibiotici (po mogucstvu. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. i drugih prateæih znakova i simbola. ozbiljne infekcije mekog tkiva . 2. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. da biste utvrdili da li se širi. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. 7. 6. u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. Tipièni simptomi su groznica. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3. Vidi 38 Uho-grlo-nos. Groznica traje od 3-4 dana. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi. Iznenadan poèetak je uobièajen. a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. 9. Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. ali ako temperatura prede 41 stepen. kojima je transplantiran organ. kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. Dok neke vrste osipa nestaju lako. èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom. ili oni kojima je uklonjena slezina.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. cesto imaju visoku temperaturu. kao što je npr. ali ne uvek. koji pate od leukemije.000 IE) / kg I ili . PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. u najgorem sluèaju sepsa. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. upala pluæa. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. temperatura i kratko disanje. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove. simptomi i znakovi. ili da dodirne celom kolena. 10 .vidi ispod) su generalno. Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). 11. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima.Penicilin 50 mg (80. 8. ali stanje letargije može da traje duže. VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu. glavobolja. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. 4. sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. Produžena groznica. Fotofobija. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma. na steroidima ili citostaticima. Rizièni bolesnici su stariji. Najèešæi simptomi su kašalj. preko maske Krvna kultura. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. loše opšte zdravstveno stanje. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. emfizem pluæa). ova petehija ne nestaje. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma.: . što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. Potencijalno kritiène bolesti (npr. O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. 5. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola. agresivne infekcije kože. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža).bronhitis. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne. bol u mišiæima. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. npr. praæene groznicom. a takoðe zavisi i od doba dana. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl. Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom. epiglotitis. može doæi do ošteæenja mozga. Kiseonik 7-10 litara/min. bolno grlo I suv kašalj. ili nov porast temperature. Infekcije. muènina i povraæanje.

status cirkulacije 7.04 H.16.02 H. izgleda dobro 5 3 V.16.6 4.01 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili . III izdanje .6 1. izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu. ili . Dogovorena sredstva komunikacije 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….01 III Progutao malu kolicinu.05 H. osnovni problem adresa /opština 2.03 H. npr. 5.6 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .16. može da guta Progutao naftni proizvod.16.16. Moguci bezbednosni rizici 4.8 1. starost i pol bolesnika 6.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5.16.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.Pošaljite ambulantno vozilo ili r .08 H.16.2. Nivo svesnosti.5.07 A. detalji nejasni Progutao kiselinu.5.5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.16.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .6 1.5.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5.5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.16.5. Sluzbe koje su aktivirane 3. Ime. izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.6 4.6..6 3. izgleda dobro Progutao naftni proizvod..16 Trovanje kod dece 1 A.16.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .………….06 P R I O R I T Y V.16.: .4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5.5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .slanje ambulantnog vozila .03 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. predlozite .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.16.05 A.5.06 A. što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1.16.16.6 1. disanje. aktvirajte . ili .16.6 4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.6 1.02 A. Lagani kašalj Progutao nikotin.obavestite dežurnog lekara . ili . Nivo hitnosti.16.

ali nemojte terati dete da pije.disanje. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. 1. aritmije.). Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Savete rodbini telefonom 2. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. nakon uzimanja. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Prijem u bolnicu. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. ubrzano. šlaga ili sladoleda.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. Sledite uputstva sa pakovanja. grèevima. Dobro isperite usta. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. što je pre moguæe. VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . ulje za lampe. baza. tegli. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. a kod starijeg deteta od jedne. zatim ide period bez simptoma. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. 1. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Proverite da li dete diše. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr. petrolej. Ne ostavljajte dete bez nadzora.ugalj. itd. i obicno najviše štete nanesu ustima. 3. 5.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. jetre i oštecenjem bubrega. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Obrišite prašak suvom krpom. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. 4. 8. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. 2. Duvan/nikotin. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Naterajte na povraæanje.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. šlaga ili sladoleda. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. po moguæstvu u koma položaj. preparate na bazi gvožða. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). 3. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša.Maalox). Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance.15-60 min. povraæanje i glavobolje. Paracetamol. Zabacite nežno glavu unazad. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. muèninu. Rani simptomi su èesto abdominalni. Treba da pije mleko ili vodu. Antidot: N-acetilcistein iv. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. dati medicinski ugalj. Kiseline mogu da oštete tkivo. Položite dete postrance. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. padom cirkulacije I rada srca. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. ukoliko dete proguta ove proizvode. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. jer to može da izazove povraæanje. bazu ili naftne destilate. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. ali ne previše. bazu.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Naftni destilati (benzin. Olabavite tesnu odeæu. Varira od osobe do osobe. 6. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. 7. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Disprin). Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. prašak za pranje suda i sl. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Dete æe se buniti. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. i podignite bradu. jaja. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Kašalj. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Tablete gvožda. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med.). Salicati (Aspirin. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode.

17.probila plodova voda.glava ide prva .04 P R I O R I T Y .01 A.dezurnom babicom.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.17.02 V.01 5. nema kontrakcija 10 1. ako treba .17.manje i nepravilne kontrakcije .2 1.2 1.2 Posle 37-e nedelje trudnoce .6.17.17.majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .17.17. manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija .17.akuserskim odeljenjem. u konsultaciji sa strucnjakom: .05 A.prvo dete.akuserskim odeljenjem ili .09 1. slabo diše .17.03 A. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom .pukla je plodova vode.03 H.2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .17.beba je mlitava.01 V.majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .Ako je potrebno. ili .prvo dete.02 II 1.02 A.17.12 A. kontrakcije Bol ili kontrakcije . Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H.14 H.Dajte savete pozivaocu .10 A.03 .7 5.više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: .07 H. izmedu kontrakcija .17.vec je radala.17.stalan i jak bol.17. predlozite privatan prevoz . manje od 2 uloška na sat 1.slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A.Ako je potrebno.7 5.17.ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna . više od 2 min izmedu .06 A.2 P R I O R I T Y I A.doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i .17.Dajte savete pozivaocu . III izdanje .2 1. ili .-pregnancy A.05 H.17.2.plodova voda.Ako je potrebno.4 A.2 H. više od 5 min.7. kao i Dom Zdravlja Ako je moguce. u konsultaciji sa strucnjakom: . u konsultaciji sa strucnjakom: . dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce. manje od 2 min. ili kontrakcije .17.9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: .2.dezurnim lekarom Ako je moguce.17.17.plodova voda je pukla .dežurnog lekara .vec je radala.Dajte savete pozivaocu . ili .Posaljite helikopter.dezurnom babicom.9 1.slanje ambulantnog vozila .08 A. nema kontrakcija Dete je rodeno.2 1.ako je potrebno.11 2. ako treba .8.2 1. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.04 Majka ima grceve Veliko krvarenje . izmedu jakih I regularnih kontrakcija .glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena .17.manje vaginalno krvarenje.2 1.dezurnim lekarom Ako je moguce.9 1.17.6. u konsultaciji sa strucnjakom: .07 1.2 A.prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) .13 A.17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn.ukoliko je od znacaja.17.3 2.2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.06 H. 7 PRIORITY III V.plodova vodica je pukla .17.08 1.17.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.i vaginalno krvarenje .Posaljite ambulantno vozilo .medicinski helikopter.

Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. ulje za lampe. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. 1. itd. 6.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. 3. 1. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Varira od osobe do osobe. Naterajte na povraæanje. Duvan/nikotin. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. 3. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Dobro isperite usta.15-60 min. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. padom cirkulacije i rada srca.). Sledite uputstva sa pakovanja. i podignite bradu.Maalox). muèninu.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Proverite da li dete diše. Disprin). Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. preparate na bazi gvožða. šlaga ili sladoleda.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. 5. petrolej. Paracetamol. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. baza. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva.). Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. jetre i ošteæenjem bubrega.ugalj. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Rani simptomi su èesto abdominalni. i obicno najviše štete nanesu ustima. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. Antidot: N-acetilcistein iv. O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. Položite dete postrance. Salicati (Aspirin. ukoliko dete proguta ove proizvode. bazu ili naftne destilate. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. a kod starijeg deteta od jedne. ali ne previše. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. 8. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. Kašalj. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. Olabavite tesnu odeæu. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. nakon uzimanja.ali ne previše da ne dode do povraæanja. 4. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. šlaga ili sladoleda. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. ubrzano. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. 2. što je pre moguæe. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi. ali nemojte terati dete da pije. 35 . Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Dete æe se buniti. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja. zatim ide period bez simptoma. Kiseline mogu da oštete tkivo. Obrišite prašak suvom krpom. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. 7. Zabacite nežno glavu unazad. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr. jaja. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Naftni destilati (benzin. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. bazu. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. prašak za pranje suda i sl. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. Prijem u bolnicu. dati medicinski ugalj. jer to može da izazove povraæanje. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. 9. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). tegli. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. Savete rodbini telefonom 2. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno.disanje. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). po moguæstvu u položaj za oporavak. grèevima. aritmije. Tablete gvožða.

3.akusersko odeljenje. u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja.05 A. ako treba sa inkubatorom .9 2.01 V.sa grcevima .slabiije kontrakcije i bol u abdomenu .18.02 V.5 1.18.3.5. još uvek krvari Trudnoca . ili je pukao vodenjak.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.18. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol. ako treba .18.Ako je potrebno.5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .akuserskim odeljenjem ili .6 1.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .dezurnom babicom .04 H.5 1.01 H.05 H.5 Ostanite na vezi! Uzbuna .3.3.08 A.18.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H.5 1.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna.5 1.5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .4.18.02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.bol u abdomenu .5 2.04 A.dezurnom babicom .18.Ako je potrebno. Nenormalan bol ili krvarenje.Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .18.pojacana glavobolja i smetnje s vidom . ako treba .sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola .18.5 1.03 2.06 A.03 V.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1.akuserskim odeljenjem ili .vaginalno krvarenje .07 H.18.5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .08 H.5 2. više od 2 uloška na sat .5 P R I O R I T E T H.Posaljite helikopter.3.09 1.09 A.18.6 1.5.18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu. Inace u redu.18.3.5 1.18.dezurnim lekarom V.07 A.18.18.Posaljite ambulantno vozilo .03 A. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.18. bleda i oznojena Bleda i oznojena.4. više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu. 1.5 3.5 1.18.krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.18.dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .06 H.3. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.4.3.krvarenje.18.slabije vaginalo krvarenje . u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.3.5. trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa .01 A. kao i Dom zdravlja Ako je moguce.18.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti.18.4.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i .ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce.18.10 8 1.Ako je potrebno predlozite privatan transport .3. vidi: Vidi 17 Porodjaj A.18.3. III izdanje .

Menstrualni bolovi jesu problematièni. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. Ukoliko se placenta odlubi. pa èak i na neko oboljenje majke. Ukoliko je pak poroðaj neminovan. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. Tipièni znaci su nagli i snažan bol. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. pravilan bol u abdomenu nakon 20. Hipertenzija. u najgorem sluèaju. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu. ali da je prerano reæi. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. 3. 39 . koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. preko maske. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. Kontrakcije koje poènu pre 37. Pojaèana glavoboja. Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). 6. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. 8. Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja. može da bude pobaèaj. Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. ali kada se to desi. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar. Infekcije materice retko naglo poèinju. 4. time izazivajuæi pad cirkulacije. Javite se ako se krvarenje pojaèa. 2. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). Jak. ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. smetnje s vidom. One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. 9. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. mora da se mnogo odmara.18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). može da bude mnogo brži. i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim. otprilike nedelju dana posle menstruacije. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete. Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). Vidi 23 Grèevi. 5. Na žalost. i bebin život je tada u opasnosti. Nisu ozbiljni. èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. Za njeno sopstveno dobro. Dete se može spasiti. jaki bolovi porastu. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. i može doæi do krvarenja. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. jer je bebino telo malo. Terbutaline 0. i najèešæe su praæene temperaturom. Preuranjene kontrakcije . zbog opasnosti da se ono prolongira. Prevezite smeštenu na levoj strani. KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice. O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. retko se dešava da se placenta odlubi. ili temperatura tj. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). stanje je kritièno i za majku i za dete. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno.te nedelje.

4 1.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.19 Glavobolja 1 A.03 A.11 8 A.02 A. Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili . Temperatura preko 38.19. nepoznate glavobolje.19. Sluzbe koje su aktivirane 3.01 II Napad jake i nepoznate glavobolje.19. osnovni problem adresa /opština 2.3. III izdanje .4. aktvirajte .: .11 1.05 A.Izgledaslabo.slanje ambulantnog vozila .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. nepoznate glavobolje.2.08 A..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4 V. Nivo hitnosti.19.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br…………. Ime. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.19.2.3.05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.. predlozite .4 Iznenadan napad snažne.4.02 V.19.19.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne. teškoce sa govorom Glavobolja.03 V.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan.4 1.19. dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.2.04 H.2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .19.2.06 1.3.01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene. inace je u redu 1. paraliza 1.3.19. temperatura i zapušen nos Glavobolja.03 H. slabost1. mucnina 1.4 Iznenadan napad snažne.01 A. Nivo svesnosti. ili .19. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ukocen vrat. disanje.10 H.9 Operacija na mozgu. izgleda slabo 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .19.09 A.2. Izgleda slabo Tackasti osip.4 1. glavobolja koja se pogoršava Glavobolja. Moguci bezbednosni rizici 4.04 V.12 1 V.4. nepoznate glavobolje.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.19. ili .19.4 1 1.4 Iznenadan napad snažne.5.obavestite dežurnog lekara .19. nepoznate glavobolje. ili .19. npr.19.5.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .19.6.2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.2.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1. ili .02 H. ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu.07 A. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1.19. status cirkulacije 7.Ugovorite vreme narednog poziva and/or .5stepeniC.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4 1.3.19. starost i pol bolesnika 6.5 stepeni C.

muèninu. . 12. 5. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. èitanju ili gledanju televizije itd. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. Povreda glave. Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. grlo. èesto sa paralizom. 8. povraæanje.zapušen nos. Je najèešæa vrsta glavobolje. itd. Glavobolja izazvana stresom. Najèešce kod starijih bolesnika. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa. 10. npr. nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. vrtoglavica. meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv.apopleksija . Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. tumor. uz jako osvetljenje. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. i osip. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. Vidi 23 Grèevi. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. zbunjenost. 7. teškoæe u govoru i grèevi. 11. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. ukoèen vrat. Glavobolja je najcešæe najgora izjutra. opšte loše zdravstveno stanje. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. kažu da se loše oseæaju. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. 3. ukoèenost vrata. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6. Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove.subarahnoidalna hemoragije . po pravilu. Simptomi su kao kod obiène prehlade. Krvarenje može da zapoène spontano. i postepeno se smanjuju. èak I nedelja. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. Pa ipak. zamor pri fizièkoj aktivnosti. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . Poremecaj u funkcionisanju šanta. On se blokira i pritisak u glavi raste. Izbegavajte opijate. i u mnogim. temperatura. Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. kao što su muènina. ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. Obièno je to jaka. Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. upala. Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. teškoæe u govoru ili paraliza. 2. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. paraliza. Sinusitis. oko oèiju i preko obraza. ali ne svim slucajevima. muèninu. muèninom i povraæanjem. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. polusvesno stanje. Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. 4. Prateci simptomi su muènina i povraæanje. Meningitis. polu-svesno stanje. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa).meningitis. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome. nos. Uobièajena je jaka glavobolja. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima. Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor. 9.). Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor. Èeona glavobolja.

20.obavestite dežurnog lekara .7 pritisne providnom staklenom cašom A.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .20.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A. status cirkulacije 7.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A. bledilo i bezvoljnost.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.: .20.9 Temperatura preko 38.3.3.08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7.20.7 4. osnovni problem adresa /opština 2.Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A. predlozite . ili .5.02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .20.20.10 V.10 H.20.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.…………. Moguci bezbednosni rizici 4. disanje.4.20 05 V.7 1. reason unclear P R I O R I T Y V.20.9 1.9 1.3.20.slanje ambulantnog vozila .20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Nivo hitnosti. starost i pol bolesnika 6.stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.20..20.05 .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.10 2.Pošaljite ambulantno vozilo ili . nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip. Jedva da je pri svesti 8 1. bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.01 III Jak bol na ili ispod kože.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .7 5.4. izgleda slabo II 1. ili .02 V.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.02 Osip.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.20. Ime.06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.20.20.7.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H.. aktvirajte .20 04 V. III izdanje . ili .3. ili .3.03 V.3.9 1.05 Strong pain in or under the skin.03 .04 . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.7. Sluzbe koje su aktivirane 3.7.5 5 5.01 Osip.5 stepeni C i izgleda slabo A. npr.7.7.3.20.4. Nivo svesnosti. Dogovorena sredstva komunikacije 5.20.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….4.7 1.

upaljenim crvenim osipom i plikovima. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. skalpu ili po rukama. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. Bolesnik ne sme da se utopljava. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. Ne tretira se. 4. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. Sitne. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. Osip pocinje na obrazima. skalp. Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja. Ako se temperatura nastavi. Infektivni eritem (erythema infectiosum). Ovèije boginje (varièele). Ukoliko se tretira na vreme. koje se mogu brzo proširiti po koži. Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. ruke i noge. obièno nestaju nakon nedelju dana. osip se može zaustaviti. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. leda. 11. 5. Simptomatska terapija. 7. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije.spreèiti dugoroène probleme. Herpes zoster (plikovi). Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. ali su retko ozbiljne. 8. 6. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. Dok neki osipi brzo nestaju lako. Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. 9. Opšte zdravstveno stanje je dobro. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. 10. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. Jako je bitno dobro osvetljenje. Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. zatim se razlivaju po veæim površinama.20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. Impetigo. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Traje oko jedne nedelje. sa petehijama to nije sluèaj. vruæe i bolno na dodir. zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. Samo oboljenje nije opasno. Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. pre nego što nestane. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. rukama i nogama. Veoma su zarazne. Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. Oticanje je crveno. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. alergije. Osip traje od 1-3 dana. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. nalik naježenoj koži. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. Proveravajte osip svakog sata. Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. mekim tkivima i mišiæima. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. Javite mi ukoliko se osip proširi. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. iz predostrožnosti. rukama I nogama. Nije ozbiljna virusna ospa. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. širi se po telu. Više utièu na odrasle nego na decu. bubuljicama ili plikovima boginja. 43 . Bolesnik treba da se obrati lekaru. vruæem i bolnom oteknuæu. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. braon. 2. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. leðima. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. Oblast oko usta nije zahvacena. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. te bolesnik treba da se obrati lekaru. retko sa temperaturom. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. i istovremeno umanjiti bol . Pseudo rubela ("èetvrti osip. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. Isprva su ružièasti i taèkasti. ruke i noge. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli).

oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain. disanje.21.5.temperatura tela je ispod 30 stepeni C .07 A.5. u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije .6 1.21.4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. inace je u redu 1 P R I O R I T E T V. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1. 3.4. aktvirajte .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .6.4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.4.oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora . sada je u redu 1 3 V.03 V.mlitav / mlitava je . Nivo hitnosti. ili .5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.06 A.21. amfetamini.21 Hipotermija/hipertermija 1 A.5. osnovni problem adresa /opština 2.09 H.i jedva da je pri svesti .6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .6 3.7 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.ima masivnu povredu .Pošaljite ambulantno vozilo ili .03 1.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) . Nivo svesnosti.6 1.05 A.ali je svestan I nije malaksao .4..21.slanje ambulantnog vozila . III izdanje 44 .2. ekstazi) 4.6 1..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.21.21.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .21. Sluzbe koje su aktivirane 3.6 3.: . status cirkulacije 7. neosetljiva.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.21.4.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.04 I P R I O R I T E T 1. kao I tkivo ispod. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Moguci bezbednosni rizici 4.6 1. Ime.bespomocan je. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.2 Izložen ekstremnoj hladnoci. ili .6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .6 V.21.08 A.temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda.02 Sumnja na površinske promrzline. predlozite .4.obavestite dežurnog lekara .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .21. sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.21. ili . koja se.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .21.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava .8 1.02 A.bio je izložen izvanrednoj vrucini . npr.21. ne može pomerati) 1.21.01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.21. potpuno smrznuta koža.02 H.6. ili .21.4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. starost i pol bolesnika 6.5.03 A.

5. CPR treba odmah da se zapoène. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. kokain. kada je temperatura tela niska. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici. Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke. ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. kao I konfuziju. vrelina. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C. nalik kori drveta koži. i slièno) .Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . Nikako ne trljajte snegom ili ledom. 4. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. i uveæanu opasnost od promrzlina. tvrdoj. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije. 7. može da se pomera u odnosu na tkivo ispod. po moguæstvu toplu. Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj. i ostalo) .32° C I ne daje nikakve vidljive znake života. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom. maratona. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. 2. 45 . Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom. vunenu æebad.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo. gubitak mišicne koordinacije. U Norveškoj je ona relativno retka. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. jednostavno legli. bledi i oznojeni).35°C) izaziva drhtavicu. zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni. Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. Umotajte ga u suvu.Umerena hipotermija (30° . SAVETI POZIVAOCU 1. . 3.vidi sledeæi paragraf. amfitamini. Koža.Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu. proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. Nikako ne trljajte snegom ili ledom.Tipièni znaci su polusvesno stanje. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). nabrekle vene. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca. Rigidnost mišiæa. bledilu. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C. nizak krvni pritisak. pak. Dajte kiseonik ako je moguæe 5. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. ubrzani puls. 8. oznojenoj koži. sa sklonošæu ka nesvestici.34° C) izaziva polu-svesno stanje. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. je svestan i nije povreðen. kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: .Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. Pospite preko njega mlaku vodu. crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni.Blaga hipotermija (34° . I treba da traje. posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi. i u najekstremnijim sluèajevima. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2. povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. Puls. Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj. ukoliko je promrzlina površinska. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale. dok se èeka pre- voz za bolnicu. pri vatrogasnom poslu. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube. kao oparenoj koži. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. 3. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° . Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete. i gubitku svesti. O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod. Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije. . 6. 4.Nakon jakih fizièkih napora (trèanja. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1. usporeni fizièki I mentalni odgovor. Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. kao i u toku prevoza. situacija postaje opasna po život. usporeni puls i disanje. . Starije osobe ili bolesni. a ne zbog hipotermije. Koža može da se ugreje dodirom.

22. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.08 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.………….4.22.6 3.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2.2. ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.22.04 A.22.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.8 3. Sluzbe koje su aktivirane 3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .05 A.06 A.22. predlozite .: . sada je u redu 46 V.07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2.05 H.3 1.22.03 H.22.4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2.22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Pošaljite ambulantno vozilo ili . osnovni problem . Moguci bezbednosni rizici 4.10 A.22.obavestite dežurnog lekara . Ime. Nivo hitnosti. Nivo svesnosti.22.22.02 H.22.03 A.22. disanje.22.slanje ambulantnog vozila . aktvirajte .22.22.02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama.4 Progutana kiselina.03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.22.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V.privatan prevoz A.8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat. u stanju je da guta 4.22. starost i pol bolesnika 6.22. sada je u redu Moguca izloženost.4 1.11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.01 H.09 A.4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2. III izdanje .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.04 H. ili .3 1.22. ili .5 3.06 H.22.07 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V. Dogovorena sredstva komunikacije 5.. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas.9 4.22.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili .4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . status cirkulacije 7.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. npr. detalji nepoznati 4.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. adresa /opština 2.4 3.01 A.

Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid. od kiseline. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. Ne spuštajte slušalicu. POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. Lako je potceniti kolicinu. Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. silos ili tank. Opasne supstance na koži. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. . Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . Ucinite mesto nesrece bezbednim. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. 1. Savete rodbini preko telefona 2. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija. kao i tuširanje mlakom vodom. Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. po mogucstvu na svež vazduh. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. po moguæstvu mlakom vodom. drugim recima. gumene rukavice. Vidi 35 Nesreæe. ili njihovo dospeæe u oèi. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani. šlaga ili sladoleda. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata.TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. tj. obucite zaštitnu odeæu. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh. Obezbedite okolinu . (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo. Ne ispirajte vodom. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. Nikako ne ispirajte. Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. ili se poslužite usisivaèem. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože. 2. . VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. ili nakon nekog vremena. možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova.dok je ne sklonite. 7. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. izbegavajte udisanje hemikalija. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. naocare. ukoliko to vec nije ucinjeno. petrolej. amonijak. ukoliko je moguæe ili neophodno. narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. sumpor dioksid. Ne ispirajte. tuširajte povredjenog. silosa I slièno. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. Vidi 39 Oèi. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. 3. i ne terajte dete/bolesnika da pije. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku. i oslobodite disajne puteve. 3.22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. ukoliko je moguce. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem. 5. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. Ukoliko je moguæe. 4. NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom).(16 Trovanje kod dece).VMA . 9. 6. ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione. ili se koristite usisivaèem. Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. Niko ne sme da ulazi u rezervoar. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Ukoliko je potrebno. Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. Nosite zaštitnu odeæu. èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). Pluæni edem može da se dogodi odmah. u dužem vremenskom periodu. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. èesto i zbog oseæaja krivice. Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. gumene rukavice i naoèari.sata operativna služba). Vidi 16 Trovanje kod dece. 8. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. razredivac i slicno. Procenite situaciju i odmah mi se javite.

dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta.2.23. a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . grcevi Dijabeticar.23.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.: . osnovni problem .23. III izdanje .23.23. grcevi Grcevi. nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.………….01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom. predlozite . i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .23.09 1. disanje.02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. npr.slanje ambulantnog vozila .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. nedavna povreda glave Grcevi.23. Nivo hitnosti.23. temperatura preko 38.. grcevi traju više od 5 minuta. ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili . ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….23.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali. Nivo svesnosti.23.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .23. bolesnik malaksao i konfuzan 1. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min.23. adresa /opština 2.2 A.04 1.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5 stepeni C.2 1. ili . Ime.2.05 2 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.2 2 2 V.23 Grcevi/napadi 1 A.02 Još uvek ima napad.. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju. aktvirajte .08 A. po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3.04 H.4 1.23.03 P R I O R I T E T I A.23. Nekoliko grceva jedan za drugim. može da ustane nakon napada 3 V. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. ili .03 H.2 A.07 A. status cirkulacije 7.23.23. Sluzbe koje su aktivirane 3. starost i pol bolesnika 6.2 H. Moguci bezbednosni rizici 4.obavestite dežurnog lekara .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.02 H.06 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.

OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. encefalitis. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije. pada. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji. Ako je dete u pitanju. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Pre toga. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. preko maske. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom. U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. u položaj za oporavak. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. bolesnica je možda imala hipertenziju. Oèi ce prazno da zure. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. Ako dete ima temperaturu. ali se mogu dešavati do 6. meningitis. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. ali spada u po život opasna stanja. za poèetak. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. Odmah svucite bolesnika. Paracetamol. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. Položite dete postrance. ne spadaju u ozbiljna stanja. u isto vreme. kako za majku. Oni dramatièno izgledaju. ne sme mu biti vruce. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. na srecu. ukoliko je pri svesti. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. ukruti im se ili pak omlitavi telo. Eklampsija. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. jer je dotok kiseonika smanjen. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. da usled snažnog plaèa izgube svest. postaje cijanotican. 35 . ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus). Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. Poremeæaji mozga (udar.e godine. praæeno kvalifikovanim osobljem. 6. nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. Dete se mora utopliti nakon napada. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. Vidi 11 Dijabetes.. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. npr. Porodaj što je pre moguce. Vidi 15 Temperatura.5-1 mg/kg iv ili rektalno. tako i za dete. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. Napadi traju više od 5 minuta. obicno je pospan i umoran. što su po mozak kritièna stanja. i ima snažne grceve po celom telu. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. poremecaji zbog povrede glave. tumori. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe. ako je moguæe. nakon napada biva konfuzan na neko vreme. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. Deca: 0. a postoji hiperaktivnost mozga. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. I dete može da prestane nakratko da diše. kao što su kokain. 1./min. I to nakratko. 4. Eklampsija je retka. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta. Napad može da lici na grand mal napad. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje. ili. O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. Bolesnik tada gubi svest. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. ekstenzivni edem ili albuminuriju. dajte mu lekove za skidanje temperature. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. Pomoæi cu vam. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. ekstazi ili amfetamini. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. Ako mu je vruæe. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade. mogu da izazovu grceve. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. 5. ali. Sledite uputstva sa pakovanje. dajte ih detetu sada. nakon što je napad završen. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Kada se bolesnik probudi. kako bi moglo slobodno da diše. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike.

socijalnog radnika i tako dalje. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. One pogaðaju i pojedince I porodice. Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. hipersenzitivnost na stimulanse . šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti. od uèitelja preko psihologa do direktora škole. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. porodiènog lekara. kroz crtanje ili slikanje. a nazivamo ih porodiènim tragedijama. ako je dete u pitanju . Oko 2. On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu. lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje.Lokalnim sveštenikom . Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. . Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja. plaè. vrtiæ i prijatelje.Ponovno proživljavanje prethodne traume . jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim. Najcešæi oseæaji su teskoba. Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. muènina. Žrtve. strah i bes. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. kolege. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. Ovo se èini na sledeæi naèin: . straha po sopstveni život) . ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava.Depresija i nesanica . Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. Gubitak ili trauma postaju sve dalji.Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . Bezbedno okruženje.Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . U principu. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem.Tuga i oèajanje . uèitelja. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. i to èim vam situacija dozvoli .Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. Ne zaboravite školu.Iznerviranost. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. slike. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ.Šok i poricanje . i èesto zahteva nekoliko nedelja. npr.Strah i teskoba (zbog novog gubitka.000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti. Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena. Oko 5. razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu. Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju.Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. spadaju u izuzetno važne faktore.roditelja. brigu i razoèaranost. Osim sa porodicom. Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni. napadi . nalik snu . Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija.Školom/obdaništem. mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije. što je pre moguæe.Socijalnim radnikom ili psihologom. patnji i apatiji.000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva. Uz pomoc podrške. bol u abdomenu. nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen. komšije. treba da razmotrite i kontakt sa : . a zatim sveštenika. obavestite i lokalnu zajednicu. 70% umiru van bolnice.Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. razumevanje i fizièki kontakt. prisustvo najbliže porodice. .Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. Opšte reakcije u ovoj fazi su: . ukoliko je dete u pitanju. kritièno bolesni ili preminuli. i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni. postoji mnogo zajednièkih osobina.Porodiènim lekarom . Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke. i razgovorom. braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati. drhtavica. unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih. . pravovremenu informaciju direktno unesreæenom.Uznemirenost.Emocionalna otupelost . kompetentna i primerena. Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom. Pa ipak. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija.Neverica i nerealistièno iskustvo. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres . znojenje.Vrlo jaki emocionalni napadi . .Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima. kroz plaè. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu. ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom. Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom.Izmenjeno poimanje vremena . Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. direktna.Dajte iskrenu. vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. lokalne zajednice i zdravstvene službe. npr. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt. Unesreæenima je neophodna nega.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. U najboljem sluèaju. Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume. oèajanje. Najèešæe akutne reakcije su: . Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem. i tako dalje. Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost. svake godine. razoèaranje. na primer u bolnici . njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. Bolna. doživeæe to kao lièni razvoj. podrška prilagoðena njihovom godištu.

25.7 4. trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima.7 4.25.5.3.6. inace je u redu Bol u ledima.05 A. disanje.7 H. malodušno i slabo Povraca staru krv. Dogovorena sredstva komunikacije 5.25.02 H.25.5.03 II Stalan abdominalni bol.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures. ili .7 4. status cirkulacije 7.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu.g.9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .25.Pošaljite ambulantno vozilo ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .25.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.25..25.07 P R I O R I T E T 2.trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A. ili .slanje ambulantnog vozila . Moguci bezbednosni rizici 4.06 H.02 V.25.3.6.3.7 1.08 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H. Ime.06 A. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom.01 H. III izdanje .6. osnovni problem .6.04 A.25.25. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu.01 P R I O R I T E T III 1 4.25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.25.25.25.………. Nivo svesnosti.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .3.6. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .7 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .obavestite dežurnog lekara . deluje slabo i krhko 1.07 2.7 2. delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje.7 3.04 H.02 A. ili . inace je u redu 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….3.5.4.3. adresa /opština 2. .3.3. Sluzbe koje su aktivirane 3.25.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.4.25.: .03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5.01 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . starost i pol bolesnika 6.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.25.. Nivo hitnosti. e.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2.6.25.7 1.25. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2. aktvirajte . predlozite . izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.3.7 1 V. oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu.3.6.09 V. ili .5.6.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7.7 A.4.05 H.

Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju. Da li sam postupio pravilno. Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju. mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava. . Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni. svojim kolegama i èlanovima svog tima. važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne.Problemi u komunikaciji. povreðena ili mrtva . Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke. kao i sa najbližima. sa nekim izmenama.Podrška i briga kolega . Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor.Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka).Loše definisane uloge. izvan i unutar bolnice. kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje . mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi. Otvorenost. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije. kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ. "preosetljivošcu" i sliènim.Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe.Kontakt sa povreðenim/preminulim . loše definisani ciljevi . donosite prave odluke u deliæu sekunde. nesreæe ili katastrofe. Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. . dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju.deca koja su ozbiljno povreðena. rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega.Nedostatak potrebne opreme. Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti. Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. naroèito kada su u pitanju veliki udesi. Budite otvoreni I iskreni. One se ne smeju smatrati liènim "slabostima". U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima. da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica. obdanište i dr. doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti. i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu. dakle u prehospitalnoj fazi. U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti. da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije. Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina. možete doživeti snažnu reakciju kasnije. kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi. mentalnim i emocionalnim reakcijama. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj. koje na njih mogu da utièu odmah.Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr.rutinama 6.Stanje pripravnosti.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja . pomno slušajte. takode su jako važni.24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE . timskom radu . moguænost da se "izduva".Briga o pojedincu. sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince.Jedinstvo. 2. nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. organizovani. 1. da li sam bio dovoljno brz. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ . Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik.Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. upeèatljivih utisaka ili gubitka života. umiru ili su mrtva. medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima. mera i trajanje . vremenski faktor . prijateljima. napetost. Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. Obostrana podrška i ohrabrenje.Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija . a èesto i kritici kada je sve završeno. . a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. ali i unesreæene.Reakcije rodbine.Situacije u kojima su deca kritièno bolesna. . Najvažnije je imati spoznaju o stresu. korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. Pomozite im da shvate èinjenice 5. .Tip situacije. žrtve i njihove roðake. duh zajedništva i meðusobna pažnja . i da imaju odgovarajuæu podršku. veæ godinama. sa ostalim kolegama.Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje. Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7. intenzitet. U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim.novine i mediji) . a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama. informisani. Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu. Osoblje treba da se brine o sebi. Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama. ili uputstava o korišæenju iste .Prièajte o onome što se dogodilo. Pa ipak. period èekanja.Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres .Okupite unesrecene/ožalošcene . koordinaciji.Ukoliko je potrebno.Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . ili sa odloženim dejstvom. psihološka podrška nakon velikih nesreca . Ne zbunjujte se 3. kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa.Upeèatljiva iskustva . Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta . Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . sa oseæanjem nemira i teskobe. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. ali prilagoðeno potrebama deteta. iskrenost. jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente. velikim oèekivanjima. Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . Izbegavajte besmislene komentare. npr. opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. kao i reakcijama na njega. nemir.

04 H. ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu.5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.01 H.obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.26.01 A.26. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna .bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja .02 A.obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci .04 A.26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure . ali su blizu . sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna.ambulantna kola .lekar .03 A.26. ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure . savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A.26.26.ocekivana.05 H.obavestite najblizeg hirurga .06 A. utvrdena .26.Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije. .26.26.02 H. utvrdjena smrt II H.obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .slanje ambulantnog vozila .03 H.5 4. Uzbuna .26.najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce .05 A.07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života.26. III izdanje .dežurnog lekara .26.medicinski helikopter.26.smrt sigurna.26. ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu.26.gde je neophodno.01 III Smrt u instituciji.06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4.po mogucstvu dezurni lekar. ne spustajte sl. ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.5 4.

razlog nepoznat. Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo. Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti. da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula. . patnji i apatiji.Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. Prijemno urgentno odeljenje. Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa.Od kakve je bolesti pokojni patio? . Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. nakon što protok krvi stane. ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara. pomoæi æu vam. što je pre moguæe. stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1.Mors causae ignotae (mrtav. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage. vi to nemojte izjaviti. povrede nastale nasiljem. Žrtve. a i zato što je neophodno. CPR štedi neko vreme (1020 min. po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu.Kada je preminuli poslednji put viðen živ? . možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate. . i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan. pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju.Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . na primer dok ste još u bolnici.Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . SAVETI POZIVAOCU . zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. Razlog je nepoznat. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu. kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. rezultati su slabi. Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat. Ukoliko ste u moguænosti. uzrok nepoznat) . porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. hladna i bleda koža. Ne dirajte ništa. .Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. obdaništu. Ne zaboravite školu. kompetentna i primerena. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. (ne diše. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja.Mortuus inventus (zateèen mrtav) . Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min. ali ako želite da pokušate. prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje. Veæina škola ima plan za ovakve situacije. Ukoliko ste sami. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti. pa cak i na licu mesta/nesreæe. Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici.Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva. zapeèatite prostor.Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu. kao i razgovorom. Pomoæ je na putu.Pitajte i za temperaturu i boju kože.Smrt je oèekivana. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici.Dajte iskrenu. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik. . Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Ukoliko je uzrok smrti nejasan. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke. neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": . iskoristite to. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija.Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . prijatelje. SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci). Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. 4. treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR. 2. možda i više) pre nego što mozak umre. . Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. . Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. nego da to odlažete za kasnije. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije. Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. bilo kod kuæe ili u bolnici. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života. Morate sada da mislite na sebe. ukoèenost mišiæa). neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje. Ipak. znaci smrti mogu biti oèigledni. Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. 5. osim ako: . smrt u zatoèeništvu i slièno). i to što je pre moguæe. Nakon konsultovanja. i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. vrtiæ i prijatelje. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane. i ne dozvolite to nikom drugom. kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu. Situacija je uvek dramatièna. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. uèitelje. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. komšije. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: . samoubistvo. Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe. direktna. O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti.Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . lokalnog sveštenika.Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . 3. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije.

5 1.6 2.27. Sluzbe koje su aktivirane 3.27.5.27. ili . osnovni problem adresa /opština 2.27.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .4.6 5.27.obavestite dežurnog lekara .3. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1.05 A..Pošaljite ambulantno vozilo ili .27.27.8 PRIORITET III V. npr.06 H.04 H.03 H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. starost i pol bolesnika 6. ili .6 5.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .27. Nivo hitnosti. disanje.5 Ima epilepsiju.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5 P R I O R I T E T I H. budan 2.01 A.27. Ime. ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa. III izdanje .4.4.01 V.27.slanje ambulantnog vozila .27.4.27.03 A.07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .02 A.……………. Nivo svesnosti.5 1.: .5 2.05 H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.07 H.3. predlozite .27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4.6 5.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .03 Onesvestio se.5 1. status cirkulacije 7. aktvirajte .2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.27.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme………….27.27.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili .5 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5.27.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.27.27.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.27.06 A.6 5 1.. sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata. ili .6 5.01 H.02 V. izgleda slabo 7 1.02 H.08 H.04 A.

Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica. i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled.Zbunjen 3. preko nazalnog katetera. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta.Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. èesto opisivane kao najgore ikada. U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter). Sluša komande 5.Intoksikacija. Prevoz amb. spontano 3. Nenormalna fleksija 2.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti. teškoæe u govoru. Stanje je jako ozbiljno. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije. Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija). OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI . smanjen nivo svesti. teškoæe u govoru i grèevi. Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje.Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2. sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. / min. Ako je svrsishodna terapija tromboze. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet. ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora. u položaju za oporavak. Vidi 23 Grèevi. Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol.Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija .Orijentisan 4. 3.Febrilni grèevi: 23 Grèevi . Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije.Nasumiène reci 2. noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. 8.Smestite bolesnika postrance. Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. Stanje vrlo brzo pre#% .Proverite da li I dalje diše . stanje postaje kritièno. Napad može da bude uvod u moždani udar. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. ili ektopièna trudnoæa. Ovo dovodi do infarkta. Nenormalna ekstenzija 1. Krvarenje može da poène spontano. psihološki stres. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. muènina. ili zbog cerebralnog edema. otvara oèi na bol 1. povraæanje. a glavu nežno potisnite unazad . što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu. Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. i razlièiti stepeni svesnog stanja. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza . SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti. vozilom sa uzdignutom glavom. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima. Moždani udar Kiseonik 10 l. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice.Ako je prestao da diše. kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. Najcešca disekcija aneurizme aorte.Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes . Lokalizuje bol 4. dok je telo u vodoravnom položaju. iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem. Ako tromboliza nije relevantna: . maskom ili 2-3 l. Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5.Nerazgovetni zvuci 1. otvara oèi na obraæanje 2. bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. Sledite bolnièke procedure.Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici. Ostali simptomi su ukoèenost vrata.Podignite bradu. rasta u kritièno. mokre-nje pri stanjanju. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. bez ikakvog upozorenja. uz konsultaciju sa bolnicom . / min. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje). Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman. Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4. Verbalni odgovor 5. Simptomi variraju zavisno od stepena povrede. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. ako možete u položaj za oporavak . slezine ili bubrega. VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta).Stanje nakon grceva: 23 Grèevi . smetnje sa vidom. Oslobodite disajne puteve. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije. Ipak. Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. teškoæe pri gutanju. uzimanje Gliceri trinitrata. Povlaèenje na nadražaj 3. su uobièajene pojave. Ukoliko pritisak brzo raste. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. paraliza. Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6.

gas/ugljen-monoksid . ili ..slanje ambulantnog vozila .28.05 A.04 H..5. ili .28.sa izraženom teskobom 4.28. predlozite . Moguci bezbednosni rizici 4.. npr.09 A. ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V. Nivo svesnosti.4 1..04 A.28.: .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.7 A.7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.7 1.28.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. starost i pol bolesnika 6.02 V.oružjem .10 P R I O R I T E T H.vešanjem 1..obavestite dežurnog lekara .5 2 A. status cirkulacije 7.sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5..7.28.. III izdanje .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.28.9 3. razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.………….Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili .7 . krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj .obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili . osnovni problem .28.28.. nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje.11 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. aktvirajte . Nivo hitnosti.28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A.28.03 H.skokom sa visine .overdoza lekovima .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1.11 A.28..5.10 .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .28.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.28.4 4 1.06 5.08 .5..Pošaljite ambulantno vozilo or .28.02 H.28.03 V. adresa /opština 2.05 H.28.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili ..skok sa visine . Sluzbe koje su aktivirane 3. ili ..03 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.28.01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .01 III V. disanje.28.7.ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.28.ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .10 A.5. inace smiren i tih Depresivan.5. ili .04 5...02 I P R I O R I T E T .sa visokom stepenom uznemirenosti .06 A.12 ..28.28.oružjem .7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je..8 1.01 II Samo-nanošenje povreda.07 A.7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..28. Ime.

razvod.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . socijalne službe.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. Povucite se na sigurno. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. Nema terapije bez pristanka bolesnika. ukoliko situacija nije urgentna. otupelošæu u predelu usta. koliko god tako izgledalo. ili se pak èini bezuspešnom. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno. 7. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. prelomi I manje povrede. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. nego saobraæajnim nesrecama.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo. hemoragije. akutna hipoglikemija kod dijabetesa. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. 1. Akutni mentalni poremeæaj 1. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru.Doživeo je gubitak (smrt. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. 8. spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ. treba da staloženo razmotre problem. nesreæna ljubav. Nedavno doživeo gubitak (smrt. Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom.oboljenja može da se pogorša. mogu da vode. pa i do najgoreg. policija. Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu. tako što naizgled gube svest. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. ako nije rizièno.Stalni sukobi sa bliskim osobama . vešanje i slièno. 2. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. sveštenikom. sveštenik. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim.Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. vaša je obaveza da obavestite policiju. Trovanje/overdoza Rane. treba uèiniti barem kontakt. karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. demencija i slicno. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. zatvorske vlasti). ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. Ovi napadi izgledaju dramatièno. Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno. meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens). razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. samoubistva. nesreæna ljubav. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge . Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja. jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. ili idu zajedno. razvod. Potrebno je napisati pismo za prijem. pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. sa psihièkim problemima. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ.Slaba mreža (malo bliskih veza) . vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana. ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje. 10. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. Ako niste u moguænosti da ga to pitate. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom. ostali). a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom. finansijske teškoæe)? 6. Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život. kako bi: . 2. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika. organska #% . Sledite lokalne procedure. bockanjem u prstima. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. ali su retko ozbiljni i brzo proðu.Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . Stanje bolesnika sa istorijom psih. osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima. depresijom ili euforijom. Overdoze. 11. 9. finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. ponašaju se nenormalno ili agresivno. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu. samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt. Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo.

Ime.3. ima utisak da ne može da udahne.01 III 8 V. starost i pol bolesnika 6.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. npr.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj.3.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.29.07 A.slanje ambulantnog vozila .29.03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem. predlozite .02 H.privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.: .01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .29.01 II Teškoce sa disanjem. Nivo svesnosti. status cirkulacije 7.29. aktvirajte .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.4 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .29.29. ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .04 H.3.6 1.29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A. ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2.29..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. anksiozan.7 1. nije malaksao 1 1.06 V. III izdanje 60 .03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj. teško guta Još uvek pri svesti.03 A. adresa /opština 2. Moguci bezbednosni rizici 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.29.02 A.3. iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja. deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca.29. nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje.4 1.05 H. osnovni problem .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .29.3. ili .04 A. ili .29. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.02 P R I O R I T E T Brzo disanje.3.3 1.4 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.4. Nivo hitnosti.08 H.29.05 A.………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. disanje.29. ne oseca se slabo 5 V.29. stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija.29.obavestite dežurnog lekara .5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .4 3.06 A.29.29.

Ovo je kritièno stanje. Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. 5. Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme. kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. svežem vazduhu. Možete izvesti dete i napolje. Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. i Glyceryl trinitrate. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. proveravajte povremeno da li je stalno tako. edem pluæa) 38 Uho. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. Položite ga postrance. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine. . Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. Aminophylline: polako iv/im (20 min. zapoènite reanimaciju CPR. Astma. Disanje je brzo i nategnuto. ali nisu ozbiljni. Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. Olabavite odeæu. i bolesnik se oporavlja. Ako prestane da diše. jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. jak kašalj i promuklost po buðenju. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Respiratorni trakt deteta je uzak. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. ili u kupatilu kraj hladnog tuša. traheju. Je po život opasno. kao i otupelost oko usana. kao što je kašalj. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). Možete ga izvesti i napolje. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara. anksiozan. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece). ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. 3. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. šuštanje ili zujanje. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. penastoj pljuvaèci. i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. zato ga postavite kraj prozora. Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. uzimanja leka. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju. na šta bolesnik reaguje. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. Pokušajte bronhodilatore. Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. Tipièan suv. Simptomi su slièni srèanom udaru. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. 4. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. najèešæe na nozi ili karlici. Epiglotitis. Teènost se skuplja u pluæima. ili potpuno zatvara. Koža je èesto bleda ili cijanoticna. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. i crvenkastoj. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. hrane ili bilo èega drugog. 7. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. a koža mu je sivkasta i oznojena. u prvom satu nakon ujeda insekta. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. po moguæstvu u položaj za oporavak. Furosemid iv. hroniènog bronhitisa i emfizema. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. Proveravajte da li bolesnik diše. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. Širite smirenost oko deteta. Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. a može biti i nenormalnih zvukova. Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. oseæa se veoma slabo. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. 8.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. Pokušajte da ga smirite. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. epiglotitis) 2. Inaèe izgledaju dobro. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. Pluæna embolija. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. jer ne sme da se prehladi. grlo nos (akutni laringitis. Pseudo kroup (laringitis). Ukoliko bolesnik normalno diše. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja.

02 II Moguca overdoza.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . adresa /opština 2. status cirkulacije 7.: .5 4.30. ili .04 H.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .2. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min.06 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.10 2.30.3. III izdanje .4 6 4 2.4.30.obavestite dežurnog lekara .3.02 V. ili .30.30. osnovni problem .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ili .04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.07 A.4 1.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.………….slanje ambulantnog vozila .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili .30.30.04 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.8 3.30.30.4.7 2.8 A.30.3.4 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .30. npr.9 1.30.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.06 A.. Dogovorena sredstva komunikacije 5. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1. Sluzbe koje su aktivirane 3. Uzeo metanol.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .30. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min. Nivo svesnosti.Pošaljite ambulantno vozilo or . želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.03 A.03 H. predlozite .03 V. Uzeo je kokain. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan.30. Moguci bezbednosni rizici 4.07 7 V. starost i pol bolesnika 6.30.08 H.01 A.01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. loše mu je Otrovan.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Ime.30. disanje.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .30.2.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Nivo hitnosti.30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.3.30.30.01 H.05 4.05 H.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . aktvirajte . vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje. amphetamine.

Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje. ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim. grèevi i gubitak svesti. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg. Razmislite i o: . Benzodiazepin overdoza. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. koliko god možete. Morfijum. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans. izuzetnim nemirom. Kerotax. Izaziva ošteæenje bubrega. (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv.1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. sa konfuzijom. 2. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah.4 mg iv. oružje. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. Smrtonosne doza je 100g. Pethidin. anksioznost. hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. halucinacijama. 4. ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija. Delirijum tremens je ozbiljan. i dužinu prevoza do bolnice . a glavu nežno potisnite unazad. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. Metanol. hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju. doze. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti .30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija . sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave. Heroin i ostali opijati. tahikardija i groznica. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. Zadržite sve tablete. srèani udar i po život opasnu hipertermiju. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja. 3. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. Jaki lekovi protiv bolova. Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom. nemir. Antidot : Flumazenil 0. Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. . Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika . 7. hipotermija?). mogu da pokrenu halucinacije. Benzodiazepini. hipertenziju. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti. Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje.3 mg iv. . Fortral. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. 35 Nesreæe. . Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. noževi i ostalo agresivno ponašanje. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal. O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. Valium.Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale .Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju."O trovanju / overdozi" ispod. 23 Grèevi.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima.svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. što je pre moguæe.Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe. Mogadon. konfuzija. Acetylsalicilati (Disprin. u toku 15 sekundi. Antidot : N-acetylcysteine iv. telesne težine. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Ne treba se davati u sluèaju povrede glave. Veæe doze izazivaju halucinacije. grèeve i pad cirkulacije. 6. U ponovljenim dozama 0. ali ne ako je antidot dat oralno. Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima.Medicinski ugalj. Nervoza. po moguæstvu u položaj za oporavak.. nemir. muènina i nesanica su karakteristiène. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu.Saveti roðacima .0 mg. Ako to nije moguæe. Methadon itd zaustavljaju disanje. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja. prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel…………………. Smrtonosne doze su od 5-30 ml. špriceve. pa èak i slepilo. Temgesic.4 mg im. 5. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak).Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe . Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). naroèito supresije disanja. Reakcija zavisi od pojedinca. Može da se ponovi nakon 1 min. Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) . Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. Ne ulazite pre nego što vam odobri policija. krek i ekstazi. 9 10.Antidot: Flumazenil. drhtavica. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. 'whizz'. grèeve. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol. a velike doze i prestanak disanja. groznica. kokain. preterana drtavica. 8. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0.

8 V.02 A.32.6.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties.6. seems weak and listless Possible child abuse 1. has contuinuous abdominal pain .4.6.is weak. adresa /opština 2.has a rash.02 H.8 7. not affected Has rash. hay-fever. status cirkulacije 7.2.5 degrees C.4.slanje ambulantnog vozila .4.has severe headache/neckpain .4.: . ili .8 1.. can barely swallow 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. seems weak Extremely weak and pale.4.8.32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho.32. otherwise OK Stinging when passing water 3.05 A.32.8 2. grlo.01 III Has temperature. starost i pol bolesnika 6.32.03 P R I O R I T Y A. seems weak and 9 10 1. Ime. disanje. ili . aktvirajte .07 H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Dogovorena sredstva komunikacije .3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.08 .osoblju A.07 .8 1.3.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6.05 V.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5.32. npr.05 H.8 1.32. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .4.4.02 V.06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.8 3.8 3.8 4.4. ili .04 A.06 H.3. Nivo hitnosti. nos A. seems weak and listless .7.5.32.32.03 H.10 2.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .32.32.4.7.6.10 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . sore-throat.4. predlozite . Nivo svesnosti. does not seem weak Has a temperature and 8.32.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .8 7.deteriorating rapidly .5.4.32.32.04 V.2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.2. seems weak and listless . Sluzbe koje su aktivirane e 3.8 5.32.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .…………. osnovni problem 1.6.seems unusually irritable .32.32.01 Breathing difficulties. ili .06 A.8 2.32.6.32.4. not affected Has pain over the cheeks. Moguci bezbednosni rizicis 4.has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting.4.8 11 P R I O R I T Y V.8 1.32.5.obavestite dežurnog lekara .has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass . 5.32.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.breathing difficulties.5.3.8. ear-ache or cough Abdominal pain.04 H.coughing non-stop. forehead or eyes Has temperature. barely conscious Temperature over 38. III izdanje .5.32.5.03 V.

POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. u tropima? 1. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno. ima grèeve. detaljno proverite ima li osip. Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima.Ringers 20 ml. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. 7. OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). 8. 29 Teškoæe sa disanjem 11. 29 T eškoæe sa disanjem. 9. a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: . ali to ne sme da zadržava prevoz. GROZNICA PREKO 38./kg u toku 20-40 min. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože.Penicillin 50 mg (80.Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu. . Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice. BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu. (bleda. Sledite uputstva sa pakovanja. Dete koje pati od pada imuniteta (npr. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima. 5. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. upala fontanela. Neki osipi lako nestaju. pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. Epiglotitis je po život opasan.Simptomi su èesto nespecifièni .32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga.preko maske Krvna kultura. dijabeticima. Važno je znati ako je dete povraæalo. ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. praceno muèninom i povraæanjem. po celom telu. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. što nije sluèaj sa petehijom. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða.vidi ispod. slabo ili iscrpljeno. astmu. Monitoring vitalnih funkcija usput. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. ukoliko je stolica nenormalna. 38 Uho. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu.. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. nos. grlo. 10 . Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira. 6. Neophodno je dobro osvetljenje. (Vidi 31: Saradnja sa drugima) . U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. nervozno. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu.Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml.000 IE)/kg i ili . translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi.5 C. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. . malaksalo. vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. zelen. ili oni kojima je uklonjena slezina. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama. suva sluzokoža. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis). može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. naroèito ako je dete malaksalo. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija . incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige.Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu.bolesnici na hemoterapiji steroidima. Ukoliko je dete slabo. slabost. Fotofobija. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: . Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol. 3. 4. suve pelene. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min. $# DIJAREJA. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja.Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma . Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". oznojena koža). pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu. nasilja ili incesta. Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. uobièajeni su simptomi meningitisa. meningitisom. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. malaksalost. nasilje. Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: . Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu./kg telesne težine u prvom satu. Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. ili razvije simptome pada cirkulacije. Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju. Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno. Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. slabo je. epiglottitisom. barem samo na osnovu klinièkih znakova. peritonitisom). Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo. ukoliko je dete slabo..

Dogovorena sredstva komunikacije 5.04 V.5.5.5.7 1.7.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ili r .na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno. Moguci bezbednosni rizici 4.05 H. predlozite .33.04 H.5.33.33.8 9 6 10 11 1 10 1 12 H.3. ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.Ugovorite vreme narednog poziva.obavestite dežurnog lekara .33.5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . adresa /opština 2.gornji.5.04 A.slanje ambulantnog vozila .33.4.7 1.5. starost i pol bolesnika 6. stopalo ..Pošaljite ambulantno vozilo ili . prljava voda.33.33.33.33. status cirkulacije 7..33.kolena. Nivo svesnosti.08 H.4.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .33.02 V.13 H.5.4.7 2.. ili . aktvirajte .33.05 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. skocni zglob.7 4.7 2..33.01 A.33.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5. potkolenica.7 2. donji deo ruke ili šake .7 10 4. III izdanje .…………….05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ili .03 A.03 V. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja.07 H.ramena . Sluzbe koje su aktiviranee 3.4.33.33.33.33.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. osnovni problem .7 4.02 A.33.7 2.5.33.12 H.33 Rane.33. disanje.manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.06 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.7 1. prelomi .butne kosti .33. Nivo hitnosti.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.7 2.14 III V. ili . jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .01 V.33.09 H.4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.33.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.4. npr. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob . Ime.: .33.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….5.03 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1.01 H.7 1.) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara.11 H.02 H.

ili neku drugu vrstu imobilizacije.Povrede krvnih sudova (puls. Ukoliko je deformitet oèigledan. Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi. Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije. i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. Razlog za ovo je napetost. kao što je trouglasta marama.Imobilišite oblast najbolje što možete.Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . Velike povrede treba da obratite pažnju na: . Manje posekotine. Saveti 2 i 35 Nesreæe. Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. . Važno je utvrditi nivo osetljivosti. Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. vreme punjenja kapilara.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis). Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj. u konsultaciji sa specijalistom. koja je starost bolesnika i tako dalje. 9. ukoliko je moguæe. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi.33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. prljavom vodom i sliènim.Povrede kompresorom i sliènim. bukvalno ispljuskajte ranu. ukoliko je pri svesti. parasimpatetièni nervni system. 4. Nemojte da koristite spiralni. koji zatvara pri udisanju. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira. ukoliko je potrebno. 14 Ujedi žvotinja i insekata. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom). krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. dok se ostatak koša širi. Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta. bol ili muènina pri gledanju u krv. Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. bolesnik treba da ih zadrži u ustima.Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici . prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: . ukoliko je neophodno. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima. Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) .Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika. Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv. 8. Stoplite bolesnika. 8. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa. Lice je posebno važno iz estetskih razloga.Imobilišite povreðenu oblast . .Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem. Bol èesto raste u toku prve nedelje. 6. Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. zavisi od toga gde je prelom. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra. Koristite kompresioni zavoj. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi.Kontaminaciju i strana tela . Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju. punjenje kapilara. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom. Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede. Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara. Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja. ili ih staviti u èašu mleka. Vidi "O ranama" ispod.NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. "O ranama" ispod. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom.Hemostaza. Prva pomoæ pri povredama ligamenata: . prekrijte je èistom krpom ili zavojem. 3. i najednom se oseèaju loše.Uklanjanje stranih tela . Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. sve povrede treba da pregleda doktor. snimite deo tela. Ukoliko vozite bolesnika nešto duže. kako su postavljene kosti. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. 2. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe. oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. jer ih bol sprecava da iskašlju sputum. boja kože ispod mesta povrede) . Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz. Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom. Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. obièan zavoj. gips. tekuæom vodom i blagim sapunom. Vidi "O ranama…" na ovoj stranici . Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. O ranama.35 Nesreæe . Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama.podignite povreðenu oblast . Slomljena rebra. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije.Povrede krvnih sudova (puls.Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom . nogu. Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj. . 9. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu . a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). Ukoliko sumnjate. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode .14 Ujedi životinja ili insekata . Da li prelom zahteva operaciju. 7. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min.Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) .Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) . 5. æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti. 10 10. PRELOMI Prelomi ruku i nogu. teskoba. Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor. kako se dogodila povreda. On ne sme da prekine dotok krvi. Povrede kompresorom i sliènim. procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. boja kože ispod povrede) .

poderotine. Ime.5.9 4. Dogovoreni nacini komunikacije 5.5 2. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.34.34. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2.34.: .7.02 A.8.02 V.9 4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4..06 A.9 3. Moguci bezbednosni rizici 4. ruka. ili .34.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti.34. rame.34.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.4.13 A.8.5.01 H. adresa /opština 2..34.4.34. predlozite . disanje. starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti.9 4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .obavestite dežurnog lekara . otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.34.05 A. potkolenica. zglob.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5.34.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.01 V.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4. npr.02 H.4.4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.4.7.slanje ambulantnog vozila .01 A.5 2.8.34.5. .6. koleno.9 3.6.34.09 A.8.8.5.34.12 A.8.5.9 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.4.9 3.8.5.34. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A. prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .10 A.03 Manje povrede (posekotine.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….11 A.5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .5.9 3.14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.9 4.34.8.03 Bio je u nesvesti.4.8.8. osnovni problem. šaka.34.03 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .5. ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5. status cirkulacije 7.08 A.34.34.8.4.07 A.4.34. III izdanje . butna kost. Nivo hitnosti. polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice.9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.04 P R I O R I T Y III V. Sluzbe koje su aktivirane 3. aktvirajte .34.7.5.9 1.8. ili .5.9 H.10 2 2.privatan prevoz - A.9 1.………….34.

Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: . kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija.Veliki saobracajni udesi . ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. i podignite bradu. Poènite iv. osim ako je neophodno. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu . Koristite kompresioni zavoj. uzdignite oblast koja krvari. Potisnite ežno glavu unazad. pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede.u nesrecu su umešane hemikalije. Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija.Potrebno je prisustvo policije na licu mesta . Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin.Preminuli u istom vozilu . uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Srèani udar.Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta . (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo. jer . mogu biti uzrok saobraæajnog udesa. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. može da ukaže na: 1. Ne pomerajte bolesnika 7. Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ukljuèite svetla za upoAko možete. 3. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. Nežno. u sluèajevima ozbiljnih udesa. uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. Ako se cini da je vozaè beživotan. curenje gasa . Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks. zorenje. 4. organizaciji na licu mesta 3. epilepsija i druge akutne bolesti. . Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Iako nema dovoljno podataka. 1litar koloidnog rastvora. Zaklonite ga od padavina.Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . 5. Dajte mu kiseonik.Potreno je organizovati lokalni centar za udese . Ako ne diše. Dajte prioritet: 1. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). smanjenu oksigenaciju 2. Utoplite ga. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika. hitno. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2. Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm. Odmah javite ako se situacija poboljša. na sigurno. i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca. eksplozivi.Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe. dijabetes. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv. 8. da biste ga stoplili. ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Prevoz u bolnicu. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. Dispeèerski centar može da pomogne u ovome.Nosi kacigu. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt.Ozbiljna šteta naneta vozilu . jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara. stavite trougao. Ringer ako je neophodno.Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Tešite ga i hrabrite.Opasnost od vatre ili eksplozije . plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari. kada se situacija rašèisti. i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. obavestite o broju povreðenih.Nesreca se dogodila u tunelu . Procenite potrebu za: 1. Spreèite šok. Stavite æebad ispod i iznad bolesnika.34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1. uveæa krvarenje. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. bez ikakvog pomeranja vrata. Spreèite zagaðenje rana. nesvesti). paralize. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. Ukoliko je disanje normalno. Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. Bezbednost i opšta slika 6. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije. ili da podseti umešane na njihovu dužnost. 9.Povreðeni je zarobljen u vozilu . a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom. tenzioni pneumotoraksa) 3. Oznaèite mesto saostane. uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. . Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. Sticanju opšte slike. Ne ostavljajte ga bez nadzora. dok ne nepotrebnoj opasnosti. Dajte kiseonik. i isto tako zatražiti njihov savet. O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama . 2. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo.Nesrece pri velikoj brzini . npr. Utoplite ga. Ne spuštajte slušalicu. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom.Povredeni su zarobljeni u olupini . Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu. po moguæstvu ga položite na æebe. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan.Sumnja na curenje benzina 69 . poveæa rizik od infekcije. Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1.10 PRIORITY III V.37. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5.9 5 5 1. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice.2.7 1.04 H. ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1.9 1.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.37.slanje ambulantnog vozila .37.01 V.37.8 1.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. III izdanje 74 .01 A.8 1. Nivo hitnosti.37.7 H. Moguci bezbednosni rizici 4.06 H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .37. npr.09 Ubodna rana.37. aktvirajte .37.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti.37.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . ili . rame.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A.02 H.6. stopalo) Krvarenje je stalo. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1.06 A.37.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .37. koleno.8 1.02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja.37.02 A.09 H.: . starost i pol 6.37.08 A.2.Pošaljite ambulantno vozilo ili . osnovni problem adresa / opstina 2.07 A...37.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5. …………….37. nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. status cirkulacije 7. ruka.08 H. ili . clanak.5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi. disanje.Obavestite dezurnog lekara . šaka.05 A. No.37.37.3. predlozite . Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.8 II P R I O R I T Y H.07 H. Ime.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .2.37..37.01 H. Sluzbe koje su aktivirane 3.03 A. potkolenica.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .6.2.8 6.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.05 H. Nivo svesnosti.03 Jak bol Bio je u nesvesti. butna kost.37. ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .37.

Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. udarac teškim predmetom. Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa. pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. agresivnog ponašanja. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost. pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave. javite ukoliko postoji neki rizik. Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave. Steknite opštu sliku-obavestite nas. 9. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza). Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. Pokušajte da ga smirite i utešite. kako bi se zadržali svi dokazi. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. Povrede abdomena. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca. Zadržite sve dokaze. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani. Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti . Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. posekotine. da pere ruke pre pregleda. Uzmite u obzir i želje žrtve. .Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara. udarac. Znaci ozbiljne povrede su: . èak i kada su fizièke povrede minimalne. Povrede glave i lica. vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Ako je disanje normalno. kako bi: . 5. duboke poderotine. Važno Nož je u rani. 6. Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5. Ukoliko možete. povucite se na bezbedno mesto. Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom. korišæenja oružja. butine) 4. Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. da se kupa. rane od metka itd. Ona ne sme da menja odeæu. 8. pretnje nasiljem. srce ili glavni krvni sudovi. grudi. pad sa visine i slièno) 2. NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. stomak. Odeæa koju ste sklonili (donje rublje. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama.) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom. Ukoliko je moguæe. vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve.. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3.Grèevi nakon povrede glave . OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol. održavajte otvorenim disajne puteve. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. Važno je da se žrtva ne tušira.Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji . tušira ili pere ruke pre pregleda. ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. itd) 3.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje . Dajte kiseonik. epilepsija . Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata. prelomi. Ako je potrebno. probojne rane. mehanizam povrede (pad.37 DODATNA PITANJA Situacija 1. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja. naroèito ako je bolesnik intoksiniran.ponudite uputstvo za CPR. Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju.nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Seksualna umešanost.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih. I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. obezbedite mesto. Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše . Pokažite veliku blagost i razumevanje. Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu. Ubodne rane.ubodi. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda. stomak ili butine mogu da izazovu masovno.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4.) u grlo. dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. da se kupa ili tušira. grlo. grudi. Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti. Deo tela koji je povreðen (glava. Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1..Nesvesno stanje duže od 5 min. Bol u abdomenu je znak krvarenja. noževa i slièno. ako je moguæe. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti. iscepana ili isprljana odeæa). Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. jer to može da izazove dodatno krvarenje. Ne pomerajte oružje dok je u rani. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi . . 7.

9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili . Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .5. ili . nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili .38. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. temperatura Predmet u grlu. aktivirajte .Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . npr.2.04 H.3.38.3. može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica.38.01 H.10 11 5...38.4 1. izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo.05 V.08 V. opstina 2.4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti.07 V. disanje.38. celu ili ocima. status cirkulacije 7.10.12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . pol 6.06 V. III izdanje .38 Uho.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.12 4.03 III V.38.slanje ambulantnog vozila .38. Sluzbe koje su aktivirane 3.38.5.: .38. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo. starost. jedva može da otvori usta.Obavestite dezurnog lekara .medicinski helikopter ili spec. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4 1.08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .01 Jedva guta. bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha.38.13 4.4 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . predlozite . adresa. problem.38.38. Nivo svesnosti.01 Bolovi u obrazima.02 II Dete koje stalno kašlje.38. teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38.6 5 5 5 H.07 H.38.Pošaljite ambulantno vozilo ili .Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj …………….5 stepeni C 1.38.04 V. ili .06 H.jedinicu ako je potrebno. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa.dežurnog lekara ako je potrebno.05 H. Moguci bezbednosni rizici 4.38.02 V.38.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H.38.4 7 8 6 V. Ime.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V. nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….03 H. grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A.

Akutna vrtoglavica. ili imitiranjem kijanja. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. NOS Sinusitis. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. SAVETI POZIVAOCU 1. zujanja u ušima i nagluvosti. Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. Krvarenje iz nosa. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. ili kine. vidi 15 Temperatura. Ukoliko dugo traje. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. . Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. Ovo nije ozbiljno. 2. ukoliko je vidljiv i nadohvat. ili koristite džepnu masku. može biti predmet diskusije. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti. tada sirupi nisu preporuèljivi. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. Možete izvesti dete i napolje. Ako ne uspe. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. 13. Bol može biti tako jak. ili do Doma zdravlja. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje. Pseudo krup (laryngitis). i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". Topla piæa umiruju. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. potreban je pregled kod lekara. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. bilo tako što æe sedeti uz prozor. i ostalih prateæih znakova i simptoma. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. Pa ipak. Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. antipireticima i kapima za nos. vlažan vazduh. Procenite potrebu za iv. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. ili lekovi protiv bolova. Inaèe deca izgledaju u redu. ako se bol u uhu nastavi. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos. ali ne na duže od nedelju dana 4. vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 .antibioticima. . i izazvan je infekcijom sinusa. . 8. . Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). obratite se lekaru. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). Karakteristican suv. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. pneumonija. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. barem samo po klinièkim znakovima. antibiotici. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. Neka dete udiše svež. astma. Kod zastoja disanja. Ukoliko ne uspete u tome. Delujte smirujuæe na dete. Ne gutajte krv. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih.20. pokušajte da ga uklonite pincetom. Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. Predmet u nosu. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. i ukoliko je neophodno. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. kraj otvorenog prozora. decu treba držati u naruèju. ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. Tretman analgeticima. primenite disanje usta na usta. ukoliko je moguæe . ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi. Povrede zuba Vidi 33 Rane. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Tretman su kapi za nos. može da dovede do depresije. uzdignut gornji deo tela. èak i kada stanje nije ozbiljno. 3. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. jer ga mogu gurnuti dublje.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. Možete ga izvesti i napolje. 9. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. obratite se lekaru. Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. 12. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno. Zapušite nos prstima i držite 20 min. ili preko ociju i obraza. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. Bolesnik treba do ode do lekara. Obratite se lekaru. ali pazite da detetu ne bude hladno. Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije.5 ml i 1-2 ml NaCl. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade. ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. . Ako ovo ne uspe. Ne pregledajte grlo. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. Bolesnik treba da sedi. Nemir. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. 11. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. prelomi. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. zaribani kašalj i promuklost po buðenju. grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. O uhu. Bol je ili prednja glavobolja. obratite se lekaru. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. Koliko su ovde antibiotici korisni. i povišene temperature. manje povrede. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti.

status cirkulacije 7.8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.8 1. nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu.05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol.Pošaljite ambulantno vozilo ili .obavestite dezurnog lekara . vid i dalje normalan 2.02 H.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili .06 V. ……………. Moguci bezbednosni rizici 4. Pri svesti. ne oseca se dobro 6.05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol. predlozite .39.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .04 A. disanje. inace je u redu 6.39 Oko 1 A.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.dežurnog lekara ako je potrebno. npr: . ali ga hvata nesvestica 2 1 A. ili .39.39. III izdanje . Postujte lokalne procedure.39.39.02 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. Dogovorena sredstva komunikacije 5.01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka. poremecen vid 8.8 8.39.slanje ambulantnog vozila . ili .39.03 V.7.39. Bol i poremecen vid Varilac. Nivo hitnosti.02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .9 V. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom.39.8 4.8 8 V.39.8 3.01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka. starost i pol 6.8 6.jedinicu ako je potrebno.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5.03 H. Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. osnovni problem adresa / opstina 2.39. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6.39.39. ili . Ime. Sluzbe koje su aktivirane 3.8 III V.8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili ..Ugovorite vreme novog poziva i / ili . P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice. Nivo svesnosti.07 Bio je na jakom suncu.01 A.medicinski helikopter ili spec.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .9 H.03 P R I O R I T E T 1 A. P R I O R I T E T H.39. aktivirajte .7.05 V.39.04 H.39.39.

Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. nakon što je oblast oka pretrpela udarac. . Ako sumnjate. bilo putem mlaza iz boce. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. 9. Kapci mogu da se slepe. 7. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. Sterilan povoj Penicillin iv. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. kamenim ili drvenim opiljcima. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. Nije ozbiljno. 8. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. i može da ukaže na apopleksiju. bolno oko. 4. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. 3. Morate da izvrnete kapak na spolja. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. Nastavite da ispirate i tokom transporta. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. a ponekad i zagnojenost. bakterijske infekcije ili alergije. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. 1. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. Pèinju obièno jakim probadanjem. Oba stanja prete gubljenjem vida. kako bi se infekcija spreèila. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Trunje u oku. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. Uput i recept treba uzeti od lekara. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. ili pokušajte da ga isperete vodom. or im. Držite oko otvoreno dok ispirate. Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. Vidi" O oku" ispod. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. 2. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. ili isprati vodom.udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. Crvenilo sa svrabom. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. pre prevoza za bolnicu. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. Crveno. obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. Pratite uputstva koja su na pakovanju. pa èak i do slepila. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. Nije ozbiljno. konsultovati lekara. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. ali ukoliko je vid narušen. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. i oporavlja se samo od sebe za par dana. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. Povrede korozivnim sredstvima. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. 5. kako bi se spasio vid. Kapci mogu da se slepe. za ovo može biti nekoliko razloga. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. ukoliko se trun nalazi ispod. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->