Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

Recite mi kada AD bude kraj vas. Dok vam neko ne donese AD. Pratite uputstva sa ADa. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa.04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena.) . A01. Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom. oko 10 cm ispod pazuha. Ja sam na vezi i slusam. postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite. are you willing to try if I help you? Krit.preko 8 godina). . Morate da dodjete do gole koze. disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode.br. 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok. Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. Prva pomoc. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest . Otvorite ga i izvadite elektrode.01.Da li ste pritisli dugme? . Onda pritisnite dugme za sok. morate da pocnete CPR. (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. 4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god. sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. disanje".Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste. Ako treba isecite odecu. pritisnite ih da se prilepe.

Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: . ukljucujuci disanje svaka 3 minuta.External pacing . Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. only after 10 mins. Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama.Zapocnite CPR . do now: Check for normal breathing. Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan. If not breathing normally. The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad.Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. Takodje se nalaze na vecim brodovima. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti. oko 12 udaha u minuti . svaka 3 minuta .Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje. naftnim platformama i vecim aerodromima. Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima.Nadzirite bolesnika . dok se ceka Hitna pomoc.Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) . opisati kao elektricni haos u srcu. Ako ne dise . 5 .Tamonada srca .Hipo/hiperkalemija . mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: . for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: .Nastavak sa pretkodne stranice 01.1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota. Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise.Overdoza(lekovi) .Dajte 1 mg Adrenalina iv.Buffer iv.Hipoksija .Hipovolemija .Ventilirajte kiseonikom . infarkta miokarda. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu.Atropine 3 mg iv. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju.Hipotermija .Antiaritmicne lekove . if asystole . kako bi se srce ponovo pokrenulo. Defirilatori su ostali uobicajena pojava.Tenzija pneumotoraksa .Proverite daje li znakove zivota. i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. do CPR until the AED advises differently.Dajte disanje usta na usta normalnim tempom. dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci.

Proverite da li dise. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju. Polozite dete na ledja ponovo. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu. . stavite ga u koma polozaj. tako da lezi na boku. a dva prsta pod bradu. ne napustajte ga. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena.br. Ako je dete malo. Ako je dete vece.br. Potisnite jednom rukom glavu unazad. Idite i proverite. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. u redu. drzite ga u narucju. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. Drugom rukom podignite bradu.02 Dobro je cuti da dete dise. A02. ukoliko je bolesnik povredjen. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. i odmah se vratite na telefon. Prislonite uho detetovom nosu i ustima.br. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. A02. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. Proverite da li dete jos uvek dise. ali pazljivo. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. Polozite bolesnika na ledja. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise. Proverite da li bolesnik normalno dise. Utoplite bebu*. .03 Ispod 1 godine Ne. Osluskujte i osetite da li dise. Morate da otvorite disajne puteve. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. A02.01 Dise normalno Krit.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. Utoplite ga*.

4-5 cm duboko. Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri. izmedju bradavica... i popustite.br. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. Krit. 3 . Drugom rukom podignite bradu. a drugi dlan preko prvog. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Oni su na putu. otprilike dvaput u sekundi. Ja sam sve vreme na vezi. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete. Ja sam sve vreme na vezi i slusam. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu.petnaest.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc . Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. Brojte naglas dok pritiskate. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva.01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane .disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. A03. Stavite svoju dlan na grudi. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Hitna pomoc je na putu. Sada uduvajte jos jednom. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Snazno pritisnite. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu.

Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni. Uradite ovo i omah se vratite do telefona.01 Bez svesti . Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. Polozite bolesnika na ledja. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. Odmah se vratite do telefona. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc. III izdanje . A01. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. Treba da oslobodite disajne puteve. Drugom rukom podignite bradu. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad.01 Dise normalno Krit.br.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. Javite mi odmah bilo kakvu promenu.preko 8 godina Sanitet je na putu. A01.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. Idite na 01. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. Sada drugom rukom podignite bradu. Posmatrajte da li se grudi podizu.br. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Proverite da li bolesnik normalno dise. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta.03 U redu. ali pazite ako je bolesnik povredjen. Uradite ovo i vratite se do telefona. Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok.stranice. Razmotrite nizi prioritet. Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise. A01. Stavite mu jednu od ruku pod obraz.br. Uradite to i vratite se do telefona. kako biste sprecili da glava padne napred. Oslusnite i osetite da li dise.

Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. pet.starosnoj dobi Krit. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Grudi treba da se podignu svaki put. Pokusajte pnovo da uduvate. izmedju bradavica. Prirodno je da se umorite. Spustite usta preko bebing nosa i usta. dvaput u sekundi. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca. Odlicno vam ide. Pritisnite nadole oko 3 cm. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Pritiskajte grudi brzo. bez pauze. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. Nezno uduvajte pet puta. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . cetiri. Polozite koren dlana na grudnu kost. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. dva. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Reci cu vam sta da radite. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. tri. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. Recite mi da li se sada grudi dizu.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta.A03. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. Brojte naglas u ritmu: jedan. Brojte naglas. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. 7 .br. Grudi treba da se podignu svaki put.01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu.

03.3 1. Nivo hitnosti. A 5.Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients.3 1. 4..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili . ce ili ili .03.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:…………….03.sati. ali jasno govori 2. boro ili . npr: -oBAVE OSTI .dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno . Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures. 4 3.02 A.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1.03..slanje helikopteraorspecijalne jedinice . Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7.01 A.3.medic helicopter i special unit ako je potrebno.4 V.07 P R I O R I T E T H.03.03. ali diše Ozbiljan kašalj. Ime..Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding .slanje saniteta . age.3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .: Pratite lokalne procedure.Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana ..02 V.03.4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: . status cirkulacije circulation-status 7.Pošaljite ambulantno vozilo or ili care . starost iand bolesnika 5.3 1.4 2.03. III izdanje . e.informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili .03...3 1. Moguci bezbednosni rizici 3.ing day.3. disanja. Sluzbe koje su aktivirane 3.02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet. pol sex 6. Nivo svesnosti.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do .privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1. predlozite If relevant.End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H. Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj.3 1.obavestite dežurnog lekara . adresa /opština address/municipality 2.Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili .Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or .03.Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or . diše normalno 3.local doctor on call .Pctor nešto .. Dogovoreni putevi komunikacije 4..Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna . or .03 Zagušeni disajni putevi 1 A. advise .05 A. Name. glavni problem i 1.03.g.04 A.06 A.

Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Drugu ruku stavite preko prve. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. 9 . Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. pet puta. glave okrenute nadole. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. grašak. Ucinite to odmah. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. Okrenite bebu na leda. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Ukoliko ovo ne uspe. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole. pa pregledajte usta. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. Nastavite to da radite. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva. Vratite se do telefona kada ste to uradili. morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. Pritisnite nadole 1-2 cm. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca. bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. Ponekad ovaj napad kašlja prode. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. treba da konsultuju lekara. pet puta. temperaturu. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. bol. Postavite drugu ruku preko prve. Ostavite dete da leži postrance. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu. brzo. Uradite ovo pet puta zaredom. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. delici ljuske jajeta. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. tada su udarci u leda. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. ili delovi igracaka. Postavite dete na leda. Ucinite to odmah. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. Tada oni izazivaju nelagodnost. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Ostanite na vezi. kašljanje i delimican kolaps pluca. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. Ucinite to sada. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. sitan novac.

Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.3 1.02 A.7 1.privatan prevoz A.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .08 I 1.3.04.3 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.04.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6 1. 1.04. disanje status cirkulacije 7. predlozite .2.04.04.2.3 1.slanje ambulantnog vozila .01 A.04.2.14 A.2.04 A. Nivo svesnosti.2 1.7 1. Moguci bezbednosni rizici 4.3 1.03 A.2.2. Ime. starost i pol bolesnika 6.2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3 1.04.04.15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.3. III izdanje .04.2.13 A.06 A. aktvirajte .04.11 A. adresa /opština 2.10 A. Sluzbe koje su aktivirane 3.3 1.2.04.3.3 1.2.12 A.04.09 A.2. osnovni problem 1.2.04.04.2. Nivo hitnosti.04.07 A.05 A.

proverite da li radi sound log . .Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna. 3. jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc .prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome. preko/ispod 8 godina.prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak. Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno. temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics. ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. Pokažite razumevanje.zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva .Nadzirite poziv I prikupite informacije . O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata. Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter. policija. Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije. itd. to je prioritet. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: . Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5.Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci . Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 .) . vatrogasci. vreme i svetlo. Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. Procenite rizik . Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ . Zagrejte bolesnike. fizièke prepreke.položaj za oporavak .razmišljajte o alternativnim rešenjima . ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak.ili asistirajte u tome. Prebacite æebad preko povredjenih. sklonite što više ljudi u zaklon. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4. pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom. pristup. sneg.prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe.ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? . ne dozvolite da im bude hladno. wide-bore venous cannulas. ili asistirajte. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati . 2. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije. i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi. .po moguæstvu u zatvoreni prostor. i ispod njih.Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi .Lokalne Hitne pomoæi . moguæe opasnosti. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru. . Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7.Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege . Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno. Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet). svetlost. oblaè-nost.Ponudite svoje znanje ako je potrebno. Utoplite povredjene. Prebrojte povredjene i javite mi.i izvestite o tome.otvaranje vazdušnih puteva . Jednostavne mere prve pomoæi. vidljivost. znakovi. operater mora odmah da uzbuni: 1.04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. Asistirajte. kiša.Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3.budite spremni da primite još hitnih poziva! . Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge. Stavite svima do znanja da ste lekar. Tešite povredene. stavite ih u položaj za oporavak.Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2.ukoliko to vec nije uèinjeno. Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti.ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno.Ostanite u kontaktu sa pozivaocem.

Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.06 H.05.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike. Stanje nije urgentno.05. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med. P R I O R I T E T V.05.02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara. Other assistance. Agreed time. Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.Povezite pozivaoca sa lekarom ili . Moguce ozbiljno stanje.. Asistiranje hitnim službama.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.03 Sekundarna pomoc.05.04 A.07 V.05.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H.Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili .05.05. 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.07 Pomoc ostalim hitnim službama . III izdanje . H.06 V. Zahteva se poseta bolesniku.01 A. Sekundarna pomoc. Stanje nije urgentno.Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca. Stanje nije urgentno.05.05. No urgency.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.03 A.05.05.05.sluzbama Ako saljete transport: .Posaljite ambulantno vozilo.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: .04 H. Nestabilne vitalne funkcije.03 Sekundarna pomoc. Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno. Ostali zadaci. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama.05. Trenutna pomoc. V. U dogovoreno vreme.05 A.Posaljite ambulantno vozilo . Trening o dogovaranju vremena prevoza. V. Moguce ozbiljno stanje.09 Sekundarna pomoc.Povezite pozivaoca sa med. Trening .08 V. ili . Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport .05 Rezervacija transporta 1 A.bez nepotrebnog odlaganja. Nestabilne vitalne funkcije. Trenutna potreba.05. P R I O R I T E T II H.06 H.05.05 H.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta .05. ili . V.05. Stanje nije urgentno.05.05. Zahteva se poseta bolesniku. Nije urgentno.04 V. Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci. Prevoz do nižeg nivoa pomoci.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci.05.02 A.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje. Prevoz do višeg nivoa pomoci. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja.05.05 V.

ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med.su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi . Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja. proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj.lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. i mora da odluèi o nivou urgentnosti. 13 . Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice. onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa. infuzijom. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom. Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera. medicinskim osobljem ili struènim licima .da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom . na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom.ravna površina za sletanje .Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka .kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera .površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo.ustanove: Da li ste sada uz bolesnika. treba da bude jasno oznaèeno. Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva. Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja. ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti. bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu.ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto. Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1.ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom. Oznaèavanje mesta u toku dana . Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3. 2. helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru.Svetla za upozorenje na drugom vozilu . .je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo .na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul". trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta.Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom . Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju. vozi lekara na mesto nesreæe.tokom prevoza? .05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza. Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza. Pomoæ ostalim urgentnim službama. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta. dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. U primarnim sluèajevima.Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla .najmanje 30x30 metara površine za sletanje .Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci . Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera.

06.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.4. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2.7 2.obavestite dežurnog lekara .02 8 .06.06.……….06..8 2..3.08 H..8 8 8 H.03 II P R I O R I T E T H.06.slanje ambulantnog vozila .4.06.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili ..5.07 H. ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.06..5. mucnine.2...06.5.6.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta.06 A.8 2.6.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.01 V. Moguci bezbednosni rizici 4. osnovni problem adresa /opština 2.8 5. izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.6.3. starost i pol bolesnika 6.8 2.4.03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je.07 A. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje.5.06.06. aktvirajte .09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.4.6.6.. malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca.6.06..5.8 2.03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Nivo svesnosti.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.05 A. ili .3.06 Nejasan problem 1 A. ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06.05 H. Ime.06.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .8 3.8 1.8 2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.5.5...3.06 H.5.6. predlozite . disanje.. Dogovorena sredstva komunikacije 5.8 2.06. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.06.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .06.10 P R I O R I T E T III 8 8 V. Nivo hitnosti. iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti.06. Jak bol.04 A. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica.08 8 A.06..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili .8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5. Sluzbe koje su aktivirane 3.6.3. puls preko 110/min.6.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.06.02 A. npr 8 H.06. III izdanje . status cirkulacije 7.3..09 8 2.6.01 H.6.4.06.5.3.04 H. ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .5.6.06.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .01 A.

Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. I slièno). koji sprat)? . PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo.Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? . a znaci iI simboli su nejasni. stepenice. UKOLIKO NISTE SIGURNI. susedi. pod kožom ili u mišiæima. 3.Da li je nedavno boravio u bolnici? . kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ. kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta. izraza lica.Slabosti . Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? .Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? . ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije. Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu.Može li da jede i pije? . Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad.Da li koristi lekove? . ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj. pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju. moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari. Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom. Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. èesto je kritièno bolestan. temperature tela. disanja. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7.Uzmite u obzir starost i pol. imaju smanjen imuni sistem. motornog odgovora. Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno.Gubitka apetita . Svesnost. naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija. Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran. 6. Podignite bradu i nežno potisnite glavu. reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi.Alkoholièar ili narkoman? . Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. liènost.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? . kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac). komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima.Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan. ali inaèe neobjašnjiv bol po koži. ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. Ukoliko se utvrdi problem. 2.Kakvi su uslovi za život (toalet. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1. Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga.Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje .Da li je u stanju da se stara sam o sebi? . IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. Povrede (ubodne rane. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije. Bleda. Cirkulacija. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše. Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno. Infekcije se razvijaju brzo. Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj.Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . .Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . # . narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru. Poštujte lokalne procedure. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. itd. od punktiranja ili posle operacije. Proverite da li bolesnik još uvek diše. jer je to posao lekara. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike. Disanje. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol. zbunjen ili u grèevima. ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja. može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . modrice. Vidi poglavlje 01/02 8. stava. KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja. Položite bolesnika na stranu. Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom.

ili .07.01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.07 Alergijska reakcija 1 A.07.06 A.3.5 2..04 A.4.3.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.07.4. ili .07. ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . starost i pol bolesnika 6.07.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.: .4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 V.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .05 A.07.01 A. predlozite . ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al. Ime.07.03 V. Nivo hitnosti. ili .slanje ambulantnog vozila .07.5 H.3.5 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 V.07.5 H.03 A.3..07.……….3.02 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. Za sada u redu 3. disanje.5.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .07.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.4.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.07.obavestite dežurnog lekara .3. Moguci bezbednosni rizici 3.5 1. npr. 4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.07.07.4.08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.04 V. III izdanje .01 II Teškoce sa disanjem.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….3.3.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije.4. status cirkulacije 7. aktvirajte .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.8 3 3.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.5 1.07.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .5 2.07 A.07. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.02 A. Nivo svesnosti. Sluzbe koje su aktivirane 3. osnovni problem adresa /opština 2.3.4.5 2.

Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0. Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu. N. Skinite tesnu odeæu.5 mls u 1-2 mls.Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) . NaCl. % .Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta. Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema. lice. ako je moguæe u koma položaj.Ujedi životinja ili insekata 8. Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja. Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Neka hrana (naroèito morska.Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? .1-0. muènina. kuæna prašina i grinje. Anaguard. upaljenji crveni osip i plikovi . pa èak može i da izgubi svest.Da li su se simptomi ubrzano razvili? . VAŽNA INFORMACIJA .Bleda. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju. povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1.Antihistaminici H2 blokovi iv . Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva. muènina. Položite bolesnika postrance.Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija .Inhalirani alergeni (naroèito polen. OZBILJNI SIMPTOMI . ili tablete .Urtikarija pri svrabu. usta. Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. Ukoliko bolesnik ne može da sedne. oznojena. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice.07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme.): Ringer ili NaCl iv.Lekovi (naroèito acetylsalicylates.Deca: 0.Muènina i bolovi u stomaku . Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: . akutni napad astme ili alerijski šok. životinjska dlaka). oznojena koža (nizak BP pad cirku.Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0.Ubodi insekata . Procenite indikacije za intropiju (npr. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4.Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima. Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3. iv teènosti.5 mg iv polako) . pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti.Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost. Proverite da li bolesnik diše.Kada su poèeli simptomi? . koža) .2-0.Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok.Na šta je bolesnik imao reakciju? .01 mg/kg. ili u vidu inhalatora. ili astma) . Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše.Svrab (oèi. lacije) .B. Vidi poglavlje 14 . bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu. Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: . ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice. (visok prioritet) Adrnalin . Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka. antibiotiici) . Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima.Glukokortikoidi iv/im. Anafilaktièki šok Kiseonik. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji. komplet za slucaj alergijskog šoka. Bolesnik æe oseæati nesvesticu. Ukoliko doðe do pada cirkulacije. i treba da ih koriste kada je neophodno.Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm. (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god. koža ce postati bleda. bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo. Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. hladna i dijaforetièna. iv braunila. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: . NSAID. zatim vrste oraha i jaja) .

08.08. sa trajanjem preko 20 min 2.6 3.3. predlozite .08 A.5. disanje.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .08.08.5.08.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3.7 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.07 2.3. 9 2.7 V.10 H.03 H.01 A. Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv. status cirkulacije 7.7 1.3. osnovni problem . III izdanje . I dalje bled I oznojen.08.7 6.05 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .3. Sluzbe koje su aktivirane 3.08. Moguci bezbednosni rizici 4. npr.6.08.08.6.04 A. aktvirajte . ili .01 II Krvarenje je prestalo.3. Ime. ili .obavestite dežurnog lekara . stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min.08.08.04 V.08.7 1.03 V. adresa /opština 2.3. bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži..09 2.6 2.02 H.5.3.08.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna.: .3.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .slanje ambulantnog vozila .08.06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..05 V.08.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica. Nivo svesnosti.5.5.5.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda.02 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa. ili .6 2. Nivo hitnosti. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6 2.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . starost i pol bolesnika 6.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A.………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.08.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.08.6.7 7 8 4.05 V.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5.08.6 2.06 A.8 P R I O R I T E T H.08. ili .6 A.3.6 3.5.08.6.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.04 H.08.5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .02 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.7.

Manje kolièine krvi u stolici. acetilsalicilati (Disprin. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. na prevoju lakta). krv na toalet papiru. Položite ga na leða. Krvarenje zbog lekova. Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. treba konsultovati lekara. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme.ukoliko je to moguæe. pa treba iæi na proveru. obièno su rezultat postojanja Hemoroida.08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. ili gornjih delova creva vezanih za želudac . Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. iz stomaka ili digestivnog trakta. zbog korišæenja gore pomenutih lekova. Položite bolesnika u udoban položaj 2. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom. sve dok se krvarenje ne zaustavi. Obièno je gubitak krvi mali. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru. Isperite usta cistom hladnom vodom.) i NSAIL (Naprosyn. izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. Pa ipak. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. 8. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. Uzdignite deo tela koji krvari. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar). Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. hemoragiju je teško zaustaviti. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. povredom ili tumorom.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar. ili tek malo. O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. ne izduvavajte nos. blago nagnut ka napred. Aspririn itd. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin). Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. Ili tendencijom ka krvarenju. Ukoliko se krvarenje ponovi. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr.npr. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja.ukazuje na obilan gubitak krvi. kamenom u bubregu. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni). ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. 5. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. 9. Bolesnik treba da sedi uspravno. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa. 6. Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. Obilno krvavljenje Koma položaj. osim u slucaju trudnoæe. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine. što je pre moguæe. U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. noge uzdignute 3. Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. Ne gutajte krv. Teènosti treba da budu tople. ili je tamna. ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. Sveže krvarenje iz rektuma. usled èega se bolesnik može i ugušiti. ' . èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom. Krvarenje iz varikoznih vena. Tamna.

Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 A. status cirkulacije 7.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 H.09. . Ime.03 A.08 A.09.07 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .: . aktvirajte .01 A.09.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i .02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci. ili .4. Sluzbe koje su aktiviranee 3.……….Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .09.npr. predlozite .7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3.03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H. ili .09.06 A.09.4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.4.09. Nivo hitnosti.5. npr. ili .09. sada bez problema V.5 4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.09. oseca se loše 5 H.5 3.4.5 2.09.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Nivo svesnosti.5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.4.09.slanje ambulantnog vozila .09. kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .09. disanje.10 A. Moguci bezbednosni rizici 4.5 4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4.7 3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.09. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H.03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed..04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.5 3.11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu.5. otežano govori i guta Jake opekotine.dlan na ruci) 3 V.09..09.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.05 Pad sa 3-5 metara 3.04 A.5 3.01 III Manje opekotine (manje od 1% .09 A.5 3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara .3.05 A. adresa /opština 2.09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A.09.09. ili . osnovni problem . starost i pol bolesnika 6.09.

ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". Povrede na koži. Dim i garež na licu. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju. sa slojevima povreðene kože. pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . ali ne ledena. stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke. Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem.Voda treba da je isprva hladna. Ukoliko bolesnik ne diše. Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1. Vidi poglavlje 35 Nesrece. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Proverite da li bolesnik i dalje diše.Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji.(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. ukoliko . Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli. Povrede na glavi. pažljivo. prenesite bolesnika na sigurno 2. (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom. Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Voda bi trebalo da isprva bude hladna.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) .duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". Položite bolesnika postrance. ali može da izazove aritmiju. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Bolesniku ne sme da bude hladno. dušnik. ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju. 20°C. Ukoliko je mouæe sve iskljuèite. a delimièno suva i bleda. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje. vlažnom krpom ili kompresionim zavojem. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. Trovanje gasom.Opekotine na licu . Olabavite tesnu odeæu. Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. ili postavite bolesnika pod tuš. 20 stepeni C). Zatim mlaka (oko.Opekotine na genitalijama . zapoènite CPR. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. 6. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva.Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale. 4. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. ili postavite bolesnika pod tuš. 20 stepeni C). Prkrijte povreðjeni deo èistom.Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. .Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama. opekotine oko usta i nosa. >20% kod odraslih) . Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija.). Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. policiju ili odgovarajuæe odeljenje).Jake opekotine po rukama . Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe). ali pazite da se bolesnik ne smrzne. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' . ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. Tretman je 100% kiseonik. ukoliko je moguæe u koma položaj. železnièku stanicu. grkljan. i podignite bradu. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min.Su opekotine velike (>10% kod dece. POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. usta. Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša.09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos. mišicima i nervima. i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla. 5. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3. Hospitalizacija uvek. 3. spaljene obrve ili dlake u nosu. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. I 2.

Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 A..10.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima.10.02 P R I O R I T E T V. aktvirajte .…………..3.5 1. inace se dobro oseca 1.03 A.10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H.02 H. inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1. III izdanje 22 . nepoznato lupanje srca 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Moguci bezbednosni rizici 4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 III Bol kada duboko udiše.5 1.07 A. i ako jeste kada i sa kakvim efektom.3. disanje.4.5 1.iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1.05 A.3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A. starost i pol bolesnika 6. samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) .bled I oznojen* .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili ..10.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .2.09 1.08 A.3.slanje ambulantnog vozila .10.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme. status cirkulacije 7.01 II Mala nelagodnost.03 V.5 1.5 V.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ruci ili vilici* .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . predlozite .10.5 1. npr.4.10.2.3.obavestite dežurnog lekara . ili .4.5 1.bol I neprijatan osecaj u grudima* .2.4.Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili .10.5 1.5 1.. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca.3.04 V.10.2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.: .01 A.2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3. Sluzbe koje su aktivirane 3.3...2.5 V.10. Nivo hitnosti.4..2.2.5 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.10.10.10.10.bol u ramenu.4.06 A.03 H.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.10.10.. Nivo svesnosti.05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5 1.4. Ime. osnovni problem .i ili .3.10.3. adresa /opština 2.10.5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin.10.04 Gliceril trinitrat pomaže.4. ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše.

. Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. bledilo. Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina . Akutno popuštanje srca. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. Odreðene beta blokatore iv. (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. Ubrzan puls bez bola. ali može da se dogodi i tokom odmora. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . Bol ili nelagodnost. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. skleroza). hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. Disprin. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. Najèešæi usputni simptomi. snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. bola u mišiæima. loše probave. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. u jednoj ili obe ruke.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti. Novid. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika. ako je moguæe odmah 3. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1.Aneurizma aorte . Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. Aritmije i srèani zastoj. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. U nekim sluèajevima. Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. Utopliti i pustiti da dmara. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo. koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. što uzrokuje neprijatnost u grudima. Dajte bolesniku aspirin npr. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe. teskoba. bolesnik æe prepoznati simptome. ka ramenima i dalje prema grlu.Perikarditis . ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja. ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. (npr. Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. ima muèninu. hladnoæa ! i oznojena koža. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi).Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4. teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti. naroèito kod starijih. Bolesnik se èesto oseæa loše. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. Mnogi su i bledi i oznojeni. U sluèaju da se sumnja na srèani udar.Embolija pluæa . INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza.Gliceril trinitrata. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. vrtoglavicu i napet je. preloma rebara. i samo po sebi je retko opasno. Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca. Ovo je potpuno uobicajeno.

inace je u redu Ima upalu. sa bolom i nelagodnošcu u grudima.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .g.11.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno .07 and/or Visok nivo šecera u krvi..11.11. Sluzbe koje su aktivirane 2.: .11 Diabetes 1 A. 6. breathing.04 V.slanje ambulantnog vozila .11.7 1. disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca.8 H. ili ili .Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu.03 V..5.6 6 6 P R I O R I T E T V. status cirkulacije 7..06 V.01 H. Nivo hitnosti. Nivo svesnosti.7 1..4.Inform pat's own doctor on next working day.9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .11. ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.11.4...01 A. ili .6. Agreed communication links 5. ili .03 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 P R I O R I T E T 6. aktvirajte .02 A.. Sluzbe koje su aktivirane 3. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6. inace je u redu 3. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless.7..11.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. 6. osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2..6 2.6.. potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V.11. Level of consciousness.6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o . inace je u redu Visok nivo šecera u krvi. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 .05 V. ruci ili vilici 1.obavestite dežurnog lekara . e.Send an bolesnika da . izgleda slabo ili se oseca loše 2.11... predlozite elevant. advise r If .11.Pošaljite caller again vozilo ili .Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures..04 Bled i oznojen..5.11. disanje. Ime.. III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca.7 1.5. Moguci bezbednosni rizici 4.11..02 3.. starost i pol bolesnika 6.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje.01 Bled i oznojen.Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili . .…………. ili ..11.5.04 A.7.Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.6 III V. aktivirajte Ukoliko je potrebno.: lekara na telefon br. npr.11.02 H. Dogovorena sredstva komunikacije 4. plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje.5. ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu.Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .11.11. ramenu.dežurnog lekara Ako je neophodno.

dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. postoji opasnost od gušenja . time možete izazvati gušenje. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. ako je moguæe u koma položaj . Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. izmerite nivo šeæera u krvi. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Alternativa : Dajte 500 ml. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Konfuzan. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. naroèito u nogama. Bolesnik postaje vidno umoran. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. a u najgorem sluèaju se umire. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Ako je moguæe. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Svestan. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Položite bolesnika postrance. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. znojenje sa drhtavicom. 4. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Ukoliko bolesnik može da pije. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. temperaturama i ostalim oboljenjima. Tretira se šeæerom ili glukagonom. (dijabetski gubitak svesti). Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. pio suviše alkohola. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom .Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. Ipak. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. Kada se bolesnik potpuno razbudi. infarkt miokarda). 7. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera.zapoènite CPR: 2. 5. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme.urin sadrži više vode. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. Da bi se glukoza rastvarala. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. èesto agresivno. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. 3. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. gazirana piæa. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Ukoliko nije u stanju da pije . Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . gazirana teènost ili mleko. Olabavite tesnu odeæu. ceðeno voæe. Ako ne. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. ili injekcijama insulina ili olovkom. Ako ne diše .Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. u najveæem broju sluèajeva.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Ostali simptomi su bledilo. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. lepljiva koža i tremor. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. mleko). znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe.

.. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja..12..12.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .01 P R I O R I T E T III Svestan..12 Davljenje 1 A.3.3.03 A. ako treba .4..Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. 7 1..4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .04 P R I O R I T E T V.4 2.4 2..ili ..04 A. ronioci..slanje ambulantnog vozila ... broj.policija.8 2.12.4 2.12..4.07 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili ...01 II Dezorjentisan.03 H.4 2.12.3. moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most.03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..8 1 1 P R I O R I T E T H..3.3.4 5 2. normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj.12.3.. III izdanje ..12.4.01 A...02 V.12.12.7 2.medicinski helikopter.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.12.....vatrogasci.05 A. ako treba .12.02 A..02 H. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C..4..12.. ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno....12.ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.12.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .2....7 2. svestan 2. skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .12.12.obavestite dežurnog lekara ili . ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C.06 A.dežurnog lekara .08 A.3.09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .

Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Ostali simptomi su bledilo. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. Konfuzan. temperaturama i ostalim oboljenjima. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Ako ne. gazirana teènost ili mleko. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom .Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. izmerite nivo šeæera u krvi. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. ako je moguæe u koma položaj . a u najgorem sluèaju se umire. u najveæem broju sluèajeva. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. mleko).zapoènite CPR: 2.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. Olabavite tesnu odeæu. ili injekcijama insulina ili olovkom. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. (dijabetski gubitak svesti). pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. infarkt miokarda). Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Ukoliko bolesnik može da pije. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. 3. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. gazirana piæa. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Da bi se glukoza rastvarala. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. znojenje sa drhtavicom. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Ako ne diše . i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Alternativa : Dajte 500 ml.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. time možete izazvati gušenje. pio suviše alkohola. Ukoliko nije u stanju da pije . èesto agresivno. lepljiva koža i tremor. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. postoji opasnost od gušenja . stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. Svestan. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. ceðeno voæe. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. 5. Kada se bolesnik potpuno razbudi. 7. naroèito u nogama. Ako je moguæe. Položite bolesnika postrance.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Bolesnik postaje vidno umoran. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. javlja se muènina i poèinje povraæanje. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Ipak. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. 4. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu.urin sadrži više vode. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni.

5.13.13.05 A.5.03 H..13..13..6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .13..13.01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3.6 3.02 A..13. III izdanje . za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.4.13.13.9 3.13.7 2.5.04 H.6 4....13.dežurnog lekara .6 3..ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.4.6 3...02 H.4..policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.6 3.6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..4.03 A.13..13.13..03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C..02 V.13.5.4.6 2..13..08 A.5.5.04 A.5.8 4.medicinski helikopter..5.6. konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj. ako trea ..5.13..3.13.09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2..4..01 A.07 A.6 3.07 P R I O R I T E T III V.4.6 3.05 H.6 3.13.vatrogasce ili ronioce.4..5.06 H. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H.6.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba. ako treba .6.4.5.4..5.slanje ambulantnog vozila .4.5...06 A.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A.5.ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju.Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.3.4.01 V..

po moguæstvu u zatvoreni proctor. sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: . 10 . SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije. zujanje u ušima. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini.Dextran 20 ml. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina. promene svesnog stanja i napade. razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom.Broj povreðenih na mestu nesreæe. položite ga na Levu stranu. u vodi . jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks. 4.nistagmus i ponekad muèninu. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi. i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu. 8. Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. Vidi 35 Nesrece. variranje svesnog stanja. ili subkutani emfizem. kukovi. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija. Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju. Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. tupost. i moguæe. maskom. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno. Ako je potrebno. preko tesne maske sa rezervoarom. po moguæstvu sa rezervoarom.Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) . . Promene na koži Svrabež sa osipom. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. 6. Olabavite svu tesnu odeæu. paraliza. Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. 10-12 l/min. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma. ili nestalih . za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa). pa èak i ukoliko nema simptoma. odmah zapocnite CPR. u camcu. i napadi. a za njim Dextran 40. Ako je prestao. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena. 5.udaljenost od kopna . "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . 9.Raspoloživi èamci u blizini nesreæe . Ako bolesnik ne može da sedi. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. Uklonite svu mokru odeæu. Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga.Da li su povreðeni na kopnu. gubitak sluha. Prenesite ga na bezbedno mesto. iv. Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula. sa uzdignutom glavom.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . paralizu. ronilaèku tablicu i kompjuter. Tipièno.Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje.13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1. Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min. ramena i laktovi. Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 .Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) .500 ml. Simptomi su kašalj. Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. otupelost. Ostalo Zadržite sve boce I ventile. DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine. ali nisu ozbiljni.

4.6 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.14. status cirkulacije 7. Sluzbe koje su aktivirane 3.04 A.07 A.slanje ambulantnog vozila . Temperatura Temperatura.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .2.14. Nivo svesnosti.: .07 6 III V.03 A. aktvirajte . predlozite .6 2.05 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.14. ili . Nivo hitnosti.01 V..3. osnovni problem .03 H.14.. ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .14.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.14.3.09 A. Stanje se ubrzano pogoršava 1.6 1.14. disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka.02 A. adresa /opština 2.14.6 2.6 5.14.04 5..01 H.14.14.6 P R I O R I T E T 2.01 A.14.14.5.14.05 H. bolni otok na mesu ujeda.14. starost i pol bolesnika 6.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.06 H.14 Ujedi insekata/životinja 1 A.14. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.6 4 4 H.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu.4.04 alergijska reakcija pole vise od 30 min. Moguci bezbednosni rizici 4.14. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda.06 A.3.7 1.2.6.14. III izdanje . Dogovorena sredstva komunikacije 5.10 6 H..2.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .14. ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. ili . disanje.14.obavestite dežurnog lekara . Slabost. npr.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.14.6 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.. još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati. od ugriza ili uboda 2. 6 2.6 5. Ime.03 V.5.. Temperatura. Bol u predelu ujeda..………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.02 V.3.6 4.02 II Ujed insekta na vratu. inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati.

3. UJEDI PSA Ponekad. 31 . naroèito ako su u pitanju mala deca. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. ukoliko Je moguæe. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. iz apoteke. 4. Ovakve povrede.14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab. ili. mokrom krpom ili ledom. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu . kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. Ako prestane da diše. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). Lokalni simptomi su bol. pad cirkulacije. imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta. Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. dezinfekcionim sredstvom. da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. otežanog disanja. Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min. Procenite da li su potrebni: . 6. Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. otežano disanje. Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. 5. Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. muèninu i povraæanje. Oèistite ranu temeljno èistom vodom. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. maèke. ako je ujed probio kožu. mesto ujeda vruæe). Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. bol u abdomenu i dijareju. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Pa ipak. Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2. 5. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. bolove u zglobovima i mišicima. Ako se bolesnik oseæa loše. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje. Omoguæite mu da slobodno diše. nekoliko dana po ujedu. Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu. u trajanju od najmanje 5 min. oticanje i gubitak boje kože. ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. položite ga postrance u koma položaj. Olabavite tesnu odeæu. kao što su oticanje. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan. s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše. temperaturu i opšti osecaj slabosti. treba da posete lekara. ponekad konji. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije. Antidoti postoje. Ova pojava treba da se tretira antibioticima. (bledilo. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju. Smrtnost je velika (25-30%).antihistaminici . Deca obièno reaguju više nego odrasli. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe).Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. 2. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. i od bolesnikove osetljivosti. Ujedi otrovnice su retko pogubni. i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju.antidot (zmijski serum) . Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. Ako je moguæe. Sledite uputstva koja su na pakovanju. Ako bolesnik ne može da sedi. oznojena koža). prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. èistom krpom. Bolesnik treba da izbegava hodanje. sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme.Ili dok se ne zaustavi krvarenje. 7. veæ treba da se prenese. crvenilo i bol. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima.

06 H.9 1.15.3. Sledite lokalne procedure.15..3.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3. izgleda slabo i .10 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….04 A.7 1.04 Ima temperaturu.ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.7 1.7 H.15.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. osnovni problem .07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje.4.3. bolno grlo i kašalj.15. III izdanje .4.15.2.02 V. Sluzbe koje su aktivirane 3.7 1. starost i pol bolesnika 6.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .4. jedva da je svestan Temperatura preko 38.3. Ime. deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1.4.02 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .15. aktvirajte .6..15.obavestite dežurnog lekara .6.7 1.15.4. 5. ili .5 3.4.3.01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled.15. ravnodušnost Polenska groznica.3. i / ili . predlozite . npr. Nivo hitnosti.01 V.15. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.7.15.15.15.4.01 H.7.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….06 A. ili .2.4.4. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo.5.5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.3. ravnodušnost Ima osip.4. disanje.15.3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom .6.: . ili .05 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 3.15.5 stepeni C.7 1. adresa /opština 2.4.11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .15.5.5.2.03 H.6. Moguci bezbednosni rizici 4.07 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.15.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.4.03 V.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .05 H.10 2.04 H.7.6.5.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A.5 3.08 1.7 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V.4.2.02 A. ili .4. status cirkulacije 7.slanje ambulantnog vozila .6.03 P R I O R I T E T A.7 1.Ugovorite vreme narednog poziva.5.15. ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3. Nivo svesnosti.15. ili .

Temperatura ne mora biti visoka na poèetku. u najgorem sluèaju sepsa. ali to ne sme da odloži tretman. kao što je npr. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. simptomi i znakovi. Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa. Antibiotici (po mogucstvu. loše opšte zdravstveno stanje. INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): .: . temperatura i kratko disanje. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma. Vidi 38 Uho-grlo-nos. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. ali stanje letargije može da traje duže. na steroidima ili citostaticima. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom. praæene groznicom. Groznica traje od 3-4 dana. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža). Rizièni bolesnici su stariji. emfizem pluæa). VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti. 8. Tipièni simptomi su groznica. ili da dodirne celom kolena. 9. glavobolja. Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije. u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. npr. Produžena groznica. 10 . ozbiljne infekcije mekog tkiva . ali ne uvek.vidi ispod) su generalno. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. 38: Uho-grlo-nos. cesto imaju visoku temperaturu. u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. 33 . a takoðe zavisi i od doba dana. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. praæene groznicom. praæeni su visokom temperaturom. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3.000 IE) / kg I ili . kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. preko maske Krvna kultura. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. npr. Infekcije.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom. 7. Najèešæi simptomi su kašalj.bronhitis. pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. da biste utvrdili da li se širi. i drugih prateæih znakova i simbola. 4. Dok neke vrste osipa nestaju lako. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. ali ako temperatura prede 41 stepen. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. meningitis. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove. èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom. može doæi do ošteæenja mozga. O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. upala pluæa. 6. najèešce u rukama i nogama. bolno grlo I suv kašalj. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta. agresivne infekcije kože. Potencijalno kritiène bolesti (npr. Iznenadan poèetak je uobièajen. a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. muènina i povraæanje. bol u mišiæima. Fotofobija. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. Kiseonik 7-10 litara/min. 5. koji pate od leukemije. kojima je transplantiran organ. ova petehija ne nestaje.Penicilin 50 mg (80. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. epiglotitis. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma. što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. ili oni kojima je uklonjena slezina. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. 11.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. 2. ili nov porast temperature. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama.

Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….6 2. Moguci bezbednosni rizici 4.6 1.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.05 H. što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1.5.. Nivo svesnosti.: .obavestite dežurnog lekara .6 3.6 4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6 4. Sluzbe koje su aktivirane 3.01 III Progutao malu kolicinu. npr.………….slanje ambulantnog vozila .16.6. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu.03 H.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.16. starost i pol bolesnika 6.16 Trovanje kod dece 1 A.5. predlozite .16.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .16.6 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.16.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Dogovorena sredstva komunikacije 4. izgleda dobro 5 3 V. ili .5.6 1.4.16. III izdanje .6 1.6 4.16. aktvirajte .Pošaljite ambulantno vozilo ili r . ili . izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4.16.02 H.03 A.5.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5. Lagani kašalj Progutao nikotin.5.16.16.5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .05 A.06 P R I O R I T Y V.06 A. Ime.5. status cirkulacije 7.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5. ili .16.02 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. disanje.5. Nivo hitnosti.08 H. izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.5. detalji nejasni Progutao kiselinu.16.16. izgleda dobro Progutao naftni proizvod.2.01 A.16. 5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. ili . može da guta Progutao naftni proizvod.16.01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.07 A.8 1.04 H.16..Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. osnovni problem adresa /opština 2.

boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. 5. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. Dete æe se buniti. preparate na bazi gvožða.ugalj. aritmije. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. grèevima.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. ukoliko dete proguta ove proizvode. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje.).5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Obrišite prašak suvom krpom. Olabavite tesnu odeæu. muèninu. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. Proverite da li dete diše. i obicno najviše štete nanesu ustima. jetre i oštecenjem bubrega. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr. 3. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g.). itd. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Dobro isperite usta. što je pre moguæe. ubrzano. dati medicinski ugalj. padom cirkulacije I rada srca. Salicati (Aspirin.15-60 min. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. Rani simptomi su èesto abdominalni. 4. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. 1. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Zabacite nežno glavu unazad.Maalox). VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Duvan/nikotin. Varira od osobe do osobe. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. 2. Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. 1. ali ne previše. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. ali nemojte terati dete da pije. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. Tablete gvožda. Kašalj. povraæanje i glavobolje. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. po moguæstvu u koma položaj. šlaga ili sladoleda. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. Naftni destilati (benzin. Naterajte na povraæanje.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). zatim ide period bez simptoma. nakon uzimanja. Savete rodbini telefonom 2. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. petrolej. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. tegli. Antidot: N-acetilcistein iv. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. 6. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi. šlaga ili sladoleda. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. Položite dete postrance. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. 3. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). prašak za pranje suda i sl. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Prijem u bolnicu. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Disprin). Sledite uputstva sa pakovanja. jaja. jer to može da izazove povraæanje.disanje.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Treba da pije mleko ili vodu. 8. bazu. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. a kod starijeg deteta od jedne. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. ulje za lampe. Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. Kiseline mogu da oštete tkivo. Paracetamol. i podignite bradu. bazu ili naftne destilate. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 7. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. baza.

9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: .17.17.17.vec je radala.13 A. ili .Dajte savete pozivaocu .17.05 A. ili .plodova vodica je pukla .medicinski helikopter.14 H. kontrakcije Bol ili kontrakcije .Ako je potrebno. nema kontrakcija 10 1. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.17.03 A. dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce.06 H.07 H.17.09 1. ako treba .2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .prvo dete.02 V.prvo dete.17.manje vaginalno krvarenje.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.17.beba je mlitava.2 A.majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .glava ide prva .17.17.17.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.2.2 1.10 A.2 1. ako treba .6.akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom . više od 5 min.i vaginalno krvarenje .17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn.2 H.2 Posle 37-e nedelje trudnoce .-pregnancy A.ukoliko je od znacaja.ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna .2 1.manje i nepravilne kontrakcije . više od 2 min izmedu .2 P R I O R I T Y I A.01 5.plodova voda. kao i Dom Zdravlja Ako je moguce.07 1.17. izmedu kontrakcija .Posaljite helikopter.7.17.2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .06 A.08 A.2 1.01 V.04 P R I O R I T Y .akuserskim odeljenjem. III izdanje .6. ili . manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija . 7 PRIORITY III V.2 1.9 1. predlozite privatan prevoz .4 A.plodova voda je pukla . u konsultaciji sa strucnjakom: . nema kontrakcija Dete je rodeno.više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: . u konsultaciji sa strucnjakom: .11 2.Dajte savete pozivaocu .2 1.dezurnim lekarom Ako je moguce.Ako je potrebno. izmedu jakih I regularnih kontrakcija .vec je radala.17.08 1.pukla je plodova vode.probila plodova voda.17.stalan i jak bol.03 H.02 A. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H.3 2. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .17. ili kontrakcije .Dajte savete pozivaocu .9 1.17.17.dezurnom babicom.05 H.prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) . u konsultaciji sa strucnjakom: .8.majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .12 A.slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A. slabo diše .17.01 A.02 II 1.03 . manje od 2 min.7 5.17.glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena .dezurnom babicom.akuserskim odeljenjem ili .17.dezurnim lekarom Ako je moguce.doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i .Ako je potrebno.dežurnog lekara .2.04 Majka ima grceve Veliko krvarenje .17.7 5.17.17.ako je potrebno. manje od 2 uloška na sat 1. u konsultaciji sa strucnjakom: .17.slanje ambulantnog vozila .Posaljite ambulantno vozilo .

aritmije. Duvan/nikotin. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. 6. 1. 7.ali ne previše da ne dode do povraæanja. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. i podignite bradu. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Dobro isperite usta. Paracetamol. Disprin). 9. i obicno najviše štete nanesu ustima. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. ubrzano. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. muèninu. Tablete gvožða. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Obrišite prašak suvom krpom. 35 . Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. što je pre moguæe. a kod starijeg deteta od jedne. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. prašak za pranje suda i sl.ugalj. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Odmah odvesti na bolnièko leèenje.15-60 min.disanje. 3. Položite dete postrance. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja. Varira od osobe do osobe. tegli. Salicati (Aspirin. Zabacite nežno glavu unazad. Olabavite tesnu odeæu. šlaga ili sladoleda. Rani simptomi su èesto abdominalni. 4. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. dati medicinski ugalj. jetre i ošteæenjem bubrega.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. Ne ostavljajte dete bez nadzora. bazu. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva. bazu ili naftne destilate. Prijem u bolnicu. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta).VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. petrolej. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. zatim ide period bez simptoma. nakon uzimanja. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. grèevima. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. šlaga ili sladoleda. 8. Dete æe se buniti. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. jer to može da izazove povraæanje. 3. Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. preparate na bazi gvožða. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr.). Sledite uputstva sa pakovanja. Savete rodbini telefonom 2. Slabije trovanje izazvaæe nemir. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. Proverite da li dete diše. padom cirkulacije i rada srca. 1.Maalox). ali nemojte terati dete da pije. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Antidot: N-acetilcistein iv. Naterajte na povraæanje.). Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Kašalj. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. 2. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. ulje za lampe. ali ne previše. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. baza. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. Naftni destilati (benzin. jaja. itd. 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi. po moguæstvu u položaj za oporavak. 5.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Kiseline mogu da oštete tkivo. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. ukoliko dete proguta ove proizvode. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja.

18.07 A. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.dezurnim lekarom V.ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce.3.18.02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.18.6 1. Nenormalan bol ili krvarenje.5.08 H.07 H.01 H.18.18.5 1. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice . predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.5 1.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .Ako je potrebno.4.5 1.pojacana glavobolja i smetnje s vidom .18. trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa .dezurnom babicom .3.slabiije kontrakcije i bol u abdomenu . u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H.5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .5 1. 1.09 A.01 V.18.3.9 2.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i . ako treba .18.18.sa grcevima .5 1.18.02 V. bleda i oznojena Bleda i oznojena.Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja.3.18.akuserskim odeljenjem ili . više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu.4.5.3.4.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti. ako treba sa inkubatorom .18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu. ako treba .3.Posaljite ambulantno vozilo .akusersko odeljenje.05 A.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.3.5 1.18.08 A.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1.krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.slabije vaginalo krvarenje .3.18.dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu . Inace u redu.18. vidi: Vidi 17 Porodjaj A.vaginalno krvarenje . III izdanje .3.03 V.krvarenje. kao i Dom zdravlja Ako je moguce. još uvek krvari Trudnoca .18.18.6 1. više od 2 uloška na sat .18. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol.06 H.18. u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja.09 1.18.dezurnom babicom .5.akuserskim odeljenjem ili .18.10 8 1.3.5 2.Ako je potrebno predlozite privatan transport .4.04 A.3.5 3.5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .5 2.Ako je potrebno.5 Ostanite na vezi! Uzbuna .5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .01 A.sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola .06 A.18.03 2.bol u abdomenu .18.05 H. ili je pukao vodenjak.04 H.5 P R I O R I T E T H.18.Posaljite helikopter.03 A.5 1.

po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. jaki bolovi porastu. stanje je kritièno i za majku i za dete. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. 5. 39 . Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. i najèešæe su praæene temperaturom. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. time izazivajuæi pad cirkulacije. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). 3. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. Tipièni znaci su nagli i snažan bol. èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. može da bude pobaèaj. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. 4. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. ali da je prerano reæi. mora da se mnogo odmara. 9. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora. O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. i bebin život je tada u opasnosti. Hipertenzija. Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno. Za njeno sopstveno dobro.18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. ali kada se to desi. Ukoliko se placenta odlubi. Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. pa èak i na neko oboljenje majke. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. zbog opasnosti da se ono prolongira. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. smetnje s vidom. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). 6. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7. i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. može da bude mnogo brži. Nisu ozbiljni. Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim. Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). pravilan bol u abdomenu nakon 20. Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja.te nedelje. Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar. koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. retko se dešava da se placenta odlubi. otprilike nedelju dana posle menstruacije. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). Preuranjene kontrakcije . Ukoliko je pak poroðaj neminovan. Menstrualni bolovi jesu problematièni. Infekcije materice retko naglo poèinju. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. Terbutaline 0. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. jer je bebino telo malo. Kontrakcije koje poènu pre 37. i može doæi do krvarenja. Prevezite smeštenu na levoj strani. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu. preko maske. Pojaèana glavoboja. ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. ili temperatura tj. albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. 2. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. Vidi 23 Grèevi. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. Javite se ako se krvarenje pojaèa. Na žalost. 8. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. u najgorem sluèaju.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. Jak. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije. Dete se može spasiti.

5. Ime.19. starost i pol bolesnika 6.04 H.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .19.19. Ukocen vrat.03 H.03 A.04 V.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .19. nepoznate glavobolje.4.19. disanje.5.01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene. slabost1.Izgledaslabo. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1.12 1 V. aktvirajte .5 stepeni C.19.08 A.2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….4 Iznenadan napad snažne. osnovni problem adresa /opština 2.5stepeniC. ili .3.2.10 H.19.19.2.03 V.05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. nepoznate glavobolje. predlozite .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno..Ugovorite vreme narednog poziva and/or . temperatura i zapušen nos Glavobolja. inace je u redu 1.19.3. ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu.4 1.09 A.4 1. Nivo svesnosti.07 A.: . ili .4 1.02 V. nepoznate glavobolje.05 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. npr.4 1.19. dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.obavestite dežurnog lekara .2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4 1 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan. Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna .06 1.11 1. Temperatura preko 38.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. nepoznate glavobolje.3. III izdanje .slanje ambulantnog vozila .9 Operacija na mozgu.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4 1.01 A.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne.4 Iznenadan napad snažne. ili .01 II Napad jake i nepoznate glavobolje. Moguci bezbednosni rizici 4.19 Glavobolja 1 A.19. ili .2. izgleda slabo 1.19.11 8 A.2.19.4 V. Nivo hitnosti. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.3.19.19.4.19.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. mucnina 1. paraliza 1. Izgleda slabo Tackasti osip.6.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme……………. Sluzbe koje su aktivirane 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.19.19.19.4 Iznenadan napad snažne.4.02 A. teškoce sa govorom Glavobolja.02 H. glavobolja koja se pogoršava Glavobolja. status cirkulacije 7.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili ..19.2.

Sinusitis. opšte loše zdravstveno stanje. Izbegavajte opijate. kao što su muènina. èitanju ili gledanju televizije itd. 7. pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. Glavobolja je najcešæe najgora izjutra. vrtoglavica. polu-svesno stanje. Pa ipak. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. Poremecaj u funkcionisanju šanta. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima.). ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). teškoæe u govoru i grèevi. npr. èak I nedelja.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. Povreda glave. Glavobolja izazvana stresom. ukoèen vrat. 3. 10. Je najèešæa vrsta glavobolje. Simptomi su kao kod obiène prehlade. polusvesno stanje. . O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. temperatura. Vidi 23 Grèevi. muèninu. Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. oko oèiju i preko obraza. meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. muèninom i povraæanjem. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). i u mnogim. Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. 8. Èeona glavobolja. teškoæe u govoru ili paraliza. ukoèenost vrata. Krvarenje može da zapoène spontano. Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. uz jako osvetljenje. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. i osip. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa). kažu da se loše oseæaju. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. grlo. upala. On se blokira i pritisak u glavi raste. 11. nos. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor. 9. nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. Meningitis.subarahnoidalna hemoragije .meningitis. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. paraliza. i postepeno se smanjuju. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. 5. Obièno je to jaka. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. èesto sa paralizom. Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. po pravilu. muèninu. 2. Prateci simptomi su muènina i povraæanje. zamor pri fizièkoj aktivnosti. tumor. itd. 12.zapušen nos. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. zbunjenost. povraæanje. Najèešce kod starijih bolesnika. OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove. Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. Uobièajena je jaka glavobolja. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. ali ne svim slucajevima. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . 4. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa. Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor.apopleksija . Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina.

20.06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.5.10 H.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .9 Temperatura preko 38. status cirkulacije 7. ili .20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3. disanje.20.20 05 V.. predlozite .5 5 5.20.4.7 5. III izdanje .4.7 1.04 .7.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.02 V.20.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1.: .20.20. ili .03 V.20.7.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Moguci bezbednosni rizici 4.9 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H. Ime.20.10 V.20. starost i pol bolesnika 6.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .3.03 .05 .9 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. reason unclear P R I O R I T Y V.20. ili .03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H. ili .20. aktvirajte ..Pošaljite ambulantno vozilo ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .20.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.20.20 04 V.5 stepeni C i izgleda slabo A.01 Osip. Nivo svesnosti. Jedva da je pri svesti 8 1.4. nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip.3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A.01 III Jak bol na ili ispod kože. bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.obavestite dežurnog lekara .stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.7 pritisne providnom staklenom cašom A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .7.02 Osip. izgleda slabo II 1. npr.7 4.20.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7. osnovni problem adresa /opština 2.Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.slanje ambulantnog vozila .10 2.7 1. Nivo hitnosti. bledilo i bezvoljnost.3. Sluzbe koje su aktivirane 3.20.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H.3.3.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.05 Strong pain in or under the skin.4.08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.20.………….7.9 1.

Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. nalik naježenoj koži. Dok neki osipi brzo nestaju lako. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu. i istovremeno umanjiti bol . Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. 6. Opšte zdravstveno stanje je dobro. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. 5. Ovèije boginje (varièele). ali su retko ozbiljne. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. Ukoliko se tretira na vreme. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. Ne tretira se. Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli). a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Osip traje od 1-3 dana. leda. pre nego što nestane. zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. Pseudo rubela ("èetvrti osip. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. rukama I nogama. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. koje se mogu brzo proširiti po koži. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. 9. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. ruke i noge. Veoma su zarazne. 7. Simptomatska terapija. 8. širi se po telu. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. sa petehijama to nije sluèaj. Sitne. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. 43 . ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. 11. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. osip se može zaustaviti. Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. te bolesnik treba da se obrati lekaru. skalp. Isprva su ružièasti i taèkasti. Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. Ako se temperatura nastavi. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije. Impetigo. Bolesnik ne sme da se utopljava. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine. Infektivni eritem (erythema infectiosum). ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. Oticanje je crveno. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp. skalpu ili po rukama. 10. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. bubuljicama ili plikovima boginja. Bolesnik treba da se obrati lekaru. Javite mi ukoliko se osip proširi. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. ruke i noge. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. obièno nestaju nakon nedelju dana. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. alergije. Nije ozbiljna virusna ospa. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. braon. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). upaljenim crvenim osipom i plikovima. Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. leðima. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. Osip pocinje na obrazima.spreèiti dugoroène probleme. Samo oboljenje nije opasno. Traje oko jedne nedelje. iz predostrožnosti. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. vruæem i bolnom oteknuæu. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti. rukama i nogama. 4. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. Jako je bitno dobro osvetljenje. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. Herpes zoster (plikovi). zatim se razlivaju po veæim površinama. Više utièu na odrasle nego na decu. Proveravajte osip svakog sata. Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. retko sa temperaturom. Oblast oko usta nije zahvacena. mekim tkivima i mišiæima. vruæe i bolno na dodir.20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. 2. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu.

6 3. ekstazi) 4.21.5.06 A.21 Hipotermija/hipertermija 1 A.02 A.21.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.21.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ili .oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain.03 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. 3.2 Izložen ekstremnoj hladnoci.21.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br…………. aktvirajte . ili .4.5.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) . u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije .temperatura tela je ispod 30 stepeni C .07 A. III izdanje 44 .5. neosetljiva.21. inace je u redu 1 P R I O R I T E T V.21.5. starost i pol bolesnika 6. ili . Moguci bezbednosni rizici 4.2.21.oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora .01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.4.4. sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.8 1.slanje ambulantnog vozila .5.6 3.21.02 H.6 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.ali je svestan I nije malaksao . sada je u redu 1 3 V.01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.03 1. Ime.7 A.08 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4.03 V.4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4.6 1. predlozite . koja se.09 H.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.6.Pošaljite ambulantno vozilo ili .04 I P R I O R I T E T 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. potpuno smrznuta koža.temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda.6 1. amfetamini.21.. Nivo svesnosti.bio je izložen izvanrednoj vrucini .21. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1.4. osnovni problem adresa /opština 2.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .: .21. ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .21. npr.bespomocan je.05 A.21.i jedva da je pri svesti .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Nivo hitnosti.6. disanje.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.mlitav / mlitava je . ne može pomerati) 1.21.4.obavestite dežurnog lekara .21. kao I tkivo ispod.6 V.02 Sumnja na površinske promrzline..21.ima masivnu povredu . Sluzbe koje su aktivirane 3.6 1. status cirkulacije 7.

i ostalo) . i gubitku svesti. Pospite preko njega mlaku vodu. jednostavno legli.Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. i slièno) . ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. 5. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi.32° C I ne daje nikakve vidljive znake života. crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni. i uveæanu opasnost od promrzlina.35°C) izaziva drhtavicu. Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. gubitak mišicne koordinacije. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1. sa sklonošæu ka nesvestici.Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. 3. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. pri vatrogasnom poslu. amfitamini. usporeni fizièki I mentalni odgovor.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo. posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. oznojenoj koži. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. 4. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). ukoliko je promrzlina površinska. . bledi i oznojeni). 6. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. CPR treba odmah da se zapoène. kokain. .Umerena hipotermija (30° . pak. kao i u toku prevoza. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici. nizak krvni pritisak. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C. tvrdoj. Rigidnost mišiæa. nalik kori drveta koži. U Norveškoj je ona relativno retka. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. 7. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj. Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj.34° C) izaziva polu-svesno stanje. vrelina. po moguæstvu toplu. 4. zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2. . kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° . Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom. Koža. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije.Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . je svestan i nije povreðen. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: . Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. kao oparenoj koži. 2. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. situacija postaje opasna po život. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. 3. može da se pomera u odnosu na tkivo ispod. a ne zbog hipotermije. Koža može da se ugreje dodirom. 45 . Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. bledilu. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod.vidi sledeæi paragraf. proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. vunenu æebad. dok se èeka pre- voz za bolnicu. usporeni puls i disanje. Starije osobe ili bolesni. Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. Dajte kiseonik ako je moguæe 5. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. ubrzani puls. I treba da traje. 8. kao I konfuziju. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. SAVETI POZIVAOCU 1. Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube. maratona. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. Umotajte ga u suvu. kada je temperatura tela niska.Nakon jakih fizièkih napora (trèanja.Blaga hipotermija (34° . Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. i u najekstremnijim sluèajevima. O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi.Tipièni znaci su polusvesno stanje. Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije. nabrekle vene. Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. Puls.

22.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V. ili .02 H.22.09 A.obavestite dežurnog lekara .5 3. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili . III izdanje .07 A.22. Nivo hitnosti.07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.03 A.4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2.8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . sada je u redu Moguca izloženost.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.22.………….02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .22.03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.9 4.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .4. u stanju je da guta 4.22. aktvirajte .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Sluzbe koje su aktivirane 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.4 Progutana kiselina. Nivo svesnosti.04 A. adresa /opština 2.04 H.4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.22.6 3.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. disanje. osnovni problem .slanje ambulantnog vozila .22.4 1.8 3. status cirkulacije 7. starost i pol bolesnika 6.22.4 3.22.11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili .22.22..22.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.03 H. Moguci bezbednosni rizici 4.22.2.22. sada je u redu 46 V.22.01 H. ili .4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Ime. detalji nepoznati 4.10 A.06 H.22. npr.4.22.privatan prevoz A. predlozite . Dogovorena sredstva komunikacije 5.22.3 1. ili .3 1.22.22.05 H.4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2.05 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.01 A.08 A.06 A.: .

VMA . Vidi 35 Nesreæe. (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo. Procenite situaciju i odmah mi se javite. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran. silosa I slièno. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem. 1. Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku. izbegavajte udisanje hemikalija. Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid. ili se koristite usisivaèem. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože. ili njihovo dospeæe u oèi. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh. 8. razredivac i slicno. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. Opasne supstance na koži. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. 4. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). silos ili tank. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno.TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. Vidi 39 Oèi.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). šlaga ili sladoleda. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova. Vidi 16 Trovanje kod dece. tj.(16 Trovanje kod dece). Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. Ne spuštajte slušalicu. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina.dok je ne sklonite. 3. Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. po moguæstvu mlakom vodom. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve. èesto i zbog oseæaja krivice. ukoliko je moguce.22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. 2.sata operativna služba). i oslobodite disajne puteve. NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin. Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. Ucinite mesto nesrece bezbednim. Nikako ne ispirajte. ukoliko to vec nije ucinjeno. Ne ispirajte vodom. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. i ne terajte dete/bolesnika da pije. POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. 7. Pluæni edem može da se dogodi odmah. 9. Ukoliko je potrebno. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. Ukoliko je moguæe.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. Obezbedite okolinu . ukoliko je moguæe ili neophodno. gumene rukavice i naoèari. Ne ispirajte. tuširajte povredjenog. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. 6. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. . ili nakon nekog vremena. drugim recima. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. naocare. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. Savete rodbini preko telefona 2. i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju. narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. . Lako je potceniti kolicinu. Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. kao i tuširanje mlakom vodom. ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. gumene rukavice. ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione. sumpor dioksid. u dužem vremenskom periodu. amonijak. Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. 5.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. Nosite zaštitnu odeæu. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. ili se poslužite usisivaèem. 3. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju. oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. po mogucstvu na svež vazduh. od kiseline. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. petrolej. Niko ne sme da ulazi u rezervoar. obucite zaštitnu odeæu.

04 H.5 1.23.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .23. III izdanje . Ime.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. predlozite .2.23.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili ..23. osnovni problem .23. nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.…………. ili .01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3.03 P R I O R I T E T I A.23 Grcevi/napadi 1 A. ili . Nivo hitnosti.: .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Sluzbe koje su aktivirane 3.23. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min. Nivo svesnosti.23.2 A.2 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5 stepeni C.07 A. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.23.4 1. ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .23.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .02 H. disanje.23. grcevi Grcevi.23. grcevi traju više od 5 minuta.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….05 2 1.23.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali. status cirkulacije 7.slanje ambulantnog vozila .09 1.2. ili .2 2 2 V. Moguci bezbednosni rizici 4. ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A.02 Još uvek ima napad.06 A.23. a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna. Dogovorena sredstva komunikacije 5.08 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.23.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . može da ustane nakon napada 3 V.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.04 1. npr.23. Nekoliko grceva jedan za drugim. adresa /opština 2.obavestite dežurnog lekara .23. starost i pol bolesnika 6. po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.2 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.2 1.03 H.Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta.01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom. aktvirajte . temperatura preko 38.. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . grcevi Dijabeticar. nedavna povreda glave Grcevi. bolesnik malaksao i konfuzan 1.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Poremeæaji mozga (udar. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. Kada se bolesnik probudi. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus). ali spada u po život opasna stanja. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije. ali se mogu dešavati do 6. nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. mogu da izazovu grceve. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. i ima snažne grceve po celom telu. Napad može da lici na grand mal napad. Sledite uputstva sa pakovanje. Deca: 0. što su po mozak kritièna stanja. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. jer je dotok kiseonika smanjen. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. Eklampsija. Ako dete ima temperaturu. postaje cijanotican. Bolesnik tada gubi svest. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. poremecaji zbog povrede glave. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. 6.. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. 1. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. dajte ih detetu sada. Eklampsija je retka. U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom. ako je moguæe. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. meningitis. 4. OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. kako za majku. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta. npr. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. u položaj za oporavak. Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. ekstazi ili amfetamini. Porodaj što je pre moguce. tako i za dete. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. Odmah svucite bolesnika.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. Pomoæi cu vam.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Oèi ce prazno da zure. obicno je pospan i umoran. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. I dete može da prestane nakratko da diše. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. Oni dramatièno izgledaju.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom. za poèetak. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa./min. Pre toga. Vidi 15 Temperatura. ali. I to nakratko. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela.e godine. 35 . O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. Napadi traju više od 5 minuta. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. encefalitis. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. a postoji hiperaktivnost mozga. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. kao što su kokain. preko maske. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. da usled snažnog plaèa izgube svest. ekstenzivni edem ili albuminuriju. ukoliko je pri svesti. praæeno kvalifikovanim osobljem. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji. tumori. nakon napada biva konfuzan na neko vreme. bolesnica je možda imala hipertenziju. dajte mu lekove za skidanje temperature. Dete se mora utopliti nakon napada.5-1 mg/kg iv ili rektalno. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. ne sme mu biti vruce. nakon što je napad završen. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve. u isto vreme. Paracetamol. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. Ako mu je vruæe. ukruti im se ili pak omlitavi telo. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Ako je dete u pitanju. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. ne spadaju u ozbiljna stanja. kako bi moglo slobodno da diše. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. ili. Vidi 11 Dijabetes. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. na srecu. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. 5. pada. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade. Položite dete postrance. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem.

Iznerviranost. i to èim vam situacija dozvoli .Dajte iskrenu. bol u abdomenu. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. Unesreæenima je neophodna nega. ako je dete u pitanju .Socijalnim radnikom ili psihologom. psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. drhtavica. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. Žrtve. što je pre moguæe. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. oèajanje. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost. Pa ipak. braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. strah i bes. muènina.Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima. Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost. vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom. Bolna. plaè. Ovo se èini na sledeæi naèin: .Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . treba da razmotrite i kontakt sa : . i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj.Lokalnim sveštenikom . mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije. nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen.Uznemirenost. i èesto zahteva nekoliko nedelja. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt. kolege. razumevanje i fizièki kontakt. . Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem. brigu i razoèaranost. direktna. i razgovorom. a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom. lokalne zajednice i zdravstvene službe. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume.Neverica i nerealistièno iskustvo.Izmenjeno poimanje vremena . i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati. U principu. Osim sa porodicom. razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. pravovremenu informaciju direktno unesreæenom. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem. Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. komšije.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja. kritièno bolesni ili preminuli. unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih. Ne zaboravite školu. Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu.Šok i poricanje . Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje. patnji i apatiji. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. Gubitak ili trauma postaju sve dalji.Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. i tako dalje. porodiènog lekara. U najboljem sluèaju. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ. kroz plaè. socijalnog radnika i tako dalje. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija.Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. .000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva. On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu. ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom. . Najcešæi oseæaji su teskoba. i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim. Opšte reakcije u ovoj fazi su: . Uz pomoc podrške. od uèitelja preko psihologa do direktora škole. a zatim sveštenika.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. prisustvo najbliže porodice. npr. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici. a nazivamo ih porodiènim tragedijama.roditelja.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres .000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti.Ponovno proživljavanje prethodne traume .Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. nalik snu . Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. postoji mnogo zajednièkih osobina. Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja. spadaju u izuzetno važne faktore.Školom/obdaništem.Emocionalna otupelost . napadi . kompetentna i primerena. . hipersenzitivnost na stimulanse .Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. ukoliko je dete u pitanju. na primer u bolnici . Oko 2. njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni. slike. 70% umiru van bolnice. One pogaðaju i pojedince I porodice. znojenje. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. straha po sopstveni život) . Oko 5. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. podrška prilagoðena njihovom godištu. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu.Depresija i nesanica .Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija. vrtiæ i prijatelje.Strah i teskoba (zbog novog gubitka. Bezbedno okruženje. svake godine. uèitelja. npr. Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice. Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. razoèaranje. Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke.Porodiènim lekarom .Vrlo jaki emocionalni napadi .Tuga i oèajanje . Najèešæe akutne reakcije su: . ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava. Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok. Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. doživeæe to kao lièni razvoj. obavestite i lokalnu zajednicu. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. kroz crtanje ili slikanje.

.6.obavestite dežurnog lekara .6.08 H. Ime.4. deluje slabo i krhko 1.3.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures.3. Nivo hitnosti.9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .25.7 A.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima.3.3.6.02 A.3.……….01 A.25.25.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.: .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….3.25.6. inace je u redu 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.5. Nivo svesnosti.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7.7 1.25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3.6.07 2.7 3.25.7 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom. Sluzbe koje su aktivirane 3.01 P R I O R I T E T III 1 4.3.6.6. adresa /opština 2.25.05 H.25.3.trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A.25.7 4. osnovni problem . malodušno i slabo Povraca staru krv. predlozite .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.01 H.25.3. ili . Moguci bezbednosni rizici 4.03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5.02 V. oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2.4.25.5.25.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu.25. disanje.05 A.g.7 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.25.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Pošaljite ambulantno vozilo ili .7 1.25.25..5.6. izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.7 H. ili . ili . delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje.7 1 V.4. status cirkulacije 7. starost i pol bolesnika 6.25.06 H. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu.25.04 H. Dogovorena sredstva komunikacije 5.04 A. III izdanje . aktvirajte .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 A.25. e.7 4.slanje ambulantnog vozila . inace je u redu Bol u ledima.09 V.25.7 4. ili ..07 P R I O R I T E T 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .02 H.03 II Stalan abdominalni bol.

nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. One se ne smeju smatrati liènim "slabostima". Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . informisani. i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu. kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke. mera i trajanje . Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina.Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe. dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju. ili sa odloženim dejstvom. nesreæe ili katastrofe. loše definisani ciljevi . sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince. Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja .Situacije u kojima su deca kritièno bolesna. sa nekim izmenama.Tip situacije. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije. povreðena ili mrtva .Jedinstvo.Podrška i briga kolega . da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica.novine i mediji) . kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi.Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. Osoblje treba da se brine o sebi. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4. svojim kolegama i èlanovima svog tima. Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni. mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava. . Pa ipak.Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres . vremenski faktor . . U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. timskom radu . medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. obdanište i dr.Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. npr. takode su jako važni. Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. 1. naroèito kada su u pitanju veliki udesi.Kontakt sa povreðenim/preminulim .Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr. Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7. koordinaciji.Okupite unesrecene/ožalošcene .Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama. prijateljima. duh zajedništva i meðusobna pažnja . Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje . rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji. opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. upeèatljivih utisaka ili gubitka života. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima. doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti. dakle u prehospitalnoj fazi. Otvorenost. da li sam bio dovoljno brz. kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege. koje na njih mogu da utièu odmah. . žrtve i njihove roðake. ali prilagoðeno potrebama deteta. iskrenost. korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. . U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila.Prièajte o onome što se dogodilo. veæ godinama. sa oseæanjem nemira i teskobe. period èekanja. kao i reakcijama na njega. ali i unesreæene. pomno slušajte. Da li sam postupio pravilno. napetost. Najvažnije je imati spoznaju o stresu. nemir. organizovani. . i da imaju odgovarajuæu podršku. Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. Budite otvoreni I iskreni. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju. važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne.deca koja su ozbiljno povreðena.rutinama 6.Problemi u komunikaciji. mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi.Reakcije rodbine. Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama. psihološka podrška nakon velikih nesreca . Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta . a èesto i kritici kada je sve završeno. velikim oèekivanjima. Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. mentalnim i emocionalnim reakcijama. Pomozite im da shvate èinjenice 5.Briga o pojedincu. Izbegavajte besmislene komentare. umiru ili su mrtva. pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje. Ne zbunjujte se 3. Obostrana podrška i ohrabrenje. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik. jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente.24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE . donosite prave odluke u deliæu sekunde.Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija . ili uputstava o korišæenju iste . Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima.Stanje pripravnosti. intenzitet. izvan i unutar bolnice. sa ostalim kolegama. Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ . kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa. kao i sa najbližima. moguænost da se "izduva". Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor.Upeèatljiva iskustva .Ukoliko je potrebno. Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu.Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka).Nedostatak potrebne opreme.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega. 2. kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ. možete doživeti snažnu reakciju kasnije.Loše definisane uloge. da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih. "preosetljivošcu" i sliènim.

26.lekar .obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .26.26.gde je neophodno. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ali su blizu .slanje ambulantnog vozila .obavestite najblizeg hirurga .ocekivana.26.obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci .01 H.02 A.26.5 4.obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure .ambulantna kola .04 A.05 A.26.06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4.03 H.04 H. .najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce .smrt sigurna.5 4. III izdanje .26. savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A.01 A.26. ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure . ne spustajte sl.01 III Smrt u instituciji.medicinski helikopter.bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja . ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu. Uzbuna .26. utvrdena .26.05 H.5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.26.02 H. utvrdjena smrt II H.obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.dežurnog lekara .Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije.06 A.07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života.26. sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna.26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .26.po mogucstvu dezurni lekar. ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu.03 A. ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.26.

znaci smrti mogu biti oèigledni. i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan.Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. .Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). Žrtve. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. hladna i bleda koža. Ukoliko ste sami. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. patnji i apatiji. Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti.Mortuus inventus (zateèen mrtav) . . direktna. nego da to odlažete za kasnije. osim ako: . da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula. i ne dozvolite to nikom drugom. Ukoliko je uzrok smrti nejasan. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage.Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . lokalnog sveštenika. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. i to što je pre moguæe. Razlog je nepoznat. stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1. kompetentna i primerena. nakon što protok krvi stane. bilo kod kuæe ili u bolnici. 2. prijatelje. Veæina škola ima plan za ovakve situacije.Smrt je oèekivana. Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije. zapeèatite prostor. Ukoliko ste u moguænosti. Ne dirajte ništa. neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik.Od kakve je bolesti pokojni patio? . Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu. Prijemno urgentno odeljenje. treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR. 4. 3. rezultati su slabi. Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min. . Situacija je uvek dramatièna. uèitelje. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate. smrt u zatoèeništvu i slièno). a i zato što je neophodno. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene.Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna.Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . Ne zaboravite školu. vi to nemojte izjaviti. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. što je pre moguæe. pa cak i na licu mesta/nesreæe. Pomoæ je na putu. ali ako želite da pokušate. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. razlog nepoznat. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane. Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: . ukoèenost mišiæa). Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. . možda i više) pre nego što mozak umre. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe. zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. Morate sada da mislite na sebe.Mors causae ignotae (mrtav.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. uzrok nepoznat) .Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. samoubistvo. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa.Pitajte i za temperaturu i boju kože. kao i razgovorom. (ne diše. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. Ipak. Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva. pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima. obdaništu. Nakon konsultovanja. povrede nastale nasiljem. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu.Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti. SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci). SAVETI POZIVAOCU . vrtiæ i prijatelje.Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima. pomoæi æu vam.Dajte iskrenu. Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo. CPR štedi neko vreme (1020 min. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života. kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. . Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije. na primer dok ste još u bolnici. komšije. Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu. prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje.Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . 5. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. iskoristite to. Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. .Kada je preminuli poslednji put viðen živ? . dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat. neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": .

2. ili . aktvirajte .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.27.27.Pošaljite ambulantno vozilo ili .6 2. izgleda slabo 7 1.: .05 H. Ime.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . disanje.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.27.01 V.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme…………. status cirkulacije 7. ili . osnovni problem adresa /opština 2.4.27.27. III izdanje . ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5.27.03 A. Nivo svesnosti.27.27.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.27.slanje ambulantnog vozila .6 5.03 Onesvestio se.02 H. polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5 1. starost i pol bolesnika 6.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1.27.02 A. Sluzbe koje su aktivirane 3.01 H.08 H.06 A.. Moguci bezbednosni rizici 4. ili .04 A.6 5. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .5 1.03 H.5 1.4.27. predlozite . sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata.5.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.…………….4.27.5 Ima epilepsiju.3..4. ili .6 5 1.8 PRIORITET III V.02 V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.05 A.5 1.27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna .27.06 H.01 A. npr.27.obavestite dežurnog lekara .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti. budan 2.27.04 H.27.4.27.5 P R I O R I T E T I H.6 5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Nivo hitnosti.07 H.27.6 5.27. ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa.5 2.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .

AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. / min. Ukoliko pritisak brzo raste. Povlaèenje na nadražaj 3. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu.Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija . 3. Sledite bolnièke procedure. iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter). u položaju za oporavak. OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI .Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2. Stanje vrlo brzo pre#% . teškoæe u govoru. ili ektopièna trudnoæa.Intoksikacija. uzimanje Gliceri trinitrata. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija. otvara oèi na bol 1. Najcešca disekcija aneurizme aorte. tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta). Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. psihološki stres. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. Simptomi variraju zavisno od stepena povrede. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet. 8. ako možete u položaj za oporavak . smetnje sa vidom. ili zbog cerebralnog edema. dok je telo u vodoravnom položaju. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. rasta u kritièno. Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. maskom ili 2-3 l. Ako tromboliza nije relevantna: .Zbunjen 3. Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. Ako je svrsishodna terapija tromboze. Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije.Smestite bolesnika postrance. / min. noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije. stanje postaje kritièno. i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima. slezine ili bubrega. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. i razlièiti stepeni svesnog stanja. su uobièajene pojave. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje).Proverite da li I dalje diše . Prevoz amb. i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. mokre-nje pri stanjanju. muènina. Ostali simptomi su ukoèenost vrata. Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol. Napad može da bude uvod u moždani udar. uz konsultaciju sa bolnicom .Ako je prestao da diše. Lokalizuje bol 4.Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes .Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici.Febrilni grèevi: 23 Grèevi . preko nazalnog katetera. vozilom sa uzdignutom glavom. Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5.Nasumiène reci 2. otvara oèi na obraæanje 2. Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. Oslobodite disajne puteve. Sluša komande 5. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije. bez ikakvog upozorenja. što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. teškoæe u govoru i grèevi. ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta. Verbalni odgovor 5. teškoæe pri gutanju. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica. Nenormalna fleksija 2. Ovo dovodi do infarkta. spontano 3. Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza .Nerazgovetni zvuci 1. a glavu nežno potisnite unazad . povraæanje. paraliza. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti.Orijentisan 4. Vidi 23 Grèevi. Moždani udar Kiseonik 10 l.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . èesto opisivane kao najgore ikada. Krvarenje može da poène spontano. Nenormalna ekstenzija 1.Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. smanjen nivo svesti. Stanje je jako ozbiljno.Podignite bradu. krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. Ipak. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor.Stanje nakon grceva: 23 Grèevi . TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija).

7.06 5.obavestite dežurnog lekara .28.07 A.28. Ime..obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .01 II Samo-nanošenje povreda..28.. aktvirajte . razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe. npr. ili .28. disanje.7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.28.11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .28..11 4. ili .28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A.28.04 5.………….05 H.10 P R I O R I T E T H.. starost i pol bolesnika 6. inace smiren i tih Depresivan.5.12 .10 .5..08 . nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje. ili .4 4 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.28.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.slanje ambulantnog vozila .Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili ..06 A.5.02 V. Nivo svesnosti. osnovni problem . ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V.01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.09 A.9 3.sa visokom stepenom uznemirenosti .28. III izdanje .Pošaljite ambulantno vozilo or . Moguci bezbednosni rizici 4.28.28..7 ..28.7 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.skokom sa visine .28.. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.overdoza lekovima .gas/ugljen-monoksid .oružjem .28..04 H. Nivo hitnosti. predlozite .28.7.4 1..vešanjem 1..Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .05 A.28.7.28.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.5.03 H.skok sa visine .8 1.03 A.7 A..01 III V.28.5.02 I P R I O R I T E T .ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1.oružjem .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .28.: . adresa /opština 2.samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5.11 A.ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.03 V.7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5 2 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.. ili .04 A.28..sa izraženom teskobom 4.28. krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj . status cirkulacije 7.10 A.28.02 H..

finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim. meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom. 1. Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. Stanje bolesnika sa istorijom psih. treba uèiniti barem kontakt. nesreæna ljubav. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu. vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). Ovi napadi izgledaju dramatièno. ali su retko ozbiljni i brzo proðu. Sledite lokalne procedure.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. nesreæna ljubav. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. Overdoze. Trovanje/overdoza Rane. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika. otupelošæu u predelu usta. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja. Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. razvod. Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom. PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica. spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3. Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens). 8.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . depresijom ili euforijom.oboljenja može da se pogorša. narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. Akutni mentalni poremeæaj 1. finansijske teškoæe)? 6. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima. ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ. (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. Potrebno je napisati pismo za prijem. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. 10. 11. Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo.Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . hemoragije. Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . demencija i slicno.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . organska #% . jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. kako bi: . 2. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4. prelomi I manje povrede. Ako niste u moguænosti da ga to pitate. sa psihièkim problemima. policija. Nema terapije bez pristanka bolesnika. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje.Slaba mreža (malo bliskih veza) . Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. socijalne službe. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge . bockanjem u prstima. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. vaša je obaveza da obavestite policiju. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. ukoliko situacija nije urgentna. 9. Nedavno doživeo gubitak (smrt. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. ili se pak èini bezuspešnom. Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. vešanje i slièno. samoubistva. koliko god tako izgledalo. ostali). karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana.Stalni sukobi sa bliskim osobama . 7. mogu da vode. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. akutna hipoglikemija kod dijabetesa. Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. treba da staloženo razmotre problem. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru. sveštenikom.Doživeo je gubitak (smrt. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. Povucite se na sigurno. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. ako nije rizièno. sveštenik. uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. ili idu zajedno. nego saobraæajnim nesrecama. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem. ponašaju se nenormalno ili agresivno. 2. pa i do najgoreg. zatvorske vlasti). osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima.Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. razvod. tako što naizgled gube svest.

3 1.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . Moguci bezbednosni rizici 4. status cirkulacije 7.02 A.02 H.03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H.29.slanje ambulantnog vozila .: .03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.08 H. Ime. iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj.29. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7 1.4 1.29.3. deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca. ne oseca se slabo 5 V.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu.3.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.06 A.03 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.01 III 8 V. ili .07 A.29. ili .05 A. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem.04 H.obavestite dežurnog lekara .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. disanje.6 1.06 V. nije malaksao 1 1.3. teško guta Još uvek pri svesti. Nivo hitnosti.29. ili .29. starost i pol bolesnika 6.4 1. osnovni problem .29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A.29.3. npr. stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija. ima utisak da ne može da udahne.4 1.01 II Teškoce sa disanjem.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.29.29. ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.29.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.29.05 H. III izdanje 60 .29. adresa /opština 2. aktvirajte .29.29. Sluzbe koje su aktivirane 3.3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.4 3.29.…………. iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja.04 A.29. Nivo svesnosti.02 P R I O R I T E T Brzo disanje. anksiozan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje. predlozite . iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .4.29..

Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. proveravajte povremeno da li je stalno tako. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. po moguæstvu u položaj za oporavak. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika. Disanje je brzo i nategnuto. Olabavite odeæu. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. Furosemid iv. Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. ili potpuno zatvara. zato ga postavite kraj prozora. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece). TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. ili u kupatilu kraj hladnog tuša. Respiratorni trakt deteta je uzak. zapoènite reanimaciju CPR. Ako prestane da diše. Pokušajte bronhodilatore. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. uzimanja leka. jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove. hrane ili bilo èega drugog. u prvom satu nakon ujeda insekta. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). Astma. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. Je po život opasno. Proveravajte da li bolesnik diše. svežem vazduhu. kao što je kašalj. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. i bolesnik se oporavlja. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. a koža mu je sivkasta i oznojena. ali nisu ozbiljni. Možete izvesti dete i napolje. jer ne sme da se prehladi. penastoj pljuvaèci. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. na šta bolesnik reaguje. Aminophylline: polako iv/im (20 min. Položite ga postrance. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. Možete ga izvesti i napolje. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. i Glyceryl trinitrate. kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. Koža je èesto bleda ili cijanoticna. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura. Simptomi su slièni srèanom udaru. epiglotitis) 2. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. . Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. kao i otupelost oko usana. 3. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol. Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ukoliko bolesnik normalno diše. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. edem pluæa) 38 Uho. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. najèešæe na nozi ili karlici.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. Pokušajte da ga smirite. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. šuštanje ili zujanje. Tipièan suv. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. 7. Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. traheju. Inaèe izgledaju dobro. 4. Epiglotitis. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. 8. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. Širite smirenost oko deteta. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. a može biti i nenormalnih zvukova. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. grlo nos (akutni laringitis. bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. Ovo je kritièno stanje. Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme. jak kašalj i promuklost po buðenju. hroniènog bronhitisa i emfizema. anksiozan. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. Pluæna embolija. 5. Pseudo kroup (laringitis). Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. oseæa se veoma slabo. ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. i crvenkastoj. Teènost se skuplja u pluæima. Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara.

10 2. želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1.………….02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min.01 A. Uzeo metanol. osnovni problem . Uzeo je kokain.4 1.05 H.30.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili .05 4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.2.30.01 H. Nivo hitnosti.30.07 A.3.: .30. III izdanje .30.06 A. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.07 7 V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. ili .30.30.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Pošaljite ambulantno vozilo or . status cirkulacije 7.30.04 H.3.03 V.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara .03 A.30. disanje.4. loše mu je Otrovan.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .30.7 2.4 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ili ..Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .4. starost i pol bolesnika 6. npr. aktvirajte .8 A.5 4.4. Ime.02 II Moguca overdoza.30. amphetamine. Sluzbe koje su aktivirane 3.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.9 1.01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.30.30.30.30.06 H.04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje. adresa /opština 2.3. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .08 H. Nivo svesnosti.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.02 V.2. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min. predlozite .slanje ambulantnog vozila .30. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1.30.04 A.30. ili .4 6 4 2.30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.3.30.8 3.03 H. Moguci bezbednosni rizici 4.

Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. telesne težine. Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje. Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva. O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. a velike doze i prestanak disanja. nemir. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika.Medicinski ugalj. oružje. Methadon itd zaustavljaju disanje.30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju. drhtavica. . Smrtonosne doze su od 5-30 ml. a glavu nežno potisnite unazad. grèeve i pad cirkulacije. Smrtonosne doza je 100g. Jaki lekovi protiv bolova. u toku 15 sekundi. srèani udar i po život opasnu hipertermiju. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti . Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal.Antidot: Flumazenil. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe . krek i ekstazi. anksioznost. špriceve. Delirijum tremens je ozbiljan.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima.Saveti roðacima . što je pre moguæe. Valium. 6. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol. i dužinu prevoza do bolnice . Ne ulazite pre nego što vam odobri policija. Temgesic.1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. Acetylsalicilati (Disprin. Ne treba se davati u sluèaju povrede glave. Antidot : Flumazenil 0. konfuzija. doze. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije.0 mg. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza.svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. Pethidin. preterana drtavica."O trovanju / overdozi" ispod. Antidot : N-acetylcysteine iv. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak). Izaziva ošteæenje bubrega. Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja. Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. pa èak i slepilo. Kerotax. hipotermija?). . tahikardija i groznica. (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece).4 mg im.. hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju. Ako to nije moguæe. ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika . halucinacijama. Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. Nervoza. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija . prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0. Fortral. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima.3 mg iv. Može da se ponovi nakon 1 min. ali ne ako je antidot dat oralno. po moguæstvu u položaj za oporavak. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja. muènina i nesanica su karakteristiène. Razmislite i o: . grèevi i gubitak svesti.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) . koliko god možete. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. 4. Benzodiazepin overdoza.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel………………….Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale . Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. nemir. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. 8. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah. U ponovljenim dozama 0. Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg. Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. Zadržite sve tablete. 7. 'whizz'. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. sa konfuzijom. noževi i ostalo agresivno ponašanje. 35 Nesreæe.Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe. Benzodiazepini. kokain. 23 Grèevi. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje. 2. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Veæe doze izazivaju halucinacije. 5. groznica. 9 10. . grèeve. Morfijum. Metanol. izuzetnim nemirom. Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. Mogadon. Reakcija zavisi od pojedinca. hipertenziju. 3.4 mg iv. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. naroèito supresije disanja. mogu da pokrenu halucinacije.Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. Heroin i ostali opijati. Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim.

32.breathing difficulties.8 1.2.5.32.05 H. hay-fever.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.4. Nivo svesnosti.4.32.3.32.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.8 7.03 H.6.. seems weak and listless .8 3.32..………….7.32.02 H. ear-ache or cough Abdominal pain.8 2.has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting. Nivo hitnosti.seems unusually irritable .04 V. not affected Has rash.32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho.4.05 V.07 . Moguci bezbednosni rizicis 4.32. sore-throat.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .deteriorating rapidly . nos A.osoblju A.6.32.4. 5.32.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. seems weak and listless Possible child abuse 1.obavestite dežurnog lekara .32.32.4. aktvirajte .03 V.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. ili .03 P R I O R I T Y A.4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .slanje ambulantnog vozila .32. predlozite .02 V. osnovni problem 1. adresa /opština 2. not affected Has pain over the cheeks.4.06 H.32.has a rash.6. npr. disanje.01 III Has temperature.10 2. Dogovorena sredstva komunikacije .32.8 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.8 5.04 H.01 Breathing difficulties.32.06 A. ili .has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass .32. status cirkulacije 7. Sluzbe koje su aktivirane e 3.32.6. starost i pol bolesnika 6.: .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5. forehead or eyes Has temperature.32.has severe headache/neckpain .8 4.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.4.4.is weak. III izdanje .7.3.8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .32.5. barely conscious Temperature over 38.3.8 1. does not seem weak Has a temperature and 8.08 .10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.6.02 A.8 1.5.07 H.8 11 P R I O R I T Y V. ili .5.8.05 A.4.6. can barely swallow 1.04 A.4.8 3.4.32. seems weak and 9 10 1.5. seems weak and listless .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . seems weak Extremely weak and pale.10 H.8 V.5.coughing non-stop.8.8 7.5 degrees C. has contuinuous abdominal pain .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .6. Ime.3.2.8 1. grlo.32. ili . otherwise OK Stinging when passing water 3.2.

/kg telesne težine u prvom satu. incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. Dete koje pati od pada imuniteta (npr.Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min. Neki osipi lako nestaju. zelen.bolesnici na hemoterapiji steroidima. astmu. peritonitisom). ukoliko je dete slabo.Ringers 20 ml. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno.Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu. oznojena koža). grlo. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis)./kg u toku 20-40 min. suve pelene. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu. POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. malaksalost. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. Važno je znati ako je dete povraæalo. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma.preko maske Krvna kultura. slabo je. DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno. epiglottitisom. 4. detaljno proverite ima li osip. 8. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. 6. dijabeticima. 5. U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. Sledite uputstva sa pakovanja. Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. praceno muèninom i povraæanjem. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: . . ili razvije simptome pada cirkulacije. Epiglotitis je po život opasan. Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38).Penicillin 50 mg (80.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. Fotofobija. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože. slabo ili iscrpljeno. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. u tropima? 1. nos. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). $# DIJAREJA.32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. barem samo na osnovu klinièkih znakova. nervozno. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: .Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma . Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. ili oni kojima je uklonjena slezina. a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: . ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. GROZNICA PREKO 38. uobièajeni su simptomi meningitisa. nasilje.000 IE)/kg i ili .vidi ispod. meningitisom. Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija. malaksalo. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva. 10 . (Vidi 31: Saradnja sa drugima) .. 7. dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju.. Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu. BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. 38 Uho. Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu. 29 Teškoæe sa disanjem 11. što nije sluèaj sa petehijom. 29 T eškoæe sa disanjem. Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima. suva sluzokoža. Ukoliko je dete slabo. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija . nasilja ili incesta. ima grèeve. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. ukoliko je stolica nenormalna. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga. ali to ne sme da zadržava prevoz.Simptomi su èesto nespecifièni . Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu. slabost. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira. vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. Monitoring vitalnih funkcija usput. Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo. pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu. Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol.5 C. Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama. Neophodno je dobro osvetljenje. .Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml. OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). (bleda. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. upala fontanela. po celom telu. Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. 3. naroèito ako je dete malaksalo. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. 9.

4.ramena .5.4.05 A.01 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.5.02 H. disanje.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . stopalo .33.33.4.5.manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A..Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5. ili .33.7 2.33 Rane.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .33.7 1.5.obavestite dežurnog lekara .01 H.7 4.3. potkolenica.33. osnovni problem .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. predlozite .: .33..7 1.03 V.7 2.7 10 4.08 H. status cirkulacije 7. prelomi .7 1.33.) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .. Nivo svesnosti.5.7 1.33. III izdanje .13 H.slanje ambulantnog vozila .02 A.5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.8 9 6 10 11 1 10 1 12 H. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob .5. aktvirajte . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.33.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1.kolena. skocni zglob.33. ili r .33.04 V. starost i pol bolesnika 6..33. donji deo ruke ili šake .Pošaljite ambulantno vozilo ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….5.…………….butne kosti .07 H.33.33.7.4.11 H.7 4.02 V. ili . jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4.12 H.33.5. Moguci bezbednosni rizici 4. Nivo hitnosti. Sluzbe koje su aktiviranee 3. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja.4. Ime. adresa /opština 2.33.33. prljava voda.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .03 H.01 V.05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.03 A.7 2.33.33.04 H.09 H. ili .gornji.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .7 2.4.33.14 III V.33. ili .04 A.05 H.5.7 2.06 H.4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Dogovorena sredstva komunikacije 5.33.33.Ugovorite vreme narednog poziva. npr.33.33.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno.

Vidi "O ranama…" na ovoj stranici . 8. Ukoliko sumnjate. Povrede kompresorom i sliènim. Lice je posebno važno iz estetskih razloga. 10 10. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira. Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode . boja kože ispod povrede) . krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). Ukoliko vozite bolesnika nešto duže. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta.Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom . Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi. kako se dogodila povreda. 9.NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. ukoliko je pri svesti. "O ranama" ispod. sve povrede treba da pregleda doktor. Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz. zavisi od toga gde je prelom.33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama. nogu. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom).Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici .14 Ujedi životinja ili insekata . Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj. Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom. Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: . Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja.Povrede kompresorom i sliènim. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa. punjenje kapilara. Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu. a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) . VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. tekuæom vodom i blagim sapunom. (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi.podignite povreðenu oblast . Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . .Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) . Prva pomoæ pri povredama ligamenata: . kao što je trouglasta marama. jer ih bol sprecava da iskašlju sputum. vreme punjenja kapilara. ili neku drugu vrstu imobilizacije.Hemostaza. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis). prljavom vodom i sliènim. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije.Uklanjanje stranih tela . ukoliko je potrebno. 14 Ujedi žvotinja i insekata.Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem.Imobilišite oblast najbolje što možete. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom. Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. i najednom se oseèaju loše. 8. Bol èesto raste u toku prve nedelje. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi. ili ih staviti u èašu mleka. 5. teskoba. Velike povrede treba da obratite pažnju na: . Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede. gips. Stoplite bolesnika. Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv.Imobilišite povreðenu oblast . Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj.Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. obièan zavoj.Kontaminaciju i strana tela . Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. boja kože ispod mesta povrede) . i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. . kako su postavljene kosti. oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju. prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Da li prelom zahteva operaciju.35 Nesreæe . bol ili muènina pri gledanju u krv. Važno je utvrditi nivo osetljivosti. ukoliko je moguæe. On ne sme da prekine dotok krvi. koji zatvara pri udisanju. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe. snimite deo tela.Povrede krvnih sudova (puls. Ukoliko je deformitet oèigledan. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom. 3. bolesnik treba da ih zadrži u ustima. dok se ostatak koša širi. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane. 2. . bukvalno ispljuskajte ranu.Povrede krvnih sudova (puls.Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) . Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar. Manje posekotine. Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra. Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika. Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju. Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. Slomljena rebra. PRELOMI Prelomi ruku i nogu. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu .Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom. Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. O ranama. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Razlog za ovo je napetost. 7. Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara. 6. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. Nemojte da koristite spiralni. Koristite kompresioni zavoj. Saveti 2 i 35 Nesreæe. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. u konsultaciji sa specijalistom. 4. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom. æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti. ukoliko je neophodno. Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. parasimpatetièni nervni system. Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. Vidi "O ranama" ispod. Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. koja je starost bolesnika i tako dalje. Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima. 9.

34.34. starost i pol bolesnika 6.8.14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .34. zglob.4.4.5.4.4.9 H. status cirkulacije 7.9 3.04 P R I O R I T Y III V.34.34.5.08 A.5.privatan prevoz - A.9 4. npr.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.8.02 H.9 1.5.01 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….6.34.34.5 2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.8. nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.8.4. poderotine. butna kost. potkolenica. polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice. disanje.7.5. Moguci bezbednosni rizici 4. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.02 A. šaka.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .9 1.34.: .9 3.8. Ime.34.34. Dogovoreni nacini komunikacije 5.Pošaljite ambulantno vozilo ili .34.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti.06 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A.8.5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Nivo svesnosti.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. predlozite .………….34.9 3.9 1.9 4.5.8.8.34.5.8.5.34.9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. . prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor.01 V.01 H.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .11 A. Nivo hitnosti.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .9 3.obavestite dežurnog lekara .10 2 2.8.slanje ambulantnog vozila .9 4. ili .4.9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .34.03 Manje povrede (posekotine. osnovni problem. rame. ili .4.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .7.34. otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.34.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.02 V.05 A. III izdanje .10 A..03 A.07 A.12 A.09 A. ruka. Sluzbe koje su aktivirane 3.6.5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4.03 Bio je u nesvesti.. ili .4.8.5 2.34.13 A.4.34.34.8.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2. adresa /opština 2.34.5.7.5.9 4. aktvirajte . koleno.

Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Potisnite ežno glavu unazad. paralize. Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija. smanjenu oksigenaciju 2. Sticanju opšte slike. mogu biti uzrok saobraæajnog udesa. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. nesvesti).Preminuli u istom vozilu .34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1. Ukoliko je disanje normalno. curenje gasa . ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca.Opasnost od vatre ili eksplozije . Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari. tenzioni pneumotoraksa) 3. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). Ne spuštajte slušalicu. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt. O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama . na sigurno.Povreðeni je zarobljen u vozilu . 2. Bezbednost i opšta slika 6. Spreèite zagaðenje rana. držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo.Ozbiljna šteta naneta vozilu .Povredeni su zarobljeni u olupini . Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. bez ikakvog pomeranja vrata. Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. npr. uveæa krvarenje. Ne pomerajte bolesnika 7. epilepsija i druge akutne bolesti. Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu. Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. Ringer ako je neophodno. Nežno. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast.u nesrecu su umešane hemikalije.Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. i isto tako zatražiti njihov savet. organizaciji na licu mesta 3. ili da podseti umešane na njihovu dužnost. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. Ako se cini da je vozaè beživotan. Prevoz u bolnicu. 3. poveæa rizik od infekcije. ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. da biste ga stoplili. Oznaèite mesto saostane. a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom. i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. dok ne nepotrebnoj opasnosti. obavestite o broju povreðenih. . Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. Spreèite šok. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. Dajte prioritet: 1. Dajte kiseonik. Ukljuèite svetla za upoAko možete. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. uzdignite oblast koja krvari. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Utoplite ga. Poènite iv. Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan. Zaklonite ga od padavina. osim ako je neophodno. 4.Nosi kacigu. Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. Srèani udar. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. 8. Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv. kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija. hitno.Nesrece pri velikoj brzini . dijabetes. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje. Procenite potrebu za: 1. Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. Dispeèerski centar može da pomogne u ovome. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno. Stavite æebad ispod i iznad bolesnika. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: .Sumnja na curenje benzina 69 . Koristite kompresioni zavoj. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks.Nesreca se dogodila u tunelu . Odmah javite ako se situacija poboljša.Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Iako nema dovoljno podataka. . jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate. Ako ne diše. (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. 5. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina.Potreno je organizovati lokalni centar za udese . pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje. Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo. po moguæstvu ga položite na æebe. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm.Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . uz pratnju kvalifikovanog osoblja. uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije. Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika. 1litar koloidnog rastvora. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu . kada se situacija rašèisti.Veliki saobracajni udesi .Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta . zorenje. stavite trougao. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. Utoplite ga. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. jer . Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. i podignite bradu. Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. Ne ostavljajte ga bez nadzora. Tešite ga i hrabrite. uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. može da ukaže na: 1. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. 9. eksplozivi.Potrebno je prisustvo policije na licu mesta . Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom. Dajte mu kiseonik. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe. u sluèajevima ozbiljnih udesa.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

04 H.8 1.05 H. ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1.09 Ubodna rana. rame. III izdanje 74 .5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.7 H.08 A.9 5 5 1.06 A.8 6.2.37.37. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5.2.37.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.03 Jak bol Bio je u nesvesti.37.37.37.07 A. aktvirajte . npr.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti.9 1.37.37.37. Nivo svesnosti.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.37..37.08 H. starost i pol 6. disanje.2. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice. potkolenica.03 A.37. predlozite .6.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Obavestite dezurnog lekara .07 H.37.09 H. status cirkulacije 7. butna kost.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1.: .3. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .37. Sluzbe koje su aktivirane 3. Nivo hitnosti.10 PRIORITY III V.5.slanje ambulantnog vozila .37.37.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja. ili .8 1.01 A. Ime. šaka.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A.2. osnovni problem adresa / opstina 2.37.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ruka.8 1.37.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . stopalo) Krvarenje je stalo. …………….37. ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .02 H.6.. No.7 1.8 II P R I O R I T Y H..02 A.37. ili . clanak.01 H. koleno. Moguci bezbednosni rizici 4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1.05 A.37.06 H.01 V. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.

kako bi se zadržali svi dokazi.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. butine) 4. Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. pretnje nasiljem. èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja. Važno je da se žrtva ne tušira. Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. obezbedite mesto. udarac teškim predmetom. pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2. . noževa i slièno. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost. Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. jer to može da izazove dodatno krvarenje. I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom. Deo tela koji je povreðen (glava. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. Uzmite u obzir i želje žrtve. Dajte kiseonik. Znaci ozbiljne povrede su: .) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom. 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve. srce ili glavni krvni sudovi. stomak. itd) 3. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5..Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica. Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu. pad sa visine i slièno) 2. Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ. Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata. stomak ili butine mogu da izazovu masovno. 6. kako bi: . da pere ruke pre pregleda. probojne rane.Grèevi nakon povrede glave . 5. vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Ako je disanje normalno. Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. rane od metka itd. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara. pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. Povrede glave i lica. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave..Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji . da se kupa.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih.nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. Bol u abdomenu je znak krvarenja. Ako je potrebno. Ona ne sme da menja odeæu. NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije.) u grlo. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani. agresivnog ponašanja. grlo. naroèito ako je bolesnik intoksiniran. Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama. Zadržite sve dokaze. OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol. Pokušajte da ga smirite i utešite. èak i kada su fizièke povrede minimalne. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva. Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije.ponudite uputstvo za CPR. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi . udarac. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). ako je moguæe. održavajte otvorenim disajne puteve. Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa. kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza). Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. 9. 8. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4. mehanizam povrede (pad. duboke poderotine. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. da se kupa ili tušira. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca. prelomi. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . Povrede abdomena. javite ukoliko postoji neki rizik. iscepana ili isprljana odeæa). Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše . povucite se na bezbedno mesto. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. Steknite opštu sliku-obavestite nas. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3. Ubodne rane. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda. Seksualna umešanost. korišæenja oružja. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje . Ukoliko je moguæe. grudi.37 DODATNA PITANJA Situacija 1. grudi. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu.ubodi. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. Važno Nož je u rani. posekotine. Pokažite veliku blagost i razumevanje. Odeæa koju ste sklonili (donje rublje. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. 7. dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. tušira ili pere ruke pre pregleda. epilepsija . Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti. Ne pomerajte oružje dok je u rani.Nesvesno stanje duže od 5 min. Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti . Ukoliko možete. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. .

9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.38 Uho.01 Bolovi u obrazima.13 4.4 1. Nivo svesnosti.5 stepeni C 1.38. izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo. može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica.12 4.38. Ime.38.02 V.38.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V. teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38.4 1. nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili . III izdanje .medicinski helikopter ili spec.38.07 H.08 V.38.10 11 5. starost. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1.38. Dogovorena sredstva komunikacije 5.12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1. celu ili ocima.03 H.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . aktivirajte .06 V. bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha. ili . ili .38.slanje ambulantnog vozila .08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: . ili . Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H.38.01 Jedva guta.09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.04 V.Obavestite dezurnog lekara .07 V.38.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .. Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica. npr.Pošaljite ambulantno vozilo ili . jedva može da otvori usta.10.: .06 H.6 5 5 5 H.38.03 III V.5. grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A. opstina 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili ..privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti. disanje.5. status cirkulacije 7.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj …………….38.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.38.3. Moguci bezbednosni rizici 4. Sluzbe koje su aktivirane 3.4 1.38.38.4 7 8 6 V.01 H.05 V.02 II Dete koje stalno kašlje. pol 6.38. problem. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa. adresa.2. temperatura Predmet u grlu.4.dežurnog lekara ako je potrebno.38.04 H.3.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .jedinicu ako je potrebno. predlozite .38.05 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….

ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih. astma. tada sirupi nisu preporuèljivi. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. NOS Sinusitis. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti. Akutna vrtoglavica. Procenite potrebu za iv. vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 . ili preko ociju i obraza. Ne gutajte krv. 3. Možete izvesti dete i napolje. Ne pregledajte grlo. ako se bol u uhu nastavi. 11. Ukoliko ne uspete u tome. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. 12. traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. i ostalih prateæih znakova i simptoma. Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. barem samo po klinièkim znakovima. Tretman su kapi za nos. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. uzdignut gornji deo tela. Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. zaribani kašalj i promuklost po buðenju. pneumonija. može biti predmet diskusije. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". vlažan vazduh. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. bilo tako što æe sedeti uz prozor. O uhu. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti. potreban je pregled kod lekara. . Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. manje povrede. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem.20. obratite se lekaru.5 ml i 1-2 ml NaCl. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. obratite se lekaru. decu treba držati u naruèju. grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. ili kine. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem.antibioticima. kraj otvorenog prozora. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. 9. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije. . Kod zastoja disanja. Bol je ili prednja glavobolja. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje. Tretman analgeticima. koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. Ovo nije ozbiljno. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. Bol može biti tako jak. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade. vidi 15 Temperatura. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. Krvarenje iz nosa. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. Zapušite nos prstima i držite 20 min. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. 13. Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). ali ne na duže od nedelju dana 4. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. Ako ne uspe. Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. Neka dete udiše svež. Bolesnik treba da sedi. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi. zujanja u ušima i nagluvosti. Pa ipak. 2. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. Ukoliko dugo traje. Povrede zuba Vidi 33 Rane. Obratite se lekaru. i povišene temperature. Inaèe deca izgledaju u redu. i izazvan je infekcijom sinusa. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. primenite disanje usta na usta. èak i kada stanje nije ozbiljno. Predmet u nosu. Pseudo krup (laryngitis). . obratite se lekaru. pokušajte da ga uklonite pincetom. Karakteristican suv. Možete ga izvesti i napolje. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. Ako ovo ne uspe. antipireticima i kapima za nos. Delujte smirujuæe na dete. . i ukoliko je neophodno. jer ga mogu gurnuti dublje. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. 8. ili imitiranjem kijanja. ukoliko je moguæe . Koliko su ovde antibiotici korisni. ili do Doma zdravlja. može da dovede do depresije. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. ili koristite džepnu masku. i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena. SAVETI POZIVAOCU 1. ukoliko je vidljiv i nadohvat. Topla piæa umiruju. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. Bolesnik treba do ode do lekara. Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. ili lekovi protiv bolova. Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. ali pazite da detetu ne bude hladno. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). prelomi. . antibiotici. Nemir. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno.

03 H. Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.39.Pošaljite ambulantno vozilo ili .8 6. …………….8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.39.dežurnog lekara ako je potrebno.39.39.medicinski helikopter ili spec. III izdanje .01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka. poremecen vid 8. ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.8 8 V.02 H. ili . nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu.8 1.39. ali ga hvata nesvestica 2 1 A.04 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. ne oseca se dobro 6.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .39.39.obavestite dezurnog lekara . P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.39.05 V.39 Oko 1 A.02 V. vid i dalje normalan 2.9 H.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom.8 3.39.39.Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili . Postujte lokalne procedure. Bol i poremecen vid Varilac. ili .39.06 V. Nivo hitnosti. disanje.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. npr: . starost i pol 6.8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol.jedinicu ako je potrebno.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .39.03 P R I O R I T E T 1 A.01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….03 V. Pri svesti.02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .7..8 4.39.04 A.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice.7.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1.9 V.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . P R I O R I T E T H. status cirkulacije 7.05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol.07 Bio je na jakom suncu. inace je u redu 6.39.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . predlozite .Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.8 8.slanje ambulantnog vozila .8 III V. osnovni problem adresa / opstina 2.39. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6.39.39.01 A. Ime.. aktivirajte . Nivo svesnosti. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4.

obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. 5. Držite oko otvoreno dok ispirate. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. Nije ozbiljno. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Uput i recept treba uzeti od lekara. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. 2. ukoliko se trun nalazi ispod. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. konsultovati lekara. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. kako bi se spasio vid. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. Sterilan povoj Penicillin iv. za ovo može biti nekoliko razloga. 7. 8. 9. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. 3. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. Vidi" O oku" ispod. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. Kapci mogu da se slepe. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. . Nije ozbiljno. Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima. Pratite uputstva koja su na pakovanju. i oporavlja se samo od sebe za par dana. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa. 4. ili isprati vodom. bilo putem mlaza iz boce. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. ili pokušajte da ga isperete vodom. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. or im. Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. pa èak i do slepila. bakterijske infekcije ili alergije. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. Morate da izvrnete kapak na spolja. pre prevoza za bolnicu. Kapci mogu da se slepe. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. ali ukoliko je vid narušen. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. Nastavite da ispirate i tokom transporta. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. Ako sumnjate. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. Pèinju obièno jakim probadanjem. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. kamenim ili drvenim opiljcima. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno.udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. Povrede korozivnim sredstvima. i može da ukaže na apopleksiju. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje. Crveno. nakon što je oblast oka pretrpela udarac. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. a ponekad i zagnojenost. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. Trunje u oku. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Oba stanja prete gubljenjem vida. proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. bolno oko. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti. Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. Crvenilo sa svrabom. i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. 1. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. kako bi se infekcija spreèila.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful