Index Urgentnog ZB

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.
The Laerdal Foundation
INDEX
Urgentnog zbrinjavanja
O knjizi
Ova knjiga je prevod Norvekog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i deurnim lekarskim slubama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.
Sadraj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagueni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. ivotinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa koom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Tekoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilnitvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.
PANJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakao lako snalaenje osoblja i sa engleskom i norvekom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norvekom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim slubama (poglavlje 31) i samim norvekim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)
Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija
Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?
Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)
U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?
Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv
Idite na stranu...
Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz
23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...
Ako je 3.red hitnosti
Da li je bolesnik svestan i moze da govori?

Ne znam Ne
Da
Idite na stranu...
Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?

Ne Da
Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite

(nezno drmusanje i vikanje)
Da
Idite na stranu... Idite na stranu...
Ne Zapocni crveni odaziv
Saznajte jos informacija sto je pre moguce

To nije moguce
Kada dobijete jos informacija
Idite na stranu...
Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku
Ako imate jos podataka
Idite na stranu...
Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje
01.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD)

Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde
Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja, postavite mu sledeca pitanja
Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika.
Ako treba isecite odecu. Morate da dodjete do gole koze. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa.) - Da li ste pritisli dugme? - Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste, sta? Da li ste uradili?
Ako AD ce biti tu ubrzo
Ako AD nece biti tu ubrzo
Ukljucite AD. Recite mi kada AD bude kraj vas. Dok vam neko ne donese AD, morate da pocnete CPR.
Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god. Prva pomoc, disanje"
Pronadjite paket sa 2 elektrode. Otvorite ga i izvadite elektrode.
Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD?
Nastavite CPR po uputstvima iz 01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc, disanje".
When an AED is at the patients side Did you ever learn to use the AED? If not, are you willing to try if I help you? Krit.br. A01.04
Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane, oko 10 cm ispod pazuha.
Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne, pritisnite ih da se prilepe. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom.
Idite na vrh sledece kolone teksta
Ako vam AD kaze da primenite sok, postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. Onda pritisnite dugme za sok. Pratite uputstva sa ADa. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite. Ja sam na vezi i slusam.
(IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako, dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest - preko 8 godina).
Idite na sledecu stranu (6)
The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.
Nastavak sa pretkodne stranice
01.1
6
Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota, a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok, mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc - Nadzirite bolesnika - Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. Ako ne dise - Dajte disanje usta na usta normalnim tempom, oko 12 udaha u minuti - Proverite daje li znakove zivota, ukljucujuci disanje svaka 3 minuta.
for use of an AED
POMOC EKIPI HP
Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: - Zapocnite CPR - Ventilirajte kiseonikom - Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) - Dajte 1 mg Adrenalina iv. svaka 3 minuta - Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: - Antiaritmicne lekove - Atropine 3 mg iv, if asystole - External pacing - Buffer iv, only after 10 mins. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: - Hipoksija - Hipovolemija - Hipo/hiperkalemija - Hipotermija - Tenzija pneumotoraksa - Tamonada srca - Overdoza(lekovi) - Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje.
do now: Check for normal breathing. If not breathing normally, do CPR until the AED advises differently.
Keep the AED turned on until someone else takes over
Norwegian Resucitation Council

in co-operation with
Norwegian First Aid Council i
O upotrebi defibrilatora
Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama, vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. Takodje se nalaze na vecim brodovima, naftnim platformama i vecim aerodromima. Defirilatori su ostali uobicajena pojava, i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom, dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator. (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu. Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise, odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom, dok se ceka Hitna pomoc, infarkta miokarda. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan, kako bi se srce ponovo pokrenulo. opisati kao elektricni haos u srcu. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti.
02 Bez svesti ispod 8 godina

Hitna pomoc je na putu. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Proverite da li bolesnik normalno dise. Idite i proverite, a zatim se odmah vratite do telefona!
Ne dise normalno
Dise normalno Krit.br. A02.03
Ispod 1 godine Ne, u redu. Morate da otvorite disajne puteve. Polozite bolesnika na ledja. Potisnite jednom rukom glavu unazad. Drugom rukom podignite bradu, ali pazljivo, ukoliko je bolesnik povredjen. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise, i odmah se vratite na telefon. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo, a dva prsta pod bradu. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. Osluskujte i osetite da li dise. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu.
1-8 years
Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja
Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja
Jos uvek ne dise normalno Krit.br. A02.01
Dobro je cuti da dete dise, ne napustajte ga, posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina
Drzite bebu u narucju, tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. Proverite da li dise. Utoplite bebu*.
Ako je dete malo, drzite ga u narucju, tako da lezi na boku. Ako je dete vece, stavite ga u koma polozaj. Proverite da li dete jos uvek dise. Utoplite ga*.
*Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija
Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. Polozite dete na ledja ponovo.
Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice
Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu.
Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena.
Nastavak sa leve strane
01
Prva pomoc - disanje
Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. Drugom rukom podignite bradu. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Sada uduvajte jos jednom. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika.
Grudi se podizu
Grudi se ne podizu
Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu.
Grudi se podizu
Grudi se jos uvek ne podizu
Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Krit.br. A03.01
Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane .)
Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. Stavite svoju dlan na grudi, izmedju bradavica, a drugi dlan preko prvog. Snazno pritisnite, 4-5 cm duboko, i popustite. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu, otprilike dvaput u sekundi, i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri....petnaest. Onda se vratite do telefona!
Grudi kompresije
Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Brojte naglas dok pritiskate. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete. Ja sam sve vreme na vezi. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili, ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Oni su na putu. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka, Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. Hitna pomoc je na putu. Ja sam sve vreme na vezi i slusam.
2:15
kardiopulmonalna reanimacija (CPR)
01 Bez svesti - preko 8 godina

Sanitet je na putu. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Proverite da li bolesnik normalno dise. Proverite i odmah se vratite do telefona!
Ne dise normalno
U redu. Treba da oslobodite disajne puteve. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. Drugom rukom podignite bradu, ali pazite ako je bolesnik povredjen. Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. Odmah se vratite do telefona. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. Sada drugom rukom podignite bradu. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. Oslusnite i osetite da li dise. Posmatrajte da li se grudi podizu. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja
Jos uvek ne dise normalno Krit.br. A01.01
Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof?
Dobro! Polozite bolesnika na stranu. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. Stavite mu jednu od ruku pod obraz, kako biste sprecili da glava padne napred. Uradite ovo i vratite se do telefona. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. Uradite to i vratite se do telefona. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise:
IAko postoji
Ako ne postoji
Dajte uputstva za prvu pomoc. Polozite bolesnika na ledja. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl.stranice.
Ako postoji jos neki medicinski problem
Idite na odgovarajucu stranicu.

Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Javite mi odmah bilo kakvu promenu.
Idite na 01.1 CPR sa AD i nastavite prema uputstvima.
Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane
Proverite da li jos uvek normalno dise. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni.
Razmotrite nizi prioritet.
Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje
Nastavak sa leve strane
02
1-8 god
Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta.
Disanje prva pomoc
Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Spustite usta preko bebing nosa i usta. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Grudi treba da se podignu svaki put. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona.
Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Nezno uduvajte pet puta. Grudi treba da se podignu svaki put. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona.
Grudi se podizu
Grudi se ne podizu
Potisnite glavu unazad kao ranije. Pokusajte pnovo da uduvate. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Recite mi da li se sada grudi dizu.
Grudi se podizu
Grudi se jos uvek ne podizu
Dete mozda ima nesto u grlu. Reci cu vam sta da radite. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg.starosnoj dobi
Krit.br.A03.01
Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos
1-8 god Kompresija grudi
Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Brojte naglas u ritmu: jedan, dva, tri, cetiri, pet. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon.
Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Polozite koren dlana na grudnu kost, izmedju bradavica. Pritisnite nadole oko 3 cm. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon.
1:5
CPR
Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos, bez pauze. Pritiskajte grudi brzo, dvaput u sekundi. Brojte naglas. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Odlicno vam ide. Prirodno je da se umorite, ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu.
1:5
CPR
03 Zagueni disajni putevi

1
A.03.01 A.03.02 A.03.03
I
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva die Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno
5 1.3 1.3 1.3 1.3 1.3 1.3
"Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje saniteta - local doctor on call - deurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno - slanje helikopteraorspecijalne jedinice - medic helicopter i special unit ako je potrebno, predlozite If relevant, advise - privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od vanosti Piosti Informiite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1. Nivo hitnosti, glavni problem i 1. adresa /optina address/municipality 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 3. 4. Dogovoreni putevi komunikacije 4. A 5. Ime, starost iand bolesnika 5. Name, age, pol sex 6. Nivo svesnosti, disanja, status cirkulacije circulation-status 7. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7. Uputstva/najvanijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.03.04 A.03.05 A.03.06 A.03.07
P R I O R I T E T
H.03.01
II P R I O R I T E T
Ozbiljan kaalj, ali die Ozbiljan kaalj, ali jasno govori
2.3.4 2.3.4
Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od vanosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: - Pctor neto - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom or t ili - informiite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili - Poaljite ambulantno vozilo or ili care - Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogora sti Postavljajte dodatna pitanja od vanosti G Dajte savet pozivaocu procedures, e.g.: Pratite lokalne procedure, npr: -oBAVE OSTI - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br:.. boro ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do ........sati. ce ili ili - Obavestite lokalnu patronanunurse regarding - Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or - Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana - Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili - ing day, or - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna - End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogora
H.03.02
V.03.01
III
Ima neto u grlu ali normalno die Iskaljao je predmet, die normalno
3. 4 3.4
V.03.02
P R I O R I T E T
Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje
03
DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU
Da li je pocetak bio iznenadan? ta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima neto zaglavljeno u grlu? ta bi moglo da bude to to je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da die? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom?
1. Ne moe da kalje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kalje kako bi izbacio strani predmet. Ukoliko ovo ne uspe, objasnicu vam kako mu moete pomoci 3. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoranja 5. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. Ne sputajte slualicu! Prinesite dete blie slualici. Pridrite dete sa glavom okrenutom nadole, i korenom dlana potapite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Ucinite to odmah. Postavite dete na leda. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom kou. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Ucinite to odmah. Otvorite detetu usta i proverite moete li ita da izbacite. Vratite se do telefona kada ste to uradili.Ostanite na vezi!!
Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvrili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika
UPUTSTVA
Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Ne sputajte slualicu!! Prinesite bebu blie telefonu. Postavite dete da lei na stomaku preko vae ruke, glave okrenute nadole. Tapite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana, pet puta. Okrenite bebu na leda. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Pritisnite nadole 1-2 cm, pet puta, brzo. Ucinite to sada. Otvorite bebina usta i vidite da li ita moete da izvadite. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ostanite na vezi.
S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne sputajte slualicu!! Da li bolesnik moe da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m oe d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. Drugu ruku stavite preko prve. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon blie bolesniku! Poloite bolesnika da lei ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Postavite drugu ruku preko prve. Naglo pritisnite dijagonalno i navie. Uradite ovo pet puta zaredom. Otvorite mu usta i vidite moete li ita da izvadite.
Jo uvek ne place/jo uvek ne die Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje, ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca, morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokuaja da uhahnete vazduh u pluca, pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi, dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima jo stranih tela za uklanjanje. Ostavite dete da lei postrance.
Jo uvek nita ne izlazi Pet pritisaka, pa pregledajte usta. Nastavite to da radite. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. Ukoliko jo uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca, morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/moe da govori Potraite strani predmet u ustima
Potpuno zaguenje disajnih puteva

Srcani zastoj ili zaguenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka, morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. Ukoliko je teko ili cak nemoguce ventilirati bolesnika, tada su udarci u leda, nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi neto sa cime morate odmah zapoceti. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina, bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u drelu i tako izazovu delimicno ili totalno zaguenje disajnih puteva. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se gui. Ukoliko bolesnik moe da die I vazduh prolazi mimo stranog tela, tada je snano kaljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Ukoliko bolesnik ne moe da die tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kaljane, koritenjem Hajmlihovog manevra kao to je opisano na ovoj strani. Mali otri predmeti kao to su riblje kosti, igle delovi izgrienog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Tada oni izazivaju nelagodnost, bol, I mogu da dovedu do lokalne infekcije. U ozbiljnijim slucajevima moe da se probije sluzokoa I time izazove ozbiljna infekcija. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet, treba da konsultuju lekara, i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije to je pre moguce. Do tog trenutka bolesnik nita ne sme da uzima na usta. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcece mala: kikiriki, graak, sitan novac, delici ljuske jajeta, ili delovi igracaka. Ona mogu da izazovu delimicno zaguenje disajnih puteva. Najceci simptom je iznenadni napad kalja. Ponekad ovaj napad kalja prode, pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Ovo moe da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom, temperaturu, kaljanje i delimican kolaps pluca. Zbog toga je najvanije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama.
04 Ozbiljne nesrece
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz
A.04.01 A.04.02 A.04.03 A.04.04 A.04.05 A.04.06 A.04.07 A.04.08

I
1.2.3.6 1.2.3 1.2.3 1.2.3 1.2.3.7 1.2. 1.2.3 1.2.3.7 1.2.3 1.2.3 1.2 1.2.3 1.2.3 1.2.3 1
Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem 1. adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
A.04.09 A.04.10 A.04.11 A.04.12 A.04.13 A.04.14 A.04.15
10
04
DODATNA PITANJA
Situacija Postoji li neki drugi broj /nain komunikacije? Recite mi ta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne slube? (hitna pomo, vatrogasci, policija, pomo iz vazduha) Mesto nesree (uz pomo mape ako je mogue) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter moe da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesree (vetar, svetlost, vidljivost, obla-nost, kia, sneg, temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?)
SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi, ne sputajte slualicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date jo informacija to pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. Uinite sve to moete kako bi mesto bilo bezbedno. Niko ne sme da se izlae opasnosti tokomspasilake akcije. 2. Ukoliko je mesto nesree bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti, stavite ih u poloaj za oporavak. Prebrojte povredjene i javite mi. Preuzmite kontrolu na mestu nesree, ili asistirajte. 3. Jednostavne mere prve pomoi, ukoliko je mogue Postavite one koji su u nesvesti u poloaj za oporavak,ili asistirajte u tome. Utoplite povredjene. Prebacite ebad preko povredjenih, i ispod njih, sklonite to vie ljudi u zaklon,po mogustvu u zatvoreni prostor. Nemojte povredjenima davati hranu ili pie. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe. Pokaite razumevanje. Teite povredene. Pobrinite se da neko doeka ambulantno vozilo ili helikopter. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4. preko/ispod 8 godina. Pogledaj poglavlje 29 Oteano disanje 5. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7.
PO M O M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mere prve pomoi na mestu nesree Niko ne sme da se izlae opasnosti tokom spasilake akcije. Pobrinite se da je mesto nesree bezbedno,ukoliko to vec nije uinjeno. Procenite rizik - i izvestite o tome. Steknite sliku o razmerama nesree i izvestite o tome. Stavite svima do znanja da ste lekar. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije, i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. Asistirajte. Na mestu nesree prua se samo delimina pomo - otvaranje vazdunih puteva - poloaj za oporavak - prioritet ima noenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomo i dalji transport bolesnika Otvorite vazdune puteve i povredjene i nesvesne stavite u poloaj za oporavak. Zagrejte bolesnike, ne dozvolite da im bude hladno. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge, wide-bore venous cannulas. Spoljanje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet). Umanjite i imobiliite dislocirani prelom. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics.
O katastrofama/velikim nesreama
Definicija Medicinska katastrofa: kada broj rtava kojima je potrebna pomo premauje kapacitete medicinskih aparata. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-a/udes. Lokalni planovi u sluaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najblii kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: - ko koga obavetava? -ko ima autorizaciju da objavi da je dolo do katastrofe? - ko ima autorizaciju da primeni razliite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege - Odmah poveite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci - Nadzirite poziv I prikupite informacije - Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci, jer ce im moda biti potrebna vaa pomoc - Ponudite svoje znanje ako je potrebno. - Ponudite pomo ukoliko smatrate da je potrebna. - Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoi - Ostanite u kontaktu sa pozivaocem, to je prioritet, jer e se telefonske linije ubrzo blokirati - zapiite sve to vam je reeno i beleite vreme poziva - proverite da li radi sound log . - prikupite to je mogue vie podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet, pristup, vreme i svetlo, fizike prepreke, mogue opasnosti, znakovi, itd.) - prema postojeem protokolu slube i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluaj katastrofe, operater mora odmah da uzbuni: 1.Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdune slube spaavanja) 2.Lokalne vatrogasne ili spasilake jedinice 3.Odgovorne vazdune medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoi sused nih regiona 5.Lokalne Hitne pomoi - razmiljajte o alternativnim reenjima - budite spremni da primite jo hitnih poziva! - ukoliko je potrebno pozovite jo osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuuju radijaciju Moete zvati hitne slube 24 sata dnevno. Informacije moete dobiti i od vojnih medicinskih snaga
11
05 Rezervacija transporta
1
A.05.01 A.05.02 A.05.03 A.05.04 A.05.05 A.05.06 H.05.01
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Nestabilne vitalne funkcije. Primarna pomoc: Transport do deurnog lekara ili poliklinike. Nestabilne vitalne funkcije. Sekundarna pomoc: Prevoz do vieg nivoa pomoci. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim slubama. Trenutna pomoc.
"Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna vana pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med.sluzbama Ako saljete transport: - Posaljite ambulantno vozilo, ili - Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci, ili - Povezite pozivaoca sa med.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
Trening: Trenutno reagovanje.
Ostali zadaci. Trenutna potreba.
Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Moguce ozbiljno stanje.
Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna vana pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport - Posaljite ambulantno vozilo - Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima
H.05.02
Primarna pomoc: Transport do deurnog lekara ili poliklinike. Moguce ozbiljno stanje.
P R I O R I T E T
II
H.05.03
Sekundarna pomoc. Prevoz do vieg nivoa pomoci. Stanje nije urgentno.
H.05.04 H.05.05 H.05.06 H.05.07
Pomoc ostalim hitnim slubama - bez nepotrebnog odlaganja.
Trening - pomoc bez nepotrebnog odlaganja.
Postavljajte dodatna vana pitanja Ukoliko je potreban prevoz: - Poaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili - Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta - Povezite pozivaoca sa lekarom ili - Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna vana pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Poaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju
Ostala pomoca- pomoc bez nepotrebnog odlaganja.
Zahteva se poseta bolesniku.
V.05.01
Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Stanje nije urgentno.
V.05.02
III
Primarna pomoc: Transport do lekara/deurnog lekara. Stanje nije urgentno.
P R I O R I T E T
V.05.03
Sekundarna pomoc. Prevoz do vieg nivoa pomoci Stanje nije urgentno.
V.05.04 V.05.05 V.05.06 V.05.07 V.05.08 V.05.09
Sekundarna pomoc. Prevoz do nieg nivoa pomoci.. Stanje nije urgentno. Sekundarna pomoc. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja. Asistiranje hitnim slubama. Nije urgentno. U dogovoreno vreme. Trening o dogovaranju vremena prevoza. Other assistance. No urgency. Agreed time. Zahteva se poseta bolesniku.
12
05
DODATNA PITANJA
Koji je najvaniji kliniki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Moe li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno die? Oteano? Ne die? Uestalo die, dahe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotina? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med.ustanove: Da li ste sada uz bolesnika, ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srani ili modani udar? Pitanja za pozivaoca iz med.ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom, infuzijom, na respiratoru ili neto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom, medicinskim osobljem ili strunim licima - tokom prevoza? - na prijemnom odeljenju?
SAVETI POZIVAOCU
Vidi"Pomoc medicinskom osobljul".
Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnikim specijalistom. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluili i obavestite da se oekuje da stigne traeno ambulantno vozilo. Dodatna pomo u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pruanju pomoi sluei se odgovarajuim poglavljem
O rezervaciji transporta
Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni kliniki problem koji se tie nekog drugog poglavlja Indeksa, pribeleite to jer to moe biti korisna osnova za ostala vana pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo moe se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta. Lekar zaduen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza, i mora da odlui o nivou urgentnosti. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje moe da intubira ili daje terapiju, trebalo bi da bude narueno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske take gledita. Moda je svrsishodno da se poalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice, bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja, ili kada zbog vremenskih uslova ne moe da poleti, vozi lekara na mesto nesree. Pomo ostalim urgentnim slubama. Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. Dogovorite gde ete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego to stignete na mesto udesa. Osoblje hitne pomoi ne sme da ulazi u opasna podruja. Policija mora da osigura mesto nesree pre nego to da zeleno svetlo osoblju hitne pomoi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveke) sainilo je vodi o korienju medicinskih helikoptera. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korienje resursa, proce-nite alternativne naine vezane za vrstu tretmana i nain prevoza za svaki pojedinani slucaj. Uslovi za korienje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistikih resursa kao to su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1. Korienje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. 2. Korienje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kanjenja u pruanju neophodne pomoi 3. U primarnim sluajevima, helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoi i lekaru. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi, onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: - lokalna hitna pomo ili lekar nemaju strunost, opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesree ili tokom prevoza. - je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoi / lekaru da stigne do bolesnika previe dugo - su alternativni naini prevoza da bolnice previe dugi - kada alternativni naini prevoza nisu odgovarajui Uslovi za sletanje helikoptera - Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog oveka - najmanje 30x30 metara povrine za sletanje - ravna povrina za sletanje - povrina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise moe da povue - da je mogue prii mestu sletanja vozilom - ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi esto, treba da bude jasno oznaeno. Oznaavanje mesta u toku dana - Zamolite nekoga da mae belom zastavom/kartonom - Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaavanje mesta u toku noci - Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla - Svetla za upozorenje na drugom vozilu - Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. Svaka optina bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaena za sletanje medicinskog helikoptera. Vazdune kompanije mogu da daju savete i uputstva.
13
06 Nejasan problem
1
A.06.01 A.06.02 A.06.03
I P R I O R I T E T
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je, ali samo to se nije onesvestio Oteano disanje, izgleda iscrpljeno Bled i oznojen, iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti, mucnine, malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu, nenormalno jake bolove po ili ispod koe Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(vie nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi
(Ukoliko prema informacijama ne moe da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu)
2.7 2.3.5.6.8 1.2.3.6.5.8 2.3.4.5.6.8 2.3.4.5.6.8 2.3.4.5.6.8 5.6.8
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.06.04 A.06.05 A.06.06 A.06.07 A.06.08
A.06.09
8 2.3.4.5.6.8
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili r - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.06.01 H.06.02
Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca, puls preko 110/min. Jak bol, nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta, oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica, ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni uti kriterijum Predpostavljeni uti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali uti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju)
4.5.6.8 2.3.5.6.8 3.4.5.6.8 2.3.5.6.8 2.3.5.6.8 8 8
H.06.03
H.06.04 H.06.05 H.06.06 H.06.07 H.06.08 H.06.09
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure, npr
H.06.10
P R I O R I T E T III
8 8
V.06.01 V.06.02
- obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.............. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
V.06.03
14
06
DODATNA PITANJA
Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Moe li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li die normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko die? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Moete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnoduan prema okruenju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo ita u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opiite bol. Munina ? Povraanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Moe li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opiite ga. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak teine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholiar? Narkoman?
SAVETI POZIVAOCU
1. Polusvesno stanje ili oteano disanje Postarajte se da bolesnik die slobodno. Podignite bradu i neno potisnite glavu. Oslobodite ga tesne odee i pomozite mu da zauzme udoban poloaj. 2. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno die. Pridignite bradu i neno nagnite glavu unazad. Poloite bolesnika na stranu, ukoliko je mogue u poloaj za oporavak. Proverite da li bolesnik jo uvek die. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da die zaponite CPR. 3. Bolesnik je vidno bled i oznojen Poloite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeom, ebadima ili neim slinim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. Pronaite lekove koje bolesnik koristi Pokaite ih lekaru ili tehniaru. 6. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogora 7. Vidi poglavlje 01/02 8. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. Ukoliko se utvrdi problem, pogledajte odgovarajue poglavlje i postupajte prema uputstvima
Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Moe da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja koe? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeu sa bolesnika i paljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju. Povrede (ubodne rane, modrice, prelome) Tragove injekcija (dijabetiar, narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite veliinu zenica, reakciju na svetlost Sainite detaljnu istoriju slucaja ako je mogue Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalitu (niska temperature tela)? Proverite opte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je mogue utvrditi: Hematoloki / infektivni status? Nivo eera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opte prakse ili bolnika dokumenta
O nejasnom problemu
VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazae nivo Svesnosti. Dodatna pitanja pruie vam podatke o disanju. Kritina ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukae na to da su Vitalne funkcije ugroene. Svesnost. Ozbiljno bolestan ili povreen bolesnik koji je nemiran, zbunjen ili u grevima, esto je kritino bolestan. Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. Ozbiljni bolesnici su esto letargini i ne zanima ih ta se deava u njihovom okruenju. Disanje. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritine bolesti ili povrede, ali isto tako uzrok moe biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije. Cirkulacija. Bleda, oznojena koa uobiajen je znak problema cirkulacije, ali isto tako se moe javiti u sluaju jakog bola Ili kritino niskog nivoa eera u krvi. OPTE ZDRAVSTVENO STANJE Vano je utvrditi opte zdravstveno stanje bolesnika. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teko utvrditi preko telefona. Medicinsko osoblje naviklo je da optu procenu vri posmatranjem: boje koe, izraza lica, motornog odgovora, naina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija, stava, mogue neuhranjenosti ili dehi-dracije, disanja, temperature tela, itd. Teko je i roacima da budu objektivni u davanju opte slike, ili u prenoenju tanog podatka telefonom jer su subjektivni. Kao to su navedeni znaci i simptomi tipini za oboljenje ili povredu, bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju esto pate i od: - Slabosti - Gubitka apetita - Gubitka interesovanja za ono to ih okruuje - Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJANJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan, ali inae neobjanjiv bol po koi, pod koom ili u miiima, moe da bude rezultat nekrotinog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnoava kroz tkivo. Process zapaljenja obino poinje u rukama i nogama, bolesnici koji su im najpodloniji imaju ranice (od preleanih boginja, od punktiranja ili posle operacije, I slino). Ovakvo stanje najee je praeno visokom temperaturom, ali vano je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluaj. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina, kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ, kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta, koji su na terapiji steroidima ili su dijabetiari, imaju smanjen imuni sistem. Infekcije se razvijaju brzo, a znaci iI simboli su nejasni. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA esto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo, naroito u sluajevima kada je stanje bolesnika nejasno.
#
- Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? - Da li koristi lekove? - Da li je nedavno boravio u bolnici? - Kakvi su uslovi za ivot (toalet, susedi, stepenice, koji sprat)? - Da li je u stanju da se stara sam o sebi? - Ima li roaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? - Kakva je mogunost roaka da stalno nadgledaju bolesnika? - Moe li da jede i pije? - Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? - Odrava li linu higijenu? Moe li sam da ode do toaleta? - Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? - Alkoholiar ili narkoman? - Uzmite u obzir starost i pol, kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac), linost, komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima.
UKOLIKO NISTE SIGURNI, KONTAKTIRAJTE DEURNOG LEKARA U nejasnim sluajevima vano je imati deurnog lekara koji e izvriti brzu procenu stanja. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu, jer je to posao lekara. Moete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. Potujte lokalne procedure.
07 Alergijska reakcija
1
A.07.01 A.07.02 A.07.03 A.07.04 A.07.05 A.07.06 A.07.07 A.07.08
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva die Jedva die Tekoce sa disanjem se pogoravaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdraen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogorava (prethodio je anafilakticki ok))
6 1.3.4.5 1.3.4.5 1.3.4.5 1.3.4.5 2.3.4.5 2.3.4.5
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 3. 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
1.3.4.5
H.07.01
II
Tekoce sa disanjem, ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogorava
1.3.5 2.3.5
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.07.02 H.07.03
P R I O R I T E T
I dalje mu nije dobro iako je od al.reakcije prolo 30 min Sumnja na anafilakticki ok zbog slicnog prethodnog Iskustva
2.3.5 2.3.5
H.07.04
V.07.01
III
Alergijska reakcija nakon vie od 30 min posle izlaganja 2.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapuenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije. Za sada u redu 3.5.8 3 3.5
V.07.02 V.07.03 V.07.04
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna
P R I O R I T E T
16
07
Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po ivot? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme, Ili neke druge plune ili srane bolesti? Prethodni anafilaktiki ok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluaju oka? Akutni napad ta je moglo da izazove ovu reakciju? ta se dogodilo? Kada su i kako poeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab, munina, povraanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljava ili pogorava?
1. Polu-svesno stanje i tekoce sa disanjem Omoguite bolesniku da slobodno die. Skinite tesnu odeu, pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti. Ukoliko bolesnik ne moe da sedne, neno gurnite glavu unazad i podignite bradu. Poloite bolesnika postrance, ako je mogue u koma poloaj. Proverite da li bolesnik die. Ukoliko prestane da die: zaponite CPR 2. Ako se bolesnik ne osea dobro Poloite ga na lea i podignite mu noge 3. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4. Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogora 6. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. Vidi poglavlje 14 - Ujedi ivotinja ili insekata 8. Vidi poglavlje 20 Problemi sa koom i osip
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Anafilaktiki ok Kiseonik, iv braunila, iv tenosti. (visok prioritet) Adrnalin - Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaajevima sa problemom cirkulacije -0,1-0,5 mg iv polako) - Deca: 0,01 mg/kg. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: - Antihistaminici H2 blokovi iv - Glukokortikoidi iv/im, ili tablete - Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritino: Racemic adrenalin inhalacija: 0,2-0,5 mls u 1-2 mls. NaCl. N.B. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. Zahteva prevoz u bolnicu praen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Poloite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm. Poveajte priliv tenosti ako je sistoliini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god.): Ringer ili NaCl iv. Procenite indikacije za intropiju (npr. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice.
O alergijskim reakcijama
ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podlone razliitim alergenima. Osoba dakle moe da naglo reaguje na neto to je ranije tolerisala bez problema. Najece uzroci alergijskih reakcija su: - Ubodi insekata - Neka hrana (naroito morska, zatim vrste oraha i jaja) - Lekovi (naroito acetylsalicylates, NSAID, antibiotiici) - Inhalirani alergeni (naroito polen, kuna praina i grinje, ivotinjska dlaka). VANA INFORMACIJA - Na ta je bolesnik imao reakciju? - Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? - Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? - Kada su poeli simptomi? - Da li su se simptomi ubrzano razvili? - Uticaj na opte zdravstveno stanje (slabost, munina, bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo, u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. Najceci simptomi akutne alergijske reakcije su: - Svrab (oi, lice, usta, koa) - Urtikarija pri svrabu, upaljenji crveni osip i plikovi - Munina i bolovi u stomaku - Simptomi astme ANAFILAKTICKI OK (ALERGIJSKI OK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktiki ok, bolesnik e iskusiti tekoce sa disanjem a boja koe e prei u jasno iI svetlo crvenu, da bi zatim postala bleda i cijanotino siva. Sluzokoa membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajui disanje. Ukoliko doe do pada cirkulacije, koa ce postati bleda, oznojena, hladna i dijaforetina. Bolesnik e oseati nesvesticu, pa ak moe i da izgubi svest. Kolaps cirkulacije moe dalje da dovede do sranog zastoja. Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktikog oka, astmatiari kao iI bolesnici sa sranim problemima su najugroeniji. OZBILJNI SIMPTOMI - Problemi sa disanjem (oticanje sluzokoe membrane usta i grkljana, ili astma) - Tekoce pri gutanju (oticanje sluzokoe membrane grkljana) - Bleda, oznojena koa (nizak BP pad cirku, lacije) - Istorija ozbiljnih (anafilaktikih) alergijskih reakcija - Naglo pogoranje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritinih alergijskih reakcija kao to su oticanje respiratornog trakta, akutni napad astme ili alerijski ok. Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen, Anaguard, komplet za slucaj alergijskog oka, ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opte prakse ili bolnice, i treba da ih koriste kada je neophodno. Neko od roaka bolesnika takoe treba da zna kako se ovi preparati koriste. Moe biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju, ili u vidu inhalatora.
%
08 Krvarenje (netraumatsko)
1
KRI ERIJUM T SAVET
ODAZIV
Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca

A.08.01 A.08.02 A.08.03
I P R I O R I T E T
Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna, ali samo to se nije onesvestila Oteano disanje Bleda, oznojena I jo uvek krvari Iskaljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Svea krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon vie od 20 min.
9 2.3.5.6 3.5.6 2.3.5.6 3.5.6 2.3.5.6
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.08.04 A.08.05 A.08.06 A.08.07
2.3.5.6 2.3.5.6
A.08.08 A.08.09
2.3.5.6 2.3.5.6
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
A.08.10
H.08.01
II
Krvarenje je prestalo, I dalje bled I oznojen. Povraca male kolicine svee crvene krvi Povraca staru krv, ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa, sa trajanjem preko 20 min
2.3.6.7 1.3.6.7 1.3.6.7 1.3.6.7 6.7.8
P R I O R I T E T
H.08.02 H.08.03 H.08.04 H.08.05
V.08.01
III
Iskaljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine svee krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica, bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem vie od 20 min Otekline na koi, stalno ali minimalno krvarenje
7 7 6.7 7 8 4.7
V.08.02 V.08.03 V.08.04 V.08.05 V.08.06
P R I O R I T E T
18
08
Kada je poelo? Koliko dugo ve traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo deavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik osea neki bol? Gde? Da li se bolesnik osea slabo? Ima li muninu? Povraa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik ve pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraanje krvi Da li je krv crvena, ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li sveu krv, ili je tamna, crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskaljavanje krvi Velike koliine, ili tek malo, izmeano sa sluzi? Da li bolesnik jo uvek iskaljava krv? Mnogo? Da li oteano die?
1. Poloite bolesnika u udoban poloaj 2. Poloite ga na lea, noge uzdignute 3. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. Pritisnite jako oblast koja krvari istom krpom, sve dok se krvarenje ne zaustavi. Uzdignite deo tela koji krvari,ukoliko je to mogue. 5. Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru. 6. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogora 7. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. 8. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred vrsto zapuite nos 20 min. Isperite usta cistom hladnom vodom, ne izduvavajte nos. Ne gutajte krv. 9. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Obilno krvavljenje Koma poloaj. Poloite bolesnika na lea i uzdignite noge 20-30 cm. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zaponite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoraginom oku. Hemoragini ok Ubacite iroku iv braunilu u veliku venu (npr. na prevoju lakta). Ponite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. Tenosti treba da budu tople. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i vie ukoliko je bolesnik hipertenziar). Nepotrebno podizanje KP moe da uvea krvarenje. Najbri mogui prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Krvarenje iz rane nee da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to due vreme. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni).
O krvarenju (ne-traumatskom)
OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Gubitak krvi i opte zdravstveno stanje su faktori koji odluuju o nivou urgentnosti, osim u slucaju trudnoe, kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroaj I 18 ginekologija i akuerstvo). U mnogim sluajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego to to primete,npr. iz stomaka ili digestivnog trakta. OK SINDROM Poetak pada cirkulacije (oka) poinje bledom oznojenom koom i ubrzanim ali slabim pulsom, esto praenim uznemirenou i tenzijom. Bolesnik se moe i onesvestiti usled gubitka krvi, ili usled nekritine reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). Nije lako utvrditi razliku izmeu ova dva klinika stanja. ok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "oka" kao psiholoke reakcije na traumatino iskustvo. Krvarenje zbog lekova. Lekovi kao to su antikoagulanti (Warfarin), acetilsalicilati (Disprin, Aspririn itd.) i NSAIL (Naprosyn, Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv, a time i uveavaju mogunost krvarenja. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme, ali mogu da traju due i time izazovu gubitak krvi, zbog korienja gore pomenutih lekova. Acetilsalicilati i NSAIL uveavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. Iskaljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskaljavanje velikih koliina svee krvi iz plua Je kritino, hemoragiju je teko zaustaviti, usled ega se bolesnik moe i uguiti. Tuberkoloza plua je nekada bio uobiajeni uzrok ovakvih krvarenja. Danas je najei uzrok hemoragije pluni tumor koji je prodro u krvne sudove. Male koliine svee krvi ili krv u tragovima u iskaljavanom sadraju mogu biti od bronhitisa ili upale plua. U svakom sluaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti plua. Povraanje krvi (haematemesis) ir koji krvari, ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muninu i povraanje svee crvene krvi. Bolesnik moe da izgubi znaajne koliine krvi i pre povraanja. Povraanje tamne krvi koja lii na zrnca kafe ukazuju na to da se krv ve neko vreme nalazila u stomaku. Male koliine svee krvi uobiajene su nakon jakog napada povraanja, i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Gubitak krvi i opte zdravstveno stanje odluie o nivou urgentnosti. Krv iz nosa ne treba da se guta jer moe da se nae u povraki. Svee krvarenje iz rektuma. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne moe da se zaustavi upuuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. Ovo je najece znak ozbiljnog oboljenja creva. Manje koliine krvi u stolici, krv na toalet papiru, obino su rezultat postojanja Hemoroida. Pa ipak, i ovde moe da bude u pitanju ozbiljno oboljenje, pa treba ii na proveru. Tamna, crna stolica (melena) se deava zbog krvarenja Iz stomaka, ili gornjih delova creva vezanih za eludac - ukazuje na obilan gubitak krvi.Opti simptomi odluie o nivou urgentnosti. Krv u urinu (haematuria) moe biti izazvana infekcijom, kamenom u bubregu, povredom ili tumorom, Ili tendencijom ka krvarenju. Obino je gubitak krvi mali. Opti simptomi odluie o nivou urgentnosti. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obino prestane samo. Bolesnik treba da sedi uspravno, blago nagnut ka napred. Moe biti potrebno da se pritiskom zapue nozdrve na 20 min. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Ukoliko se krvarenje ponovi, treba konsultovati lekara. Krvarenje iz varikoznih vena. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane ak ni nakon primenjenog pritiska. Hronino krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar, to je pre mogue. Ovo moe biti znak raka koe koji je u nastanku.
'
09 Opekotine/povrede elektricnom strujom

1
A.09.01 A.09.02 A.09.03 A.09.04 A.09.05 A.09.06 A.09.07 A.09.08 A.09.09 A.09.10 A.09.11
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Oteano disanje Pospan ili razdraljiv Izloen dimu, oteano govori i guta Jake opekotine, kod odraslih (vie od 20% koe) Jake opekotine, kod dece (vie od 10% koe) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku)
6 4.5 4.5 4.5 3.4.5 3.4.5 3.4.5 2.3.5 3.4.5.7 3.4.5.7 1
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktiviranee 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
H.09.01
II
Odrasli sa manje od 20% opekotina na koi 3
P R I O R I T E T
H.09.02
Deca sa manje od 10% opekotina na koi 3.5
H.09.03
Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3
H.09.04
Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo, oseca se loe 5
H.09.05
Pad sa 3-5 metara
3.5.7
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi ili / i - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
V.09.01
III
Manje opekotine (manje od 1% - npr.dlan na ruci) 3
V.09.02
P R I O R I T E T
Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci, sada bez problema
V.09.03
20
09
Situacija ta se zapalilo? Da li jo uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obaveteni vatrogasci? Policija? Jo neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuna na 220V? Visoka voltaa? Kako je bolesnik doiveo elektricni ok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljueno elektrino napajanje?
1. Bezbednost Niko ne sme da bude izloen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti, prenesite bolesnika na sigurno 2. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je jo uvek povezan sa izvorom struje. Drite sve podalje od svega to je je povezano na struju. Ukoliko je moue sve iskljuite. Iz dispeerskog centra se moe pozvati elektrodistribucija ili odgovarajua kompanija. 3. Povrede na koi Rashladite oblast pod opekotinom tekuom vodom sa slavine ili sa tua, ili postavite bolesnika pod tu. Voda bi trebalo da isprva bude hladna, (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. 20 stepeni C). Rashlaujte oblast najmanje 15 min. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Povrede na glavi prekrijte istim i vlanim komadima platna ili zavojem. 4. Oteano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguite bolesniku da slobodno die. Olabavite tesnu odeu. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom poloaju. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad, paljivo, i podignite bradu. Poloite bolesnika postrance, ukoliko je mogue u koma poloaj. Proverite da li bolesnik i dalje die. Ukoliko bolesnik ne die, zaponite CPR. 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogora. 6. Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Vidi poglavlje 35 Nesrece.
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Na mestu nesree Niko ne sme da se izlae opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Jo nisu stigli. Povrede na koi Rashladite oblast pod opekotinom tekuom vodom sa slavine ili sa tua, ili postavite bolesnika pod tu. Voda bi trebalo da isprva bude hladna,(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. 20 stepeni C). Rashlaujte oblast najmanje 15 min. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Povrede na glavi. Prekrijte cistim i vlanim komadima platna ili kompresionim zavojem. Mogu se koristiti i posebni preparati kao to su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid. U sluaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. Hospitalizacija uvek, ukoliko - Su opekotine velike (>10% kod dece, >20% kod odraslih) - Duboke opekotine oko zglobova (ak i kada povreda izgleda kao mala) - Opekotine na licu - Opekotine na genitalijama - Jake opekotine po rukama - Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje
O opekotinama, povredama strujom

OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos, usta, grkljan, dunik, plua) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) - Duboke opekotine na preko 20% koe kod odraslih. - duboke opekotine na preko 10% koe kod dece ispod 10 godina. Udisanje toplih gasova moe da dovede do oticanja sluzokoe gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome guenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Dim i gare na licu, opekotine oko usta i nosa, spaljene obrve ili dlake u nosu, promuklost i tekoe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. Tretman je rana intubacija pre nego to edem sluzokoe u grlu ne uini intubaciju tekom. Trovanje gasom. Materijali koji se koriste u savremenom okruenju emituju otrovne gasove kada se zapale. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. Oni mogu da izazovu guenje i povrede plua. Tretman je 100% kiseonik, i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluaj cijanotinog trovanje. Rani tretman hiperbarinim kiseonikom moe da spreci neurolka oteenja u kasnijem stadijumu. Povrede na koi. Moemo razlikovati delimino guste-povrinske opekotine (poznate kao opekotine 1. I 2. stepena) gde je koa crvena i ponekad pod plikovima, i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3.stepena) gde je koa delimino oprljena crnim, a delimino suva i bleda, sa slojevima povreene koe, ukljuujui i nerve i krvne sudove. Opekotine su najee i povrinske i duboke. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine povrinske ili duboke, ali treba da znate koja je povrina tela zahvaena koristei "pravilo devetki". Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraunato deljenjem cele povrine tela. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Lea Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomo kod opekotina: Prskajte hladnom tekuom vodom najmanje 15 minuta.Voda treba da je isprva hladna, ali ne ledena, Zatim mlaka (oko. 20C.). Bolesniku ne sme da bude hladno. Prkrijte povrejeni deo istom, vlanom krpom ili kompresionim zavojem. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koi znaajne. POVREDE ELEKTRINOM STRUJOM 220 volti je kuna struja koja uglavnom ne moe da nakodi, ali moe da izazove aritmiju. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima, miicima i nervima, i moe da izazove ozbiljna unutranja oteenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ula i izala. Srani zastoj moe da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. Nesree sa visokim naponom esto zavravaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesree).Spasilako osoblje mora da se zatiti, elektrino napajanje mora odmah da se iskljui, ukoliko Je mogue (zvati elektrodistribuciju, elezniku stanicu, policiju ili odgovarajue odeljenje).Osobe koje su u kontaktu sa elektrinim kablovima ne sme da dodiruje nestruno osoblje. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesree Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki poar Vidi poglavlje 04 Velike nesree
'
10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja

1
A.10.01 A.10.02 A.10.03 A.10.04
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima, samo to se nije onesvestio/la Oteano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje due od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) - bled I oznojen* - bol I neprijatan osecaj u grudima* - bol u ramenu, ruci ili vilici* - iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca*
6 1.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5
P R I O R I T E T
A.10.05 A.10.06 A.10.07 A.10.08 A.10.09
1.2.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5
* Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin, i ako jeste kada i sa kakvim efektom. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina
H.10.01
II
Mala nelagodnost, inace se dobro oseca 1.2.3.5
P R I O R I T E T
H.10.02 H.10.03 H.10.04
Gliceril trinitrat pomae, ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loe, nepoznato lupanje srca
1.3.5 1.5 1.5
V.10.01
III
Bol kada duboko udie, ili tokom fizickih vebi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca, inace se dobro oseca Kratki otri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja
1.5 1.5 1.5
V.10.02
P R I O R I T E T
V.10.03 V.10.04 V.10.05
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme........ ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana,i ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
22
10
DODATNA PITANJA
Bol Opiite bol? Koji probada? Koji stee? Grevit? Otrina? Jaina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? ta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? ta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srana oboljenja? Bolest plua? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je mogue Da li bolesnik pui? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru?
SAVETI POZIVAOCU
1. Pomozite bolesniku da zauzme udoban poloaj, bilo da sedi ili da lei Obezbedite mu tiinu i toplinu 2. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju, ako je mogue odmah 3. Dajte bolesniku aspirin npr. Disprin, Novid. Moe da se savae ili rastvori u malo vode 4. Pronaite lekove koje boesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Odmah prijavite ako doe do pogoranja 6. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Sumnja na srani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom, ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Utopliti i pustiti da dmara. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. Odreene beta blokatore iv. (npr. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdraljiv i zabrinut Trombolitiki tretman prema lokalnim procedurama, ili uz konsultaciju sa bolnikim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. Kardiogeni ok Kiseonik 7-10 litara putem maske ok poloaj: Poloite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. (Razmiljajte! Postoji rizik od edema plua) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. Dopamine) u konsultaciji sa bolnikim specijalistom. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija, u konsultaciji sa specijalistom u bolnici.
O bolu u grudima/sranim oboljenjima

ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Miici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje sranog miia kiseonikom bie smanjeno, to uzrokuje neprijatnost u grudima. Ova neprijatnost obino proe nakon nekoliko minuta odmaranja, ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. Simptomi angine koji se u kraim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoravaju, ukazuju na mogu infarkt miokarda. INFARKT MIOKARDA (SRANI UDAR) Ukoliko doe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza, skleroza), snabdevanje odreenih delova sranog miia (miokarda) bie odseeno. Ako se ovo zakrenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi sranog miica u toku nekoliko sati umreti. Bol ili nelagodnost. Srani udar obino poinje bolom ili "nelagodnou" u grudima, u jednoj ili obe ruke, ka ramenima i dalje prema grlu. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne greve, ili pak kao oseanje skuenosti u grudima. Napad moe da bude potpuno iznenadan i esto je pokrenut fizikim naporom, ali moe da se dogodi i tokom odmora. Stanje bolesnika pogorava se u roku od 5-15 min. Bol ili nelagodnost mogu se takoe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaiti kao bolovi od nadimanja. U nekim sluajevima, naroito kod starijih, simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristini. Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda, bolesnik e prepoznati simptome. Bol se ne moe otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina - Gliceril trinitrata. Ovo moe biti pomo pri odreivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. Najei usputni simptomi. Bolesnik se esto osea loe, ima muninu, vrtoglavicu i napet je. Mnogi su i bledi i oznojeni. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opte gledano kau da se oseaju jako slabo. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog poputanja srca. Aritmije i srani zastoj. Aritmije su uobiajene u satima nakon sranog udara, a postoji mogunost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF, haos u elektrinom sprovoenju izaziva nekoordinirane srane kontrakcije bez pumpanja krvi). Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveava anse za preivljavanje. Elektrini ok je neophodan za pokretanje rada srca. Svakim uteenim minutom znatno se uveava ansa za preivljavanje. Inae se koriste u hitnim pomoima, ali defibrilatore danas moete nai i na drugim mestima. U sluaju da se sumnja na srani udar, mora se prineti i upotrebiti najblii raspoloivi defibrilator. Defibrilator takode treba da je pristupaan i tokom prevoza bolesnika. Akutno poputanje srca. Akutni edem plua i kardiogeni ok nastaju zbog akutnog poputanja pumpe, koje nastaje ukoliko je zahvaen veci deo sranog miica. Tipini simptomi su tekoe sa disanjem, teskoba, bledilo, hladnoa
!
i oznojena koa. Akutno poputanje srca kao i pluni edem ili kardiogeni ok su opasni po ivot. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomeati sa sranim napadom: - Embolija plua - Aneurizma aorte - Perikarditis - Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je est simptom upale plua, loe probave, bola u miiima, preloma rebara, hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. Iznenadan otar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca ve moe da se odnosi na bol u miiima. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije.Opte stanje bolesnika odluie o nivou urgentnosti. Ubrzan puls bez bola, tekoe sa disanjem ili ostale nelagodnosti, obino ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je nae srce preskoilo jedan otkucaj. Ovo je potpuno uobicajeno, i samo po sebi je retko opasno.
11 Diabetes
1
A.11.01 A.11.02 A.11.03
I
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne odgovara na drmusanje i vikanje, plitko die Ne odgovara na drmusanje i vikanje, disanje je u redu Oteano disanje Konvulzije Loe se oseca, sa bolom i nelagodnocu u grudima, ramenu, ruci ili vilici
1.5.6.7 1.5.6.7 1.5. 6.7 1.6.7.9

za pozivo za poziv
"Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ako je neophodno, aktivirajte Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite elevant, advise r If - privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 4. Agreed communication links 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, breathing, Level of consciousness, 6. status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.11.04 A.11.05
P R I O R I T E T
6.7.8
H.11.01 H.11.02 H.11.03 H.11.04
Bled i oznojen, ne moe da popije zasladenu tecnost Konfuzan, ne moe da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu, izgleda slabo ili se oseca loe
2.5.6 2.5.6 6
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno - Poaljite caller again vozilo ili - Send an bolesnika da - Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu. - Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog procedures, e.g.: lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.................. ili ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o o - Obavestite lokalnu patronanu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili - Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna - Inform pat's own doctor on next working day, or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates
P R I O R I T E T
II
Trudnoca, potreban savet oko prilagodavanja doze insulina
V.11.01
Bled i oznojen, moe da jede i pije neto slatko Drowsy and restless, able to eat or drink something sweet Ima temperaturu, inace je u redu Ima upalu, inace je u redu Visok nivo ecera u krvi, inace je u redu
3.4.6
III
V.11.02
3.4.6 6 6
P R I O R I T E T
V.11.03 V.11.04 V.11.05 V.11.06 V.11.07
and/or
Visok nivo ecera u krvi, u redu nakon uzimanja ecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina
24
07
DODATNA PITANJA
Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik die normalno? Opiite disanje bolesnika! Da li se bolesnik alio na neto pre nego to je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes, i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo eera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeleen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slian napad? Kada? Moe li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u pricu, koji se koristi kada je nivo ecera suvie nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj?
SAVETI POZIVAOCU
1. Tekoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguite bolesniku da slobodno die. Podignite bradu i nagnite neno glavu unazad. Olabavite tesnu odeu. Poloite bolesnika postrance, ako je mogue u koma poloaj . Proverite da li bolesnik jo uvek die. Ako ne die - zaponite CPR: 2. Konfuzan, ne moe da pije Ne terajte bolesnika da pije, time moete izazvati guenje. Ako moete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica eera. Ako ne, stavite mu 1-2 kafene kaicice meda u usta, ili stavite kristal eer ili med izmeu usana i zuba. 3. Svestan, moe da pije Dajte bolesniku au zaslaene tenosti kao to su slatka limunada, gazirana tenost ili mleko. 4. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku pare hleba kako bi stabilizovao nivo ecera u krvi. 5. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u pric za jednokratnu upotrebu) u butni mii 6. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego to se stanje pobolja ili ne stigne pomo. Odmah prijavite bilo kakvo pogoranje. 7. Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru 8. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srana oboljenja 9. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Ako je mogue, izmerite nivo eera u krvi. Mnogi saniteti imaju opremu kojom moe da se izmeri nivo eera kapilarne krvi. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. u veliku venu (ima bri efekat nego glukagon). Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene moe ozbiljno da oteti tkivo. Alternativa : Dajte 500 ml. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Smetaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: - bolesnik ne doe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom - Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom - Neko drugo oboljenje koje komplikuje
O dijabetesu
Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. S obzirom da insulin prenosi eer (glukozu) iz krvi do celija, manjak insulina vodi do visokog nivoa eera u krvi. Dijabetes se moe kontrolisati dijetom, lekovima koji se uzimaju oralno i uveavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu, ili injekcijama insulina ili olovkom. I visoki i niski nivoi ecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritini. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo eera u krvi) Nivoi eera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Hiperglikemija se inae kod dijabetiara javlja pri infekcijama, temperaturama i ostalim oboljenjima, ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Kada se uvea nivo eera u krvi, znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Tipini znaci su jaka e i poliurija. Da bi se glukoza rastvarala,urin sadri vie vode, a da bi to obezbedio bolesnik mora sve vie i vie da pije. Bolesnik postaje vidno umoran, javlja se munina i poinje povraanje. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira, bolesnik e postepeno postati pospan da bi u najgorem sluaju izgubio i svest. (dijabetski gubitak svesti). Bolesnik sa hiperglikemijom esto karakteristino duboko die (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseca bolestan miris acetona. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo eera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podloni hipoglikemiji s vremena na vreme. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja, a sklonost ka hipoglikemiji moe da potraje. Nizak nivo eera u krvi moe da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraao, pio suvie alkohola, ili se izloio ekstremnim fizikim naporima. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i esto ih meaju sa pripitou. Tipino je da e bolesnikovo ponaanje biti nenormalno, esto agresivno. Ostali simptomi su bledilo, znojenje sa drhtavicom, lepljiva koa i tremor. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili treenje tela mogu da se dogode. Tretira se eerom ili glukagonom, kao i lekovima koji e uveati nivo ecera u krvi. Hipoglikemija na due staze moe otetiti modane elije, a u najgorem sluaju se umire. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetiari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemiari (eer, glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Ukoliko bolesnik moe da pije, dajte mu nekoliko aa zaeerene tenosti (voni sok, gazirana pia, ceeno voe, mleko). Kada se bolesnik potpuno razbudi, dajte mu sendvie da stabilie nivo eera u krvi. Ukoliko nije u stanju da pije - kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije, postoji opasnost od guenja - pokuajte da ga naterate da uzme kocku eera ili nekoliko kaika meda ako je mogue. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati nita oralno jer postoji opasnost od guenja. Moete da mu premaete desni i usne medom ili zrncima eera. Ipak, u najveem broju sluajeva, brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Rodjaci bolesnika esto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Nivo eera u krvi moe da izmakne kontroli i da se uvea u sluaju infekcije. DUGORONE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka sranih oboljenja (npr. infarkt miokarda), poputanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija, naroito u nogama. Ovo moe da vodi ka hroninim i inficiranim oticanjima zglobova. Mnogi dijabetiari izgube vremenom oseaj u stopalima, pre svega zbog oteenih nervnih vlakana
25
12 Davljenje
1
A.12.01 A.12.02 A.12.03 A.12.04 A.12.05 A.12.06 A.12.07 A.12.08 A.12.09
I
KRITERIJUM SAVET
2
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara - medicinski helikopter, ako treba - vatrogasci, ronioci, ako treba - policija, ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno, kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva die Nesreca u toku ronjenja, moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most, skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu)
6 3.4.7 2.3.4 5 2.3.4.8 2. 7 1.2.3.4.8 1 1
P R I O R I T E T
H.12.01
II
Dezorjentisan, normalno die Iscrpljen posle dueg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kaalj, ali uspeva da die Temperaturea tela 30-34 stepeni C, svestan
2.3.4 2.3.4 2.3.4 2.3.4.7
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.12.02 H.12.03 H.12.04
P R I O R I T E T
V.12.01
Svestan, die normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C, Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice)
2.4 2.4.7 2.8
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu - obavestite deurnog lekara ili - Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel. broj................ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.....................ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
V.12.02 V.12.03
26
07
DODATNA PITANJA
Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik die normalno? Opiite disanje bolesnika! Da li se bolesnik alio na neto pre nego to je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes, i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo eera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeleen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slian napad? Kada? Moe li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u pricu, koji se koristi kada je nivo ecera suvie nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj?
SAVETI POZIVAOCU
1. Tekoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguite bolesniku da slobodno die. Podignite bradu i nagnite neno glavu unazad. Olabavite tesnu odeu. Poloite bolesnika postrance, ako je mogue u koma poloaj . Proverite da li bolesnik jo uvek die. Ako ne die - zaponite CPR: 2. Konfuzan, ne moe da pije Ne terajte bolesnika da pije, time moete izazvati guenje. Ako moete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica eera. Ako ne, stavite mu 1-2 kafene kaicice meda u usta, ili stavite kristal eer ili med izmeu usana i zuba. 3. Svestan, moe da pije Dajte bolesniku au zaslaene tenosti kao to su slatka limunada, gazirana tenost ili mleko. 4. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku pare hleba kako bi stabilizovao nivo ecera u krvi. 5. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u pric za jednokratnu upotrebu) u butni mii 6. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego to se stanje pobolja ili ne stigne pomo. Odmah prijavite bilo kakvo pogoranje. 7. Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru 8. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srana oboljenja 9. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Ako je mogue, izmerite nivo eera u krvi. Mnogi saniteti imaju opremu kojom moe da se izmeri nivo eera kapilarne krvi. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. u veliku venu (ima bri efekat nego glukagon). Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene moe ozbiljno da oteti tkivo. Alternativa : Dajte 500 ml. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Smetaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: - bolesnik ne doe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom - Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom - Neko drugo oboljenje koje komplikuje
O dijabetesu
Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. S obzirom da insulin prenosi eer (glukozu) iz krvi do celija, manjak insulina vodi do visokog nivoa eera u krvi. Dijabetes se moe kontrolisati dijetom, lekovima koji se uzimaju oralno i uveavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu, ili injekcijama insulina ili olovkom. I visoki i niski nivoi ecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritini. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo eera u krvi) Nivoi eera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Hiperglikemija se inae kod dijabetiara javlja pri infekcijama, temperaturama i ostalim oboljenjima, ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Kada se uvea nivo eera u krvi, znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Tipini znaci su jaka e i poliurija. Da bi se glukoza rastvarala,urin sadri vie vode, a da bi to obezbedio bolesnik mora sve vie i vie da pije. Bolesnik postaje vidno umoran, javlja se munina i poinje povraanje. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira, bolesnik e postepeno postati pospan da bi u najgorem sluaju izgubio i svest. (dijabetski gubitak svesti). Bolesnik sa hiperglikemijom esto karakteristino duboko die (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseca bolestan miris acetona. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo eera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podloni hipoglikemiji s vremena na vreme. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja, a sklonost ka hipoglikemiji moe da potraje. Nizak nivo eera u krvi moe da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraao, pio suvie alkohola, ili se izloio ekstremnim fizikim naporima. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i esto ih meaju sa pripitou. Tipino je da e bolesnikovo ponaanje biti nenormalno, esto agresivno. Ostali simptomi su bledilo, znojenje sa drhtavicom, lepljiva koa i tremor. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili treenje tela mogu da se dogode. Tretira se eerom ili glukagonom, kao i lekovima koji e uveati nivo ecera u krvi. Hipoglikemija na due staze moe otetiti modane elije, a u najgorem sluaju se umire. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetiari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemiari (eer, glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Ukoliko bolesnik moe da pije, dajte mu nekoliko aa zaeerene tenosti (voni sok, gazirana pia, ceeno voe, mleko). Kada se bolesnik potpuno razbudi, dajte mu sendvie da stabilie nivo eera u krvi. Ukoliko nije u stanju da pije - kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije, postoji opasnost od guenja - pokuajte da ga naterate da uzme kocku eera ili nekoliko kaika meda ako je mogue. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati nita oralno jer postoji opasnost od guenja. Moete da mu premaete desni i usne medom ili zrncima eera. Ipak, u najveem broju sluajeva, brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Rodjaci bolesnika esto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Nivo eera u krvi moe da izmakne kontroli i da se uvea u sluaju infekcije. DUGORONE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka sranih oboljenja (npr. infarkt miokarda), poputanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija, naroito u nogama. Ovo moe da vodi ka hroninim i inficiranim oticanjima zglobova. Mnogi dijabetiari izgube vremenom oseaj u stopalima, pre svega zbog oteenih nervnih vlakana
25
13 Nesreca u skuba-ronjenju
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja

A.13.01 A.13.02 A.13.03 A.13.04 A.13.05 A.13.06 A.13.07 A.13.08 A.13.09
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili tekoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spaavanje u toku) Osoba je nestala (spaavanje u toku)
2.4.5.6.7 2.3.4.5.6 2.3.4.5.6 3.4.5.6 4.5.6.8 4.5.6.9 3.4.5.6 1 1
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara - medicinski helikopter, ako treba - vatrogasce ili ronioce, ako trea - policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno, kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju
H.13.01
II
Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koi Bolovi po koi i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kaalj bez prekida
3.4.5.6 3.4.5.6 3.4.5.6 3.4.5.6 3.4.5.6 3.4.5.6 3.4.5.6
Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - Obavestite lekara pa javite pozivaocu Poaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.13.02 H.13.03 H.13.04 H.13.05 H.13.06 H.13.07
P R I O R I T E T
III
V.13.01 V.13.02 V.13.03
Temperatura tela od 34-36 stepeni C, inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice)
9 8
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba, konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj..................ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme............ili Ugovorite vreme novog poziva
P R I O R I T E T
Sumnja na povrede u ronjenju, za sada bez simptoma i problema 5
NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
28
13
DODATNA PITANJA
Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U amcu? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilake akcije. Ako je potrebno, i mogue, Smestite bolesnika na bezbedno mesto. Polusvesno stanje Omoguite bolesniku da slobodno die Gurnite paljivo glavu unazad i pridignite bradu. Olabavite svu tesnu odeu. Ako bolesnik ne moe da sedi, poloite ga na Levu stranu, sa uzdignutom glavom. Proverite da li bolesnik jo uvek die. Ako je prestao, odmah zapocnite CPR. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tiinu. Postavite ga da mirno lei na levoj strani sa uzdignutom glavom. Uklonite svu mokru odeu. Umotajte bolesnika u ebad ili odeu. Prenesite ga na bezbedno mesto, po mogustvu u zatvoreni proctor. Kiseonik Ako je mogue: Dajte 100% kiseonik po mogustvu 10 lit/min, preko tesne maske sa rezervoarom. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoranje. Ostalo Zadrite sve boce I ventile, ronilaku tablicu i kompjuter, jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilakih nesrea i komplikacija, pa ak i ukoliko nema simptoma.
Informacije za urgentne slube: - Broj povreenih na mestu nesree, ili nestalih - Koliko dugo su povreeni bili u vodi/nestali - Da li su povreeni na kopnu, u camcu, u vodi - Da li ima povreenih koji plutaju na povrini - udaljenost od kopna - Raspoloivi amci u blizini nesree - Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga poveete sa specijalistom opte prakse. Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. Hitna sluba pomae tako to povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. Treba da lei na levoj strani sa uzdignutom glavom. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%, 10-12 l/min. maskom, po mogustvu sa rezervoarom. Ako je sanitet opremljen za ronilake nesree: - Dextran 20 ml. a za njim Dextran 40- 500 ml. iv. za prvih sat vremena (poboljava mikro cirkulaciju CNSa). - Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) - Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) - Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija
Povreeni je jo uvek u vodi Da li povreeni pluta na povrini? Koliko je daleko? 2. Kolika je dubina vode na mestu nesree? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki amac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesree? Povreeni je u amcu Gde se nalazi amac? Koliko daleko od kopna? Gde amac moe da pristane? Moe li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izaao na povrinu? Kada su poeli simptomi?
3.
4.
5. 6.
8. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina. 9. Vidi 35 Nesrece. 10 . Vidi 21: Hipotermija
O ronilakim nesreama
POVREDE PLUA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni plua trpe ekspanziju. Ukoliko se vazduh iz plua ne ispusti, alveole mogu da popucaju i balonii vazduha dopree do krvi. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kimene modine, pojavie se neuroloki simptomi: bockanje, tupost, paraliza, variranje svesnog stanja, i napadi. Vazduni balonii u tkivu plua mogu da prouzrokuju pneumotoraks, ili subkutani emfizem. Simptomi su kaalj, sve vrste poremeenog disanja i edem plua. Tipino, ti simptomi se javljaju odmah po ronioevom izlasku na povrinu. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki, ali nisu ozbiljni. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonia u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razliitih simptoma,od kojih se veina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno. Ostali ronioci iz iste ekspedicije ak i ako nemaju simptome, spadaju u rizinu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. Njihovo tretiranje takoe treba poveriti kompetentnom specijalisti. Cerebralne / kimene promene Nitrogenski balonii u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kimenoj modini, i da uzrokuju isti spektar neurolokih simptoma kao i kod ekspanzije plua: bockanje, otupelost, paralizu, promene svesnog stanja i napade. Promene unutranjeg uha Izazivaju opijenost, zujanje u uima, gubitak sluha,nistagmus i ponekad muninu. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao to su kolena, kukovi, ramena i laktovi. Promene na koi Svrabe sa osipom. "Guenje" Nitrogenski balonii u plunom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kaalj, razliite stepene disajnih tekoa ili pad cirkulacije. Hipotermija Mozak moe dugo da preivi bez kiseonika u sluajevima hipotermije. Ronilaki refleks utie na preusmeravanje cirkulacije izmeu srca i mozga. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je rtva izdahnula. Zaponite CPR ak i u ekstremnim sluajevima! Poznato je da postoje sluajevi preivljavanja i nakon vie od sata provedenog pod vodom, bez ozbiljnijih oteenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje.
DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUBE KOJE MOGU DATI SAVET Nesree pri ronjenju trae znanje eksperta i specijalisticki tretman. Hitna pomo treba da odmah kontaktira odreenog specijalistu. Spisak bitnih telefonskih brojeva:
27
14 Ujedi insekata/ivotinja
1
A.14.01 A.14.02 A.14.03 A.14.04 A.14.05 A.14.06 A.14.07 A.14.08
I
KRITERIJUM SAVET
2
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Oteano disanje Ubod insekta na vratu, tekoce u govoru Ili gutanju Samo to se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka, ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogorava (pre toga anafilakticki ok) Masivno krvarenje nakon ujeda, jo uvek traje Ugriz stariji od 12 sati. Temperatura. Slabost. Stanje se ubrzano pogorava
1.6.7 1.2.3.6 1.2.6 1.2.3.4.5.6 2.3.4.5.6 5.6 5.6
P R I O R I T E T
2.3.6 4.6
A.14.09 A.14.10
H.14.01 H.14.02
II
Ujed insekta na vratu, disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogorava Strah od anafilaktickog oka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka. Bol u predelu ujeda, inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati. Temperatura Temperatura. bolni otok na mesu ujeda.
6 2.6 2.6
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
P R I O R I T E T
H.14.03 H.14.04
5.6 4 4
H.14.05 H.14.06 H.14.07
III
V.14.01 V.14.02 V.14.03 V.14.04
alergijska reakcija pole vise od 30 min. od ugriza ili uboda 2.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kou Tick bite 5 4 5
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme....... ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrenoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T E T
30
14
DODATNA PITANJA
Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrien / uboden? (Panja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili ivotinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po ivot opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoravaju? Poboljavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab, sa muninom i povraanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme, alergije ili Sranog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Polu-svesno stanje ili oteano disanje Omoguite bolesniku da slobodno die. Nagnite neno glavu unazad i podignite bradu. Olabavite tesnu odeu, pomozite bolesniku da sedne u udoban poloaj. Ako bolesnik ne moe da sedi, poloite ga postrance u koma poloaj. Nagnite neno glavu unazad i podignite bradu. Omoguite mu da slobodno die. Ako prestane da die, zaponite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme. Sledite uputstva koja su na pakovanju. Ako se bolesnik osea loe, s vrtoglavicom i muninom poloite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite aoku i ohladite oblast hladnom vodom, mokrom krpom ili ledom. ivotinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snanim pritiskom na ranu, istom krpom, u trajanju od najmanje 5 min,Ili dok se ne zaustavi krvarenje. Oistite ranu temeljno istom vodom, ili, ukoliko Je mogue, dezinfekcionim sredstvom, iz apoteke. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom, i da li je ugriz prodro duboko kroz kou. Vidi savete u "o ujedima ivotinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Javite odmah ukoliko se stanje pogora Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Oistite detaljno oblast pre nego to je povijete ili zaijete. Uvek imajte na umu profilaktiku tetanus vakcinu , ako je ujed probio kou. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktiku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa optim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. Procenite da li su potrebni: - antihistaminici - antidot (zmijski serum) - Tretman tenocu da bi se izbegao ok Pomo na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija.
2.
3.
4.
5. 6. 7.
O ujedima ivotinja / insekata

UJEDI IVOTINJA Obino su to psi, make, ponekad konji. Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece, ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. Ovakve povrede, kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta, mogu da izazovu tekoe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesree). Ugrize koji su probili kou treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i icenje. Duboki ugrizi maaka ili pasa jako se lako inficiraju. Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proiri (lokalno oticanje sa bolom, mesto ujeda vrue). UJEDI PSA Ponekad, ak i kada je u pitanju manji psei ujed, prenoenje opasnih bakterija moe da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. Smrtnost je velika (25-30%). Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru, ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko pone da se osea loe. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomo na licu mesta: 1. Ne secite i ne sisajte zaraenu oblast 2. Paljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Ako je mogue, imobiliite mesto udlagom i slinim 4. Drite mesto ujeda na nivou niem od gornjih delova tela. 5. Bolesnik treba da izbegava hodanje, ve treba da se prenese. Ujedi otrovnice su retko pogubni. Deca obino reaguju vie nego odrasli. Simptomi zavise od koliine otrova koji je ubrizgan, i od bolesnikove osetljivosti, kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov iri. (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). Lokalni simptomi su bol, oticanje i gubitak boje koe. Opti simptomi mogu da ukljue urtikariju, oteano disanje, pad cirkulacije, (bledilo, oznojena koa), muninu i povraanje, bol u abdomenu i dijareju. Antidoti postoje.Postoji mala opasnost od vee reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje vie nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. RIBA BODULJA / AOKA je morska riba. aoka koju ova ribica nosi na lenom peraju sadri otrove i izuzetno su bolni, a izazivaju i nekoliko optih simptoma. Otrov se unitava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraeno mesto treba da se potopi u vruu vodu (40-45C) ili vreo pesak. Bol i oticanje obino prou nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju, kao to su oticanje, crvenilo i bol. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opte simptome urtikarije, oteanog disanja, a u nekim sluajevima ak i pad cirkulacije. Astmatiari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. Ozbiljna alergijska reakcija obino se javlja u roku od 30 min. Ubod ose ili pele u usta ili grlo moe da dovede do oticanja drela to vodi do zaguenja disajnih puteva opasnog po ivot, naroito ako su u pitanju mala deca. Veliki broj osinjih uboda moe da rezultira smrtnim ishodom. UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. Krpelj moe da se ukloni izvlaenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. Pa ipak, da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane, lake je uzeti pincetu koja moe dobro da zahvati. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "uguili" krpelja, jer to moe da odloi njegovo uklanjanje. Antiseptika sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. Profilaktiki antibiotici se ne preporuuju ukoliko ne postoje kliniki znaci kao to su lokalna infekcija ili neko opte oboljenje. Znak da je dolo do lokalne infekcije borelijom, je kruni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). Ova pojava treba da se tretira antibioticima. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da moe da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, treba da posete lekara. Odloeni simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu, bolove u zglobovima i miicima, temperaturu i opti osecaj slabosti. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu, nekoliko dana po ujedu, i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru.
31
15 Temperatura
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Oteano disanje: vidi 29 Oteano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos
A.15.01
I
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Tekoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled, jedva da je svestan Temperatura preko 38.5 stepeni C, izgleda slabo i - stanje se pogorava brzo (iz sata u sat) - Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom caom - ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod koe Bolno oticanje koje se brzo iri
8 9 1.3.4.6.7
A.15.02 A.15.03
P R I O R I T E T
A.15.04 A.15.05 A.15.06 A.15.07 A.15.08
1.3.4.6.7 1.3.6.7 1.3.6.7 1.3.4.6.7 1.3.4.6.7
H.15.01 H.15.02 H.15.03 H.15.04 H.15.05 H.15.06 H.15.07
Zbunjen i nervozan Osip i loe se oseca Dete koje neprestano kalje. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo, deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo
1.2.3.4.5.7 1.2.3.4.5.7 1.2.3.4.5.7.9 1.2.3.4.5.7.10 3.4.5.7.10 2.3.4. 5.7 1.3.5.7

P R I O R I T E T
II
III
V.15.01 V.15.02 V.15.03 V.15.04
Ima temperaturu, ravnodunost Ima osip, ravnodunost Polenska groznica, bolno grlo i kaalj, ravnodunost Probadanje pri mokrenju
3.4.5 3.4.5 3.4.5 3.4.11
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu . Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br.. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi, i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T E T
32
15
DODATNA PITANJA
Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura nia? Da li se osea bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraa? Ima dijareju? Koliko dugo? Moe li da jede i pije? Da li je bolesnik ita uzimao u poslednjih dva sata? Moe li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom aom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu, u tropskim predelima? Kaalj i oteano gutanje Iskaljava velike koliine lajma? Da li je ikada imao guobolju? Da li je ovo slino tome? 1. 2.
SAVETI POZIVAOCU
Detaljno pregledajte osip po celom telu, uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata, da biste utvrdili da li se iri. Bolesniku ne sme da bude vrue Skinite bolesnika i rashladite mu kou komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. Moete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova, kao to je npr. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. Omoguite bolesniku dovoljno tenosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokaite ih lekaru / tehniaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Odmah javite ukoliko se stanje pogora. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Tekoe sa disanjem. Vidi 38 Uho-grlo-nos. Vidi 36 Urinarni trakt
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. Kiseonik 7-10 litara/min. preko maske Krvna kultura, ali to ne sme da odloi tretman. Antibiotici (po mogucstvu, u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prolo 30 min a da jo nije stigao u bolnicu. npr.: - Penicilin 50 mg (80.000 IE) / kg I ili - Chloramphenicol 25 mg/kg iv. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji strunog osoblja. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. Septicni ok / kritina dehidriranost Terapija tenou (reanimacija tenostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): - Deca: Vidi 32 Bolesno dete - Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomo na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Tekoe sa disanjem
3.
4.
5. 6. 7. 8. 9. 10 . 11.
O povienoj temperaturi/groznici
Pod povienom temp. / groznicom podrazumeva se temperatura tela via od normalne. Normalna temperatura varira od oveka do oveka, a takoe zavisi i od doba dana. Porast temperature je prirodna reakcija naeg tela na infekciju ili upalu, i javlja se kada centar za regulisanje toplote u naem mozgu biva stimulisan na vii nivo od uobiajenog. Nain na koji organizam reaguje je njegov nain da se odbrani od infekcije. Rektalni toplomer je najpouzdaniji nain za proveru temperature. Drugi naini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti, a una temperatura moe biti pogreno itana zbog une masti i naslaga. KADA JE POVIENA TEMPERATURA KRITINA? Ovo zavisi od starosti, i drugih prateih znakova i simbola. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje, ali ako temperatura prede 41 stepen, moe doi do oteenja mozga. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme, cesto imaju visoku temperaturu. Potencijalno kritine bolesti (npr. upala plua, pijelonefritis I slino) ili po ivot opasna oboljenja (sepsa, meningitis, epiglotitis, ozbiljne infekcije mekog tkiva - vidi ispod) su generalno, ali ne uvek, praene groznicom. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opte simptome i specifine simptome i znakove, praene groznicom, vrlo teko utvrditi u ranom stadijumu. U sluaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateih simptoma, pokuajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomau. SEPSA I MENINGITIS Klinika slika nije uvek ista, delimino zbog toga to razlicitim stadijumima dominiraju razl. simptomi i znakovi. Iznenadan poetak je uobiajen, bolesnik e biti jako slab i razvie visoku temperaturu i ukoenost. Karakteristini osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). Fotofobija, jaka glavobolja koja se esto prenosi na vrat i leda, sa muninom i povraanjem su opti simptomi meningitisa. Munina i povraanje mogu se pomeati sa gastritinim obojenjima. Neki bolesnici oseaju jaku ukoenost vrata, to moete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima, ili da dodirne celom kolena. Stanje je kritino ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest, ima greve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koa). PETECHIAE (TAKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristie ospe nastale izlivanjem krvi pod koom. Dok neke vrste osipa nestaju lako, ova petehija ne nestaje, ak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / aom. VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotini fascitis i gasna gangrena su opasni po ivot, agresivne infekcije koe, koje se mogu brzo proiriti sa koe na meka tkiva i miice. Osoba koja je inae zdrava ce osetiti tipine znake jakog i neobjanjivog bola, najece u rukama i nogama, to su delovi tela gde se infekcija iri u subkutanom tkivu ili ispod miine fascije. Infekcije mogu takoe poeti u malim ranama, bubuljici ili ospi boginja i proiriti se brzo po celoj koi u vidu velikih bolnih crvenih ili plaviastih ospi. Temperatura ne mora biti visoka na poetku, ali se stanje razvija i brzo pogorava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. EPIGLOTIS: Vidi 29 Tekoe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraeni HIV virusom, ili oni kojima je uklonjena slezina, koji pate od leukemije, kojima je transplantiran organ, kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta, npr. na steroidima ili citostaticima, kao i dijabetiari sa poremeenom imuno reakcijom. Infekcije, u najgorem sluaju sepsa, mogu vrlo brzo da se razviju i time daju kliniku sliku. INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUA Najcei oblik je bronhopneumonija. Rizini bolesnici su stariji, slabiji ljudi sa hroninim oboljenjima disajnih puteva (kao to su astma,bronhitis, emfizem plua). Najei simptomi su kaalj, bezbojni iskaljani sadraj (sputum), loe opte zdravstveno stanje, temperatura i kratko disanje. INFLUENCA I OBINA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima esto se brkaju sa influencom. Simptomi influence su esto jasniji due traju, praeni su visokom temperaturom, a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. Tipini simptomi su groznica, bol u miiima, glavobolja, munina i povraanje, bolno grlo I suv kaalj. Groznica traje od 3-4 dana, ali stanje letargije moe da traje due. Produena groznica, ili nov porast temperature, mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom to zahteva antibiotike. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi. 38: Uho-grlo-nos.
33
16 Trovanje kod dece

1
A.16.01 A.16.02 A.16.03 A.16.04
I P R I O R I T Y
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne reaguje na drmusanje I vikanje Jo uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili tekoce sa disanjem Tekoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina, ima simptome Progutao kiselinu ili bazu, to uzrokuje tekoce pri gutanju
7 1.6.8 1.5.6 1.4.5.6 1.5.6 1.5.6 4.5.6 1.2.5.6
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 4. 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.16.05 A.16.06 A.16.07 A.16.08
H.16.01
II
Moguce da je uzeta opasna kolicina, izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina, detalji nejasni Progutao kiselinu, moe da guta Progutao naftni proizvod. Lagani kaalj Progutao nikotin, izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta
4.5.6 4.5.6 2.5.6 3.5.6 4.5 9
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili r - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.16.02 H.16.03 H.16.04 H.16.05 H.16.06
P R I O R I T Y
V.16.01
III
Progutao malu kolicinu, izgleda dobro Progutao naftni proizvod, izgleda dobro
5 3
V.16.02
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebno nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T Y
34
16
DODATNA PITANJA
Nesrea Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je moda uzelo i neto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? ta pie na pakovanju, tegli, boci? Dete Da li se dete ponaa normalno? Da li je povraalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Polu-svesno stanje i tekoe sa disanjem Omoguite detetu da die slobodno. Zabacite neno glavu unazad, i podignite bradu. Olabavite tesnu odeu. Poloite dete postrance, po mogustvu u koma poloaj. Proverite da li dete die. Ako je prestalo da die: zaponite CPR. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obriite i isperite koliko je mogue sadraj uz pomo mleka ili vode. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu,ali ne previe da ne dode do povraanja. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kaike kuhinjskog ulja, laga ili sladoleda. Ne terajte dete da pije jer to moe da izazove povraanje i sluajno udisanje supstance. Ostale otrovne materije Pokuajte da naterate dete da povrati na sledei nain: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Drite ga vrsto ispod leve ruke. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreite se s leva nadesno. Dete e se buniti, ali ipak pokuajte da ovo radite nekoliko minuta. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon to je povratilo. Sledite uputstva sa pakovanja. Nakon povraanja: poloite neno dete postrance, kako bi se izbeglo udisanje sledeeg povraanja. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Odmah javite ukoliko se stanje pogora Sauvajte sva pakovanja ili kutije i pokaite ih lekaru ili tehniaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje
Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pruie vam informaciju o trovanju. Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Ne terajte dete da povraa ukoliko je progutalo kiselinu, bazu ili naftne destilate. Procenite potrebu za gastritinom lavaom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Procenu izvrite imajuci na umu uzetu koliinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je mogue Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu, bazu, preparate na bazi gvoa, ili ukoliko je mogu oralni tretman antidotima.
2.
3.
4.
5. 6. 7. 8.
O trovanju kod dece

NAJEI OBLICI TROVANJA KOD DECE esto je teko proceniti koliine otrovne supstance koju je dete progutalo. Lako je potceniti koliinu koju je dete uzelo, jer su roditelji esto skloni da nesreu ne shvate ozbiljno. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustina soda, baza, praak za pranje suda i sl.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu drela i jednjaka. Treba da pije mleko ili vodu, ali ne previe, jer to moe da izazove povraanje. Materije u prahu (prakovi za pranje) se teko gutaju, i obicno najvie tete nanesu ustima. Obriite praak suvom krpom. Dobro isperite usta. Kiseline mogu da otete tkivo. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Naftni destilati (benzin, petrolej, ulje za lampe, itd.). Postoji velika opasnost od udisanja koja moe da oteti plua, ukoliko dete proguta ove proizvode. Kaalj, oteano disanje loe opte zdravstveno stanje pojavice se obino u prvih pola sata. Povraanje moe da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Dajte detetu 2-3 kaiice biljnog ulja, laga ili sladoleda, ali nemojte terati dete da pije. Duvan/nikotin. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlae od 12 meseci postoji i od pola cigarete, a kod starijeg deteta od jedne. Nikotinska vaka ili burmut su jo opasniji. Slabije trovanje izazvae nemir, muninu, povraanje i glavobolje.Ozbiljniji simptomi su tahikardija, ubrzano,disanje, aritmije. Ozbiljni simptomi su takode i grevi i prekid disanja. Prva pomo u ovom sluaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomo: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Prva pomo: naterajte na povraanje ukoliko je skoro progutao, mnogo mleka i antacide ukoliko je mogue (npr.Maalox). Tablete gvoda. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). Rani simptomi su esto abdominalni, zatim ide period bez simptoma, koji je popraen pogoranjem sa groznicom, grevima, padom cirkulacije I rada srca, jetre i otecenjem bubrega. Prva pomoc: Naterajte na povraanje dajte antidote: mleko, jaja, 1-2 kaicice sodabikarbone razblaene u vodi. Odmah odvesti na bolniko leenje. Salicati (Aspirin, Disprin). 1,5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg teine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. esto se deava jedan latentan period od nekoliko sati pre poetka simptoma i pre nego to se stanje deteta pogora. Prva pomo nagnati na povraanje, dati medicinski ugalj. Odmah odvesti u bolnicu na leenje. Paracetamol. tetu po jetru moe naneti doza koja premauje 75-100 mg/kg teine deteta (odrasli > 10 g.). Varira od osobe do osobe. Moe da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego to se jave simptomi otecenja jetre. Prva pomo: nagnati na povraanje i dati med.ugalj. Antidot: N-acetilcistein iv. to je pre mogue. Prijem u bolnicu. Biljke: Liburnam 2-10 seme e izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece,15-60 min. nakon uzimanja. Ostale opasne biljke jesu urica odreeni broj gljiva. Naterajte na povraanje. Odmah odvesti u bolnicu na leenje. Apotekarska uputstva Sadre uputstva o najotrovnijim supstancama. 1. Savete rodbini telefonom 2. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. 3. Saveti lokalnom lekaru koji lei bolesnika. VMA -TOKSIKOLOGIJA
35
17 Porodjaj
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn.-pregnancy

A.17.01 A.17.02 A.17.03 A.17.04
Majka ima grceve Veliko krvarenje - vie od 2 uloka na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: - stalan i jak bol, ili kontrakcije - pukla je plodova vode, kontrakcije Bol ili kontrakcije - i vaginalno krvarenje - plodova vodica je pukla - doivela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom poloaju i - plodova voda je pukla - majka ima jake kontrakcije Deava se porodaj i - glava ide prva - glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena - prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) - beba je mlitava, slabo die - majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce - manje i nepravilne kontrakcije - probila plodova voda, nema kontrakcija
10 1.2.9 1.2 1.2
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara - medicinski helikopter, ako treba - akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom - ako je potrebno, dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Ako je moguce, u konsultaciji sa strucnjakom: - Dajte savete pozivaocu - ukoliko je od znacaja, predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno, kao i Dom Zdravlja Ako je moguce, u konsultaciji sa strucnjakom: - ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna - slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju
A.17.05 A.17.06 A.17.07
1.2.9 1.2 1.2
P R I O R I T Y
A.17.08 A.17.09
1.2 1.2
A.17.10 A.17.11
2.3 2.4
A.17.12 A.17.13 A.17.14 H.17.01
5.6.7 5.6.7 5.7.8.9 1
Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: - akuserskim odeljenjem ili - dezurnom babicom, ili - dezurnim lekarom Ako je moguce, u konsultaciji sa strucnjakom: - Dajte savete pozivaocu - Posaljite ambulantno vozilo - Posaljite helikopter, ako treba - Ako je potrebno, predlozite privatan prevoz - Ako je potrebno, zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
H.17.02
II
1.2 1.2
H.17.03 H.17.04
P R I O R I T Y
- manje vaginalno krvarenje, manje od 2 uloka na sat 1.2 Posle 37-e nedelje trudnoce - prvo dete, manje od 2 min. izmedu jakih I regularnih kontrakcija - vec je radala, manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija - plodova voda, nema kontrakcija Dete je rodeno. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce
H.17.05 H.17.06 H.17.07 H.17.08
1.2 1.2 1.2
Postavljajte dodatna vana pitanja Povezite pozivaoca sa: - akuserskim odeljenjem, ili - dezurnom babicom, ili - dezurnim lekarom Ako je moguce, u konsultaciji sa strucnjakom: - Dajte savete pozivaocu - Ako je potrebno, zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice - Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
5. 7
PRIORITY III
V.17.01 V.17.02 V.17.03
- prvo dete, vie od 2 min izmedu - vec je radala, vie od 5 min. izmedu kontrakcija - slabije i nepravilne kontrakcije
36
1 1 1
16
DODATNA PITANJA
Nesrea Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je moda uzelo i neto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? ta pie na pakovanju, tegli, boci? Dete Da li se dete ponaa normalno? Da li je povraalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Polu-svesno stanje i tekoe sa disanjem Omoguite detetu da die slobodno. Zabacite neno glavu unazad, i podignite bradu. Olabavite tesnu odeu. Poloite dete postrance, po mogustvu u poloaj za oporavak. Proverite da li dete die. Ako je prestalo da die: zaponite CPR. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obriite i isperite koliko je mogue sadraj uz pomo mleka ili vode. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu,ali ne previe da ne dode do povraanja. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kaike kuhinjskog ulja, laga ili sladoleda. Ne terajte dete da pije jer to moe da izazove povraanje i sluajno udisanje supstance. Ostale otrovne materije Pokuajte da naterate dete da povrati na sledei nain: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Drite ga vrsto ispod leve ruke. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreite se s leva nadesno. Dete e se buniti, ali ipak pokuajte da ovo radite nekoliko minuta. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon to je povratilo. Sledite uputstva sa pakovanja. Nakon povraanja: poloite neno dete postrance, kako bi se izbeglo udisanje sledeeg povraanja. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Odmah javite ukoliko se stanje pogora Sauvajte sva pakovanja ili kutije i pokaite ih lekaru ili tehniaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje
Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pruie vam informaciju o trovanju. Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Ne terajte dete da povraa ukoliko je progutalo kiselinu, bazu ili naftne destilate. Procenite potrebu za gastritinom lavaom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Procenu izvrite imajuci na umu uzetu koliinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je mogue Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu, bazu, preparate na bazi gvoa, ili ukoliko je mogu oralni tretman antidotima.
2.
3.
4.
5. 6. 7. 8. 9.
O trovanju kod dece

povraanje i glavobolje.Ozbiljniji simptomi su tahikardija, ubrzano,disanje, aritmije. Ozbiljni simptomi su takoe i grevi i prekid disanja. Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomo: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Prva pomo: naterajte na povraanje ukoliko je skoro progutao, mnogo mleka i antacide ukoliko je mogue (npr.Maalox). Tablete gvoa. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). Rani simptomi su esto abdominalni, zatim ide period bez simptoma, koji je popraen pogoranjem sa groznicom, grevima, padom cirkulacije i rada srca, jetre i oteenjem bubrega. Prva pomo: Naterajte na povraanje dajte antidote: mleko, jaja, 1-2 kaiice sodabikarbone razblaene u vodi. Odmah odvesti na bolniko leenje. Salicati (Aspirin, Disprin). 1,5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg teine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. esto se deava jedan latentan period od nekoliko sati pre poetka simptoma i pre nego to se stanje deteta pogora. Prva pomo nagnati na povraanje, dati medicinski ugalj. Odmah odvesti u bolnicu na leenje. Paracetamol. tetu po jetru moe naneti doza koja premauje 75-100 mg/kg teine deteta (odrasli > 10 g.). Varira od osobe do osobe. Moe da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego to se jave simptomi oteenja jetre. Prva pomo: nagnati na povraanje i dati med.ugalj. Antidot: N-acetilcistein iv. to je pre mogue. Prijem u bolnicu. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece,15-60 min. nakon uzimanja. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva. Naterajte na povraanje. Odmah odvesti u bolnicu na leenje. Apotekarska uputstva Sadre uputstva o najotrovnijim supstancama. 1. Savete rodbini telefonom 2. Odreene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. 3. Saveti lokalnom lekaru koji lei bolesnika. VMA -TOKSIKOLOGIJA
NAJEI OBLICI TROVANJA KOD DECE esto je teko proceniti koliine otrovne supstance koju je dete progutalo. Lako je potceniti koliinu koju je dete uzelo, jer su roditelji esto skloni da nesreu ne shvate ozbiljno. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustina soda, baza, praak za pranje suda i sl.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu drela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu, ali ne previe, jer to moe da izazove povraanje. Materije u prahu (prakovi za pranje) se teko gutaju, i obicno najvie tete nanesu ustima. Obriite praak suvom krpom. Dobro isperite usta. Kiseline mogu da otete tkivo. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Naftni destilati (benzin, petrolej, ulje za lampe, itd.). Postoji velika opasnost od udisanja koja moe da oteti plua, ukoliko dete proguta ove proizvode. Kaalj, oteano disanje loe opte zdravstveno stanje pojavie se obino u prvih pola sata. Povraanje moe da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Dajte detetu 2-3 kaiice biljnog ulja, laga ili sladoleda, ali nemojte terati dete da pije. Duvan/nikotin. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlae od 12 meseci postoji i od pola cigarete, a kod starijeg deteta od jedne. Nikotinska vaka ili burmut su jo opasniji. Slabije trovanje izazvae nemir, muninu,
35
18 Ginekologija/trudnoca
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu, ili je pukao vodenjak, vidi: Vidi 17 Porodjaj
A.18.01 A.18.02
I P R I O R I T E T
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jo je pri svesti, ali samo to se nije onesvestila Tekoce sa disanjem Iznanadan bol, bleda i oznojena Bleda i oznojena, jo uvek krvari Trudnoca - sa grcevima - sa iznenadnim napadom snanog i stalnog bola - sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce - krvarenje, vie od 2 uloka na sat - krvarenje i bol nakon udarca u stomak
7 2.3.4.5 3.4.5.9 2.3.4.5 2.3.4.5
Ostanite na vezi! Uzbuna - slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter, ako treba - akusersko odeljenje, ako treba sa inkubatorom - ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce, u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja, predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno, kao i Dom zdravlja Ako je moguce, u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju
A.18.03 A.18.04 A.18.05
A.18.06 A.18.07 A.18.08 A.18.09 A.18.10
8 1.3.5 1.3.5 1.3.5 1.3.5
Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju
H.18.01 H.18.02
II
Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje, vie od 3 uloka na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu, trudnoca nije iskljucena Neizbean pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa - slabiije kontrakcije i bol u abdomenu - slabije vaginalo krvarenje - pojacana glavobolja i smetnje s vidom - uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki
1.3.5 2.3.5
Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: - akuserskim odeljenjem ili - dezurnom babicom - dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu - Posaljite ambulantno vozilo - Posaljite helikopter, ako treba - Ako je potrebno predlozite privatan transport - Ako je potrebno, zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice
H.18.03
2.3.5 1.3.5
P R I O R I T E T
H.18.04
H.18.05 H.18.06 H.18.07 H.18.08 H.18.09
1.5 1.5 1.5 1.5

NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
III
Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: - akuserskim odeljenjem ili - dezurnom babicom - dezurnim lekarom
V.18.01 V.18.02 V.18.03 V.18.04
P R I O R I T E T
Trudnoca pre 20-e nedelje i - vaginalno krvarenje - bol u abdomenu - uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna. Nenormalan bol ili krvarenje. Inace u redu.
1.5.6 1.5.6 1.5
Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu - Ako je potrebno, zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice - Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
38
Norveski index Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje
18
DODATNA PITANJA
Stanje je nejasno Da li je trudna, i moe li da bude trudna? Boluje li od neke utvrene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se osea loe? Temperatura? Trudnoa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snane? Da li su ujednaene jaine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slini kontrakcijama? Kada su poeli? Temperatura? Osea se loe? Krvarenje Krvari vie nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari vie od 2 uloka na sat vremena? Vie od 3 uloka na sat? Koliko dugo ve ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. 2. 3. 4. 5. 6.
SAVETI POZIVAOCU
Pomozite joj da se udobno smesti, po mogustvu na levu stranu Poloite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. Pronaite lekove koje koristi i pokaite ih lekaru ili tehniarima Ne ostavljajte je bez nadzora. Odmah prijavite ako se stanje pogora Ovo, u najgorem sluaju, moe da bude pobaaj. Na alost, ovo je uobiajeno kod ranih trudnoa. Za njeno sopstveno dobro, mora da se mnogo odmara. Moete razgovarati sa lekarom ako elite. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. Vidi 23 Grevi. Vidi 29 Tekoe sa disanjem.
Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoe: Obavestite bolesnicu da e verovatno sve biti u redu, ali da je prerano rei. Javite se ako se krvarenje pojaa, ili temperatura tj. jaki bolovi porastu. Prevremene kontrakcije 2-agonist npr. Terbutaline 0,25 mg sc Nakon spontanog pobaaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. Eklampsija / grevi Trenutni prijem u bolnicu praen kvalifikovanim osobljem za sluaj trenutnog poroaja. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. preko maske. Prevezite smetenu na levoj strani. Grevi:Vidi 23 Grevi Pomo na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje
7. 8. 9.
O ginekologiji / trudnoi
GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterina trudnoa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoe Razvitak fetusa pri vanmaterinoj najee se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). Tipini znaci su nagli i snaan bol, esto sa jedne strane donjeg stomaka. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja, ali stanje je kritino ako bolesnica iskrvari u stomanu duplju, time izazivajui pad cirkulacije. Nenormalno vaginalno krvarenje ak i duga ili jaka krvarenja retko trae hitnu pomo. Krvarenje od preko 3 uloka za sat vremena moe biti ozbiljno. Pitajte bolesnicu da li je mogue da je trudna. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni, esto u sredini menstrualnog ciklusa, otprilike nedelju dana posle menstruacije. Nisu ozbiljni. Menstrualni bolovi jesu problematini, ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. Infekcije materice retko naglo poinju, i najee su praene temperaturom, bolom i optim loim oseajem ukoliko je stanje ozbiljno. Salpingitis se deava dok je ena plodna. KOMPLIKACIJE U TRUDNOI Fetus koji je mlai od 20 nedelja retko e preiveti van materice. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim, i bebin ivot je tada u opasnosti. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. U sluaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilite ili deurnu babicu, koja e biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome prui savete. Preuranjene kontrakcije . Kontrakcije koje ponu pre 37.e nedelje mogu da dovedu do pobaaja ili preuranjenog poroaja. One se najcee mogu zaustaviti lekovima. Ukoliko je pak poroaj neminovan, moe da bude mnogo bri, jer je bebino telo malo. Jak, pravilan bol u abdomenu nakon 20.te nedelje. Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar. Ovakvi bolovi mogu da ukau na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom, pa ak i na neko oboljenje majke. Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. Slabija krvarenja nisu neuobiajena i mogu da ukau na to da je porodjaj blizu. Ona takoe mogu da ukau na krvareu placentu ukoliko je smetena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). Ukoliko se placenta odlubi, pojavie se akutni bol u donjem abdmomenu, i moe doi do krvarenja. U oba sluaja stanje je rizino po ivot i majke i deteta. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje, zbog opasnosti da se ono prolongira. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. retko se deava da se placenta odlubi, ali kada se to desi, stanje je kritino i za majku i za dete. Dete se moe spasiti, ak i ako je poroaj neizbean (crveni nivo). Trauma abdomena bez bola ili krvarenja esto je psiholoki traumatina i treba je uzeti u obzir u sluaju odlubljenja placente (uti nivo). Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoa. Polovina od njih pokazatelj su pobaaja pre 14te nedelje). Tipini znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu, esto slini po jaini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). Ne postoji lek koji moe da zaustavi pobaaj koji je u toku. Krvarenje moe biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije, ali se obino to krvarenje zaustavlja samo od sebe. Pre-ekclampsija se deava nakon 20-e nedelje trudnoe. Hipertenzija, albuminuria i ekstenzivni edem esto vode bolesnika ka bolnici pre nego to se stanje dodatno razvije. Pojaana glavoboja, smetnje s vidom, munina i bol u abdomenu su znaci pretee eklampsije sa grevima, to spada u po ivot opasna stanja i po majku i po dete. Grevi u poslednjim nedeljama trudnoe (eklampsija): Vidi 23 Grevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uestale kontrakcije, istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroaj.
39
19 Glavobolja
1
A.19.01 A.19.02 A.19.03 A.19.04
I P R I O R I T Y
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili tekoce sa disanjem
7 10
Iznenadan napad snane, nepoznate glavobolje, slabost1.2.3.4 Iznenadan napad snane, nepoznate glavobolje, mucnina 1.2.3.4 Iznenadan napad snane, nepoznate glavobolje, paraliza 1.2.3.4 Iznenadan napad snane, nepoznate glavobolje, tekoce sa govorom Glavobolja, dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.5stepeniC.Izgledaslabo. Ukocen vrat. Temperatura preko 38,5 stepeni C. Izgleda slabo Tackasti osip. Grcevi
A.19.05 A.19.06
1.2.3.4 1.2.3.4 1.4.5.6.11 1.4.5.11 8
A.19.07 A.19.08 A.19.09 A.19.10
H.19.01
II
Napad jake i nepoznate glavobolje, inace je u redu Glavobolja koja se pogorava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati
1.4 1.2.4
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.19.02 H.19.03 H.19.04 H.19.05
P R I O R I T Y
Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1.2.4.9 Operacija na mozgu, glavobolja koja se pogorava Glavobolja, izgleda slabo 1.2.4 1.4
V.19.01
III
Glavobolja koja se pogorava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i vie sati Pati od migrene, ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu, temperatura i zapuen nos Glavobolja, inace je u redu
1.4 1 1.4 1.12 1
V.19.02 V.19.03 V.19.04 V.19.05
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br.. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva and/or - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T Y
40
TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje
19
DODATNA PITANJA
Glavobolja Kako je poela glavobolja? Kada je poela? ta je bolesnik radio kada je glavobolja poela? Da li se ranije deavalo neto slino? Munina? Povraanje? Fotofobian (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego to je glavobolja poela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Moe li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snano pritisnete staklenom aom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. 2. 3. 4. 5.
SAVETI POZIVAOCU
Omoguite bolesniku potpuni mir i tiinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati nita da jede ili pije Pronaite lekove koje koristi i pokaite ih lekaru ili tehniarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogora Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu, uz jako osvetljenje. Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. Vidi 23 Grevi. Vidi 18 Ginekologija / trudnoa Vidi 29 Tekoe sa disanjem. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho, grlo, nos.
Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Vane diferencijalne dijagnoze: - subarahnoidalna hemoragije - apopleksija - meningitis, meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapiite nivo svesnosti Iv. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Paljiv i brz transport u bolnicu praen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifinim lekovima za migrenu, antiemeticima im/iv i moguim neurolepticima. Izbegavajte opijate. Pomo na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grevi Vidi 32 Bolesno dete
6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
O glavoboljama
Glavobolje su najee bezopasne. Pa ipak, one mogu da ukau na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove, kao to su munina, polu-svesno stanje, tekoe u govoru ili paraliza. Glavobolja takoe moe biti prvi simptom kritine bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija, upala, tumor, itd.). OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proirenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. Krvarenje moe da zapone spontano, ili ga moe izazvati hipertenzija i fiziki napor. Iznenadan pocetak sa snanom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore to su ikada doiveli. Prateci simptomi su munina i povraanje, ukoenost vrata, zbunjenost, polusvesno stanje, vrtoglavica, paraliza, tekoe u govoru i grevi. Bolesnik moe da izgubi svest i da prestane da die. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po ivot a bolesnici su najcece mladi. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u modanom tkivu). Simptomi su slini onima kod subarahnoidalne hemoragije, esto sa paralizom. Najece kod starijih bolesnika. Povreda glave. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa, po pravilu. Glavobolje su ozbiljne od poetka, i postepeno se smanjuju. Simptomi nakon potresa su pojaana glavobolja, zamor pri fizikoj aktivnosti, itanju ili gledanju televizije itd. Ali ukoliko bolesnik ima pojaanu glavobolju, muninu, povraanje, nesiguran je i postaje pospan ili odsutan, to moe da ukae na poveani pritisak u lobanji. Razlog za ovo moe biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem), ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana, ak I nedelja. Brzo pogoranje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. Meningitis. Uobiajena je jaka glavobolja. Bolesnici obino imaju visoku temperaturu, ukoen vrat, opte loe zdravstveno stanje, muninu, kau da se loe oseaju, i u mnogim, ali ne svim slucajevima, i osip. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. Pojaane glavobolje tokom dueg vremena mogu biti prvi simptom modanog tumora. Glavobolja je najcee najgora izjutra. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. Poremecaj u funkcionisanju anta. Bolesnici kojima je ugraen ant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doiveti poremeaj anta. On se blokira i pritisak u glavi raste. Prvi simptomi su najcee glavobolja i munina koje vode ka polu-svesnom stanju. Trenutni neurohirurki zahvat je neophodan. Pre-eklampsija sa hipertenzijom moe da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. Poveana i problematina glavobolja tokom trudnoe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoa).
41
MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcee sam prepozna simptome. Obino je to jaka, pulsirajua glavobolja praena foto-fobijom, muninom i povraanjem. Glavobolja izazvana stresom. Je najea vrsta glavobolje. Pojaava se tokom dana i obino se vezuje za napor. Moe se opisati kao obru koji se stee oko glave. Bolesnik esto sam prepoznaje simptome. Sinusitis. eona glavobolja, oko oiju i preko obraza. Obino se pojaa kada se bolesnik nagne napred. Simptomi su kao kod obine prehlade, npr.zapuen nos, temperatura, zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa.
20 Problemi sa koom i osip

1
KRITERIJUM SAVET
2
A.20.01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A.20.02 Osip, bledilo i bezvoljnost. Jedva da je pri svesti
8 1.3.7.9
Temperatura preko 38,5 stepeni C i izgleda slabo

A.20.03 - stanje se brzo pogorava iz casa u cas A.20.04 - ima tackastki osip koji ne nestaje kada se
1.3.4.7.9 1.3.7.9 1.3.7.9 1.3.4.7 1.3.4.7
pritisne providnom staklenom caom

A.20.05 - Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.20.06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod koom A.20.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo iri A.20.08 Alergijski osip koji se ubrzano pogorava
P R I O R I T Y
(nekada je imao anafilakticki ok)
7.10
H.20.01 Osip, izgleda slabo

II
1.7 5.7 1.5.7.10 2.3.4.7 4.7
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.20.02 Izbijanje osipa po velikim povrinama na telu H.20.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H.20.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod koe H.20.05 Strong pain in or under the skin, reason unclear
P R I O R I T Y
V.20.01
III
Jak bol na ili ispod koe, nejasan uzrok ogranicenoj oblasti koe Osip, bez promena inace Hronicne promene na koi ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vai ili uga Osip ili plikovi na i oko genitalija
6 1.5 5 5.10
V.20.02 V.20.03 V.20 04 V.20 05 V.20 06
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T Y
11
42
TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje
20
DODATNA PITANJA
Osip Kada je poeo? Pokuajte da opiete osip. Koji deo tela je zahvaen? Male bubuljice? Flekice? Neravne povrine? Ispupene po koi ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo iri? Koje je boje? (Crvene, braon, plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom aom? Da li svrbi? Je li bolan? Opte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Munina? Povraanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Moe li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za sniavanje temp.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. 2.
SAVETI POZIVAOCU
Temeljno pregledajte osip po celom telu. Jako je bitno dobro osvetljenje. Ako se temperatura nastavi. Proveravajte osip svakog sata. Javite mi ukoliko se osip proiri. Bolesnik ne sme da se utopljava. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kou tkaninom potopljenom u mlaku vodu. Moete dati lekove za sniavanje temperature kao to je npr. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa koom i osipom Probadajui ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije koe. Bolesnik treba da se obrati lekaru, jer tretman na vreme moe da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora, Javite odmah ukoliko se stanje pogora Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. Vidi 36 Urinarni trakt
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Pomo na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Poviena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Poviena temperatura / groznica (sumnja na septini ok) Vidi 32 Bolesno dete
3.
4.
5. 6.
7. 8. 9. 10. 11.
O problemima sa koom i osipom

PETEHIJA Petehije su karakteristine lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. One su male crvenkasto braon takice nastale izlivanjem krvi pod kou. Dok neki osipi brzo nestaju lako, sa petehijama to nije sluaj. One e ostati nepromenjene ak i ako se pritisnu providnom staklenom aom. Praene su povienom temperaturom i optim loim oseajem, to ukazuje na po ivot opasnu meningokonknu sepsu. OZBILJNE INFEKCIJE KOE I MEKIH TKIVA Nekrotini fascitis i gasna gangrena su po ivot opasne agresivne infekcije koe, koje se mogu brzo proiriti po koi, mekim tkivima i miiima. Tipini simptomi su ozbiljan i neobjanjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proirila u subkutanom tkivu ili ispod miine fascije. Infekcije esto poinju u ekstremitetima, ali isto tako mogu poeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama, bubuljicama ili plikovima boginja. Kod nekih bolesnika sve ovo praeno je i visokom temperaturom. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija koe izazvana hemoliticnim streptokokom. Oticanje je crveno, vrue i bolno na dodir, a proiruje se po koi sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne koe. Temperatura kao iopte loe zdravstveno stanje su uobiajeni. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom, vruem i bolnom oteknuu. esto zahteva hirurku intervenciju (inciziju). Herpes zoster (plikovi). Bolni osip sa majunim plikovima po telu (u kajevima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je ve prisutan u nervnim celijama tela. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. Ukoliko se tretira na vreme, osip se moe zaustaviti, i istovremeno umanjiti bol - spreiti dugorone probleme.
ALERGIJSKE KONE REAKCIJE Urtikarija je akutna alergijska kona reakcija sa svrabom, upaljenim crvenim osipom i plikovima. Ekcem je hronino zapaljensko stanje povrinskih delova koe. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. Problematini ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pruila adekvatna terapija. Svrab (pruritus) moe se pojaviti zbog suve koe, alergije, konog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu, ali je vano nai razlog za ovaj problematini pruritus, te bolesnik treba da se obrati lekaru. DEJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAENA OSIPOM Male boginje (morbilli). Ovaj virus se retko via otkako su u toku imuno programi. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do etiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se iri od vrata nadole po rukama i nogama. Isprva su ruiasti i takasti, zatim se razlivaju po veim povrinama, i poprimaju tamniju boju tako da koa deluje zadebljanije. Osip i poviena temperatura u trajanju od 2-5 dana. Zarazno je od poetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon to se osip pojavio. Simptomatska terapija. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoe. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. Samo oboljenje nije opasno. Neto poviena temperatura i u isto vreme svetlo ruiasti osip po licu. U sledeih dva dana osip se iri na grudi, leda, ruke i noge, pre nego to nestane. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. Limfne lezde na vratu i grlu su osetljive. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. Ne tretira se. Ovije boginje (variele). Veoma su zarazne, ali su retko ozbiljne. Vie utiu na odrasle nego na decu. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritino razboleti. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin, iz predostronosti. Javlja se sa povienom temperaturomi nelagodnou. Nakon 2 dana mala lez-
ija koja svrbi se javlja, a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se iri na lice, skalp, ruke i noge. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. Moe da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opti tretman antibioticima. Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa, pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. Pseudo rubela ("etvrti osip, exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. Visoka temperatura kod inae zdrave dece od 1-3 godine. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna, a tada se pojavljuje takasti osip na grudima, leima, rukama i nogama. Osip traje od 1-3 dana. Infektivni eritem (erythema infectiosum). Nije ozbiljna virusna ospa. Osip pocinje na obrazima, iri se po telu, rukama I nogama. Oblast oko usta nije zahvacena. Opte zdravstveno stanje je dobro, retko sa temperaturom. Traje oko jedne nedelje. arlah se javlja zbog infekcije grla, sa betahemolitikim streptokokama koji lue otrov koji stvara osip. Prvih 1-3 dana grlo je bolno, a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo iri po ostatku tela. Sitne, zgusnute i ispupene ospe svetlo crvene boje, nalik najeenoj koi, obino nestaju nakon nedelju dana. Ozbiljna infekcija grla streptokokama moe se tretirati antibioticima. Impetigo. Povrinska bakterijska infekcija koe izazvana obino stafilokokom ili streptokokom, esto napada ogranieno podruje oko usta ili na licu, skalpu ili po rukama. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. Ona se dalje sui i formira utu krastu. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. Zarazno je 2-3 dana nakon poetka tretmana.
43
21 Hipotermija/hipertermija
1
A.21.01
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Izgleda beivotno Izgleda kao da se smrzava - i jedva da je pri svesti - mlitav / mlitava je - ima masivnu povredu - temperatura tela je ispod 30 stepeni C - bespomocan je, u opasnosti od jo veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije - bio je izloen izvanrednoj vrucini - oseca se loe nakon izuzetnog fizickog napora - oseca se loe nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain, amfetamini, ekstazi)
4.7
A.21.02 A.21.03 A.21.04

I P R I O R I T E T
1.4.5.6 1.4.5.6 1.4.6.8 1.4.6 1.4.6. 3.4.5.6 3.4.5.6 3.4.5.6
A.21.05 A.21.06 A.21.07 A.21.08 A.21.09
H.21.01
II
Izgleda hladno (niska temperatura tela) - ali je svestan I nije malaksao - temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda, neosetljiva, potpuno smrznuta koa, koja se, kao I tkivo ispod, ne moe pomerati)
1.6 1.6
P R I O R I T E T
H.21.02
H.21.03
1.2.6
V.21.01
III
Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C, inace je u redu
P R I O R I T E T
V.21.02
Sumnja na povrinske promrzline. (Bolna koa koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1.2 Izloen ekstremnoj hladnoci, sada je u redu Izloen ekstremno visokoj temperaturi, sada je u redu 1 3
V.21.03 V.21.04
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br.. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
44
21
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi ta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo, iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li moete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? ta bolesnik ima na sebi? Mokru odeu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kia? Sneg? Da li moete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizika iscrpljenost? Koliko je bolesnik trao? ta bolesnik ima na sebi? 1.
SAVETI POZIVAOCU
1. Bolesnik koji pati od hipotermije treba da lei ako je polu-svestan. Nagli pokreti ili promena poloaja kod ozbiljnih slucajeva moe da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. Umotajte ga u suvu, po mogustvu toplu, vunenu ebad. je svestan i nije povreen. 2. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom, ali se ne smeju ponovo izloiti hladnoi. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego to se promrzline budu ponovo zagrevale. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. 3. Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeu koju moete. Pospite preko njega mlaku vodu. Ukoliko je bolesnik pri svesti moete mu dati da pije rashlaene napitke. 4. Dajte kiseonik ako je mogue 5. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Pomo na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Poviena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Poviena temperatura / groznica (sumnja na septini ok) Vidi 32 Bolesno dete
2.
3.
4.
5. 6.
7. 8.
O hipotermiji / hipertermiji
IZLOENOST HLADNOI Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. Gubitak telesne temperature u lavinama traje due, a do smrtnih ishoda dolazi esto zbog povreda I guenja, a ne zbog hipotermije. Hipotermija se na otvorenom deava najee kada se ljudi izgube, povreeni su ili su iscrpljeni i bespomoni, jednostavno legli. Meavina vetra I vlanosti izaziva ubrzanu hipotermiju ak i pri umerenim temperaturama. Starije osobe ili bolesni, kao i ljudi koji ive u loim ivotnim uslovima mogu doiveti hipotermiju i kod kue. Alkohol i trovanje poveavaju opasnost od hipotermije. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. - Blaga hipotermija (34 - 35C) izaziva drhtavicu, usporeni fiziki I mentalni odgovor, kao I konfuziju. - Umerena hipotermija (30 - 34 C) izaziva polu-svesno stanje, gubitak miicne koordinacije, usporeni puls i disanje, nizak krvni pritisak, i uveanu opasnost od promrzlina. - Oziljna hipotermija (ispod 30 C) - vidi sledei paragraf. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po ivot. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30C. Puls, disanje I periferna cirkulacija esto postaju jedva vidljivi. Rigidnost miia, proirene zenice I gubitak svesti oteavaju mogunost da se kae da li je bolesnik mrtav ili se gui. Postoji velika opasnost od sranih aritmija (ventrikularna fibrilacija). Prva pomo je spreiti dalji gubitak telesne temperature. Utopljavanje treba da se vri u bolnici. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom panjom I treba ih drati stalno u vodoravnom poloaju. Bilo kakav nagli pokret moe da bude okida za zastoj srca. Mozak moe relativno dugo da preivi bez kiseonika, kada je temperatura tela niska. Postoji nekoliko sluajeva kada su bolesnici preivljavali I nakon vie od sata provedenog pod vodom, zato to su u isto vreme bili ekstremno hipotermini. CPR treba odmah da se zapone, I treba da traje, i u najekstremnijim sluajevima, dok se eka pre-
voz za bolnicu, kao i u toku prevoza. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego to temperatura tela padne ispod 30 - 32 C I ne daje nikakve vidljive znake ivota. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. Povrinske promrzline su karakteristine po bolnoj, tvrdoj, kao oparenoj koi. Koa, pak, moe da se pomera u odnosu na tkivo ispod. Koa moe da se ugreje dodirom, ukoliko je promrzlina povrinska, ali se povreena oblast nikako ne sme ponovo izloiti hladnoi. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. Ozbiljne promrzline karakteristine su po tvrdoj, nalik kori drveta koi, koja se ne moe pomerati u odnosu na tkivo ispod. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). T se deava nakon izloenosti visokoj temperaturi. U Norvekoj je ona relativno retka, ali se moe dogoditi pod sledeim okolnostima: - Nakon jakih fizikih napora (tranja, maratona, pri vatrogasnom poslu, i slino) - Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima, posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi, kokain, amfitamini, i ostalo) - Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu.Tipini znaci su polusvesno stanje, vrelina, crvena koa (suprotno onima sa sranim oboljenjem koji su esto hladni, bledi i oznojeni), nabrekle vene, ubrzani puls. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije, sa sklonou ka nesvestici, bledilu, oznojenoj koi, i gubitku svesti. Ukoliko telesna temperature dostigne 42C, situacija postaje opasna po ivot. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne tenosti.
45
22 Hemikalije/gasovi
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu
A.22.01 A.22.02
I
Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca rtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Tekoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen
1.3 1.3 1.2.4 1.5 3.4.6 3.4 3.4
Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.22.03 A.22.04 A.22.05 A.22.06 A.22.07 A.22.08 A.22.09 A.22.10 A.22.11
P R I O R I T E T
Povreda korozivnom materijom-odrasli (vie od 20% koe) 2.4 Povreda korozivnom materijom-dete (vie od10% koe) 2.4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i tekoce pri gutanju 2.4.9 4.8
H.22.01 H.22.02 H.22.03 H.22.04 H.22.05 H.22.06 H.22.07

Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% koe)
2.4
P R I O R I T E T
II
Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% koe) 2.4 Progutana kiselina, u stanju je da guta 4.8
Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat, slab kaalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas, sada je u redu Moguca izloenost, detalji nepoznati 4.8 3.4 4
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
V.22.01
Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% koe ili velicina povrine bolesnikovog dlana)
V.22.02
Izloen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umean u nesrecu sa hemikalijama, sada je u redu
46
V.22.03
22
DODATNA PITANJA Situacija Opiite ta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li mogunost od daljeg curenja? Da li su umeani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? - Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? - ta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima neto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. Obezbedite okolinu . niko ne sme biti izloen nepotrebnoj opasnosti. Ukoliko je potrebno, obucite zatitnu odeu, gumene rukavice i naoari. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. Procenite situaciju i odmah mi se javite. Ne sputajte slualicu. 2. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kou due vreme tekuom, po mogustvu mlakom vodom, ak i dok uklanjate odeu sa povredjenog. Ukoliko je mogue, tuirajte povredjenog. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oetkajte materiju sa koe, ili se posluite usisivaem. Pazite da ne uleti u oi ili doe do ruku. Ne ispirajte vodom. 3. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena to pre moete, po mogucstvu na sve vazduh. 4. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogora. 5. 6. 7. 8. 9. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Vidi 29 Tekoe sa disanjem. Vidi 35 Nesree. Vidi 16 Trovanje kod dece. Vidi 39 Oi. POMO MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima moe se dobiti na Toksikologiji (npr.VMA - TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vaeg farmaceuta pruice vam informaciju o toksicnim supstancama. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Nesree Niko ne sme da se izlae opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. Ucinite mesto nesrece bezbednim, ukoliko to vec nije ucinjeno. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. Nosite zatitnu odeu, gumene rukavice, naocare, ukoliko je mogue ili neophodno. . Opasne supstance na koi. Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kou ogromnim kolicinama mlake vode, ak i dok je na povreenom jo uvek zagaena odea, tj.dok je ne sklonite. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance etkanjem ili oduvavanjem, ili se koristite usisivaem. Ne ispirajte, izbegavajte udisanje hemikalija, ili njihovo dospee u oi. Pomona drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Tekoe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oi
O hemikalijama / gasovima
POVREDE KOE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje, u duem vremenskom periodu, od kiseline. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vaem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). Opta prva pomo za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode ak i dok je zagadjena odeca jo uvek na povredenom. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno), treba da se oduvaju ili ocetkaju ili paljivo uklone usisivacem. Nikako ne ispirajte. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke, oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja, procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). KOROZIVNE HEMIKALIJE U OIMA Povrede ronjace. Prva pomoc: ispiranje velikim koliinama vode (najmanje 10 min) preporuuje se i pre prispea u bolnicu. Preporucuje se da se ispiranje vri i tokom prevoza ka bolnici, ukoliko je moguce. Koristite se rasprivaem ili velikom bocom vode . (Vidi 39 Oi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU esto je teko proceniti koju je koliinu opasne materije dete progutalo. Lako je potceniti kolicinu, narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj, esto i zbog oseaja krivice.(16 Trovanje kod dece). NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin, petrolej, razredivac i slicno.) tecnost lako moe da oteti i plua. Tipian kaalj i tekoce sa disanjem kao i opte zdravstveno pogoranje nastupie u roku od pola sata. Izbegavajte da terate dete da povraa zbog opasnosti od daljeg guenja. Dajte 2-3 kaiice kuhinjskog ulja, laga ili sladoleda, i ne terajte dete/bolesnika da pije. NESREE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin, eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandastim znakom koji je kodiran. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju, i na taj nan i opasnost koju one predstavljaju. Vatrogasci i policija moraju da budu obaveteni i konsultovani, ukoliko se dogodi nesrea koja ukljuuje ovakve kamione. Najcece se prevoze industrijski gasovi kao to su Hlorid, amonijak, sumpor dioksid. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oi. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju, drugim recima, uklanjanje sve odee sa ugroenih, kao i tuiranje mlakom vodom. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje moe da iritira ili oteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokoe kao i opasnost od guenja. Pluni edem moe da se dogodi odmah, ili nakon nekog vremena. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na sve vazduh, i oslobodite disajne puteve. Veoma je
"%
vano da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. NESREE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE, SILOSI I SLINO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beivotrno na dnu rezervoara, silosa I slino, moda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova, ili moda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. Ukoliko neko pokuava da spasi osobu koju je snala ovakva situacija, mora biti svestan da jako brzo i sam moe da se nade na mestu rtve. Bezbednost osoblja je neto na ta se mora misliti tokom spasilackih operacija. Niko ne sme da ulazi u rezervoar, silos ili tank, a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. Va farmaceutski prircnik Sadri savete o vecini otrovnih supstanci. 1. Savete rodbini preko telefona 2. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. 3. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24.sata operativna sluba). VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja.
23 Grcevi/napadi
1
A.23.01
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Grcevi su prestali, ali je bolesnik bez svesti i ne die normalno (bolesnik preko 4 godine)
A.23.02
Jo uvek ima napad, po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Jo uvek ima napad, grcevi traju vie od 5 minuta. Nekoliko grceva jedan za drugim, nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre vie od 20 minuta, a bolesnik i dalje ne moe da ustane Trudna, grcevi Dijabeticar, grcevi Grcevi, nedavna povreda glave Grcevi, temperatura preko 38,5 stepeni C. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom caom 1
A.23.03
P R I O R I T E T I
A.23.04
1.2
A.23.05
2 1.2.5 1.2.4 1.2
A.23.06 A.23.07 A.23.08 A.23.09
1.2
H.23.01
II
Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve
P R I O R I T E T
H.23.02 H.23.03 H.23.04 H.23.05
Grcevi koji traju due od 5 minuta. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije, jo uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min, bolesnik malaksao i konfuzan
1.2 1.2 2
V.23.01
III
Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju, moe da ustane nakon napada
V.23.02
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T E T
48
23
DODATNA PITANJA
Odrasli sa grevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego to je napad poeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neega? Dete ispod 6 godina starosti, sa napadom Da li je bolesnik ranije imao greve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego to je napad poeo? Da li bolesnik ima osip? Moete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga ta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio due vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala greve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. 1.
SAVETI POZIVAOCU
Grevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. Stavite neto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeu. Ne stavljajte mu nita u usta ili izmedu zuba. Kada je napad proao Omoguite bolesniku da normalno die. Podignite bradu nagore i neno potisnite glavu unazad. Olabavite tesnu odeu Poloite bolesnika na stranu, u poloaj za oporavak. Ukoliko prestane da die: zaponite CPR. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru / tehniarima. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne greve. Oni dramatino izgledaju, ali, na srecu, ne spadaju u ozbiljna stanja. Pomoi cu vam. Odmah svucite bolesnika. Ako je dete u pitanju, ne sme mu biti vruce. Ako mu je vrue, moete mu rashladiti kou krpom potopljenom u mlaku vodu. Poloite dete postrance, kako bi moglo slobodno da die, nakon to je napad zavren. Ako dete ima temperaturu, dajte mu lekove za skidanje temperature, npr. Paracetamol. Sledite uputstva sa pakovanje. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne greve, dajte ih detetu sada. Vidi 11 Dijabetes. Vidi 18 Ginekologija / trudnoa. Vidi 15 Temperatura.
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Tretman greva Diazepam u dovoljnim koliinama iv ili rektalno, je prva priruna terapija za sve tipove greva koji se ne zaustave sami od sebe. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. Deca: 0.5-1 mg/kg iv ili rektalno, za poetak. Grevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu, praeno kvalifikovanim osobljem, koje je spremno da izvri poroaj na licu mesta. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l./min. preko maske. Tokom prevoza da lei na levoj strani tela. Febrilni grevi Ako grevi nisu prestali: Diazepam 0.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike, ako je mogue. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. U sluaju grceva koji se prvi put deavaju: Kontaktirajte najblie bolniko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. Pomo na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza
2.
4. 5. 6.
O grevima
Grevi se najece ispoljavaju na sledei nain: bolesnik gubi svest i pada, zatim nastupaju snani grevi koji zahvataju citavo telo. Simetrini spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. Oni najcee prestanu pre nego to iko stigne da zove pomo. Bolesnik u vecini sluajeva ostaje bez svesti, ili, ukoliko je pri svesti, nakon napada biva konfuzan na neko vreme. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovee do greva. Sumnja se na srani zastoj ako bolesnik ostane beivotan sa povremenim roptajima nakon to je napad zavren. Hipoglikemija u dijabetesu moe da dovede do greva i mora se odmah tretirati glukozom. Poremeaji mozga (udar, tumori, poremecaji zbog povrede glave, meningitis, encefalitis..) mogu da se jave kroz greve kao glavni symptom. Napad moe da lici na grand mal napad, ili mogu da uzrokuju spazme miia na odreenim delovima tela. Eklampsija. Grevi u kasnoj trudnoi ili nakon poroaja deavaju se zbog toksemije u trudnoi. Napad se esto deava iznenada i neocekivano, nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. Pre toga, bolesnica je moda imala hipertenziju, ekstenzivni edem ili albuminuriju. Eklampsija je retka, ali spada u po ivot opasna stanja, kako za majku, tako i za dete. Porodaj to je pre moguce. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema, kao to su kokain, ekstazi ili amfetamini, mogu da izazovu grceve. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. EPILEPSIJA Je najceci razlog za grceve. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. Bolesnik tada gubi svest, pada, i ima snane grceve po celom telu. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. Tokom napada bolesnik obicno prestane da die, postaje cijanotican, sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. Kada se bolesnik probudi, obicno je pospan i umoran. Napadi traju vie od 5 minuta, ili se mogu deavati u nizu u trajanju od sat vremena, a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus), to su po mozak kritina stanja, jer je dotok kiseonika smanjen, a postoji hiperaktivnost mozga, u isto vreme. GREVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obino viaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine, ali se mogu deavati do 6.e godine. Ukruenost tela i spazmi prisutni su pre nego to dete postane na nekoliko minuta mlitavo. Oi ce prazno da zure, I dete moe da prestane nakratko da die. Dete e biti umorno i verovatno e spavati 30-60 min. Febrilni grevi su zastraujue iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. Dete se mora utopliti nakon napada. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih greva, roditelji bi svakako trebalo da znaju ta da rade. Virusne infekcije su najei uzrok visokih temperatura kod dece. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne greve, jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije, ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeeg napada Napadi u ljutnji. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje, da usled snanog plaa izgube svest, ukruti im se ili pak omlitavi telo, I to nakratko. Napad je kratak a oporavljanje trenutno.
35
24 Intervencije u krizama
Iznenadna nesrea sa gubitkom ivota, ili neoekivana kritina bolest ili smrt, jesu traumatina iskustva za osobe koje su u vezi sa tim. Dispeerski centar je nova i vana karika izmeu ljudi koje je zadesila tragedija, lokalne zajednice i zdravstvene slube. On slui kao vaan deo u lancu onih koji su ukljueni u neoekivanu linu nesreu. Osoblje Hitnih pomoi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaa kada su u pitanju osnovne drutvene i emocionalne potrebe ljudi pogoenih porodinom tragedijom ili nekom drugom krizom. Oko 5,000 ljudi svake godine neoekivano umre od sranih bolesti. 70% umiru van bolnice. Oko 2,000 ljudi umire u nes reama ili od samoubistva, svake godine. Mnogo vie ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po ivot opasnih oboljenja, i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. Ovakve situaci je su iznenadne i neoekivane. One pogaaju i pojedince I porodice, a nazivamo ih porodinim tragedijama. Iako ljudi koji su ukljueni u njih nisu direktno povreeni, ili ne spadaju u ono to se tradicionalno naziva masovnom nesreom, njihove reakcije i stres koji preivljavaju mogu se nazvati iskustvom slinim povreenima. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razliito reaguju u kriznim vremenima, postoji mnogo zajednikih osobina. Osoba koja proivljava krizu prolazi kroz razliite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatinog iskustva Veina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. Najee akutne reakcije su: - ok i poricanje - Neverica i nerealistino iskustvo, nalik snu - Emocionalna otupelost - Izmenjeno poimanje vremena - Vrlo jaki emocionalni napadi - Jake fizike reakcije kao to su pulsiranja, drhtavica, znojenje, bol u abdomenu, munina, i tako dalje. Ovakve fizike reakcije su esto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenou" ili "apatijom" koje dominiraju poetnom reakcijom na ok. Ova emotivna apatija esto se pogreno razumeva kao ravnodunost, ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati ta se deava. Sposobnost da se suoi sa informacijom sada je izmenjena. Praktina posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna, razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. Korienje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume ok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. Pa ipak, ok i bol zbog neoekivanog gubitka voljene osobe moe biti tako jak da se emocionalno pranjenje moe na due vreme odloiti. Najcei oseaji su teskoba, strah i bes. Osoba moe da taj dogaaj proivi sa oajanjem, kroz pla, brigu i razoaranost. Bolna, uporna seanja i ponovno proivljavanje nesree sa pojedinostima (zvuci, slike, mirisi) esto umeju da pokrenu snane reakcije. Opte reakcije u ovoj fazi su: - Strah i teskoba (zbog novog gubitka, straha po sopstveni ivot) - Uznemirenost, razoaranje, oajanje, pla, napadi - Proivljavanje nesree sa bolnim i upornim seanjima - Tuga i oajanje - Depresija i nesanica - Oseaj bespomonosti i smanjen prag tolerancije na stres - Iznerviranost, hipersenzitivnost na stimulanse - Ponovno proivljavanje prethodne traume - Drutvena izolacija i povlaenje u sebe - Regresija (najea kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze, nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen, i esto zahteva nekoliko nedelja. Uz pomoc podrke, i najsnaniji oseaji gubitka e se postepeno smanjivati. Bie sve manje potrebe da se bude sam i da se prisea. Gubitak ili trauma postaju sve dalji, a promiljen i paljiv tretman traumatskog iskustva rezultirae potpunim i stvarnim oporavkom. U najboljem sluaju, unesreeni ili onaj koji je ostao bez najbliih, doivee to kao lini razvoj. Deci je potrebno savetovanje prilagoeno njihovom uzrastu. Bezbedno okruenje, podrka prilagoena njihovom goditu, prisustvo najblie porodice, npr.roditelja, brae i sestara kao i drugih vanih roaka, kao i mogunost da na svoj nain izraze oseaje, npr. kroz crtanje ili slikanje, spadaju u izuzetno vane faktore. PSIHOLOKA / SOCIJALNA POMO Va rad u dispeerskom centru ili centru primarne zatite ima vanu ulogu u akutnoj fazi traume. Od trenutka kada je pruena hitna medicinska pomo, bie potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomo. U principu, va cilj je da unesreenom pruite snagu da se uz pomo sopstvenog okruenja izbori sa tragedijom, bez potrebe za posebnom pomoi koju eventualno moe da prui medicinski sistem. Ovo se ini na sledei nain: - Dajte iskrenu, pravovremenu informaciju direktno unesreenom, i to im vam situacija dozvoli - Pomozite unesreenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima, to je pre mogue, na primer u bolnici - Pokrenite drutvenu mreu oko unesreenih porodica i nakon konsultacija sa njima, obavestite i lokalnu zajednicu, lokalnu zdravstvenu slubu koja porodicu poznaje, porodinog lekara, socijalnog radnika i tako dalje, a zatim svetenika, uitelja, komije, kolege, i sve ostale koji su u mogunosti da pomognu. - Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljueno u tragediju. Ne zaboravite kolu, vrti i prijatelje. Dogovorite da deca uestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. - Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa, psihijatra) radi specifine pomoi unesreenima sa posebnim potrebama, ili onima koji su posebno teko podneli situaciju, i sa kojima obina bolnica ne moe da izae na kraj. Morate omoguiti unesreenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomo i organizacija. Izbegavajte da razgovarate o bespomonosti, patnji i apatiji. Vaa pomo mora biti ohrabrujua, direktna, kompetentna i primerena. Unesreeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseanja i reakcije, kao i da oekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. rtve, porodice i ostale unesreene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu drutvenu mreu. Vi moete pomoi tako to cete podeliti uputstva i podatke, i razgovorom. Rani kontakt sa kolom/obdanitem je esto korisno, ukoliko je dete u pitanju. Informacija i saradnja sa kolom/obdanitem treba da je u skladu sa eljama porodice. Veina kola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. Osim sa porodicom, treba da razmotrite i kontakt sa : - Porodinim lekarom - Socijalnim radnikom ili psihologom, ako je dete u pitanju - Lokalnim svetenikom - kolom/obdanitem, od uitelja preko psihologa do direktora kole. - Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakae unesreenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mreu. Samo nekoliko bolnica u Norvekoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. Ovo na alost odlae I spreava efikasno korienje lokalnih resursa kako meu profesionalcima tako i meu laicima u zajednici. Unesreenima je neophodna nega, razumevanje i fiziki kontakt. Veina e eleti da bude to je blie mogue onima koji su povreeni, kritino bolesni ili preminuli. Takoe e eleti da odmah odu u bolnicu. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i prue pomoc i rodbini unesreenih.
25 Bol u abdomenu/ledjima
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin. - trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A.25.01 A.25.02 A.25.03
I
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Tekoce sa disanjem
8 7.9
P R I O R I T E T
Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo to se nije onesvestio/la 2.3.6.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2.3.6.7 bled i oznojen Snaan i stalan bol u abdomenu, izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe, deluje slabo i krhko 1.3.6.7 2.3.6.7
A.25.04 A.25.05 A.25.06 A.25.07
2.3.6.7
H.25.01 H.25.02 H.25.03

II
Stalan abdominalni bol, oseca se loe Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snaan i stalan bol u preponama Snaan bol koji koci u abdomenu, krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom, maloduno i slabo Povraca staru krv, ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku, trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima, delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje, izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu, inace je u redu Bol u ledima, inace je u redu
1.3.4.5.6.7 1.3.4.5.6.7 1.3.7 1.3.4.5.7 4.7 3.6.7
H.25.04 H.25.05 H.25.06 H.25.07
P R I O R I T E T
2.3.5.7 4.5.7
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures, e.g.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
H.25.08
H.25.09 V.25.01
1 4.7 4.7 1
V.25.02 V.25.03
52
24
PRUANJE EMOTIVNE PODRKE - Okupite unesrecene/oalocene - Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseanja - Pruite direktnu i pravovremenu informaciju (ta se desilo? ta ce sada da se dogodi? Priajte im o normalnim reakcijama u stanjima oka). - Priajte o onome to se dogodilo. Izbegavajte besmislene komentare, pomno sluajte. - Razumite emotivni bol i prepoznajte tekoe, pre nego to krenete u njihovo objanjavanje. - Zatitite ih od nepotrebnog stresa (npr.novine i mediji) - Ponudite praktinu pomo a da ne dominirate situacijom. - Usredsredite se na resurse kojima raspolau unesreeni (zajednika snaga, jedinstvo) Slini principi primenjivi su na decu i adolescente, sa nekim izmenama. Otvorenost, iskrenost, korienje porodine sposobnosti da se izbori sa dogaajem i da stvori socijalnu mreu, ali prilagoeno potrebama deteta. 1. Budite otvoreni I iskreni. 2. Ne zbunjujte se 3. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4. Pomozite im da shvate injenice 5. Neka ne prekidaju sa odlaskom u kolu, obdanite i dr.rutinama 6. Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neijim prisustvom 7. Pokuajte da ublaite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. Pokuajte da ublaite oseanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEERA I TA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor trai od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. U SAD-u su tehniari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila, ve godinama. Pa ipak, jako je malo dokumentacije o tome kakve su psiholoke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj, i koliko e to uspeno raditi u kraem ili duem vremenskom periodu. Zanimanje za psiholoke reakcije spasilakog osoblja povealo se od kasnih sedamdesetih godina. Postoji obimno znanje i o kratkoronim i o dugoronim psiholokim reakcijama na ovom polju. Znamo da nisu samo masovne nesree one u kojima spasioci uestvuju. Svakodnevni i dramatini hitni sluajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima. Moemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroni efekti, kao i strategije koje se koriste za reavanje ove vrste stresa, dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju. inioci koji ce svakako pomoi osoblju da se suoe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni, informisani, organizovani, i da imaju odgovarajuu podrku. Trud koji se zahteva od dispeerskog centra je razliit od onog koji se trai od tima koji ide na lice mesta, dakle u prehospitalnoj fazi. U ovoj fazi tim Hitne pomoi moe da bude izloen opasnosti, mogu da budu svedoci upeatljivih iskustava, da doive snane emotivne reakcije od oaloenih ili unesreenih, a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. Osoblje Hitne pomoi takoe moe da iskusi veliku koliinu stresa u urgentnim situacijama, koje na njih mogu da utiu odmah, ili sa odloenim dejstvom. Izuavanja posveena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreama ukazuju na nekoliko vanih faktora koji utiu na stress: Vani faktori stresa za osoblje Hitnih pomoi - Stanje pripravnosti, period ekanja, napetost, vremenski faktor - Upeatljiva iskustva - Kontakt sa povreenim/preminulim - Situacije u kojima su deca kritino bolesna, povreena ili mrtva - Izloenost opasnosti: sopstvena ili kolega - Tip situacije, intenzitet, mera i trajanje - Problemi u komunikaciji, koordinaciji, timskom radu - Loe definisane uloge, loe definisani ciljevi - Nedostatak potrebne opreme, ili uputstava o korienju iste - Reakcije rodbine, medija ili javnosti Psiholoka reakcija zavisi od linosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. Skoro je nemogue zatititi se od svih situacija; npr.deca koja su ozbiljno povreena, umiru ili su mrtva. Cak i ako se ponaate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije, moete doiveti snanu reakciju kasnije. Nakon dramatinih ili traginih deavanja ili zadataka koji nose visok rizik, upeatljivih utisaka ili gubitka ivota, mnogi e ljudi iskusiti slike i razmiljanja o toj nesrei, sa oseanjem nemira i teskobe. Moe biti teko vratiti se svakodnevnim aktivnostima. Normalno je da elite da razgovarate o dogaaju. Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseaj krivice i samoprekor. Da li sam postupio pravilno, da li sam bio dovoljno brz, da li je moje uestvovanje bilo dovoljno? Nesanica, nemir, nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesree, sa ostalim kolegama, prijateljima, kao i sa najbliima. S obzirom na napor kome je izloena ekipa Hitne nakon dramatine situacije, vano je imati na umu da su ovakve reakcije normalne. One se ne smeju smatrati linim "slabostima", "preosetljivocu" i slinim. U svakodnevnom poslu moe se uiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima, izvan i unutar bolnice. Najvanije je imati spoznaju o stresu, kao i reakcijama na njega, naroito kada su u pitanju veliki udesi, nesree ili katastrofe. Treba da budete upoznati sa uobiajenim fizikim, mentalnim i emocionalnim reakcijama. Osoblje treba da se brine o sebi, svojim kolegama i lanovima svog tima. Obostrana podrka i ohrabrenje, kao i pozitivan stav i osnovno potovanje za svoje kolege, ali i unesreene, rtve i njihove roake, doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveanim oseanjem sigurnosti. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke, sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podrati pojedince, kao i mogunost da se pojedincima naknadno prui pomo, takode su jako vani. Za svakoga ko uestvuje u deavanjima koja trae ovakve napore treba da postoji plan po kome e mu se nakon dogaaja omoguciti podrka, mogunost da se "izduva", kao i drugi naini dam u se pomo ponudi. Nekoliko bitnih inilaca u brizi o osoblju nakon incidenta - Podrka i briga kolega - Tolerancija i razumevanje razliitih reakcija - Jedinstvo, duh zajednitva i meusobna panja - Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje panju i razumevanje - Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesree, kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama - Ukoliko je potrebno, psiholoka podrka nakon velikih nesreca - Dostupne informacije o oekivanim i normalnim reakcijama na stres - Briga o pojedincu, ukoliko je potrebno i obraanje za strunu pomo - Mogunost da se uestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon traginih incidenata Podrka kolega, rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvaniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uestvovanja u nekoj traumatinoj situaciji. Nesrea u kojoj dajete sve od sebe, donosite prave odluke u deliu sekunde, a istovremeno ste izloeni snanim emocijama, velikim oekivanjima, a esto i kritici kada je sve zavreno, opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoi.
26 Moguca smrt/smrt u snu

1
KR TERIJUM I SAVET
ODAZIV
Nije crveni nivo ako je - smrt sigurna, utvrdena - bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja - ocekivana, prirodna smrt od starosti
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara - medicinski helikopter, ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje, ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu, ne spustajte sl. Uzbuna - ambulantna kola - gde je neophodno, ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu, ali su blizu - obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci - lekar - po mogucstvu dezurni lekar. - najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce - obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar - obavestite najblizeg hirurga - Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije, savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem
A.26.01 A.26.02 A.26.03 A.26.04 A.26.05 A.26.06 A.26.07
Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beivotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci ivota, sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beivotna Beivotno dete (preko 1 godine)
1 1 1 1 1 2 1
P R I O R I T E T
Sigurna, utvrdjena smrt

II
H.26.01 H.26.02 H.26.03 H.26.04 H.26.05 H.26.06
Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo
3 3 3 4.5 4.5 4.5
P R I O R I T E T
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju
V.26.01
III
Smrt u instituciji, ocekivana
P R I O R I T E T
Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure - obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure - obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure
54
26
DODATNA PITANJA
Znaci ivota? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden iv? Da li primeujete ikakav znak ivota ako ga neno prodrmate? Moete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podiu? Moete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke, stopala ili telo bolesnika jako hladni? Moete li da proverite da li su ruke i noge ukoene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je moda rtva overdoze? Postoji li ita sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1. 2.
SAVETI POZIVAOCU
. Pomo je na putu. Objasniu vam ta da radite u meuvremenu, u redu? Mogua smrt u snu Ukoliko nema znakova ivota, moda nema svrhe da pokuavate da reanimirate, ali ako elite da pokuate, pomoi u vam. Ostali uzroci smrti Saekajte da doktor doe. Morate sada da mislite na sebe. Ukoliko ste sami, pokuajte da kontaktirate ostale llanove porodice dok ekate da pomo stigne. Mnogo je bolje da im to direktno saoptite, nego da to odlaete za kasnije. Idite negde i tamo saekajte da pomo stigne, ako se oseate nesigurno i uplaeno Mogu neprirodan uzrok smrti Saekajte lekara. Ne dirajte nita, i ne dozvolite to nikom drugom. Nemojte da sklanjate nita to bi moglo da pomogne ukoliko doe do istrage. Ukoliko ste u mogunosti, zapeatite prostor. Ne naputajte ga dok lekar ili policija ne stignu. Moete prepustiti i lekaru da obavesti policiju.
Iznenadna, neoekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obino treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najblie deije odeljenje. Veina dejih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispie potvrdu o smrti. Potvrda se tada alje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. Ako je ukljueno i pogrebno drutvo, dikskrecija o uzrocima smrti moe se izvesti stavljanjem potvrde u zapeaeni koverat. Ukoliko je uzrok smrti nejasan, neka od sledecih alternativa moe da se zapie na delu namenjenom za "oigledan uzrok smrti": - Mortuus inventus (zateen mrtav) - Mors causae ignotae (mrtav, uzrok nepoznat) - Mors subita (iznenadna smrt) Obavetavanje policije u sluaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dunost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan nain (iznenadna, razlog nepoznat, samoubistvo, povrede nastale nasiljem, smrt u zatoenitvu i slino). Pomo na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izloene na strani 24 Krizne intervencije.
3.
4.
5.
O moguoj smrti / smrti u snu

SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti, treba paljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zaponete CPR. Pokuajte da steknete sliku o situaciji. - Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci sranog zastoja)? - Kada je preminuli poslednji put vien iv? - Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? - Okolnosti koje upuuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova ivota? - Sumnja na overdozu? Lekovima? Ulinim drogama? - Od kakve je bolesti pokojni patio? - Pitajte i za temperaturu i boju koe, da li su udovi ukrueni ili je koa podnadula. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane, prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Modane elije poinju da odumiru 4-6 min. nakon to protok krvi stane. CPR tedi neko vreme (1020 min. moda i vie) pre nego to mozak umre. Mozak ce mnogo due preiveti u sluajevima ektremne hipotermije. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapone CPR, osim ako: - Informacija koju dobijate potvruje da je bolesnik mrtav - Pokojni je patio od terminalnog oboljenja - Smrt je oekivana, zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izloen izuzetnoj hladnoi, i hipotermian je (ispod 30C) i potom beivotan, znaci smrti mogu biti oigledni. Ipak, i tu postoji mogunost da bolesnik preivi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. Kod beivotnih hipoterminih bolesnika CPR se moe primenjivati mnogo due nego kod beivotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojeta) Iznenadna i neoekivana smrt bebe je najea kod dece mlae od 1 godine(obino 3-6 meseci). Razlog je nepoznat. ak i kada se zapone CPR im se dete zatekne, rezultati su slabi, a preivljavanje je mogue samo u izuzetnim sluajevima. Situacija je uvek dramatina. Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. Pitajte da li je neko zapoinjao CPR. Cak i ako vam roditelji spontano kau da je beba mrtva, (ne die, hladna i bleda koa, ukoenost miia), vi to nemojte izjaviti. i roditelji kao i braa ili sestre preminule bebe, po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizikim kontaktom i razumevanjem. Mnogi e pokuati da ostanu uz pokojnog, bilo kod kue ili u bolnici. Prijemno urgentno odeljenje, kao i tim hitne pomoi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za oaloene. Ispravna briga o oaloenima nakon iznenadne ili neoekivane smrti moe pomoi da se spree tetni psiholoki post-efekti. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli oaloenima da u okviru sopstvene socijalne mree pronau snagu: - Dajte iskrenu, pravovremenu i jasnu informa##
ciju direktno oaloenima, i to to je pre mogue, a i zato to je neophodno. - Olakajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima, to je pre mogue, na primer dok ste jo u bolnici. - Pomozite u mobilisanju socijalne mree oko oaloenih. Nakon konsultovanja, kontaktirajte lokalnu zdravstvenu slubu koja poznaje porodicu, lokalnog svetenika, uitelje, prijatelje, komije, kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci oaloenima. - Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljueno u tragediju. Ne zaboravite kolu, vrti i prijatelje. Dogovorite da deca uestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici, obdanitu, pa cak i na licu mesta/nesree. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. Veina kola ima plan za ovakve situacije, iskoristite to. - Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa, psihijatra) radi specificne pomoi unesreenima sa posebnim potrebama, ili onima koji su posebno teko podneli situaciju, i sa kojima obina bolnica ne moe da izae na kraj. Morate omoguiti unesreenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomo i organizacija. Izbegavajte da razgovarate o bespomonosti, patnji i apatiji. Vaa pomo mora biti ohrabrujua, direktna, kompetentna i primerena. Unesreeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseanja i reakcije, kao i da oekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. rtve, porodice i ostale unesreene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu drutvenu mreu. Vi moete pomoi tako to ete podeliti uputstva i podatke, kao i razgovorom. Od velike pomoi mogu biti svetenik ili socijalni radnik.
27 Polu-svesna stanja i paraliza

1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece
A.27.01 A.27.02 A.27.03 A.27.04 A.27.05 A.27.06 A.27.07
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Tekoce sa disanjem Pri svesti, ali samo to se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjanjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa, izgleda slabo
7 1.3.4.5 1.3.4.5 1.2.4.5 1.5.6 2.4.5 2.4.5
P R I O R I T E T
H.27.01 H.27.02 H.27.03 H.27.04 H.27.05 H.27.06 H.27.07 H.27.08 H.27.09
Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne tekoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan
5.6 5.6 5.6 5.6 5.6 5 1.5 1.5
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili r - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
P R I O R I T E T
II
1.8
PRIORITET III
V.27.01 V.27.02 V.27.03
Onesvestio se, sada je u redu
Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata, budan 2.5 Ima epilepsiju, polako dolazi sebi nakon napada 8
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
56
27
DODATNA PITANJA
Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Munine? Povraanja? Temperature? Disanje je normalno? Povrinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Mogua overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Omoguite bolesniku da slobodno die Olabavite tesnu odeu i pomozite mu da zauzme udoban poloaj Bolesnik mora da lei, noge podignute Bolesnik ne moe da sedi: - Podignite bradu, a glavu neno potisnite unazad - Smestite bolesnika postrance, ako moete u poloaj za oporavak - Proverite da li I dalje die - Ako je prestao da die, zaponite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru/tehniaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogora U najgorem slucaju ovo moe biti poetak modanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. U meuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Vidi 23 Grevi.
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifian tretman. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. Verbalni odgovor 5.Orijentisan 4.Zbunjen 3.Nasumine reci 2.Nerazgovetni zvuci 1. Bez verbalnog odgovora otvaranje oiju 4. spontano 3. otvara oi na obraanje 2. otvara oi na bol 1. Ne otvara oi Motorni odgovor 6. Slua komande 5. Lokalizuje bol 4. Povlaenje na nadraaj 3. Nenormalna fleksija 2. Nenormalna ekstenzija 1. Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. Modani udar Kiseonik 10 l. / min. maskom ili 2-3 l. / min. preko nazalnog katetera. Oslobodite disajne puteve. Prevoz amb. vozilom sa uzdignutom glavom, u poloaju za oporavak. Najee je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. Ako tromboliza nije relevantna: - Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno to je pre mogue, uz konsultaciju sa bolnicom - Ako ima manje od 2 sata od kada su poeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreenim odeljenjem u bolnici. rasta u kritino, ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije. Ostali razlozi za povieni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma, tumor mozga ili cerebralni ant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu tenost (kvar anta). Ukoliko pritisak brzo raste, stanje postaje kritino, sa opasnou od stvaranja cerebralne hernije. AKUTNA ARITMIJA Najceci oblik aritmije koja moe da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. AKUTNA UNUTRANJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutranje hemoragije moe da dovede do gubitka svesti. Najceca disekcija aneurizme aorte, krvarenje u stomanu duplju iz jetre, slezine ili bubrega, ili ektopina trudnoa. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje). OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI - Febrilni grevi: 23 Grevi - Stanje nakon grceva: 23 Grevi - Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes - Intoksikacija, overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza - Hiperventilacija: 28 Psihijatrija - Histerina psihogena reakcija 28 Psihijatrija - Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija
2. 3.
Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doiveo neto slicno? ta je tada bio razlog? Da li je imao modani udar (ili tranzitorni ishemini atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreene bolesti? 4. Srano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. Sumnja na modani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti, i moe li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Moe li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Moe li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate
7. 8.
O polu-svesnim stanjima i paralizi

SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju moe da dovede do kratkog gubitka svesti. Najei razlozi za oneveivanje su: snaan bol, psiholoki stres, iznenadna promena poloaja iz leeeg ka stojeem, uzimanje Gliceri trinitrata, mokre-nje pri stanjanju. Bolesnik e doi sebi u roku od 2 minuta, dok je telo u vodoravnom poloaju, i krvni pritisak raste zahvaljujui mehanizmu psiholoke kompenzacije. Povrede nastale kao posledica pada esto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice. Modani udar (Apoplexy) Modani udar se obino deava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija). Ovo dovodi do infarkta. Modani udari mogu da se dese kada doe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. Simptomi variraju zavisno od stepena povrede, kao i od toga koji je deo mozga oteen. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica, tekoe u govoru, tekoe pri gutanju, smetnje sa vidom, i razliiti stepeni svesnog stanja, su uobiajene pojave. Nenormalno disanje i teko dolaenje svesti su ozbiljni znaci. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi modanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. Deava se najee zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu, to moe da zaepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utie na snabdevanje krvlju. Napad moe da bude uvod u modani udar, i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se deava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija. Krvarenje moe da pone spontano, ili ga moe izazvati hipertenzija nastala nakon fizikog napora. Tipini znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje, esto opisivane kao najgore ikada. Ostali simptomi su ukoenost vrata, munina, povraanje, smanjen nivo svesti, paraliza, tekoe u govoru i grevi. Bolesnik moe da izgubi svest i da prestane da die. Stanje je jako ozbiljno, a specifino je da moe da se dogodi i mladim ljudima, bez ikakvog upozorenja. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od modanog udara nisu imali prioritet. Ipak, taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. Sve vie bolnica nude tretman tromboze u sluaju cerebralnog infarkta. Mnogi bolesnici imae koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter). Ako je svrsishodna terapija tromboze, bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. Sledite bolnike procedure. VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga), ili zbog cerebralnog edema. Stanje vrlo brzo pre#%
28 Psihijatrija/samoubistvo
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilnitvo: 36 Nasilnitvo / zlostavljanje
A.28.01
Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokuaj samoubistva
A.28.02
I P R I O R I T E T
- orujem - veanjem
1.5 2
A.28.03 A.28.04 A.28.05 A.28.06 A.28.07 A.28.08
- samo-nanoenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1.5.10 - skok sa visine - overdoza lekovima - gas/ugljen-monoksid - ostalo (ta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.7.9 3.8 1.5.7
A.28.09 A.28.10 A.28.11 A.28.12
- orujem - skokom sa visine - ostalo (ta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilnitva
1.4 4 1.4 1.11

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Povezite pozivaoca sa deurnim lekarem ili - obavestite deurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo or - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ................. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
H.28.01
II
Samo-nanoenje povreda, krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj - sa izraenom teskobom
4.5.7.10
P R I O R I T E T
H.28.02 H.28.03 H.28.04 H.28.05 H.28.06
5.7 - sa visokom stepenom uznemirenosti - sa agresivnim ponaanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5.7 1.5.7.11 4.5.7
eli da razgovara sa lekarom ili nekim ko moe da pomogne 4 Depresivan je, razmilja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe, nije u stanju da normalno die (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponaanje, inace smiren i tih Depresivan, ali ne i suicidan eli da razgovara sa lekarom 6
V.28.01
III
V.28.02 V.28.03 V.28.04
5.7 5
P R I O R I T E T
58
28
DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas poveem sa deurnim psihijatrom. Ukoliko je situacija opasna ili rizina. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluuje a ima elju da bude primljen u bolnicu. Bolesnik moe da trai otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. Potrebno je napisati pismo za prijem. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomo ne zadovoljava potrebe bolesnika, ili se pak ini bezuspenom. Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. Sledite lokalne procedure. 1. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihiko stanje (psihozu): bolesnik moe da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadran 10 dana. Nema terapije bez pristanka bolesnika. 2. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeaj (psihoza): bolesnik moe da bude primljen po tom i tom zakonu, a) ako je mogucnost oporavka / poboljanja znatno smanjena ili ukoliko postoji mogunost za ozbiljno pogoranje u blioj budunosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neiji ivot Dokumenti potrebni za prijem 1. Prijemni papiri (izjava o punomoi) od najblie rodbine ili vlasti (porodini lekar, socijalne slube, policija, zatvorske vlasti). 2. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. Obini formular za prijem Pomo na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluaju neprirodne smrti: 26 Mogua smrt oboljenjamozga (tumori, hemoragije, demencija i slicno.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sline psihozama. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomo. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) esto se deava mladim ljudima, karakterisano je izuzetnom anksioznou i gubitkom vazduha. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom, bockanjem u prstima, otupelou u predelu usta. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. Ovi napadi izgledaju dramatino, ali su retko ozbiljni i brzo prou. Bolesniku je potrebna pomo da se suoi sa svojom teskobom. PSIHO-NEUROTINI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerino na akutne krize ili teke situacije u ivotu, tako to naizgled gube svest, ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. Moe biti teko razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. OBAVETAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim, narocito ukoliko je ukljueno I oruje, vaa je obaveza da obavestite policiju, kako bi: - obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila - Onemoguili bolesnika da povredi sebe ili druge - Onemoguili druge ozbiljne postupke *Ako je mogue: da dobijete pristanak bolesnika pre nego to obavestite policiju. Ako niste u mogunosti da ga to pitate, vi morate da odluite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). Akutni mentalni poremeaj 1. Rizina situacija / bolesnik: Ne izlaite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. Povucite se na sigurno, meaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. Veanje: Ukoliko postoji ansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? ivot, spustite rtvu i zaponite CPR Da li sarauje? Preti? Da li je nasilan? 3. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama to pre bolesnika na sve vazduh. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to ve traje? 4. Pretnja samoubistvom: Pokuajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika, ako nije rizino. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga eli da uje. (Pomo Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokuao preko telefona, svetenik, ostali). samoubistvo? Na koji nain preti da e ga izvriti? 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bliem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. Pokuajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. Odmah izvestite dispeerski ako Depresivan? imate problema. Nedavno doiveo gubitak (smrt, nesrena ljubav, razvod, finansijske tekoe)? 6. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po ivot opasno stanje, koliko god tako izgledalo. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritini. Pokuajte da ga naterate da nekoliko minuta die u papirnu kesu. 7. 8. 9. 10. 11. Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite im lekaru/tehniaru. Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Trovanje/overdoza Rane, prelomi I manje povrede. Nasilnitvo/ zlostavljanje
Psihijatrija/samoubistvo
PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritini, osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima. Dispeerski centar kao i Dom zdravlja, treba da staloeno razmotre problem, ukoliko situacija nije urgentna. Mnogi bolesnici se oseaju mnogo bolje ako im se omogui da porazgovaraju sa potpunim strancem. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih, jer im mnogo znai miljenje nekog drugog. Odbijanje moe da dovede do pogoranja stanja, pa i do najgoreg, samoubistva. esto se deava da je telefonski razgovor od sutinskog znaaja. Bilo kome ko eli da razgovara sa strunim licem (lekarom, svetenikom, telefonskom slubom za podrku) ili osea da mu treba pomo, treba uiniti barem kontakt. Ne odbijajte nikoga! POKUAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi vie ivota samoubistvom, nego saobraajnim nesrecama. U skoro svim sluajevima bolesnik je davao znake da neto nije u redu, ali ih je malo koji su i izgovorili re samoubistvo. Mnogi pokuaji su oigledno poziv upomo, pre nego stvarna elja da okonaju svoj ivot, ali taj poziv upomo ponekada je fatalan. U sluaju samoubistava koja za ishod imaju smrt, porodica i prijatelji imae veliku potrebu za psihosocijalnom podrkom. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizini su: - Sluajevi sa istorijom pokuaja samoubistva - Sluajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poinio samoubistvo - Slaba mrea (malo bliskih veza) - Stalni sukobi sa bliskim osobama - Kombinovanje alkohola i droga i depresija - Doiveo je gubitak (smrt, nesrena ljubav, razvod, finansijski problemi) Mukarci esto biraju nasilne metode kao to su oruja, veanje i slino. ene su sklonije overdozi sei vena i slinom. Vano je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluaju da preti samoubistvom, ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili svetenikom. Dogovorite taj razgovor i poaljite ambulantno vozilo. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol, uline droge i zloupotreba prepisanih lekova, mogu da vode, ili idu zajedno, sa psihikim problemima. Simptomi povlaenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotino stanje (delirium tremens). REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na ivotne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak moe prerasti u psihozu. Stanje bolesnika sa istorijom psih.oboljenja moe da se pogora. PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristino za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica. Ovo stanje moe biti praeno ekstremnom anksioznou, depresijom ili euforijom. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno, ponaaju se nenormalno ili agresivno. Overdoze, akutna hipoglikemija kod dijabetesa, organska
#%
29 Tekoce sa disanjem
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A.29.01
I
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -
Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva die Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu, teko guta Jo uvek pri svesti, ali samo to se nije onesvestio Povreda i tekoce sa disanjem Bol u grudima i tekoce sa disanjem Bled i oznojen
2.3 1.3.4 1.3.4 1.3.4 1.3.4 3.6 1.3.4.7 1.3.4
Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
A.29.02 A.29.03 A.29.04 A.29.05 A.29.06 A.29.07 A.29.08
H.29.01
II
Tekoce sa disanjem, nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kalje, deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca, stanje se pogorava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija, iznenadne tekoce sa disanjem Dug period leanja, iznenadan napad tekog disanja Nedavni porodjaj, iznenadni napad tekoca sa disanjem TTemperatura i kaalj, nije malaksao
1 1.5
H.29.02 H.29.03
P R I O R I T E T
1 1 1 1
H.29.04 H.29.05 H.29.06
V.29.01
III
V.29.02
P R I O R I T E T
Brzo disanje, ima utisak da ne moe da udahne, anksiozan, bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem, ne oseca se slabo 5
V.29.03
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
60
29
DODATNA PITANJA
Jo znakova i simptoma Koliko dugo ve bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Povrinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lake die kada sedi? Boja usana? Da li se koa medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve ire u ritmu bolesnikovog disanja? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Omoguite bolesniku da slobodno die. Olabavite odeu. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom poloaju. Pokuajte da ga smirite. Poloite ga postrance, po mogustvu u poloaj za oporavak. Podignite bradu i neno potisnite glavu unazad. Proveravajte da li bolesnik die. Ako prestane da die: Zaponite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru/tehniaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da ujem da li kalje i kako die. irite smirenost oko deteta. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Dete treba da udie hladan i vlaan vazduh, zato ga postavite kraj prozora, ili u kupatilu kraj hladnog tua. Moete ga izvesti i napolje, ali dobro pazite da mu ne bude hladno, jer ne sme da se prehladi. Ukoliko je u pitanju povreda i tekoe sa disanjem Omoguite bolesniku da slobodno die. Potisnite neno glavu unazad i podignite bradu. Ukoliko bolesnik normalno die, proveravajte povremeno da li je stalno tako. Ako prestane da die, zaponite reanimaciju CPR. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesree. 10 Bol u grudima i srana oboljenja 15 Temperatura. 28 Psihijatrija / samoubistvo
Opte Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Procenite disanje i zabeleite ritam disanja. Uestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. Aminophylline: polako iv/im (20 min.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagueni disajni putevi Teko je razluiti izmedu akutnog sranog zastoja i akutnog pogoranja hroninog zaguenja disajnih puteva. Pokuajte bronhodilatore.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. Furosemid iv, i Glyceryl trinitrate. ( 10 Bol u grudima/srano oboljenje) Pomo na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srano oboljenje (srani udar, edem plua) 38 Uho, grlo nos (akutni laringitis, epiglotitis)
2.
3. 4. 5.
Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluno oboljenje? Srano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Mogu napad hiperventilacije / panike Slino prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseaj da ne udie dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6.
7. 8. 9 10 11
O tekoama sa disanjem/dispnea
TEKOE SA DISANJEM KOD ODRASLIH esto je ozbiljno, naroito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. Situacija moe biti kritina ako bolesnik mora da sedne da bi disao, ili nije u stanju da izgovara pune reenice. Boja lica moe biti siva ili cijanotina. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. TEKOE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poetak, opte loe stanje i specifini znakovi kao i simptomi oteanog disanja su vani faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. Respiratorni trakt deteta je uzak. ak i malo oticanje sluzokoe moe da dovede do smanjenog protoka vazduha. Dete sa poremeajem disanja radije e da sedne i da u tom poloaju miruje. Koa je esto bleda ili cijanoticna. Disanje je brzo i nategnuto, a moe biti i nenormalnih zvukova, kao to je kaalj, utanje ili zujanje. Dodatni pokreti miia vezanih za rebra kao i za kljunu kost mogu se videti tokom disanja. Nozdrve su iroko otvorene i ire se i skupljaju u toku disanja. Nekvalifikovanom osoblju bie izuzetno teko da proceni i tretira ovo stanje. KRITINA STANJA Akutni zastoj srca esto se deava zbog novog sranog napada. Tenost se skuplja u pluima, uzrokujui klokotav kaalj i itanje kao kod astme (srane astme). Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je esto nemiran, anksiozan, a koa mu je sivkasta i oznojena. Akutni zastoj srca moe da vodi edemu plua, koronarnom edemu sa grgutavim disanjem, i crvenkastoj, penastoj pljuvaci. Ovo je kritino stanje. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. Pluna embolija. Kada se ugruak krvi odvoji iz unutranjosti vene, najee na nozi ili karlici, on se kree kroz krvni sistem i najee se zaglavi u nekom plunom krvnom sudu. Ovo izaziva akutne tekoe sa disanjem i probadajui bol. U najriziniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da lee. Simptomi su slini sranom udaru. Stanje se moe pomeati sa kardiogenim okom ukoliko je embolija velika. Velike embolije takode mogu da izazovu srani zastoj. Epiglotitis. Je po ivot opasno, bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara, ili potpuno zatvara, traheju. Tipini simptomi su nenormalno itanje dok se bolesnik bori da udahne. Bolesnik esto ima i visoku temperature, osea se veoma slabo, i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje, jer mu je zbog oteanog disanja teko da proguta sopstvenu pljuvaku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove, jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. Ovo moe da se dogaa zbog intrakranijalnog pritiska, i esto je u sluajevima povrede glave i modanog udara. Takoe se via u uznapredovalim sluajevima sranih oboljenja ili trovanja. Ozbiljno je i esto znak krajnjeg stadijuma. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Oticanje sluzokoe u ustima i grlu, u prvom satu nakon ujeda insekta, uzimanja leka, hrane ili bilo ega drugog, na ta bolesnik reaguje. Akutna alergijska reakcija moe da pokrene i ozbiljan napad astme. Astma. Karakteristian itavi zvuk pri izdisanju. Pogoranje oboljenja vezanog za zaguenje disajnih puteva moe biti kritino kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. Zato je vano ozbiljno shvatiti procenu koju je izvrio sam bolesnik ili njegovi najblii. Hronicno obstruktivno oboljenje plua jeste zajedniki naziv za sva stanja koja su meavina astme, hroninog bronhitisa i emfizema. Infekcije
$
respiratornog trakta znatno pogoravaju ovakva stanja. Strastveni puaci su najugroenija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. Bolesnici se najee obraaju za pomo u krajnjim ili akutnim stadijumima.
Pseudo kroup (laringitis). esta virusna infekcija koja se via kod dece ispod 2 godine. Tipian suv, jak kaalj i promuklost po buenju. Inae izgledaju dobro, ali ovo moe da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. Pokuajte da omoguite detetu da die na hladnom, sveem vazduhu, kraj prozora ili pored hladnog tua u kupatilu. Moete izvesti dete i napolje, ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). Pneumonija Simptomi su obino poviena temperatura i gnojavi zelenkasto/uti iskaljaj. Deca esto imaju i dodatne pokrete miia kao i irenje nozdrva prilikom disanja.
Akutni bronchitis je epidemian i najei oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlae od 2 godine. Karakteristini su usputni pokreti miia kao i irenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. Ozbiljni sluajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zaguenje disajnih puteva Povrede grudnog koa povredama toraksa daje se visok prioritet, jer su nagla pogoranja ovde esta (Vidi 35:Nesrece). MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) esto pogaa mlade ljude. Karakteristini su ozbiljna teskoba, grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. Bolesnik na kraju osea vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu, kao i otupelost oko usana. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. Ovakvi napadi izgledaju dramatino, ali nisu ozbiljni, i bolesnik se oporavlja. esto mu je potrebna pomo kako bi se izborio sa teskobom koju osea.
30 Trovanje/overdoza
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina

A.30.01 A.30.02
I
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva die nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju due od 5 min. Uzeo je kokain, amphetamine, ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema, loe mu je Otrovan, moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnocu
1 1.4 1.2.3.4 1.6
P R I O R I T E T
A.30.03 A.30.04 A.30.05
4.9 1.2.4.5 4.10 2.8
A.30.06 A.30.07 A.30.08
H.30.01 H.30.02
II
Moguca overdoza, disanje je u redu Grcevi koji traju due od 5 min. Uzeo metanol, vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponaanje, preti agresivnocu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan, eli da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko moe da pomogne
1.3.4 6 4 2.3.4.7 2.3.8 3.4.7
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo or - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
P R I O R I T E T
H.30.03 H.30.04 H.30.05 H.30.06 H.30.07
V.30.01
III
Ima problem sa ovisnocu i eli pomoc eli da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loe se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loe se oseca nakon trovanja
7 7 7
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
V.30.02 V.30.03 V.30.04
P R I O R I T E T
62
30
DODATNA PITANJA
Da li sarauje? Preti? Nasilan je? 1. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreen je? Pretuen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja koliina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronini i dugotrajni alkoholiar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaenju Nemiran? Halucinacije? uje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja koliina? Da li je boica/pakovanje prazno? ta pie na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko?
SAVETI POZIVAOCU
Tekoe sa disanjem ili polu.svesno stanje Omoguite bolesniku da slobodno die Podignite bradu, a glavu neno potisnite unazad. Olabavite tesnu odeu Poloite bolesnika na stranu, po mogustvu u poloaj za oporavak. Ukoliko prestane da die odmah zaponite CPR Pretea situacija: Ne izlaite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. Overdoza lekovima Pokuajte da spreite bolesnika da uzima jo. Zadrite sve tablete, priceve, lekove i boice i pokaite ih lekaru ili tehniarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. Pokuajte da pomognete ili da smirite bolesnika. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. 35 Nesree. 23 Grevi. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija ."O trovanju / overdozi" ispod.
Izvori informacija Omoguice vam va farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Pretee opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. Ne ulazite pre nego to vam odobri policija. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0.4 mg im. prvo (da bist omogucili dugoroni efekat) zatim 0.4 mg iv. (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. doze, sumnja se na meanje toksinih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave, hipotermija?). Benzodiazepin overdoza. Antidot : Flumazenil 0.3 mg iv. u toku 15 sekundi. Moe da se ponovi nakon 1 min. U ponovljenim dozama 0.1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2.0 mg. Ne treba se davati u sluaju povrede glave, ili ukoliko se sumnja na meanje toksinih materija. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti . Razmislite i o: - Emetian/povraa (bolesnik mora biti pri svesti) - Gastrina lavaa (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove, i duinu prevoza do bolnice - Medicinski ugalj, koliko god moete, ali ne ako je antidot dat oralno.
2.
3.
4.
5. 6. 7. 8. 9 10.
O trovanju /overdozi
Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto meaju alkohol i droge. Meanje supstanci uveava mogunost od ozbiljnog trovanja, naroito supresije disanja. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovae samo na jak bolni stimulans. Smanjen nivo svesti oteava dijagnosticiranje povreda (naroito povreda glave) i ostalih oboljenja. Simptomi poinju nakon to bolesnik prestane da pije, ili prestane nakon dueg perioda tekog opijanja. Nervoza, anksioznost, drhtavica, nemir, munina i nesanica su karakteristine. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen, sa konfuzijom, halucinacijama, izuzetnim nemirom, agresivnou i fizickim simptomima kao to su znojenje, preterana drtavica, tahikardija i groznica. Delirijum tremens je ozbiljan. Grevi koji se deavaju tokom napada jako podseaju na grand mal. Metanol. Alkohol koji se prodaje na crnom tritu sadri methanol. Metanol moe da izazove trajno oteenje vida, pa ak i slepilo. Smrtonosne doze su od 5-30 ml. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za konice. Izaziva oteenje bubrega. Smrtonosne doza je 100g. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. Heroin i ostali opijati. Morfijum, Pethidin, Fortral, Temgesic, Kerotax, Methadon itd zaustavljaju disanje. Overdoza moe da rezultira prestankom disanja i padom u komu. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah, ukoliko je dolo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao to su amfetamini 'speed', 'whizz', kokain, krek i ekstazi, mogu da pokrenu halucinacije, srani udar i po ivot opasnu hipertermiju. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuuju. Vee doze izazivaju halucinacije, hipertenziju, greve i pad cirkulacije. Jaki lekovi protiv bolova. Dextropropoxy-fene (Aporex) moe da izazove zastoj disanja naroito ako se kombinuje sa alkoholom. Meavine koje sadre kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja, a paracetamol maoe da izazove oteenje jetre. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu oteenje jetre (koje moe bit ii fatalno) ako doza premai 75-100 mg/kg. telesne teine. Reakcija zavisi od pojedinca. Otecenje jetre moe da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili vie sati. Antidot : N-acetylcysteine iv. to je pre mogue. Acetylsalicilati (Disprin, Aspirin) su opasni ako doze premae 300 mg/kg telesne teine kod odraslih. Mala deca imaju nii prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). latentni period od nekolio sati pre nego to ponu simptomi kao to su zujanje u uima, groznica, nemir, konfuzija, hiperventilacija praena
$!
oteanim disanjem, grevi i gubitak svesti. Benzodiazepini. Valium, Mogadon, i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti, a velike doze i prestanak disanja.Antidot: Flumazenil. Antidepresivi se esto uzimaju sa namerom samoubistva. Overdoze triciklinim antidepresivima kao to su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. Vie od 15-20 mg/kg telesne teine izaziva oteano disanje, greve, hipotenziju i po ivot opasnu aritmiju Va farmaceutski prirunik pruie vam informacije o trovanju. - Saveti roacima - Mere opreza prilikom prevoza bolesnika - Uputstva kojima pomaete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel..) pruie vam dodatne informacije 24 sata na dan Obavetavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluajevima, ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim, oruje, noevi i ostalo agresivno ponaanje. - Da bi obezbedila mesto pre nego to ekipa Hitne ue - Da bi spreila bolesnika da povredi sebe ili ostale - Da bi spreila dalji kriminalni cin Ako je mogue, dobijte pristanak bolesnika pre nego to obavestite policiju. Ako to nije mogue, procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak).
32 Bolesno dete
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa koom i osip Tekoce sa disanjem: Vidi 29 Tekoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kaalj: Vidi 37 Uho, grlo, nos A.32.01
I
Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties, seems weak Extremely weak and pale, barely conscious Temperature over 38,5 degrees C, seems weak and
9 10 1.4.8
Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem 1. adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane e 3. Moguci bezbednosni rizicis 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.osoblju
A.32.02 A.32.03
P R I O R I T Y
A.32.04 A.32.05 A.32.06 A.32.07
- deteriorating rapidly - has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass - has severe headache/neckpain - breathing difficulties, can barely swallow
1.4.8 1.4.8 1.4.8 4.8.10
H.32.01
Breathing difficulties, does not seem weak Has a temperature and
8.10
II
H.32.02 H.32.03 H.32.04 H.32.05 H.32.06 H.32.07 H.32.08
- has a rash, seems weak and listless - seems unusually irritable - coughing non-stop, seems weak and listless - is weak, has contuinuous abdominal pain - has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting, seems weak and listless Possible child abuse
1.2.3.4.5.6.8 1.2.3.4.5.6.8 3.4.5.6.8.10 2.4.5.6.7.8 1.2.3.4.5.6.7.8 3.4.6.8 11
P R I O R I T Y
V.32.01
III
Has temperature, not affected Has rash, not affected Has pain over the cheeks, forehead or eyes Has temperature, hay-fever, sore-throat, ear-ache or cough Abdominal pain, otherwise OK Stinging when passing water
3.4.5.8 2.4.8 5.6.8 2.3.4.5.8 7.8 7.8
V.32.02 V.32.03 V.32.04 V.32.05 V.32.06
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time).. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o care requirements and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
P R I O R I T Y
64
32
DODATNA PITANJA
Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boici?) Munina ? Povraanje? Koliko dugo traje? Da li piki normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se ve obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete ve boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Tekoe sa disanjem ili kaalj Suv kaalj? Kaalj sa iskaljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran, zelen, braon? Da li oteano die? Da li mu je lake da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Moete li ga opisati? Moe li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu, u tropima? 1.
SAVETI POZIVAOCU
Temperatura: Svucite dete, detaljno proverite ima li osip, po celom telu. Neophodno je dobro osvetljenje. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se iri Dete ne sme da dehidrira. Omoguite mu da moe da pije koliko god eli Detetu ne sme da bude prevrue. Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu. Moete mu dati lekove za skidanje temperature kao to je Paracetamol... Sledite uputstva sa pakovanja. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbliu medicinsku ustanovu Pokuajte da uzmete uzorak urina u istu au i drite ga u friideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. Odmah javite ako se stanje pogora
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min.preko maske Krvna kultura, ali to ne sme da zadrava prevoz. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom, ukoliko je dete slabo, a prevoz do bolnice traje due od 30 min: - Penicillin 50 mg (80.000 IE)/kg i ili - Chloramphenicol 25 mg/kg iv. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. Monitoring vitalnih funkcija usput. Septini ok / kritina dehidracija Terapija tenostima ako je KP 70 mm Hg: - Ringers 20 ml./kg u toku 20-40 min. - Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml./kg telesne teine u prvom satu. Bronhiolitis Mogu je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). Mogu povratni efekat nakon 30-60 min. Zbog toga je sutinski vano da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu duan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. Pomo na ostalim mestima u Indeksu 23 Grevi. 29 T ekoe sa disanjem. 38 Uho, grlo, nos. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis)
2.
3. 4.
5.
6. 7.
8.
9. Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. 10 . 29 Tekoe sa disanjem 11. 37 Nasilje/zlostavljanje
O bolesnoj deci
NIVO OZBILJNOSTI Moda je teko proceniti zato to: - Deca najece nisu u stanju da opiu sled dogaaja / simptoma - Simptomi su esto nespecifini - Moe biti teko razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. - Razvitak oboljenja moe biti brz i dramatian OPTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno esto ne pokazuje zanimanje za okolinu, slabo je, malaksalo, nervozno, neuteno i ume da plae na nenormalan nain. Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boicu) neto ozbiljno nije u redu. Vano je znati ako je dete povraalo, ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obino (suve pelene), ukoliko je stolica nenormalna. Vano je obratiti panju i na procenu stanja od strane roditelja. Njihov nov poziv esto je znak da je stanje ozbiljno. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu. GROZNICA PREKO 38,5 C. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godita i prateih znakova i simptoma. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja, ali ako temperature pree 41 C moe da dode do oteenja mozga. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu. Visoka temperature najee je uzrokovana infekcijom koja moe biti ozbiljna (pneumonija, pijelonefritis) ili kritinim stanjima (sepsom, meningitisom, epiglottitisom, peritonitisom). Izazov je odluiti se na ranom stadijumu, na osnovu opteg stanja i specifinih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. U sluaju poviene temperature koja nije praena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja, pokuajte sa antipireticima i vidite da li pomau. DISANJE SA NAPOROM (29 Tekoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno, naroito ako je dete malaksalo, slabo ili iscrpljeno. Dodatni pokreti miia i irenje nozdrva, ubrzano ili nategnuto disanje su uobiajeni za krup (laryngitis), astmu, pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu. Epiglotitis je po ivot opasan, ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. SEPSA I MENINGITIS Klinika slika varira delom zbog razliitih znakova i simptoma koji dominiraju razliitim stupnjevima. Brz poetak bolesti je zajednika crta. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. Karakteristini osip po imenu petehija moe se videti kod nekih bakterija - vidi ispod. Fotofobija, ozbljna glavobolja koja se iri na vrat i lea, praceno muninom i povraanjem, uobiajeni su simptomi meningitisa. esto se zbog povraanja meaju sa gastritinim oboljenjima. Kod nekih bolesnika javlja se ukoenost vrata mto moete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima, ili da pokua da nagne glavu ka kolenima. Stanje je kritino ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest, ima greve, ili razvije simptome pada cirkulacije, (bleda, oznojena koa). Dete koje pati od pada imuniteta (npr.bolesnici na hemoterapiji steroidima, dijabeticima, ili oni kojima je uklonjena slezina, translplantiran organ) su u rizinoj grupi podlonoj sepsi. OSIP Nekoliko deijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa koom i osip). Od vitalnog je znaaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. Petehije su karakteristine lezije koje prate meningokoknu-sepsu. One su male crvenkasto braon takice nastale izlivanjem krvi ispod koe. Neki osipi lako nestaju, to nije sluaj sa petehijom, one ostaju nepromenjene ak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom aom.
$#
DIJAREJA, POVRAANJE I SMANJEN UNOS TENOSTI ak i obine gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom, povraanjem i smanjenim unosom tenosti, vode ka kritinoj dehidraciji kod dece. Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo, slabost, malaksalost, suve pelene, suva sluzokoa, upala fontanela. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obino su razlog gastro-enteritits, infekcija urinarnog trakta i apendicitis. Deca se esto ale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde, ili pak u sluajevima psiiho / socijalnih problema. BOLNO GRLO / TEKOE SA DISANJEM bolno grlo i tekoe sa disanjem obino se javljaju zbog virusnih infekcija drela (faringitis) koje se povlae bez tretmana. Dete moe da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. Mononukleoza (upala lezda) je virusna infekcija koja ini da krajnici jako otiu. Ovo oboljenje moe jako dugo da traje i moe biti ozbiljno. Teko ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama, barem samo na osnovu klinikih znakova. Ukoliko je dete slabo, moe biti neophodno da se konsultuje lekar i da se pone sa antibioticima. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga, nasilje, incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluaj nebrige, nasilja ili incesta. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "ba i nisu kako bi trebalo", dispeerski centar treba da obavesti deurnog lekara koji e onda proceniti situaciju, bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je duan da prijavi sluajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadlenim vlastima. (Vidi 31: Saradnja sa drugima)
33 Rane, prelomi - manje povrede

1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.33.01 A.33.02 A.33.03 A.33.04 A.33.05 A.33.06 H.33.01 H.33.02 H.33.03 H.33.04 H.33.05 H.33.06 Tekoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod noem u grudi Krv koja iklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i tekoce sa disanjem Jak, stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob - ramena - gornji, donji deo ruke ili ake - butne kosti - kolena, potkolenica, skocni zglob, stopalo - na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno, ili pod kontrolom Rane izloene kontaminaciji (zemlja, prljava voda...) Otvorene rane koje treba da se zaiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj builici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara, jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub
66
P R I O R I T E T
7 4.5.7 1.5.7 2.3.4.5.7 2.4.5.7 10 4.5.7 4.5.7 2.4.5.7 2.4.5.7 2.4.5.7 4.5.7 1.7 1.4.5.7 1.4.7
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktiviranee 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T E T
II
H.33.07 H.33.08 H.33.09 H.33.10
1 1.7.8 9 6 10 11 1 10 1 12
H.33.11 H.33.12 H.33.13 H.33.14

III
V.33.01 V.33.02 V.33.03 V.33.04 V.33.05
P R I O R I T E T
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time).. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrenoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva, ili r - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa
33
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi ta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na ta je pao? Rane Moete li da opiete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda povrinski ili je duboka? Iskrzane ivice koe na posekotini? Zagaena rana? Zemljom? Neim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku, nogu, stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Moe li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada tipkate kou koja se nalazi u blizini povreene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najvei? Gde je bol najvei? Moete li da ga to detaljnije opiete? Povreda noge/stopala: Moe li da stoji? Hoda?
SAVETI POZIVAOCU
Rane Rane koje krvare. Zaustavite krvarenja sannim pritiskom na povreeno mesto istom krpom i drite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane. (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podii, ukoliko je mogue. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oistite ranu temeljno istom, tekuom vodom i blagim sapunom, ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. Onda prekrijte ranu istom krpom ili zavojima. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa, te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaena zemljom, prljavom vodom i slinim. Manje posekotine. Temeljno oistite i povijte suvim zavojem. Posekotine na licu treba posebno dobro oistiti kako bi se spreilo da trunje praine zalepi za mesto na kome je rana. Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zaivanja. Lice je posebno vano iz estetskih razloga. Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar, u sluaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zaivanja. 2. Prva pomo za prelome ruku i nogu - Imobiliite oblast najbolje to moete. - Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom - Slomljene noge se imobiliu presavijenom odeom, ebadima ili jastucima obloenim oko oblasti. Koristite nosila ukoliko ste prinueni da pomerate bolesnika. 3. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira, prekrijte je istom krpom ili zavojem. 4. Stoplite bolesnika. ebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. Zatitite ga od padavina i spoljnih elemenata. 5. Ne dajte mu nita da jede ili pije. 6. Ubodi za koje se sumnja da su zaraeni iglom treba odmah da pregleda doctor. 7. Saveti 2 i 35 Nesree. 8. 8. 14 Ujedi votinja i insekata. 9. 9. Povrede kompresorom i slinim. Vidi "O ranama" ispod. 10 10. "O ranama" ispod.
O ranama, prelomima i manjim povredama

RANE Moraju se proceniti s panjom na: - Kontaminaciju i strana tela - Ligamente i oteenje miia (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) - Povrede krvnih sudova (puls, vreme punjenja kapilara, boja koe ispod povrede) - Hemostaza. Obimno krvarenje obino se moe kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. Nemojte da koristite spiralni, obian zavoj. Krvarenje iz duboke rane moe se drati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego to je povijete u kompresioni zavoj. - Potreba za profilaktinom tetanus vakcinom. PRELOMI Prelomi ruku i nogu. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom, sve povrede treba da pregleda doktor. Ukoliko je deformitet oigledan, prelom treba da se reducira i imobilie na licu mesta. Ovo e ublaiti bol i spreiti komplikacije. Vano je utvrditi nivo osetljivosti, pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. Prelomi kod kojih je probuena koa na samom mestu preloma nazivaju se sloeni ili viestruki prelomi. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija to moe da dovede do dugorone infekcije kotane sri (osteomyelitis). Osteomijelitis je jako teak za tretiranje i moe da odloi zaceljenje. Stoga je od vitalne vanosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV tenostima pre nego to je pokrijete istim kompresama. Da li prelom zahteva operaciju, gips, ili neku drugu vrstu imobilizacije, kao to je trouglasta marama, zavisi od toga gde je prelom, kako su postavljene kosti, kako se dogodila povreda, koja je starost bolesnika i tako dalje. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutranjeg krvarenja, a u najgorem sluaju do pada cirkulacije. Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloenog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom. Vidi 35 Nesree a(trauma visokim naponom). Slomljena rebra. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. Bol esto raste u toku prve nedelje. Bolesnici sa hroninim oboljenjem plua kao i stariji, mogu da dobiju pneumoniju ak i prilikom jednostavnih preloma, jer ih bol sprecava da iskalju sputum. Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara, oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju, dok se ostatak koa iri. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi, i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. Ukoliko komadii kosti naprave rupu u pleuri iznutra, krv e dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh moe da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). Najopasniji je po ivot ventilni mehanizam koji izaziva povieni vazduni pritisak u pleuralnoj duplji, koji zatvara pri udisanju, a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). POVREDE LIGAMENATA Moe biti teko utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. Ukoliko sumnjate, snimite deo tela. Prva pomo pri povredama ligamenata: - ohladite mesto vreicama lea ili hladne vode - Primenite pritisak na povreeno mesto po mogustvu fiksacionim zavojem. On ne sme da prekine dotok krvi. - podignite povreenu oblast - Imobiliite povreenu oblast - NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM ak i manje povrede mogu da kriju unutranje povrede koje nisu vidljive odmah. Preporuuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar to je pre mogue. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto, bolesnik treba da ih zadri u ustima, ukoliko je pri svesti, ili ih staviti u au mleka. Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste otetili spoljanji sloj. Najvea ansa da zubi preive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobiajena kod bolesnika sa prelomima i ranama, i najednom se oseaju loe. Razlog za ovo je napetost, teskoba, bol ili munina pri gledanju u krv, parasimpatetini nervni system. Ovo naroito poveava aktivnost vagusa to uzrokuje hipotenziju. Ovo moe pogreno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. Vano je da imate na umu hemoragini ok koji moe da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutranje krvarenje. Hemoragicni ok: 35 Nesrea Otkinut ekstremitet: 35 Nesrea Povrede ugrizom: 10 Ujedi ivotinja i insekata
67
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Velike povrede treba da obratite panju na: - Uklanjanje stranih tela - Povrede ligamenata i miia (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) - Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) - Povrede krvnih sudova (puls, punjenje kapilara, boja koe ispod mesta povrede) - Potreba da se rana zatiti ili zatvori - Potreba za profilaktinom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snano pritisnite direktno na ranu. Koristite kompresioni zavoj. Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede, ukoliko je neophodno. Hemoragija iz duboke rane moe da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego to pritisnite kompresioni zavoj. Frakture Reducirajte i imobiliite deformisani prelom. Primenite i odgovarajue doze opijata i antiemetika iv. Proverite cirkulaciju nie od mesta preloma. Sloeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. Isecite oak na pakovanju i stvorite mlaz, bukvalno ispljuskajte ranu. Nakon toga prekrijte ranu istim kompresama. Ukoliko vozite bolesnika neto due, procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza, u konsultaciji sa specijalistom, ukoliko je potrebno. Pomo na ostalim mestima u Indeksu: - 35 Nesree - 14 Ujedi ivotinja ili insekata - Povrede ligamenata: idi na "O ranama" na ovoj stranici - Povrede kompresorom i slinim. Vidi "O ranama" na ovoj stranici
34 Saobracajna nesreca
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii
A.34.01 A.34.02 A.34.03 A.34.04

I
Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti, samo to se nije onesvestio Tekoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika, otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije
1.4.5.8.9 1.4.5.8.9 1.4.5.8.9 1.10 2 2.4.5 2.4.5 2.5.9 3.4.5.8.9 3.4.5.6.7.8.9 3.4.5.6.7.8.9 3.4.5.8.9 4.5.8.9 4.9
Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem, adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovoreni nacini komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, . status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
P R I O R I T Y
A.34.05 A.34.06 A.34.07 A.34.08 A.34.09 A.34.10 A.34.11 A.34.12 A.34.13 A.34.14
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
II
H.34.01 H.34.02 H.34.03
Bio je u nesvesti, polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice, rame, ruka, aka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je
2.4.5.8.9 4.5.8.9
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time).. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna
P R I O R I T Y
4.5.8.9 4.5.7.8.9
H.34.04
P R I O R I T Y III
V.34.01 V.34.02 V.34.03
Manje povrede (posekotine, poderotine, prsti) Bol u vratu i oko njega eli da ga pregleda doktor, nema bola niti fizickih povreda
68
NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s
34
DODATNA PITANJA
Situacija Piite ta se dogodilo! Koliko ima povreenih? Koji je tip i koliko je vozila umeano? Da li je teta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je poloaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Moe li bolesnik da pokree udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije?
SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opta slika 6. Zaustavite jaka krvarenja tako to ete Obezbedite oblast. Niko se ne sme izlagati snano pritisnuti ranu istom krpom, dok ne nepotrebnoj opasnosti. Oznaite mesto saostane. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braajnim trouglom. Ukljuite svetla za upoAko moete, uzdignite oblast koja krvari. zorenje. Postarajte se da na mestu nesree niko ne pali cigaretu. Ne pomerajte bolesnika 7. Spreite zagaenje rana. osim ako je neophodno, npr. na sigurno, ili Pokrijte ih istim krpama ili zavojima. da biste ga stoplili. Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. Ne sputajte slualicu. 8. Nemojte mu davati nita da jede ili pije. 2. Svestan/polu-svestan Omoguite bolesniku da slobodno die. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. Neno. - Nosi kacigu i die normalno: Ne skidajte mu kacigu - Nosi kacigu, ima tekoce sa disanjem: Paljivo skinite kacigu Ako die: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne die: Zaponite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. . 3. Spreite ok. Poloite bolesnika paljivo na lea i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave), po mogustvu ga poloite na ebe. 4. Utoplite ga. Stavite ebad ispod i iznad bolesnika. Zaklonite ga od padavina. 5. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate. (Ovo je naroito vano u sluaju bolova u vratu, paralize, nesvesti). Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika, drite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo, bez ikakvog pomeranja vrata. 9. Ne ostavljajte ga bez nadzora. Teite ga i hrabrite. Odmah javite ako se situacija pobolja. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi
Opta pomo na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar, i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. Ukoliko ve niste: Obezbedite mesto nesree, stavite trougao. Dajte prioritet: 1. Otvaranju disajnih puteva povreenih 2. Sticanju opte slike, organizaciji na licu mesta 3. Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena, obavestite o broju povreenih. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. Potisnite eno glavu unazad, i podignite bradu. Ukoliko je disanje normalno, odravajte taj poloaj i pomno pratite stanje bolesnika. Dajte kiseonik. Ako ne die, zaponite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata, izbegavajte koma poloaj Gubljenje svesti: kritino, moe da ukae na: 1. smanjenu oksigenaciju 2. pad krvnog pritiska (unutranje krvarenje, tenzioni pneumotoraksa) 3. uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Tekoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. Dajte mu kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogora i sumnjate na tenzioni pneumotoraks, plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari. Koristite kompresioni zavoj. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. ok poloaj: Poloite bolesnika na lea i podignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za: 1. Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. Ponite iv. infuziju i pre transporta Terapija tenostima: Oprezno sa iv. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoraginom oku. Brzo plasirajte nekoliko irokih braunila u veliku venu (kao to je na pregibu kod lakta) Ponite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1litar koloidnog rastvora. T enosti treba da su tople otprilike 40 C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i vie ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povienje KP moe da izazove krvarenje. Potreban je najbri mogui prevoz do bolnice, uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali vani faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kimu. Imobiliite deformisane prelome ako je to mogue.
O nesreama na putu
Trauma usled jakog udara Nesree pri velikim brzinama - Povreeni je zarobljen u vozilu - Povreeni je pao sa motora / ispao iz vozila - Preminuli u istom vozilu - Ozbiljna teta naneta vozilu - Peak ili biciklista udaren kolima esto se deava da je bolesnik teko povreen i spolja i iznutra prilikom oslobaanja velike koliine energije, jer se energija apsorbuje u miicnom tkivu u trenutku udara. ak i kada se ini da imaju manje spoljanje povrede, postoji mogunost da su se dogodile ozbiljne unutranje. Ovakvi sluajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. Iako nema dovoljno podataka, ovakvi sluajevi spadaju u crveni nivo, a taan nivo urgentnosti utvrdie se vremenom, kada se situacija raisti, i dodatni podaci ukau na to da li je crveni nivo bio neophodan. Prevoz u bolnicu, hitno. Nesree sa opasnim tovarom Benzin, eksplozivi, i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaene odgovarajuim kodom. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju, i isto tako zatraiti njihov savet. Medicinski razlozi za nesree na putu? Saobraajna nesrea moe da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snala vozaa. Ako se cini da je voza beivotan, ekipa Hitne treba da ga odmah povee sa monitorom srca, kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija. Srani udar, dijabetes, epilepsija i druge akutne bolesti, uz dodatno koricenje lekova ili ulicnih droga, mogu biti uzrok saobraajnog udesa. Takoe su mogui i pokuaji samoubistva.
Povrede nastale saobraajnim udesom (Vidi 35 Nesree) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo moe da pogora stanje povrede, uvea krvarenje, povea rizik od infekcije, produi ostanak u bolnici i da otea postavljanje dijagnoze. Obavetavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju ak i bez potovanja diskrecionog kodeksa, u sluajevima ozbiljnih udesa, jer - Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta - Prisustvo policije spreie dalju tetu/nesree - Potrebno je prisustvo policije na licu mesta - Potreno je organizovati lokalni centar za udese - Mogu biti potrebne i ostale urgentne slube ukoliko dispeerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti, tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je deuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. Saobraajni zakoni nalau da sve osobe umeane u saobraajnu nesreu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt. Dispeerski centar moe da pomogne u ovome, ili da podseti umeane na njihovu dunost. Obavetavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: - Veliki saobracajni udesi - Povredeni su zarobljeni u olupini - Nesreca se dogodila u tunelu - u nesrecu su umeane hemikalije, curenje gasa - Nesrece pri velikoj brzini - Opasnost od vatre ili eksplozije - Sumnja na curenje benzina
69
35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I
Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i vie Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i neno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i neno drmusanje Nenormalno disanje ili tekoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje jo uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, aka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara
1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10
Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.35.04
P R I O R I T E T
A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01
H.35.02 H.35.03
4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10
H.35.04 H.35.05
V.35.01
PRIORITY
Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)
7.11
Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon broj .. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
III
70
35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi ta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na ta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Tekoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan poloaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Moe li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se moda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?
SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlae nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte optu situaciju i odmah me izvestite. Ne sputajte slualicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno die. 2. Neno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik die normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne die: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite ok. Poloite paljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zatitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito vano kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobiliite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po ivot. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne moe da vam kae o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni miici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema moe da izazove hipotenziju (neurogeni ok). ;Jo veca teta moe da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj modini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobiliite glavu u neutralan poloaj u odnosu na telo. Koristite ancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika moe naglo pogorati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su tekoe sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i otri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutranjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali moe da prode neko vreme pre nego to bolesnici pokau znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti moe da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvanije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, to je teko zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio ivot, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao to su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni ok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku nita da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Teite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogora, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlae bezrazlonoj opasnosti. Steknite optu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Neno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da odravate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte ok poloaj. Ukoliko bolesnik ne die - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i moe biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutranje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Tekoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teko die bolje da bude u sedecem poloaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogora i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego to primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljanje strane. ok poloaj: Poloite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom oku. Brzo plasirajte nekoliko irokih braunila u veliku venu (kao to je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40 C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i vie ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povienje KP moe da izazove krvarenje. Potreban je najbri moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali vani faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobiliite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.
O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Moe se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, povrina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oruje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni ok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcece - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, maina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac tekim predmetom - umska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oruje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutranjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljanjih povreda se moda krije unutranje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, due hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Moe biti teko razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvaniji klinicki znakovi koji pomau u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan due od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo moe da se deava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u modanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po ivot. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutranje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zaguuju disajne puteve su opasne po ivot. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do
71
36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta
A.36.02
P R I O R I T E T
Temperatura preko 38.5 stepeni C snaan bol, izgleda slabo i malaksalo 3
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/optini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu
H.36.01 H.36.02
II
Snaan paraliuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, tekoce pri uriniranju
2 3.4 3.4
Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
H.36.03 H.36.04
P R I O R I T E T
Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogora
5
H.36.05 H.36.06 H.36.07
Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija
6 6
H.36.08
V.36.01 V.36.02
III
Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama
3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8
V.36.03
P R I O R I T E T
V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07
Postavljajte ostala vana pitanja Dajte savet pozivaocu Potujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br.. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u.sati. ili - Obavestite patronanu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogora
72
36
DODATNA PITANJA
Kada je poelo? 1. Da li se pogorava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio neto slino? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Munina? Povraanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opiite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno lei, ili bolesnik ima potrebu da se kree? Koji je razlog za bol sada? 5. ena u plodnom dobu Da li je moda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na venerine bolesti Seks bez zatite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?
SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesree Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova esto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokuajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li e izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreio nov napad. Ovo se moda deava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokuajte da uzmete uzorak urina u istu au. Drite je u friideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokuajte da potpuno ispraznite beiku kada mokrite. esto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluajevima beika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolniar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukletene kile ili torzije testisa, moe biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna teta. Bolesnik ne sme nita da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaenjem hladnom vodom, hladnim tuem ili vreicama leda. Fizika aktivnost, kao to je tranje ili vonja bicikla takoe pomau.Ukoliko stanje traje due od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno oteenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje moe da se deava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se deava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje moe biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom beikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Moe da se deava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite panju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik moe da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose mievi u slucajevima pratecih simptoma kao to su poviena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu moe da se deava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je moda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna otecenja testisa.
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne ene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne pobolja nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operie u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesree
7.
O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritina u poetku. Najkritinije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Pratee povrede abdomena ili karlice su obino este, sa velikom opasnou od unutranjeg krvarenja. Bol u abdomenu moe biti ozbiljan znak hemoragije, ali moe da proe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i beiku i moe da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uestalo mokrenje, neprijatan i otar miris urina, ponekad ak i poviena temperatura. Pijelonefritis se deava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojui bol u predelu bubreba, esto praen visokom temperaturom i opte loim zdravstvenim stanjem. Stanje moe da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se moe nai i u bubrenoj aici,ureteru,mokracnoj beici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipian bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se esto iri na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritino oboljenje, ali bol moe biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se esto izbacuje prirodnim putem, dok je za vee potrebna hirurka intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) moe se deavati zbog infekcije urinarnog trakta ili
Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcece je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne prikljeti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurka intervencija pre nego to se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su moda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol moe da ukae na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvriti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod koice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se deava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se koica povuce i napravi snaan obruc oko glavica penisa, krv ne moe da cirkulie. Tada i koica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produena bolna erekcija (priapism) moe da oteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Moete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje due od pet sati, treba se obratiti lekaru.
73
37 Nasilje/zlostavljanje
1
A.37.01 A.37.02 A.37.03 A.37.04
I P R I O R I T Y
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Jo uvek pri svesti, ali samo to se nije onesvestio Jedva die
4 1.5.9 1.5 5
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa / opstina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
A.37.05 A.37.06 A.37.07 A.37.08 A.37.09
Ubodna rana, rana od vatrenog oruja ili druga ozbiljna 1.3.5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi, jo uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilnitva 5.9 5 5 1.6.7
H.37.01 H.37.02 H.37.03
Jak bol Bio je u nesvesti, sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice, rame, ruka, aka, butna kost, koleno, potkolenica, clanak, stopalo) Krvarenje je stalo, ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (ena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) rtva nasilja sa akutnom psiholokom reakcijom
5 5
Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: - Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili - Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
9 9 1.6.7 1.2.8 1.2.8 1.2.8 1.2.8 6.8
II P R I O R I T Y
H.37.04 H.37.05 H.37.06 H.37.07 H.37.08 H.37.09 H.37.10
PRIORITY III
V.37.01 V.37.02
Manje povrede (posekotine i oderotine) rtva nasilja, nema povreda
9 8
Postavljajte dalja vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - Obavestite dezurnog lekara - Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel. No. .. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA
74
37
DODATNA PITANJA
Situacija 1. Opiite ta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je jo neko povreen? Koliko njih? No, pitolj ili neko drugo oruje je bilo korieno? Ko je sada sa rtvom? Da li je napada jo uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obavetena policija? Da li vi ili povreeni elite da obavestimo 2. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Moe li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjai? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3.
SAVETI POZIVAOCU
Bezbednost Niko ne sme da se izlae nepotrebnoj opasnosti od napadaca. Ako je potrebno, povucite se na bezbedno mesto. Ukoliko moete, prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. Pokuajte da ga smirite i uteite. Ukoliko je mogue, obezbedite mesto. Zadrite sve dokaze. Seksualni napad rtvu treba to pre pregledati i pruiti joj pomo. Ona ne sme da menja odeu, da se kupa ili tuira, da pere ruke pre pregleda, kako bi se zadrali svi dokazi. Odea koja je skinuta sa rtve mora da se ponese (donji ve, iscepana ili isprljana odea). Pripremite tu odeu za kasnije ispitivanje. Ubodne rane, rane vatrenim orujem Ne dodirujte oruje Ne pokuavajte da pomerite oruje ili no ukoliko je jo uvek u rani, jer to moe da izazove dodatno krvarenje. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane, prelomi, manje povrede
Mislite na sopstvenu bezbednost. Ne ulazite na potencijalno mogua mesta dok ne odobri policija. Steknite optu sliku-obavestite nas, javite ukoliko postoji neki rizik. Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve - neno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Ako je disanje normalno, odravajte otvorenim disajne puteve. Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne die - ponudite uputstvo za CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Dajte kiseonik, ako je mogue. Izbegavajte ok poloaj zbog moguih povreda vrata. Vano No je u rani. Ne pomerajte oruje dok je u rani, jer ovo poveava mogunost veeg krvarenja Sauvajte dokaze. Ne dozvolite da se mesto nesree remeti dok ne stigne poliicija. Seksualna umeanost. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. Zakon nalae da (dokazi) rtva ne treba da skida odeu, da se kupa, tuira ili pere ruke pre pregleda. Odea koju ste sklonili (donje rublje, pocepana ili isprljana odea) mora da se ponese. Bolesnik treba da ponese istu odeu koju e obui nakon pregleda. Pomo na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane, prelomi i manje povrede 35 nesree
4. 5. 6. 7. 8. 9.
O nasilju/zlostavljanju
PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeih podataka: 1. Siline u trenutku povrede (povreda samarom, udarac tekim predmetom, pad sa visine i slino) 2. mehanizam povrede (pad, udarac, posekotine,ubodi, probojne rane, itd) 3. Deo tela koji je povreen (glava, grlo, grudi, stomak, butine) 4. Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija oteavaju postavljanje dijagnoze 5. Pratee akutne bolesti (oboljenje srca, epilepsija ..) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seivom, duboke poderotine, rane od metka itd..) u grlo, grudi, stomak ili butine mogu da izazovu masovno, nekontrolisano spoljanje ili unutranje krvarenje. Povrede glave i lica. Nakratko posle povrede glave moe biti teko da se razlikuje izmeu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praeno postepenim vraanjem svesti, esto sa amnezijom u odnosu na ono to se dogodilo) i ozbiljne povrede glave, naroito ako je bolesnik intoksiniran. Najvaniji kliniki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti. Znaci ozbiljne povrede su: - Nesvesno stanje due od 5 min. - Naizmenino gubljenje svesti i osveavanje - Grevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica, vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zaguuju disajne puteve su opasne po ivot. U sluaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave, a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu ivot u opasnost. Povrede grudi mogu biti kritine ako su zahvaeni plua, srce ili glavni krvni sudovi. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato to stanje bolesnika moe naglo da se pogora. Povrede abdomena. Probadanje bilo tupim bilo otrim predmetima moe da izazove krvarenje unutranjih organa u stomanu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali moe da prodje neko vreme pre nego to se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE esto izazivaju ozbiljne psiholoke posledice uz postojee fizike povrede kod rtve. Pokaite veliku blagost i razumevanje. Preporuuje se trenutni pregled i tretman. Vano je da se rtva ne tuira, kupa i ne menja odeu pre nego to se izvri pregled (mere predostronosti radi ouvanja dokaza). Uzmite u obzir i elje rtve. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za rtve silovanja. Konsultujte se sa rtvom o eventualnom obavetavanju policije. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadlenim vlastima za zatitu dece. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeerski centar mora da obavesti deurnog lekara. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje, bilo tokom
%#
kucne posete ili na neki drugi nain. Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluaj zlostavljanja prijavi nadlenim vlastima. NEGA NAKON NASILNITVA ILI ZLOSTAVLJANJA rtve niim izazvanog nasilja esto imaju snane psiholoke reakcije. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema rtvama, ak i kada su fizike povrede minimalne. rtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomonom stanju. Ne zaboravite na to kada odluujete o nivou urgentnosti - jer ove potrebe mogu biti znaajnije od medicinskih. OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se esto vezuje za droge i alkohol. I prestupnik i rtva mogu biti intoksinirani. Moe biti teko da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. OBAVETAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluajevima nasilnitva, pretnje nasiljem, korienja oruja, noeva i slino, agresivnog ponaanja, kako bi: - obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoi - Spreili bolesnika ili ostale od povreivanja ili pretnji - Spreili dalje injenje kriminalnih dela Ako je mogue, dobijte rtvin pristanak pre nego to obavestite policiju. Ako niste u mogunosti da pitate rtvu, vi morate da odluite da li je u interesu rtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak).
38 Uho, grlo i nos

1
I
KRITERIJUM SAVET
ODAZIV
Strano telo u grlu: 03 Zagueni disajni putevi Tekoce sa disanje 29 Tekoce sa disanjem
P R I O R I T Y
A.38.01
Jedva guta, tekoce sa disanjem i temperatura iznad 38.5 stepeni C
1.12
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara ako je potrebno, aktivirajte - medicinski helikopter ili spec.jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti, problem, adresa, opstina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost, pol 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
H.38.01 H.38.02
II
Dete koje stalno kalje, izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo, izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo, jedva moe da otvori usta, temperatura Predmet u grlu, moe da die Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje due od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica, nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca, nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos
1.2.4.10.12 4.5.13 4.5.10 11 5.6 5 5 5
H.38.03 H.38.04 H.38.05 H.38.06 H.38.07 H.38.08
P R I O R I T Y
Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: - Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili - Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA
V.38.01
Bolovi u obrazima, celu ili ocima. Pogorava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica, bolno grlo ili kaalj Bol u uhu Iscedak iz uha. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa, traje due od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja
1.3.4 1.4 1.3.4 1.4 7 8 6
V.38.02 V.38.03
III
V.38.04 V.38.05 V.38.06 V.38.07 V.38.08 V.38.09
Postavljajte dalja vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - Obavestite dezurnog lekara - Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj .. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme novog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa
P R I O R I T Y
1.9
76
38
DODATNA PITANJA
Koliko dugo je ve bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: jo sisa, pije iz boice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kaalj? Iskaljava dosta sadraja? Koje je boje:providan, zelen ili braon? Ima i tekoe sa disanjem? Da li mu je lake da die kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opiite ga.
SAVETI POZIVAOCU
1. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. Ovo umanjuje oticanje sluzokoe i moe da pomogne. 2. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da ujete kako die ili kalje. Delujte smirujue na dete. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. Dete treba da udie sve i vlaan vazduh, kraj otvorenog prozora, ili kraj hladnog tua koji ste pustili u kupatilu. Moete izvesti dete i napolje, ali vodite rauna o tome da dete ne sme da se prehladi. 3. Dajte kapi za nos ukoliko to ve nije uinjeno, ali ne na due od nedelju dana 4. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. Bolesnik treba do ode do lekara, ili do Doma zdravlja, ukoliko je mogue . . Krvarenje iz nosa. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. Zapuite nos prstima i drite 20 min. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. Ne gutajte krv. . Predmet u uhu : Pokuajte da izvadite 7 predmet pincetom, ukoliko je vidljiv i nadohvat. Ukoliko ne uspete u tome, obratite se lekaru. 8. 9. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snano izduva nos, ili kine. Ako ovo ne uspe, obratite se lekaru. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale, ili lekovi protiv bolova. Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. vidi 15 Temperatura. vidi 03 Zagueni disajni putevi vidi 29 Tekoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete
10 . 11. 12. 13.
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. Nemir, teskoba ili pla mogu da izazovu pogoranje. Ne pregledajte grlo, i ne pokuavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. Procenite potrebu za iv.antibioticima, u konsultaciji sa specijalistom u bolnici, i ako je za transport do bolnice potrebno vie od sat vremena. Najbri mogui prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Bolesnik treba da sedi, decu treba drati u naruju. Kod zastoja disanja, primenite disanje usta na usta, ili koristite depnu masku. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im, ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0.20.5 ml i 1-2 ml NaCl. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem.
O uhu, grlu i nosu

PROCENA POVIENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti, i ostalih prateih znakova i simptoma. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja, ali ako temperatura pree 41 stepen moe da dodje do oteenja mozga. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. Stepen ozbiljnosti postaje oigledan tek kasnije, pored optih i speifinih simptoma i znakova bolesti, i poviene temperature, tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. U sluaju pireksije koja nije praena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateim simptomima, pokuajte sa antipireticima i vidite da li pomau. UHO Uhobolja najee nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obine prehlade. Bol moe biti tako jak, ak i kada stanje nije ozbiljno. Tretman analgeticima, antipireticima i kapima za nos, koje e otvoriti kanal izmeu srednjeg uha i grla. Koliko su ovde antibiotici korisni, moe biti predmet diskusije. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obino razlog za uhobolju kod odraslih. Krv ili iscedak iz uha je obino izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. Ovo nije ozbiljno, i u odreenom trenutku treba da se proveri. Pa ipak, ako se bol u uhu nastavi, potreban je pregled kod lekara. Krv ili bistra tenost izbaena iz uha nakon povrede glave mogu da ukau na frakturu u bazi lobanje. . Akutna vrtoglavica. Virusne infekcije unutranjeg uha (labyrinthitis), ili povien pritisak u unutranjem uhu (Morbus Menire) mogu da izazovu napade vrtoglavice, zujanja u uima i nagluvosti. Ostali uobiajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata, smetnje sa vidom i tranzitorni ishemini atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u uima (tinnitus) moe biti veoma neugodno ali obino nije ozbiljno. Ukoliko dugo traje, moe da dovede do depresije. Strano telo u unim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu, pokuajte da ga uklonite pincetom. Nestruno osoblje ne treba ni da pokuava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom, jer ga mogu gurnuti dublje. Obratite se lekaru. NOS Sinusitis. Karakteristian probadajui bol koji se pogorava kada se bolesnik savije. Bol je ili prednja glavobolja, ili preko ociju i obraza, i izazvan je infekcijom sinusa. Pratei simptomi su poviena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. Tretman su kapi za nos, uzdignut gornji deo tela, i ukoliko je neophodno, antibiotici. Predmet u nosu. Pokuajte da ga izbacite snanim izduvavanjem, ili imitiranjem kijanja. Ako ne uspe, obratite se lekaru. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Tekoe sa disanjem/dispnea. . Pseudo krup (laryngitis). Najea virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. Karakteristican suv, zaribani kaalj i promuklost po buenju. Inae deca izgledaju u redu, ali
%%
moe da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. Neka dete udie sve, vlaan vazduh, bilo tako to e sedeti uz prozor, ili uz tu hladne vode koji ste pustili u kupatilu. Moete ga izvesti i napolje, ali pazite da detetu ne bude hladno. (Vidi 29 Tekoce sa disanjem /dispnea). Faringitis/tonzilitis se javlja obino zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. Ukoliko krajnici oteknu dete moe da ima tonzilitis. Mononukleoza je lezdana groznica) je virusna infekcija koja utie na to da krajnici izuzetno oteknu. Ovo oboljenje moe da traje dugo i moe biti opasno. Teko je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom, barem samo po klinikim znakovima. Ukoliko je bolesnik slab moe biti neophodno da se konsultuje lekar i pone sa antibioticima. Kaljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis), traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis, pneumonija, astma, strano telo) Opte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluie o daljoj terapiji i koricenju antibiotika. Lek za kaalj moe da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskalje sadraj, tada sirupi nisu preporuljivi. Bolesnik treba da pije mnogo tenosti. Topla pia umiruju. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kalja. ZUBI Zubobolja se moe ublaiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima, ali se treba obratiti zubaru to je pre mogue. Povrede zuba Vidi 33 Rane, prelomi, manje povrede.
39 Oko
1
A.39.01 A.39.02
I
KRITERIJUM SAVET
2
"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara ako je potrebno, aktivirajte - medicinski helikopter ili spec.jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv o 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa / opstina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju
Iznenadne smetnje s vidom, nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu. Pri svesti, ali ga hvata nesvestica
2 1
A.39.03
P R I O R I T E T
1 A.39.04 A.39.05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol, poremecen vid 8.9
H.39.01
II
Jak i stalan bol u ili u blizini oka, ne oseca se dobro
6.7.8
Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja vana pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: - Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili - Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice. Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.
P R I O R I T E T
H.39.02 H.39.03 H.39.04 H.39.05
Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol, vid i dalje normalan
2.8 4.8 1.8 8.9
V.39.01
Jak i stalan bol u ili u blizini oka, inace je u redu
6.7.8
III
V.39.02 V.39.03 V.39.04
Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola
5.8 3.8 8
V.39.05 V.39.06 V.39.07
Bio je na jakom suncu. Bol i poremecen vid Varilac. Bol i poremecen vid Masnica na oku
6.8 6.8 8
Postavljajte dalja vana pitanja Dajte savet pozivaocu. Postujte lokalne procedure, npr: - obavestite dezurnog lekara - Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br. .. ili - Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme novog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.
P R I O R I T E T
78
39
DODATNA PITANJA
Crvenilo i svrab oiju Moe li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaine kao svrab? Izgleda slabo? Munina? Povraanje? Ima li neki poremeaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (kola, obdanite)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na maini za otrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije deavalo neto slino? ta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne moe da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opiite povredu Moe li bolesnik da vidi na povreeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. 1.
SAVETI POZIVAOCU
Izbegavajte zagaenje rane. Prekrijte je istom krpom ili zavojem. Ne dajte bolesniku nita da jede ili pije. U najgorem sluaju ovo je poetak m.udara ili akutnog poremeaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Bolesnik treba da lei i da pokua da se u meuvremenu potpuno opusti. Crvenilo i svrab oka najee se deava zbog virusne infekcije i oporavie se samo od sebe. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz kole. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo moe se dati ukoliko je potrebno. Uput i recept treba uzeti od lekara. Povrede korozivnim sredstvima. Ispirajte tekuom vodom sa tua ili sa slavine najmanje 10 min pre nego to prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. Drite oko otvoreno dok ispirate. Ako je mogue nastavite da ispirate i tokom transporta. Pokuajte da uklonite trun ivicom presavijene vlane krpe, ili pokuajte da ga isperete vodom. Morate da izvrnete kapak na spolja, ukoliko se trun nalazi ispod. Trunice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Moete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Pratite uputstva koja su na pakovanju. Ovo moe da se deava zbog akutnog onog poremeaja i to odmah treba da pregleda doktor. Vidi" O oku" ispod. 30 Intoksikacija/overdoza
Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Mogu akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. Kapi za oi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. Timolol kapi za oi Analgetici/antiemetics iv. or im. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oi odmah. Sterilan povoj Penicillin iv. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuom vodom najmanje 10 min. pre prevoza za bolnicu. Drite oko otvoreno dok ga ispirate. Nastavite da ispirate i tokom transporta, bilo putem mlaza iz boce, ili uz pomo za tu svrhu napravljene boice ili iv kapalice. Lokalni anestetik za oi Preporuujemo ga samo u izuzetnim sluajevima jer moe dodatno da oteti oko utrljavanjem, i nemogunou da se oseti bol ili nelagodnost. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija.
2.
3.
4.
5.
7.
8. 9.
O oku
CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Iznanadno crvenilo cne jabuice bez ostalih simptoma obino je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. Nije ozbiljno, i oporavlja se samo od sebe za par dana. Crvenilo sa svrabom. Konjuktivitis se deava zbog virusne, bakterijske infekcije ili alergije. Karakteristino je probadanje i oseaj da imamo neto u oku. Kapci mogu da se slepe. Teko je rei kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje, moe da se tretira antibakterijskim kapima ili mau. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje, ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz kole ili obdanita, kako bi se infekcija spreila. Crveno, bolno oko. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Akutni glaukom je esto praen glavoboljom i muninom. Oba stanja prete gubljenjem vida. Trunje u oku. Strano telo u ronjai moe da izazove crvenilo i svrab, a ponekad i zagnojenost. Kapci mogu da se slepe. Zrno peska ili insekti najee se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlane krpe, ili isprati vodom. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunica nalazi ispod njega. Parii ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. Ako sumnjate, proverite detaljno da li je oko bilo izloeno metalnim, kamenim ili drvenim opiljcima. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. Sneno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloeno ultra violetnim zracima. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. Pinju obino jakim probadanjem, suznim i crvenim oima a ponekad i grenjem kapaka. Bolesnik moe da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. AKUTNO OTEENJE VIDA Bez crvenila ili svraba, za ovo moe biti nekoliko razloga. Odvojena ronjaa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leenje odmah, kako bi se spasio vid. Krvni ugruci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog oteenja vida. Iznenadan gubitak vida moe da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada, i moe da ukae na apopleksiju. Odmah se obratiti odgovarajuem specijalisti.
%'
Metanol moe da dovede do trajnog oteenja, pa ak i do slepila. Razlog za to jesu toksine materije koje nastaju u organizmu kada methanol ue u metabolizam. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. Metanol se ponekad nalazi i u meavini sa ostalim piima koja se prodaju na crno. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a moe da bude potrebna i hemodijaliza. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka, treba da se prekrije zavojem ili istom krpom. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. Imajte na umu moguu ozbiljnu povredu glave. Rakunske oi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. Modro oko (modrica) se deava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka, nakon to je oblast oka pretrpela udarac. Nije ozbiljno, ali ukoliko je vid naruen, konsultovati lekara. Mogu je i sluaj zlostavljanje. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unite korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuuje pre i tokom transporta za bolnicu. Najbolji nain za ispiranje jeste da koristite boicu sa sprejom ili specijalnu boicu za ispiranje kontaktnih soiva.

Index Urgentnog ZB

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Index Urgentnog ZB

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

The Laerdal Foundation

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce

Kada dobijete jos informacija

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

01.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD)

Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika.

Ako AD ce biti tu ubrzo

Ako AD nece biti tu ubrzo

Pronadjite paket sa 2 elektrode. Otvorite ga i izvadite elektrode.

Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD?

Idite na vrh sledece kolone teksta

Idite na sledecu stranu (6)

The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

Nastavak sa pretkodne stranice

for use of an AED

Keep the AED turned on until someone else takes over

Norwegian Resucitation Council

Norwegian First Aid Council i

The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

02 Bez svesti ispod 8 godina

Dise normalno Krit.br. A02.03

Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja

Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja

Jos uvek ne dise normalno Krit.br. A02.01

Dise normalno Krit.br. A02.02

*Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija

The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

Nastavak sa leve strane

Grudi se jos uvek ne podizu

Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane .)

kardiopulmonalna reanimacija (CPR)

The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

01 Bez svesti - preko 8 godina

Dise normalno Krit.br. A01.03

Jos uvek ne dise normalno Krit.br. A01.01

Dise normalno Krit.br. A01.02

Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof?

Idite na odgovarajucu stranicu.

Idite na 01.1 CPR sa AD i nastavite prema uputstvima.

Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane

Razmotrite nizi prioritet.

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

Nastavak sa leve strane

Disanje prva pomoc

Grudi se jos uvek ne podizu

1-8 god Kompresija grudi

The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

03 Zagueni disajni putevi

5 1.3 1.3 1.3 1.3 1.3 1.3

A.03.04 A.03.05 A.03.06 A.03.07