Index Urgentnog Zb

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

Da li ste pritisli dugme? . Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. oko 10 cm ispod pazuha. Pratite uputstva sa ADa. . (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. morate da pocnete CPR. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom. Dok vam neko ne donese AD. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane. 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok. disanje". Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne. are you willing to try if I help you? Krit.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja.) . sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. pritisnite ih da se prilepe. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest . Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. 4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not. disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode.Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste.preko 8 godina). Ako treba isecite odecu. Onda pritisnite dugme za sok. Otvorite ga i izvadite elektrode. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa. Prva pomoc.br. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. Morate da dodjete do gole koze. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god. A01. Ja sam na vezi i slusam. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. Recite mi kada AD bude kraj vas.04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite.01.

Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama.Tenzija pneumotoraksa .Zapocnite CPR .Nadzirite bolesnika . Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju.Buffer iv.Hipo/hiperkalemija .External pacing . naftnim platformama i vecim aerodromima. Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. ukljucujuci disanje svaka 3 minuta. oko 12 udaha u minuti . for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: . svaka 3 minuta .1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: . Takodje se nalaze na vecim brodovima.Hipovolemija . if asystole .Dajte 1 mg Adrenalina iv. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima.Nastavak sa pretkodne stranice 01. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator.Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje.Hipoksija .Proverite daje li znakove zivota. The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci.Ventilirajte kiseonikom . Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise. kako bi se srce ponovo pokrenulo. dok se ceka Hitna pomoc. opisati kao elektricni haos u srcu. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. do now: Check for normal breathing. odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje).Hipotermija .Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) . Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu. 5 .Atropine 3 mg iv.Overdoza(lekovi) . only after 10 mins.Antiaritmicne lekove . a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok.Dajte disanje usta na usta normalnim tempom.Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. do CPR until the AED advises differently. Defirilatori su ostali uobicajena pojava. Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . If not breathing normally. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom.Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: . Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan. mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. infarkta miokarda. Ako ne dise .Tamonada srca .

.03 Ispod 1 godine Ne. A02. A02. Polozite dete na ledja ponovo. . Proverite da li dete jos uvek dise. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Polozite bolesnika na ledja. stavite ga u koma polozaj. ukoliko je bolesnik povredjen. A02. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. Potisnite jednom rukom glavu unazad. i odmah se vratite na telefon. a dva prsta pod bradu. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena. Utoplite ga*. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. u redu.br. Proverite da li bolesnik normalno dise. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. Proverite da li dise. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. tako da lezi na boku. ali pazljivo. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. Ako je dete vece. Idite i proverite. Utoplite bebu*. Drugom rukom podignite bradu. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. ne napustajte ga. Morate da otvorite disajne puteve. drzite ga u narucju. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. Ako je dete malo. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju.br.01 Dise normalno Krit. OK? Prinesite telefon blize bolesniku.02 Dobro je cuti da dete dise.br. Osluskujte i osetite da li dise.

Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu.. 3 . 4-5 cm duboko. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika. Ja sam sve vreme na vezi i slusam. a drugi dlan preko prvog. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. Brojte naglas dok pritiskate. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili.. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Krit. Ja sam sve vreme na vezi. Sada uduvajte jos jednom. izmedju bradavica. Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta.. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri.disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Hitna pomoc je na putu. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . A03.petnaest. Snazno pritisnite.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc . Oni su na putu. otprilike dvaput u sekundi. Stavite svoju dlan na grudi. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Drugom rukom podignite bradu. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete.01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane .br. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. i popustite.

Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. A01.br.br. Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise.preko 8 godina Sanitet je na putu.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Sada drugom rukom podignite bradu.01 Bez svesti . Polozite bolesnika na ledja. Razmotrite nizi prioritet. Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit.03 U redu. Posmatrajte da li se grudi podizu. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Idite na 01.br. Uradite to i vratite se do telefona. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Drugom rukom podignite bradu. Treba da oslobodite disajne puteve. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. A01. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom.01 Dise normalno Krit.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima. kako biste sprecili da glava padne napred. ali pazite ako je bolesnik povredjen.stranice. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Uradite ovo i vratite se do telefona. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. Odmah se vratite do telefona. A01. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. Javite mi odmah bilo kakvu promenu. Oslusnite i osetite da li dise. Proverite da li bolesnik normalno dise. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. Stavite mu jednu od ruku pod obraz. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. III izdanje .

tri. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. izmedju bradavica. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. 7 . Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Nezno uduvajte pet puta. Pritisnite nadole oko 3 cm. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta. dva. Reci cu vam sta da radite. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. Pritiskajte grudi brzo. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme.br. Pokusajte pnovo da uduvate. Odlicno vam ide. dvaput u sekundi. Brojte naglas. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos. Polozite koren dlana na grudnu kost. Grudi treba da se podignu svaki put. Brojte naglas u ritmu: jedan. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca. bez pauze. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. Recite mi da li se sada grudi dizu. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili.starosnoj dobi Krit. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu.01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Grudi treba da se podignu svaki put. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. pet. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. Spustite usta preko bebing nosa i usta. cetiri. Prirodno je da se umorite.A03. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon.

07 P R I O R I T E T H.End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H.Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or .05 A. 4 3.. Moguci bezbednosni rizici 3. advise .Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do . predlozite If relevant.04 A. Dogovoreni putevi komunikacije 4.06 A. ali jasno govori 2.3 1.slanje helikopteraorspecijalne jedinice .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:…………….03..01 A. status cirkulacije circulation-status 7. adresa /opština address/municipality 2. diše normalno 3. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures.. pol sex 6.4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: . Name.03.03 Zagušeni disajni putevi 1 A.03. boro ili . Sluzbe koje su aktivirane 3. ali diše Ozbiljan kašalj..3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna . 4.slanje saniteta .03.3 1.3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna . npr: -oBAVE OSTI .02 V. A 5.03.Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili . starost iand bolesnika 5.dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno ..3 1.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1.ing day.03.02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.03. e. Ime.3 1.3.03. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7.obavestite dežurnog lekara ..01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet.03.g..local doctor on call . or . disanja.privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1.medic helicopter i special unit ako je potrebno.informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili .Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or . Nivo hitnosti.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili . Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj.Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients.02 A.03. age..sati. Nivo svesnosti.4 2. ce ili ili .Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding . III izdanje .Pošaljite ambulantno vozilo or ili care .3 1.: Pratite lokalne procedure.Pctor nešto .4 V.03. glavni problem i 1.

morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva. Uradite ovo pet puta zaredom. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. ili delovi igracaka. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. pet puta. Ucinite to odmah. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. pet puta. temperaturu. bol. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. Ostavite dete da leži postrance. Okrenite bebu na leda. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. tada su udarci u leda. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Tada oni izazivaju nelagodnost. Ucinite to sada. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Ukoliko ovo ne uspe. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. sitan novac. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. Nastavite to da radite. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. glave okrenute nadole. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. treba da konsultuju lekara. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. Drugu ruku stavite preko prve. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. brzo. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Ponekad ovaj napad kašlja prode. Postavite drugu ruku preko prve. Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. grašak. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. kašljanje i delimican kolaps pluca. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. delici ljuske jajeta. pa pregledajte usta. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. 9 . Postavite dete na leda. Ostanite na vezi. Ucinite to odmah. Pritisnite nadole 1-2 cm. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti.

3 1.04.3 1.3 1.2.05 A. starost i pol bolesnika 6.3. Nivo hitnosti.01 A.2.04.04. predlozite . osnovni problem 1.3 1.2.3 1.3.04.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03 A.09 A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.04 A.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.04.2.14 A.04.2 1. Moguci bezbednosni rizici 4.15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.04.3 1.3 1.7 1.6 1.04.2.2.13 A.2.06 A.2.3 1.7 1.10 A.2.02 A.07 A. disanje status cirkulacije 7. aktvirajte . adresa /opština 2.04.04.2. Nivo svesnosti. Ime.04.08 I 1. III izdanje .2.12 A. Sluzbe koje su aktivirane 3.04.04.04.2.privatan prevoz A.04.2.slanje ambulantnog vozila . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A. 1.11 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3.

jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc . pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. i ispod njih.i izvestite o tome.prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak.otvaranje vazdušnih puteva . Zagrejte bolesnike.ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno. Pokažite razumevanje. Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti. Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno. vatrogasci.ukoliko to vec nije uèinjeno. fizièke prepreke. ne dozvolite da im bude hladno. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom. . Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter. . Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. moguæe opasnosti. ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak. sneg. znakovi.prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet. policija. preko/ispod 8 godina.razmišljajte o alternativnim rešenjima . Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 . Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5.proverite da li radi sound log .) .ili asistirajte u tome. itd. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati . sklonite što više ljudi u zaklon. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. vidljivost.Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci. i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. Utoplite povredjene. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. operater mora odmah da uzbuni: 1. Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe. O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata. vreme i svetlo. stavite ih u položaj za oporavak. svetlost. Prebacite æebad preko povredjenih. oblaè-nost. Stavite svima do znanja da ste lekar.Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi . Tešite povredene. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge. pristup.budite spremni da primite još hitnih poziva! .Ostanite u kontaktu sa pozivaocem.ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? . Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru. Asistirajte. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics.Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci . Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4. to je prioritet. Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ .položaj za oporavak . U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes. Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet). strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7. Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe. Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno. Prebrojte povredjene i javite mi. temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1.Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2. Procenite rizik . Jednostavne mere prve pomoæi. 3. ili asistirajte. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: .prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije.zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva . wide-bore venous cannulas. kiša. Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije.Nadzirite poziv I prikupite informacije .04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna.Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3.Lokalne Hitne pomoæi . PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. 2. . Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6.Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege .Ponudite svoje znanje ako je potrebno.po moguæstvu u zatvoreni prostor. ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome.

05 Rezervacija transporta 1 A.05.09 Sekundarna pomoc.05.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci.03 A. V.02 A.05.06 V.05.03 Sekundarna pomoc. Prevoz do nižeg nivoa pomoci.05. Stanje nije urgentno. Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.06 H.05 V.Povezite pozivaoca sa lekarom ili . Zahteva se poseta bolesniku. Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport .05. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med.05. P R I O R I T E T V. Moguce ozbiljno stanje.pomoc bez nepotrebnog odlaganja. Nestabilne vitalne funkcije. Prevoz do višeg nivoa pomoci.05.05.05..05.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05. Nije urgentno.03 Sekundarna pomoc. Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci.02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara. Other assistance.04 V.07 Pomoc ostalim hitnim službama .Povezite pozivaoca sa med.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.05. Trenutna pomoc.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H.sluzbama Ako saljete transport: .08 V.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta .05.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje. H. III izdanje . Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike. Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno. Agreed time. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja. V. Sekundarna pomoc. Stanje nije urgentno. Trenutna potreba.Posaljite ambulantno vozilo. Stanje nije urgentno.05.05.bez nepotrebnog odlaganja.04 A. Nestabilne vitalne funkcije.Posaljite ambulantno vozilo .04 H. Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: .05.01 A. Trening . ili .Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili .06 H.05. U dogovoreno vreme. Zahteva se poseta bolesniku. V.05.Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca.05. Stanje nije urgentno. Moguce ozbiljno stanje. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama. Asistiranje hitnim službama. Trening o dogovaranju vremena prevoza.05 A.05. Ostali zadaci. ili . 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.07 V.05. No urgency.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05 H. P R I O R I T E T II H.

infuzijom. Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera. onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi.Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla .05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza.Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom . . PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom. pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju.ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom.površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja. Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta. ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti.su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi .ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto. Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika.najmanje 30x30 metara površine za sletanje .kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera . bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med.Svetla za upozorenje na drugom vozilu . treba da bude jasno oznaèeno. Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza.Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka . i mora da odluèi o nivou urgentnosti.ravna površina za sletanje .ustanove: Da li ste sada uz bolesnika. 2. 13 . na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. vozi lekara na mesto nesreæe.Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci . Pomoæ ostalim urgentnim službama. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3. helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru. trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta. Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera. medicinskim osobljem ili struènim licima .lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost.tokom prevoza? . proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj.je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo . Oznaèavanje mesta u toku dana . Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju.na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul". U primarnim sluèajevima.da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom . Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja. Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med.

Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.06 A..8 2.6.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .06.09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure.. Moguci bezbednosni rizici 4.06 H.06.06.06.08 H.7 2.06. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3.5.5.06.5.06..dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.4. predlozite .8 2..6.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .02 A..10 P R I O R I T E T III 8 8 V.07 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .06.5. Nivo svesnosti..6.01 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r . osnovni problem adresa /opština 2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.6.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.8 2.8 5.6. ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.6. ili .09 8 2.05 H. starost i pol bolesnika 6.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica.4.01 H.03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je..………. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje..04 H.04 A.8 2.06.4.3.06. Ime.. aktvirajte .2.06 Nejasan problem 1 A.4.02 8 . malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.8 2.3.06.06.5.. Jak bol.slanje ambulantnog vozila .. Sluzbe koje su aktivirane 3. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .06.06.03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6.6.05 A.06.6. Nivo hitnosti.4.07 H. npr 8 H.06.8 1.06. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili . III izdanje .3.01 V.obavestite dežurnog lekara .6.3. disanje..8 8 8 H. ili . puls preko 110/min.8 3. ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.6. status cirkulacije 7.03 II P R I O R I T E T H. iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti.06.08 8 A.06.3.5.. mucnine.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.5..5.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.5.Pošaljite ambulantno vozilo ili .06. izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.06.3.06.6.8 2.3.3.5.

Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. stepenice. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike. a znaci iI simboli su nejasni. naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? . koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari. reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti. Proverite da li bolesnik još uvek diše.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi. Podignite bradu i nežno potisnite glavu. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5.Slabosti . Položite bolesnika na stranu. pod kožom ili u mišiæima. OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. od punktiranja ili posle operacije. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. jer je to posao lekara. Disanje. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. itd. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7. bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . Vidi poglavlje 01/02 8. 3. motornog odgovora. Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju. 6. ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj. kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta. narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. disanja. zbunjen ili u grèevima.Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje . Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. modrice. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. imaju smanjen imuni sistem. Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu. èesto je kritièno bolestan. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1. 2.Da li koristi lekove? .Alkoholièar ili narkoman? . Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona.Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . # . ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni. liènost.Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan. Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga. susedi. izraza lica. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije. koji sprat)? . ali inaèe neobjašnjiv bol po koži. Bleda. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno.Da li je u stanju da se stara sam o sebi? . . ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije.Da li je nedavno boravio u bolnici? . moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. temperature tela. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože.Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? . Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran. Cirkulacija.Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . Infekcije se razvijaju brzo. Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad. može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar. ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju. Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno.Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? . Povrede (ubodne rane. UKOLIKO NISTE SIGURNI. Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? . KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja. stava.Kakvi su uslovi za život (toalet. Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj. bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja. Svesnost. kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ. komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima. Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom. I slièno). Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru.Gubitka apetita . Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. Poštujte lokalne procedure.Uzmite u obzir starost i pol. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo.Može li da jede i pije? . kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac). Ukoliko se utvrdi problem.

04 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.07.3.07.Pošaljite ambulantno vozilo ili .8 3 3.3.07.07.3.08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Za sada u redu 3.07.5 1. osnovni problem adresa /opština 2. ili .4.07.01 A. Moguci bezbednosni rizici 3.slanje ambulantnog vozila . disanje.07 A.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.07.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Ime.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .3.5 H.3.01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2.4.5 H.05 A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .3.07. 4.3. Nivo svesnosti.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3. ili .5 2.07.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . Nivo hitnosti.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. III izdanje . ili .4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.07.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .. Sluzbe koje su aktivirane 3.5 1.02 A.5 2. predlozite . ili .3.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al.obavestite dežurnog lekara .5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….07.5 2..5 1.07 Alergijska reakcija 1 A.: .07.5.07.03 V.02 H.3.04 V.……….07. starost i pol bolesnika 6.3. aktvirajte .07.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.07.5 2.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.06 A. npr.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or . ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1.03 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.5 V.3.4.02 V.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4. status cirkulacije 7.01 II Teškoce sa disanjem.4.

Muènina i bolovi u stomaku . Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: .Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0. zatim vrste oraha i jaja) . Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste. oznojena koža (nizak BP pad cirku. Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen. (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god. komplet za slucaj alergijskog šoka. pa èak može i da izgubi svest.Inhalirani alergeni (naroèito polen. pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti.Ujedi životinja ili insekata 8.Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . NSAID.Ubodi insekata . Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše.Bleda.Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Anaguard. da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva. bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu. antibiotiici) . Ukoliko bolesnik ne može da sedne.Svrab (oèi.): Ringer ili NaCl iv. OZBILJNI SIMPTOMI .Lekovi (naroèito acetylsalicylates. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2. ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice.Neka hrana (naroèito morska.07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme.Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana. muènina.Kada su poèeli simptomi? .5 mg iv polako) . Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema.Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice. % . lice. ili u vidu inhalatora. Procenite indikacije za intropiju (npr.Na šta je bolesnik imao reakciju? . Položite bolesnika postrance. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima. Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka. Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. ako je moguæe u koma položaj. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima. Bolesnik æe oseæati nesvesticu. Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3. ili astma) . oznojena. Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. upaljenji crveni osip i plikovi . Skinite tesnu odeæu. i treba da ih koriste kada je neophodno. N. Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: . Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja. akutni napad astme ili alerijski šok.2-0. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: . (visok prioritet) Adrnalin . povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1. koža ce postati bleda.5 mls u 1-2 mls. iv braunila. kuæna prašina i grinje. ili tablete .Urtikarija pri svrabu. nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu.B. koža) . Anafilaktièki šok Kiseonik. Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo.Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok. hladna i dijaforetièna. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. muènina. usta. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4.Da li su se simptomi ubrzano razvili? . NaCl.Deca: 0. lacije) .Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija . iv teènosti. Proverite da li bolesnik diše. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm. Vidi poglavlje 14 .Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? .Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0. VAŽNA INFORMACIJA .Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) . astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji. Ukoliko doðe do pada cirkulacije. životinjska dlaka).Glukokortikoidi iv/im. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju.1-0.01 mg/kg.Antihistaminici H2 blokovi iv .

08.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .: .3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .6 3. bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži. adresa /opština 2.6 2.08. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.08.08.01 A.6 2.01 II Krvarenje je prestalo.7 1.08.7 V.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .03 H.6.08.5.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica.3.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5. III izdanje . starost i pol bolesnika 6.09 2.3.5.08. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda.3.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna.08.7. ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa.04 H.08. I dalje bled I oznojen.5.6 2.05 V. sa trajanjem preko 20 min 2. ili .04 A.06 A.08.3.7 7 8 4.08.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.. status cirkulacije 7.08.08.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.slanje ambulantnog vozila .08. osnovni problem .3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv.8 P R I O R I T E T H.7 1.3.08 A.3.05 V.02 H.obavestite dežurnog lekara .6 3.08.05 A. Ime.5. 9 2.7 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.08.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Sluzbe koje su aktivirane 3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5. npr. ili .08.10 H. ili .08.3.02 A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.08.6. Nivo hitnosti.6.08.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….07 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.6 A. Nivo svesnosti. stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6.5.5. aktvirajte .03 V.06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6. predlozite . Moguci bezbednosni rizici 4..3.7 6. disanje.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A.04 V.3.08.6 2.02 V.………….5.

Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. Teènosti treba da budu tople.npr. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. Obilno krvavljenje Koma položaj. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar). Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr. ili je tamna. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. Uzdignite deo tela koji krvari. Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. obièno su rezultat postojanja Hemoroida. Položite ga na leða. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. kamenom u bubregu. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Položite bolesnika u udoban položaj 2. ili tek malo. na prevoju lakta). ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. Krvarenje zbog lekova. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin). ili gornjih delova creva vezanih za želudac . Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. 5. Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv. što je pre moguæe. blago nagnut ka napred. Ukoliko se krvarenje ponovi. usled èega se bolesnik može i ugušiti. iz stomaka ili digestivnog trakta. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. treba konsultovati lekara. Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme.ukoliko je to moguæe.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Ili tendencijom ka krvarenju. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). krv na toalet papiru. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. Krvarenje iz varikoznih vena. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. zbog korišæenja gore pomenutih lekova. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. hemoragiju je teško zaustaviti. osim u slucaju trudnoæe. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. pa treba iæi na proveru. Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa.08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. Manje kolièine krvi u stolici. Pa ipak. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme. Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. Tamna. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. Obièno je gubitak krvi mali. sve dok se krvarenje ne zaustavi. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar. Bolesnik treba da sedi uspravno. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. 8. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. 6. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. Aspririn itd. povredom ili tumorom.ukazuje na obilan gubitak krvi. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom. Ne gutajte krv. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). Isperite usta cistom hladnom vodom. Sveže krvarenje iz rektuma. ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. noge uzdignute 3. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. acetilsalicilati (Disprin. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni). Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. ' . Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja.) i NSAIL (Naprosyn. Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove. èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom. izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. ne izduvavajte nos. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru. 9.

7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .dlan na ruci) 3 V.03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H.09.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V..3.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i . osnovni problem .10 A.09.11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu. predlozite .4.06 A.01 III Manje opekotine (manje od 1% .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.09.09. aktvirajte . kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.09.02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3. disanje.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .04 A.4.09. Ime.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 3. ili .7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.09.01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .: . Sluzbe koje su aktiviranee 3. Nivo svesnosti.7 3.09. status cirkulacije 7.09. otežano govori i guta Jake opekotine.4.5..09.5 3.09. ili .03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.05 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .09.09.09.5 H.4.5 4.………. kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4.Pošaljite ambulantno vozilo ili . starost i pol bolesnika 6.5 4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A.08 A. Moguci bezbednosni rizici 4. ili . npr.09.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. sada bez problema V. oseca se loše 5 H. Nivo hitnosti.02 A.5 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5.09.02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci.obavestite dežurnog lekara . ili .5 3.05 Pad sa 3-5 metara 3.09 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….09.5 3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.5.07 A.09. adresa /opština 2.01 A.03 A.04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo.09. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H. .npr.4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.slanje ambulantnog vozila .

ili postavite bolesnika pod tuš.09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje. elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. usta. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju. Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli. Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu. prenesite bolesnika na sigurno 2. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša.duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina.(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. 20 stepeni C). Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. 4.Opekotine na licu . ukoliko . grkljan. Položite bolesnika postrance. i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla. Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija. Bolesniku ne sme da bude hladno. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". ali može da izazove aritmiju. ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' .Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti. a delimièno suva i bleda. Proverite da li bolesnik i dalje diše. Vidi poglavlje 35 Nesrece. dušnik. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Hospitalizacija uvek. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. železnièku stanicu. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju. ukoliko je moguæe u koma položaj. I 2. Povrede na glavi. Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid.Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama. 20 stepeni C). stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše. promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. Tretman je 100% kiseonik. Voda bi trebalo da isprva bude hladna.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) . spaljene obrve ili dlake u nosu. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. .Jake opekotine po rukama . mišicima i nervima. (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. Prkrijte povreðjeni deo èistom. ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju.Opekotine na genitalijama . Ukoliko je mouæe sve iskljuèite. pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . i podignite bradu. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3. Povrede na koži. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe). policiju ili odgovarajuæe odeljenje). Dim i garež na licu. pažljivo. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. 5. 20°C. Olabavite tesnu odeæu.Voda treba da je isprva hladna. POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. vlažnom krpom ili kompresionim zavojem. Zatim mlaka (oko. opekotine oko usta i nosa.Su opekotine velike (>10% kod dece. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Ukoliko bolesnik ne diše. zapoènite CPR. ali ne ledena. Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela. sa slojevima povreðene kože. Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem. 6.Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. 3.). >20% kod odraslih) . ili postavite bolesnika pod tuš. Trovanje gasom.Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale.

Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H.3.03 H.10. osnovni problem .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. nepoznato lupanje srca 1.4.02 H.. status cirkulacije 7.5 V.2.5 1.5 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.07 A.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .10. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A.4..10.2.3. disanje.10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A.3.2.10.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.3.10. i ako jeste kada i sa kakvim efektom.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.obavestite dežurnog lekara .5 1.5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin.10.10.10. Ime..05 A.01 A.. Nivo svesnosti.10.5 1.06 A.4.4.04 V. predlozite .bled I oznojen* .4.08 A.5 1.04 Gliceril trinitrat pomaže.4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili ..10. ili .02 A..02 P R I O R I T E T V.2.5 V.10.3. III izdanje 22 ..3.10.3.3.iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Moguci bezbednosni rizici 4.10.2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1.5 1.bol u ramenu.: .5 1.2.4. Sluzbe koje su aktivirane 3. aktvirajte .5 1. samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) .3.10. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca.i ili .10.3.4.bol I neprijatan osecaj u grudima* .03 V.5 1.2.10.………….03 A.10.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5 1..09 1.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . npr.05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ruci ili vilici* . ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima. starost i pol bolesnika 6. Nivo hitnosti.10. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Pošaljite ambulantno vozilo ili . ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili . adresa /opština 2.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. inace se dobro oseca 1.01 II Mala nelagodnost.01 III Bol kada duboko udiše.slanje ambulantnog vozila .2.

ka ramenima i dalje prema grlu.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4.Aneurizma aorte . Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo.10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1. Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije. (npr. Mnogi su i bledi i oznojeni. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. Disprin. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. preloma rebara. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Dajte bolesniku aspirin npr. Novid. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju.Perikarditis . ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina . Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. ako je moguæe odmah 3. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj. u jednoj ili obe ruke. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. Akutno popuštanje srca. bola u mišiæima. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. što uzrokuje neprijatnost u grudima. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca. teskoba. vrtoglavicu i napet je. Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja. loše probave. Ubrzan puls bez bola. ima muèninu. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika. Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti. Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju.Embolija pluæa . Bol ili nelagodnost. skleroza). Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. Aritmije i srèani zastoj. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. Odreðene beta blokatore iv. Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje.Gliceril trinitrata. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi). Ovo je potpuno uobicajeno. (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. hladnoæa ! i oznojena koža. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. Najèešæi usputni simptomi. bolesnik æe prepoznati simptome. ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. U nekim sluèajevima. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. Bolesnik se èesto oseæa loše. Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. . bledilo. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. i samo po sebi je retko opasno. INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. naroèito kod starijih. ali može da se dogodi i tokom odmora. koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. Utopliti i pustiti da dmara. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. U sluèaju da se sumnja na srèani udar.

03 H. aktivirajte Ukoliko je potrebno.5.11. aktvirajte .11.Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu. disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca.6 III V. plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana..slanje ambulantnog vozila . izgleda slabo ili se oseca loše 2..7. disanje.11.4. potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V.. breathing. 6. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 .. Sluzbe koje su aktivirane 2..Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.8 H. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless.06 V.5. ili .11.11.02 A. Level of consciousness... ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan. 6.. Moguci bezbednosni rizici 4.6.7 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o .Pošaljite caller again vozilo ili . inace je u redu Visok nivo šecera u krvi. advise r If .Send an bolesnika da . ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu.. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu.. Nivo hitnosti.: .02 H. e. npr.11.9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .07 and/or Visok nivo šecera u krvi.11. inace je u redu Ima upalu.6 2. osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2. starost i pol bolesnika 6.11. Dogovorena sredstva komunikacije 4.dežurnog lekara Ako je neophodno.05 P R I O R I T E T 6.11..01 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.………….. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .7.Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.11.obavestite dežurnog lekara . III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca.11.04 V.5.02 3. ili ili . inace je u redu 3.11.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ramenu. Ime. ruci ili vilici 1.obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno . status cirkulacije 7..04 A. ili . predlozite elevant.5.6 6 6 P R I O R I T E T V.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili .01 H..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures.01 Bled i oznojen.g.7 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.11. .6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: .03 V. Nivo svesnosti.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno..6.5.11.: lekara na telefon br.6.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje.04 Bled i oznojen..Inform pat's own doctor on next working day.11 Diabetes 1 A..4..11. sa bolom i nelagodnošcu u grudima. ili .05 V.7 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .11. Agreed communication links 5.

Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. ako je moguæe u koma položaj . Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. Ako ne. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Ako je moguæe. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. 5. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. a u najgorem sluèaju se umire. time možete izazvati gušenje. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. 7. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . postoji opasnost od gušenja . i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. 4. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. pio suviše alkohola. Ako ne diše . Da bi se glukoza rastvarala. mleko). temperaturama i ostalim oboljenjima. izmerite nivo šeæera u krvi.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . Konfuzan. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: .urin sadrži više vode. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. Ukoliko bolesnik može da pije. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. èesto agresivno. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija.zapoènite CPR: 2. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Svestan. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. u najveæem broju sluèajeva. ili injekcijama insulina ili olovkom. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. ceðeno voæe. Ukoliko nije u stanju da pije . a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Olabavite tesnu odeæu. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Bolesnik postaje vidno umoran. gazirana piæa. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Proverite da li bolesnik još uvek diše.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. naroèito u nogama. lepljiva koža i tremor. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. znojenje sa drhtavicom. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. Ostali simptomi su bledilo. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Alternativa : Dajte 500 ml. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. (dijabetski gubitak svesti). Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Kada se bolesnik potpuno razbudi. gazirana teènost ili mleko. infarkt miokarda). može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. Ipak. 3.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Položite bolesnika postrance. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr.

Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel. 7 1..7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .12.8 2..4 2.12.12.obavestite dežurnog lekara ili .medicinski helikopter.12.12.01 II Dezorjentisan.12.3. skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2.12 Davljenje 1 A.7 2..02 A..12... svestan 2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .....01 P R I O R I T E T III Svestan. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja..policija.4...4.dežurnog lekara .04 A. moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most.2.12... III izdanje ..3.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .Pošaljite ambulantno vozilo ili .07 A..12.12..01 A. ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C.3.ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V. broj..4 5 2.08 A.03 H.3...12.12. ako treba .4 2.4 2.8 1 1 P R I O R I T E T H.3. ronioci.4.09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .12..3.02 V..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4..12..7 2..12.03 A.3..ili ..12.02 H.05 A..4 2.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme....03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.. ako treba .06 A..4.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.slanje ambulantnog vozila ..04 P R I O R I T E T V. ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno. normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj.vatrogasci.

Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. 4. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Ostali simptomi su bledilo. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Ako je moguæe. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. 7. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Ako ne diše . Tretira se šeæerom ili glukagonom. Bolesnik postaje vidno umoran. mleko). Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. izmerite nivo šeæera u krvi. time možete izazvati gušenje. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 .urin sadrži više vode. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Ipak. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Proverite da li bolesnik još uvek diše.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. èesto agresivno. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . Dijabetes se može kontrolisati dijetom. 5. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. Ukoliko nije u stanju da pije . bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. a u najgorem sluèaju se umire. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. znojenje sa drhtavicom. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. ako je moguæe u koma položaj . temperaturama i ostalim oboljenjima. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. Konfuzan. Ukoliko bolesnik može da pije. pio suviše alkohola. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Ako ne. Svestan. Položite bolesnika postrance. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Olabavite tesnu odeæu. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Kada se bolesnik potpuno razbudi. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. Da bi se glukoza rastvarala. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije.zapoènite CPR: 2. (dijabetski gubitak svesti). Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. gazirana piæa.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. postoji opasnost od gušenja . ili injekcijama insulina ili olovkom. ceðeno voæe. 3. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. u najveæem broju sluèajeva. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Alternativa : Dajte 500 ml. naroèito u nogama. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. lepljiva koža i tremor. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. gazirana teènost ili mleko. infarkt miokarda).

.5.02 A.03 H.ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.6 3.09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2.5..13.5...7 2.02 V.05 H.5.13..13.13. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H.6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba.04 H.13..13. za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ako treba .Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.06 A.13.3.05 A..4.5.4.07 P R I O R I T E T III V...6 3.5..13.6.4.01 A...6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .6 3.5..6 3..13.02 H.13.13.5.4.4.13.03 A.4.8 4. ako trea .4.07 A..6 3.6 3. konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj. III izdanje .5.13.4.13..13.6.13.13..slanje ambulantnog vozila .01 V.5..6 3..06 H.....13.6 2.policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.6 4.4.5..5.4..3.9 3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .04 A.4.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A.03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C.13.08 A.ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju.6.medicinski helikopter.dežurnog lekara .4.5..vatrogasce ili ronioce..5.01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3..

Broj povreðenih na mestu nesreæe. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. u camcu. "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. ili nestalih . Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa). . ramena i laktovi.Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. variranje svesnog stanja. tupost. Ako je prestao. pa èak i ukoliko nema simptoma. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. 10 . Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 . 8.Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) . PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma. promene svesnog stanja i napade. DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman. i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. Vidi 35 Nesrece. i napadi. preko tesne maske sa rezervoarom. Simptomi su kašalj. Prenesite ga na bezbedno mesto. Ako bolesnik ne može da sedi. i moguæe. Olabavite svu tesnu odeæu. gubitak sluha. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine. sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena.Raspoloživi èamci u blizini nesreæe . Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom. Promene na koži Svrabež sa osipom.Da li su povreðeni na kopnu. 9.Dextran 20 ml. Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju.Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) . razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije. ali nisu ozbiljni. pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje. otupelost. 5. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. 4. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno. po moguæstvu u zatvoreni proctor. Tipièno. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija. maskom. Ako je potrebno. položite ga na Levu stranu. Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . 6. Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem. odmah zapocnite CPR. zujanje u ušima. spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. ili subkutani emfizem. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: . iv. sa uzdignutom glavom.500 ml. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks.nistagmus i ponekad muèninu. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. paralizu. kukovi. a za njim Dextran 40. ronilaèku tablicu i kompjuter. po moguæstvu sa rezervoarom. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Uklonite svu mokru odeæu. Ostalo Zadržite sve boce I ventile.udaljenost od kopna . Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije. paraliza. Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. 10-12 l/min. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje.13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1. u vodi . alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi.

03 V.03 A.5. ili .02 V. starost i pol bolesnika 6.14.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. aktvirajte . ili .14.04 5.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .. disanje.14.05 H.6 2.04 alergijska reakcija pole vise od 30 min. bolni otok na mesu ujeda.03 H.14..10 6 H.3.04 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 A.14. inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati. npr.14.2. ili .06 A.06 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .. adresa /opština 2.14. Sluzbe koje su aktivirane 3.14.3. Slabost. status cirkulacije 7.01 A..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .6 4. Temperatura Temperatura.. Ime.02 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili . Nivo svesnosti.14. III izdanje .14.6 4 4 H.: .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .14.14.6 P R I O R I T E T 2.6 1.6 1..6.3.4.6 5. Bol u predelu ujeda.01 V.………….14.slanje ambulantnog vozila .14. Dogovorena sredstva komunikacije 5.14.4.obavestite dežurnog lekara . ili .14.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. Temperatura.2.09 A.7 1.07 6 III V.6 5. osnovni problem .14. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda. Stanje se ubrzano pogoršava 1.02 II Ujed insekta na vratu. od ugriza ili uboda 2.14. Nivo hitnosti. još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati.07 A.2.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.14 Ujedi insekata/životinja 1 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka.14.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. predlozite . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu.6 2..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme. 6 2.14.14.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.6 A.5.01 H. Moguci bezbednosni rizici 4.3. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka.

Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). ako je ujed probio kožu. Pa ipak. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. mokrom krpom ili ledom. Ako prestane da diše. temperaturu i opšti osecaj slabosti. Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min.Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. maèke. a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. ili. Bolesnik treba da izbegava hodanje. otežano disanje. Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu . Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. Ovakve povrede.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. Ako bolesnik ne može da sedi. Ako se bolesnik oseæa loše. pad cirkulacije. ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. dezinfekcionim sredstvom. Lokalni simptomi su bol. veæ treba da se prenese. 4. oticanje i gubitak boje kože. muèninu i povraæanje. Ako je moguæe. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. Olabavite tesnu odeæu. 31 . Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. položite ga postrance u koma položaj. Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. crvenilo i bol. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. ukoliko Je moguæe. Smrtnost je velika (25-30%). otežanog disanja. (bledilo. kao što su oticanje. Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom. naroèito ako su u pitanju mala deca. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe). bolove u zglobovima i mišicima. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije. Sledite uputstva koja su na pakovanju.Ili dok se ne zaustavi krvarenje. oznojena koža). mesto ujeda vruæe). SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. èistom krpom.antihistaminici . Antidoti postoje. 5. da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. 3. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. nekoliko dana po ujedu. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. UJEDI PSA Ponekad. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Omoguæite mu da slobodno diše. Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. Ujedi otrovnice su retko pogubni. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta. kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. Ova pojava treba da se tretira antibioticima. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. Deca obièno reaguju više nego odrasli. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2. 6. Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom. iz apoteke. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. Oèistite ranu temeljno èistom vodom. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. 5. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. bol u abdomenu i dijareju. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan. imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. u trajanju od najmanje 5 min. ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. ponekad konji. Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu.antidot (zmijski serum) . i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. Procenite da li su potrebni: . treba da posete lekara. i od bolesnikove osetljivosti. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. 2. 7. Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje.14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni. Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju.

3.15.7 1.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .03 V.5.7.10 3. npr.4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V. 5.15.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.02 V. Nivo hitnosti. adresa /opština 2.slanje ambulantnog vozila .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.4.15. status cirkulacije 7. aktvirajte . jedva da je svestan Temperatura preko 38.15. ravnodušnost Ima osip.4.9 1.6.7 1.15.08 1.4. ili .5.15.15. izgleda slabo i . Dogovorena sredstva komunikacije 5.05 H. Sledite lokalne procedure.5.6.5 stepeni C.10 2.2.04 Ima temperaturu.3.15.15.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4. ili . i / ili .Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom . ili .04 A.3.ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.06 A. ili .5.3. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo. bolno grlo i kašalj.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.obavestite dežurnog lekara .7.3.07 A.7 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.6.4.6.11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .4.4. deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1. predlozite .2. III izdanje .02 A.3.4. Moguci bezbednosni rizici 4.15.02 H.04 H.4.7 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6.15..15.5.5.2.07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje. ili .05 A.4. Ime. starost i pol bolesnika 6.7 1. ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3.15.3.15.5 3.3.15. osnovni problem .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .15.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….5 3.2.: .7 1.01 V.01 H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Ugovorite vreme narednog poziva.4. ravnodušnost Polenska groznica..7 1.06 H.4.15.03 H.03 P R I O R I T E T A.15.3.5 3. disanje. Nivo svesnosti.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .15.7.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.7 H.3.6.3.

38: Uho-grlo-nos.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . a takoðe zavisi i od doba dana. muènina i povraæanje. Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. ali ne uvek. Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. praæeni su visokom temperaturom. vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom. koji pate od leukemije. agresivne infekcije kože. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. praæene groznicom. što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl. Rizièni bolesnici su stariji. da biste utvrdili da li se širi. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom. epiglotitis. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. Tipièni simptomi su groznica. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi. npr. INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom. U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. ozbiljne infekcije mekog tkiva .: . Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove. 10 . Dok neke vrste osipa nestaju lako. što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža). kojima je transplantiran organ. kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom. Temperatura ne mora biti visoka na poèetku. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest. sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa. Fotofobija. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). temperatura i kratko disanje. 7.000 IE) / kg I ili . 2. ova petehija ne nestaje. bol u mišiæima. preko maske Krvna kultura. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama. Kiseonik 7-10 litara/min. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima. Antibiotici (po mogucstvu. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. 33 . mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. kao što je npr.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3. a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. bolno grlo I suv kašalj. ali stanje letargije može da traje duže. ili oni kojima je uklonjena slezina. Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije. ali to ne sme da odloži tretman. u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. npr. Groznica traje od 3-4 dana. Produžena groznica. PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. emfizem pluæa). glavobolja. upala pluæa. Potencijalno kritiène bolesti (npr. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta. i drugih prateæih znakova i simbola. Najèešæi simptomi su kašalj. O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. Infekcije.bronhitis. Vidi 38 Uho-grlo-nos. simptomi i znakovi. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. ili nov porast temperature.vidi ispod) su generalno. u najgorem sluèaju sepsa. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. 9. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod).Penicilin 50 mg (80. meningitis. u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. najèešce u rukama i nogama. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. 11. ali ako temperatura prede 41 stepen. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. na steroidima ili citostaticima. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. ili da dodirne celom kolena. Iznenadan poèetak je uobièajen.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. može doæi do ošteæenja mozga. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. praæene groznicom. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): . Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. cesto imaju visoku temperaturu. a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. 6. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. 8. loše opšte zdravstveno stanje. 5. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola. 4. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi.

5.6 1. izgleda dobro 5 3 V.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.06 A.16. aktvirajte .04 H. Sluzbe koje su aktivirane 3. Ime.slanje ambulantnog vozila . ili . npr..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.4.02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ili . status cirkulacije 7.16.5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .6.16.………….6 3. izgleda dobro Progutao naftni proizvod.5.8 1. 5. ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.6 2.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .16. izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4.05 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Nivo svesnosti.16.5.07 A. može da guta Progutao naftni proizvod. Dogovorena sredstva komunikacije 4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5.6 1.16.01 III Progutao malu kolicinu.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.2.5.06 P R I O R I T Y V. predlozite .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.16.16.: .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ili .16.5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….16 Trovanje kod dece 1 A.02 H. što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili r .16.08 H.16.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .6 4.02 A. starost i pol bolesnika 6. detalji nejasni Progutao kiselinu. III izdanje .6 1.16. Moguci bezbednosni rizici 4.16.5.obavestite dežurnog lekara . disanje.16. Lagani kašalj Progutao nikotin.6 4.6 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5.5.16. Nivo hitnosti.01 A. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu. osnovni problem adresa /opština 2.03 H.6 4.03 A.05 H. izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.16.

Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. preparate na bazi gvožða. tegli. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. Antidot: N-acetilcistein iv.). Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. Naftni destilati (benzin.Maalox). aritmije. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. 7. ubrzano.). prašak za pranje suda i sl. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. ulje za lampe. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. 4. 3. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. jetre i oštecenjem bubrega. Olabavite tesnu odeæu. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. ali ne previše. po moguæstvu u koma položaj. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. ali nemojte terati dete da pije. 3. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi.disanje. Kašalj. Dete æe se buniti. Sledite uputstva sa pakovanja. a kod starijeg deteta od jedne. Tablete gvožda. povraæanje i glavobolje. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. dati medicinski ugalj. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr. što je pre moguæe. jer to može da izazove povraæanje. Paracetamol. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. 1. grèevima.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. baza. Prijem u bolnicu. 8. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. itd. Proverite da li dete diše. Savete rodbini telefonom 2.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. Rani simptomi su èesto abdominalni. i podignite bradu. Zabacite nežno glavu unazad. jaja. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Duvan/nikotin. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. 1. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Prva pomoæ nagnati na povraæanje.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Varira od osobe do osobe. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Dobro isperite usta. Položite dete postrance. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. šlaga ili sladoleda.ugalj. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. i obicno najviše štete nanesu ustima. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. Naterajte na povraæanje. Obrišite prašak suvom krpom. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. padom cirkulacije I rada srca. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Kiseline mogu da oštete tkivo. muèninu. šlaga ili sladoleda. bazu ili naftne destilate. ukoliko dete proguta ove proizvode. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Disprin). Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. nakon uzimanja. zatim ide period bez simptoma. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. petrolej. 2.15-60 min. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. bazu. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. 5.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. 6. Treba da pije mleko ili vodu. Salicati (Aspirin.

17.03 H.dezurnom babicom.17.dezurnom babicom.01 A.07 1.17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn. ako treba . manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija .17. nema kontrakcija Dete je rodeno. nema kontrakcija 10 1.12 A.prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) .17.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.beba je mlitava.01 5.06 H. kao i Dom Zdravlja Ako je moguce.2 Posle 37-e nedelje trudnoce .17.plodova voda je pukla . ili kontrakcije .slanje ambulantnog vozila .2 P R I O R I T Y I A.dezurnim lekarom Ako je moguce.2 1. kontrakcije Bol ili kontrakcije .ukoliko je od znacaja. više od 5 min.Dajte savete pozivaocu .7.majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .pukla je plodova vode.03 .09 1. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A.Posaljite ambulantno vozilo .17.4 A.2.13 A.17.02 II 1. manje od 2 min.17.08 1.10 A.-pregnancy A.manje i nepravilne kontrakcije .17.17.2 1.07 H. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice . više od 2 min izmedu .2 1.prvo dete.ako je potrebno.akuserskim odeljenjem ili . III izdanje . predlozite privatan prevoz . izmedu kontrakcija .prvo dete. 7 PRIORITY III V.02 V. izmedu jakih I regularnih kontrakcija .glava ide prva .Dajte savete pozivaocu .17.2. ili . ili .plodova voda.majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .2 1.01 V.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.02 A.stalan i jak bol.plodova vodica je pukla .04 P R I O R I T Y .17.14 H.2 1.2 1.17.vec je radala.akuserskim odeljenjem.8. u konsultaciji sa strucnjakom: .više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: .ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna .vec je radala.17.i vaginalno krvarenje . u konsultaciji sa strucnjakom: .dežurnog lekara .17.17. u konsultaciji sa strucnjakom: .Dajte savete pozivaocu .17.glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena .medicinski helikopter.17. ili .06 A.9 1.17. dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce. ako treba .2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .08 A.2 A. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H.17. manje od 2 uloška na sat 1.doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i .17.7 5.6.Ako je potrebno.17.Ako je potrebno.05 A.03 A.dezurnim lekarom Ako je moguce.7 5.3 2.Ako je potrebno.2 H.04 Majka ima grceve Veliko krvarenje .9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: . slabo diše .17.05 H.2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .probila plodova voda.6.akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom .11 2.manje vaginalno krvarenje. u konsultaciji sa strucnjakom: .17.Posaljite helikopter.9 1. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.17.

Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Varira od osobe do osobe. 7. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi.). Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Kiseline mogu da oštete tkivo. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Dete æe se buniti. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno.Maalox). aritmije. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Obrišite prašak suvom krpom. Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. petrolej. jer to može da izazove povraæanje. Ne ostavljajte dete bez nadzora. 3. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. preparate na bazi gvožða. padom cirkulacije i rada srca. Dobro isperite usta. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Položite dete postrance. Naftni destilati (benzin.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. grèevima. šlaga ili sladoleda. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. zatim ide period bez simptoma. Salicati (Aspirin. 9. što je pre moguæe.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. Savete rodbini telefonom 2. 5. Disprin). Naterajte na povraæanje. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. 6.). Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. itd. prašak za pranje suda i sl. nakon uzimanja. ubrzano. ali nemojte terati dete da pije. ukoliko dete proguta ove proizvode. 1.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. 3. 1. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. baza. dati medicinski ugalj. Paracetamol. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. 4. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. po moguæstvu u položaj za oporavak.ugalj. tegli. ali ne previše. Duvan/nikotin. Olabavite tesnu odeæu. šlaga ili sladoleda.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Prijem u bolnicu. Sledite uputstva sa pakovanja. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. 35 . muèninu. jetre i ošteæenjem bubrega. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. i obicno najviše štete nanesu ustima. Proverite da li dete diše. ulje za lampe. bazu ili naftne destilate.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). jaja. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. Zabacite nežno glavu unazad. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. bazu. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. Rani simptomi su èesto abdominalni.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. Antidot: N-acetilcistein iv. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo.disanje. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. a kod starijeg deteta od jedne. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. i podignite bradu.15-60 min. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Kašalj. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. 8. Tablete gvožða. Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. 2. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje.

vidi: Vidi 17 Porodjaj A.Ako je potrebno.Posaljite ambulantno vozilo .Posaljite helikopter.4.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H.sa grcevima .18.01 V.03 V.18.akuserskim odeljenjem ili .04 A.6 1.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.08 H. III izdanje .dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .18.pojacana glavobolja i smetnje s vidom . predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti.5 1.18.slabije vaginalo krvarenje .18. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.5 Ostanite na vezi! Uzbuna .18.18.dezurnim lekarom V.vaginalno krvarenje .4.5 1.3.5 1.18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu.07 A.akusersko odeljenje.5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .3.18.03 2.18.18. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice . ako treba .05 H.05 A.5.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i .3.5. kao i Dom zdravlja Ako je moguce.18.03 A.5 3.dezurnom babicom .5 1.ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce.18.18. bleda i oznojena Bleda i oznojena.02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.18.18.3. u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna.09 1.5 P R I O R I T E T H.5 2.4. ako treba sa inkubatorom .dezurnom babicom .18.5 2.18. još uvek krvari Trudnoca .5 1.3.3.sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola .18. više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu. trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa .krvarenje. ako treba .18.04 H.01 H.krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.slabiije kontrakcije i bol u abdomenu .5 1. ili je pukao vodenjak.3.02 V. više od 2 uloška na sat .18.9 2.06 H.Ako je potrebno.6 1. u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.3. Inace u redu.08 A.3.Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja. 1.5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .06 A.3.4.09 A.bol u abdomenu .5 1.5.akuserskim odeljenjem ili .18.5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .3. Nenormalan bol ili krvarenje.07 H.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .18.01 A.18.Ako je potrebno predlozite privatan transport .10 8 1.

Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar.18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. Infekcije materice retko naglo poèinju. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. pa èak i na neko oboljenje majke. stanje je kritièno i za majku i za dete. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. Menstrualni bolovi jesu problematièni. i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. Ukoliko je pak poroðaj neminovan. jer je bebino telo malo. Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. i najèešæe su praæene temperaturom. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. pravilan bol u abdomenu nakon 20. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. 39 . Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. Kontrakcije koje poènu pre 37. Za njeno sopstveno dobro. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). zbog opasnosti da se ono prolongira. jaki bolovi porastu. smetnje s vidom. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. Nisu ozbiljni. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. 3. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim. O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. i bebin život je tada u opasnosti. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. ili temperatura tj. Prevezite smeštenu na levoj strani.te nedelje. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. Pojaèana glavoboja. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. Javite se ako se krvarenje pojaèa. ali da je prerano reæi. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. otprilike nedelju dana posle menstruacije. 9. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno. Jak. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. 2. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). Tipièni znaci su nagli i snažan bol. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. Hipertenzija. 8. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu. može da bude mnogo brži. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. preko maske. može da bude pobaèaj. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. ali kada se to desi. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. i može doæi do krvarenja. Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. Ukoliko se placenta odlubi. Vidi 23 Grèevi. Terbutaline 0. u najgorem sluèaju. po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. retko se dešava da se placenta odlubi. Preuranjene kontrakcije . time izazivajuæi pad cirkulacije. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete. mora da se mnogo odmara. 6. 5.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. 4. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja. Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. Dete se može spasiti. Na žalost.

Dogovorena sredstva komunikacije 5.3. Nivo svesnosti.11 8 A. III izdanje . temperatura i zapušen nos Glavobolja.2.05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.12 1 V.11 1.2.19. Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna . npr..19.19.4.19.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan.3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….3.03 V. ili .19. dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.19.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5stepeniC. nepoznate glavobolje.19 Glavobolja 1 A.3.19.19.09 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.4 V.: .5. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1.03 H..19. izgleda slabo 1.04 V. glavobolja koja se pogoršava Glavobolja. ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu.Pošaljite ambulantno vozilo ili . Ime. starost i pol bolesnika 6. Temperatura preko 38.03 A.2. paraliza 1.4 1. ili . Moguci bezbednosni rizici 4. inace je u redu 1.5.2. nepoznate glavobolje.2.slanje ambulantnog vozila . slabost1. status cirkulacije 7.02 V.19.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .19.06 1. nepoznate glavobolje.4 Iznenadan napad snažne.4 1. predlozite .6.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.2.19.19. Ukocen vrat. ili .19.4 1 1.2.08 A.01 A.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….4.Ugovorite vreme narednog poziva and/or . nepoznate glavobolje.02 A.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne.19.19.19. Nivo hitnosti. disanje.4 Iznenadan napad snažne.01 II Napad jake i nepoznate glavobolje.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .19.10 H. osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. mucnina 1.4 Iznenadan napad snažne.obavestite dežurnog lekara .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.05 A. ili . teškoce sa govorom Glavobolja.9 Operacija na mozgu.02 H.19.3.01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1.19.07 A.04 H.Izgledaslabo.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.2.5 stepeni C.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Izgleda slabo Tackasti osip.4 1.4 1.4 1.4. aktvirajte .

zbunjenost. muèninu. grlo. Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. itd. zamor pri fizièkoj aktivnosti.apopleksija .meningitis. Sinusitis. 3. ali ne svim slucajevima. Je najèešæa vrsta glavobolje. Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). muèninom i povraæanjem. . Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. Glavobolja izazvana stresom. 8. uz jako osvetljenje. O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. Krvarenje može da zapoène spontano. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. èesto sa paralizom. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. i osip. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. Obièno je to jaka. Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima. Vidi 23 Grèevi. Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome. Pa ipak. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. opšte loše zdravstveno stanje. muèninu. nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 4. ukoèen vrat. Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. Izbegavajte opijate. kao što su muènina.).zapušen nos. pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa). Prateci simptomi su muènina i povraæanje. paraliza. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. èitanju ili gledanju televizije itd. ukoèenost vrata. Simptomi su kao kod obiène prehlade. 11. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . polusvesno stanje. oko oèiju i preko obraza. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. upala. Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor. OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. 10. po pravilu. kažu da se loše oseæaju. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove. Najèešce kod starijih bolesnika. 12. i postepeno se smanjuju. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). 2. nos. polu-svesno stanje. Èeona glavobolja. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. On se blokira i pritisak u glavi raste. Uobièajena je jaka glavobolja. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor.subarahnoidalna hemoragije . tumor. teškoæe u govoru i grèevi. Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. npr. Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa. teškoæe u govoru ili paraliza. povraæanje. vrtoglavica. ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). èak I nedelja. temperatura. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. Povreda glave. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. 7. 5. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. Meningitis. Poremecaj u funkcionisanju šanta. Glavobolja je najcešæe najgora izjutra. i u mnogim. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. 9. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6.

obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili . starost i pol bolesnika 6.20.10 H.03 V.02 Osip.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. status cirkulacije 7.20.04 ..20 05 V.7 1.9 Temperatura preko 38. Nivo hitnosti.4.7.20. Nivo svesnosti.3. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.7 5.20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5. ili . aktvirajte .02 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.20.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .10 V..05 .20.20. Ime. bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.01 III Jak bol na ili ispod kože.Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.20.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . predlozite .06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.………….Pošaljite ambulantno vozilo ili . osnovni problem adresa /opština 2.20.03 . bledilo i bezvoljnost.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.10 2.slanje ambulantnog vozila .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . ili .3.3.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A. Jedva da je pri svesti 8 1.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.3.01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H.20. III izdanje .20.7 1.3. nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip.20.7.9 1.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H. disanje. izgleda slabo II 1.7.7.5 5 5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.20.3.: .7.7 pritisne providnom staklenom cašom A.4.9 1.20.9 1.4. Sluzbe koje su aktivirane 3.5 stepeni C i izgleda slabo A.20.01 Osip. reason unclear P R I O R I T Y V.7 4. ili . ili .05 Strong pain in or under the skin.20.4.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1.obavestite dežurnog lekara .20.20 04 V.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. npr.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .

Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. nalik naježenoj koži. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. 11. bubuljicama ili plikovima boginja. Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. sa petehijama to nije sluèaj. Simptomatska terapija. mekim tkivima i mišiæima. Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. Infektivni eritem (erythema infectiosum). leda. Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. širi se po telu. Ukoliko se tretira na vreme. 4. 2. Ovèije boginje (varièele). Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. vruæe i bolno na dodir. osip se može zaustaviti. rukama i nogama. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. Osip traje od 1-3 dana. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. Nije ozbiljna virusna ospa. Oticanje je crveno. Oblast oko usta nije zahvacena. Ne tretira se. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. Više utièu na odrasle nego na decu. rukama I nogama. braon. Veoma su zarazne. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. vruæem i bolnom oteknuæu. ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. 5. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. 7. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. Bolesnik ne sme da se utopljava. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. skalpu ili po rukama. obièno nestaju nakon nedelju dana. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. retko sa temperaturom. Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. i istovremeno umanjiti bol . Osip pocinje na obrazima. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. Proveravajte osip svakog sata. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. Dok neki osipi brzo nestaju lako. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. upaljenim crvenim osipom i plikovima. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. iz predostrožnosti. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. Bolesnik treba da se obrati lekaru. koje se mogu brzo proširiti po koži. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. 10. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. leðima. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine.spreèiti dugoroène probleme. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. 9. a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. Traje oko jedne nedelje. skalp. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu. 43 .20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. ali su retko ozbiljne. ruke i noge. Isprva su ružièasti i taèkasti. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Opšte zdravstveno stanje je dobro. te bolesnik treba da se obrati lekaru. zatim se razlivaju po veæim površinama. Ako se temperatura nastavi. zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. 6. Jako je bitno dobro osvetljenje. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. Samo oboljenje nije opasno. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. alergije. ruke i noge. Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. Impetigo. Herpes zoster (plikovi). pre nego što nestane. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli). 8. Javite mi ukoliko se osip proširi. Pseudo rubela ("èetvrti osip. Sitne. Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu.

4. aktvirajte .21.mlitav / mlitava je . osnovni problem adresa /opština 2. ili .5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. starost i pol bolesnika 6. Moguci bezbednosni rizici 4.6 3.21 Hipotermija/hipertermija 1 A. sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.6 3. u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije . ne može pomerati) 1.02 Sumnja na površinske promrzline.4.ali je svestan I nije malaksao .01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava .4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.21.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) .6 1. inace je u redu 1 P R I O R I T E T V.6 1.21. ekstazi) 4. neosetljiva.5.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure..21.temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda. predlozite .21.21.ima masivnu povredu .oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora . npr.02 A.6. ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br…………. kao I tkivo ispod.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.6.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .09 H. amfetamini.21. Nivo hitnosti.21.21. Sluzbe koje su aktivirane 3.06 A.21.obavestite dežurnog lekara .6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .05 A.21. koja se. III izdanje 44 .: .04 I P R I O R I T E T 1.4. status cirkulacije 7.21.21.5.temperatura tela je ispod 30 stepeni C .oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain. 3.slanje ambulantnog vozila . ili . potpuno smrznuta koža.21.03 V. Nivo svesnosti.2 Izložen ekstremnoj hladnoci. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.4. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1.6 1.bio je izložen izvanrednoj vrucini .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. sada je u redu 1 3 V.5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5.bespomocan je.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………..6 1.21.6 V. disanje.21.08 A. Ime.i jedva da je pri svesti .03 A.03 1. ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.4.02 H.7 A.4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .8 1.07 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .4.2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.

kao oparenoj koži. Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. Dajte kiseonik ako je moguæe 5. pri vatrogasnom poslu. 5. Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. bledi i oznojeni). Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke. kao i u toku prevoza. nabrekle vene. 45 . posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi. Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. 2. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. 4. 4. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. i slièno) . Hipotermija ima nekoliko stadijuma. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1.Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu. I treba da traje. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C.Tipièni znaci su polusvesno stanje. Puls. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C. ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: . Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. 3.35°C) izaziva drhtavicu.Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. pak. Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije. kao I konfuziju. i uveæanu opasnost od promrzlina. crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni. i ostalo) . a ne zbog hipotermije.Blaga hipotermija (34° . Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. usporeni fizièki I mentalni odgovor.Umerena hipotermija (30° . vunenu æebad. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom. situacija postaje opasna po život. Koža. ubrzani puls. . i gubitku svesti. 8. Pospite preko njega mlaku vodu. Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete. gubitak mišicne koordinacije. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. usporeni puls i disanje. . U Norveškoj je ona relativno retka. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. je svestan i nije povreðen. Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni. Starije osobe ili bolesni. sa sklonošæu ka nesvestici. kada je temperatura tela niska. amfitamini. ukoliko je promrzlina površinska. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. kokain. CPR treba odmah da se zapoène. oznojenoj koži. vrelina. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube.Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. maratona. 7. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. SAVETI POZIVAOCU 1. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi.32° C I ne daje nikakve vidljive znake života. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca. O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. nizak krvni pritisak. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2.vidi sledeæi paragraf. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. dok se èeka pre- voz za bolnicu. i u najekstremnijim sluèajevima. bledilu. Koža može da se ugreje dodirom.34° C) izaziva polu-svesno stanje. tvrdoj. kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe. nalik kori drveta koži. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom. 6. . jednostavno legli.Nakon jakih fizièkih napora (trèanja. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° . proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. može da se pomera u odnosu na tkivo ispod. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. po moguæstvu toplu. Rigidnost mišiæa. 3. Umotajte ga u suvu.

Pošaljite ambulantno vozilo ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno..03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.22.22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03 A.22.Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .8 3.8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat.4 1.05 A.22. sada je u redu Moguca izloženost. disanje.22.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.22.………….4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2. Moguci bezbednosni rizici 4.22. aktvirajte .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . starost i pol bolesnika 6.10 A.07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2.22. Sluzbe koje su aktivirane 3. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.: .22. ili .03 H.22. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas.obavestite dežurnog lekara .22. predlozite .22. ili .4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.5 3.06 A.4.04 H.privatan prevoz A.4 Progutana kiselina.22.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili .8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .05 H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.4.22.06 H.22.02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama.6 3.22.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .07 A.22.4 3.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 A.2. sada je u redu 46 V. adresa /opština 2.3 1. status cirkulacije 7. Nivo hitnosti.22.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .01 H.3 1. npr. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. osnovni problem .02 H.9 4. Ime.08 A. detalji nepoznati 4. III izdanje . u stanju je da guta 4.22. ili .22.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.slanje ambulantnog vozila .09 A.04 A.22.4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.22. Nivo svesnosti.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V.4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2.

po mogucstvu na svež vazduh. 2. 8.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. Lako je potceniti kolicinu. 3. gumene rukavice. POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. 5. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju. èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija. od kiseline. Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. Vidi 35 Nesreæe. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. Ukoliko je moguæe. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. ili se koristite usisivaèem. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). sumpor dioksid. ili njihovo dospeæe u oèi. VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. izbegavajte udisanje hemikalija. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. 1. Niko ne sme da ulazi u rezervoar. 7.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Nosite zaštitnu odeæu. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. Vidi 16 Trovanje kod dece. Savete rodbini preko telefona 2. Ne ispirajte vodom. 4. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. drugim recima.22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . Ne ispirajte. Ucinite mesto nesrece bezbednim. Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. kao i tuširanje mlakom vodom. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. Procenite situaciju i odmah mi se javite. šlaga ili sladoleda. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. gumene rukavice i naoèari. narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. Obezbedite okolinu . ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. Opasne supstance na koži. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem. 6. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. ili nakon nekog vremena.TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. silos ili tank. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. tj. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). naocare. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. Nikako ne ispirajte.dok je ne sklonite. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože. Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid. i oslobodite disajne puteve. u dužem vremenskom periodu. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. . Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Ukoliko je potrebno. ukoliko to vec nije ucinjeno. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. ili se poslužite usisivaèem. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. 3. amonijak. i ne terajte dete/bolesnika da pije. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh.VMA . tuširajte povredjenog. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom.(16 Trovanje kod dece). Vidi 39 Oèi. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. petrolej. možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova. po moguæstvu mlakom vodom. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku. Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. . Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. obucite zaštitnu odeæu. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. ukoliko je moguæe ili neophodno. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. ukoliko je moguce. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. Ne spuštajte slušalicu. Pluæni edem može da se dogodi odmah. silosa I slièno. razredivac i slicno. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). èesto i zbog oseæaja krivice.sata operativna služba). NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin. 9. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo. Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1.

nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.4 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.23. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju. adresa /opština 2.slanje ambulantnog vozila . ili .23. disanje.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. grcevi Dijabeticar.23. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .23.23. Nekoliko grceva jedan za drugim. predlozite .23. aktvirajte . grcevi Grcevi. ili .02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. starost i pol bolesnika 6.2.23 Grcevi/napadi 1 A.01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.5 stepeni C.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.23. status cirkulacije 7.obavestite dežurnog lekara .: .2 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili . III izdanje .2 A.09 1.03 H.5 1.01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom.23.2 H.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .05 2 1. ili .02 Još uvek ima napad.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. temperatura preko 38.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.2 1.04 H. bolesnik malaksao i konfuzan 1.03 P R I O R I T E T I A.08 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Nivo svesnosti. Ime.23.23. a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna.23. ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A.. Moguci bezbednosni rizici 4. Nivo hitnosti. grcevi traju više od 5 minuta. nedavna povreda glave Grcevi. npr.23. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije.23. po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad. može da ustane nakon napada 3 V.23.23. ili .04 1.07 A..Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.2 2 2 V.23. osnovni problem .2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.………….privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Sluzbe koje su aktivirane 3. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min.06 A.

U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. ako je moguæe. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta./min. nakon što je napad završen. Kada se bolesnik probudi. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. kako za majku. npr. Vidi 15 Temperatura. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. ukoliko je pri svesti. kao što su kokain. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano. Oèi ce prazno da zure. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. Ako mu je vruæe. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. Odmah svucite bolesnika. 1. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. Napadi traju više od 5 minuta. Poremeæaji mozga (udar. jer je dotok kiseonika smanjen. kako bi moglo slobodno da diše. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. dajte mu lekove za skidanje temperature. ali spada u po život opasna stanja. tumori. poremecaji zbog povrede glave. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. mogu da izazovu grceve.e godine. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Eklampsija je retka. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. ne sme mu biti vruce. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. bolesnica je možda imala hipertenziju. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. Položite dete postrance. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus). ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. u položaj za oporavak. Deca: 0. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. ekstenzivni edem ili albuminuriju. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. i ima snažne grceve po celom telu. I to nakratko. ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena. Paracetamol. ukruti im se ili pak omlitavi telo. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. što su po mozak kritièna stanja. Napad može da lici na grand mal napad. ili. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. Vidi 11 Dijabetes. O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. nakon napada biva konfuzan na neko vreme. ne spadaju u ozbiljna stanja. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. za poèetak. praæeno kvalifikovanim osobljem.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. na srecu. Oni dramatièno izgledaju. Dete se mora utopliti nakon napada. 5. Ako je dete u pitanju. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. obicno je pospan i umoran. dajte ih detetu sada. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. 6. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima. tako i za dete. Pomoæi cu vam. OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. I dete može da prestane nakratko da diše.. ekstazi ili amfetamini. nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. a postoji hiperaktivnost mozga. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade. pada. GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. Eklampsija. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. ali se mogu dešavati do 6. Ako dete ima temperaturu. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. Porodaj što je pre moguce. 35 . ali. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. 4. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. meningitis.5-1 mg/kg iv ili rektalno. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. encefalitis. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa. da usled snažnog plaèa izgube svest. postaje cijanotican. Pre toga. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. Bolesnik tada gubi svest. u isto vreme.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom. preko maske. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. Sledite uputstva sa pakovanje. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe.

Izmenjeno poimanje vremena . braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. obavestite i lokalnu zajednicu. i to èim vam situacija dozvoli . Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. Uz pomoc podrške. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. strah i bes.Tuga i oèajanje .Emocionalna otupelost . PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. na primer u bolnici . komšije. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. straha po sopstveni život) . i èesto zahteva nekoliko nedelja.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja. kritièno bolesni ili preminuli. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici. plaè.Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni. direktna. a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom.Strah i teskoba (zbog novog gubitka.Lokalnim sveštenikom .Iznerviranost. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. ukoliko je dete u pitanju. a nazivamo ih porodiènim tragedijama. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu.Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. prisustvo najbliže porodice. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem. kompetentna i primerena. On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu. doživeæe to kao lièni razvoj.Šok i poricanje .Uznemirenost. Ovo se èini na sledeæi naèin: . Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. . a zatim sveštenika. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu. Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni.Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. Najèešæe akutne reakcije su: .Školom/obdaništem. bol u abdomenu. pravovremenu informaciju direktno unesreæenom. oèajanje. nalik snu . kroz crtanje ili slikanje.Depresija i nesanica .roditelja. kolege. svake godine. .Dajte iskrenu. i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati. Ne zaboravite školu. i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom. znojenje. Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice.Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena.Ponovno proživljavanje prethodne traume . ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom.Vrlo jaki emocionalni napadi . jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim. Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok. npr. spadaju u izuzetno važne faktore. Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke. postoji mnogo zajednièkih osobina. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. i tako dalje.Socijalnim radnikom ili psihologom.Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima. Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. Unesreæenima je neophodna nega. Opšte reakcije u ovoj fazi su: . Pa ipak. šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti. lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje. Gubitak ili trauma postaju sve dalji. patnji i apatiji.Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. razumevanje i fizièki kontakt. Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen.000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva.Neverica i nerealistièno iskustvo. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. razoèaranje. Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. Bolna. mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije. 70% umiru van bolnice. Oko 2. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu. kroz plaè. Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja. podrška prilagoðena njihovom godištu. njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. hipersenzitivnost na stimulanse . psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. One pogaðaju i pojedince I porodice. vrtiæ i prijatelje. i razgovorom.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres . Oko 5. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. lokalne zajednice i zdravstvene službe. Bezbedno okruženje. treba da razmotrite i kontakt sa : .Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. što je pre moguæe. Najcešæi oseæaji su teskoba. Žrtve. porodiènog lekara. napadi . Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom. drhtavica. Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa. brigu i razoèaranost. slike. . uèitelja.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. . Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost. muènina. ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava. unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih. Osim sa porodicom. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. od uèitelja preko psihologa do direktora škole.000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti. U principu. ako je dete u pitanju . U najboljem sluèaju.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. socijalnog radnika i tako dalje.Porodiènim lekarom . razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. npr.

oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu.7 2.25.3.25.6.6.6.7 4. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom.3. III izdanje . Nivo svesnosti.3.3.05 H.4.3. delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje.7 1. deluje slabo i krhko 1. izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.Pošaljite ambulantno vozilo ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.25.4.5.3. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku. Ime.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .25.5.25. starost i pol bolesnika 6.25.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.25. osnovni problem .06 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….7 H.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7. inace je u redu 1.6.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . malodušno i slabo Povraca staru krv.08 H.04 H. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu.3.7 1..7 A. status cirkulacije 7.09 V. Dogovorena sredstva komunikacije 5.25.7 1 V. ili .01 A.25.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. ili .6. disanje.06 A. trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima.3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .7 4.25. Sluzbe koje su aktivirane 3.5. inace je u redu Bol u ledima.25.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2. .6.03 II Stalan abdominalni bol.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.7 1.25. Nivo hitnosti.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.02 H.……….trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A. ili .5.25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin.6.obavestite dežurnog lekara .01 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.5.25.: .9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..3.07 2.g.05 A. ili .slanje ambulantnog vozila .01 P R I O R I T E T III 1 4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4.7 4.04 A. e.6.25. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2.07 P R I O R I T E T 2. predlozite . Moguci bezbednosni rizici 4.25.7 3.3.02 V. adresa /opština 2.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 A.25.25. aktvirajte .25.25.

Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres . Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju. korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. dakle u prehospitalnoj fazi. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima.Situacije u kojima su deca kritièno bolesna.Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr.Problemi u komunikaciji. moguænost da se "izduva". Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta . i da imaju odgovarajuæu podršku. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. Izbegavajte besmislene komentare. a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. Ne zbunjujte se 3. pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje. "preosetljivošcu" i sliènim. Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu. kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . Najvažnije je imati spoznaju o stresu. kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi. ili uputstava o korišæenju iste . kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ. Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. Otvorenost. sa oseæanjem nemira i teskobe. .Stanje pripravnosti.Jedinstvo.Kontakt sa povreðenim/preminulim . Pomozite im da shvate èinjenice 5. veæ godinama.Nedostatak potrebne opreme. Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. sa nekim izmenama. koje na njih mogu da utièu odmah. U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila. sa ostalim kolegama. svojim kolegama i èlanovima svog tima.deca koja su ozbiljno povreðena. kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa. mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava.Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka). takode su jako važni. opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj. timskom radu . upeèatljivih utisaka ili gubitka života. a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama.24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE . mentalnim i emocionalnim reakcijama. Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega. nesreæe ili katastrofe. duh zajedništva i meðusobna pažnja . U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente. Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina. psihološka podrška nakon velikih nesreca . Osoblje treba da se brine o sebi. Obostrana podrška i ohrabrenje. a èesto i kritici kada je sve završeno. donosite prave odluke u deliæu sekunde. velikim oèekivanjima. organizovani. Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim. kao i sa najbližima. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke.Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. prijateljima.Prièajte o onome što se dogodilo. rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. kao i reakcijama na njega. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije. izvan i unutar bolnice. koordinaciji. . ili sa odloženim dejstvom. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ . Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama. možete doživeti snažnu reakciju kasnije.Tip situacije. Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti. . dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju. ali i unesreæene. obdanište i dr. medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor.Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. mera i trajanje . . Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . One se ne smeju smatrati liènim "slabostima".Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe. Da li sam postupio pravilno.Okupite unesrecene/ožalošcene . Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7. kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege.novine i mediji) . loše definisani ciljevi . 1. Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni. umiru ili su mrtva. informisani. da li sam bio dovoljno brz. U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti. žrtve i njihove roðake.Podrška i briga kolega . i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu. naroèito kada su u pitanju veliki udesi. 2. ali prilagoðeno potrebama deteta. nemir. sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince.Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija . povreðena ili mrtva . doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja . iskrenost. Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne. Pa ipak.Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima.Reakcije rodbine. . nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. vremenski faktor . intenzitet. da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje . Budite otvoreni I iskreni.Briga o pojedincu. napetost.Upeèatljiva iskustva .Loše definisane uloge. npr. mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi. da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih.rutinama 6. pomno slušajte.Ukoliko je potrebno. period èekanja.

26.dežurnog lekara .obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.26.slanje ambulantnog vozila .obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .02 A.26. Uzbuna .obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci . ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu. utvrdena .26.01 A. utvrdjena smrt II H.smrt sigurna. savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A. ali su blizu .26.lekar .05 A.02 H. .5 4.najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce .26.ocekivana. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 H.obavestite najblizeg hirurga .5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.26.medicinski helikopter.26.26.ambulantna kola .04 A.06 A.26. ne spustajte sl.5 4. III izdanje .03 H.06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4. sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna.gde je neophodno.26. ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure .po mogucstvu dezurni lekar.Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije.26.03 A.bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja . ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.26.05 H.26.obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure .26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života.01 H. ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu.01 III Smrt u instituciji.

Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima. Ukoliko ste u moguænosti. Ukoliko je uzrok smrti nejasan.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan. neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": . 2. prijatelje. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu. SAVETI POZIVAOCU . Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. lokalnog sveštenika.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. . i ne dozvolite to nikom drugom. Razlog je nepoznat. Ne zaboravite školu. po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu.Mors causae ignotae (mrtav.Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . na primer dok ste još u bolnici. Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke. pa cak i na licu mesta/nesreæe. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. rezultati su slabi. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. smrt u zatoèeništvu i slièno). ukoèenost mišiæa). komšije. i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti.Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna.Mortuus inventus (zateèen mrtav) . nego da to odlažete za kasnije. Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). vi to nemojte izjaviti.Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva. vrtiæ i prijatelje. Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min.Od kakve je bolesti pokojni patio? . Prijemno urgentno odeljenje.Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. povrede nastale nasiljem. bilo kod kuæe ili u bolnici.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života. psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. patnji i apatiji. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage. Veæina škola ima plan za ovakve situacije. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: .Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe. O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. direktna. da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula. Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. iskoristite to. . Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. uèitelje.Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . nakon što protok krvi stane. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu.Smrt je oèekivana. Ipak. pomoæi æu vam. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. 3. . Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo. 4. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. a i zato što je neophodno. . SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci).Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . kao i razgovorom. zapeèatite prostor. Situacija je uvek dramatièna. što je pre moguæe. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Žrtve. CPR štedi neko vreme (1020 min. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1. ali ako želite da pokušate. obdaništu.Dajte iskrenu. pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima. osim ako: . . možda i više) pre nego što mozak umre. Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. Nakon konsultovanja. kompetentna i primerena. znaci smrti mogu biti oèigledni. . Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. (ne diše. treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR.Pitajte i za temperaturu i boju kože. hladna i bleda koža. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane. prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti.Kada je preminuli poslednji put viðen živ? .Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . samoubistvo. zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu. 5. Morate sada da mislite na sebe. ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara. Pomoæ je na putu. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. Ne dirajte ništa. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene. Ukoliko ste sami. razlog nepoznat. Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu. neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. uzrok nepoznat) . i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. i to što je pre moguæe.

medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. osnovni problem adresa /opština 2. starost i pol bolesnika 6.05 H. Ime.27.4.4. ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . izgleda slabo 7 1. Moguci bezbednosni rizici 4..Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .02 V. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.5 Ima epilepsiju.27.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1.27.2.5 P R I O R I T E T I H. ili .03 H. III izdanje . Nivo svesnosti. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5.. Nivo hitnosti.27. aktvirajte .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.6 2.06 A.27.: .03 Onesvestio se.06 H.27.obavestite dežurnog lekara .5 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.27.5 1.5 2.27.Pošaljite ambulantno vozilo ili .07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4.5.27.03 A.27.27.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme………….01 V. sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata.6 5. ili .04 H.05 A. npr.01 H.07 H.27.……………. ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa.27.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.27. budan 2.27.08 H.01 A.6 5.02 H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . status cirkulacije 7.3. ili .slanje ambulantnog vozila . polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5 1.27.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.02 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .27.5 1.27. predlozite . disanje.4.27.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4.6 5.6 5.6 5 1.04 A.27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna .8 PRIORITET III V.

Vidi 23 Grèevi. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet. teškoæe u govoru i grèevi. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. su uobièajene pojave. Moždani udar Kiseonik 10 l. dok je telo u vodoravnom položaju.Smestite bolesnika postrance.Nerazgovetni zvuci 1. smanjen nivo svesti. krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. Ako tromboliza nije relevantna: . Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol. Povlaèenje na nadražaj 3. Stanje vrlo brzo pre#% . Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija). Ostali simptomi su ukoèenost vrata. Najcešca disekcija aneurizme aorte. Ukoliko pritisak brzo raste. Lokalizuje bol 4. ako možete u položaj za oporavak .Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija . Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje). Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Stanje je jako ozbiljno. ili ektopièna trudnoæa. Nenormalna fleksija 2. Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. u položaju za oporavak. psihološki stres. teškoæe u govoru. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman. 3. stanje postaje kritièno. teškoæe pri gutanju. Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. mokre-nje pri stanjanju. bez ikakvog upozorenja. Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. 8. Ipak. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter).Ako je prestao da diše. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije. èesto opisivane kao najgore ikada. i razlièiti stepeni svesnog stanja. Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. slezine ili bubrega. smetnje sa vidom. Nenormalna ekstenzija 1. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu. muènina. Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4.Nasumiène reci 2. ili zbog cerebralnog edema. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima.Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. otvara oèi na bol 1. sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije. Simptomi variraju zavisno od stepena povrede.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti.Proverite da li I dalje diše . Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje. AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti. Ako je svrsishodna terapija tromboze. tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta). / min. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. Napad može da bude uvod u moždani udar. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. povraæanje. kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije. Sluša komande 5. a glavu nežno potisnite unazad .Stanje nakon grceva: 23 Grèevi . Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga.Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici. rasta u kritièno. Krvarenje može da poène spontano. Sledite bolnièke procedure. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. Verbalni odgovor 5. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza . / min.Intoksikacija. Oslobodite disajne puteve. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. Prevoz amb.Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes . i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7.Podignite bradu. preko nazalnog katetera. uzimanje Gliceri trinitrata.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta.Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2. što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju.Orijentisan 4. Ovo dovodi do infarkta. OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI . Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. maskom ili 2-3 l. spontano 3.Zbunjen 3.Febrilni grèevi: 23 Grèevi . U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija. noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . paraliza. iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. uz konsultaciju sa bolnicom . VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. otvara oèi na obraæanje 2. vozilom sa uzdignutom glavom.

.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme . ili .Pošaljite ambulantno vozilo or . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.01 II Samo-nanošenje povreda..28.12 .skok sa visine .11 4.7 .4 1.samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1.28.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.: .7.ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1.. krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj ..03 V.28.28. disanje.8 1.. adresa /opština 2. Nivo hitnosti.01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . starost i pol bolesnika 6.28.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.11 A.10 A.oružjem .7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..oružjem .28.28.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.04 H. status cirkulacije 7.10 P R I O R I T E T H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.5.28.. Moguci bezbednosni rizici 4.02 V..obavestite dežurnog lekara .7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je.07 A.28. nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje..4 4 1.28.slanje ambulantnog vozila .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .09 A.9 3. inace smiren i tih Depresivan. Nivo svesnosti.skokom sa visine .obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili ..06 5. ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V. ili .04 A.5. osnovni problem .08 ..10 .03 H...7 1.5.7.………….5 2 A.overdoza lekovima .03 A.Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili .28.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A. ili .28.ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.04 5. Sluzbe koje su aktivirane 3.vešanjem 1. razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe.5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 H.06 A.sa visokom stepenom uznemirenosti ..02 H.28. ili ...02 I P R I O R I T E T .11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . npr. III izdanje .7 A.01 III V.sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5. aktvirajte .5. Ime.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.28.05 A.28.28.28.7.28.28.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. predlozite .gas/ugljen-monoksid .28.28.sa izraženom teskobom 4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1..28.

razvod. Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru. hemoragije. akutna hipoglikemija kod dijabetesa. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. otupelošæu u predelu usta. vaša je obaveza da obavestite policiju. vešanje i slièno. Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. ali su retko ozbiljni i brzo proðu. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika.Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. 8. ili idu zajedno. sa psihièkim problemima. treba uèiniti barem kontakt. osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima. 7. Nema terapije bez pristanka bolesnika. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. ukoliko situacija nije urgentna. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima. ako nije rizièno. finansijske teškoæe)? 6. Trovanje/overdoza Rane. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem.Stalni sukobi sa bliskim osobama .oboljenja može da se pogorša. bockanjem u prstima.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . ili se pak èini bezuspešnom.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. Nesvesna stanja do/preko 8 godina. a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt. (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. nego saobraæajnim nesrecama. narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. policija. sveštenik. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. Potrebno je napisati pismo za prijem. socijalne službe. Overdoze. tako što naizgled gube svest. vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom. sveštenikom. karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu.Slaba mreža (malo bliskih veza) . treba da staloženo razmotre problem. jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo. Nedavno doživeo gubitak (smrt. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. 2. 11. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. razvod. ponašaju se nenormalno ili agresivno.Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . Ovi napadi izgledaju dramatièno. kako bi: . Stanje bolesnika sa istorijom psih. depresijom ili euforijom.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge . Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. zatvorske vlasti). 10. prelomi I manje povrede. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens). Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život. nesreæna ljubav. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. Ako niste u moguænosti da ga to pitate. Povucite se na sigurno. 1. demencija i slicno. Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni. Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica. mogu da vode. organska #% . koliko god tako izgledalo. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja.Doživeo je gubitak (smrt. uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. 2. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje. Sledite lokalne procedure.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno. samoubistva. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana. 9. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. Akutni mentalni poremeæaj 1. nesreæna ljubav. pa i do najgoreg. ostali).

29. ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2. Ime. status cirkulacije 7.slanje ambulantnog vozila .: .08 H. Moguci bezbednosni rizici 4.29.01 III 8 V. teško guta Još uvek pri svesti.3. iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj.03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H. aktvirajte .29.4 1.29.29.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .29.29. Nivo svesnosti.29.02 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj.29. ne oseca se slabo 5 V. adresa /opština 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ili . osnovni problem .05 H.4 1. ili .05 A.3.02 H.privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu. disanje. ima utisak da ne može da udahne.3 1. predlozite .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.06 V.Pošaljite ambulantno vozilo ili .29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A.03 A. nije malaksao 1 1.04 H.29.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem. Sluzbe koje su aktivirane 3.4.29. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A..3.3.07 A.03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja.06 A.02 P R I O R I T E T Brzo disanje.29.4 3.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna . starost i pol bolesnika 6. npr.3.29.4 1.29.7 1.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.29. stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili . deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .29.29.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.01 II Teškoce sa disanjem.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.obavestite dežurnog lekara .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.………….obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Nivo hitnosti.04 A. anksiozan.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . III izdanje 60 .6 1.3.

Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. oseæa se veoma slabo. 5. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. i Glyceryl trinitrate. a koža mu je sivkasta i oznojena. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. Je po život opasno. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. 4. Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. Epiglotitis. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. i crvenkastoj. ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Aminophylline: polako iv/im (20 min. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. šuštanje ili zujanje. Koža je èesto bleda ili cijanoticna. Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. po moguæstvu u položaj za oporavak. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Ukoliko bolesnik normalno diše. Pokušajte da ga smirite. jer ne sme da se prehladi. hroniènog bronhitisa i emfizema. kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. Možete ga izvesti i napolje. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. anksiozan. . Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. najèešæe na nozi ili karlici. Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. grlo nos (akutni laringitis. uzimanja leka. jak kašalj i promuklost po buðenju.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. u prvom satu nakon ujeda insekta. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma. Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. hrane ili bilo èega drugog. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. Možete izvesti dete i napolje. a može biti i nenormalnih zvukova. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. 8. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura. Tipièan suv. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece). Respiratorni trakt deteta je uzak. Olabavite odeæu. Pokušajte bronhodilatore. 3. Širite smirenost oko deteta. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. Pseudo kroup (laringitis). Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika. bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. ili potpuno zatvara. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. zapoènite reanimaciju CPR. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. Proveravajte da li bolesnik diše. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. kao i otupelost oko usana. Položite ga postrance. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol. 7. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. edem pluæa) 38 Uho. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. kao što je kašalj. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. Furosemid iv. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. Teènost se skuplja u pluæima. Pluæna embolija. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. ili u kupatilu kraj hladnog tuša. Simptomi su slièni srèanom udaru. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. epiglotitis) 2. proveravajte povremeno da li je stalno tako. i bolesnik se oporavlja. Ako prestane da diše. zato ga postavite kraj prozora. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine. jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. Astma. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). na šta bolesnik reaguje. penastoj pljuvaèci. ali nisu ozbiljni. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ovo je kritièno stanje. svežem vazduhu. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. Inaèe izgledaju dobro. traheju. Disanje je brzo i nategnuto.

30.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Moguci bezbednosni rizici 4.30.01 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. starost i pol bolesnika 6. loše mu je Otrovan. Uzeo metanol.03 H.. npr.3.30.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. adresa /opština 2.5 4.30. Nivo hitnosti. disanje.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. ili .2.9 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili .4 6 4 2.slanje ambulantnog vozila .Pošaljite ambulantno vozilo or .06 A.30.30.30. želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1. amphetamine.30.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Nivo svesnosti. Uzeo je kokain.2. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min.4. ili .8 A.30.30.03 A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .3.06 H. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min.: . ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.08 H.3.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . aktvirajte .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . status cirkulacije 7.30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.7 2.07 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4.4 1.07 7 V.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. predlozite .8 3.30.30.10 2.04 A. osnovni problem .05 4.30.04 H.30.05 H. Ime.…………. Sluzbe koje su aktivirane 3.01 H.30. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan. III izdanje .4 1.01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.obavestite dežurnog lekara .3.02 V. vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje.30.03 V.02 II Moguca overdoza.04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.30.30.30.

Antidot : Flumazenil 0. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja. hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. Smrtonosne doze su od 5-30 ml. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans. doze. konfuzija. 4. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. ali ne ako je antidot dat oralno. sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave.4 mg im. Kerotax. a glavu nežno potisnite unazad. Izaziva ošteæenje bubrega. izuzetnim nemirom. Jaki lekovi protiv bolova. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju. 3. oružje.30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1. Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. drhtavica. Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. naroèito supresije disanja. preterana drtavica. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima.Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale . 2. nemir. Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. Heroin i ostali opijati. Acetylsalicilati (Disprin. Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja. Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. Benzodiazepini. noževi i ostalo agresivno ponašanje.Medicinski ugalj. muènina i nesanica su karakteristiène.4 mg iv. 23 Grèevi. Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah. kokain. Benzodiazepin overdoza. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg.Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza.Saveti roðacima . . Može da se ponovi nakon 1 min. Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije. po moguæstvu u položaj za oporavak. grèevi i gubitak svesti. O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. koliko god možete. telesne težine.1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. Nervoza.svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. 8. . Valium. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Morfijum."O trovanju / overdozi" ispod. Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje. Metanol. prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0. u toku 15 sekundi. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. špriceve. hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju. anksioznost. nemir.3 mg iv. (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. mogu da pokrenu halucinacije. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak). Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti . . Smrtonosne doza je 100g. srèani udar i po život opasnu hipertermiju. ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim. ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika . Ne treba se davati u sluèaju povrede glave. grèeve i pad cirkulacije. Temgesic. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol. Fortral. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. tahikardija i groznica.Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe . Reakcija zavisi od pojedinca. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju.0 mg. Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. pa èak i slepilo. Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva. U ponovljenim dozama 0. grèeve. sa konfuzijom.Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. Razmislite i o: . Veæe doze izazivaju halucinacije.. 9 10. i dužinu prevoza do bolnice . groznica. Methadon itd zaustavljaju disanje. 'whizz'. 5. 35 Nesreæe. hipertenziju.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) . hipotermija?). Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal. Delirijum tremens je ozbiljan. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen. a velike doze i prestanak disanja. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija . Mogadon. halucinacijama. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja. Antidot : N-acetylcysteine iv.Antidot: Flumazenil.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel…………………. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. Pethidin. što je pre moguæe. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti. 6. Zadržite sve tablete. Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. krek i ekstazi. Ne ulazite pre nego što vam odobri policija. Ako to nije moguæe. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. 7.

starost i pol bolesnika 6. ili . ili .5. 5. sore-throat. forehead or eyes Has temperature.08 .32.4.8 7.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .32. can barely swallow 1. otherwise OK Stinging when passing water 3.04 A. Moguci bezbednosni rizicis 4.is weak.6. predlozite . disanje.07 .01 III Has temperature.02 V.32.6.8 4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.seems unusually irritable .5.7.osoblju A.8 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili ..05 V. grlo.4.4. status cirkulacije 7.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.2. not affected Has pain over the cheeks.03 H.8 11 P R I O R I T Y V.3. Sluzbe koje su aktivirane e 3.32. Nivo svesnosti.32.6.5 degrees C.32.has severe headache/neckpain .32.has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass .4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.04 V. ear-ache or cough Abdominal pain.32. not affected Has rash. seems weak and listless .04 H.4.: .breathing difficulties.03 P R I O R I T Y A.7.4.03 V.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .10 H.06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Nivo hitnosti.32. seems weak and 9 10 1.4.07 H. seems weak and listless Possible child abuse 1. has contuinuous abdominal pain . adresa /opština 2.05 A.32.deteriorating rapidly .32.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .8 1.8.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .3.5.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8 V.3.2. seems weak Extremely weak and pale.3.8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ili . osnovni problem 1.4.02 A.06 A.coughing non-stop. aktvirajte .slanje ambulantnog vozila .8. III izdanje .has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting.32.32.32.6..8 1. nos A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. npr.4. Dogovorena sredstva komunikacije .32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho.8 3.4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.5.8 2.6.02 H.4.5. hay-fever.4.01 Breathing difficulties.32.32.has a rash.10 2.8 7. seems weak and listless . Ime. barely conscious Temperature over 38.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.32.6.06 H.8 1.obavestite dežurnog lekara .2.32.…………. does not seem weak Has a temperature and 8.5.6.05 H.4.32.8 5.32.32.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .8 3.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties.5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.8 2. ili .

Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo. (bleda. malaksalost. Važno je znati ako je dete povraæalo. Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu. Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. epiglottitisom. 29 Teškoæe sa disanjem 11. Monitoring vitalnih funkcija usput. Neophodno je dobro osvetljenje. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. uobièajeni su simptomi meningitisa. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: .. zelen. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu. praceno muèninom i povraæanjem. barem samo na osnovu klinièkih znakova. translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi. $# DIJAREJA. slabost. naroèito ako je dete malaksalo. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. peritonitisom). Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min. Sledite uputstva sa pakovanja. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu.vidi ispod. suva sluzokoža. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol.Ringers 20 ml. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis). Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. nasilja ili incesta. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma. (Vidi 31: Saradnja sa drugima) . Ukoliko je dete slabo. ima grèeve. detaljno proverite ima li osip. 7.bolesnici na hemoterapiji steroidima. dijabeticima. ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. GROZNICA PREKO 38. Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice.000 IE)/kg i ili . Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. 10 . Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno. 6. po celom telu.Simptomi su èesto nespecifièni . Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu. što nije sluèaj sa petehijom. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða. ukoliko je stolica nenormalna. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama. malaksalo.Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu. oznojena koža). Epiglotitis je po život opasan. može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. suve pelene. DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira.Chloramphenicol 25 mg/kg iv.Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma ./kg telesne težine u prvom satu. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. nasilje.Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti.preko maske Krvna kultura. grlo. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). 8. 4. incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige. ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga. Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. 9. u tropima? 1. slabo je. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija . ili oni kojima je uklonjena slezina.Penicillin 50 mg (80. ukoliko je dete slabo.Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin./kg u toku 20-40 min. Neki osipi lako nestaju. 3. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože. astmu. Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: . nervozno. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana. pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. 29 T eškoæe sa disanjem. meningitisom. pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu.. Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. upala fontanela. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: . nos. . pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. . Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva. slabo ili iscrpljeno. Dete koje pati od pada imuniteta (npr. 5.5 C. Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. ali to ne sme da zadržava prevoz.32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima. 38 Uho. dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. Fotofobija. ili razvije simptome pada cirkulacije.

predlozite .33.33.07 H.5.manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.…………….33...Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. ili r .4.7 4.33.4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Nivo hitnosti.3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.5.7 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .8 9 6 10 11 1 10 1 12 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….09 H.03 V. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob . jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4.04 H.slanje ambulantnog vozila .01 V. Moguci bezbednosni rizici 4.33.05 A.4.7 4.05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5.33.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.33.13 H. Nivo svesnosti.33.33.33.ramena .5. adresa /opština 2.7 10 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5.06 H.7 1..33.5.33.14 III V.33. potkolenica. III izdanje .Pošaljite ambulantno vozilo ili . prelomi .33.butne kosti .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.33. osnovni problem .Ugovorite vreme narednog poziva. Ime. npr.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1.7 1.4.7 2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 A.5.4.33.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .7 2.33.33.08 H.33.33.03 H.5.) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja..4. ili .02 H.33.11 H.7 2.05 H.04 A.04 V. status cirkulacije 7.33 Rane.7 1.03 A. ili .5. aktvirajte .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno.33.: .33.5. stopalo . ili .4. starost i pol bolesnika 6.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .gornji.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. donji deo ruke ili šake .01 A. skocni zglob.7 2.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . disanje.obavestite dežurnog lekara .33.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.5.01 H.5.7.02 V. ili .kolena. Sluzbe koje su aktiviranee 3.7 1. prljava voda.33.12 H.

Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa. Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). 10 10. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe. i najednom se oseèaju loše. 2. jer ih bol sprecava da iskašlju sputum. 4. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. bolesnik treba da ih zadrži u ustima. koja je starost bolesnika i tako dalje. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede.Hemostaza. Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika.Imobilišite oblast najbolje što možete. PRELOMI Prelomi ruku i nogu.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) .Uklanjanje stranih tela . Važno je utvrditi nivo osetljivosti. zavisi od toga gde je prelom. . (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi. Nemojte da koristite spiralni. 9. ili neku drugu vrstu imobilizacije. Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. 8. tekuæom vodom i blagim sapunom. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode . ukoliko je pri svesti. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . Ukoliko sumnjate. 8. Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. vreme punjenja kapilara.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu. Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja.35 Nesreæe . Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. Stoplite bolesnika. i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom. On ne sme da prekine dotok krvi.podignite povreðenu oblast . Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv. boja kože ispod mesta povrede) . bukvalno ispljuskajte ranu. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom. Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj. Ukoliko vozite bolesnika nešto duže.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. . Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju.Kontaminaciju i strana tela . Saveti 2 i 35 Nesreæe. Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. dok se ostatak koša širi. Prva pomoæ pri povredama ligamenata: .Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) .Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici . Povrede kompresorom i sliènim. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom). Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj. gips. "O ranama" ispod. 7. Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. prekrijte je èistom krpom ili zavojem. 5. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu . obièan zavoj. Koristite kompresioni zavoj. prljavom vodom i sliènim. kako su postavljene kosti.Imobilišite povreðenu oblast . Manje posekotine. Vidi "O ranama" ispod. a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi.NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. kao što je trouglasta marama. æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti.Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) .Povrede krvnih sudova (puls.33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. Bol èesto raste u toku prve nedelje. prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: . ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor.Povrede krvnih sudova (puls. snimite deo tela. Vidi "O ranama…" na ovoj stranici .Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. ukoliko je neophodno. procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. parasimpatetièni nervni system. . 14 Ujedi žvotinja i insekata.Povrede kompresorom i sliènim. koji zatvara pri udisanju. punjenje kapilara. Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem. 3. Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju. Ukoliko je deformitet oèigledan. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama. teskoba. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis). 6. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom. Velike povrede treba da obratite pažnju na: . Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj. ili ih staviti u èašu mleka. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. Da li prelom zahteva operaciju.Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom. Lice je posebno važno iz estetskih razloga. nogu. ukoliko je moguæe. Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima. Razlog za ovo je napetost. Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar. kako se dogodila povreda. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom . bol ili muènina pri gledanju u krv.Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. u konsultaciji sa specijalistom. Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara. Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom. krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom. Slomljena rebra. Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane.14 Ujedi životinja ili insekata . prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta. boja kože ispod povrede) . ukoliko je potrebno. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. 9. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. sve povrede treba da pregleda doktor. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. O ranama.

4.14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . Nivo hitnosti.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5.6.34.8.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.9 1.34.5. ruka.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .9 1. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2.obavestite dežurnog lekara .…………. koleno.01 V.34. ili . starost i pol bolesnika 6. Ime.9 4. otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.03 Manje povrede (posekotine.9 4. poderotine.5.9 4.9 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.07 A. npr.8.12 A.10 A.9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 A.34.9 3.34.09 A.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A.5.34.08 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5.04 P R I O R I T Y III V.5.34.34.7.11 A.8.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.8.5.10 2 2.34.8.34. Nivo svesnosti.34. polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice.5.8..03 Bio je u nesvesti.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4.34.5 2.5.9 4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .34. Sluzbe koje su aktivirane 3.02 H.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4.9 3. predlozite . .4.4. disanje.Pošaljite ambulantno vozilo ili . status cirkulacije 7.34.: .34.34. osnovni problem.5 2.4. ili .02 V.9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. adresa /opština 2.4. butna kost. aktvirajte . šaka.8. zglob.34.34.8.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.01 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .8.13 A. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.8. Moguci bezbednosni rizici 4.5. potkolenica.4.34.4.8.6.02 A.4.slanje ambulantnog vozila .. ili .5.5.01 A.9 3.9 3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . III izdanje . prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor. rame.34.privatan prevoz - A.9 H.8. nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7.5.7. Dogovoreni nacini komunikacije 5.34.05 A.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….03 A.

može da ukaže na: 1.Potreno je organizovati lokalni centar za udese . 1litar koloidnog rastvora. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom. Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija. Ukljuèite svetla za upoAko možete. 2. 9. Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. u sluèajevima ozbiljnih udesa. Tešite ga i hrabrite. Poènite iv. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Ne ostavljajte ga bez nadzora. bez ikakvog pomeranja vrata. O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama . Dispeèerski centar može da pomogne u ovome. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan. tenzioni pneumotoraksa) 3. Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše. curenje gasa . Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm.Sumnja na curenje benzina 69 . . i isto tako zatražiti njihov savet. Procenite potrebu za: 1. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika.34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1. Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje. Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika. Spreèite zagaðenje rana.Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta . Ako se cini da je vozaè beživotan. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. Iako nema dovoljno podataka. na sigurno. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. ili da podseti umešane na njihovu dužnost. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. dijabetes. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt. kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija. Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. Sticanju opšte slike. mogu biti uzrok saobraæajnog udesa.Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. uveæa krvarenje. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe. Ringer ako je neophodno. hitno. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. stavite trougao.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu .Povreðeni je zarobljen u vozilu . i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. paralize. jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara.Preminuli u istom vozilu . Ukoliko je disanje normalno. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks. npr.Nesreca se dogodila u tunelu . Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. Odmah javite ako se situacija poboljša. plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari. Zaklonite ga od padavina. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. organizaciji na licu mesta 3. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe. Dajte prioritet: 1.Povredeni su zarobljeni u olupini . nesvesti).Potrebno je prisustvo policije na licu mesta .Veliki saobracajni udesi . Ne spuštajte slušalicu. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. Ako ne diše. Potisnite ežno glavu unazad. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. Prevoz u bolnicu. epilepsija i druge akutne bolesti. osim ako je neophodno.Opasnost od vatre ili eksplozije . Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. 4. eksplozivi.Nosi kacigu.Nesrece pri velikoj brzini . Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. uz pratnju kvalifikovanog osoblja. uzdignite oblast koja krvari. zorenje. ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu. Srèani udar.Ozbiljna šteta naneta vozilu . obavestite o broju povreðenih. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. dok ne nepotrebnoj opasnosti. Bezbednost i opšta slika 6. da biste ga stoplili. držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo. pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje. Nežno. Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije.Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. Utoplite ga. Stavite æebad ispod i iznad bolesnika. 3. jer . 5. poveæa rizik od infekcije. Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: . (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo. Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. po moguæstvu ga položite na æebe. Ne pomerajte bolesnika 7. a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno. smanjenu oksigenaciju 2. Oznaèite mesto saostane. Dajte kiseonik. . Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa. Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede. Koristite kompresioni zavoj.u nesrecu su umešane hemikalije. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. i podignite bradu. 8. Spreèite šok. Dajte mu kiseonik. kada se situacija rašèisti.Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. Utoplite ga.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

8 II P R I O R I T Y H.2. butna kost.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .37.37.9 1. III izdanje 74 . ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .37. npr. Nivo hitnosti.09 H. stopalo) Krvarenje je stalo. …………….6.37. Sluzbe koje su aktivirane 3. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice. ili .5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi.8 1.. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.6.37.01 H. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1.7 1.05 H. nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.01 A. rame. predlozite .5..06 H. ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1.03 A.slanje ambulantnog vozila .08 H.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .37.37.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.07 H.7 H.2. šaka.02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja.37.10 PRIORITY III V. Ime.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .37. ruka.37.37.9 5 5 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1.8 1. potkolenica. No.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A.37.04 H.8 1.37. Moguci bezbednosni rizici 4. Nivo svesnosti.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .37. ili .37.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .07 A. koleno.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….Obavestite dezurnog lekara .37.2. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5.02 A.8 6.37.08 A.3.05 A.37.37.01 V.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti..37. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. status cirkulacije 7. osnovni problem adresa / opstina 2.02 H.03 Jak bol Bio je u nesvesti.Pošaljite ambulantno vozilo ili . aktvirajte .06 A.09 Ubodna rana. starost i pol 6. disanje.2.: .37. clanak.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.

Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima. dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. da pere ruke pre pregleda. Ukoliko možete. Važno Nož je u rani. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. agresivnog ponašanja. Ubodne rane. Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. 9. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3. Ako je disanje normalno. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave. Povrede glave i lica. da se kupa ili tušira. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . Uzmite u obzir i želje žrtve. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca. vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve. Ne pomerajte oružje dok je u rani. èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4. Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti .) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi .Nesvesno stanje duže od 5 min.37 DODATNA PITANJA Situacija 1. epilepsija . Deo tela koji je povreðen (glava. posekotine. pretnje nasiljem.nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. stomak ili butine mogu da izazovu masovno. stomak. Seksualna umešanost. . udarac. kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza). OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol. srce ili glavni krvni sudovi. kako bi se zadržali svi dokazi. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama. naroèito ako je bolesnik intoksiniran. butine) 4. jer to može da izazove dodatno krvarenje. Bol u abdomenu je znak krvarenja. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara. 6. pad sa visine i slièno) 2.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. duboke poderotine.Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji . rane od metka itd. Važno je da se žrtva ne tušira. Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5. Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa. pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2.Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica. . obezbedite mesto. ako je moguæe. Ako je potrebno.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih.ubodi. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Ona ne sme da menja odeæu. Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu. javite ukoliko postoji neki rizik. kako bi: . probojne rane. 7. Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja. noževa i slièno. grudi. tušira ili pere ruke pre pregleda. održavajte otvorenim disajne puteve.) u grlo. Zadržite sve dokaze. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata. Odeæa koju ste sklonili (donje rublje.. 5. Povrede abdomena. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost. Dajte kiseonik. 8. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. prelomi. iscepana ili isprljana odeæa). udarac teškim predmetom. Znaci ozbiljne povrede su: . korišæenja oružja. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1. grlo. grudi. I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. Steknite opštu sliku-obavestite nas. Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje . Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. povucite se na bezbedno mesto. Ukoliko je moguæe. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. itd) 3. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani.. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti. Pokažite veliku blagost i razumevanje. pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije. Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti. mehanizam povrede (pad. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost.Grèevi nakon povrede glave . OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva. èak i kada su fizièke povrede minimalne. Pokušajte da ga smirite i utešite. Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju. Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše . da se kupa. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda.ponudite uputstvo za CPR.

Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .38. problem.38 Uho.38. opstina 2.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .5 stepeni C 1.3.38.06 H. jedva može da otvori usta. aktivirajte . grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A.38.Ugovorite vreme novog poziva i / ili . ili . ili .38.06 V. Dogovorena sredstva komunikacije 5. pol 6.4 1.38.38.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili .12 4. Sluzbe koje su aktivirane 3. nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1.07 H. temperatura Predmet u grlu. može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica.38. III izdanje .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .4.5.38.4 1.38. ili .02 II Dete koje stalno kašlje.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti. teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38. bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha.10.38.2. izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo.. status cirkulacije 7.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.38.08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .: .4 7 8 6 V.38.dežurnog lekara ako je potrebno.38.3. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa.10 11 5.01 Jedva guta.09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.01 H.03 III V.5.medicinski helikopter ili spec..04 H. Moguci bezbednosni rizici 4.02 V.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj ……………. celu ili ocima. Ime.jedinicu ako je potrebno.38.04 V. adresa.Pošaljite ambulantno vozilo ili .12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Nivo svesnosti.38. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H.03 H.05 H.38.08 V. npr.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.07 V. disanje.4 1. predlozite . Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….13 4.9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.05 V.38. nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1. starost.Obavestite dezurnog lekara .6 5 5 5 H.01 Bolovi u obrazima.slanje ambulantnog vozila .

Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). manje povrede. jer ga mogu gurnuti dublje. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. ili imitiranjem kijanja.5 ml i 1-2 ml NaCl. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. 11. Tretman su kapi za nos. ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem. Delujte smirujuæe na dete. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. O uhu. antibiotici. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. 12. Bol može biti tako jak. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. tada sirupi nisu preporuèljivi. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. barem samo po klinièkim znakovima. ukoliko je vidljiv i nadohvat. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. SAVETI POZIVAOCU 1. Inaèe deca izgledaju u redu. 2. Pseudo krup (laryngitis). U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima. ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. potreban je pregled kod lekara. ali pazite da detetu ne bude hladno. . Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. uzdignut gornji deo tela. ako se bol u uhu nastavi. Nemir. 9. vidi 15 Temperatura. Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). . Krvarenje iz nosa. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. obratite se lekaru. obratite se lekaru. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti. i ostalih prateæih znakova i simptoma. zujanja u ušima i nagluvosti. Obratite se lekaru. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. Možete izvesti dete i napolje. Karakteristican suv. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. Pa ipak. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. i povišene temperature. . traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade. Kod zastoja disanja. koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. ili lekovi protiv bolova. pneumonija. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti. ili do Doma zdravlja.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. Predmet u nosu. može biti predmet diskusije. Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije. antipireticima i kapima za nos. ali ne na duže od nedelju dana 4. prelomi. kraj otvorenog prozora. Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). Povrede zuba Vidi 33 Rane. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. ili koristite džepnu masku. Koliko su ovde antibiotici korisni. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. . Bolesnik treba da sedi. Bolesnik treba do ode do lekara. vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 . Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. Neka dete udiše svež. Ukoliko dugo traje. Ne pregledajte grlo. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno. i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena.antibioticima. Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. i ukoliko je neophodno. pokušajte da ga uklonite pincetom. astma. Možete ga izvesti i napolje. ili kine. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. i izazvan je infekcijom sinusa. Akutna vrtoglavica. ukoliko je moguæe . Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. Ako ne uspe. Zapušite nos prstima i držite 20 min. 8. decu treba držati u naruèju. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. Ako ovo ne uspe. primenite disanje usta na usta. može da dovede do depresije. bilo tako što æe sedeti uz prozor.20. obratite se lekaru. Procenite potrebu za iv. ili preko ociju i obraza. Tretman analgeticima. 3. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi. Topla piæa umiruju. Ne gutajte krv. vlažan vazduh. Ukoliko ne uspete u tome. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. 13. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. Bol je ili prednja glavobolja. Ovo nije ozbiljno. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. zaribani kašalj i promuklost po buðenju. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. èak i kada stanje nije ozbiljno. NOS Sinusitis. .

jedinicu ako je potrebno.39.07 Bio je na jakom suncu. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . predlozite ..Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili .Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice. ili .39.05 V.39. Bol i poremecen vid Varilac.02 H.7. P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.8 8 V. npr: . aktivirajte . P R I O R I T E T H. ali ga hvata nesvestica 2 1 A. nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu.. III izdanje .obavestite dezurnog lekara . osnovni problem adresa / opstina 2. Nivo hitnosti.39.39 Oko 1 A. vid i dalje normalan 2. poremecen vid 8. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Nivo svesnosti. starost i pol 6.slanje ambulantnog vozila .39. inace je u redu 6. status cirkulacije 7.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6.04 A.39.39.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.39.8 8.39. Moguci bezbednosni rizici 4.05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol.01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka. Ime.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .8 1.39.8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….dežurnog lekara ako je potrebno.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.9 V. ili . disanje.39. ne oseca se dobro 6.02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Postujte lokalne procedure. ili . Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.02 V.39.39.39.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5. …………….04 H.03 H.9 H.39. Sluzbe koje su aktivirane 3.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .06 V.39.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka. Pri svesti.8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.8 6.8 III V.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1.39.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .7.03 P R I O R I T E T 1 A.03 V.8 4.8 3.01 A.medicinski helikopter ili spec.

Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. Nije ozbiljno. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. ukoliko se trun nalazi ispod. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. or im. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. Uput i recept treba uzeti od lekara. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa. Pratite uputstva koja su na pakovanju. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. ili isprati vodom. obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Trunje u oku. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). nakon što je oblast oka pretrpela udarac. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno. Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. bakterijske infekcije ili alergije. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. pa èak i do slepila. Nije ozbiljno.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. kako bi se infekcija spreèila. Morate da izvrnete kapak na spolja.udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. 8. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. i oporavlja se samo od sebe za par dana. 4. konsultovati lekara. Kapci mogu da se slepe. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. 3. pre prevoza za bolnicu. . Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. Crveno. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. a ponekad i zagnojenost. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. Vidi" O oku" ispod. 5. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. i može da ukaže na apopleksiju. Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. 2. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. za ovo može biti nekoliko razloga. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. Nastavite da ispirate i tokom transporta. Ako sumnjate. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. ali ukoliko je vid narušen. kako bi se spasio vid. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. bilo putem mlaza iz boce. 1. bolno oko. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. Pèinju obièno jakim probadanjem. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. Kapci mogu da se slepe. Oba stanja prete gubljenjem vida. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. Povrede korozivnim sredstvima. Sterilan povoj Penicillin iv. Držite oko otvoreno dok ispirate. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. Crvenilo sa svrabom. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. ili pokušajte da ga isperete vodom. 9. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. 7. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. kamenim ili drvenim opiljcima. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful