Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. Onda pritisnite dugme za sok.01. (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. pritisnite ih da se prilepe. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom.preko 8 godina). 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok. disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode. sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. Pratite uputstva sa ADa. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa. disanje". oko 10 cm ispod pazuha.Da li ste pritisli dugme? . Recite mi kada AD bude kraj vas. Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god.br. Morate da dodjete do gole koze. 4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not. Prva pomoc. Ja sam na vezi i slusam. . Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite. Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane. A01.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest .) . Dok vam neko ne donese AD. morate da pocnete CPR.04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena.Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste. Otvorite ga i izvadite elektrode. Ako treba isecite odecu. Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. are you willing to try if I help you? Krit.

Zapocnite CPR . Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. do now: Check for normal breathing.Nastavak sa pretkodne stranice 01. 5 . odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). Defirilatori su ostali uobicajena pojava.Dajte 1 mg Adrenalina iv.Antiaritmicne lekove .Hipo/hiperkalemija . naftnim platformama i vecim aerodromima. The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.Nadzirite bolesnika . (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. do CPR until the AED advises differently.Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: .Overdoza(lekovi) .Tenzija pneumotoraksa .Hipovolemija .Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje.Dajte disanje usta na usta normalnim tempom. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. kako bi se srce ponovo pokrenulo. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima. oko 12 udaha u minuti .Buffer iv. If not breathing normally. Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom. Ako ne dise .Atropine 3 mg iv. if asystole .1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan. opisati kao elektricni haos u srcu.Hipotermija .Tamonada srca . Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti. ukljucujuci disanje svaka 3 minuta. mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. infarkta miokarda.Proverite daje li znakove zivota.Ventilirajte kiseonikom . svaka 3 minuta . only after 10 mins. a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok. Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: .Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci.Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) .Hipoksija . dok se ceka Hitna pomoc. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu. Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise.External pacing . Takodje se nalaze na vecim brodovima. Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: .

ne napustajte ga. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. Drugom rukom podignite bradu. Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu. ukoliko je bolesnik povredjen. Ako je dete vece.01 Dise normalno Krit. Idite i proverite.br. ali pazljivo. drzite ga u narucju. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. . Proverite da li bolesnik normalno dise. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. tako da lezi na boku.03 Ispod 1 godine Ne. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. A02. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. . Osluskujte i osetite da li dise. Polozite bolesnika na ledja. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Utoplite ga*. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena.br. Morate da otvorite disajne puteve. a dva prsta pod bradu. A02. A02. stavite ga u koma polozaj.02 Dobro je cuti da dete dise. Proverite da li dise. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. Proverite da li dete jos uvek dise. Ako je dete malo. u redu. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. OK? Prinesite telefon blize bolesniku.br. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Utoplite bebu*. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. i odmah se vratite na telefon. Polozite dete na ledja ponovo. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju. Potisnite jednom rukom glavu unazad.

Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. i popustite. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. Ja sam sve vreme na vezi.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc . Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu.. Drugom rukom podignite bradu. Brojte naglas dok pritiskate. Stavite svoju dlan na grudi.petnaest. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili. Hitna pomoc je na putu. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Ja sam sve vreme na vezi i slusam. 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. 4-5 cm duboko. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete. A03.. Snazno pritisnite. otprilike dvaput u sekundi. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Krit. Sada uduvajte jos jednom. izmedju bradavica. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Oni su na putu. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri..01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane .disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. a drugi dlan preko prvog. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika. 3 .br.

A01. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl. Idite na 01.br.stranice. A01. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. Uradite to i vratite se do telefona. Razmotrite nizi prioritet. Proverite da li bolesnik normalno dise. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. kako biste sprecili da glava padne napred. Sada drugom rukom podignite bradu. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni. Uradite ovo i vratite se do telefona.br.preko 8 godina Sanitet je na putu. Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. Oslusnite i osetite da li dise. Odmah se vratite do telefona.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima. Polozite bolesnika na ledja. Posmatrajte da li se grudi podizu. Uradite ovo i omah se vratite do telefona.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. A01. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad.03 U redu.01 Bez svesti . Polozite bolesnika na ledja ako mozete.br.01 Dise normalno Krit. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. ali pazite ako je bolesnik povredjen. Drugom rukom podignite bradu. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. III izdanje . Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc. Stavite mu jednu od ruku pod obraz. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Treba da oslobodite disajne puteve. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. Javite mi odmah bilo kakvu promenu.

dva. Grudi treba da se podignu svaki put. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Spustite usta preko bebing nosa i usta. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Pokusajte pnovo da uduvate. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. cetiri. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. dvaput u sekundi. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Pritiskajte grudi brzo. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Grudi treba da se podignu svaki put.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta. bez pauze. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. tri. Polozite koren dlana na grudnu kost. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc .01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Reci cu vam sta da radite. Recite mi da li se sada grudi dizu. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu. Pritisnite nadole oko 3 cm. Nezno uduvajte pet puta. Prirodno je da se umorite. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. Brojte naglas u ritmu: jedan. 7 . Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca.starosnoj dobi Krit. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Nezno uduvajte vazduh pet puta. pet. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos.br. Odlicno vam ide. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. izmedju bradavica. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu. Brojte naglas.A03.

starost iand bolesnika 5.03.05 A. adresa /opština address/municipality 2.Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding . npr: -oBAVE OSTI .01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet. Dogovoreni putevi komunikacije 4.slanje helikopteraorspecijalne jedinice .03.4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: .Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients. ali diše Ozbiljan kašalj.medic helicopter i special unit ako je potrebno.03.02 A.03 Zagušeni disajni putevi 1 A..informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili .03.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili .3 1.ing day.03.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do .01 A. Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.4 V. 4. Nivo hitnosti.3 1.03. age.3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili .03.3 1.03. ali jasno govori 2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:…………….07 P R I O R I T E T H. Sluzbe koje su aktivirane 3.Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or . e. advise . Nivo svesnosti.02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. disanja.02 V. diše normalno 3. boro ili .03.01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj.End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H.06 A. predlozite If relevant. status cirkulacije circulation-status 7.dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno . Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7. or .obavestite dežurnog lekara .3 1.Pošaljite ambulantno vozilo or ili care . A 5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .4 2. Name. III izdanje ..privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1.Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or .local doctor on call .Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana .03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1. Moguci bezbednosni rizici 3...slanje saniteta ..3. 4 3.. glavni problem i 1.03.sati..Pctor nešto .g.: Pratite lokalne procedure. pol sex 6.04 A. ce ili ili . Ime.03.3 1.3.

Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca. kašljanje i delimican kolaps pluca. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite. bol. Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. Uradite ovo pet puta zaredom. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. 9 . ili delovi igracaka. pa pregledajte usta. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. sitan novac. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. Ukoliko ovo ne uspe. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. Tada oni izazivaju nelagodnost. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Drugu ruku stavite preko prve. Ponekad ovaj napad kašlja prode. Ostanite na vezi. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. delici ljuske jajeta. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. Postavite dete na leda. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Ostavite dete da leži postrance. Postavite drugu ruku preko prve. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. Pritisnite nadole 1-2 cm. grašak. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. glave okrenute nadole. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. temperaturu. treba da konsultuju lekara. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. Nastavite to da radite. Okrenite bebu na leda. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti. pet puta. tada su udarci u leda. pet puta. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. Ucinite to sada. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet. objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. Ucinite to odmah. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. brzo. Ucinite to odmah. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole.

Moguci bezbednosni rizici 4.3.2.3 1. III izdanje . Sluzbe koje su aktivirane 3.04.3 1.3 1.06 A.3 1. Nivo hitnosti.04.3.13 A.2.04.05 A. predlozite .04.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.04 A.02 A. disanje status cirkulacije 7.2 1.01 A.04. 1.3 1.04.3 1.7 1.2.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.09 A.6 1.2.12 A.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .2.04.08 I 1.03 A.2.3 1.3 1.2.slanje ambulantnog vozila .04. Dogovorena sredstva komunikacije 5. adresa /opština 2. Ime.04.2. osnovni problem 1.2.3.2.15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.privatan prevoz A.07 A.2.2.04. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.2. starost i pol bolesnika 6.04.11 A. aktvirajte .7 1.10 A.04.04.04.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.14 A. Nivo svesnosti.04.

Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno. temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1. Prebrojte povredjene i javite mi. to je prioritet.prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna.Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi .Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3. kiša. 2. Procenite rizik . O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata. Pokažite razumevanje. policija. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. itd. . Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti. Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge.ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno. pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar. operater mora odmah da uzbuni: 1.Ostanite u kontaktu sa pozivaocem. i ispod njih.) .Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7. Jednostavne mere prve pomoæi. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6.proverite da li radi sound log .otvaranje vazdušnih puteva . Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati . Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter. Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet). ili asistirajte. preko/ispod 8 godina. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru.Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci .04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ. Stavite svima do znanja da ste lekar. wide-bore venous cannulas. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi. vidljivost. stavite ih u položaj za oporavak.budite spremni da primite još hitnih poziva! .Ponudite svoje znanje ako je potrebno.Nadzirite poziv I prikupite informacije . fizièke prepreke. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom.i izvestite o tome.po moguæstvu u zatvoreni prostor.ili asistirajte u tome. moguæe opasnosti. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome. Prebacite æebad preko povredjenih. Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ . Zagrejte bolesnike.razmišljajte o alternativnim rešenjima . .Lokalne Hitne pomoæi . sklonite što više ljudi u zaklon. jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc . vatrogasci.ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? .položaj za oporavak .Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci. ne dozvolite da im bude hladno. ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak. Asistirajte.zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva . ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. 3. Tešite povredene.prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet. Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 .Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2.prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak. sneg. Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: . znakovi. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije. pristup. Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. . Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics. Utoplite povredjene. Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno.ukoliko to vec nije uèinjeno. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije. Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5. svetlost. vreme i svetlo.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege . oblaè-nost.

Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno. Trening . Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama.06 V. Zahteva se poseta bolesniku.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje.07 Pomoc ostalim hitnim službama .04 V.05. Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike. P R I O R I T E T II H.05. Stanje nije urgentno. Trenutna potreba.05.Posaljite ambulantno vozilo. Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: . Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05.05.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H.05.08 V.Posaljite ambulantno vozilo . V.06 H.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.01 A.Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca.05.Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili .Povezite pozivaoca sa lekarom ili .04 H. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja. Asistiranje hitnim službama. ili . H.05.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.03 Sekundarna pomoc. Stanje nije urgentno. Moguce ozbiljno stanje.05. Trening o dogovaranju vremena prevoza. Nestabilne vitalne funkcije.05.05 H.05. Prevoz do višeg nivoa pomoci.05. Stanje nije urgentno.04 A.09 Sekundarna pomoc. Sekundarna pomoc. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med.bez nepotrebnog odlaganja. V.05.05.05. Ostali zadaci.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta . Nestabilne vitalne funkcije.07 V.05.sluzbama Ako saljete transport: .06 H. Stanje nije urgentno. Zahteva se poseta bolesniku.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci. Moguce ozbiljno stanje.05. Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport . Trenutna pomoc.05 V.05 A.02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara.05. Prevoz do nižeg nivoa pomoci.pomoc bez nepotrebnog odlaganja. 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.05.05.Povezite pozivaoca sa med.03 Sekundarna pomoc.05. V. ili . No urgency.05. Agreed time.03 A.pomoc bez nepotrebnog odlaganja. P R I O R I T E T V. Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci.05 Rezervacija transporta 1 A..01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Nije urgentno. U dogovoreno vreme.02 A. III izdanje . Other assistance.

Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice. infuzijom. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza.ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera.na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul".ravna površina za sletanje .ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom. na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom. Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja. proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj. i mora da odluèi o nivou urgentnosti.Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka . Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. 2. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3. Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo. helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru. Pomoæ ostalim urgentnim službama.da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom .tokom prevoza? . treba da bude jasno oznaèeno. medicinskim osobljem ili struènim licima .Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci . Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa.su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi . ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med. Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom.najmanje 30x30 metara površine za sletanje . vozi lekara na mesto nesreæe. Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju. Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza.Svetla za upozorenje na drugom vozilu .ustanove: Da li ste sada uz bolesnika.Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla .je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo .Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom . ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti.površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju.kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera . Oznaèavanje mesta u toku dana .05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše. bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. 13 . trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta.lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost. Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. . Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1. U primarnim sluèajevima. Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi. Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost.

3.……….8 2.05 A.02 8 .3.06.06. Nivo svesnosti.6.3.04 H. disanje.8 3. osnovni problem adresa /opština 2.04 A.2.4. Moguci bezbednosni rizici 4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .8 5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06.3.06.6.06. ili . aktvirajte . starost i pol bolesnika 6.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .06.5.06.01 V.8 8 8 H.Pošaljite ambulantno vozilo ili . Jak bol.6.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca.6..06.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.06..Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . ili .07 A.06.3. puls preko 110/min. malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Sluzbe koje su aktivirane 3.5.06.08 H.4.6. izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.8 2.06. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2.06 A.3.6.01 H.5. iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti.01 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .06.06. ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.03 II P R I O R I T E T H.07 H...08 8 A.. npr 8 H.5.8 2.5. Ime..5.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .slanje ambulantnog vozila . III izdanje .09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure.5.05 H.06 H.6.8 1.. ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.4.3..06.4. mucnine.06.8 2.3.5..02 A.06.6. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta.06.06.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.6.. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.4. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje. status cirkulacije 7.8 2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.7 2.6.6.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme..8 2. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica..5.5.10 P R I O R I T E T III 8 8 V.06 Nejasan problem 1 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. predlozite . Nivo hitnosti.6.obavestite dežurnog lekara .06.06.06...Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.09 8 2.03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je.

OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. UKOLIKO NISTE SIGURNI. komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima.Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? . bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . Cirkulacija. stepenice.Da li je nedavno boravio u bolnici? . Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. Vidi poglavlje 01/02 8. Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom. moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. Infekcije se razvijaju brzo. pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju. naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija. kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1.Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . disanja. koji sprat)? . modrice. 2. ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni. Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran. Ukoliko se utvrdi problem. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom.Alkoholièar ili narkoman? . zbunjen ili u grèevima. Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju.Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu. ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije.Može li da jede i pije? . Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR. izraza lica. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj. Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo. reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti. .Da li koristi lekove? . 3. liènost. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7. ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. a znaci iI simboli su nejasni. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. I slièno). koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. pod kožom ili u mišiæima. Disanje. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno. jer je to posao lekara. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike. 6. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože. Položite bolesnika na stranu. kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol. stava. Podignite bradu i nežno potisnite glavu. æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5.Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan. bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja. Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. susedi. Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar. Bleda. imaju smanjen imuni sistem. Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. itd. KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja.Gubitka apetita . može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. Povrede (ubodne rane.Slabosti .Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? . motornog odgovora. narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga.Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje .Da li je u stanju da se stara sam o sebi? .Uzmite u obzir starost i pol. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. Svesnost.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? . Proverite da li bolesnik još uvek diše. kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac).Kakvi su uslovi za život (toalet. ali inaèe neobjašnjiv bol po koži.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? . Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše. Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. temperature tela. èesto je kritièno bolestan. ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj. Poštujte lokalne procedure. # . od punktiranja ili posle operacije. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona.

3.obavestite dežurnog lekara . aktvirajte . npr.07.3.5 H.07.………. status cirkulacije 7.03 A. ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1.07 A.5 2. Nivo hitnosti.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije. ili .02 H. Nivo svesnosti.02 V.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. disanje.04 V.3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….07 Alergijska reakcija 1 A.3.4.07.01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2.4. predlozite .4. Ime.4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 A. III izdanje . Sluzbe koje su aktivirane 3.07. ili .05 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.3.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5 V.5.3.07.01 A.07.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .slanje ambulantnog vozila .3.01 II Teškoce sa disanjem.5 2. osnovni problem adresa /opština 2.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al.03 V.8 3 3.06 A..4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .07. ili . starost i pol bolesnika 6.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5 2.4.3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.3..07.3. ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . Moguci bezbednosni rizici 3.04 A. Za sada u redu 3. 4.07.5 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.07.4.5 H.5 1.07.3.07.07.07.08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.07.5 2.: .07.

Muènina i bolovi u stomaku . % . (visok prioritet) Adrnalin . Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm.Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost. koža) . Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka. iv teènosti. NSAID. Bolesnik æe oseæati nesvesticu.Deca: 0. akutni napad astme ili alerijski šok. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.2-0.Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana. Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. kuæna prašina i grinje. Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice.Ujedi životinja ili insekata 8. Ukoliko bolesnik ne može da sedne. muènina. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju. antibiotiici) . Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab. VAŽNA INFORMACIJA . bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu. Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste. nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu. astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji.Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) .Inhalirani alergeni (naroèito polen. oznojena koža (nizak BP pad cirku.Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima.Bleda. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti.Da li su se simptomi ubrzano razvili? . pa èak može i da izgubi svest. Položite bolesnika postrance.Antihistaminici H2 blokovi iv .Glukokortikoidi iv/im. ili u vidu inhalatora. Ukoliko doðe do pada cirkulacije.Neka hrana (naroèito morska.07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme. ako je moguæe u koma položaj. Procenite indikacije za intropiju (npr. Proverite da li bolesnik diše. ili tablete . i treba da ih koriste kada je neophodno. Vidi poglavlje 14 . muènina.01 mg/kg. zatim vrste oraha i jaja) . Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima. usta.Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . lacije) . N. Skinite tesnu odeæu.Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija . Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. hladna i dijaforetièna.Svrab (oèi. Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: . bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo. Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3.Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? . Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4.Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok.Ubodi insekata . ili astma) . Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen.1-0. životinjska dlaka).Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta.Lekovi (naroèito acetylsalicylates. komplet za slucaj alergijskog šoka.5 mg iv polako) . (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god. Anafilaktièki šok Kiseonik. NaCl. oznojena. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: .): Ringer ili NaCl iv. Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. Anaguard. Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja. da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva.B. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice.5 mls u 1-2 mls. iv braunila. OZBILJNI SIMPTOMI . Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: . lice.Na šta je bolesnik imao reakciju? . koža ce postati bleda. povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1.Kada su poèeli simptomi? . upaljenji crveni osip i plikovi .Urtikarija pri svrabu.Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min.

stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6.6 A. status cirkulacije 7.03 V.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A.08.08.7 1.3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3.3.04 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.08.6 3. ili . I dalje bled I oznojen.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .. bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži. Nivo svesnosti. sa trajanjem preko 20 min 2.6 2. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.08.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….08. osnovni problem .6 3.08.5.7.8 P R I O R I T E T H. predlozite .08. Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv.slanje ambulantnog vozila ..01 II Krvarenje je prestalo. adresa /opština 2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .05 V.02 V.06 A.08.7 6.04 V.08.3.3.09 2.5.10 H.08.5.08. Nivo hitnosti.02 A.6 2.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.08.3.6.6. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . npr. Dogovorena sredstva komunikacije 5.08.08. ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna.7 V.08 A.02 H.6 2.Pošaljite ambulantno vozilo ili .05 A.5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .08.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5. starost i pol bolesnika 6.03 H.5.6 2.08. disanje. 9 2. Ime.3.6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.: .7 1. III izdanje .3.08.01 A. ili .08. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. aktvirajte .3.3.………….6.7 7 8 4.08.08. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min.obavestite dežurnog lekara .5.04 A.07 2.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica.7 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.05 V. ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .3.08. Moguci bezbednosni rizici 4.5.06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.

ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja. Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. blago nagnut ka napred. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. Položite ga na leða. Obièno je gubitak krvi mali. Pa ipak. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin).08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. Krvarenje iz varikoznih vena. ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. Ili tendencijom ka krvarenju. èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. acetilsalicilati (Disprin. ' . Uzdignite deo tela koji krvari. Aspririn itd. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. iz stomaka ili digestivnog trakta. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar). ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. 9. treba konsultovati lekara. sve dok se krvarenje ne zaustavi. O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv. na prevoju lakta). Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. Tamna. Ne gutajte krv. Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. hemoragiju je teško zaustaviti. Obilno krvavljenje Koma položaj. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom. što je pre moguæe. povredom ili tumorom. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. ili je tamna. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.npr.ukazuje na obilan gubitak krvi. 8. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Položite bolesnika u udoban položaj 2. zbog korišæenja gore pomenutih lekova. Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni). Isperite usta cistom hladnom vodom. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). ne izduvavajte nos. Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa. pa treba iæi na proveru. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. 5.) i NSAIL (Naprosyn. osim u slucaju trudnoæe. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. krv na toalet papiru. kamenom u bubregu. obièno su rezultat postojanja Hemoroida. Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. Ukoliko se krvarenje ponovi. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine. Manje kolièine krvi u stolici. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. ili gornjih delova creva vezanih za želudac . Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. ili tek malo. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. Sveže krvarenje iz rektuma. usled èega se bolesnik može i ugušiti. 6.ukoliko je to moguæe. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme. Bolesnik treba da sedi uspravno. Teènosti treba da budu tople. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. Krvarenje zbog lekova. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. noge uzdignute 3. Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove.

09. Sluzbe koje su aktiviranee 3.4. Ime.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….dlan na ruci) 3 V. disanje. npr. osnovni problem .09.02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3.: . oseca se loše 5 H. .7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A.4..5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V. status cirkulacije 7.10 A.5 4.09.4.09.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. Nivo svesnosti. Nivo hitnosti.4.……….5 3.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.07 A. aktvirajte . otežano govori i guta Jake opekotine.5.05 A.01 III Manje opekotine (manje od 1% .5 2. kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4.09.09.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H.obavestite dežurnog lekara . Dogovorena sredstva komunikacije 5.08 A.02 A.04 A. ili .11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu.03 A.5 H. ili ..09.5 3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.npr.09.09.5 4.09.09.4.05 Pad sa 3-5 metara 3.02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci. predlozite .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .01 A. ili .09. ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. starost i pol bolesnika 6.03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.slanje ambulantnog vozila .09.03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H.09.09 A.7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.5 3.04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.09. sada bez problema V. adresa /opština 2.5.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i . Moguci bezbednosni rizici 4.09.01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili .7 3.5 3.09.09.09.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .06 A.

Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Dim i garež na licu. ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. Hospitalizacija uvek. mišicima i nervima. Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. sa slojevima povreðene kože. Ukoliko je mouæe sve iskljuèite. 6. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju. Zatim mlaka (oko. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. spaljene obrve ili dlake u nosu. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. policiju ili odgovarajuæe odeljenje). Prkrijte povreðjeni deo èistom. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. I 2. Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem. 20 stepeni C). grkljan. 4. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Položite bolesnika postrance. dušnik. usta.Opekotine na genitalijama . Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min.Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje.Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3. Olabavite tesnu odeæu. 5. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1. Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. železnièku stanicu.(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr.duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina.). ali pazite da se bolesnik ne smrzne.09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. Povrede na koži. ukoliko . promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju. Vidi poglavlje 35 Nesrece. >20% kod odraslih) . Ukoliko bolesnik ne diše. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša. . Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. 20°C. 20 stepeni C). POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' . prenesite bolesnika na sigurno 2. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom. ali može da izazove aritmiju. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce.Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama. pažljivo. opekotine oko usta i nosa. ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. ili postavite bolesnika pod tuš. Trovanje gasom. ali pazite da se bolesnik ne smrzne.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela. Bolesniku ne sme da bude hladno.Voda treba da je isprva hladna. Povrede na glavi. elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. zapoènite CPR. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje. Tretman je 100% kiseonik.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) . ili postavite bolesnika pod tuš. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke. vlažnom krpom ili kompresionim zavojem.Jake opekotine po rukama . (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe).Su opekotine velike (>10% kod dece. i podignite bradu. a delimièno suva i bleda.Opekotine na licu . Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. Proverite da li bolesnik i dalje diše. 3. pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . ali ne ledena. ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju. ukoliko je moguæe u koma položaj.Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje.

10.04 V.4. i ako jeste kada i sa kakvim efektom.3.4.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili ..10.3.5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin.05 A.02 P R I O R I T E T V.5 1.07 A.. starost i pol bolesnika 6.Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili .slanje ambulantnog vozila .02 H..Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 III Bol kada duboko udiše.3. disanje. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A..2..5 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.03 A.2. inace se dobro oseca 1. ili .10.3.03 V. samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) .5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .3. inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1.2.10.2.3. ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše.: .bol u ramenu. Moguci bezbednosni rizici 4. Nivo svesnosti. ili . ruci ili vilici* .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5 1.2.i ili .10.2.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.10. npr.10.3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca. Nivo hitnosti.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4. adresa /opština 2.10. nepoznato lupanje srca 1.bol I neprijatan osecaj u grudima* .02 A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.5 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5..4.5 V.10.4.10.4.4.………….5 1.5 1.10.2.3.obavestite dežurnog lekara .3.3.2.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H. Ime.5 V.. predlozite .04 Gliceril trinitrat pomaže.09 1.10.iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.01 II Mala nelagodnost.10.10..10.5 1.08 A.5 1.5 1. III izdanje 22 . status cirkulacije 7. aktvirajte .03 H.10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A.10.04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima.10. osnovni problem .05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 A.10.bled I oznojen* .01 A.5 1.

ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. Aritmije i srèani zastoj.Gliceril trinitrata. hladnoæa ! i oznojena koža. Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. Najèešæi usputni simptomi.10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1. koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. ako je moguæe odmah 3. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. (npr. Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje.Perikarditis . ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. bola u mišiæima.Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. Odreðene beta blokatore iv. Mnogi su i bledi i oznojeni. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija.Embolija pluæa . Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo. Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. Dajte bolesniku aspirin npr. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. Akutno popuštanje srca.Aneurizma aorte . Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. ka ramenima i dalje prema grlu. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. naroèito kod starijih.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. skleroza). i samo po sebi je retko opasno. Bol ili nelagodnost. vrtoglavicu i napet je. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. Disprin. U nekim sluèajevima. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe. Utopliti i pustiti da dmara. INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza. loše probave. u jednoj ili obe ruke. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina . Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. preloma rebara. teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti. teskoba. ima muèninu. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Ubrzan puls bez bola. Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. ali može da se dogodi i tokom odmora. Ovo je potpuno uobicajeno. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. . Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca. snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. bledilo. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . U sluèaju da se sumnja na srèani udar. što uzrokuje neprijatnost u grudima. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi). UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. Novid. Bolesnik se èesto oseæa loše. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika. bolesnik æe prepoznati simptome. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja.

.Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili . disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca.: lekara na telefon br.obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno .06 V.. Nivo svesnosti. e.. Sluzbe koje su aktivirane 2.Inform pat's own doctor on next working day.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .07 and/or Visok nivo šecera u krvi.. ili .11.5.01 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. aktivirajte Ukoliko je potrebno..01 Bled i oznojen.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .5. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu. ruci ili vilici 1.6 2. Sluzbe koje su aktivirane 3.6 6 6 P R I O R I T E T V. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.04 A.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje.7 1.11. ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu..02 H.11. Moguci bezbednosni rizici 4.Send an bolesnika da .. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.11.03 H.02 3. status cirkulacije 7.11.7. breathing. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 .11 Diabetes 1 A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o .6 III V. 6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.04 Bled i oznojen.11..7.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures.6..11.…………. sa bolom i nelagodnošcu u grudima.g.03 V.11.8 H.Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu.6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: ..6.11.02 A. npr. .. Agreed communication links 5. starost i pol bolesnika 6.: .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana..Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme. disanje. predlozite elevant.Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Dogovorena sredstva komunikacije 4.11.04 V. Level of consciousness.Pošaljite caller again vozilo ili . potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V. ili ili .11.11. advise r If . inace je u redu Visok nivo šecera u krvi.11.dežurnog lekara Ako je neophodno.5. III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless. inace je u redu 3.01 H. plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje. aktvirajte .6. osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2.7 1. ramenu. inace je u redu Ima upalu.4. ili . 6. ili . izgleda slabo ili se oseca loše 2.05 P R I O R I T E T 6.5..4..slanje ambulantnog vozila ..9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .11. Nivo hitnosti. ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan.7 1.5.05 V.obavestite dežurnog lekara .11.. Ime...11.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .

pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao.urin sadrži više vode. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. pio suviše alkohola. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Ako ne diše . manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. Ako je moguæe. znojenje sa drhtavicom. èesto agresivno. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Svestan. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. gazirana teènost ili mleko. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. (dijabetski gubitak svesti). Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. izmerite nivo šeæera u krvi. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Ostali simptomi su bledilo. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. a u najgorem sluèaju se umire. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. ili injekcijama insulina ili olovkom. Ako ne. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. mleko). Proverite da li bolesnik još uvek diše.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. u najveæem broju sluèajeva. Ukoliko nije u stanju da pije . 7. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. ako je moguæe u koma položaj . stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Olabavite tesnu odeæu. postoji opasnost od gušenja . DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. lepljiva koža i tremor. infarkt miokarda). Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. 3. 4. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. Položite bolesnika postrance. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . gazirana piæa. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Alternativa : Dajte 500 ml. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Konfuzan. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Da bi se glukoza rastvarala. Ipak. Ukoliko bolesnik može da pije. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše.zapoènite CPR: 2.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . javlja se muènina i poèinje povraæanje. naroèito u nogama. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. ceðeno voæe. temperaturama i ostalim oboljenjima. 5.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Bolesnik postaje vidno umoran. time možete izazvati gušenje. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1.

4..2.obavestite dežurnog lekara ili .12.4 2..4.02 H.03 H. normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .dežurnog lekara .3..04 P R I O R I T E T V.12. ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C.4 5 2..3. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja.vatrogasci..4 2.12.3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili ..02 V...4 2.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.02 A.09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ronioci.slanje ambulantnog vozila ..01 A.06 A..12.07 A.12.03 A. ako treba .medicinski helikopter.ili ..3.3.12....Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.12.3.. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C.. ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.12..12.12.8 1 1 P R I O R I T E T H.12.. ako treba ...12..7 2..4.policija. svestan 2.4.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.3.04 A. broj.4 2..12.ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.01 P R I O R I T E T III Svestan. moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most.08 A. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2.. 7 1.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili ..05 A....7 2..01 II Dezorjentisan...7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . III izdanje .. skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3.12..12 Davljenje 1 A.8 2.12..4..12.03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.

a u najgorem sluèaju se umire. gazirana piæa. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. ceðeno voæe. infarkt miokarda). a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. (dijabetski gubitak svesti). Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Olabavite tesnu odeæu. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. pio suviše alkohola. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Ako ne diše . Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Ako ne. Bolesnik postaje vidno umoran. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Proverite da li bolesnik još uvek diše. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. Ipak. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. 4. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. 5. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Ostali simptomi su bledilo. èesto agresivno. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. Alternativa : Dajte 500 ml. lepljiva koža i tremor. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. Ako je moguæe. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. gazirana teènost ili mleko.urin sadrži više vode. 7. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. znojenje sa drhtavicom. Ukoliko bolesnik može da pije.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). 3. Položite bolesnika postrance. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. u najveæem broju sluèajeva. javlja se muènina i poèinje povraæanje. naroèito u nogama. postoji opasnost od gušenja . Svestan. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. Da bi se glukoza rastvarala.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . time možete izazvati gušenje. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . ako je moguæe u koma položaj .zapoènite CPR: 2.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Konfuzan. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. ili injekcijama insulina ili olovkom. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. temperaturama i ostalim oboljenjima. mleko). i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. izmerite nivo šeæera u krvi. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Ukoliko nije u stanju da pije . S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode.

3.4.13..6 3.4..13.13.5.5.02 A.vatrogasce ili ronioce...5.4.5. ako trea .ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.4.7 2.5..4..05 H.6.13.6 3.13.05 A.5.13..13.09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2.9 3.policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A.01 V.08 A.8 4.6 3.4..02 H.13.06 H.13...4.04 H.13..6 3.5..04 A.5.02 V.5. konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj.4.03 H..13...3..4...6.. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H..03 A.07 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4.13.ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju.5.5..6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .6 3.13.4.4. III izdanje .13...13.06 A.5.6 3..dežurnog lekara ..13.01 A.5.Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba.. ako treba .6.03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C. za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6 4.13.6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .13..slanje ambulantnog vozila .13.6 2.01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3.5..07 P R I O R I T E T III V.6 3.medicinski helikopter.

Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min. u vodi . pa èak i ukoliko nema simptoma. Vidi 35 Nesrece. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks.Broj povreðenih na mestu nesreæe. "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj. i moguæe. Promene na koži Svrabež sa osipom. DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman. Proverite da li bolesnik još uvek diše. iv. Ako je prestao. promene svesnog stanja i napade.Dextran 20 ml. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje. Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. Uklonite svu mokru odeæu. 9. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma.500 ml.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. po moguæstvu u zatvoreni proctor. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti. Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. Tipièno. sa uzdignutom glavom. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . zujanje u ušima. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu. Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu.13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina. Ako je potrebno. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije. i napadi.Da li su povreðeni na kopnu. 10 . odmah zapocnite CPR. ili subkutani emfizem. otupelost. ili nestalih . ronilaèku tablicu i kompjuter. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki. ramena i laktovi. Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga. po moguæstvu sa rezervoarom. alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi. razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije. Olabavite svu tesnu odeæu. ali nisu ozbiljni. Ostalo Zadržite sve boce I ventile. Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. 10-12 l/min. paralizu. . u camcu. 4. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. tupost. 5. Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu. Simptomi su kašalj. Prenesite ga na bezbedno mesto. preko tesne maske sa rezervoarom. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa). sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa. i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem.Raspoloživi èamci u blizini nesreæe .Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) . Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 . variranje svesnog stanja. maskom.nistagmus i ponekad muèninu.Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) . kukovi. spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. Ako bolesnik ne može da sedi. gubitak sluha. paraliza. 8. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno.udaljenost od kopna .Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. 6. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula. položite ga na Levu stranu. a za njim Dextran 40. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: .

………….01 H.03 V.7 1.6 4 4 H.14. Bol u predelu ujeda.slanje ambulantnog vozila .14. predlozite . Slabost.02 V.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .14.6 5.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03 A.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.14. ili .6 A.14 Ujedi insekata/životinja 1 A.14. još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati.04 5. Temperatura Temperatura. Nivo hitnosti. III izdanje . Moguci bezbednosni rizici 4.06 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. osnovni problem .. status cirkulacije 7. Ime.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .09 A..10 6 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .6 5.6.: .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ili . disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka..14. Sluzbe koje su aktivirane 3.14..2..5.. npr.6 1.07 6 III V. Nivo svesnosti.14.14.2. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda. adresa /opština 2.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.14.14. Temperatura.06 A.01 V. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka. od ugriza ili uboda 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3. disanje.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .14.07 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.03 H.5.14.3.obavestite dežurnog lekara .3.4.14. ili .6 2.05 A.05 H. Stanje se ubrzano pogoršava 1. ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.Pošaljite ambulantno vozilo ili . starost i pol bolesnika 6.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .3. 6 2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.14.14.2.14.14.14.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.6 2. bolni otok na mesu ujeda.4.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.14.01 A..04 alergijska reakcija pole vise od 30 min. aktvirajte .14.02 A.04 A.6 P R I O R I T E T 2.6 1. inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu.02 II Ujed insekta na vratu.6 4.

ako je ujed probio kožu. naroèito ako su u pitanju mala deca. treba da posete lekara. pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. Ako je moguæe. sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme. da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. Olabavite tesnu odeæu. Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru. UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. èistom krpom. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. Bolesnik treba da izbegava hodanje. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni. Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme.antidot (zmijski serum) . Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Ovakve povrede. Sledite uputstva koja su na pakovanju. Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Antidoti postoje. ukoliko Je moguæe. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme. muèninu i povraæanje. Ujedi otrovnice su retko pogubni. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. Procenite da li su potrebni: . Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. maèke. 5. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. u trajanju od najmanje 5 min. Ako se bolesnik oseæa loše. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. Smrtnost je velika (25-30%). Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. Ako bolesnik ne može da sedi. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. temperaturu i opšti osecaj slabosti. bolove u zglobovima i mišicima. prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju.Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe). Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. 7. mokrom krpom ili ledom. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Pa ipak. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. dezinfekcionim sredstvom. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. Omoguæite mu da slobodno diše. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. oznojena koža). kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta. 3. Ako prestane da diše. 31 . (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu . Oèistite ranu temeljno èistom vodom. ili. a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje. kao što su oticanje. (bledilo. iz apoteke. UJEDI PSA Ponekad. položite ga postrance u koma položaj. otežano disanje. i od bolesnikove osetljivosti. i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. 2. Lokalni simptomi su bol. crvenilo i bol. otežanog disanja. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. veæ treba da se prenese. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. Ova pojava treba da se tretira antibioticima. s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. bol u abdomenu i dijareju. ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. 5. 4.14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab.antihistaminici . pad cirkulacije. ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije.Ili dok se ne zaustavi krvarenje. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. oticanje i gubitak boje kože. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. ponekad konji. kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju. 6. nekoliko dana po ujedu. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. mesto ujeda vruæe). Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu. Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min. Deca obièno reaguju više nego odrasli. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše.

Ime. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo. ravnodušnost Polenska groznica. ili . ili .7 1.15..04 H.6.4.5 stepeni C.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A.03 H. i / ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.2.06 A.3. status cirkulacije 7.10 2. Nivo hitnosti.3.15.4.15.02 V.obavestite dežurnog lekara .4. npr.4.3.2.6.04 A.4.7 1.7 1.5. predlozite .15.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V.15.03 P R I O R I T E T A.01 V.15.5.7 1. adresa /opština 2. ili . III izdanje .7. osnovni problem . ili ..3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.15.5.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .6.05 A.15.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.4.7 1.08 1.3.3.01 H. ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .10 3.5 3.4. Nivo svesnosti.4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. aktvirajte .6.4.5 3. ravnodušnost Ima osip.7 1.2. bolno grlo i kašalj.15. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.3. disanje. Sledite lokalne procedure.4.4.7 1.15.02 H.4. starost i pol bolesnika 6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….3.4.6. deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1.5.07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje.04 Ima temperaturu.15.02 A.4.slanje ambulantnog vozila .2.15.Ugovorite vreme narednog poziva.7.11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .15.3.Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom .7 H. jedva da je svestan Temperatura preko 38.9 1.: .5 3.5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.03 V. 5.06 H.3.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled. Moguci bezbednosni rizici 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.07 A.15. ili .15.15. izgleda slabo i .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .6.7.15.5.3.05 H.15.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.15.

muènina i povraæanje. što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. ozbiljne infekcije mekog tkiva . ili nov porast temperature. agresivne infekcije kože. 11. pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. epiglotitis. i drugih prateæih znakova i simbola. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. npr.Penicilin 50 mg (80. ali stanje letargije može da traje duže. mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. da biste utvrdili da li se širi. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. bolno grlo I suv kašalj. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama. INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom.bronhitis. Temperatura ne mora biti visoka na poèetku.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. može doæi do ošteæenja mozga. temperatura i kratko disanje. u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti. glavobolja. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. cesto imaju visoku temperaturu. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): . u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest. kao što je npr. koji pate od leukemije. kojima je transplantiran organ. preko maske Krvna kultura. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. a takoðe zavisi i od doba dana.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. upala pluæa. emfizem pluæa). što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. Vidi 38 Uho-grlo-nos. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. Tipièni simptomi su groznica. na steroidima ili citostaticima. praæene groznicom. Iznenadan poèetak je uobièajen. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. 38: Uho-grlo-nos. Dok neke vrste osipa nestaju lako. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). 6. 4.000 IE) / kg I ili . Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. ali ne uvek.: . Produžena groznica. 9. praæeni su visokom temperaturom. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima. 5. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. loše opšte zdravstveno stanje. Najèešæi simptomi su kašalj. Groznica traje od 3-4 dana. simptomi i znakovi.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. Potencijalno kritiène bolesti (npr. VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. 7. praæene groznicom. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom. ali ako temperatura prede 41 stepen. Fotofobija. 8.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. Rizièni bolesnici su stariji. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. 33 . Antibiotici (po mogucstvu. Kiseonik 7-10 litara/min. kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom. sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa.vidi ispod) su generalno. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža). U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Infekcije. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta. bol u mišiæima. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. 10 . ili da dodirne celom kolena. ali to ne sme da odloži tretman. ova petehija ne nestaje. meningitis. npr. 2. vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola. bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne. a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. ili oni kojima je uklonjena slezina. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. u najgorem sluèaju sepsa. najèešce u rukama i nogama.

5. Nivo svesnosti. izgleda dobro Progutao naftni proizvod.6 4.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .05 H.02 A.06 P R I O R I T Y V.07 A.: .8 1.08 H.obavestite dežurnog lekara .6 4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .16. što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1.5.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.5.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . predlozite .5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. Nivo hitnosti.5.16.03 A.16. disanje. status cirkulacije 7.16.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.5.16.01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.16.16. Moguci bezbednosni rizici 4.03 H. detalji nejasni Progutao kiselinu. izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4.………….16.06 A. npr. izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno..16. može da guta Progutao naftni proizvod.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu. aktvirajte .16.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .01 III Progutao malu kolicinu. osnovni problem adresa /opština 2.5.5.16. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6.16 Trovanje kod dece 1 A.2.6 2.16. ili . ili . izgleda dobro 5 3 V.4.02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br..16.16.6 3. Ime.6 1. Dogovorena sredstva komunikacije 4.6 1. starost i pol bolesnika 6.05 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. III izdanje . ili . Lagani kašalj Progutao nikotin.04 H.Pošaljite ambulantno vozilo ili r . Sluzbe koje su aktivirane 3.16.01 A.5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .slanje ambulantnog vozila .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.16. ili .6 1.02 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. 5.6 4.6 1.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5.

baza. dati medicinski ugalj. 2. a kod starijeg deteta od jedne. VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . padom cirkulacije I rada srca. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. 3. Varira od osobe do osobe. Položite dete postrance. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. jer to može da izazove povraæanje. Tablete gvožda. bazu ili naftne destilate.Maalox).) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. 4. nakon uzimanja. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. muèninu. bazu. Salicati (Aspirin. Naftni destilati (benzin. šlaga ili sladoleda. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.disanje. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Rani simptomi su èesto abdominalni. i podignite bradu. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Savete rodbini telefonom 2. jetre i oštecenjem bubrega. 1. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Dete æe se buniti. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Zabacite nežno glavu unazad. 8. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. ukoliko dete proguta ove proizvode. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. 1. Duvan/nikotin.). petrolej. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. Treba da pije mleko ili vodu. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Kašalj. Proverite da li dete diše. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. ulje za lampe. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. 6. 7. šlaga ili sladoleda. 5. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. prašak za pranje suda i sl. po moguæstvu u koma položaj. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. preparate na bazi gvožða. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. povraæanje i glavobolje. Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. i obicno najviše štete nanesu ustima. što je pre moguæe. Naterajte na povraæanje. Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Prijem u bolnicu. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje.). Odmah odvesti na bolnièko leèenje. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. 3. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. zatim ide period bez simptoma. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. ali ne previše. Sledite uputstva sa pakovanja. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. Antidot: N-acetilcistein iv. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Dobro isperite usta. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta).15-60 min. Obrišite prašak suvom krpom. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. jaja. ali nemojte terati dete da pije. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo.ugalj. Paracetamol. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. tegli. Disprin). Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Olabavite tesnu odeæu. grèevima. aritmije.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Ne ostavljajte dete bez nadzora. ubrzano. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. itd. Kiseline mogu da oštete tkivo. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa.

17.Posaljite ambulantno vozilo .Dajte savete pozivaocu .02 A.17.4 A.17.17. u konsultaciji sa strucnjakom: .03 .17. izmedu kontrakcija . ili kontrakcije .17.2 1. više od 2 min izmedu .08 A.2 A.ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna .doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i .medicinski helikopter.9 1.akuserskim odeljenjem.13 A. ako treba .6.glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena .slanje ambulantnog vozila .2 P R I O R I T Y I A.dezurnom babicom.11 2.17.2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .04 P R I O R I T Y . manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija .2 1.03 A.2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . kao i Dom Zdravlja Ako je moguce.prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) .12 A.ukoliko je od znacaja.3 2.10 A. ili .6.17. u konsultaciji sa strucnjakom: .17. nema kontrakcija Dete je rodeno.17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn.majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .01 5.2 H.17.vec je radala.9 1.2.17.Ako je potrebno.17.beba je mlitava.plodova voda.17.pukla je plodova vode.2 1.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.plodova vodica je pukla .i vaginalno krvarenje . dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce.prvo dete. u konsultaciji sa strucnjakom: .04 Majka ima grceve Veliko krvarenje .7 5.17.01 V. kontrakcije Bol ili kontrakcije .2 Posle 37-e nedelje trudnoce . ako treba .akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom .02 II 1. više od 5 min.8.dežurnog lekara .više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: .17.7 5. izmedu jakih I regularnih kontrakcija .17. III izdanje .08 1.17.dezurnim lekarom Ako je moguce.17.plodova voda je pukla . manje od 2 uloška na sat 1.dezurnom babicom.17.17.17.06 H.Dajte savete pozivaocu .7. ili . nema kontrakcija 10 1.glava ide prva .17.prvo dete.9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: . slabo diše .14 H.06 A.2 1.-pregnancy A.slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A.vec je radala.Dajte savete pozivaocu .07 1.05 H.stalan i jak bol. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H.Posaljite helikopter.Ako je potrebno.akuserskim odeljenjem ili .01 A.17.03 H. predlozite privatan prevoz .17.2.17. 7 PRIORITY III V. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.07 H.02 V.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.09 1.manje vaginalno krvarenje.ako je potrebno. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.probila plodova voda. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .Ako je potrebno.2 1. manje od 2 min.manje i nepravilne kontrakcije .dezurnim lekarom Ako je moguce. ili .05 A. u konsultaciji sa strucnjakom: .majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .2 1.

Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. ukoliko dete proguta ove proizvode. Slabije trovanje izazvaæe nemir.disanje.).). ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Salicati (Aspirin. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. i podignite bradu. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. prašak za pranje suda i sl. i obicno najviše štete nanesu ustima. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Duvan/nikotin.Maalox). otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. nakon uzimanja. 35 . O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. ali nemojte terati dete da pije. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. Antidot: N-acetilcistein iv. 7. a kod starijeg deteta od jedne. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Proverite da li dete diše.15-60 min. zatim ide period bez simptoma. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Rani simptomi su èesto abdominalni. 8. 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi. bazu. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. ubrzano.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. Naterajte na povraæanje. po moguæstvu u položaj za oporavak. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. muèninu. šlaga ili sladoleda. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. bazu ili naftne destilate. Obrišite prašak suvom krpom. što je pre moguæe. itd. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. 3. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. šlaga ili sladoleda. tegli. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). 3. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. aritmije. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Savete rodbini telefonom 2. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Disprin). Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva. Tablete gvožða. baza. petrolej. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. 9. dati medicinski ugalj. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. Varira od osobe do osobe. Dobro isperite usta. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Položite dete postrance.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Dete æe se buniti. Naftni destilati (benzin. Paracetamol. padom cirkulacije i rada srca. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja. 1. 6. jaja. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. jer to može da izazove povraæanje. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Kašalj. Ne ostavljajte dete bez nadzora.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. 4. jetre i ošteæenjem bubrega. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. 5. 2. Olabavite tesnu odeæu. Sledite uputstva sa pakovanja. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Prijem u bolnicu.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. ulje za lampe. Zabacite nežno glavu unazad. preparate na bazi gvožða.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. ali ne previše. grèevima. Prva pomoæ nagnati na povraæanje.ali ne previše da ne dode do povraæanja. 1. Kiseline mogu da oštete tkivo.ugalj.

u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja. vidi: Vidi 17 Porodjaj A. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.3. u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.4.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti.5 1.5 2.01 A.sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola .03 2.18.3.5 Ostanite na vezi! Uzbuna .Posaljite ambulantno vozilo . ili je pukao vodenjak.sa grcevima . predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.Ako je potrebno predlozite privatan transport .18.3.5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .3.5 1.4.5 1.07 H.5.4. ako treba sa inkubatorom .18.dezurnom babicom .18.04 A.06 H.slabiije kontrakcije i bol u abdomenu .6 1.18.18.18.18. više od 2 uloška na sat .5 1.9 2.Posaljite helikopter.akusersko odeljenje.vaginalno krvarenje .18. bleda i oznojena Bleda i oznojena.akuserskim odeljenjem ili .3.dezurnom babicom .18.03 A.4. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol.ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce.pojacana glavobolja i smetnje s vidom . trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa .krvarenje.3.18.18. ako treba .3.dezurnim lekarom V.01 V.04 H.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.18.5 2.akuserskim odeljenjem ili .slabije vaginalo krvarenje .18. više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu.5.18.10 8 1.3.5 3.18. Inace u redu.08 H.05 H.06 A.Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja.5. Nenormalan bol ili krvarenje.02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .05 A.18.6 1. kao i Dom zdravlja Ako je moguce.3.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1.3.bol u abdomenu .18.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .5 1.Ako je potrebno.07 A.Ako je potrebno.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .01 H.5 1.18. ako treba .03 V.09 1.18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu.08 A. 1.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H. još uvek krvari Trudnoca .09 A.02 V. III izdanje .18.5 1.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i .krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.18.18.5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .3.5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .5 P R I O R I T E T H.18.

Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). pa èak i na neko oboljenje majke. 2. preko maske. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. može da bude mnogo brži. zbog opasnosti da se ono prolongira. Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. 6. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja. Infekcije materice retko naglo poèinju. Tipièni znaci su nagli i snažan bol. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. 5. 39 . KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. i najèešæe su praæene temperaturom. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). Hipertenzija. Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. Menstrualni bolovi jesu problematièni. Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. jaki bolovi porastu. Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar.te nedelje. Preuranjene kontrakcije . Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). Ukoliko je pak poroðaj neminovan. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. i bebin život je tada u opasnosti. èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. Jak. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). 3. Nisu ozbiljni. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. stanje je kritièno i za majku i za dete. Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije. po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. Pojaèana glavoboja. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. Dete se može spasiti. Na žalost. Za njeno sopstveno dobro. Prevezite smeštenu na levoj strani. Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu. ali kada se to desi. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. Ukoliko se placenta odlubi. Kontrakcije koje poènu pre 37. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno. ili temperatura tj. Javite se ako se krvarenje pojaèa. retko se dešava da se placenta odlubi. koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. Vidi 23 Grèevi. pravilan bol u abdomenu nakon 20. Terbutaline 0. ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. 8.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. ali da je prerano reæi. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. 9. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. smetnje s vidom.18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. jer je bebino telo malo. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. u najgorem sluèaju. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim. može da bude pobaèaj. i može doæi do krvarenja. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. 4. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. otprilike nedelju dana posle menstruacije. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7. albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. time izazivajuæi pad cirkulacije. mora da se mnogo odmara. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu.

nepoznate glavobolje.4 Iznenadan napad snažne.05 A. ili .01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene.05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.2.19.07 A.2.04 H.03 A.19. ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. slabost1. inace je u redu 1.3. Moguci bezbednosni rizici 4.4 1 1.4 1.2. osnovni problem adresa /opština 2.2.. nepoznate glavobolje.19. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.: . teškoce sa govorom Glavobolja.3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….03 V.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .02 H.3.19.19. aktvirajte .04 V. Sluzbe koje su aktivirane 3. paraliza 1. nepoznate glavobolje.Izgledaslabo.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.3.19. nepoznate glavobolje. izgleda slabo 1. III izdanje . temperatura i zapušen nos Glavobolja.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme……………. Ukocen vrat.4.9 Operacija na mozgu.4 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4 Iznenadan napad snažne.12 1 V. predlozite .09 A.4 1.slanje ambulantnog vozila .19 Glavobolja 1 A. ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu. mucnina 1.11 1. Temperatura preko 38.19.19.5. ili .5stepeniC.19.19.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan.4. glavobolja koja se pogoršava Glavobolja.19.4 1.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.19.02 A.11 8 A.4 V.19.3. Nivo hitnosti.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.19. status cirkulacije 7.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5 stepeni C. disanje.2. Izgleda slabo Tackasti osip.08 A.19.01 II Napad jake i nepoznate glavobolje.19.2.obavestite dežurnog lekara . Ime.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne.19.02 V.19.2. Nivo svesnosti.6.03 H.19.06 1.4.5. dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.Ugovorite vreme narednog poziva and/or .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1.01 A.10 H.4 1.4 Iznenadan napad snažne. starost i pol bolesnika 6. npr.19.2.

Glavobolja je najcešæe najgora izjutra. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem.zapušen nos. 2. Meningitis. zamor pri fizièkoj aktivnosti. oko oèiju i preko obraza. Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. vrtoglavica. Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju. kao što su muènina. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6. 7. Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa.subarahnoidalna hemoragije . Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. po pravilu. itd. Simptomi su kao kod obiène prehlade. npr. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta.). On se blokira i pritisak u glavi raste. Poremecaj u funkcionisanju šanta. i osip. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). opšte loše zdravstveno stanje. èak I nedelja.apopleksija . 10. Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. Povreda glave. grlo. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove. teškoæe u govoru i grèevi. Je najèešæa vrsta glavobolje. teškoæe u govoru ili paraliza. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. tumor. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima. O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. 11. 8. ali ne svim slucajevima. Krvarenje može da zapoène spontano. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). Najèešce kod starijih bolesnika. muèninu. upala. 9. uz jako osvetljenje. temperatura. èitanju ili gledanju televizije itd. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. polu-svesno stanje. Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. i u mnogim. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. 4. kažu da se loše oseæaju. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. Èeona glavobolja. Sinusitis. nos. pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. povraæanje. èesto sa paralizom. Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa). OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. polusvesno stanje. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . Prateci simptomi su muènina i povraæanje. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. 3. Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor. Pa ipak. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. zbunjenost. 5. Izbegavajte opijate. 12.meningitis. paraliza. meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv. . Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. muèninom i povraæanjem. ukoèen vrat. muèninu. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. Obièno je to jaka. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. Glavobolja izazvana stresom. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. Vidi 23 Grèevi. i postepeno se smanjuju.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. Uobièajena je jaka glavobolja. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. ukoèenost vrata.

3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.10 2.9 1. npr.3.03 . starost i pol bolesnika 6.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.7 1.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H. Nivo hitnosti.04 .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. izgleda slabo II 1. ili .20.7.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A.20 05 V.7 pritisne providnom staklenom cašom A.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H.01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A.20.stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.20.4..5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.20.………….7.20.08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7. disanje.9 Temperatura preko 38.20. osnovni problem adresa /opština 2.06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.4.02 Osip.20 04 V.3. bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.20..05 . III izdanje .20.7.3. predlozite .Pošaljite ambulantno vozilo ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .slanje ambulantnog vozila .05 Strong pain in or under the skin.02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .7 1.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .20.20. ili .9 1.5 stepeni C i izgleda slabo A.9 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.20.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. Nivo svesnosti.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .4.3.01 Osip. status cirkulacije 7.4.10 H.7 4.7 5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .20.20. ili . Jedva da je pri svesti 8 1. bledilo i bezvoljnost.10 V. ili .20.20.20.3.03 V. aktvirajte . Sluzbe koje su aktivirane 3.5 5 5. Moguci bezbednosni rizici 4.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .: .02 V.7.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1. reason unclear P R I O R I T Y V.20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Ime.3.obavestite dežurnog lekara . nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip.01 III Jak bol na ili ispod kože.

nalik naježenoj koži. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu. Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. iz predostrožnosti. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu. 5. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. Samo oboljenje nije opasno. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. Bolesnik ne sme da se utopljava. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu. alergije. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. 2. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. vruæem i bolnom oteknuæu. mekim tkivima i mišiæima. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. 11. Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip. a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. leðima. Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. vruæe i bolno na dodir. Pseudo rubela ("èetvrti osip.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. Bolesnik treba da se obrati lekaru. Herpes zoster (plikovi). Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Oticanje je crveno. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive. širi se po telu. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. ruke i noge. Ovèije boginje (varièele). Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. te bolesnik treba da se obrati lekaru. Više utièu na odrasle nego na decu. Impetigo. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. leda. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Proveravajte osip svakog sata. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli). Sitne. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp. zatim se razlivaju po veæim površinama. 7.spreèiti dugoroène probleme. 8. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. Ako se temperatura nastavi. sa petehijama to nije sluèaj. braon. pre nego što nestane. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. Infektivni eritem (erythema infectiosum). Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. bubuljicama ili plikovima boginja. obièno nestaju nakon nedelju dana. Traje oko jedne nedelje. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. Nije ozbiljna virusna ospa. rukama i nogama. 6. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti. Ne tretira se. ruke i noge. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. 4. i istovremeno umanjiti bol . 10. ali su retko ozbiljne. rukama I nogama. ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. retko sa temperaturom. 43 . Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. Osip traje od 1-3 dana. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. Veoma su zarazne. Simptomatska terapija. Opšte zdravstveno stanje je dobro. Isprva su ružièasti i taèkasti. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. skalpu ili po rukama. Osip pocinje na obrazima. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. osip se može zaustaviti. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. skalp. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. Jako je bitno dobro osvetljenje. Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja.20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. Oblast oko usta nije zahvacena. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. Ukoliko se tretira na vreme. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. upaljenim crvenim osipom i plikovima. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. koje se mogu brzo proširiti po koži. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. 9. Javite mi ukoliko se osip proširi. Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. Dok neki osipi brzo nestaju lako.

02 A. ili .2 Izložen ekstremnoj hladnoci.03 1. sada je u redu 1 3 V.05 A. kao I tkivo ispod. neosetljiva. Nivo svesnosti.6 V.: .slanje ambulantnog vozila .6 1. sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.6 1. npr.09 H. ekstazi) 4.bio je izložen izvanrednoj vrucini .21.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .08 A.5.6.21. inace je u redu 1 P R I O R I T E T V. III izdanje 44 .21.06 A.21.21.4. ili .6.21.5.8 1.21.21.21.ali je svestan I nije malaksao . predlozite .01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava .4. osnovni problem adresa /opština 2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. potpuno smrznuta koža. 3.bespomocan je.21.03 A. aktvirajte .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.ima masivnu povredu .4.6 3.6 3. ili .5.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda. amfetamini.4.21 Hipotermija/hipertermija 1 A.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….temperatura tela je ispod 30 stepeni C .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.7 A. Nivo hitnosti. ili .5.07 A.02 Sumnja na površinske promrzline.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….21.4.03 V.21.2. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1.. Dogovorena sredstva komunikacije 5. u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije .04 I P R I O R I T E T 1.02 H.oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain.21.01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Moguci bezbednosni rizici 4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .obavestite dežurnog lekara .6 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.4.6 1. status cirkulacije 7.4.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Sluzbe koje su aktivirane 3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .mlitav / mlitava je .i jedva da je pri svesti . starost i pol bolesnika 6.21.5.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. disanje. ne može pomerati) 1. koja se.oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno..21. Ime.21.

32° C I ne daje nikakve vidljive znake života. Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. amfitamini. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom.Nakon jakih fizièkih napora (trèanja. I treba da traje. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije. i ostalo) .Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu. Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. može da se pomera u odnosu na tkivo ispod. kao I konfuziju. dok se èeka pre- voz za bolnicu. nabrekle vene. gubitak mišicne koordinacije. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. 5. Rigidnost mišiæa. Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije. sa sklonošæu ka nesvestici. Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. bledi i oznojeni). Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2. je svestan i nije povreðen. Starije osobe ili bolesni. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj. crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici.Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. i uveæanu opasnost od promrzlina.Umerena hipotermija (30° . Puls. povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod. vunenu æebad.Blaga hipotermija (34° . po moguæstvu toplu. i u najekstremnijim sluèajevima. kao oparenoj koži. oznojenoj koži. 45 . Umotajte ga u suvu. pak. . usporeni fizièki I mentalni odgovor. 6. Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° . situacija postaje opasna po život. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. nizak krvni pritisak. Koža. 8. U Norveškoj je ona relativno retka. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke.34° C) izaziva polu-svesno stanje. 4. Pospite preko njega mlaku vodu. kada je temperatura tela niska. bledilu. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1.vidi sledeæi paragraf. Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca. jednostavno legli. i gubitku svesti. . Koža može da se ugreje dodirom. CPR treba odmah da se zapoène. 4.Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . ubrzani puls. zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. pri vatrogasnom poslu. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. nalik kori drveta koži. posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi. maratona. Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C. kao i u toku prevoza. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Tipièni znaci su polusvesno stanje. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: . Dajte kiseonik ako je moguæe 5. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. 3.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo. kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe. kokain. vrelina. a ne zbog hipotermije. O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. 3. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C. tvrdoj. proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. 2. 7. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli.35°C) izaziva drhtavicu. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. usporeni puls i disanje. . Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. i slièno) . ukoliko je promrzlina površinska. Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. SAVETI POZIVAOCU 1.

22.05 A.01 A. starost i pol bolesnika 6.03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. disanje.01 H.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .22.03 A.22.. detalji nepoznati 4. ili .03 H.22. ili .22.5 3.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.08 A.22.3 1. u stanju je da guta 4.: .22. osnovni problem .07 A.3 1.05 H. Moguci bezbednosni rizici 4.9 4. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas.22.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.09 A. adresa /opština 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. Sluzbe koje su aktivirane 3. Nivo hitnosti.4 3. sada je u redu 46 V.22.privatan prevoz A. predlozite . sada je u redu Moguca izloženost.4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Pošaljite ambulantno vozilo ili .22.02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama.22.22. Nivo svesnosti.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V.22.04 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili .4 1. aktvirajte . ili .06 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .22.22. npr.2.4 Progutana kiselina.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.22.obavestite dežurnog lekara .4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2.10 A. III izdanje .slanje ambulantnog vozila .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.22.06 A.4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.6 3.22. Ime.4.02 H. status cirkulacije 7.………….22.4.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.22.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2.07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2.11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.8 3.04 H.8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.22.Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .

Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. 7. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. 3. 5. i oslobodite disajne puteve. . (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo. silos ili tank. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. Lako je potceniti kolicinu. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom. ukoliko je moguæe ili neophodno. ili se koristite usisivaèem. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin. Ukoliko je moguæe. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima.sata operativna služba). UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. petrolej. Niko ne sme da ulazi u rezervoar.VMA . tj. èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. i ne terajte dete/bolesnika da pije. ukoliko to vec nije ucinjeno. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). Ne ispirajte vodom. Nikako ne ispirajte. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). 1. ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione. drugim recima. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). Savete rodbini preko telefona 2. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. 8. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve. u dužem vremenskom periodu. Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija. ili se poslužite usisivaèem. Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. obucite zaštitnu odeæu. naocare.22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. amonijak. Procenite situaciju i odmah mi se javite.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem.(16 Trovanje kod dece). po mogucstvu na svež vazduh. . po moguæstvu mlakom vodom. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. silosa I slièno. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. izbegavajte udisanje hemikalija. razredivac i slicno. Obezbedite okolinu . 9. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh. Ne spuštajte slušalicu. Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. šlaga ili sladoleda. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. 6. Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju. Nosite zaštitnu odeæu. Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. 3. Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. Ucinite mesto nesrece bezbednim. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE. Vidi 35 Nesreæe. ukoliko je moguce. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju. Ne ispirajte. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. od kiseline. možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. 4. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. èesto i zbog oseæaja krivice. Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. tuširajte povredjenog. Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. ili nakon nekog vremena. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran.TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. gumene rukavice. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. 2.dok je ne sklonite. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku. Vidi 16 Trovanje kod dece. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. sumpor dioksid. gumene rukavice i naoèari. Pluæni edem može da se dogodi odmah. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. Opasne supstance na koži. Ukoliko je potrebno. Vidi 39 Oèi. ili njihovo dospeæe u oèi. kao i tuširanje mlakom vodom.

Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju. bolesnik malaksao i konfuzan 1.2 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Nivo svesnosti.2 2 2 V.2 A.05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta.02 H.………….2. Ime.05 2 1.slanje ambulantnog vozila .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme……………. nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. aktvirajte .Pošaljite ambulantno vozilo ili .09 1. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min. ili .2 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .23.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.: .23.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . ili . III izdanje .23. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. ili . predlozite .01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali.08 A. disanje.23.23 Grcevi/napadi 1 A. nedavna povreda glave Grcevi.04 H. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije.03 H. Sluzbe koje su aktivirane 3.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .07 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. osnovni problem .23.06 A.04 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . temperatura preko 38.5 stepeni C.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. status cirkulacije 7.23. Nekoliko grceva jedan za drugim.23. starost i pol bolesnika 6.5 1.03 P R I O R I T E T I A.2.23.01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3. Nivo hitnosti. adresa /opština 2.4 1.23.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Moguci bezbednosni rizici 4. grcevi Dijabeticar. može da ustane nakon napada 3 V. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ...23.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.23.2 1.02 Još uvek ima napad. npr.23.02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.23.01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom. ili .23. grcevi traju više od 5 minuta.23. a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna.obavestite dežurnog lekara .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. grcevi Grcevi.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.23. po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad.

Pre toga. ne spadaju u ozbiljna stanja. na srecu. ekstazi ili amfetamini. Sledite uputstva sa pakovanje. Položite dete postrance. 6. a postoji hiperaktivnost mozga. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. kao što su kokain. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. 4.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom./min. I dete može da prestane nakratko da diše. 5.5-1 mg/kg iv ili rektalno. ukruti im se ili pak omlitavi telo. Poremeæaji mozga (udar. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje. preko maske. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. što su po mozak kritièna stanja. encefalitis. mogu da izazovu grceve. kako za majku. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije. OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. kako bi moglo slobodno da diše. Ako mu je vruæe. praæeno kvalifikovanim osobljem. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. ali. Eklampsija. tako i za dete. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. Vidi 15 Temperatura. Ako je dete u pitanju. u položaj za oporavak. Bolesnik tada gubi svest. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. ako je moguæe. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. Eklampsija je retka. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. Odmah svucite bolesnika. Kada se bolesnik probudi. Ako dete ima temperaturu. Oni dramatièno izgledaju. Oèi ce prazno da zure. Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. u isto vreme. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. nakon napada biva konfuzan na neko vreme. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. jer je dotok kiseonika smanjen. Pomoæi cu vam. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. ili. I to nakratko. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. ukoliko je pri svesti. tumori. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus). Dete se mora utopliti nakon napada. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. nakon što je napad završen. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe. Deca: 0. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor.e godine. da usled snažnog plaèa izgube svest. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. dajte mu lekove za skidanje temperature. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. ali spada u po život opasna stanja. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. Napad može da lici na grand mal napad. dajte ih detetu sada. Napadi traju više od 5 minuta. Vidi 11 Dijabetes. poremecaji zbog povrede glave. 35 . ekstenzivni edem ili albuminuriju. pada. za poèetak. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima. i ima snažne grceve po celom telu. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. postaje cijanotican. U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. Porodaj što je pre moguce. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. obicno je pospan i umoran. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. 1. ne sme mu biti vruce. nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. ali se mogu dešavati do 6. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Paracetamol..5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa. ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena. bolesnica je možda imala hipertenziju. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. meningitis. npr. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije.

brigu i razoèaranost. svake godine. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem. npr.Porodiènim lekarom .Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. uèitelja.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja. socijalnog radnika i tako dalje.Depresija i nesanica .Socijalnim radnikom ili psihologom. drhtavica. . Opšte reakcije u ovoj fazi su: .Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. razoèaranje. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt. Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost. Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni.Iznerviranost. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. razumevanje i fizièki kontakt. vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom. Bezbedno okruženje. njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. Najèešæe akutne reakcije su: . lokalne zajednice i zdravstvene službe. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. ukoliko je dete u pitanju. napadi . a nazivamo ih porodiènim tragedijama.Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. Oko 5. Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice. Osim sa porodicom. Pa ipak. kroz crtanje ili slikanje. 70% umiru van bolnice. pravovremenu informaciju direktno unesreæenom. Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom. Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. patnji i apatiji. psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. znojenje. obavestite i lokalnu zajednicu.Izmenjeno poimanje vremena .Emocionalna otupelost . a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom. Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija. kroz plaè. npr.Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim.Neverica i nerealistièno iskustvo. ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava. Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. Oko 2.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres . Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. Unesreæenima je neophodna nega.Šok i poricanje . Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja.Školom/obdaništem. od uèitelja preko psihologa do direktora škole. braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. i èesto zahteva nekoliko nedelja. i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati. One pogaðaju i pojedince I porodice.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici.roditelja. . kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. doživeæe to kao lièni razvoj. postoji mnogo zajednièkih osobina.Dajte iskrenu.Vrlo jaki emocionalni napadi . treba da razmotrite i kontakt sa : . bol u abdomenu. Ovo se èini na sledeæi naèin: . podrška prilagoðena njihovom godištu. muènina. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti. i tako dalje. Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena. hipersenzitivnost na stimulanse . U najboljem sluèaju.Tuga i oèajanje . ako je dete u pitanju .Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . i razgovorom. mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije. lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje. Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. na primer u bolnici . spadaju u izuzetno važne faktore.Lokalnim sveštenikom . PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume. porodiènog lekara. nalik snu . Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu.000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti. kritièno bolesni ili preminuli. kolege. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija.Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. oèajanje. direktna. vrtiæ i prijatelje. što je pre moguæe. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu. Uz pomoc podrške. Najcešæi oseæaji su teskoba. Gubitak ili trauma postaju sve dalji. strah i bes. Ne zaboravite školu.000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva. U principu. Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem. On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu.Strah i teskoba (zbog novog gubitka. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih.Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. . nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. kompetentna i primerena. i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. plaè. razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. i to èim vam situacija dozvoli .Ponovno proživljavanje prethodne traume . Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni. prisustvo najbliže porodice. . kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. komšije. ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom. straha po sopstveni život) . a zatim sveštenika. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ. Žrtve.Uznemirenost. Bolna. Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. slike.

02 H.slanje ambulantnog vozila . adresa /opština 2.25.25. status cirkulacije 7.25.6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.g.7 1 V.6.25.3.25. Dogovorena sredstva komunikacije 5.07 2.5.3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .6.03 II Stalan abdominalni bol.25. deluje slabo i krhko 1.05 H.3. Nivo hitnosti.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu.09 V.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. e.06 A.01 H.6.3. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom. Nivo svesnosti. Moguci bezbednosni rizici 4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.5.08 H.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2.04 H. inace je u redu Bol u ledima.25. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu.obavestite dežurnog lekara .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3.7 1.4. .6.7 1.25.3.7 H.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7.25.25. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku.02 V.6.……….01 P R I O R I T E T III 1 4.06 H.7 4.3. III izdanje .02 A.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures.25.4.6.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.7 2.05 A.7 3. disanje. predlozite . Sluzbe koje su aktivirane 3.25.25.25.04 A. oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu. delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje.01 A.5. Ime...25. ili . aktvirajte .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3.trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.07 P R I O R I T E T 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. ili . osnovni problem .25.7 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.5.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2.25.7 A.4.25.3. inace je u redu 1.6.25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin. starost i pol bolesnika 6.25.9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .: . ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili .7 4.5.7 4. malodušno i slabo Povraca staru krv. ili .3.03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.

kao i reakcijama na njega. koordinaciji. sa nekim izmenama. sa oseæanjem nemira i teskobe.Kontakt sa povreðenim/preminulim . One se ne smeju smatrati liènim "slabostima".Situacije u kojima su deca kritièno bolesna.Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu.Ukoliko je potrebno. sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince. da li sam bio dovoljno brz. timskom radu . korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. ali i unesreæene. nesreæe ili katastrofe. mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi. mentalnim i emocionalnim reakcijama. možete doživeti snažnu reakciju kasnije. kao i sa najbližima.Prièajte o onome što se dogodilo. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ .Loše definisane uloge.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega.rutinama 6. da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. nemir. sa ostalim kolegama. Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi. koje na njih mogu da utièu odmah. . pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja . jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente. a èesto i kritici kada je sve završeno. mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava. U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti. žrtve i njihove roðake. dakle u prehospitalnoj fazi. Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta . veæ godinama. iskrenost. 1. U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. .Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . organizovani. 2. Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina.Jedinstvo. kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ. opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. obdanište i dr. duh zajedništva i meðusobna pažnja . da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije. Obostrana podrška i ohrabrenje. Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni. ili sa odloženim dejstvom. "preosetljivošcu" i sliènim. Budite otvoreni I iskreni. loše definisani ciljevi . period èekanja.Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. informisani. Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima. Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim.novine i mediji) . intenzitet. rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji. važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne.Tip situacije.deca koja su ozbiljno povreðena. U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila. Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima. napetost. Pomozite im da shvate èinjenice 5. psihološka podrška nakon velikih nesreca . . Izbegavajte besmislene komentare. mera i trajanje .Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr. Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti.Problemi u komunikaciji. ili uputstava o korišæenju iste .24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE . vremenski faktor .Reakcije rodbine. medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. moguænost da se "izduva".Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka). Otvorenost. . Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. Pa ipak. Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama.Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. izvan i unutar bolnice. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik. prijateljima. i da imaju odgovarajuæu podršku. dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju. donosite prave odluke u deliæu sekunde. ali prilagoðeno potrebama deteta. kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa. Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj.Upeèatljiva iskustva .Nedostatak potrebne opreme. a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju. svojim kolegama i èlanovima svog tima. naroèito kada su u pitanju veliki udesi. Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7.Podrška i briga kolega .Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija . povreðena ili mrtva . Ne zbunjujte se 3.Okupite unesrecene/ožalošcene . Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti.Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres . nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. pomno slušajte. kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege. kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . Najvažnije je imati spoznaju o stresu.Stanje pripravnosti. Da li sam postupio pravilno. Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. upeèatljivih utisaka ili gubitka života.Briga o pojedincu. Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4. umiru ili su mrtva. Osoblje treba da se brine o sebi. a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama. Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu. velikim oèekivanjima. npr. . Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . takode su jako važni.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje .

01 H.02 A.26. utvrdena . ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.26.Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije.26.26. Uzbuna .01 III Smrt u instituciji.ambulantna kola .ocekivana. ali su blizu .05 H.najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce . utvrdjena smrt II H.obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.26.po mogucstvu dezurni lekar.03 H.gde je neophodno.26. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna . savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A.26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4.03 A.04 A.01 A.26.26.04 H. ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu.lekar .26.06 A.bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja . ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure .smrt sigurna.26. .26. ne spustajte sl.dežurnog lekara . ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu.05 A.5 4.obavestite najblizeg hirurga .26. sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna. III izdanje .obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure .medicinski helikopter.obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci .5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.5 4.02 H.slanje ambulantnog vozila .26.26.07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života.

Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . . dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. . Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. .Kada je preminuli poslednji put viðen živ? .Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. Prijemno urgentno odeljenje. samoubistvo. Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. osim ako: . Ukoliko je uzrok smrti nejasan. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Nakon konsultovanja. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. na primer dok ste još u bolnici. Ne zaboravite školu. kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. Razlog je nepoznat. iskoristite to. Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti. ukoèenost mišiæa). kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu. Ukoliko ste u moguænosti. prijatelje. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik. Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage. hladna i bleda koža. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. komšije. O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti. kompetentna i primerena.Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. a i zato što je neophodno. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije. Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe. po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu. pa cak i na licu mesta/nesreæe.Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . lokalnog sveštenika. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. nego da to odlažete za kasnije. da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula. Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara. SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci). Ne dirajte ništa. 4.Pitajte i za temperaturu i boju kože. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. ali ako želite da pokušate. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. uzrok nepoznat) . Veæina škola ima plan za ovakve situacije. Ipak. prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. . Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min. razlog nepoznat. i to što je pre moguæe. 2. vi to nemojte izjaviti. vrtiæ i prijatelje. možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate.Dajte iskrenu. i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa.Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . Žrtve. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije. Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu.Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna. Ukoliko ste sami.Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo. patnji i apatiji. bilo kod kuæe ili u bolnici. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice.Od kakve je bolesti pokojni patio? . kao i razgovorom. znaci smrti mogu biti oèigledni. pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima. i ne dozvolite to nikom drugom. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": . što je pre moguæe.Smrt je oèekivana. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: . nakon što protok krvi stane. zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. 5. stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1. Pomoæ je na putu.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. .Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . Situacija je uvek dramatièna.Mortuus inventus (zateèen mrtav) . direktna.Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. povrede nastale nasiljem. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. zapeèatite prostor. 3. Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. obdaništu. Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva. smrt u zatoèeništvu i slièno). pomoæi æu vam. neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje.Mors causae ignotae (mrtav. treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR. i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane. možda i više) pre nego što mozak umre. Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke. rezultati su slabi. (ne diše. SAVETI POZIVAOCU . . uèitelje. CPR štedi neko vreme (1020 min. Morate sada da mislite na sebe. Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti.

5.27. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4.02 H. ili .27.8 PRIORITET III V.02 A. Nivo svesnosti.5 1. predlozite . ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa. aktvirajte .Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .03 Onesvestio se.4.03 A.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min.6 5 1.5 Ima epilepsiju.27.27.03 H. ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .06 H. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.4.obavestite dežurnog lekara .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . III izdanje .06 A.27.4.27.5 1. sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata.08 H.05 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5. ili .6 5.6 2.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.3.6 5.6 5. polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.2.07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti. npr.27.: .27. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5.01 V.27.…………….27.6 5.05 H.4.5 1.02 V.04 H. budan 2.27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 A.27.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5 P R I O R I T E T I H.27. Nivo hitnosti.27. Ime.07 H.5 1.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . disanje. ili .27..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.27. status cirkulacije 7.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme………….slanje ambulantnog vozila . izgleda slabo 7 1.27.5 2.27.01 A. osnovni problem adresa /opština 2..27.4.27.3. starost i pol bolesnika 6.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.01 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Pošaljite ambulantno vozilo ili .

AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza . Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Oslobodite disajne puteve. uz konsultaciju sa bolnicom . iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem.Nasumiène reci 2. ili ektopièna trudnoæa. OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI . Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. Prevoz amb. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti. / min. Napad može da bude uvod u moždani udar. što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju. bez ikakvog upozorenja. mokre-nje pri stanjanju. Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. i razlièiti stepeni svesnog stanja. slezine ili bubrega.Febrilni grèevi: 23 Grèevi .Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija .Intoksikacija. dok je telo u vodoravnom položaju. Sledite bolnièke procedure. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima. paraliza. smetnje sa vidom. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu. ili zbog cerebralnog edema. maskom ili 2-3 l. psihološki stres.Nerazgovetni zvuci 1.Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2. èesto opisivane kao najgore ikada. Stanje je jako ozbiljno. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija.Proverite da li I dalje diše . Simptomi variraju zavisno od stepena povrede. Ipak. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. spontano 3. Verbalni odgovor 5.Smestite bolesnika postrance. tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta).Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici. Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4. VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. Nenormalna ekstenzija 1.Ako je prestao da diše.Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes . vozilom sa uzdignutom glavom. uzimanje Gliceri trinitrata. otvara oèi na obraæanje 2. teškoæe pri gutanju. i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7.Podignite bradu. Sluša komande 5. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. Najcešca disekcija aneurizme aorte. ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora. preko nazalnog katetera. ako možete u položaj za oporavak . otvara oèi na bol 1. rasta u kritièno. sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije. su uobièajene pojave.Zbunjen 3. / min. Povlaèenje na nadražaj 3. teškoæe u govoru. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter). Ovo dovodi do infarkta. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. Krvarenje može da poène spontano. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje). kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5. stanje postaje kritièno. Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. Ako tromboliza nije relevantna: .Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. Ukoliko pritisak brzo raste. smanjen nivo svesti. Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija). Stanje vrlo brzo pre#% . bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. Ostali simptomi su ukoèenost vrata. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica. 3. Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. a glavu nežno potisnite unazad . i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije. Nenormalna fleksija 2. Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje. Vidi 23 Grèevi. 8. Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol. noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. Moždani udar Kiseonik 10 l. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. Lokalizuje bol 4.Stanje nakon grceva: 23 Grèevi . Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. povraæanje. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. Ako je svrsishodna terapija tromboze. krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. teškoæe u govoru i grèevi. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. muènina. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice.Orijentisan 4. u položaju za oporavak. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma.

oružjem ..11 A. predlozite .7 A.7 . ili .11 4.28.7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je. osnovni problem .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 H.10 . aktvirajte .28. adresa /opština 2.12 .7.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj .Pošaljite ambulantno vozilo or .. Dogovorena sredstva komunikacije 5.28.28. status cirkulacije 7.06 A..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .5. nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje.: .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.obavestite dežurnog lekara .obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .slanje ambulantnog vozila . disanje.28.28..samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1.28.05 A.01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A..7.4 1..28.06 5. Nivo hitnosti..28.………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.28.09 A. razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe.vešanjem 1.28.. ili .skokom sa visine ..gas/ugljen-monoksid .08 .skok sa visine .01 II Samo-nanošenje povreda.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.10 P R I O R I T E T H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .10 A..04 5.7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.28..Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.. Ime.oružjem .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .5 2 A.8 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.28.Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili .9 3.5.28.sa izraženom teskobom 4.04 A. inace smiren i tih Depresivan.ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1.28.04 H.28..28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A.28.sa visokom stepenom uznemirenosti .overdoza lekovima .5. ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V..4 4 1.7 1.7. ili .ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.5. Moguci bezbednosni rizici 4.28. ili .07 A.03 V.02 H.28. npr. Nivo svesnosti.28.5.01 III V..dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.03 H..11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .02 I P R I O R I T E T .sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5.02 V..28. III izdanje .28. starost i pol bolesnika 6.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.03 A.

ili idu zajedno. Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život. vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). socijalne službe. PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica.Slaba mreža (malo bliskih veza) . Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. sveštenik. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. ako nije rizièno. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. Sledite lokalne procedure. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. treba da staloženo razmotre problem. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna. U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge . karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. ukoliko situacija nije urgentna. 10.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . 2. zatvorske vlasti). (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja. Nema terapije bez pristanka bolesnika. akutna hipoglikemija kod dijabetesa. ili se pak èini bezuspešnom. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom. 2.Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu. jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika. Ovi napadi izgledaju dramatièno. policija. Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4. Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. Nedavno doživeo gubitak (smrt. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. ali su retko ozbiljni i brzo proðu. samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. samoubistva. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. ponašaju se nenormalno ili agresivno. finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom. razvod. 1. tako što naizgled gube svest. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja. otupelošæu u predelu usta. meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. Akutni mentalni poremeæaj 1. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem. nesreæna ljubav. koliko god tako izgledalo. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. hemoragije. Nesvesna stanja do/preko 8 godina.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. depresijom ili euforijom. Potrebno je napisati pismo za prijem. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja. vaša je obaveza da obavestite policiju. ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. Trovanje/overdoza Rane. Povucite se na sigurno. razvod. treba uèiniti barem kontakt. sa psihièkim problemima. uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. ostali). narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno. 9. ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo. pa i do najgoreg. Overdoze. mogu da vode. kako bi: . vešanje i slièno. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom. Ako niste u moguænosti da ga to pitate. finansijske teškoæe)? 6. 11. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. demencija i slicno. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . nego saobraæajnim nesrecama. 8. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens).oboljenja može da se pogorša. Stanje bolesnika sa istorijom psih. prelomi I manje povrede. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. bockanjem u prstima. nesreæna ljubav. Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ.Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. sveštenikom.Doživeo je gubitak (smrt. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom.Stalni sukobi sa bliskim osobama . Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. organska #% . Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom. 7. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo. osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima.

29.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3 1.05 H. Ime. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem. III izdanje 60 . deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .29.29.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija.03 A.08 H. nije malaksao 1 1.29.3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje.3. ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2.29.29. iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj. Nivo hitnosti. anksiozan.4 3.03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.02 P R I O R I T E T Brzo disanje.29.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.29.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . adresa /opština 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.07 A. ili . disanje.privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu.6 1.29.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.29.02 A. osnovni problem .4 1.: .4 1.Pošaljite ambulantno vozilo ili . predlozite . Nivo svesnosti.01 II Teškoce sa disanjem. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.3.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ne oseca se slabo 5 V. ima utisak da ne može da udahne.29..01 III 8 V. status cirkulacije 7. aktvirajte .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. starost i pol bolesnika 6.29.slanje ambulantnog vozila .05 A. Sluzbe koje su aktivirane 3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. npr.…………. iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj. Dogovorena sredstva komunikacije 5.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .29. ili .29.29. Moguci bezbednosni rizici 4.obavestite dežurnog lekara .3.3.29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A.29.4. ili .29.04 H.4 1.04 A.06 V. iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja.7 1.03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H. teško guta Još uvek pri svesti.06 A.02 H.

ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. Disanje je brzo i nategnuto. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. 7. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. Aminophylline: polako iv/im (20 min. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara. Širite smirenost oko deteta. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. 3. Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju. Pokušajte da ga smirite. ili u kupatilu kraj hladnog tuša.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove. ili potpuno zatvara. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. Pluæna embolija. i crvenkastoj. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. 8. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. po moguæstvu u položaj za oporavak. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. kao što je kašalj. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. Koža je èesto bleda ili cijanoticna.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. najèešæe na nozi ili karlici. Položite ga postrance. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. na šta bolesnik reaguje. Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme. Ukoliko bolesnik normalno diše. Ako prestane da diše. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. Respiratorni trakt deteta je uzak. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. traheju. i Glyceryl trinitrate. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). Inaèe izgledaju dobro. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. 5. Tipièan suv. jer ne sme da se prehladi. oseæa se veoma slabo. grlo nos (akutni laringitis. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. a može biti i nenormalnih zvukova.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. Furosemid iv. i bolesnik se oporavlja. Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. edem pluæa) 38 Uho. Astma. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. Ovo je kritièno stanje. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. uzimanja leka. TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. Olabavite odeæu. Možete izvesti dete i napolje. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao. . Pokušajte bronhodilatore. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. Je po život opasno. Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. proveravajte povremeno da li je stalno tako. Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. 4. Proveravajte da li bolesnik diše. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece). Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. Epiglotitis. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika. Možete ga izvesti i napolje. hrane ili bilo èega drugog. kao i otupelost oko usana. jak kašalj i promuklost po buðenju. svežem vazduhu. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. hroniènog bronhitisa i emfizema. ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. anksiozan. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. penastoj pljuvaèci. ali nisu ozbiljni. Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. šuštanje ili zujanje. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. a koža mu je sivkasta i oznojena. epiglotitis) 2. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. Teènost se skuplja u pluæima. Simptomi su slièni srèanom udaru. Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. zapoènite reanimaciju CPR. Pseudo kroup (laringitis). Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. u prvom satu nakon ujeda insekta. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. zato ga postavite kraj prozora.

05 4.2.04 H. aktvirajte .obavestite dežurnog lekara . vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje.03 H.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.06 A.30.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1.30.5 4.10 2.04 A. npr. amphetamine. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.30.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.4 6 4 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5. status cirkulacije 7.30. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.slanje ambulantnog vozila .30.4.3. loše mu je Otrovan. starost i pol bolesnika 6.8 3.04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.03 V.3. Nivo svesnosti. Uzeo je kokain.05 H. disanje.30.02 II Moguca overdoza.01 H.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min.03 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili . Uzeo metanol.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.9 1.06 H. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min.30.07 A. predlozite .: .30.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ili .08 H. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.4.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: ..2. adresa /opština 2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.02 V.30.8 A.30. Sluzbe koje su aktivirane 3.30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.30. Moguci bezbednosni rizici 4.30.3.30.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.…………. ili .30.30. III izdanje .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili .4.Pošaljite ambulantno vozilo or .07 7 V.30. osnovni problem .30.4 1. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1. Ime.30.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.4 1. Nivo hitnosti.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .01 A.3.30.7 2.

Acetylsalicilati (Disprin. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. 3. . sa konfuzijom. hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. hipertenziju. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. doze. Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. Kerotax. kokain. hipotermija?).svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0. O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. 2. oružje. anksioznost. . (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. a velike doze i prestanak disanja. Veæe doze izazivaju halucinacije.Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe. Benzodiazepini. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan.1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. Nervoza. 4. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju. špriceve. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak). Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. srèani udar i po život opasnu hipertermiju. Može da se ponovi nakon 1 min. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti .Saveti roðacima . Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika. grèeve. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal. u toku 15 sekundi. 7. Smrtonosne doze su od 5-30 ml.30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1. Metanol. halucinacijama. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. telesne težine. Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. Ne ulazite pre nego što vam odobri policija. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija . drhtavica. 'whizz'. Delirijum tremens je ozbiljan."O trovanju / overdozi" ispod.Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. Methadon itd zaustavljaju disanje. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom.Antidot: Flumazenil. grèevi i gubitak svesti.Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale . Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva.Medicinski ugalj. nemir.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika . hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju. preterana drtavica. . noževi i ostalo agresivno ponašanje. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg. grèeve i pad cirkulacije. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. Fortral.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja. Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. Razmislite i o: . Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave. Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. Ako to nije moguæe. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja. i dužinu prevoza do bolnice . po moguæstvu u položaj za oporavak. Jaki lekovi protiv bolova. konfuzija. što je pre moguæe. tahikardija i groznica. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Antidot : N-acetylcysteine iv. groznica. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. 9 10. Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. 8. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja. Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni.Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe . mogu da pokrenu halucinacije. naroèito supresije disanja.4 mg iv. Izaziva ošteæenje bubrega. 5. Benzodiazepin overdoza. koliko god možete. Mogadon. 6. Ne treba se davati u sluèaju povrede glave.. 23 Grèevi. Heroin i ostali opijati. U ponovljenim dozama 0. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje. 35 Nesreæe. izuzetnim nemirom. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije. nemir. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah. Zadržite sve tablete. pa èak i slepilo. Antidot : Flumazenil 0. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju.0 mg. krek i ekstazi. Morfijum.4 mg im.3 mg iv. Pethidin. prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel…………………. Reakcija zavisi od pojedinca. ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) . Temgesic. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol. a glavu nežno potisnite unazad. Smrtonosne doza je 100g. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans. ali ne ako je antidot dat oralno. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen. muènina i nesanica su karakteristiène. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti. ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim. Valium.

has severe headache/neckpain .5. starost i pol bolesnika 6.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.osoblju A.02 H.4.06 H.Pošaljite ambulantno vozilo ili .32. can barely swallow 1. forehead or eyes Has temperature.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . not affected Has rash.. seems weak and 9 10 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.32.6.8 5. predlozite .32.06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.06 A.5.32.3.04 A.6.32.5.32. III izdanje .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.5.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8 7.8 1.32. adresa /opština 2.has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting.32.32.32.10 H.6.has a rash.: . not affected Has pain over the cheeks.slanje ambulantnog vozila .2. Nivo hitnosti.8 1.3.32.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….8 2.4.04 H.obavestite dežurnog lekara .8 4.5. grlo.8.6.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4. otherwise OK Stinging when passing water 3.3.32.8 3.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .32. seems weak and listless . sore-throat.7.32. osnovni problem 1. ili .01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna . hay-fever.32.8.03 P R I O R I T Y A.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .4.7.04 V.2.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. npr.32. nos A.8 1.2..10 2.32.8 2. does not seem weak Has a temperature and 8. ili .4.4.6. seems weak Extremely weak and pale.5 degrees C. Dogovorena sredstva komunikacije .is weak. status cirkulacije 7.4.5.has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass .6.05 A.07 .07 H.03 V.05 V.4.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.deteriorating rapidly .08 .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.32.05 H.01 Breathing difficulties.breathing difficulties.32.4.………….4.4.4.3. 5.6.32. Nivo svesnosti. Sluzbe koje su aktivirane e 3. ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.8 7.8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 III Has temperature. Moguci bezbednosni rizicis 4. barely conscious Temperature over 38. ili . aktvirajte .seems unusually irritable .02 A.8 1.32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho. seems weak and listless Possible child abuse 1.8 V.4.32. disanje.8 3. seems weak and listless . has contuinuous abdominal pain .03 H. Ime.coughing non-stop.5.8 11 P R I O R I T Y V. ear-ache or cough Abdominal pain.02 V.

Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. Neki osipi lako nestaju. U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. ukoliko je dete slabo.000 IE)/kg i ili .bolesnici na hemoterapiji steroidima. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira. incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige. epiglottitisom. meningitisom. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu. BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana. 29 Teškoæe sa disanjem 11. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis). pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min. . Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: . oznojena koža). slabo je. pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu. Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. (bleda. Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol. 29 T eškoæe sa disanjem. 6. OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). slabo ili iscrpljeno. $# DIJAREJA. praceno muèninom i povraæanjem. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu.Penicillin 50 mg (80. Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). ili razvije simptome pada cirkulacije. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice.32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. suve pelene. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima. dijabeticima.preko maske Krvna kultura. peritonitisom). DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno. 5. može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja. nasilje. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. naroèito ako je dete malaksalo. ali to ne sme da zadržava prevoz.Ringers 20 ml. Sledite uputstva sa pakovanja. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. 7. nos.Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. slabost. Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. barem samo na osnovu klinièkih znakova. Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva. Dete koje pati od pada imuniteta (npr. ili oni kojima je uklonjena slezina. 4. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. GROZNICA PREKO 38. 8. grlo. (Vidi 31: Saradnja sa drugima) . translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi. Fotofobija. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. po celom telu. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. detaljno proverite ima li osip. Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin. dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama./kg u toku 20-40 min.Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml.vidi ispod. ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. Ukoliko je dete slabo. suva sluzokoža. ukoliko je stolica nenormalna. astmu. što nije sluèaj sa petehijom.5 C. .Simptomi su èesto nespecifièni . Neophodno je dobro osvetljenje. Epiglotitis je po život opasan. 9. ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga. Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. 38 Uho. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. ima grèeve. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija .. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma. Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. u tropima? 1. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min. POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu. Monitoring vitalnih funkcija usput. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja.. Važno je znati ako je dete povraæalo. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. zelen. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima. nasilja ili incesta. 3. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: . pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. nervozno. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima. a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: .Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma . Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo. 10 . Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno. malaksalost. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. upala fontanela./kg telesne težine u prvom satu. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. uobièajeni su simptomi meningitisa. malaksalo. Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu.

03 H.manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.obavestite dežurnog lekara .33. disanje.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….8 9 6 10 11 1 10 1 12 H.7 4.5.33.gornji.11 H. aktvirajte . ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7 1.33.na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno. Sluzbe koje su aktiviranee 3.5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili ..33. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.5. stopalo .10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . starost i pol bolesnika 6.12 H.33.05 H..medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.4.5.7 2.33.33.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja.33.7 1. ili . Nivo svesnosti.7 2.04 H. III izdanje .01 A.4.4.33.05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.7 2.33.slanje ambulantnog vozila .7 4.06 H. npr. osnovni problem .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.03 V.5. prelomi . predlozite .Pošaljite ambulantno vozilo ili .33.) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara.33. ili . Nivo hitnosti.7.5.33 Rane. ili .14 III V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1.33.5.13 H. jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4. prljava voda. skocni zglob.7 1. ili r . adresa /opština 2. status cirkulacije 7.……………. potkolenica.02 V. Moguci bezbednosni rizici 4. donji deo ruke ili šake .: .7 2.01 H.5.33.ramena .03 A.5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.07 H.7 1.7 2.02 H.33.33.33.01 V..7 10 4.33.kolena.5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. Dogovorena sredstva komunikacije 5. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob .4.33.05 A.08 H.butne kosti .33.09 H.33.33.02 A. Ime..33.Ugovorite vreme narednog poziva.04 V.33.5.4.04 A.33.

æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti. i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama. kako su postavljene kosti. Ukoliko sumnjate. Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi. kao što je trouglasta marama. 6. a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije.Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem. Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. jer ih bol sprecava da iskašlju sputum. Ukoliko vozite bolesnika nešto duže. PRELOMI Prelomi ruku i nogu.podignite povreðenu oblast . .Kontaminaciju i strana tela . koja je starost bolesnika i tako dalje. ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe.14 Ujedi životinja ili insekata . Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. Da li prelom zahteva operaciju. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis).Hemostaza. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. boja kože ispod mesta povrede) . Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar. 3. Velike povrede treba da obratite pažnju na: . Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. bukvalno ispljuskajte ranu. ukoliko je moguæe. dok se ostatak koša širi. . Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj.Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. koji zatvara pri udisanju. Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi. gips. 5. Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima.33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. vreme punjenja kapilara.Povrede krvnih sudova (puls.35 Nesreæe .Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici . Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede. Povrede kompresorom i sliènim. Koristite kompresioni zavoj. 8. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom. Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj. a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). 14 Ujedi žvotinja i insekata. boja kože ispod povrede) . prekrijte je èistom krpom ili zavojem.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu. ili ih staviti u èašu mleka. ili neku drugu vrstu imobilizacije.Uklanjanje stranih tela . Razlog za ovo je napetost. Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. Bol èesto raste u toku prve nedelje. Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. teskoba.Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) .Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) . Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz. Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom).NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. tekuæom vodom i blagim sapunom. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) . Manje posekotine. Vidi "O ranama…" na ovoj stranici . Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira.Povrede krvnih sudova (puls. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode . 7. kako se dogodila povreda. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom.Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom . Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja. bol ili muènina pri gledanju u krv. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. 2. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra. sve povrede treba da pregleda doktor. Stoplite bolesnika. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa. krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks).Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom.Povrede kompresorom i sliènim. Nemojte da koristite spiralni.Imobilišite oblast najbolje što možete. 8. parasimpatetièni nervni system. ukoliko je potrebno. Lice je posebno važno iz estetskih razloga. Ukoliko je deformitet oèigledan. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. obièan zavoj. "O ranama" ispod. . Slomljena rebra. Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj. prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta. Važno je utvrditi nivo osetljivosti. zavisi od toga gde je prelom. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane. punjenje kapilara. 9. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. nogu. Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije. 4. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . ukoliko je pri svesti. O ranama. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom. Saveti 2 i 35 Nesreæe. On ne sme da prekine dotok krvi. prljavom vodom i sliènim. bolesnik treba da ih zadrži u ustima. 9. prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: . snimite deo tela. Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara. i najednom se oseèaju loše. Vidi "O ranama" ispod. Prva pomoæ pri povredama ligamenata: .Imobilišite povreðenu oblast . 10 10. oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu . ukoliko je neophodno. u konsultaciji sa specijalistom.

predlozite .4.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti.………….34.34.34.06 A.5.34.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom . aktvirajte .7.9 1.8. .03 Bio je u nesvesti.8.34.4.5.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .4.10 2 2.34.34.5.9 4.8.01 H.9 4..02 H. šaka.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna . rame.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili .9 3.09 A.34.5. Nivo svesnosti.34.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.34.34. potkolenica.34.9 H.4.9 1.8.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.02 A. Dogovoreni nacini komunikacije 5.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 V. polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice.14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .07 A. starost i pol bolesnika 6.7.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….08 A.01 A.5.12 A.5.7. III izdanje . adresa /opština 2..4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8.5.34.13 A.5. disanje. Ime.8.6.8.4.34. npr.34. ili .04 P R I O R I T Y III V. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.02 V. nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.9 4. ruka.5.5 2.5. Nivo hitnosti. butna kost.34.5 2.9 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Sluzbe koje su aktivirane 3. prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor.5.8.34.5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4.8.slanje ambulantnog vozila .8. status cirkulacije 7.privatan prevoz - A. otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.34.9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.4.11 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4. poderotine. Moguci bezbednosni rizici 4. osnovni problem.05 A.9 3.obavestite dežurnog lekara .34.10 A.9 3.8.34.4. zglob.34.9 1.03 A. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2.: . koleno.9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A. ili .4.03 Manje povrede (posekotine.5.8.9 3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .

Ne pomerajte bolesnika 7. Koristite kompresioni zavoj. Odmah javite ako se situacija poboljša. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2. Prevoz u bolnicu. O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama .Nesrece pri velikoj brzini . Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe. Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. osim ako je neophodno. Dajte mu kiseonik. i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom. Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. Srèani udar. obavestite o broju povreðenih. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Potisnite ežno glavu unazad. Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija.Potrebno je prisustvo policije na licu mesta . Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm. eksplozivi.Povredeni su zarobljeni u olupini . Ukljuèite svetla za upoAko možete. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca. Ringer ako je neophodno.Nesreca se dogodila u tunelu . Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. mogu biti uzrok saobraæajnog udesa. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. može da ukaže na: 1. Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje. Ne spuštajte slušalicu. ili da podseti umešane na njihovu dužnost.Povreðeni je zarobljen u vozilu .Preminuli u istom vozilu . 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. 5.Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. po moguæstvu ga položite na æebe. Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2.Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede. Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede. paralize. Iako nema dovoljno podataka. Ukoliko je disanje normalno. epilepsija i druge akutne bolesti. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje. Dajte kiseonik. i podignite bradu. zorenje. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. u sluèajevima ozbiljnih udesa. bez ikakvog pomeranja vrata.u nesrecu su umešane hemikalije. držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo.Sumnja na curenje benzina 69 . jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno.Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . 9. uzdignite oblast koja krvari. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. dok ne nepotrebnoj opasnosti. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. 3. nesvesti). (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. jer .Nosi kacigu. Spreèite zagaðenje rana. . Procenite potrebu za: 1. Utoplite ga. organizaciji na licu mesta 3. i isto tako zatražiti njihov savet. hitno. Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Bezbednost i opšta slika 6. Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom. uveæa krvarenje. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. uz pratnju kvalifikovanog osoblja. 8. dijabetes. ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina.Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta .Opasnost od vatre ili eksplozije . stavite trougao. Ne ostavljajte ga bez nadzora. Dispeèerski centar može da pomogne u ovome. a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe. ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. da biste ga stoplili. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. Poènite iv. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Nežno. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije. tenzioni pneumotoraksa) 3.Potreno je organizovati lokalni centar za udese . Zaklonite ga od padavina. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan. Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate. kada se situacija rašèisti. 4. npr. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno. smanjenu oksigenaciju 2. Ako se cini da je vozaè beživotan. Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika. poveæa rizik od infekcije. i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu . Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Dajte prioritet: 1. Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu. Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa. na sigurno. Stavite æebad ispod i iznad bolesnika. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv.34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. Tešite ga i hrabrite. Spreèite šok. 2. Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. Ako ne diše. uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo. Utoplite ga. 1litar koloidnog rastvora. plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. Sticanju opšte slike.Ozbiljna šteta naneta vozilu . curenje gasa .Veliki saobracajni udesi . . Oznaèite mesto saostane. uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: . Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

09 Ubodna rana. predlozite . ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.07 H.37. clanak. Moguci bezbednosni rizici 4.Obavestite dezurnog lekara .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .8 6. ili .06 A. šaka.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8 1. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .37.07 A.37. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . stopalo) Krvarenje je stalo.5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi.3.37.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A. ……………. status cirkulacije 7.37.37. nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: ..9 1.02 H. ili .37.37. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice.37.37.02 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1. Nivo hitnosti.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Dogovorena sredstva komunikacije 5.37.03 Jak bol Bio je u nesvesti.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. aktvirajte .5. rame.05 A.37. potkolenica..Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . butna kost.03 A.37. ruka.8 1.09 H.04 H. Ime. III izdanje 74 .: .slanje ambulantnog vozila . starost i pol 6.08 H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.06 H.37.01 V.2.37.37.37.08 A.9 5 5 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja.37.05 H. Sluzbe koje su aktivirane 3. osnovni problem adresa / opstina 2.8 II P R I O R I T Y H. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5.. Nivo svesnosti.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti.37.2.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6.7 1.37.7 H.01 H.6.8 1.37.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 A.2.2.10 PRIORITY III V. npr. No. disanje. koleno.

stomak ili butine mogu da izazovu masovno. agresivnog ponašanja. itd) 3.. Deo tela koji je povreðen (glava. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. stomak. obezbedite mesto. 7. Povrede glave i lica. grudi. duboke poderotine. Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3. Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje .Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji . kako bi: . noževa i slièno. Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani. Važno Nož je u rani. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost. Ne pomerajte oružje dok je u rani. posekotine. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. udarac teškim predmetom. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva. vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. 6. prelomi. tušira ili pere ruke pre pregleda.37 DODATNA PITANJA Situacija 1. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti.Grèevi nakon povrede glave . ako je moguæe. Ukoliko možete. da se kupa. javite ukoliko postoji neki rizik. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca. udarac.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave. iscepana ili isprljana odeæa). epilepsija . èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave. grudi. Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti. Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom. Ona ne sme da menja odeæu. pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. mehanizam povrede (pad. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . Seksualna umešanost.ubodi. 9. dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. Ubodne rane. korišæenja oružja. Povrede abdomena. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost. naroèito ako je bolesnik intoksiniran. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5. Odeæa koju ste sklonili (donje rublje. Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. Uzmite u obzir i želje žrtve.. Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti . vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2. da pere ruke pre pregleda. Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju. butine) 4. OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol.nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu.) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom. 8. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama.) u grlo. grlo. Pokušajte da ga smirite i utešite. jer to može da izazove dodatno krvarenje. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca.ponudite uputstvo za CPR. Steknite opštu sliku-obavestite nas. da se kupa ili tušira. Pokažite veliku blagost i razumevanje. rane od metka itd. pretnje nasiljem. pad sa visine i slièno) 2. Bol u abdomenu je znak krvarenja.Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica. Znaci ozbiljne povrede su: . Zadržite sve dokaze. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja. probojne rane. Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi . NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije. održavajte otvorenim disajne puteve. èak i kada su fizièke povrede minimalne. Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. Ako je disanje normalno. . 5. Dajte kiseonik. Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše . ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza).Nesvesno stanje duže od 5 min. Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. Važno je da se žrtva ne tušira. . srce ili glavni krvni sudovi. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu. Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ. kako bi se zadržali svi dokazi. I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve. povucite se na bezbedno mesto. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Ukoliko je moguæe. Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. Ako je potrebno. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda.

38. Moguci bezbednosni rizici 4. temperatura Predmet u grlu. ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1.07 V.10. npr. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1. bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha. može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica.4.02 II Dete koje stalno kašlje.08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti.: .12 4.01 Bolovi u obrazima. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo.38. aktivirajte .Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj …………….2.05 H..03 III V.dežurnog lekara ako je potrebno.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili . izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo.08 V.06 H.09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.04 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….38. Sluzbe koje su aktivirane 3.38.jedinicu ako je potrebno.06 V. grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A.4 7 8 6 V.38. Nivo svesnosti.10 11 5.3.medicinski helikopter ili spec.05 V. opstina 2. celu ili ocima. disanje. status cirkulacije 7. problem.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .02 V.Obavestite dezurnog lekara .38.38. jedva može da otvori usta.slanje ambulantnog vozila .38.38.4 1. ili .5.38.4 1.3.07 H.04 V. Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica.13 4.. predlozite . pol 6.Pošaljite ambulantno vozilo ili . teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38. nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca.01 H.38.5 stepeni C 1. starost.38.38.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.5.38.38. adresa. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H.38.4 1.6 5 5 5 H.38 Uho.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.38.03 H.9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.01 Jedva guta. ili . Ime.38. III izdanje .

Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. antipireticima i kapima za nos. 8. Bol može biti tako jak. Možete ga izvesti i napolje. Povrede zuba Vidi 33 Rane. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. Delujte smirujuæe na dete. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Ako ovo ne uspe. Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. ili do Doma zdravlja. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. . decu treba držati u naruèju. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. ili preko ociju i obraza. Ne gutajte krv. obratite se lekaru. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Kod zastoja disanja. obratite se lekaru. ali pazite da detetu ne bude hladno. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. može biti predmet diskusije. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. ukoliko je vidljiv i nadohvat. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. i izazvan je infekcijom sinusa. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade. ili kine. Ako ne uspe. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. Ne pregledajte grlo. Obratite se lekaru. vidi 15 Temperatura. Nemir. Topla piæa umiruju. 12. prelomi. Bolesnik treba do ode do lekara. SAVETI POZIVAOCU 1. Ukoliko dugo traje. Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. Inaèe deca izgledaju u redu. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. . koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. manje povrede. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. Tretman su kapi za nos. 9.5 ml i 1-2 ml NaCl. Predmet u nosu. tada sirupi nisu preporuèljivi. . Bol je ili prednja glavobolja. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje. i ukoliko je neophodno. 13. Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). ukoliko je moguæe . ako se bol u uhu nastavi. Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. jer ga mogu gurnuti dublje. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. potreban je pregled kod lekara. bilo tako što æe sedeti uz prozor. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". ili koristite džepnu masku. Procenite potrebu za iv. Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. pokušajte da ga uklonite pincetom. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. Ovo nije ozbiljno. vlažan vazduh. 2. zaribani kašalj i promuklost po buðenju. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. barem samo po klinièkim znakovima. Krvarenje iz nosa. traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. ili imitiranjem kijanja. Ukoliko ne uspete u tome. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. NOS Sinusitis. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi. vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 . astma. obratite se lekaru. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. O uhu. 11. Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. Pseudo krup (laryngitis). i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena.antibioticima. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti. grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). antibiotici. èak i kada stanje nije ozbiljno. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. i povišene temperature. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. Zapušite nos prstima i držite 20 min. Pa ipak. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem. ili lekovi protiv bolova. kraj otvorenog prozora. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. i ostalih prateæih znakova i simptoma. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Karakteristican suv. Bolesnik treba da sedi. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. pneumonija. Akutna vrtoglavica. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. 3. Tretman analgeticima. zujanja u ušima i nagluvosti. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih. može da dovede do depresije. Koliko su ovde antibiotici korisni. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. . Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. uzdignut gornji deo tela. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. Neka dete udiše svež. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. ali ne na duže od nedelju dana 4. U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. .20. primenite disanje usta na usta. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem. Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. Možete izvesti dete i napolje.

Ime.8 1. vid i dalje normalan 2. Bol i poremecen vid Varilac.8 8. starost i pol 6.7.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5.39.03 H.. predlozite .dežurnog lekara ako je potrebno.06 V.39.01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .jedinicu ako je potrebno.07 Bio je na jakom suncu.slanje ambulantnog vozila . P R I O R I T E T H. Pri svesti.Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili . npr: .8 6.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….Ugovorite vreme novog poziva i / ili .obavestite dezurnog lekara .03 P R I O R I T E T 1 A.39.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .9 V.8 III V.39.medicinski helikopter ili spec.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1. disanje.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6.03 V.39.39. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu. ali ga hvata nesvestica 2 1 A.8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .39. Nivo svesnosti. ili .8 8 V.39.39. ne oseca se dobro 6. aktivirajte .05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol. …………….01 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka. Sluzbe koje su aktivirane 3.8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice. poremecen vid 8.9 H.39.8 4. status cirkulacije 7.Pošaljite ambulantno vozilo ili .39. III izdanje ..39. ili .02 H.04 H.8 3.05 V.39.7.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. osnovni problem adresa / opstina 2. P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.39.04 A. Moguci bezbednosni rizici 4. inace je u redu 6.39. ili .02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .39. Postujte lokalne procedure.02 V.39 Oko 1 A.39.05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol. Nivo hitnosti.

Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. 7. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. Oba stanja prete gubljenjem vida. Sterilan povoj Penicillin iv. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. Kapci mogu da se slepe. Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. bilo putem mlaza iz boce. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. 5. Crveno. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. konsultovati lekara. za ovo može biti nekoliko razloga. a ponekad i zagnojenost. Povrede korozivnim sredstvima. Kapci mogu da se slepe. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. 2. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. Držite oko otvoreno dok ispirate. i oporavlja se samo od sebe za par dana. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. Nije ozbiljno. ili pokušajte da ga isperete vodom. Nastavite da ispirate i tokom transporta. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. Uput i recept treba uzeti od lekara. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. i može da ukaže na apopleksiju. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. Morate da izvrnete kapak na spolja. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje. Trunje u oku. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. kako bi se infekcija spreèila. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. ali ukoliko je vid narušen. Nije ozbiljno. ili isprati vodom. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. 1. 9. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. pa èak i do slepila. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. pre prevoza za bolnicu. Pèinju obièno jakim probadanjem. Pratite uputstva koja su na pakovanju. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. bakterijske infekcije ili alergije. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. kamenim ili drvenim opiljcima. Vidi" O oku" ispod. 8. kako bi se spasio vid. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno. . 3. Crvenilo sa svrabom. Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. 4. bolno oko. ukoliko se trun nalazi ispod. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. nakon što je oblast oka pretrpela udarac. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. or im.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. Ako sumnjate. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma.udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa.