Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja. Onda pritisnite dugme za sok.04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena. Morate da dodjete do gole koze. Ako treba isecite odecu. (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. A01. disanje". morate da pocnete CPR. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane.Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest . Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. Prva pomoc. Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok. disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode. sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god.01.Da li ste pritisli dugme? .preko 8 godina).) . Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne. Recite mi kada AD bude kraj vas. Otvorite ga i izvadite elektrode. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa. Ja sam na vezi i slusam. oko 10 cm ispod pazuha. pritisnite ih da se prilepe. are you willing to try if I help you? Krit. postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite.br. Dok vam neko ne donese AD. Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Pratite uputstva sa ADa. . Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom.

Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje. If not breathing normally.Zapocnite CPR .Overdoza(lekovi) .Hipoksija .Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: . dok se ceka Hitna pomoc.1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota.Tenzija pneumotoraksa .External pacing . Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece.Ventilirajte kiseonikom . odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). naftnim platformama i vecim aerodromima.Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) . infarkta miokarda. mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma.Proverite daje li znakove zivota. Takodje se nalaze na vecim brodovima.Dajte 1 mg Adrenalina iv. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom. if asystole . dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima. Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise.Hipotermija . Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan. Defirilatori su ostali uobicajena pojava.Dajte disanje usta na usta normalnim tempom.Antiaritmicne lekove .Hipo/hiperkalemija . i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. opisati kao elektricni haos u srcu. oko 12 udaha u minuti . of cardiac arrest Correct possible reversable reason: . (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: . Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. kako bi se srce ponovo pokrenulo. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti. The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. only after 10 mins.Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. Ako ne dise . ukljucujuci disanje svaka 3 minuta.Nastavak sa pretkodne stranice 01. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator.Atropine 3 mg iv. Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. 5 . do CPR until the AED advises differently. svaka 3 minuta .Hipovolemija .Tamonada srca . Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu. Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom. do now: Check for normal breathing.Buffer iv. Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama.Nadzirite bolesnika .

. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. Idite i proverite. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. Utoplite bebu*. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju.03 Ispod 1 godine Ne.02 Dobro je cuti da dete dise. tako da lezi na boku. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. Drugom rukom podignite bradu. Potisnite jednom rukom glavu unazad. . i odmah se vratite na telefon. Ako je dete vece. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit.br. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Polozite bolesnika na ledja. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. A02. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. A02.01 Dise normalno Krit. u redu. Proverite da li bolesnik normalno dise. Morate da otvorite disajne puteve. Proverite da li dete jos uvek dise. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. A02. drzite ga u narucju. Osluskujte i osetite da li dise. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. ne napustajte ga.br. Ako je dete malo. Proverite da li dise.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. ukoliko je bolesnik povredjen. Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu.br. ali pazljivo. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. a dva prsta pod bradu. Utoplite ga*. stavite ga u koma polozaj. Polozite dete na ledja ponovo. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena.

disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc . (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili. Drugom rukom podignite bradu.br. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Sada uduvajte jos jednom. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu.. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu. Nastavite ovako naizmenicno da radite.petnaest. Hitna pomoc je na putu. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri. Brojte naglas dok pritiskate. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. a drugi dlan preko prvog.01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane . Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Ja sam sve vreme na vezi i slusam. Snazno pritisnite. 4-5 cm duboko.. A03. 3 . Vratite se do telefona ukoliko ne mozete.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. i popustite. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka.. Stavite svoju dlan na grudi. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. otprilike dvaput u sekundi. Oni su na putu. Ja sam sve vreme na vezi. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. izmedju bradavica. Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. Krit. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika.

Razmotrite nizi prioritet.br.03 U redu.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc. A01.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima. Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. Idite na 01. Uradite ovo i vratite se do telefona. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni. III izdanje . Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. Posmatrajte da li se grudi podizu. Proverite da li bolesnik normalno dise.01 Bez svesti . Sada drugom rukom podignite bradu. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. Uradite to i vratite se do telefona. Odmah se vratite do telefona. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. A01. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl. A01. Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise. Treba da oslobodite disajne puteve. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok.01 Dise normalno Krit. kako biste sprecili da glava padne napred.br. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. Oslusnite i osetite da li dise.stranice. Drugom rukom podignite bradu.preko 8 godina Sanitet je na putu. ali pazite ako je bolesnik povredjen. Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Polozite bolesnika na ledja. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu. Javite mi odmah bilo kakvu promenu. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. Stavite mu jednu od ruku pod obraz. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc.br.

Reci cu vam sta da radite. Pritisnite nadole oko 3 cm. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.starosnoj dobi Krit. Pokusajte pnovo da uduvate. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. dva. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. pet. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Brojte naglas. Polozite koren dlana na grudnu kost. 7 . Odlicno vam ide. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca.br. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. Recite mi da li se sada grudi dizu. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. dvaput u sekundi. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon.A03. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Pritiskajte grudi brzo. tri. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu.01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Grudi treba da se podignu svaki put. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. bez pauze. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu. Spustite usta preko bebing nosa i usta. Nezno uduvajte pet puta. izmedju bradavica. Prirodno je da se umorite. cetiri. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Grudi treba da se podignu svaki put. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Brojte naglas u ritmu: jedan. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5.

status cirkulacije circulation-status 7.informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili .03..privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1.03. diše normalno 3.3 1.4 2.3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1.Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients. ali jasno govori 2. disanja.3 1. or .03. Nivo svesnosti. Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.03..02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. III izdanje . Ime.Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili .local doctor on call .03. Dogovoreni putevi komunikacije 4.3 1. adresa /opština address/municipality 2..01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj.01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:…………….03.04 A.. starost iand bolesnika 5.07 P R I O R I T E T H. Name.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna . A 5.Pošaljite ambulantno vozilo or ili care .02 V.02 A.4 V.Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or .03. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures.03 Zagušeni disajni putevi 1 A. 4 3.06 A.g. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7.. npr: -oBAVE OSTI .sati. pol sex 6.ing day. ce ili ili . Sluzbe koje su aktivirane 3. 4.01 A.slanje helikopteraorspecijalne jedinice .slanje saniteta .. advise .03. e.Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or .3 1.medic helicopter i special unit ako je potrebno.: Pratite lokalne procedure.Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding . ali diše Ozbiljan kašalj.4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: .3 1.03. boro ili . Moguci bezbednosni rizici 3.obavestite dežurnog lekara .3.Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana ..03.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili .05 A. predlozite If relevant.03. glavni problem i 1..3.End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H. Nivo hitnosti. age.Pctor nešto .dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do .

9 . delici ljuske jajeta. brzo. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. pa pregledajte usta. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. pet puta. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. tada su udarci u leda. Ucinite to sada. glave okrenute nadole. Drugu ruku stavite preko prve. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva. Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole. Uradite ovo pet puta zaredom. bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Bolesnik mora udobno da se smesti 4.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. ili delovi igracaka. sitan novac. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. Ucinite to odmah. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. Ostavite dete da leži postrance. Tada oni izazivaju nelagodnost. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Postavite drugu ruku preko prve. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. Okrenite bebu na leda. Pritisnite nadole 1-2 cm. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu. Ucinite to odmah. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. Ponekad ovaj napad kašlja prode. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. grašak. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. kašljanje i delimican kolaps pluca. treba da konsultuju lekara. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. bol. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Postavite dete na leda. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ukoliko ovo ne uspe. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite. Nastavite to da radite. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. Ostanite na vezi. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. temperaturu. pet puta.

Nivo svesnosti.04.2.04.7 1.04.15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. adresa /opština 2.04.06 A.2. Nivo hitnosti.10 A. disanje status cirkulacije 7.2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.01 A.3.3 1.07 A. starost i pol bolesnika 6.05 A.2.2.12 A.6 1.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .3 1.slanje ambulantnog vozila .09 A.04.04.privatan prevoz A.7 1.3 1.04.2. Sluzbe koje su aktivirane 3. osnovni problem 1.2.3 1. Moguci bezbednosni rizici 4. aktvirajte .2.2.03 A. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3.04.14 A. III izdanje .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.2.3 1.04 A.2.04.2 1. predlozite .04.04.2.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.2.02 A.3.04.04.3 1.13 A.3 1. 1.11 A.04.3 1. Ime.04.08 I 1.

Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci .po moguæstvu u zatvoreni prostor. Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata.Nadzirite poziv I prikupite informacije . Asistirajte. Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno. pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar. i ispod njih.04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije.prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome.razmišljajte o alternativnim rešenjima .Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2. Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ . Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe. Tešite povredene. Utoplite povredjene.ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno. vreme i svetlo. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge. Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 . temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe.ukoliko to vec nije uèinjeno. operater mora odmah da uzbuni: 1. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. sneg. to je prioritet. svetlost. . Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti. Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom.prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet. Prebrojte povredjene i javite mi. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes. Prebacite æebad preko povredjenih. moguæe opasnosti. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati . jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc . znakovi.otvaranje vazdušnih puteva . Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru.Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi . ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: . .ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? . 2. policija. Zagrejte bolesnike. sklonite što više ljudi u zaklon. oblaè-nost. Pokažite razumevanje.položaj za oporavak .Ostanite u kontaktu sa pozivaocem. pristup.prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe. Stavite svima do znanja da ste lekar. 3. Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije. Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno. stavite ih u položaj za oporavak. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4.budite spremni da primite još hitnih poziva! . Jednostavne mere prve pomoæi.Ponudite svoje znanje ako je potrebno. preko/ispod 8 godina.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege . . Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics.proverite da li radi sound log .Lokalne Hitne pomoæi .) .Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5. i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. wide-bore venous cannulas. itd. ili asistirajte. Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet).Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci.ili asistirajte u tome.i izvestite o tome. kiša.zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva . Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. vidljivost. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7.Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi. ne dozvolite da im bude hladno. Procenite rizik . Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5. ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. fizièke prepreke. vatrogasci.

06 V. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja. V.05 Rezervacija transporta 1 A.pomoc bez nepotrebnog odlaganja. Moguce ozbiljno stanje. ili .Povezite pozivaoca sa med.05 A.05.05. P R I O R I T E T II H.05. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama.05.05.07 V.07 Pomoc ostalim hitnim službama . Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: . Stanje nije urgentno.05.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.02 A.Povezite pozivaoca sa lekarom ili . Asistiranje hitnim službama. Nestabilne vitalne funkcije.. Moguce ozbiljno stanje.05.06 H. V. Zahteva se poseta bolesniku. Stanje nije urgentno. 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. U dogovoreno vreme. Other assistance.05.05.03 A.Posaljite ambulantno vozilo . Prevoz do višeg nivoa pomoci. Trenutna potreba. Stanje nije urgentno. Agreed time.pomoc bez nepotrebnog odlaganja. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med. Prevoz do nižeg nivoa pomoci. Nestabilne vitalne funkcije. V.05.05.05. ili .bez nepotrebnog odlaganja.Posaljite ambulantno vozilo. Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci. Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport . Ostali zadaci. Trening .05.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci.04 V.05 H. Zahteva se poseta bolesniku. No urgency.05.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje. Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno.05.04 H.sluzbama Ako saljete transport: .03 Sekundarna pomoc. III izdanje .05. Trening o dogovaranju vremena prevoza. H. Sekundarna pomoc.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta .02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara.03 Sekundarna pomoc. Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05 V.04 A. Stanje nije urgentno.08 V.06 H.05. Trenutna pomoc.01 A.05. Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca. Nije urgentno.Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili .05.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.05. P R I O R I T E T V.05.05.09 Sekundarna pomoc.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.

2. trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta.da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom . U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. . Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja. Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza.lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost. Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja.na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul". proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj. Pomoæ ostalim urgentnim službama. na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom.ravna površina za sletanje . Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa. Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza. ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti. onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1.površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . i mora da odluèi o nivou urgentnosti.ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom. infuzijom.Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom .kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera . pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju. 13 .tokom prevoza? . vozi lekara na mesto nesreæe. Oznaèavanje mesta u toku dana . medicinskim osobljem ili struènim licima . treba da bude jasno oznaèeno.Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka . Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo.Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci .Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla . U primarnim sluèajevima. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi. dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med.najmanje 30x30 metara površine za sletanje .ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika.Svetla za upozorenje na drugom vozilu . Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera. Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera.su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi . Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva.05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3. helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru.je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo . Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med.ustanove: Da li ste sada uz bolesnika. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju.

mucnine.09 8 2. ili ..05 A.06.06.01 V.4. starost i pol bolesnika 6.6.04 A.3.6.6.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br..06.5. Sluzbe koje su aktivirane 3..07 A. puls preko 110/min.05 H.5..8 1..8 5.8 2.01 A. osnovni problem adresa /opština 2. status cirkulacije 7.06.8 2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.2.3.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca.3.3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .. Nivo hitnosti.06.5. aktvirajte ..4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8 2.4.6.10 P R I O R I T E T III 8 8 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.3.06.5..Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.8 8 8 H.6.06 A.6.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili .4.08 8 A.. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta.5.5.06.4.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.06.. Moguci bezbednosni rizici 4.6.06.06 H.02 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r . malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.6. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Nivo svesnosti. ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.6.5.08 H.06.3.03 II P R I O R I T E T H.03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je. ili .06.obavestite dežurnog lekara .07 H..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.06. Ime.06. predlozite .06.09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure.5.8 2.3.5.7 2.06.04 H.8 2. Jak bol.02 8 .6.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.06 Nejasan problem 1 A. III izdanje .5.Pošaljite ambulantno vozilo ili ..8 2. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje.6.06.3. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica.3.06.06.slanje ambulantnog vozila ..6.01 H. npr 8 H.………. disanje.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .06.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06.06. ili .06.8 3.5.

kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac). Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR. stepenice. a znaci iI simboli su nejasni. itd.Da li koristi lekove? . Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7. susedi. 3. 2. KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja. od punktiranja ili posle operacije.Kakvi su uslovi za život (toalet. može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar.Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? . Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj. koji sprat)? . temperature tela. Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. Vidi poglavlje 01/02 8. Infekcije se razvijaju brzo. motornog odgovora. ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo.Da li je nedavno boravio u bolnici? . 6. . Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju. narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1. Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4.Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan. æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad. komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona. OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. ali inaèe neobjašnjiv bol po koži. Povrede (ubodne rane. kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike.Da li je u stanju da se stara sam o sebi? . Proverite da li bolesnik još uvek diše. Podignite bradu i nežno potisnite glavu. # . kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta. pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju.Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran.Gubitka apetita . moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi. Cirkulacija. bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj. Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. izraza lica. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije. imaju smanjen imuni sistem.Može li da jede i pije? . Položite bolesnika na stranu. zbunjen ili u grèevima. pod kožom ili u mišiæima. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija.Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? . Svesnost. ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni.Slabosti . reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti. disanja. èesto je kritièno bolestan.Alkoholièar ili narkoman? . Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. Poštujte lokalne procedure. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože. koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? . Bleda.Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje . bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja.Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše. jer je to posao lekara.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? . Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. liènost. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol. I slièno). Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. Ukoliko se utvrdi problem. Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno. modrice. UKOLIKO NISTE SIGURNI. Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom. stava.Uzmite u obzir starost i pol. ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije. Disanje.

07.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.04 V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.07. Moguci bezbednosni rizici 3.3.5 2.07.01 A.05 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.07. Ime. aktvirajte .3.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . disanje.4. ili .07.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .8 3 3.07.5.5 1.……….3.07.04 A. ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1.07.07.3.07.3.07. predlozite .4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .07. npr.07.06 A.4.5 1. osnovni problem adresa /opština 2.5 V. Za sada u redu 3.4.07 A. status cirkulacije 7.: .3.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .3.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2.3.07 Alergijska reakcija 1 A. Nivo hitnosti.07. Sluzbe koje su aktivirane 3. ili .08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.02 H.5 1.07. III izdanje . Nivo svesnosti. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5 H.5 2. ili . starost i pol bolesnika 6.5 2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al.03 A.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.slanje ambulantnog vozila .03 V. 4.obavestite dežurnog lekara .07..dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.5 2.4.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije.4..Pošaljite ambulantno vozilo ili .5 H.01 II Teškoce sa disanjem.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.3.02 V.3.02 A.

Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema. Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: .07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme. Bolesnik æe oseæati nesvesticu. Ukoliko bolesnik ne može da sedne. Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. Vidi poglavlje 14 . ili tablete . muènina. N.2-0.Kada su poèeli simptomi? . Položite bolesnika postrance. NaCl. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: . OZBILJNI SIMPTOMI . iv teènosti. Anafilaktièki šok Kiseonik. bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo.Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) . ako je moguæe u koma položaj. Ukoliko doðe do pada cirkulacije. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm.01 mg/kg. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice. Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. VAŽNA INFORMACIJA .Muènina i bolovi u stomaku . muènina. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6. usta. akutni napad astme ili alerijski šok. Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše.Lekovi (naroèito acetylsalicylates.Glukokortikoidi iv/im. komplet za slucaj alergijskog šoka.Deca: 0. Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka. povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1.Na šta je bolesnik imao reakciju? . % . kuæna prašina i grinje. (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god.Bleda. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. zatim vrste oraha i jaja) . životinjska dlaka). lice. NSAID.Da li su se simptomi ubrzano razvili? .Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0.Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok. oznojena koža (nizak BP pad cirku. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. koža) . pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti. (visok prioritet) Adrnalin .5 mls u 1-2 mls. pa èak može i da izgubi svest.Ubodi insekata . da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. oznojena.Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima. antibiotiici) .Urtikarija pri svrabu.Antihistaminici H2 blokovi iv . Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4.Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana.): Ringer ili NaCl iv.5 mg iv polako) . Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2. upaljenji crveni osip i plikovi .Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost.Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? .Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . Anaguard. i treba da ih koriste kada je neophodno. Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju. iv braunila. Procenite indikacije za intropiju (npr. Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god.B. Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja.Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija .Ujedi životinja ili insekata 8.1-0. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima.Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0. Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: . bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu. ili u vidu inhalatora. lacije) . Proverite da li bolesnik diše. ili astma) . Skinite tesnu odeæu.Neka hrana (naroèito morska. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice. Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab. hladna i dijaforetièna. koža ce postati bleda. astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji.Inhalirani alergeni (naroèito polen. Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste. nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu. Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3.Svrab (oèi.

6 2.: .3. III izdanje .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.08.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. sa trajanjem preko 20 min 2.7 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.5.8 P R I O R I T E T H.3.3. 9 2.6 2.7 V. Nivo hitnosti.…………. ili .01 II Krvarenje je prestalo.08.6 3. ili .5.08.6.05 V. Dogovorena sredstva komunikacije 5. bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži.06 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . status cirkulacije 7.slanje ambulantnog vozila .08..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. osnovni problem .7 1.5.08.3.08.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or . Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .6 3.05 A.04 H.7 6. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min.6.08. Nivo svesnosti.07 2.3.08.7.04 A.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 V.09 2.6 2. aktvirajte .08.08 A.08.5..06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6 A.08. Ime. starost i pol bolesnika 6.5.08.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.08.7 7 8 4.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica.08. ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda.05 V.6. adresa /opština 2.08.01 A.5.08.02 V. npr.08.3.obavestite dežurnog lekara .3.5.08.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5.10 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. I dalje bled I oznojen.02 H.03 V.02 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.3.3.3.3. Moguci bezbednosni rizici 4.6 2.Pošaljite ambulantno vozilo ili .08.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna. stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6.5. predlozite .08.6. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ili .03 H.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A. ili .7 1. disanje.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .08.

crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine. Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja. Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. zbog korišæenja gore pomenutih lekova. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja. Tamna.08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. Teènosti treba da budu tople. hemoragiju je teško zaustaviti. noge uzdignute 3. Položite ga na leða.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. blago nagnut ka napred. Ili tendencijom ka krvarenju. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. Obièno je gubitak krvi mali. kamenom u bubregu. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. ne izduvavajte nos. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. krv na toalet papiru. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. Ukoliko se krvarenje ponovi. 5. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. Manje kolièine krvi u stolici. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti.ukazuje na obilan gubitak krvi. ' . Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr. Uzdignite deo tela koji krvari. ili tek malo. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar). ili gornjih delova creva vezanih za želudac . ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme. Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv. Obilno krvavljenje Koma položaj. Isperite usta cistom hladnom vodom. Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv.ukoliko je to moguæe. Položite bolesnika u udoban položaj 2. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. Aspririn itd. usled èega se bolesnik može i ugušiti. osim u slucaju trudnoæe. Sveže krvarenje iz rektuma. 6. Krvarenje iz varikoznih vena. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. 9. acetilsalicilati (Disprin. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin). Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. Ne gutajte krv. 8. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. Bolesnik treba da sedi uspravno. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom.) i NSAIL (Naprosyn. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru. povredom ili tumorom. èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. pa treba iæi na proveru. Pa ipak. ili je tamna. Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. što je pre moguæe. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. na prevoju lakta). Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. obièno su rezultat postojanja Hemoroida. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. sve dok se krvarenje ne zaustavi. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. Krvarenje zbog lekova. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni).npr. Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. treba konsultovati lekara. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. iz stomaka ili digestivnog trakta.

5.09. Nivo hitnosti.03 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….7 3. osnovni problem .10 A. sada bez problema V.01 III Manje opekotine (manje od 1% .02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4.01 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.09..09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A.03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H.07 A.: .09.slanje ambulantnog vozila .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .09.npr.02 A. oseca se loše 5 H.5 3. ili . status cirkulacije 7.04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo. otežano govori i guta Jake opekotine. Nivo svesnosti.09. Sluzbe koje su aktiviranee 3.4.4. kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu.5.dlan na ruci) 3 V.09.7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.09. Moguci bezbednosni rizici 4. adresa /opština 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H.obavestite dežurnog lekara .06 A. kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4.04 A.5 H.5 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.09.03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.09..05 A. starost i pol bolesnika 6.09. Ime.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.4.09.5 3.3.09.5 3. npr.08 A.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. disanje.09.09. ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i . predlozite .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.09 A.09.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.09.4.05 Pad sa 3-5 metara 3.5 4. .09.09.5 3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3. ili . aktvirajte .……….dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.09.01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5 4.

Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke.Opekotine na genitalijama . ali ne ledena. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale. Položite bolesnika postrance. pažljivo. 4. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. >20% kod odraslih) . Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše. ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. Trovanje gasom. povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos. Povrede na koži. 20 stepeni C). Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem. Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija. ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju. 20°C. 3. ili postavite bolesnika pod tuš. . 5. Dim i garež na licu.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi. Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu.(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. zapoènite CPR. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša. Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli.Jake opekotine po rukama . Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. prenesite bolesnika na sigurno 2. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid.Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje. Prkrijte povreðjeni deo èistom. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. Bolesniku ne sme da bude hladno. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3.09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. dušnik.Su opekotine velike (>10% kod dece. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. Hospitalizacija uvek. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1. 6. i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla. sa slojevima povreðene kože.Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Proverite da li bolesnik i dalje diše.). 20 stepeni C). I 2. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje.Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama. ukoliko . Zatim mlaka (oko. grkljan. i podignite bradu. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' . (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Ukoliko je mouæe sve iskljuèite. ukoliko je moguæe u koma položaj. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . Olabavite tesnu odeæu. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. mišicima i nervima.Voda treba da je isprva hladna. spaljene obrve ili dlake u nosu. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom. a delimièno suva i bleda. ili postavite bolesnika pod tuš. opekotine oko usta i nosa. POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. ali može da izazove aritmiju.duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina. usta.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) . Vidi poglavlje 35 Nesrece.Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. Ukoliko bolesnik ne diše.Opekotine na licu . Povrede na glavi. Tretman je 100% kiseonik. železnièku stanicu. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe). Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. policiju ili odgovarajuæe odeljenje). vlažnom krpom ili kompresionim zavojem.

Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) .5 V.10.2. disanje. Nivo hitnosti.3.10.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.10.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. i ako jeste kada i sa kakvim efektom.bol I neprijatan osecaj u grudima* .5 1.5 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: ..02 P R I O R I T E T V.5 V.10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A.10.5 1.4.3.2. III izdanje 22 . Sluzbe koje su aktivirane 3.2. predlozite .Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.01 A.obavestite dežurnog lekara . Ime..3.slanje ambulantnog vozila .2.10.10. ili .3.3..05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5 1.4.3..10. inace se dobro oseca 1.. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A. ili .04 V.03 V.2.04 Gliceril trinitrat pomaže.4.4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca. aktvirajte .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .10.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3.10.02 H.10.5 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše.07 A.iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1.08 A.2.03 A. starost i pol bolesnika 6.4.10.5 1.: .01 III Bol kada duboko udiše.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.bled I oznojen* .03 H.3.4.4.5 1.10. Nivo svesnosti.………….01 II Mala nelagodnost.i ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. status cirkulacije 7.5 1.09 1.5 1.5 1. Moguci bezbednosni rizici 4.5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin..bol u ramenu.2.10.4.04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima. ruci ili vilici* .06 A.02 A.10.05 A. npr.Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili . nepoznato lupanje srca 1.10.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .2... adresa /opština 2.10.10. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H.3. osnovni problem .10.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.

U sluèaju da se sumnja na srèani udar.Gliceril trinitrata. Najèešæi usputni simptomi. (npr. Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. Aritmije i srèani zastoj. Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca.Aneurizma aorte .10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe. Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje. ako je moguæe odmah 3.Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. ka ramenima i dalje prema grlu. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom. Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. Ubrzan puls bez bola. teskoba. Disprin. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. u jednoj ili obe ruke. Ovo je potpuno uobicajeno. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije.Embolija pluæa . . Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. Utopliti i pustiti da dmara. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. bolesnik æe prepoznati simptome. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. što uzrokuje neprijatnost u grudima. Odreðene beta blokatore iv. INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. preloma rebara. Dajte bolesniku aspirin npr. U nekim sluèajevima. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. Bolesnik se èesto oseæa loše. bola u mišiæima. hladnoæa ! i oznojena koža. teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Novid. skleroza). Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. loše probave. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti.Perikarditis . ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina . snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi). vrtoglavicu i napet je. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. ali može da se dogodi i tokom odmora. Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju. Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. i samo po sebi je retko opasno. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. ima muèninu. Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. bledilo. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Mnogi su i bledi i oznojeni. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. naroèito kod starijih. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja. Akutno popuštanje srca. Bol ili nelagodnost. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo.

ramenu.04 Bled i oznojen.11.4.7 1. status cirkulacije 7.6...9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Nivo hitnosti. . plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje.02 A.6 6 6 P R I O R I T E T V. e.7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6...………….Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .8 H.11 Diabetes 1 A. advise r If .07 and/or Visok nivo šecera u krvi.01 H.11.Pošaljite caller again vozilo ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures.05 V.. ili ili . 6.Inform pat's own doctor on next working day.11...6 III V.11. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu. Level of consciousness.slanje ambulantnog vozila .6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. Agreed communication links 5. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 ... sa bolom i nelagodnošcu u grudima.11. Sluzbe koje su aktivirane 2.11.obavestite dežurnog lekara .: . ruci ili vilici 1.6 2.11.5.01 A..03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje.. izgleda slabo ili se oseca loše 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o .dežurnog lekara Ako je neophodno.02 3.. potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V.5.7 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan... aktvirajte .05 P R I O R I T E T 6.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.11. ili . breathing. Moguci bezbednosni rizici 4.5.6..5.11. ili .. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless. III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca..7.11. disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca.11. disanje. inace je u redu Ima upalu.11.01 Bled i oznojen. aktivirajte Ukoliko je potrebno. inace je u redu 3.06 V.03 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . npr. Ime. osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.11.Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu. ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan.g.04 V.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. starost i pol bolesnika 6.7 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.03 V.obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno .Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili . Dogovorena sredstva komunikacije 4.04 A. Nivo svesnosti.11. 6. ili .02 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5.11. inace je u redu Visok nivo šecera u krvi..Send an bolesnika da .: lekara na telefon br.11. ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu.4. predlozite elevant.

u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). postoji opasnost od gušenja . Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Ostali simptomi su bledilo. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad.zapoènite CPR: 2. Položite bolesnika postrance. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . gazirana piæa. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Svestan. u najveæem broju sluèajeva. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. znojenje sa drhtavicom. mleko). pio suviše alkohola. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Olabavite tesnu odeæu. Alternativa : Dajte 500 ml. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. èesto agresivno. 5. 3. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. ili injekcijama insulina ili olovkom. 7. Ako ne. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Konfuzan. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. time možete izazvati gušenje. javlja se muènina i poèinje povraæanje. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. izmerite nivo šeæera u krvi. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. ceðeno voæe. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. temperaturama i ostalim oboljenjima. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. gazirana teènost ili mleko. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Ako je moguæe. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. lepljiva koža i tremor.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. (dijabetski gubitak svesti).urin sadrži više vode. a u najgorem sluèaju se umire. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Ukoliko bolesnik može da pije. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. Ako ne diše . dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. Bolesnik postaje vidno umoran. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. Ipak. 4. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Da bi se glukoza rastvarala. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. ako je moguæe u koma položaj . glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Ukoliko nije u stanju da pije . infarkt miokarda). naroèito u nogama. Dijabetes se može kontrolisati dijetom.

svestan 2.7 2.ili .12. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C.. 7 1.obavestite dežurnog lekara ili ...12.12.3.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: ..12.. ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.12..3.. ako treba .3.12. moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most.12.slanje ambulantnog vozila ..Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.4 2...02 H.12.01 A.03 H...12.06 A. skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3.02 A...3. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2.07 A. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja.05 A.12.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme... ronioci. broj.4.04 P R I O R I T E T V.4.03 A..ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.4 5 2.04 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4 2.12..4..8 1 1 P R I O R I T E T H..01 P R I O R I T E T III Svestan.3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .12.01 II Dezorjentisan..4.12.12...medicinski helikopter.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H..12 Davljenje 1 A.vatrogasci.08 A.2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ako treba ..03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.. III izdanje .12.7 2..09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .. ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C.4 2.policija.. normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu ....4 2.3.dežurnog lekara .3.02 V.12..8 2.4...

Ostali simptomi su bledilo. Ako ne. a u najgorem sluèaju se umire. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. 5. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. mleko). Konfuzan. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. lepljiva koža i tremor. Ako ne diše . Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. gazirana teènost ili mleko. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Olabavite tesnu odeæu. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. 7.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. ako je moguæe u koma položaj . Da bi se glukoza rastvarala. Bolesnik postaje vidno umoran. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. infarkt miokarda). i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Ipak. Ako je moguæe. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. Alternativa : Dajte 500 ml. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. Ukoliko nije u stanju da pije . pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . temperaturama i ostalim oboljenjima. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. znojenje sa drhtavicom. 3. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Svestan. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. ili injekcijama insulina ili olovkom. Tretira se šeæerom ili glukagonom. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon).zapoènite CPR: 2. ceðeno voæe.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Položite bolesnika postrance.urin sadrži više vode. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. pio suviše alkohola. Proverite da li bolesnik još uvek diše. u najveæem broju sluèajeva. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. izmerite nivo šeæera u krvi. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. (dijabetski gubitak svesti). time možete izazvati gušenje. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. naroèito u nogama. gazirana piæa. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. postoji opasnost od gušenja .pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Ukoliko bolesnik može da pije. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. èesto agresivno. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. 4. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar.

6 3.. III izdanje .13.13.Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.13. za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.05 H.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A...02 H.6 3.5.6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .13.13. ako trea .6 3.6 3.13..03 H.6 3.dežurnog lekara .13.7 2.13.08 A...4.13.5.13.5....6 3.. inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba.4.06 H.02 A.5.01 A.13.5.4.13.05 A.4.4..13.medicinski helikopter.03 A.07 P R I O R I T E T III V.13..5..06 A..3.9 3.6..01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3.4.6 4.vatrogasce ili ronioce..5.4.13..policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.6 3.04 H.8 4.02 V.13. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H.13.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .. ako treba .4.5.6.6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .5..09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2.04 A. konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj.01 V...5.4.5.07 A.5.ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.3.slanje ambulantnog vozila .03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C.13.6 2....6.13...4.5..4.4..ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju.5.

i moguæe. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina. promene svesnog stanja i napade. Simptomi su kašalj. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom.nistagmus i ponekad muèninu. ili subkutani emfizem. ramena i laktovi. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma. Ostalo Zadržite sve boce I ventile. pa èak i ukoliko nema simptoma. razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije. Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini. 6.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj. preko tesne maske sa rezervoarom.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. 5. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks. iv.Broj povreðenih na mestu nesreæe. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. Prenesite ga na bezbedno mesto. alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi. položite ga na Levu stranu. otupelost. Proverite da li bolesnik još uvek diše.Raspoloživi èamci u blizini nesreæe . DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki. po moguæstvu u zatvoreni proctor. sa uzdignutom glavom.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. Ako je prestao. kukovi. za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa).Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje.500 ml. odmah zapocnite CPR. Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju. Tipièno. u camcu. 10-12 l/min. . pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje. po moguæstvu sa rezervoarom.Da li su povreðeni na kopnu.Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) . Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. i napadi. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. ronilaèku tablicu i kompjuter. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula. zujanje u ušima.Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) . sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa.Dextran 20 ml. Uklonite svu mokru odeæu. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu. Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 . jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem. paralizu. spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije. 10 . gubitak sluha. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti. ili nestalih . Ako je potrebno. variranje svesnog stanja. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. Promene na koži Svrabež sa osipom. maskom. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu. ali nisu ozbiljni. Ako bolesnik ne može da sedi. Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu. Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. 8. paraliza. 9.13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1.udaljenost od kopna . Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: . Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. a za njim Dextran 40. tupost. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . Olabavite svu tesnu odeæu. 4.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. u vodi . i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min. Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena. Vidi 35 Nesrece. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine.

03 A.01 V.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.2..04 5.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Nivo hitnosti.7 1.05 A..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. III izdanje .14. inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati. osnovni problem .14.14.14 Ujedi insekata/životinja 1 A.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .4.6 5.04 A. od ugriza ili uboda 2.14.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.6 2.Pošaljite ambulantno vozilo ili ..2.14.6 P R I O R I T E T 2.14.6 5.6 1. još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati.6 1.03 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.14.14.6 4.4..…………. bolni otok na mesu ujeda.6 2.10 6 H.14. ili . ili .. npr.. Ime. predlozite .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .: .obavestite dežurnog lekara .. disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.09 A.3. Dogovorena sredstva komunikacije 5.14.5.06 H. Bol u predelu ujeda.07 6 III V.05 H.6. 6 2.02 V.14.3.14. Temperatura.3. status cirkulacije 7. ili . Slabost.04 alergijska reakcija pole vise od 30 min. Moguci bezbednosni rizici 4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 A.01 A. Temperatura Temperatura.2.14.slanje ambulantnog vozila .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda.14.6 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. ili .14. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka.14. disanje.01 H.6 4 4 H.14.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.14. Nivo svesnosti.02 II Ujed insekta na vratu. Stanje se ubrzano pogoršava 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . aktvirajte .5. adresa /opština 2.02 A.14. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu.03 V. starost i pol bolesnika 6.14.07 A.3.14.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .

Ako bolesnik ne može da sedi. pad cirkulacije. muèninu i povraæanje. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. kao što su oticanje. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Antidoti postoje. oticanje i gubitak boje kože. ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. 3.antihistaminici . 2. iz apoteke. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. temperaturu i opšti osecaj slabosti. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. maèke. mokrom krpom ili ledom. lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. Ova pojava treba da se tretira antibioticima. 6. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu . Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana). Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta.14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. otežano disanje. ukoliko Je moguæe. položite ga postrance u koma položaj. 31 . imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje. Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. mesto ujeda vruæe). treba da posete lekara. oznojena koža). s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom. Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. Pa ipak. Smrtnost je velika (25-30%). Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije. (bledilo. naroèito ako su u pitanju mala deca. Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. Ako je moguæe. Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom. Ako prestane da diše. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. ako je ujed probio kožu. bolove u zglobovima i mišicima. Ujedi otrovnice su retko pogubni.antidot (zmijski serum) . bol u abdomenu i dijareju. u trajanju od najmanje 5 min.Ili dok se ne zaustavi krvarenje. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. 4. UJEDI PSA Ponekad. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme. èistom krpom. Ovakve povrede. Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan. Oèistite ranu temeljno èistom vodom. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. Lokalni simptomi su bol. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju. crvenilo i bol. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. dezinfekcionim sredstvom. i od bolesnikove osetljivosti. Olabavite tesnu odeæu. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. Deca obièno reaguju više nego odrasli. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. Omoguæite mu da slobodno diše. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe). Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. veæ treba da se prenese. da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. Procenite da li su potrebni: . Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni. 5. ponekad konji. Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu.Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. nekoliko dana po ujedu. 7. Sledite uputstva koja su na pakovanju. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. Bolesnik treba da izbegava hodanje. prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. 5. otežanog disanja. Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. ili. Ako se bolesnik oseæa loše.

03 V..3.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Dogovorena sredstva komunikacije 5.15.06 H. Moguci bezbednosni rizici 4.7 1.5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Sledite lokalne procedure.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4.2. deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….15.2.05 A.15.7 H. ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3. ili . ili .15.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.2.15.7 1.15. ili .Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.7 1.5.07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje.15. i / ili .3.4. aktvirajte .ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.15.6.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .15.6.15. adresa /opština 2.6.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.7 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V. Nivo hitnosti.5. osnovni problem .7 1. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.01 V.02 V. izgleda slabo i .7 1.6. disanje.3. bolno grlo i kašalj.5 3.3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5.4.5 3.4. III izdanje . ravnodušnost Polenska groznica.10 3.Pošaljite ambulantno vozilo ili .: .02 A.obavestite dežurnog lekara .4. 5.2.10 2.5.04 H.05 H. npr.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .15.3.4.15.3. ravnodušnost Ima osip.01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled.15.4.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….15. predlozite .02 H.4.15.3.06 A.6. status cirkulacije 7. jedva da je svestan Temperatura preko 38.15.7.4.5 3.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.15.7 1.7.6.15. Nivo svesnosti.03 H.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.5 stepeni C. Ime.11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .04 Ima temperaturu.slanje ambulantnog vozila .7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5. ili .08 1.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A.4. starost i pol bolesnika 6. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo.7.3.4.Ugovorite vreme narednog poziva.4.3.3.15.03 P R I O R I T E T A.4.07 A.9 1.4.04 A.3..01 H.

Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije. Temperatura ne mora biti visoka na poèetku. simptomi i znakovi. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. kao što je npr. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl. koji pate od leukemije. bol u mišiæima. da biste utvrdili da li se širi. ali ne uvek.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . Vidi 38 Uho-grlo-nos. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. meningitis. ozbiljne infekcije mekog tkiva . èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom. INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma. agresivne infekcije kože. muènina i povraæanje.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. Produžena groznica. 38: Uho-grlo-nos. 7. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. 9. ali stanje letargije može da traje duže. PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. temperatura i kratko disanje. 6. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. epiglotitis. a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi. 4. ili da dodirne celom kolena. Kiseonik 7-10 litara/min. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. Groznica traje od 3-4 dana. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. praæene groznicom. npr. 11. u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi. Tipièni simptomi su groznica. preko maske Krvna kultura. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. ali ako temperatura prede 41 stepen. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). ili nov porast temperature. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ili oni kojima je uklonjena slezina. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. kojima je transplantiran organ. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu. u najgorem sluèaju sepsa. ova petehija ne nestaje. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. 8. na steroidima ili citostaticima. kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom.Penicilin 50 mg (80. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža). bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. praæeni su visokom temperaturom. Antibiotici (po mogucstvu. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima. Fotofobija. 5. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. i drugih prateæih znakova i simbola. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove. Infekcije. Rizièni bolesnici su stariji. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. najèešce u rukama i nogama. npr. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti.000 IE) / kg I ili . što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. glavobolja. sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa. 33 . 10 . cesto imaju visoku temperaturu. Dok neke vrste osipa nestaju lako. upala pluæa. mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. Iznenadan poèetak je uobièajen. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): .vidi ispod) su generalno. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest. a takoðe zavisi i od doba dana.: . O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma. što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. loše opšte zdravstveno stanje. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. može doæi do ošteæenja mozga. praæene groznicom. ali to ne sme da odloži tretman. bolno grlo I suv kašalj.bronhitis. Potencijalno kritiène bolesti (npr. Najèešæi simptomi su kašalj. emfizem pluæa). INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom. 2.

: . što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1.5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5.16.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Dogovorena sredstva komunikacije 4.5.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. status cirkulacije 7.16.16.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. starost i pol bolesnika 6. ili .5.16.5.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .06 P R I O R I T Y V. ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.16.5.6 1.08 H. ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . aktvirajte .01 A. disanje.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.03 H.16. Nivo hitnosti.04 H. osnovni problem adresa /opština 2.6 4.16. Lagani kašalj Progutao nikotin.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .4.16.5.07 A..04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.6 3.05 A.01 III Progutao malu kolicinu.6 1.02 H..5. Sluzbe koje su aktivirane 3. npr. Ime.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.6 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.16. 5.Pošaljite ambulantno vozilo ili r .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.03 A. III izdanje . može da guta Progutao naftni proizvod.8 1.16.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .6 1. Nivo svesnosti. Moguci bezbednosni rizici 4.slanje ambulantnog vozila .16. detalji nejasni Progutao kiselinu. izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4.16 Trovanje kod dece 1 A.6 1.6.06 A.05 H. izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.6 4.02 A.5.16. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu.02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.5. izgleda dobro Progutao naftni proizvod.01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.16.2. predlozite . izgleda dobro 5 3 V.16.obavestite dežurnog lekara .16.16.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5.………….

Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Antidot: N-acetilcistein iv. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. 3. Dete æe se buniti. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. Disprin).). Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Salicati (Aspirin. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Duvan/nikotin. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Savete rodbini telefonom 2. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Treba da pije mleko ili vodu. 2. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. povraæanje i glavobolje. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. grèevima. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. 4. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi. bazu ili naftne destilate. Paracetamol. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. baza. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. Dobro isperite usta. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr.15-60 min. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. tegli. Sledite uputstva sa pakovanja. itd. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. jer to može da izazove povraæanje. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. što je pre moguæe. bazu. šlaga ili sladoleda. šlaga ili sladoleda. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). petrolej. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Naftni destilati (benzin.ugalj. Naterajte na povraæanje. Olabavite tesnu odeæu. padom cirkulacije I rada srca.Maalox). Kašalj. Kiseline mogu da oštete tkivo. Varira od osobe do osobe. ulje za lampe. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Položite dete postrance. aritmije. Zabacite nežno glavu unazad. VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. 5. prašak za pranje suda i sl.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. dati medicinski ugalj.disanje. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Obrišite prašak suvom krpom. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. jaja. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. 1. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. jetre i oštecenjem bubrega.ali ne previše da ne dode do povraæanja. i podignite bradu. 8. po moguæstvu u koma položaj. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. Tablete gvožda. i obicno najviše štete nanesu ustima. ali ne previše. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. muèninu. zatim ide period bez simptoma. ukoliko dete proguta ove proizvode. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. Prijem u bolnicu. ali nemojte terati dete da pije. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. 1. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. 6. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. Proverite da li dete diše. ubrzano.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr.). 3. nakon uzimanja. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. preparate na bazi gvožða. a kod starijeg deteta od jedne. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. 7. Rani simptomi su èesto abdominalni.

akuserskim odeljenjem. manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija .dezurnom babicom. ili .akuserskim odeljenjem ili .Posaljite ambulantno vozilo .04 P R I O R I T Y .8. manje od 2 uloška na sat 1.-pregnancy A.akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom .06 H.17.2 1.17.2 P R I O R I T Y I A.03 H. ili .17.prvo dete. manje od 2 min.dezurnim lekarom Ako je moguce.17.4 A. kao i Dom Zdravlja Ako je moguce.stalan i jak bol.11 2.9 1.17.manje vaginalno krvarenje.17.17. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H.17.ukoliko je od znacaja.vec je radala.2 1. izmedu jakih I regularnih kontrakcija .2 1.17.glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena .17. ako treba . III izdanje .17. više od 5 min.Posaljite helikopter.17.06 A. u konsultaciji sa strucnjakom: .i vaginalno krvarenje .17.ako je potrebno.09 1.9 1.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.beba je mlitava. u konsultaciji sa strucnjakom: .17. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.7 5. nema kontrakcija Dete je rodeno.dezurnim lekarom Ako je moguce.08 A.2 Posle 37-e nedelje trudnoce .01 5.2.prvo dete.ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna .17.01 A.17.plodova voda je pukla .02 II 1.2 A.2.dezurnom babicom.17.07 1.17.05 A.01 V.Dajte savete pozivaocu .2 H.slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.14 H.Dajte savete pozivaocu .7.02 V. više od 2 min izmedu .2 1.probila plodova voda.vec je radala. kontrakcije Bol ili kontrakcije .05 H.2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .17.glava ide prva . u konsultaciji sa strucnjakom: .17.07 H.17.17.pukla je plodova vode. ili kontrakcije .slanje ambulantnog vozila .2 1.04 Majka ima grceve Veliko krvarenje .prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) .doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i . u konsultaciji sa strucnjakom: .Ako je potrebno.03 .6.Ako je potrebno. nema kontrakcija 10 1.03 A.više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: .medicinski helikopter.02 A. slabo diše . 7 PRIORITY III V. dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce.2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .6. ako treba .Dajte savete pozivaocu .plodova vodica je pukla . zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.3 2.manje i nepravilne kontrakcije .plodova voda.majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .17.13 A. izmedu kontrakcija . predlozite privatan prevoz .7 5.10 A.9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: .dežurnog lekara .12 A.08 1. ili .17.17.2 1.Ako je potrebno.

Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. 5. 1. Prijem u bolnicu. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. aritmije. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. šlaga ili sladoleda. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Proverite da li dete diše. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Savete rodbini telefonom 2. 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. nakon uzimanja. 4. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. 3.disanje. a kod starijeg deteta od jedne. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. i obicno najviše štete nanesu ustima. 9. Dete æe se buniti. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. 7. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. 1. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. grèevima. ali ne previše. ali nemojte terati dete da pije. Naterajte na povraæanje. petrolej. bazu ili naftne destilate. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. po moguæstvu u položaj za oporavak. Disprin). Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. Dobro isperite usta. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta).).16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. ubrzano. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva. što je pre moguæe. Salicati (Aspirin. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. Olabavite tesnu odeæu. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. prašak za pranje suda i sl.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. baza. 2. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. bazu.Maalox). i podignite bradu. Tablete gvožða. Paracetamol.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. dati medicinski ugalj. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Kiseline mogu da oštete tkivo. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta).VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. itd. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. šlaga ili sladoleda.). Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. Antidot: N-acetilcistein iv. O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. Rani simptomi su èesto abdominalni. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. Obrišite prašak suvom krpom. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode. 3. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja.ugalj. Naftni destilati (benzin.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Kašalj. Položite dete postrance. Sledite uputstva sa pakovanja. ulje za lampe. zatim ide period bez simptoma. jer to može da izazove povraæanje. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Zabacite nežno glavu unazad. ukoliko dete proguta ove proizvode. muèninu. 35 .5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. preparate na bazi gvožða. Varira od osobe do osobe.15-60 min. 8. padom cirkulacije i rada srca. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. 6. Duvan/nikotin.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. jaja. tegli. Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. jetre i ošteæenjem bubrega.

trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa . zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.04 A. III izdanje .4.18.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti.sa grcevima .krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.18.akusersko odeljenje. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol.5 2.06 A.5 1.dezurnom babicom . ili je pukao vodenjak.3.18. više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu. bleda i oznojena Bleda i oznojena.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1.04 H.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .08 A.5.bol u abdomenu .18.dezurnim lekarom V.05 H.06 H.3. 1.02 V.18. vidi: Vidi 17 Porodjaj A.09 A.18.3.01 V.02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.18.4.18.Posaljite helikopter. još uvek krvari Trudnoca .5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .5 Ostanite na vezi! Uzbuna .01 A.5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .05 A.03 V.01 H.18.08 H.18.5 1.18.18.dezurnom babicom .18.3.3.vaginalno krvarenje .09 1.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna.5 1.6 1.5 1.3.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.slabiije kontrakcije i bol u abdomenu .18. kao i Dom zdravlja Ako je moguce.9 2.5 1. Nenormalan bol ili krvarenje.pojacana glavobolja i smetnje s vidom .4.5 3.18.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H.dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .3.18.3.4.sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola . u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.5 1.18.5. ako treba .10 8 1.18.3. ako treba sa inkubatorom .5 2.18.5 1.18.krvarenje.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i .5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .slabije vaginalo krvarenje .Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja.6 1.akuserskim odeljenjem ili . više od 2 uloška na sat . zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu.3.akuserskim odeljenjem ili . Inace u redu.Ako je potrebno predlozite privatan transport . u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja.07 A.03 A.03 2.Ako je potrebno.5 P R I O R I T E T H.07 H.18.Posaljite ambulantno vozilo .ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce.18.5.3.18.Ako je potrebno. ako treba . predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.

One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje). Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu. ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). Vidi 23 Grèevi. 39 . Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. i najèešæe su praæene temperaturom. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno. retko se dešava da se placenta odlubi. Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu. Ukoliko se placenta odlubi. ali da je prerano reæi. Na žalost. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. 4. Jak. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. Hipertenzija. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. Tipièni znaci su nagli i snažan bol. Za njeno sopstveno dobro. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. 2. smetnje s vidom. 5. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. pravilan bol u abdomenu nakon 20. èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. Kontrakcije koje poènu pre 37. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora. Terbutaline 0. 8. i bebin život je tada u opasnosti. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. Preuranjene kontrakcije . Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja. Ukoliko je pak poroðaj neminovan. može da bude mnogo brži. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo). Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. 9. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. Prevezite smeštenu na levoj strani. u najgorem sluèaju. preko maske. Infekcije materice retko naglo poèinju. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). time izazivajuæi pad cirkulacije. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. ali kada se to desi. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. može da bude pobaèaj. Menstrualni bolovi jesu problematièni. Nisu ozbiljni. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. Javite se ako se krvarenje pojaèa. Pojaèana glavoboja. Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije. Dete se može spasiti. Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. mora da se mnogo odmara.18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. 3. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7. koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. jer je bebino telo malo. ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. ili temperatura tj. 6. pa èak i na neko oboljenje majke. jaki bolovi porastu. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. i može doæi do krvarenja. otprilike nedelju dana posle menstruacije. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). zbog opasnosti da se ono prolongira.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. stanje je kritièno i za majku i za dete. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim.te nedelje. KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice.

5stepeniC. Izgleda slabo Tackasti osip.06 1.4 1. Nivo svesnosti.19.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4 V. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1.19.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.9 Operacija na mozgu.4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. npr.19.19.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.2.Ugovorite vreme narednog poziva and/or .19.19. nepoznate glavobolje. inace je u redu 1.19 Glavobolja 1 A.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38. Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4 1 1.2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene. disanje. predlozite . ili .19.2.07 A.03 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br…………. Nivo hitnosti.2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .3.4 Iznenadan napad snažne.4 Iznenadan napad snažne.02 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . glavobolja koja se pogoršava Glavobolja.19.11 1.19. status cirkulacije 7.19.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan. ili .19.3.19.5 stepeni C.: .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.19.08 A.obavestite dežurnog lekara . Temperatura preko 38.Izgledaslabo.2.19.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….5.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1. aktvirajte .19.19. teškoce sa govorom Glavobolja.4 1.2. Ime. starost i pol bolesnika 6.4.3.03 H. nepoznate glavobolje. osnovni problem adresa /opština 2.19.19. nepoznate glavobolje. nepoznate glavobolje.01 A.slanje ambulantnog vozila . Moguci bezbednosni rizici 4.4 1.04 H.4 Iznenadan napad snažne.11 8 A.10 H.2. mucnina 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.03 V.02 A. izgleda slabo 1.2.04 V. paraliza 1. ili .19.01 II Napad jake i nepoznate glavobolje.4.3. III izdanje . ili .05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure... Ukocen vrat. slabost1.02 V.19.4 1.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne.09 A.12 1 V.6. temperatura i zapušen nos Glavobolja. ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.4 1.3.5.05 A.

meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv. èitanju ili gledanju televizije itd. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa). Najèešce kod starijih bolesnika. i u mnogim. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. Uobièajena je jaka glavobolja. opšte loše zdravstveno stanje. 9. Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. npr. 5. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. upala. paraliza. itd. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. temperatura. Povreda glave. Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. èak I nedelja.apopleksija . Obièno je to jaka. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše.zapušen nos. ukoèen vrat. zbunjenost. Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. teškoæe u govoru ili paraliza. èesto sa paralizom. Je najèešæa vrsta glavobolje. Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. 4. Poremecaj u funkcionisanju šanta. Èeona glavobolja. nos. muèninu. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima. vrtoglavica. O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. Meningitis. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6. Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju. povraæanje. Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. 12. i postepeno se smanjuju. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. tumor. Pa ipak. 2. polu-svesno stanje. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa. Vidi 23 Grèevi. ali ne svim slucajevima.). muèninu. Glavobolja je najcešæe najgora izjutra.meningitis. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). zamor pri fizièkoj aktivnosti. uz jako osvetljenje. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. Simptomi su kao kod obiène prehlade. Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. oko oèiju i preko obraza. muèninom i povraæanjem. Izbegavajte opijate. teškoæe u govoru i grèevi. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. Prateci simptomi su muènina i povraæanje. Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . kao što su muènina. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. . Glavobolja izazvana stresom. kažu da se loše oseæaju. 10. 7. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. 3. pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. Sinusitis. nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. 8. Krvarenje može da zapoène spontano. 11. Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). ukoèenost vrata. Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. polusvesno stanje.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. po pravilu. grlo. Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor. Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina.subarahnoidalna hemoragije . On se blokira i pritisak u glavi raste. i osip.

osnovni problem adresa /opština 2.10 V.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .20.7 1.20.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. Ime.20.3. Nivo svesnosti.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . ili .7.20 04 V.20.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.3.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A. izgleda slabo II 1. ili .03 V.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ili .20.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.obavestite dežurnog lekara .20.10 2.………….20.3. ili .Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.7.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. starost i pol bolesnika 6.01 III Jak bol na ili ispod kože.7.20 05 V.20.5 stepeni C i izgleda slabo A.5 5 5.slanje ambulantnog vozila . Nivo hitnosti. III izdanje .4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 Osip.04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H.4.02 Osip.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H.9 Temperatura preko 38.20. bledilo i bezvoljnost.20.4. Jedva da je pri svesti 8 1.7 pritisne providnom staklenom cašom A.9 1.: . Sluzbe koje su aktivirane 3.05 .9 1.20.20.7 4.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7.02 V.7. Moguci bezbednosni rizici 4.7 5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.04 . aktvirajte . Dogovorena sredstva komunikacije 5.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A. status cirkulacije 7.9 1.20.4.3.02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H.stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.20. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3. npr. predlozite .20.03 . reason unclear P R I O R I T Y V.7 1.10 H.20.7.05 Strong pain in or under the skin.3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5. nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip.. disanje..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.

Opšte zdravstveno stanje je dobro. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. Isprva su ružièasti i taèkasti.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. upaljenim crvenim osipom i plikovima. rukama i nogama. skalpu ili po rukama. širi se po telu. Bolesnik ne sme da se utopljava. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. Oblast oko usta nije zahvacena. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. 10. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. Osip pocinje na obrazima. Nije ozbiljna virusna ospa. Infektivni eritem (erythema infectiosum). zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa.20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. 6. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. Sitne. vruæem i bolnom oteknuæu.spreèiti dugoroène probleme. Ukoliko se tretira na vreme. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. 9. nalik naježenoj koži. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. 11. Impetigo. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. koje se mogu brzo proširiti po koži. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu. Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. i istovremeno umanjiti bol . 43 . Bolesnik treba da se obrati lekaru. vruæe i bolno na dodir. leðima. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. Oticanje je crveno. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. Herpes zoster (plikovi). a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu. Osip traje od 1-3 dana. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Proveravajte osip svakog sata. ruke i noge. iz predostrožnosti. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. Pseudo rubela ("èetvrti osip. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. sa petehijama to nije sluèaj. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Jako je bitno dobro osvetljenje. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. alergije. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. Više utièu na odrasle nego na decu. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije. 2. braon. bubuljicama ili plikovima boginja. Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive. Ovèije boginje (varièele). skalp. zatim se razlivaju po veæim površinama. Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. Veoma su zarazne. 7. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. Samo oboljenje nije opasno. Dok neki osipi brzo nestaju lako. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. 5. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip. te bolesnik treba da se obrati lekaru. Ne tretira se. retko sa temperaturom. osip se može zaustaviti. Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. ali su retko ozbiljne. leda. Simptomatska terapija. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. ruke i noge. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine. ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. Javite mi ukoliko se osip proširi. 4. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. Traje oko jedne nedelje. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli). Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. pre nego što nestane. Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. mekim tkivima i mišiæima. 8. Ako se temperatura nastavi. Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. obièno nestaju nakon nedelju dana. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. rukama I nogama.

obavestite dežurnog lekara .5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Moguci bezbednosni rizici 4.6 3. sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) .21.21.21.21.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.6 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Nivo svesnosti.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .i jedva da je pri svesti .mlitav / mlitava je .6 V.21.7 A.21. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.03 A.4. ili .6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . ekstazi) 4.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.ali je svestan I nije malaksao .6.21.5.04 I P R I O R I T E T 1.08 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain.21 Hipotermija/hipertermija 1 A. koja se.slanje ambulantnog vozila .5.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava .ima masivnu povredu . neosetljiva.05 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. III izdanje 44 . predlozite ..6.09 H.temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda.02 Sumnja na površinske promrzline.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.bespomocan je.4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora .4.21. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4.6 1.6 1.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.21.Pošaljite ambulantno vozilo ili .01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.21. inace je u redu 1 P R I O R I T E T V. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1.8 1.4.temperatura tela je ispod 30 stepeni C .06 A.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….02 H.5. osnovni problem adresa /opština 2.07 A. Nivo hitnosti.21. disanje.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .21.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. potpuno smrznuta koža.bio je izložen izvanrednoj vrucini .2 Izložen ekstremnoj hladnoci.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili . starost i pol bolesnika 6. u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije .5. sada je u redu 1 3 V.21. Ime.2. ili . 3.21. kao I tkivo ispod.02 A. status cirkulacije 7..03 V.6 3. aktvirajte .21.: .6 1.4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. amfetamini.21.03 1. npr. ne može pomerati) 1.

kao i u toku prevoza. i slièno) . Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom. . povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). amfitamini. situacija postaje opasna po život. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi. dok se èeka pre- voz za bolnicu. kokain. LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. nabrekle vene. po moguæstvu toplu. i uveæanu opasnost od promrzlina. vunenu æebad. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. 4. bledi i oznojeni). i u najekstremnijim sluèajevima. Rigidnost mišiæa. nizak krvni pritisak.32° C I ne daje nikakve vidljive znake života.Blaga hipotermija (34° . CPR treba odmah da se zapoène. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° .Umerena hipotermija (30° . kao oparenoj koži. Umotajte ga u suvu. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C.vidi sledeæi paragraf. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. 2. pak. kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete. Dajte kiseonik ako je moguæe 5. Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube. jednostavno legli.Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . tvrdoj.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo.Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu.Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod. O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. 5. i ostalo) . Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj. Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke. je svestan i nije povreðen. 6. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca. usporeni puls i disanje. posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi. gubitak mišicne koordinacije. nalik kori drveta koži. 3. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije. Puls. Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. SAVETI POZIVAOCU 1. . Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. U Norveškoj je ona relativno retka. 7. Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj.35°C) izaziva drhtavicu. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. ukoliko je promrzlina površinska. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C. zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). kao I konfuziju. Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. Starije osobe ili bolesni. Koža može da se ugreje dodirom. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. sa sklonošæu ka nesvestici. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije. kada je temperatura tela niska. Pospite preko njega mlaku vodu. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: .Tipièni znaci su polusvesno stanje. usporeni fizièki I mentalni odgovor. crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni. maratona. pri vatrogasnom poslu. 8. oznojenoj koži. 4. 45 . Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale.34° C) izaziva polu-svesno stanje. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom. Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. .Nakon jakih fizièkih napora (trèanja. bledilu. Koža. ubrzani puls. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. a ne zbog hipotermije. može da se pomera u odnosu na tkivo ispod. vrelina. proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati. 3. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. I treba da traje. i gubitku svesti.

adresa /opština 2.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.07 A.6 3.22. predlozite .22.02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama. III izdanje .4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.04 H.03 H.03 A.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .22. starost i pol bolesnika 6.22. u stanju je da guta 4.22.22. npr.4.22.8 3.2.02 H.22.05 H. Moguci bezbednosni rizici 4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . sada je u redu 46 V.4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2.05 A.06 A.4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2.obavestite dežurnog lekara .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili .3 1. Ime.4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2.4 1.4 3.22.07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas. ili .4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. aktvirajte .………….22.. Sluzbe koje su aktivirane 3.4 Progutana kiselina. sada je u redu Moguca izloženost.10 A.22. osnovni problem .slanje ambulantnog vozila .22.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat.22. status cirkulacije 7.22.22.22.03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.9 4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5 3.Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .22. disanje. detalji nepoznati 4.privatan prevoz A.01 A.: .04 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . Nivo hitnosti.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.22.4.08 A.3 1. ili .22.22.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna .09 A.06 H. Nivo svesnosti.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.22. ili .01 H.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V.

po moguæstvu mlakom vodom. 6. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. èesto i zbog oseæaja krivice. Nosite zaštitnu odeæu. ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju.TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. petrolej. Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. gumene rukavice i naoèari. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. Opasne supstance na koži. tj. po mogucstvu na svež vazduh. i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju.dok je ne sklonite. amonijak. silos ili tank. i ne terajte dete/bolesnika da pije. (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo.sata operativna služba).22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. Ne ispirajte. Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. ili njihovo dospeæe u oèi. narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. Vidi 39 Oèi. 2. drugim recima. sumpor dioksid. Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. . možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova. Savete rodbini preko telefona 2.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Ne ispirajte vodom. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji. obucite zaštitnu odeæu. Ukoliko je potrebno. Ukoliko je moguæe. u dužem vremenskom periodu. 9. èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. 7.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. Pluæni edem može da se dogodi odmah. ili se koristite usisivaèem. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem. 8. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. 3. NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin. Lako je potceniti kolicinu. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot). naocare. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. ili se poslužite usisivaèem. Vidi 16 Trovanje kod dece.(16 Trovanje kod dece). 5. Ne spuštajte slušalicu. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). 4. i oslobodite disajne puteve. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. razredivac i slicno. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh. Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. silosa I slièno. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve. Niko ne sme da ulazi u rezervoar. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. Procenite situaciju i odmah mi se javite. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože.VMA . ili nakon nekog vremena. . Ucinite mesto nesrece bezbednim. Nikako ne ispirajte. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. ukoliko je moguce. oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. 1. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. šlaga ili sladoleda. od kiseline. kao i tuširanje mlakom vodom. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). 3. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani. tuširajte povredjenog. gumene rukavice. ukoliko to vec nije ucinjeno. Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. ukoliko je moguæe ili neophodno. izbegavajte udisanje hemikalija. Obezbedite okolinu . Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija. VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. Vidi 35 Nesreæe. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika.

. starost i pol bolesnika 6. osnovni problem .04 H.23 Grcevi/napadi 1 A. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min.Pošaljite ambulantno vozilo ili .05 2 1. predlozite .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .02 Još uvek ima napad.23.23. Ime.23. ili .23. Nekoliko grceva jedan za drugim. adresa /opština 2.2. nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.23. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije.5 stepeni C. ili .2. ili .: . ili . status cirkulacije 7.23.23.2 A.05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta. grcevi Dijabeticar.23. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Moguci bezbednosni rizici 4. grcevi Grcevi.03 P R I O R I T E T I A.23.4 1. III izdanje . po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad. grcevi traju više od 5 minuta.23.01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3.23.2 H. Nivo hitnosti.07 A. ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A. može da ustane nakon napada 3 V. a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna.2 A. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju.02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. nedavna povreda glave Grcevi. temperatura preko 38. bolesnik malaksao i konfuzan 1. Sluzbe koje su aktivirane 3. Dogovorena sredstva komunikacije 5.01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom.04 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.………….Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.02 H.08 A.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .obavestite dežurnog lekara .23.03 H.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .slanje ambulantnog vozila .06 A.23.09 1.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….23.2 2 2 V.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. disanje.23.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Nivo svesnosti.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. aktvirajte .5 1.23.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. npr.2 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili ..

nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. tumori. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. ali spada u po život opasna stanja. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. Ako dete ima temperaturu. npr. da usled snažnog plaèa izgube svest. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja. Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus). i ima snažne grceve po celom telu. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike. nakon što je napad završen.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom. jer je dotok kiseonika smanjen. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. što su po mozak kritièna stanja. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. Bolesnik tada gubi svest. Ako je dete u pitanju. dajte mu lekove za skidanje temperature. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. Položite dete postrance. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima. Odmah svucite bolesnika. u položaj za oporavak. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. kako bi moglo slobodno da diše. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. Napadi traju više od 5 minuta. I to nakratko. ekstazi ili amfetamini. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. Pre toga.. na srecu. 4. ekstenzivni edem ili albuminuriju. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta.e godine. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. ali se mogu dešavati do 6. pada. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji. ne sme mu biti vruce. ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena. Pomoæi cu vam. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa. Vidi 11 Dijabetes. Oèi ce prazno da zure. ne spadaju u ozbiljna stanja. Ako mu je vruæe. ukruti im se ili pak omlitavi telo. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu./min. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Paracetamol. kako za majku. mogu da izazovu grceve. 35 . 1.5-1 mg/kg iv ili rektalno. ako je moguæe. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano. preko maske. I dete može da prestane nakratko da diše. Poremeæaji mozga (udar. Napad može da lici na grand mal napad. Vidi 15 Temperatura. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. ili. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. za poèetak. bolesnica je možda imala hipertenziju. u isto vreme. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. kao što su kokain. postaje cijanotican. 6. ukoliko je pri svesti. O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. 5. Porodaj što je pre moguce. Eklampsija.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. tako i za dete. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. Deca: 0. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. praæeno kvalifikovanim osobljem. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade. a postoji hiperaktivnost mozga. To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve. encefalitis. Eklampsija je retka. Kada se bolesnik probudi. dajte ih detetu sada. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. meningitis. Sledite uputstva sa pakovanje. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. Dete se mora utopliti nakon napada. ali. ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. obicno je pospan i umoran. Oni dramatièno izgledaju. poremecaji zbog povrede glave. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. nakon napada biva konfuzan na neko vreme.

Oko 2. . Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. patnji i apatiji.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. Žrtve. brigu i razoèaranost.Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja.Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. Unesreæenima je neophodna nega. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. treba da razmotrite i kontakt sa : . porodiènog lekara. Najèešæe akutne reakcije su: . npr.Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . Oko 5. . Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem. na primer u bolnici . psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama.Lokalnim sveštenikom . kompetentna i primerena.Socijalnim radnikom ili psihologom. njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. U principu. Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena. spadaju u izuzetno važne faktore. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt. od uèitelja preko psihologa do direktora škole. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. pravovremenu informaciju direktno unesreæenom. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. Ovo se èini na sledeæi naèin: .Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. 70% umiru van bolnice.Emocionalna otupelost . Bezbedno okruženje. slike. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici. strah i bes. razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. Uz pomoc podrške.Iznerviranost.Tuga i oèajanje . Najcešæi oseæaji su teskoba. Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja. i razgovorom.roditelja. oèajanje.Depresija i nesanica . ako je dete u pitanju . bol u abdomenu. i èesto zahteva nekoliko nedelja. ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava.Ponovno proživljavanje prethodne traume . Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. npr.Šok i poricanje . Bolna. uèitelja. Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. razumevanje i fizièki kontakt. Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. komšije. i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati. a zatim sveštenika. Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa. što je pre moguæe. vrtiæ i prijatelje. Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti. Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom. prisustvo najbliže porodice. razoèaranje.Izmenjeno poimanje vremena . lokalne zajednice i zdravstvene službe. kolege. podrška prilagoðena njihovom godištu. plaè. napadi . i to èim vam situacija dozvoli . lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje. . hipersenzitivnost na stimulanse . socijalnog radnika i tako dalje. One pogaðaju i pojedince I porodice. Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok. direktna.000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. nalik snu . mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije. Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni. drhtavica. a nazivamo ih porodiènim tragedijama. i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem. Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni. U najboljem sluèaju.Porodiènim lekarom . svake godine. Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost.Dajte iskrenu. Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. straha po sopstveni život) . On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu. Gubitak ili trauma postaju sve dalji.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres . a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom. obavestite i lokalnu zajednicu.Strah i teskoba (zbog novog gubitka. kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija. PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih.Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu. znojenje. i tako dalje. jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim.Vrlo jaki emocionalni napadi .Školom/obdaništem. braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije.000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti. kroz plaè. kritièno bolesni ili preminuli. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu. Pa ipak. Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice. . Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. ukoliko je dete u pitanju.Neverica i nerealistièno iskustvo. vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom. ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom. Ne zaboravite školu. Osim sa porodicom.Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. Opšte reakcije u ovoj fazi su: .Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. kroz crtanje ili slikanje. nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. doživeæe to kao lièni razvoj.Uznemirenost. postoji mnogo zajednièkih osobina. muènina. Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke.

Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H. deluje slabo i krhko 1.obavestite dežurnog lekara . e.3.25.9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .25.3.3.trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A.08 H.03 II Stalan abdominalni bol. aktvirajte .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu.25.01 A. trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.25. disanje.6.7 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. inace je u redu 1.5.4. delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .25.25. malodušno i slabo Povraca staru krv.05 A.7 4. ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.01 H.3. III izdanje .5.02 H.g.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.25.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.25.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .02 V.7 3.……….7 4.7 2. starost i pol bolesnika 6.7 1 V.25.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7. status cirkulacije 7.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . ili ..6.6.6.07 2. Nivo svesnosti.03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.6.25.25.05 H.4.3. Moguci bezbednosni rizici 4. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom.slanje ambulantnog vozila .25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin.25.25.04 H. Ime.25. osnovni problem .3.07 P R I O R I T E T 2.6. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu. . adresa /opština 2.25.3..25.3.09 V.3.04 A. predlozite .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.7 1.6.02 A.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures.25.3.25.7 1. ili .01 P R I O R I T E T III 1 4.4.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.7 1. ili .7 H. Nivo hitnosti.: .7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2.25.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu. izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.5. inace je u redu Bol u ledima.Pošaljite ambulantno vozilo ili .06 A.7 4. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku.06 H.6.

Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju. informisani. Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor. Obostrana podrška i ohrabrenje.Podrška i briga kolega . Najvažnije je imati spoznaju o stresu. obdanište i dr. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj.24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE . Budite otvoreni I iskreni. kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege. prijateljima. naroèito kada su u pitanju veliki udesi.Okupite unesrecene/ožalošcene . organizovani. kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa. a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama. intenzitet. nesreæe ili katastrofe. .Stanje pripravnosti. kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi.Jedinstvo. ali prilagoðeno potrebama deteta. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. One se ne smeju smatrati liènim "slabostima". pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje. mentalnim i emocionalnim reakcijama. npr.Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres . ili sa odloženim dejstvom. Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7. izvan i unutar bolnice.Briga o pojedincu. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije. ili uputstava o korišæenju iste . dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju. kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ.Tip situacije.Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. možete doživeti snažnu reakciju kasnije.Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. takode su jako važni. pomno slušajte. a èesto i kritici kada je sve završeno. Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8. ali i unesreæene. koje na njih mogu da utièu odmah. iskrenost.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja . . mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava. medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta . jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente. i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu. mera i trajanje . koordinaciji. Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje . umiru ili su mrtva. U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. vremenski faktor .Ukoliko je potrebno. sa oseæanjem nemira i teskobe.Problemi u komunikaciji. kao i sa najbližima. Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina.novine i mediji) . Izbegavajte besmislene komentare. U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti.Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima. kao i reakcijama na njega.Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija . U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila. mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi. upeèatljivih utisaka ili gubitka života. korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. donosite prave odluke u deliæu sekunde. Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti. Da li sam postupio pravilno. .Situacije u kojima su deca kritièno bolesna. 2. Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. psihološka podrška nakon velikih nesreca . Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu. rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. moguænost da se "izduva". nemir. dakle u prehospitalnoj fazi. Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. "preosetljivošcu" i sliènim. 1. sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince. napetost.Nedostatak potrebne opreme. period èekanja. loše definisani ciljevi . žrtve i njihove roðake. povreðena ili mrtva . Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. duh zajedništva i meðusobna pažnja .Reakcije rodbine. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik. kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . sa nekim izmenama. da li sam bio dovoljno brz. Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . . sa ostalim kolegama. Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije. velikim oèekivanjima. . važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke. Otvorenost. timskom radu .Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr.Loše definisane uloge. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju.Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka).Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih. Pa ipak.Prièajte o onome što se dogodilo. doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti. i da imaju odgovarajuæu podršku. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ . Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima. Pomozite im da shvate èinjenice 5. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4. Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim. Ne zbunjujte se 3. veæ godinama.deca koja su ozbiljno povreðena.Upeèatljiva iskustva . Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega. svojim kolegama i èlanovima svog tima.Kontakt sa povreðenim/preminulim . opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. Osoblje treba da se brine o sebi.rutinama 6. da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica.

utvrdena . ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci . ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure .5 4.06 A. Uzbuna .slanje ambulantnog vozila .26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .01 III Smrt u instituciji.26. utvrdjena smrt II H.26.03 H. sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna.dežurnog lekara .26.najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce .lekar .obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure .05 H.medicinski helikopter. ne spustajte sl. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna .26. ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu. ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu.26.26.gde je neophodno.obavestite najblizeg hirurga .06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4.02 H.04 A.01 H.03 A.po mogucstvu dezurni lekar.26.01 A.26.26.02 A.26.04 H.5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života.bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja .26.ambulantna kola .26. ali su blizu .26. . III izdanje .smrt sigurna. savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A.obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .5 4.26.Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije.05 A.ocekivana.

Veæina škola ima plan za ovakve situacije. i ne dozvolite to nikom drugom. prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje. zapeèatite prostor. Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. . i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. direktna. pa cak i na licu mesta/nesreæe. psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. uèitelje. Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: . samoubistvo. Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo. Ipak. komšije. patnji i apatiji. Žrtve. možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik. dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat.Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života. CPR štedi neko vreme (1020 min. kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu. povrede nastale nasiljem. obdaništu. kao i razgovorom. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa.Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima.Kada je preminuli poslednji put viðen živ? . znaci smrti mogu biti oèigledni. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara. Morate sada da mislite na sebe. MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane. SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci). Pomoæ je na putu. što je pre moguæe. smrt u zatoèeništvu i slièno). CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. 5. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. Ukoliko ste sami. razlog nepoznat. SAVETI POZIVAOCU . Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. nakon što protok krvi stane.Mortuus inventus (zateèen mrtav) . vrtiæ i prijatelje. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene.Mors causae ignotae (mrtav.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa.Pitajte i za temperaturu i boju kože. Ukoliko je uzrok smrti nejasan. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj.Smrt je oèekivana. Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. Ne dirajte ništa. 4. stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. a i zato što je neophodno. Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke.Dajte iskrenu. Nakon konsultovanja. Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe. i to što je pre moguæe. nego da to odlažete za kasnije. pomoæi æu vam. 3. 2. Situacija je uvek dramatièna. hladna i bleda koža. . Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti. Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije.Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . lokalnog sveštenika. . Ukoliko ste u moguænosti. (ne diše. zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage.Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima.Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR. bilo kod kuæe ili u bolnici. Razlog je nepoznat. Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti. iskoristite to. vi to nemojte izjaviti.Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti. Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva. ali ako želite da pokušate. ukoèenost mišiæa). po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu. možda i više) pre nego što mozak umre. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": .Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. Ne zaboravite školu. Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min. kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu. . Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula.Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu. . uzrok nepoznat) . rezultati su slabi. .Od kakve je bolesti pokojni patio? . i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan. prijatelje. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu.Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . osim ako: . Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. Prijemno urgentno odeljenje. kompetentna i primerena.Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . na primer dok ste još u bolnici.

6 5.8 PRIORITET III V.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .27.4.07 H.27.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Moguci bezbednosni rizici 4. ili . Nivo svesnosti.27. Ime.Pošaljite ambulantno vozilo ili . starost i pol bolesnika 6.6 5.6 5 1. polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. disanje.3.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme………….27. ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa.27.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.02 V.03 H. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Dogovorena sredstva komunikacije 5. sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata.27.4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .5 1.08 H.3.4.5 1..05 A.03 A. aktvirajte . osnovni problem adresa /opština 2.27.01 A. Sluzbe koje su aktivirane 3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili ..27.04 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.02 H.2. III izdanje .27.06 H. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5. status cirkulacije 7.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.5 1.02 A.4.4.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . ili .01 H.6 2.slanje ambulantnog vozila .5 Ima epilepsiju. predlozite .5.27.27.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.27.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .05 H.6 5. budan 2.…………….04 A.: . ili .27.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. izgleda slabo 7 1.5 P R I O R I T E T I H.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1.27.07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti.27.27.5 2.obavestite dežurnog lekara .27.03 Onesvestio se.27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Nivo hitnosti.27.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 A.27.6 5.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min.5 1. npr. ili .01 V.

krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica.Smestite bolesnika postrance.Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici. teškoæe u govoru. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija. 3.Febrilni grèevi: 23 Grèevi . stanje postaje kritièno. psihološki stres. / min. VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). otvara oèi na obraæanje 2.Podignite bradu. Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. a glavu nežno potisnite unazad . Vidi 23 Grèevi. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet.Ako je prestao da diše. Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4. uzimanje Gliceri trinitrata. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman.Orijentisan 4. smanjen nivo svesti. maskom ili 2-3 l. i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima. ili zbog cerebralnog edema.Nerazgovetni zvuci 1. AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti.Intoksikacija.Nasumiène reci 2. ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora. Ukoliko pritisak brzo raste. ako možete u položaj za oporavak . Verbalni odgovor 5. Stanje vrlo brzo pre#% . bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara. Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija). Stanje je jako ozbiljno.Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija . Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. Ako tromboliza nije relevantna: .Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. smetnje sa vidom. Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem. Lokalizuje bol 4. otvara oèi na bol 1. Povlaèenje na nadražaj 3. Simptomi variraju zavisno od stepena povrede. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Ipak. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu. Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. Sledite bolnièke procedure. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza . su uobièajene pojave. noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . dok je telo u vodoravnom položaju. 8. spontano 3. Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje. i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije. Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. povraæanje. bez ikakvog upozorenja. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije.Proverite da li I dalje diše .Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes . Napad može da bude uvod u moždani udar. uz konsultaciju sa bolnicom .Stanje nakon grceva: 23 Grèevi . Najcešca disekcija aneurizme aorte. Sluša komande 5. rasta u kritièno. vozilom sa uzdignutom glavom. tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta). Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5.Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2. U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta. paraliza. OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI . Oslobodite disajne puteve. èesto opisivane kao najgore ikada. muènina. Nenormalna ekstenzija 1. teškoæe u govoru i grèevi. u položaju za oporavak. Ako je svrsishodna terapija tromboze. Nenormalna fleksija 2. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti. ili ektopièna trudnoæa. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje). Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju.Zbunjen 3.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. Krvarenje može da poène spontano. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. Prevoz amb. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. mokre-nje pri stanjanju. / min. Moždani udar Kiseonik 10 l. Ovo dovodi do infarkta. preko nazalnog katetera. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. teškoæe pri gutanju. slezine ili bubrega.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter). Ostali simptomi su ukoèenost vrata. i razlièiti stepeni svesnog stanja. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7. sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije.

.09 A.02 V.10 P R I O R I T E T H. Sluzbe koje su aktivirane 3.06 5.skokom sa visine .11 4.28.06 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.28..28. inace smiren i tih Depresivan.7.05 H. npr.5. osnovni problem . Nivo svesnosti.28.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .28.9 3.. ili .04 A.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.28.28.08 . nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje.28..02 I P R I O R I T E T .Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili .5 2 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe. Dogovorena sredstva komunikacije 5..12 .oružjem . Ime.5.05 A.7 . starost i pol bolesnika 6.overdoza lekovima .03 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .28.02 H.7..Pošaljite ambulantno vozilo or .sa visokom stepenom uznemirenosti .01 III V.skok sa visine .obavestite dežurnog lekara . disanje.…………..7.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5.28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A..10 .28.28.5.07 A.7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je.5. predlozite .28.28.28.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br..28.28. krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj ..10 A.8 1.4 1.11 A.. III izdanje .03 A.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .: .gas/ugljen-monoksid . aktvirajte .4 4 1.. Moguci bezbednosni rizici 4. ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno..dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.oružjem ..28. ili .28..01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . adresa /opština 2.7 1.28.04 H.5. ili .01 II Samo-nanošenje povreda.11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: ..vešanjem 1. Nivo hitnosti.28.7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1.sa izraženom teskobom 4.28.03 V.slanje ambulantnog vozila . ili . status cirkulacije 7..samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1.7 A.04 5.28.

Stanje bolesnika sa istorijom psih. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu. Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. finansijske teškoæe)? 6. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. sveštenikom. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem. Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom. 2. prelomi I manje povrede. razvod. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. otupelošæu u predelu usta. hemoragije. Povucite se na sigurno.Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . vešanje i slièno. Potrebno je napisati pismo za prijem. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. organska #% . ali su retko ozbiljni i brzo proðu. Ako niste u moguænosti da ga to pitate. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika. vaša je obaveza da obavestite policiju. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna. demencija i slicno. finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. nego saobraæajnim nesrecama. samoubistva. tako što naizgled gube svest. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ. sa psihièkim problemima. treba uèiniti barem kontakt. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja. nesreæna ljubav. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens). kako bi: . akutna hipoglikemija kod dijabetesa. socijalne službe. koliko god tako izgledalo. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge .Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Akutni mentalni poremeæaj 1. Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). ili idu zajedno. Ovi napadi izgledaju dramatièno. 2. 9. 7. narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. Overdoze.Slaba mreža (malo bliskih veza) . ostali). sveštenik. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. ako nije rizièno. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo. ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo.oboljenja može da se pogorša. Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja. 10. nesreæna ljubav. bockanjem u prstima. depresijom ili euforijom. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu. a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. ili se pak èini bezuspešnom. razvod. 1. 8. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom. pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4.Doživeo je gubitak (smrt. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. Sledite lokalne procedure. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim. zatvorske vlasti). ukoliko situacija nije urgentna. policija.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. treba da staloženo razmotre problem. osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima. Nema terapije bez pristanka bolesnika. Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3. Nedavno doživeo gubitak (smrt.Stalni sukobi sa bliskim osobama . PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . ponašaju se nenormalno ili agresivno. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. 11.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru. jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. mogu da vode. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu. pa i do najgoreg. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. Trovanje/overdoza Rane. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje. uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ.

starost i pol bolesnika 6. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem.6 1.7 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. aktvirajte .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A. Ime.07 A.4.03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.29. iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja. iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj. anksiozan. teško guta Još uvek pri svesti.29.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .obavestite dežurnog lekara .29.29.05 H. III izdanje 60 . Sluzbe koje su aktivirane 3. osnovni problem .4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.29. ili . predlozite .3.29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A. deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca. status cirkulacije 7.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. disanje.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .01 II Teškoce sa disanjem. ili .29.05 A.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.06 A.29. iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj.02 P R I O R I T E T Brzo disanje. ima utisak da ne može da udahne.03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H.01 III 8 V.4 1.04 A.29.29.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .29. npr.02 A.29.29.02 H.3.08 H.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .………….04 H.03 A.3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili . ne oseca se slabo 5 V. nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje.3. Nivo hitnosti.4 1.29.slanje ambulantnog vozila .3 1.06 V.4 1. nije malaksao 1 1. ili .3. Moguci bezbednosni rizici 4..29. Dogovorena sredstva komunikacije 5.29.29.privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu. stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija. Nivo svesnosti.4 3. adresa /opština 2.: .29.3.

Možete ga izvesti i napolje. Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. kao i otupelost oko usana. a može biti i nenormalnih zvukova. kao što je kašalj. traheju. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. Možete izvesti dete i napolje. u prvom satu nakon ujeda insekta. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. najèešæe na nozi ili karlici. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. Inaèe izgledaju dobro. hroniènog bronhitisa i emfizema. Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme.) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. Disanje je brzo i nategnuto. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. Respiratorni trakt deteta je uzak. šuštanje ili zujanje. ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. i crvenkastoj. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. Olabavite odeæu. 5. po moguæstvu u položaj za oporavak. Aminophylline: polako iv/im (20 min. Simptomi su slièni srèanom udaru. Ovo je kritièno stanje. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. jak kašalj i promuklost po buðenju. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao. epiglotitis) 2. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. 3. bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. jer ne sme da se prehladi. Astma. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. i bolesnik se oporavlja. Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja. Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece). Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. 4. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). uzimanja leka. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. proveravajte povremeno da li je stalno tako. ali nisu ozbiljni. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove. Pluæna embolija. Pseudo kroup (laringitis). Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. Koža je èesto bleda ili cijanoticna. zapoènite reanimaciju CPR. Ako prestane da diše. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. . Je po život opasno.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. svežem vazduhu. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ukoliko bolesnik normalno diše. ili u kupatilu kraj hladnog tuša. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. Pokušajte bronhodilatore. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine. 8. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. oseæa se veoma slabo. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. hrane ili bilo èega drugog. edem pluæa) 38 Uho. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. zato ga postavite kraj prozora. Položite ga postrance. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. Proveravajte da li bolesnik diše. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. na šta bolesnik reaguje. Teènost se skuplja u pluæima. ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. i Glyceryl trinitrate. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. Furosemid iv. ili potpuno zatvara. Tipièan suv. anksiozan. Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. 7. grlo nos (akutni laringitis. penastoj pljuvaèci. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. Širite smirenost oko deteta. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Epiglotitis. a koža mu je sivkasta i oznojena. Pokušajte da ga smirite. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju.

30. Uzeo je kokain.30.4 1.Pošaljite ambulantno vozilo or .01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ili .6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Ime. III izdanje .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1.slanje ambulantnog vozila . amphetamine. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.4 1. Uzeo metanol.07 A.30.2.30.10 2.06 A.30. vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje. predlozite .30.3.2. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan.03 V. aktvirajte .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.4 6 4 2.30.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.30. ili . Nivo svesnosti.30.4.02 V.05 H.5 4. disanje.30.30.04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili .30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.………….08 H.03 H.30.07 7 V. adresa /opština 2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. loše mu je Otrovan.04 H.02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min.01 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.30.30.: .9 1.03 A.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . npr.04 A.. želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.8 A.4.obavestite dežurnog lekara . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.30. starost i pol bolesnika 6.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .30.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . status cirkulacije 7.3.02 II Moguca overdoza.7 2.30.30. Sluzbe koje su aktivirane 3.05 4. Nivo hitnosti. osnovni problem .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V. Moguci bezbednosni rizici 4.4.06 H.3.8 3.30. ili .01 H.

Acetylsalicilati (Disprin. Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. što je pre moguæe. hipertenziju. Ako to nije moguæe. ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. Delirijum tremens je ozbiljan. Jaki lekovi protiv bolova. telesne težine.30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1. 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija . ali ne ako je antidot dat oralno. sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave. Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva. koliko god možete.4 mg im. u toku 15 sekundi. prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0. krek i ekstazi. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen.Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe .1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. muènina i nesanica su karakteristiène. anksioznost. 2. Methadon itd zaustavljaju disanje. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0. Veæe doze izazivaju halucinacije. naroèito supresije disanja. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak). Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. izuzetnim nemirom. Ne treba se davati u sluèaju povrede glave. ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju. Izaziva ošteæenje bubrega. Metanol. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti . grèevi i gubitak svesti. drhtavica. kokain. Morfijum. oružje. Ne ulazite pre nego što vam odobri policija.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika . tahikardija i groznica.Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. . Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. hipotermija?). noževi i ostalo agresivno ponašanje. i dužinu prevoza do bolnice . mogu da pokrenu halucinacije. Kerotax. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. pa èak i slepilo. 7. Heroin i ostali opijati. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. srèani udar i po život opasnu hipertermiju. Fortral. nemir. hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. grèeve. preterana drtavica. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. Antidot : N-acetylcysteine iv. Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans. Antidot : Flumazenil 0. Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah. po moguæstvu u položaj za oporavak. Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza.4 mg iv. 9 10. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). a glavu nežno potisnite unazad. sa konfuzijom. halucinacijama. Temgesic. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje. O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije.Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe.0 mg. Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom. Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. Razmislite i o: . 6."O trovanju / overdozi" ispod. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja. Smrtonosne doze su od 5-30 ml. Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg. Zadržite sve tablete. 35 Nesreæe. groznica. nemir. hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju.Saveti roðacima . Valium. a velike doze i prestanak disanja. Benzodiazepini. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) .Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale . 5. 'whizz'. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza.Antidot: Flumazenil. Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel………………….. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. špriceve. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja.svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. grèeve i pad cirkulacije. Benzodiazepin overdoza.Medicinski ugalj. doze. U ponovljenim dozama 0.3 mg iv. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Smrtonosne doza je 100g. 8. Nervoza. Pethidin. Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. 4. 23 Grèevi. Mogadon. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. . . 3. Reakcija zavisi od pojedinca. Može da se ponovi nakon 1 min. konfuzija.

5.8. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.has severe headache/neckpain .04 A. ili .4. has contuinuous abdominal pain . status cirkulacije 7.8 7.32.: .04 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.32.8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.has a rash.07 H.4.4. can barely swallow 1.2.10 H.8 1.7.8 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.breathing difficulties.6. 5.8 11 P R I O R I T Y V. otherwise OK Stinging when passing water 3. seems weak and listless Possible child abuse 1.8.32..32.03 P R I O R I T Y A. barely conscious Temperature over 38. seems weak and listless .8 3. ear-ache or cough Abdominal pain.02 V.07 .32.6.5.is weak.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .02 A.8 V.04 H.8 1.coughing non-stop.6. Moguci bezbednosni rizicis 4. Sluzbe koje su aktivirane e 3.slanje ambulantnog vozila .06 H. grlo.4.seems unusually irritable .osoblju A. forehead or eyes Has temperature. III izdanje .4.32.has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass .5.01 III Has temperature.32. Nivo hitnosti. ili .01 Breathing difficulties.obavestite dežurnog lekara .6.6.6.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.8 3.32.3.03 H.2.05 A.8 2.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .32.32. seems weak and listless . predlozite . sore-throat.5.32.Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 H.4.3.32.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.2.32.4.32.4.8 7.3. ili .8 1.32.5.32.32. Ime. osnovni problem 1.8 4. not affected Has rash.32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho.05 H.4.deteriorating rapidly .32. npr.05 V.………….Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H. seems weak and 9 10 1. aktvirajte .4. starost i pol bolesnika 6.4.6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. adresa /opština 2.8 5.06 A.5.8 2. disanje.03 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. nos A.has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .32.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .3. Dogovorena sredstva komunikacije . seems weak Extremely weak and pale.5.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties. not affected Has pain over the cheeks. does not seem weak Has a temperature and 8.. hay-fever. ili .4.4.5 degrees C.10 2.32.32.7.08 . Nivo svesnosti.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.

Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". GROZNICA PREKO 38. Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu. ali to ne sme da zadržava prevoz. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min. malaksalo. oznojena koža). Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo.000 IE)/kg i ili . ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. grlo. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. nervozno.Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu. ukoliko je dete slabo. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima. 8. dijabeticima. Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol. vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. Sledite uputstva sa pakovanja. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. što nije sluèaj sa petehijom. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama. astmu. zelen. Ukoliko je dete slabo. po celom telu. slabo ili iscrpljeno. može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. 29 T eškoæe sa disanjem. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija.Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. peritonitisom). upala fontanela. Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. barem samo na osnovu klinièkih znakova. 3. ili razvije simptome pada cirkulacije. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu.Chloramphenicol 25 mg/kg iv.32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože. Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: ./kg u toku 20-40 min. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis). Dete koje pati od pada imuniteta (npr. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja. 4. Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva. Monitoring vitalnih funkcija usput. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: .. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu. detaljno proverite ima li osip. 9.Ringers 20 ml. Neophodno je dobro osvetljenje. incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. ima grèeve. slabost. naroèito ako je dete malaksalo. . suva sluzokoža. Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. .vidi ispod. 6. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. (bleda. malaksalost. 7.Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma . Epiglotitis je po život opasan. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju. Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno. u tropima? 1. a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: . Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana. Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu.preko maske Krvna kultura. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu. (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. (Vidi 31: Saradnja sa drugima) . praceno muèninom i povraæanjem. 5. Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. Važno je znati ako je dete povraæalo. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. 10 . ukoliko je stolica nenormalna. U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. $# DIJAREJA. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima./kg telesne težine u prvom satu. suve pelene. nasilje. Neki osipi lako nestaju. slabo je. 38 Uho. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina.bolesnici na hemoterapiji steroidima. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. ili oni kojima je uklonjena slezina. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira. DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno. ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga. 29 Teškoæe sa disanjem 11. translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi..5 C. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija . SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima.Penicillin 50 mg (80. nos. Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu. Fotofobija. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin. nasilja ili incesta. epiglottitisom. uobièajeni su simptomi meningitisa.Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml. Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice. meningitisom. OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora.Simptomi su èesto nespecifièni .

02 H.7 2.7 10 4.5.33..33.33. npr.4. status cirkulacije 7.12 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Nivo svesnosti.02 A.09 H.04 H.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Pošaljite ambulantno vozilo ili . donji deo ruke ili šake . skocni zglob.03 H.33. ili .. disanje.33.7 2.5.33 Rane.04 A.7 1.Ugovorite vreme narednog poziva.7 2. ili .5.05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja. osnovni problem .7 2.33.33.33. ili r .07 H.01 A. ili ..Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.05 H.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . prelomi .4. stopalo .7 4.33.7.33.. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.4. Sluzbe koje su aktiviranee 3.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .8 9 6 10 11 1 10 1 12 H. Ime. Moguci bezbednosni rizici 4.33. predlozite .slanje ambulantnog vozila .33.3.33.4.5.5.gornji.33. starost i pol bolesnika 6.33.5.5.na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno.7 2.: .33.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili .5.5.ramena .14 III V.01 H.……………. Nivo hitnosti.01 V. adresa /opština 2.33.33.13 H.7 4.33. prljava voda.) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.03 A.kolena.7 1. III izdanje .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1.5. aktvirajte .06 H. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.4.butne kosti .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.05 A.5.11 H.02 V.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4.04 V.33.33.33.7 1.4. Dogovorena sredstva komunikacije 5.33.7 1. potkolenica.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.obavestite dežurnog lekara .03 V.08 H.33.33.4.

10 10. 8. te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom.Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . Prva pomoæ pri povredama ligamenata: . Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj. Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika. Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju.Povrede krvnih sudova (puls. Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. Manje posekotine. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama. ili neku drugu vrstu imobilizacije. Stoplite bolesnika. 6. Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira. Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima. ili ako imate dezinfekcionim sredstvom.Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) . Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu. Ukoliko je deformitet oèigledan. ukoliko je neophodno. prljavom vodom i sliènim. prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta. procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. Bol èesto raste u toku prve nedelje. sve povrede treba da pregleda doktor. Nemojte da koristite spiralni. "O ranama" ispod. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode . 7.Povrede kompresorom i sliènim. ukoliko je moguæe.Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) . Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara. . Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole. bukvalno ispljuskajte ranu. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju. æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti. kako su postavljene kosti. 2. a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). gips. Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. kao što je trouglasta marama. vreme punjenja kapilara. teskoba. Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem.Hemostaza. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. boja kože ispod mesta povrede) . Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom).Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. parasimpatetièni nervni system. Slomljena rebra.Povrede krvnih sudova (puls. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi. Vidi "O ranama…" na ovoj stranici .Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici . . Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar.Imobilišite povreðenu oblast . Ukoliko vozite bolesnika nešto duže. Koristite kompresioni zavoj. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: . snimite deo tela.podignite povreðenu oblast . ukoliko je potrebno. Važno je utvrditi nivo osetljivosti. Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi.14 Ujedi životinja ili insekata . Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede. ili ih staviti u èašu mleka. Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra. tekuæom vodom i blagim sapunom. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. zavisi od toga gde je prelom. Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv.33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. boja kože ispod povrede) . Ukoliko sumnjate na ovakav prelom. 9. krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom.Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem. Razlog za ovo je napetost. 14 Ujedi žvotinja i insekata. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. . nogu. bol ili muènina pri gledanju u krv. i najednom se oseèaju loše. O ranama. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom. dok se ostatak koša širi. koji zatvara pri udisanju. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe.Kontaminaciju i strana tela . Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. ukoliko je pri svesti. 4.Uklanjanje stranih tela . Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. Velike povrede treba da obratite pažnju na: . 8. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu . Lice je posebno važno iz estetskih razloga. Da li prelom zahteva operaciju.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) . jer ih bol sprecava da iskašlju sputum.Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom .Imobilišite oblast najbolje što možete. 3. 9. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije.35 Nesreæe . Povrede kompresorom i sliènim. Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz. Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis). Vidi "O ranama" ispod. Saveti 2 i 35 Nesreæe. 5. Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja.Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom. punjenje kapilara. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. PRELOMI Prelomi ruku i nogu. prekrijte je èistom krpom ili zavojem. bolesnik treba da ih zadrži u ustima.NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. koja je starost bolesnika i tako dalje. u konsultaciji sa specijalistom. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. On ne sme da prekine dotok krvi. obièan zavoj. kako se dogodila povreda. a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj. Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor. Ukoliko sumnjate.

disanje. ili .4.4.6.. ili .4. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2.9 1.5. adresa /opština 2.5.8.9 3. zglob. Nivo svesnosti. ruka.8.5.5 2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.9 4.34.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5.34.9 3. rame. .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)……………. koleno.9 4.5.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .9 4.privatan prevoz - A.8.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .5.07 A.10 2 2. aktvirajte .02 H.6.05 A.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Ime.5.11 A. predlozite . polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice.34. Sluzbe koje su aktivirane 3.9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.8.34. potkolenica.34.4.8.34.5 2. nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.………….14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .13 A.10 A. III izdanje .5.09 A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .03 Manje povrede (posekotine.34.8.34.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . npr.5.4.9 1. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.01 A.34. status cirkulacije 7.34..03 Bio je u nesvesti.34.34.02 V.7.34.4.34.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4.9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.34.02 A.slanje ambulantnog vozila .03 A.4.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .01 V.8.34. Moguci bezbednosni rizici 4.8.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.4. poderotine.obavestite dežurnog lekara .12 A.8.9 4.4.34. Nivo hitnosti. šaka. starost i pol bolesnika 6.9 3.08 A.7. osnovni problem.9 1.8.9 3.34.01 H.: . Dogovoreni nacini komunikacije 5.8.4.06 A. ili .5.34.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.8.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti.04 P R I O R I T Y III V.9 H. prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor.5. butna kost.34.5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .34.7.5.

Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . paralize. i isto tako zatražiti njihov savet. Odmah javite ako se situacija poboljša. hitno. Sticanju opšte slike. Oznaèite mesto saostane. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. Tešite ga i hrabrite. i podignite bradu. eksplozivi. curenje gasa . stavite trougao. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. da biste ga stoplili. kada se situacija rašèisti.Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta . Ne ostavljajte ga bez nadzora. plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari.Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija.Opasnost od vatre ili eksplozije . 5. držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo.Povreðeni je zarobljen u vozilu . . uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede. nesvesti). bez ikakvog pomeranja vrata. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. uzdignite oblast koja krvari. Dispeèerski centar može da pomogne u ovome. Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. po moguæstvu ga položite na æebe. Spreèite šok. poveæa rizik od infekcije. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. . osim ako je neophodno. Spreèite zagaðenje rana. Dajte mu kiseonik. Ringer ako je neophodno. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: . a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast. na sigurno. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje.Ozbiljna šteta naneta vozilu . Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite.Nosi kacigu. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt. Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv. Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede. jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara. Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. Ukljuèite svetla za upoAko možete. Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin. organizaciji na licu mesta 3. pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje.Potreno je organizovati lokalni centar za udese . (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. mogu biti uzrok saobraæajnog udesa. dijabetes. 2. ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca. 3. Dajte prioritet: 1. ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno.Povredeni su zarobljeni u olupini . Ako ne diše. 4. Koristite kompresioni zavoj. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan. Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu.Potrebno je prisustvo policije na licu mesta . Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe. 1litar koloidnog rastvora. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2. smanjenu oksigenaciju 2. O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama . i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Ako se cini da je vozaè beživotan. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv.Veliki saobracajni udesi . Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. zorenje. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate. Dajte kiseonik. 9. 8.34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu . može da ukaže na: 1. Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom. Prevoz u bolnicu. Utoplite ga. ili da podseti umešane na njihovu dužnost. Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. tenzioni pneumotoraksa) 3. Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta. uveæa krvarenje. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Srèani udar. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. epilepsija i druge akutne bolesti. Nežno. Ukoliko je disanje normalno. jer . ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. Poènite iv. Zaklonite ga od padavina. u sluèajevima ozbiljnih udesa. Ne pomerajte bolesnika 7. Iako nema dovoljno podataka. kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija.Preminuli u istom vozilu . Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. Procenite potrebu za: 1. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije.Nesreca se dogodila u tunelu . dok ne nepotrebnoj opasnosti. Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom. npr. Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše.u nesrecu su umešane hemikalije. Potisnite ežno glavu unazad.Nesrece pri velikoj brzini . Stavite æebad ispod i iznad bolesnika. Utoplite ga. Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa.Sumnja na curenje benzina 69 . obavestite o broju povreðenih.Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. Bezbednost i opšta slika 6. Ne spuštajte slušalicu.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . predlozite .01 A.37.7 H. ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1.05 A. ili .: .37.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .37.02 A.02 H.Obavestite dezurnog lekara .6. osnovni problem adresa / opstina 2.04 H. nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.37.37.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . rame.09 Ubodna rana. status cirkulacije 7.2.37.37.08 H.8 1.6. butna kost. No.5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi. clanak. Nivo svesnosti. starost i pol 6.01 H.37.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel.9 5 5 1.03 Jak bol Bio je u nesvesti.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .10 PRIORITY III V.37. potkolenica. Dogovorena sredstva komunikacije 5.37.8 II P R I O R I T Y H.8 1. Ime.37.37.07 H. Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….08 A.05 H. stopalo) Krvarenje je stalo.37. ili .37. III izdanje 74 .37.2. Sluzbe koje su aktivirane 3.2.3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1. disanje.slanje ambulantnog vozila .03 A.9 1. npr.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.8 1.. koleno. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice. …………….09 H.06 H.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.2. ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .7 1.. ruka.37.37. aktvirajte .06 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1.5.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A. šaka. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5. Nivo hitnosti..07 A.02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja.37.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .8 6.01 V.37.37.37.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.

rane od metka itd. Ukoliko možete. 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve. epilepsija . Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. Povrede glave i lica. Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. Pokažite veliku blagost i razumevanje. Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše . Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. butine) 4. stomak. Odeæa koju ste sklonili (donje rublje.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi . Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4. NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije. Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. korišæenja oružja. Važno je da se žrtva ne tušira. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani. da se kupa. Ubodne rane. da pere ruke pre pregleda. obezbedite mesto. Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom. mehanizam povrede (pad. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost.Grèevi nakon povrede glave . Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju.ubodi. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. Povrede abdomena. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). udarac. Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ.Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji . održavajte otvorenim disajne puteve. Dajte kiseonik. stomak ili butine mogu da izazovu masovno.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje . . Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. Ako je potrebno. èak i kada su fizièke povrede minimalne. srce ili glavni krvni sudovi. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave. Važno Nož je u rani. Ako je disanje normalno. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3. 8. tušira ili pere ruke pre pregleda. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. Bol u abdomenu je znak krvarenja. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca. kako bi se zadržali svi dokazi. . duboke poderotine. ako je moguæe.37 DODATNA PITANJA Situacija 1. grudi. Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda. probojne rane. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama. èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave. naroèito ako je bolesnik intoksiniran. Deo tela koji je povreðen (glava. Steknite opštu sliku-obavestite nas. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara. kako bi: . dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. grudi. grlo. Ona ne sme da menja odeæu. OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol. noževa i slièno.) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja. iscepana ili isprljana odeæa). Uzmite u obzir i želje žrtve. 9.Nesvesno stanje duže od 5 min. Ne pomerajte oružje dok je u rani. I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. pretnje nasiljem. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2. Seksualna umešanost. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza).Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva. vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život.nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. itd) 3. Ukoliko je moguæe. Pokušajte da ga smirite i utešite. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . 6. Znaci ozbiljne povrede su: . Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca. Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti .. udarac teškim predmetom. agresivnog ponašanja. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1.. Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu. Zadržite sve dokaze. povucite se na bezbedno mesto. Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti.) u grlo. 7. 5. vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). javite ukoliko postoji neki rizik. prelomi. ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. jer to može da izazove dodatno krvarenje. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju.ponudite uputstvo za CPR. pad sa visine i slièno) 2. posekotine. da se kupa ili tušira.

adresa. nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1.01 H. teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38. Dogovorena sredstva komunikacije 5. nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca.01 Bolovi u obrazima.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili .03 H.02 II Dete koje stalno kašlje.38. celu ili ocima. može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica.4 1. disanje.04 H.38.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti.10 11 5. status cirkulacije 7.. izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo.38.4 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj …………….38. pol 6. bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha.06 V.12 4.01 Jedva guta.3.38.4.38.medicinski helikopter ili spec.02 V.38. Sluzbe koje su aktivirane 3.38. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H.5. starost.Obavestite dezurnog lekara .38.38.38 Uho.08 V.slanje ambulantnog vozila .3.05 V. Moguci bezbednosni rizici 4.04 V. ili . predlozite .13 4.08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: . problem.05 H.07 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.38. III izdanje .38.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….07 H.38.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .06 H.: . jedva može da otvori usta.10. grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A. npr.4 7 8 6 V. Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa.38.5 stepeni C 1.38.Pošaljite ambulantno vozilo ili .6 5 5 5 H.jedinicu ako je potrebno.2.38. temperatura Predmet u grlu. opstina 2.. ili .5. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo.38.12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . Ime.Ugovorite vreme novog poziva i / ili . Nivo svesnosti.38.03 III V. ili .4 1.09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. aktivirajte . Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica.dežurnog lekara ako je potrebno.

vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 . astma. decu treba držati u naruèju. Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. može biti predmet diskusije. Inaèe deca izgledaju u redu. grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih. Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. obratite se lekaru. tada sirupi nisu preporuèljivi. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. ili koristite džepnu masku. primenite disanje usta na usta. traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. Delujte smirujuæe na dete. Ne gutajte krv. ili lekovi protiv bolova. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. ili preko ociju i obraza. bilo tako što æe sedeti uz prozor. Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. Kod zastoja disanja.20. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti. Ovo nije ozbiljno. zaribani kašalj i promuklost po buðenju. i izazvan je infekcijom sinusa. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. ukoliko je moguæe . Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. obratite se lekaru. . PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. manje povrede. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. Nemir. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. 8. U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Ukoliko dugo traje. ako se bol u uhu nastavi. i ostalih prateæih znakova i simptoma. barem samo po klinièkim znakovima. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem. Povrede zuba Vidi 33 Rane. jer ga mogu gurnuti dublje. vidi 15 Temperatura. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. antibiotici. Obratite se lekaru. pokušajte da ga uklonite pincetom.antibioticima. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. obratite se lekaru. . Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. ali pazite da detetu ne bude hladno. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". Koliko su ovde antibiotici korisni. Procenite potrebu za iv. i povišene temperature. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. SAVETI POZIVAOCU 1. Ako ovo ne uspe. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. antipireticima i kapima za nos. Bolesnik treba da sedi. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. Tretman analgeticima. 3. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. . Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. pneumonija. 9. Tretman su kapi za nos. Ukoliko ne uspete u tome. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. Ako ne uspe. . Pa ipak. Neka dete udiše svež. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. O uhu.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. 13. 12. Bolesnik treba do ode do lekara. ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. Možete ga izvesti i napolje. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. èak i kada stanje nije ozbiljno. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. 11. 2. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. potreban je pregled kod lekara. i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena.5 ml i 1-2 ml NaCl. Akutna vrtoglavica. vlažan vazduh. Ne pregledajte grlo. NOS Sinusitis. i ukoliko je neophodno. ili kine. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. ili do Doma zdravlja. Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. Krvarenje iz nosa. ili imitiranjem kijanja. prelomi. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. ukoliko je vidljiv i nadohvat. Karakteristican suv. ali ne na duže od nedelju dana 4. može da dovede do depresije. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi. zujanja u ušima i nagluvosti. Topla piæa umiruju. Bol je ili prednja glavobolja. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. . Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. kraj otvorenog prozora. Bol može biti tako jak. Pseudo krup (laryngitis). ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije. Zapušite nos prstima i držite 20 min. Predmet u nosu. Možete izvesti dete i napolje. uzdignut gornji deo tela. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade.

39.8 4. poremecen vid 8. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6.8 3.01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka.8 III V. Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.8 8.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.02 H.04 A.7. P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.39.05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol. Postujte lokalne procedure..7.39.06 V.39. Dogovorena sredstva komunikacije 5. osnovni problem adresa / opstina 2. Moguci bezbednosni rizici 4.Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili .39.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: . Nivo svesnosti. ne oseca se dobro 6.02 V. status cirkulacije 7. aktivirajte .Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.39.05 V. Bol i poremecen vid Varilac. npr: . ili . Pri svesti. Ime.39.8 8 V.slanje ambulantnog vozila .01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka.8 6.jedinicu ako je potrebno.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice.01 A.39. vid i dalje normalan 2. P R I O R I T E T H.39 Oko 1 A.39.8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .39.medicinski helikopter ili spec.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .39.05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol.39.07 Bio je na jakom suncu.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan..04 H.39.Pošaljite ambulantno vozilo ili . ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.39. …………….dežurnog lekara ako je potrebno. ili .39.03 P R I O R I T E T 1 A. ali ga hvata nesvestica 2 1 A.02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .03 H.03 V.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu.8 1. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom.9 V. starost i pol 6.39. disanje. inace je u redu 6. predlozite . Nivo hitnosti.39.obavestite dezurnog lekara .9 H. III izdanje .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….

Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. Pratite uputstva koja su na pakovanju. kako bi se spasio vid. Pèinju obièno jakim probadanjem. proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. Nije ozbiljno. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. 2. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. kamenim ili drvenim opiljcima. bilo putem mlaza iz boce. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Trunje u oku. Crvenilo sa svrabom. Kapci mogu da se slepe. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida. 3. Povrede korozivnim sredstvima. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. i oporavlja se samo od sebe za par dana. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. Uput i recept treba uzeti od lekara. 1. 8. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. 4. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje. Kapci mogu da se slepe. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. Oba stanja prete gubljenjem vida. . Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno. pa èak i do slepila. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. Crveno. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv. Držite oko otvoreno dok ispirate. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. a ponekad i zagnojenost. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. 5. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. ali ukoliko je vid narušen. Vidi" O oku" ispod. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. kako bi se infekcija spreèila. 9. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. Sterilan povoj Penicillin iv. Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. i može da ukaže na apopleksiju. ili pokušajte da ga isperete vodom. bakterijske infekcije ili alergije. nakon što je oblast oka pretrpela udarac. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba. konsultovati lekara. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. ili isprati vodom. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. 7. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. pre prevoza za bolnicu. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). bolno oko. or im. Nastavite da ispirate i tokom transporta. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. Morate da izvrnete kapak na spolja. Nije ozbiljno. ukoliko se trun nalazi ispod. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. za ovo može biti nekoliko razloga. Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice.udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Ako sumnjate.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful