Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003.

© The Laerdal Foundation

INDEX
Urgentnog zbrinjavanja

O knjizi
Ova knjiga je prevod Norveškog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i dežurnim lekarskim službama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

Sadržaj
Poglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagušeni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. Životinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa kožom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Teškoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilništvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PAŽNJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakšao lako snalaženje osoblja i sa engleskom i norveškom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norveškom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim službama (poglavlje 31) i samim norveškim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

Start
Hitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?
Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?
Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite
(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguce
To nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD) Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovde Da li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja. disanje". Pratite uputstva sa ADa. (IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako. .Da li ste pritisli dugme? .04 Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena. are you willing to try if I help you? Krit. Morate da dodjete do gole koze. oko 10 cm ispod pazuha. Idite na sledecu stranu (6) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Prva pomoc. Recite mi kada AD bude kraj vas. 5 Idite na vrh sledece kolone teksta Ako vam AD kaze da primenite sok. A01. Ako treba isecite odecu. sta? Da li ste uradili? Ako AD ce biti tu ubrzo Ako AD nece biti tu ubrzo 2 Ukljucite AD. Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD? Nastavite CPR po uputstvima iz “01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc. dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest . disanje" 3 Pronadjite paket sa 2 elektrode.Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste. postavite mu sledeca pitanja 1 Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika. postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne. Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa. Dok vam neko ne donese AD. Otvorite ga i izvadite elektrode. Onda pritisnite dugme za sok. morate da pocnete CPR.) . Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane.preko 8 godina). pritisnite ih da se prilepe.01. 4 When an AED is at the patient’s side Did you ever learn to use the AED? If not. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom. Ja sam na vezi i slusam.br. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite.

Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan.Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) .Zapocnite CPR .1 6 Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota. 5 . Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom. mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. Ako ne dise . opisati kao elektricni haos u srcu. do now: Check for normal breathing.Tamonada srca . odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. If not breathing normally. Defirilatori su ostali uobicajena pojava.Dajte 1 mg Adrenalina iv. dok se ceka Hitna pomoc.Antiaritmicne lekove . for use of an AED POMOC EKIPI HP Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: . do CPR until the AED advises differently. a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok. svaka 3 minuta .Nadzirite bolesnika .Buffer iv. infarkta miokarda. kako bi se srce ponovo pokrenulo. vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom. oko 12 udaha u minuti .Proveravajte puls i disanje svaka 3 min.Tenzija pneumotoraksa . Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. ukljucujuci disanje svaka 3 minuta.Nastavak sa pretkodne stranice 01. only after 10 mins.Hipotermija .Dajte disanje usta na usta normalnim tempom.Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. naftnim platformama i vecim aerodromima.Hipoksija . Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc . dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: .Proverite daje li znakove zivota. (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. Keep the AED turned on until someone else takes over Norwegian Resucitation Council in co-operation with Norwegian First Aid Council i O upotrebi defibrilatora Defibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama.External pacing .Atropine 3 mg iv. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu. Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator. if asystole .Overdoza(lekovi) .Hipovolemija .Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: .Ventilirajte kiseonikom . i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima.Hipo/hiperkalemija . Takodje se nalaze na vecim brodovima. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti.

Odmah mi javite ako se dogodi neka promena. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu. Morate da otvorite disajne puteve. tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad.01 Dise normalno Krit. A02. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise. . Drugom rukom podignite bradu. i odmah se vratite na telefon. Utoplite ga*. stavite ga u koma polozaj.02 Bez svesti ispod 8 godina Hitna pomoc je na putu. Proverite da li dete jos uvek dise.br. Polozite bolesnika na ledja. Ako je dete vece. 6 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete.br. Proverite da li dise. Osluskujte i osetite da li dise. Proverite da li bolesnik normalno dise.03 Ispod 1 godine Ne. *Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. ne napustajte ga. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. . Potisnite jednom rukom glavu unazad. Polozite dete na ledja ponovo. 1-8 years Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina Drzite bebu u narucju. Idite i proverite. Ako je dete malo. ukoliko je bolesnik povredjen. u redu. A02. ali pazljivo. A02. tako da lezi na boku. Utoplite bebu*.02 Dobro je cuti da dete dise.br. Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece stranice Ako postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu. a dva prsta pod bradu. posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. a zatim se odmah vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. drzite ga u narucju.

01 Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane . Oni su na putu. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta.disanje Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. otprilike dvaput u sekundi. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika. 2:15 kardiopulmonalna reanimacija (CPR) The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. Drugom rukom podignite bradu. Onda se vratite do telefona! Grudi kompresije Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. i popustite. A03. 4-5 cm duboko. Brojte naglas dok pritiskate... Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka. Stavite svoju dlan na grudi. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili. a drugi dlan preko prvog. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. Krit. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Ja sam sve vreme na vezi. 3 . Ja sam sve vreme na vezi i slusam. Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. izmedju bradavica. Snazno pritisnite. Hitna pomoc je na putu. Sada uduvajte jos jednom. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete.br.petnaest.) Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu. ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci.Nastavak sa leve strane 01 Prva pomoc .. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci.

Oslusnite i osetite da li dise. Stavite mu jednu od ruku pod obraz.03 U redu. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. Drugom rukom podignite bradu. Posmatrajte da li se grudi podizu. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Uradite to i vratite se do telefona. Ako postoji jos neki medicinski problem Idite na odgovarajucu stranicu.01 Dise normalno Krit. Polozite bolesnika na ledja. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika.br. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Javite mi odmah bilo kakvu promenu. 2 Norveski Indeks za Hitnu pomoc.preko 8 godina Sanitet je na putu.stranice. kako biste sprecili da glava padne napred. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. Treba da oslobodite disajne puteve. Proverite i odmah se vratite do telefona! Ne dise normalno Dise normalno Krit. Idite na 01. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja Jos uvek ne dise normalno Krit. A01. A01. Odmah se vratite do telefona. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. A01. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise: IAko postoji Ako ne postoji Dajte uputstva za prvu pomoc. Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni.02 Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof? Dobro! Polozite bolesnika na stranu. III izdanje . Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise.1 “CPR sa AD” i nastavite prema uputstvima. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. Sada drugom rukom podignite bradu. ali pazite ako je bolesnik povredjen.br. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Razmotrite nizi prioritet.br. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom.01 Bez svesti . Proverite da li bolesnik normalno dise. Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane Proverite da li jos uvek normalno dise. Uradite ovo i vratite se do telefona. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl.

Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Recite mi da li se sada grudi dizu. Pritiskajte grudi brzo. Grudi treba da se podignu svaki put. Polozite koren dlana na grudnu kost. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu. izmedju bradavica. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. 7 . Odlicno vam ide.Nastavak sa leve strane 02 1-8 god Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta. pet. Disanje prva pomoc Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Grudi se podizu Grudi se jos uvek ne podizu Dete mozda ima nesto u grlu. Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. cetiri. Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. Grudi treba da se podignu svaki put. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Pritisnite nadole 2 cm pet puta.A03. Prirodno je da se umorite. Pritisnite nadole oko 3 cm. Reci cu vam sta da radite. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. bez pauze. Pokusajte pnovo da uduvate. Grudi se podizu Grudi se ne podizu Potisnite glavu unazad kao ranije. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona. Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. 1:5 CPR The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed. dva. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. tri. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca.br. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona.01 Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos 1-8 god Kompresija grudi Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Brojte naglas. Spustite usta preko bebing nosa i usta. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. dvaput u sekundi. Nezno uduvajte vazduh pet puta. 1:5 CPR Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos. Nezno uduvajte pet puta. Brojte naglas u ritmu: jedan.starosnoj dobi Krit.

Obavestite lokalnu patronažnunurse regarding . glavni problem i 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom or t ili . ali jasno govori 2. ce ili ili .01 II P R I O R I T E T Ozbiljan kašalj. predlozite If relevant.privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od važnosti Piosti Informišite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1.Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients..03.g.02 P R I O R I T E T 8 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 V.3. Sluzbe koje su aktivirane 3. A 5.03.ing day.06 A. Moguci bezbednosni rizici 3. starost iand bolesnika 5. e. or . pol sex 6. Nivo svesnosti. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogorša sti Postavljajte dodatna pitanja od važnosti G Dajte savet pozivaocu procedures.Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili .slanje helikopteraorspecijalne jedinice . npr: -oBAVE OSTI .sati.3 1.01 III Ima nešto u grlu ali normalno diše Iskašljao je predmet.07 P R I O R I T E T H. 4.Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or . Nivo hitnosti.03.slanje saniteta .3 1. ali diše Ozbiljan kašalj. Dogovoreni putevi komunikacije 4.4 V. age.. status cirkulacije circulation-status 7.Pctor nešto . boro ili . 4 3... Uputstva/najvažnijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.03..Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or .3 "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opšte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana . disanja. III izdanje .03.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do .medic helicopter i special unit ako je potrebno. Ime.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br:…………….obavestite dežurnog lekara .4 Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od važnosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: .dežurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno .4 2.05 A.3 1.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva diše Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno 5 1. advise .01 A.04 A.3 1.02 A. adresa /opština address/municipality 2..3.03. diše normalno 3.3 1.End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogorša H.Pošaljite ambulantno vozilo or ili care .. Name.informišite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili .03.03 Zagušeni disajni putevi 1 A. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7.03.local doctor on call .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna ..: Pratite lokalne procedure.03.03.03.

Ucinite to odmah. i korenom dlana potapšite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Ne može da kašlje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Tapšite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana. Drugu ruku stavite preko prve. Još uvek ništa ne izlazi Pet pritisaka. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Nastavite to da radite. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se guši. tada su udarci u leda. pet puta. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoršanja 5. Ucinite to sada. objasnicu vam kako mu možete pomoci 3. Ponekad ovaj napad kašlja prode. Mali oštri predmeti kao što su riblje kosti. I mogu da dovedu do lokalne infekcije. Vratite se do telefona kada ste to uradili.Ostanite na vezi!! Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvršili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika UPUTSTVA Ml a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Zbog toga je najvažnije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama. Otvorite detetu usta i proverite možete li išta da izbacite. Otvorite mu usta i vidite možete li išta da izvadite. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca. Tada oni izazivaju nelagodnost. ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. ili delovi igracaka. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. Do tog trenutka bolesnik ništa ne sme da uzima na usta. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u ždrelu i tako izazovu delimicno ili totalno zagušenje disajnih puteva. nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi nešto sa cime morate odmah zapoceti. morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/može da govori Potražite strani predmet u ustima Potpuno zagušenje disajnih puteva Srcani zastoj ili zagušenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Ne spuštajte slušalicu!! Prinesite bebu bliže telefonu. pa pregledajte usta. Bolesnik mora udobno da se smesti 4.03 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Da li je pocetak bio iznenadan? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima nešto zaglavljeno u grlu? Šta bi moglo da bude to što je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da diše? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom? 1. Ukoliko bolesnik može da diše I vazduh prolazi mimo stranog tela. treba da konsultuju lekara. morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokušaja da uhahnete vazduh u pluca. pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Ukoliko ovo ne uspe. delici ljuske jajeta. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon bliže bolesniku! Položite bolesnika da leži ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. Postavite dete na leda. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina. korištenjem Hajmlihovog manevra kao što je opisano na ovoj strani. morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. temperaturu. dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima još stranih tela za uklanjanje. sitan novac. Ona mogu da izazovu delimicno zagušenje disajnih puteva. Postavite dete da leži na stomaku preko vaše ruke. Ostanite na vezi. Otvorite bebina usta i vidite da li išta možete da izvadite. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. glave okrenute nadole. i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije što je pre moguce. tada je snažno kašljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Postavite drugu ruku preko prve. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kašljane. grašak. U ozbiljnijim slucajevima može da se probije sluzokoža I time izazove ozbiljna infekcija. Još uvek ne place/još uvek ne diše Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje. pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi. kašljanje i delimican kolaps pluca. Najcešci simptom je iznenadni napad kašlja. Uradite ovo pet puta zaredom. Ostavite dete da leži postrance. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcešce mala: kikiriki. Ukoliko bolesnik ne može da diše tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Naglo pritisnite dijagonalno i naviše. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kašlje kako bi izbacio strani predmet. Pritisnite nadole 1-2 cm. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. Pridržite dete sa glavom okrenutom nadole. Ucinite to odmah. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Ukoliko je teško ili cak nemoguce ventilirati bolesnika. S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne spuštajte slušalicu!! Da li bolesnik može da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m ože d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. igle delovi izgriženog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Ukoliko još uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet. 9 . bol. pet puta. Okrenite bebu na leda. Ne spuštajte slušalicu! Prinesite dete bliže slušalici. Ovo može da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom. bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. brzo. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom košu.

04.04.3.privatan prevoz A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.08 I 1.05 A.14 A.2.2.04.03 A.10 A.04.04. predlozite .2.04. aktvirajte .2.3 1.3 1.3 1.12 A.06 A.2.3.2.04. Nivo svesnosti.3 1.2 1.04 A.2. Ime.2.01 A. Sluzbe koje su aktivirane 3.2.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.2. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.04. Moguci bezbednosni rizici 4.slanje ambulantnog vozila .6 1.2.7 1.02 A.3 1. osnovni problem 1.04.04.3 1.04.2. starost i pol bolesnika 6.04.3 1. disanje status cirkulacije 7.11 A.04.13 A. adresa /opština 2.2.3 1.04 Ozbiljne nesrece 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa "Ostanite na vezi!" Uzbuna .15 10 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.3 1 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.07 A.04.04. III izdanje .7 1.09 A.3. Nivo hitnosti. 1.

kiša. Prebacite æebad preko povredjenih. . . sklonite što više ljudi u zaklon. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-æa/udes. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. Nemojte povredjenima davati hranu ili piæe. Prebrojte povredjene i javite mi. Umanjite i imobilišite dislocirani prelom.prioritet ima nošenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomoæ i dalji transport bolesnika Otvorite vazdušne puteve i povredjene i nesvesne stavite u položaj za oporavak. 3. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: . Pogledaj poglavlje 29 Otežano disanje 5.Odgovorne vazdušne medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoæi sused nih regiona 5. Pobrinite se da neko doèeka ambulantno vozilo ili helikopter.Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdušne službe spašavanja) 2. Preuzmite kontrolu na mestu nesreæe. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima.) . ili asistirajte. itd. Zagrejte bolesnike. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije. Pobrinite se da je mesto nesreæe bezbedno. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics. Steknite sliku o razmerama nesreæe i izvestite o tome. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mere prve pomoæi na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokom spasilaèke akcije. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. Lokalni planovi u sluèaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najbliži kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. vreme i svetlo.ili asistirajte u tome.po moguæstvu u zatvoreni prostor.budite spremni da primite još hitnih poziva! .i izvestite o tome. svetlost. sneg. Jednostavne mere prve pomoæi. Ukoliko je mesto nesreæe bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti. fizièke prepreke. to je prioritet. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru. Niko ne sme da se izlaže opasnosti tokomspasilaèke akcije.Ponudite pomoæ ukoliko smatrate da je potrebna. operater mora odmah da uzbuni: 1.zapišite sve što vam je reèeno i beležite vreme poziva .razmišljajte o alternativnim rešenjima .Ponudite svoje znanje ako je potrebno. jer ce im možda biti potrebna vaša pomoc . vidljivost. Pokažite razumevanje. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi.ko ima autorizaciju da primeni razlièite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege .Nadzirite poziv I prikupite informacije .Ostanite u kontaktu sa pozivaocem. Tešite povredene.prema postojeæem protokolu službe i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluèaj katastrofe. stavite ih u položaj za oporavak. Na mestu nesreæe pruža se samo delimièna pomoæ . Informacije možete dobiti i od vojnih medicinskih snaga 11 . Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4.prikupite što je moguæe više podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet. pomoæ iz vazduha) Mesto nesreæe (uz pomoæ mape ako je moguæe) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter može da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesreæe (vetar. i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima.04 DODATNA PITANJA Situacija Postoji li neki drugi broj /naèin komunikacije? Recite mi šta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne službe? (hitna pomoæ. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe.položaj za oporavak . . Procenite rizik . pristup.ukoliko je potrebno pozovite još osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuèuju radijaciju Možete zvati hitne službe 24 sata dnevno. oblaè-nost. Asistirajte. znakovi.ko koga obaveštava? -ko ima autorizaciju da objavi da je došlo do katastrofe? .otvaranje vazdušnih puteva .Lokalne vatrogasne ili spasilaèke jedinice 3. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge. jer æe se telefonske linije ubrzo blokirati . 2. preko/ispod 8 godina.Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci. Uèinite sve što možete kako bi mesto bilo bezbedno. O katastrofama/velikim nesreæama Definicija Medicinska katastrofa: kada broj žrtava kojima je potrebna pomoæ premašuje kapacitete medicinskih aparata. moguæe opasnosti. i ispod njih. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7.proverite da li radi sound log . temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?) SAVETI POZIVAOCU 1. vatrogasci.Odmah povežite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci . ne spuštajte slušalicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date još informacija što pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. policija. Stavite svima do znanja da ste lekar. Utoplite povredjene. ukoliko je moguæe Postavite one koji su u nesvesti u položaj za oporavak. wide-bore venous cannulas. ne dozvolite da im bude hladno.Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoæi .Lokalne Hitne pomoæi . Spoljašnje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet).ukoliko to vec nije uèinjeno.

Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Pošaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Ostala pomoca.05.03 Sekundarna pomoc.08 V. Nestabilne vitalne funkcije.05 V.05. V. P R I O R I T E T V. Trenutna potreba.Pošaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili . Zahteva se poseta bolesniku.05. Stanje nije urgentno.06 H. H. Stanje nije urgentno. V.05. Stanje nije urgentno. Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.02 Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike.Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci. Postavljajte dodatna važna pitanja Ukoliko je potreban prevoz: .05. Nestabilne vitalne funkcije.05.05.05 H. Zahteva se poseta bolesniku.06 V.05.05 Rezervacija transporta 1 A. Prevoz do nižeg nivoa pomoci.09 Sekundarna pomoc.02 III Primarna pomoc: Transport do lekara/dežurnog lekara. Agreed time. Primarna pomoc: Transport do dežurnog lekara ili poliklinike. 12 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Povezite pozivaoca sa med.04 V.05.03 A. Stanje nije urgentno. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja.02 A.05. Other assistance.bez nepotrebnog odlaganja.05.05.Posaljite ambulantno vozilo.01 Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.. Moguce ozbiljno stanje. Trening o dogovaranju vremena prevoza.Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima H. V. ili . Moguce ozbiljno stanje. P R I O R I T E T II H.01 A. III izdanje .04 A.05. "Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med.sluzbama Ako saljete transport: .05. Sekundarna pomoc. Nije urgentno.03 Sekundarna pomoc.06 H.07 Pomoc ostalim hitnim službama .05.05. Trening . Sekundarna pomoc: Prevoz do višeg nivoa pomoci.pomoc bez nepotrebnog odlaganja.Posaljite ambulantno vozilo .05.05. No urgency. Ostali zadaci.05. ili .07 V.04 H. Prevoz do višeg nivoa pomoci.Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta .05 A. Asistiranje hitnim službama.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu.pomoc bez nepotrebnog odlaganja. U dogovoreno vreme.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Trening: Trenutno reagovanje.Povezite pozivaoca sa lekarom ili .05. Trenutna pomoc.05. Prevoz do višeg nivoa pomoci Stanje nije urgentno. Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna važna pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport . Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim službama.05.

Oznaèavanje mesta u toku dana .kada alternativni naèini prevoza nisu odgovarajuæi Uslovi za sletanje helikoptera . helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoæi i lekaru. Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja.su alternativni naèini prevoza da bolnice previše dugi . Vazdušne kompanije mogu da daju savete i uputstva.05 DODATNA PITANJA Koji je najvažniji klinièki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Može li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno diše? Otežano? Ne diše? Uèestalo diše.Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog èoveka .lokalna hitna pomoæ ili lekar nemaju struènost. Uslovi za korišæenje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistièkih resursa kao što su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1. dahæe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotièna? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med.ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi èesto.ustanove: Da li ste sada uz bolesnika. Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. treba da bude jasno oznaèeno.Svetla za upozorenje na drugom vozilu . Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo može se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta.Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla . Svaka opština bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaèena za sletanje medicinskog helikoptera. Osoblje hitne pomoæi ne sme da ulazi u opasna podruèja. onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: . pribeležite to jer to može biti korisna osnova za ostala važna pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi.površina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise može da povuèe . . Lekar zadužen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza. bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesreæe ili tokom prevoza.ravna površina za sletanje .ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom.je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoæi / lekaru da stigne do bolesnika previše dugo . 2.Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. medicinskim osobljem ili struènim licima . Policija mora da osigura mesto nesreæe pre nego što da zeleno svetlo osoblju hitne pomoæi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveške) saèinilo je vodiæ o korišæenju medicinskih helikoptera. vozi lekara na mesto nesreæe.na prijemnom odeljenju? SAVETI POZIVAOCU Vidi"Pomoc medicinskom osobljul". U primarnim sluèajevima. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. na respiratoru ili nešto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom.Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaèavanje mesta u toku noci .najmanje 30x30 metara površine za sletanje . Dogovorite gde æete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego što stignete na mesto udesa. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Ponudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnièkim specijalistom. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluèili i obavestite da se oèekuje da stigne traženo ambulantno vozilo.Zamolite nekoga da maše belom zastavom/kartonom . Možda je svrsishodno da se pošalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice. Pomoæ ostalim urgentnim službama.tokom prevoza? . 13 . infuzijom. proce-nite alternativne naèine vezane za vrstu tretmana i naèin prevoza za svaki pojedinaèni slucaj. ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srèani ili moždani udar? Pitanja za pozivaoca iz med. i mora da odluèi o nivou urgentnosti. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje može da intubira ili daje terapiju. Korišæenje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kašnjenja u pružanju neophodne pomoæi 3. ili kada zbog vremenskih uslova ne može da poleti. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korišæenje resursa. Dodatna pomoæ u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pružanju pomoæi služeæi se odgovarajuæim poglavljem O rezervaciji transporta Kriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni klinièki problem koji se tièe nekog drugog poglavlja Indeksa. trebalo bi da bude naruèeno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske taèke gledišta.da je moguæe priæi mestu sletanja vozilom .

8 2..06.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .3. III izdanje ..06. izgleda iscrpljeno Bled i oznojen.. puls preko 110/min.obavestite dežurnog lekara .5.8 5..3.4.06. ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni žuti kriterijum Predpostavljeni žuti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali žuti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju) 4.06. Moguci bezbednosni rizici 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.3.06.06.3. ili . mucnine. iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti. ili .4.5.8 2. oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.06. Dogovorena sredstva komunikacije 5.03 I P R I O R I T E T KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je.06 H.4.02 8 .6.6.05 H.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili .06.8 2..3.06.08 8 A.6.……….06.6.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.03 II P R I O R I T E T H.06 Nejasan problem 1 A.3.slanje ambulantnog vozila ..6.8 2. Sluzbe koje su aktivirane 3.5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.6..3..6.04 A.06..5. starost i pol bolesnika 6.06 A. ili .06. osnovni problem adresa /opština 2.5.6... Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 A. predlozite .09 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure. Nivo svesnosti.5.06.10 P R I O R I T E T III 8 8 V. disanje.06.06.8 1.6.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.6.05 A.01 V.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .07 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Jak bol.01 H.4. Ime.06.04 H.06.8 2.4..09 8 2.5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.06.07 H. nenormalno jake bolove po ili ispod kože Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(više nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi (Ukoliko prema informacijama ne može da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu) 2.02 Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca.06. malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu.06. Nivo hitnosti. status cirkulacije 7.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .06.08 H.5.6. ali samo što se nije onesvestio Otežano disanje.7 2.8 3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r . npr 8 H.02 A. aktvirajte .5.06.8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .. nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta.5.5.03 8 14 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.8 8 8 H.6..8 2.3.

Povrede (ubodne rane. Ukoliko se utvrdi problem. pogledajte odgovarajuæe poglavlje i postupajte prema uputstvima PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Proverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Može da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja kože? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeæu sa bolesnika i pažljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju.Održava li liènu higijenu? Može li sam da ode do toaleta? . Infekcije se razvijaju brzo. bolesnici koji su im najpodložniji imaju ranice (od preležanih boginja. komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima. 3. ali isto tako uzrok može biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije. Svesnost. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogorša 7. od punktiranja ili posle operacije.Slabosti . Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak težine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoæan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholièar? Narkoman? SAVETI POZIVAOCU 1. Pridignite bradu i nežno nagnite glavu unazad. Medicinsko osoblje naviklo je da opštu procenu vrši posmatranjem: boje kože. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina. izraza lica. susedi. KONTAKTIRAJTE DEŽURNOG LEKARA U nejasnim sluèajevima važno je imati dežurnog lekara koji æe izvršiti brzu procenu stanja. prelome) Tragove injekcija (dijabetièar. ali isto tako se može javiti u sluèaju jakog bola Ili kritièno niskog nivoa šeæera u krvi. Poštujte lokalne procedure. Process zapaljenja obièno poèinje u rukama i nogama. kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta.Može li da jede i pije? . modrice.Kakva je moguænost roðaka da stalno nadgledaju bolesnika? . temperature tela. stepenice. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teško utvrditi preko telefona. Položite bolesnika na stranu. liènost. Ovakvo stanje najèešæe je praæeno visokom temperaturom. Disanje.Ima li roðaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? . koji su na terapiji steroidima ili su dijabetièari. èesto je kritièno bolestan. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. može da bude rezultat nekrotiènog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnožava kroz tkivo. Teško je i roðacima da budu objektivni u davanju opšte slike. Ozbiljni bolesnici su èesto letargièni i ne zanima ih šta se dešava u njihovom okruženju. Cirkulacija. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu. Bleda.Kakvi su uslovi za život (toalet. moguæe neuhranjenosti ili dehi-dracije. Kao što su navedeni znaci i simptomi tipièni za oboljenje ili povredu. Dodatna pitanja pružiæe vam podatke o disanju. I slièno).Da li je nedavno boravio u bolnici? . æebadima ili neèim sliènim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Može li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opišite ga. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritiène bolesti ili povrede. naroèito u sluèajevima kada je stanje bolesnika nejasno. kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac). Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. Oslobodite ga tesne odeæe i pomozite mu da zauzme udoban položaj. reakciju na svetlost Saèinite detaljnu istoriju slucaja ako je moguæe Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalištu (niska temperature tela)? Proverite opšte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je moguæe utvrditi: Hematološki / infektivni status? Nivo šeæera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opšte prakse ili bolnièka dokumenta O nejasnom problemu VITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazaæe nivo Svesnosti.Uzmite u obzir starost i pol. naèina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija. UKOLIKO NISTE SIGURNI. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi Pokažite ih lekaru ili tehnièaru. imaju smanjen imuni sistem. a znaci iI simboli su nejasni. ili u prenošenju taènog podatka telefonom jer su subjektivni. Kritièna ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukaže na to da su Vitalne funkcije ugrožene. Podignite bradu i nežno potisnite glavu. jer je to posao lekara. oznojena koža uobièajen je znak problema cirkulacije. OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Važno je utvrditi opšte zdravstveno stanje bolesnika. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da diše zapoènite CPR. # .Alkoholièar ili narkoman? . Polusvesno stanje ili otežano disanje Postarajte se da bolesnik diše slobodno.06 DODATNA PITANJA Mentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li diše normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko diše? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Možete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opšte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnodušan prema okruženju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo išta u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poèelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opišite bol. Proverite da li bolesnik još uvek diše.Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJAŠNJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan. zbunjen ili u grèevima. Možete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. . ali inaèe neobjašnjiv bol po koži.Da li je u stanju da se stara sam o sebi? . Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno diše.Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? . stava. Vidi poglavlje 01/02 8. motornog odgovora. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeæom.Gubitka interesovanja za ono što ih okružuje . 2.Da li koristi lekove? . 6. disanja. Ozbiljno bolestan ili povreðen bolesnik koji je nemiran. kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ. narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite velièinu zenica. koji sprat)? . itd. Bolesnik je vidno bled i oznojen Položite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. ali važno je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluèaj. bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju èesto pate i od: . PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA Èesto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo.Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? .Gubitka apetita . ukoliko je moguæe u položaj za oporavak. pod kožom ili u mišiæima.Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? .

status cirkulacije 7.07 Alergijska reakcija 1 A.5 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.4. predlozite .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . Za sada u redu 3.3. Nivo hitnosti.01 III Alergijska reakcija nakon više od 30 min posle izlaganja 2.04 A. ili .01 A.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T E T 16 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.07.3. aktvirajte .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or .3.5 2.07.5 2.03 V.07.4.5 1.4.5.4.4. ili . npr.07 A.3.3.……….obavestite dežurnog lekara .Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.02 A. Ime.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapušenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije.07. 4.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.06 A.5 2.5 V.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. starost i pol bolesnika 6.8 3 3.08 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva diše Jedva diše Teškoce sa disanjem se pogoršavaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdražen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava (prethodio je anafilakticki šok)) 6 1.07. Moguci bezbednosni rizici 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H..07.: . osnovni problem adresa /opština 2.07.07. ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogoršava 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.05 A.4. III izdanje .. ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.02 H.3.02 V.5 H.07.01 II Teškoce sa disanjem.reakcije prošlo 30 min Sumnja na anafilakticki šok zbog slicnog prethodnog Iskustva 2.5 2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…….04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. ili .07.5 1.3.07.slanje ambulantnog vozila .3.03 A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.03 P R I O R I T E T I dalje mu nije dobro iako je od al.04 V.07.07.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5 H.07.3. disanje. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I 1.07. Nivo svesnosti.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .07.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .

nežno gurnite glavu unazad i podignite bradu. Vidi poglavlje 14 . Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice. bolesnik æe iskusiti teškoce sa disanjem a boja kože æe preæi u jasno iI svetlo crvenu. ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opšte prakse ili bolnice.): Ringer ili NaCl iv. lice. oznojena koža (nizak BP pad cirku. muènina. životinjska dlaka).Naglo pogoršanje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEÈENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritiènih alergijskih reakcija kao što su oticanje respiratornog trakta. iv braunila. (visok prioritet) Adrnalin . ili astma) .Glukokortikoidi iv/im. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogorša 6.Muènina i bolovi u stomaku . Poveæajte priliv teènosti ako je sistolièini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. Skinite tesnu odeæu. kuæna prašina i grinje.1-0.Uticaj na opšte zdravstveno stanje (slabost. Vidi poglavlje 20 Problemi sa kožom i osip Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. akutni napad astme ili alerijski šok. muènina. pa èak može i da izgubi svest. Procenite indikacije za intropiju (npr. O alergijskim reakcijama ALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima.Simptomi astme ANAFILAKTICKI ŠOK (ALERGIJSKI ŠOK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktièki šok.Bleda.B. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR 2.01 mg/kg.Na šta je bolesnik imao reakciju? . ako je moguæe u koma položaj.Inhalirani alergeni (naroèito polen. Proverite da li bolesnik diše.Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaèajevima sa problemom cirkulacije -0.Teškoce pri gutanju (oticanje sluzokože membrane grkljana) . (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god.Ujedi životinja ili insekata 8. Bolesnik æe oseæati nesvesticu.Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? . hladna i dijaforetièna. Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktièkog šoka.Deca: 0.Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? . Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4. % . Može biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr.Urtikarija pri svrabu.Ubodi insekata . VAŽNA INFORMACIJA . astmatièari kao iI bolesnici sa srèanim problemima su najugroženiji. NaCl.Lekovi (naroèito acetylsalicylates.5 mg iv polako) . Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen. iv teènosti. povraæanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljšava ili pogoršava? 1.Kada su poèeli simptomi? . Polu-svesno stanje i teškoce sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ili neke druge pluæne ili srèane bolesti? Prethodni anafilaktièki šok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluèaju šoka? Akutni napad Šta je moglo da izazove ovu reakciju? Šta se dogodilo? Kada su i kako poèeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab.07 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po život? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme. i treba da ih koriste kada je neophodno.Svrab (oèi. lacije) . Neko od roðaka bolesnika takoðe treba da zna kako se ovi preparati koriste.Antihistaminici H2 blokovi iv . Najcešci simptomi akutne alergijske reakcije su: . Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podložne razlièitim alergenima.Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritièno: Racemic adrenalin inhalacija: 0. ili tablete .5 mls u 1-2 mls. koža ce postati bleda. upaljenji crveni osip i plikovi . da bi zatim postala bleda i cijanotièno siva. ili u vidu inhalatora. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: . Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5.Istorija ozbiljnih (anafilaktièkih) alergijskih reakcija . Ukoliko doðe do pada cirkulacije. Osoba dakle može da naglo reaguje na nešto što je ranije tolerisala bez problema. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. NSAID.Neka hrana (naroèito morska. Sluzokoža membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajuæi disanje. Ako se bolesnik ne oseæa dobro Položite ga na leða i podignite mu noge 3.Da li su se simptomi ubrzano razvili? .Problemi sa disanjem (oticanje sluzokože membrane usta i grkljana. bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo. Kolaps cirkulacije može dalje da dovede do srèanog zastoja. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. Ukoliko bolesnik ne može da sedne. oznojena. komplet za slucaj alergijskog šoka. Zahteva prevoz u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Položite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm.2-0. Položite bolesnika postrance. Anaguard. pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti. u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. OZBILJNI SIMPTOMI . usta. Anafilaktièki šok Kiseonik. zatim vrste oraha i jaja) . Najèešce uzroci alergijskih reakcija su: . koža) . antibiotiici) . N.

status cirkulacije 7.08.08.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.04 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .07 2. bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem više od 20 min Otekline na koži.6 2.06 A. Moguci bezbednosni rizici 4.Pošaljite ambulantno vozilo ili .06 P R I O R I T E T 18 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.6.8 P R I O R I T E T H.02 A.7.04 H.08.6 2.08.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….02 H.03 I P R I O R I T E T Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.5.08. Nivo hitnosti.08 A.08.3.08.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .08. ili .02 V. Ime.7 1.5.08 Krvarenje (netraumatsko) 1 KRI ERIJUM T SAVET 2 ODAZIV Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnoca A.3.01 A. ali samo što se nije onesvestila Otežano disanje Bleda.: .5.08.05 V. adresa /opština 2.7 6.08.3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.08. predlozite . Sluzbe koje su aktivirane 3.obavestite dežurnog lekara .7 1. Povraca male kolicine sveže crvene krvi Povraca staru krv. I dalje bled I oznojen.08.6 2.3.6.05 V. npr. Nivo svesnosti.5.05 A.5.08.08.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.slanje ambulantnog vozila .3.. ili .Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.3.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi and/or . aktvirajte . stalno ali minimalno krvarenje 7 7 6.03 H.6 A.6 2.7 1.5.08. III izdanje . ili . 9 2..10 H.09 2.03 V.3. oznojena I još uvek krvari Iskašljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Sveža krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon više od 20 min.08.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.6.7 7 8 4.5.7 V. Dogovorena sredstva komunikacije 5.01 II Krvarenje je prestalo.3. ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa.5.04 V.6. starost i pol bolesnika 6.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .3. disanje.………….6 3. sa trajanjem preko 20 min 2.3.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .08.3.08.01 III Iskašljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine sveže krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica.08.5.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6 3. osnovni problem .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .08.08. ili .

5. ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muèninu i povraæanje sveže crvene krvi. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Krvarenje iz rane neæe da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to duže vreme. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni). Krvarenje iz varikoznih vena. ili je tamna. što je pre moguæe. izmešano sa sluzi? Da li bolesnik još uvek iskašljava krv? Mnogo? Da li otežano diše? 1. Tamna. Obièno je gubitak krvi mali. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme. Iskašljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskašljavanje velikih kolièina sveže krvi iz pluæa Je kritièno. i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Ili tendencijom ka krvarenju. Poènite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. sve dok se krvarenje ne zaustavi. hemoragiju je teško zaustaviti. blago nagnut ka napred. Manje kolièine krvi u stolici. Pritisnite jako oblast koja krvari èistom krpom. crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskašljavanje krvi Velike kolièine.ukoliko je to moguæe. 6. Danas je najèešæi uzrok hemoragije pluæni tumor koji je prodro u krvne sudove. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogorša 7. Lekovi kao što su antikoagulanti (Warfarin). ne izduvavajte nos. Uzdignite deo tela koji krvari. pa treba iæi na proveru. Bolesnik se može i onesvestiti usled gubitka krvi. Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zapoènite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoragiènom šoku. èesto praæenim uznemirenošæu i tenzijom. Povraæanje krvi (haematemesis) Èir koji krvari. na prevoju lakta).ukazuje na obilan gubitak krvi. povredom ili tumorom.npr. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. treba konsultovati lekara. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Pa ipak. O krvarenju (ne-traumatskom) OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Teènosti treba da budu tople. Šok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "šoka" kao psihološke reakcije na traumatièno iskustvo. Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje su faktori koji odluèuju o nivou urgentnosti. a time i uveæavaju moguænost krvarenja. Položite bolesnika u udoban položaj 2. Obilno krvavljenje Koma položaj. Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Ovo je najèešce znak ozbiljnog oboljenja creva. Isperite usta cistom hladnom vodom. krv na toalet papiru. Može biti potrebno da se pritiskom zapuše nozdrve na 20 min. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. Hemoragièni šok Ubacite široku iv braunilu u veliku venu (npr. Male kolièine sveže krvi ili krv u tragovima u iskašljavanom sadržaju mogu biti od bronhitisa ili upale pluæa. osim u slucaju trudnoæe. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred èvrsto zapušite nos 20 min. Nije lako utvrditi razliku izmeðu ova dva klinièka stanja. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru. acetilsalicilati (Disprin. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu.08 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Kada je poèelo? Koliko dugo veæ traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo dešavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik oseæa neki bol? Gde? Da li se bolesnik oseæa slabo? Ima li muèninu? Povraæa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik veæ pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraæanje krvi Da li je krv crvena. Krvarenje zbog lekova. Ukoliko se krvarenje ponovi. Aspririn itd. Krv u urinu (haematuria) može biti izazvana infekcijom. ili usled nekritiène reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). Gubitak krvi i opšte zdravstveno stanje odluèiæe o nivou urgentnosti. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. zbog korišæenja gore pomenutih lekova.) i NSAIL (Naprosyn. Ne gutajte krv. kamenom u bubregu. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ukoliko je bolesnik hipertenzièar). Bolesnik može da izgubi znaèajne kolièine krvi i pre povraæanja. 9. ali mogu da traju duže i time izazovu gubitak krvi. ' . Hronièno krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar.Opšti simptomi odluèiæe o nivou urgentnosti. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane èak ni nakon primenjenog pritiska. Tuberkoloza pluæa je nekada bio uobièajeni uzrok ovakvih krvarenja. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obièno prestane samo. obièno su rezultat postojanja Hemoroida. iz stomaka ili digestivnog trakta. ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li svežu krv. usled èega se bolesnik može i ugušiti. noge uzdignute 3. ŠOK SINDROM Poèetak pada cirkulacije (šoka) poèinje bledom oznojenom kožom i ubrzanim ali slabim pulsom. Položite ga na leða. Acetilsalicilati i NSAIL uveæavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. Bolesnik treba da sedi uspravno. Ovo može biti znak raka kože koji je u nastanku. ili gornjih delova creva vezanih za želudac . Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Položite bolesnika na leða i uzdignite noge 20-30 cm. crna stolica (melena) se dešava zbog krvarenja Iz stomaka. kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroðaj I 18 ginekologija i akušerstvo). i ovde može da bude u pitanju ozbiljno oboljenje. Sveže krvarenje iz rektuma. U mnogim sluèajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego što to primete. Male kolièine sveže krvi uobièajene su nakon jakog napada povraæanja. Krv iz nosa ne treba da se guta jer može da se naðe u povraæki. 8. U svakom sluèaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti pluæa. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. Povraæanje tamne krvi koja lièi na zrnca kafe ukazuju na to da se krv veæ neko vreme nalazila u stomaku. Nepotrebno podizanje KP može da uveæa krvarenje. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne može da se zaustavi upuæuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. ili tek malo. Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv.

04 A. otežano govori i guta Jake opekotine.Pošaljite ambulantno vozilo ili .4.7 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..……….09. .10 A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .slanje ambulantnog vozila .09.03 Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3 H. Nivo hitnosti.09.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.09. Moguci bezbednosni rizici 4.5 4.5. kod odraslih (više od 20% kože) Jake opekotine.5 3.07 A.09.08 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….02 Deca sa manje od 10% opekotina na koži 3.09.7 3.3.obavestite dežurnog lekara .05 Pad sa 3-5 metara 3. Ime.02 A.11 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Otežano disanje Pospan ili razdražljiv Izložen dimu.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.09.09. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I H.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . npr.09.09.npr.5.5 3..5 3. Dogovorena sredstva komunikacije 5.03 A. ili .09 A. predlozite .09.09.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.09. status cirkulacije 7.09.01 A. oseca se loše 5 H.5.4.5 3. adresa /opština 2. osnovni problem .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi ili / i .4.09. aktvirajte .5 2. ili .09.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.02 P R I O R I T E T Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci.05 A. starost i pol bolesnika 6. ili .09.01 III Manje opekotine (manje od 1% .5 4.: .4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .5 H.09 Opekotine/povrede elektricnom strujom 1 A. ili .06 A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. Sluzbe koje su aktiviranee 3. kod dece (više od 10% kože) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku) 6 4.04 Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo.09. sada bez problema V.03 20 The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. disanje.4. Nivo svesnosti.dlan na ruci) 3 V.01 II Odrasli sa manje od 20% opekotina na koži 3 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .09.

povredama strujom OZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos. Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid. i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluèaj cijanotiènog trovanje. Ukoliko je mouæe sve iskljuèite. ukoliko je moguæe u koma položaj. Povrede na glavi. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. Iz dispeèerskog centra se može pozvati elektrodistribucija ili odgovarajuæa kompanija.Voda treba da je isprva hladna. i može da izazove ozbiljna unutrašnja ošteæenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ušla i izašla.duboke opekotine na preko 10% kože kod dece ispod 10 godina.). Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraèunato deljenjem cele površine tela. Povrede na glavi prekrijte èistim i vlažnim komadima platna ili zavojem. Prekrijte cistim i vlažnim komadima platna ili kompresionim zavojem. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. ali pazite da se bolesnik ne smrzne.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuæna na 220V? Visoka voltaža? Kako je bolesnik doživeo elektricni šok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljuèeno elektrièno napajanje? 1. sa slojevima povreðene kože. I 2. Materijali koji se koriste u savremenom okruženju emituju otrovne gasove kada se zapale. vlažnom krpom ili kompresionim zavojem. 5. Trovanje gasom. Možemo razlikovati delimièno guste-površinske opekotine (poznate kao opekotine 1. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ali ne ledena. ili postavite bolesnika pod tuš. ali treba da znate koja je površina tela zahvaæena koristeæi "pravilo devetki". Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je još uvek povezan sa izvorom struje. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine površinske ili duboke. Rani tretman hiperbariènim kiseonikom može da spreci neurolška ošteæenja u kasnijem stadijumu. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. Položite bolesnika postrance. Opekotine su najèešæe i površinske i duboke. .09 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU Situacija Šta se zapalilo? Da li još uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obavešteni vatrogasci? Policija? Još neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el. prenesite bolesnika na sigurno 2.Osobe koje su u kontaktu sa elektriènim kablovima ne sme da dodiruje nestruèno osoblje. spaljene obrve ili dlake u nosu.Duboke opekotine na preko 20% kože kod odraslih. Hospitalizacija uvek. policiju ili odgovarajuæe odeljenje).Spasilaèko osoblje mora da se zaštiti. Povrede na koži Rashladite oblast pod opekotinom tekuæom vodom sa slavine ili sa tuša. i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3. Oni mogu da izazovu gušenje i povrede pluæa. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogorša. pažljivo. 4. Udisanje toplih gasova može da dovede do oticanja sluzokože gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome gušenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre.stepena) gde je koža delimièno oprljena crnim. Otežano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguæite bolesniku da slobodno diše. 20 stepeni C). Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koži znaèajne. Na mestu nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Još nisu stigli. i podignite bradu. Tretman je rana intubacija pre nego što edem sluzokože u grlu ne uèini intubaciju teškom. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesreæe Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki požar Vidi poglavlje 04 Velike nesreæe ' . Proverite da li bolesnik i dalje diše. Mogu se koristiti i posebni preparati kao što su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. opekotine oko usta i nosa. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima. >20% kod odraslih) . ali može da izazove aritmiju. pluæa) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) . Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Nesreæe sa visokim naponom èesto završavaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesreæe). 20°C. stepena) gde je koža crvena i ponekad pod plikovima. 6. Voda bi trebalo da isprva bude hladna. Vidi poglavlje 35 Nesrece. mišicima i nervima. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". Dim i garež na licu. grkljan.Jake opekotine po rukama . usta. Rashlaðujte oblast najmanje 15 min. Bolesniku ne sme da bude hladno. Bezbednost Niko ne sme da bude izložen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti. Olabavite tesnu odeæu. U sluèaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. 3. ukoliko Je moguæe (zvati elektrodistribuciju. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad. Prkrijte povreðjeni deo èistom.Su opekotine velike (>10% kod dece. ili postavite bolesnika pod tuš. ukljuèujuæi i nerve i krvne sudove. Držite sve podalje od svega što je je povezano na struju. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Leða Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomoæ kod opekotina: Prskajte hladnom tekuæom vodom najmanje 15 minuta. zapoènite CPR. promuklost i teškoæe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom položaju. (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. ukoliko . POVREDE ELEKTRIÈNOM STRUJOM 220 volti je kuæna struja koja uglavnom ne može da naškodi. a delimièno suva i bleda.Duboke opekotine oko zglobova (èak i kada povreda izgleda kao mala) .(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. elektrièno napajanje mora odmah da se iskljuèi. Povrede na koži. Tretman je 100% kiseonik.Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje O opekotinama.Opekotine na genitalijama . železnièku stanicu. dušnik. Zatim mlaka (oko. Ukoliko bolesnik ne diše. Srèani zastoj može da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce.Opekotine na licu . 20 stepeni C).

5 1.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.10.Pošaljite ambulantno vozilo ili ..Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I A. Moguci bezbednosni rizici 4.3.5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 Gliceril trinitrat pomaže. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina H.01 A.10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja 1 A.10.10.bol u ramenu.3.3.5 * Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin.2.3. inace se dobro oseca 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.4.09 1.5 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.03 V.4.10.5 V. osnovni problem ..3.i ili .4. samo što se nije onesvestio/la Otežano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje duže od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) .3.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.4. Dogovorena sredstva komunikacije 5.slanje ambulantnog vozila .2.5 1.4.04 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima.5 1. starost i pol bolesnika 6..03 H.: .5 V..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.5 1. status cirkulacije 7.5 1.bled I oznojen* .iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca* 6 1.06 A.bol I neprijatan osecaj u grudima* .3.. i ako jeste kada i sa kakvim efektom. Nivo hitnosti.10.2. ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loše. adresa /opština 2.5 1.05 A.02 A. ili . ruci ili vilici* .10.07 A. ili tokom fizickih vežbi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca. Nivo svesnosti.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ili .3.2.4.10.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .02 H. inace se dobro oseca Kratki oštri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja 1. nepoznato lupanje srca 1.01 III Bol kada duboko udiše.2.10.3.. disanje.10.03 A.………….02 P R I O R I T E T V.04 V.2. Ime.2. III izdanje 22 .. npr.Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili .2.01 II Mala nelagodnost.10.4. predlozite .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .08 A.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.05 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.10.3.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. aktvirajte .10.5 1.5 1.10.10.10.obavestite dežurnog lekara .5 1..10.10.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .10.

Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. ako je moguæe odmah 3. Dopamine) u konsultaciji sa bolnièkim specijalistom. koje nastaje ukoliko je zahvaæen veci deo srèanog mišica. ali defibrilatore danas možete naæi i na drugim mestima. Akutno popuštanje srca. bilo da sedi ili da leži Obezbedite mu tišinu i toplinu 2. ili pak kao oseæanje skuèenosti u grudima. bledilo. ukazuju na moguæ infarkt miokarda. Akutni edem pluæa i kardiogeni šok nastaju zbog akutnog popuštanja pumpe.Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je èest simptom upale pluæa. skleroza). Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda. hladnoæa ! i oznojena koža.Perikarditis . u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Aritmije i srèani zastoj. Bol se ne može otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina . Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje srèanog mišiæa kiseonikom biæe smanjeno. loše probave. Inaèe se koriste u hitnim pomoæima. Pronaðite lekove koje boesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 5. Kardiogeni šok Kiseonik 7-10 litara putem maske Šok položaj: Položite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. Simptomi angine koji se u kraæim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoršavaju. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. Odreðene beta blokatore iv. Ova neprijatnost obièno proðe nakon nekoliko minuta odmaranja. ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. bolesnik æe prepoznati simptome.Aneurizma aorte . NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomešati sa srèanim napadom: . Svakim ušteðenim minutom znatno se uveæava šansa za preživljavanje. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opšte gledano kažu da se oseæaju jako slabo.10 DODATNA PITANJA Bol Opišite bol? Koji probada? Koji steže? Grèevit? Oštrina? Jaèina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? Šta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? Šta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srèano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srèana oboljenja? Bolest pluæa? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srèana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je moguæe Da li bolesnik puši? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru? SAVETI POZIVAOCU 1. Utopliti i pustiti da dmara. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdražljiv i zabrinut Trombolitièki tretman prema lokalnim procedurama. ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Disprin. a postoji moguænost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF. Ubrzan puls bez bola. Napad može da bude potpuno iznenadan i èesto je pokrenut fizièkim naporom. u jednoj ili obe ruke. Iznenadan oštar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca veæ može da se odnosi na bol u mišiæima. . Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne grèeve. snabdevanje odreðenih delova srèanog mišiæa (miokarda) biæe odseèeno. O bolu u grudima/srèanim oboljenjima ANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Mišici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. teskoba. Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveæava šanse za preživljavanje.Embolija pluæa . (npr. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je naše srce preskoèilo jedan otkucaj. Akutno popuštanje srca kao i pluæni edem ili kardiogeni šok su opasni po život. Defibrilator takode treba da je pristupaèan i tokom prevoza bolesnika. simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristièni. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoðe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. i samo po sebi je retko opasno. Dajte bolesniku aspirin npr. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. što uzrokuje neprijatnost u grudima. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije. ili uz konsultaciju sa bolnièkim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. Ako se ovo zakrèenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi srèanog mišica u toku nekoliko sati umreti. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog popuštanja srca. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju. hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. mora se prineti i upotrebiti najbliži raspoloživi defibrilator. (Razmišljajte! Postoji rizik od edema pluæa) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. naroèito kod starijih. bola u mišiæima. Bolesnik se èesto oseæa loše.Gliceril trinitrata. Najèešæi usputni simptomi. INFARKT MIOKARDA (SRÈANI UDAR) Ukoliko doðe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza. obièno ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. Novid. Bol ili nelagodnost. U sluèaju da se sumnja na srèani udar. ima muèninu. Može da se sažvaæe ili rastvori u malo vode 4. ali može da se dogodi i tokom odmora. Mnogi su i bledi i oznojeni. Srèani udar obièno poèinje bolom ili "nelagodnošæu" u grudima. vrtoglavicu i napet je. preloma rebara. Ovo može biti pomoæ pri odreðivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. ka ramenima i dalje prema grlu. Tipièni simptomi su teškoæe sa disanjem. Ovo je potpuno uobicajeno.Opšte stanje bolesnika odluèiæe o nivou urgentnosti. Pomozite bolesniku da zauzme udoban položaj. Bol ili nelagodnost mogu se takoðe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaèiti kao bolovi od nadimanja. teškoæe sa disanjem ili ostale nelagodnosti. Elektrièni šok je neophodan za pokretanje rada srca. Odmah prijavite ako doðe do pogoršanja 6. Aritmije su uobièajene u satima nakon srèanog udara. U nekim sluèajevima. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. haos u elektriènom sprovoðenju izaziva nekoordinirane srèane kontrakcije bez pumpanja krvi). Stanje bolesnika pogoršava se u roku od 5-15 min. Sumnja na srèani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom.

: . inace je u redu Visok nivo šecera u krvi.g.01 H. potreban savet oko prilagodavanja doze insulina V. Agreed communication links 5.6.Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. status cirkulacije 7.privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. ili .. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6. disanje.. ramenu.slanje ambulantnog vozila .01 A.Send an bolesnika da .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o o .Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu. Dogovorena sredstva komunikacije 4.6 6 6 P R I O R I T E T V.02 3.Pošaljite caller again vozilo ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru potrebnoj nezi or / i /i iliili .11..11.03 V.11.7 1..4. 6.9 za pozivo za poziv "Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5.. Ime.Inform pat's own doctor on next working day.06 V.11 Diabetes 1 A.. ruci ili vilici 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna .Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme. izgleda slabo ili se oseca loše 2. plitko diše Ne odgovara na drmusanje i vikanje. ne može da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu.………….Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili ... osnovni problem adresa /opština adresa /opština 2.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.11. ili .11..obavestite dežurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno .11. breathing..11. III izdanje P R I O R I T E T II Trudnoca. ili .7.8 H.5.6 2. inace je u redu Ima upalu.7 1..11.02 A. starost i pol bolesnika 6. e.11.02 H.. sa bolom i nelagodnošcu u grudima. 6.04 Bled i oznojen. ili ili .11. Moguci bezbednosni rizici 4..11..04 V.5. able to eat or drink something sweet Ima temperaturu.Ugovorite vreme narednog poziva care requirements i / ili . aktvirajte ..7 1..11. advise r If .dežurnog lekara Ako je neophodno.05 V.03 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne odgovara na drmusanje i vikanje.03 H. Nivo hitnosti.11. npr.obavestite dežurnog lekara . disanje je u redu Otežano disanje Konvulzije Loše se oseca.4..11. ne može da popije zasladenu tecnost Konfuzan.11. Sluzbe koje su aktivirane 2.05 P R I O R I T E T 6.5.5.: lekara na telefon br. Nivo svesnosti.04 A.01 Bled i oznojen.6 6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite nešto od sledeceg: . inace je u redu 3.6 III V. može da jede i pije nešto slatko Drowsy and restless. ..Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. u redu nakon uzimanja šecera 6 Potreban savet o prilagodavanjuu doze insulina 24 .7.07 and/or Visok nivo šecera u krvi.11. or NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA if condition deteriorates if condition deteriorates Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. predlozite elevant. Level of consciousness. aktivirajte Ukoliko je potrebno. Sluzbe koje su aktivirane 3.6.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog procedures.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.

ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. ili injekcijama insulina ili olovkom. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. lepljiva koža i tremor. a u najgorem sluèaju se umire. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. znojenje sa drhtavicom.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. ceðeno voæe. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. Svestan. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. 5. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi. Bolesnik postaje vidno umoran. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. mleko). (dijabetski gubitak svesti). èesto agresivno. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Konfuzan. infarkt miokarda). Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. Alternativa : Dajte 500 ml. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Kada se bolesnik potpuno razbudi. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. u najveæem broju sluèajeva. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Ako je moguæe. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. temperaturama i ostalim oboljenjima. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Ukoliko nije u stanju da pije . time možete izazvati gušenje. Ako ne. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Ostali simptomi su bledilo.urin sadrži više vode. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv. Proverite da li bolesnik još uvek diše. 7. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. postoji opasnost od gušenja . Tretira se šeæerom ili glukagonom. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. ako je moguæe u koma položaj . Položite bolesnika postrance. brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Ako ne diše . Ukoliko bolesnik može da pije. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Ipak. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. izmerite nivo šeæera u krvi. Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. naroèito u nogama. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. gazirana piæa.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . gazirana teènost ili mleko. Da bi se glukoza rastvarala.zapoènite CPR: 2. 3. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. 4. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. Olabavite tesnu odeæu. znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. pio suviše alkohola.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe.

8 2.4.12. III izdanje ...3.policija.8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .04 P R I O R I T E T V.3.....12.Pošaljite ambulantno vozilo ili .02 H.12.12 Davljenje 1 A..12.7 2.01 A..4.12.vatrogasci..02 V.3...12..medicinski helikopter.12.ili Ugovorite vreme sledeceg poziva NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel. svestan 2.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. 7 1.4 2.slanje ambulantnog vozila .4 2..4 2.01 II Dezorjentisan. diše normalno Temperatura tela 34-36 stepeni C...4.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme.03 H.12.09 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .02 A. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Deluje kao da se smrzava i da gubi svest Jedva diše Nesreca u toku ronjenja...4 5 2.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .dežurnog lekara ... ako treba .12.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ako treba .2..12.3.7 2. moguca povreda vrata Ekstenzivna spoljna povreda Temperatura tela ispod 30 stepeni C Pad vodu sa visine (most.. skela i slicno) Osoba u vodi (spasavanje u toku) Nestala osoba (spasavanje u toklu) 6 3... normalno diše Iscrpljen posle dužeg vremena provedenog u vodi Ozbiljan kašalj.12.06 A...04 A..12. ali uspeva da diše Temperaturea tela 30-34 stepeni C...obavestite dežurnog lekara ili .4 2.03 A. ako treba Zapocnite sa pracenjem operacija Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno..3.01 P R I O R I T E T III Svestan.12.12.12.05 A. broj.3.... ronioci.3.. Sada je u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 2.08 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .4..ili .12.4.03 26 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..8 1 1 P R I O R I T E T H.07 A.

stavite mu 1-2 kafene kašicice meda u usta. Hipoglikemija na duže staze može oštetiti moždane æelije. Teškoce sa disanjem ili nesvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Dijabetes se može kontrolisati dijetom. naroèito u nogama. Olabavite tesnu odeæu. dajte mu sendvièe da stabiliše nivo šeæera u krvi. i njegovo tretiranje Da li bolesnik uzima insulin ili tablete za dijabetes? Kolika je doza? Kada je bolesnik uzeo poslednju dozu inslulina ili tableta? Da li je izmeren nivo šeæera u krvi? Kada? Koji je nivo zabeležen? Kada je bolesnik poslednji put jeo? Da li je bolesnik ranije imao slièan napad? Kada? Može li sada da jede I pije? Da li bolesnik ima lek zvani Glucagon spakovan u špricu. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora pre nego što se stanje poboljša ili ne stigne pomoæ. Kada se bolesnik potpuno razbudi. u veliku venu (ima brži efekat nego glukagon). I visoki i niski nivoi šecera u krvi mogu dovesti do niskog nivoa svesnosti i time biti kritièni. ili injekcijama insulina ili olovkom. temperaturama i ostalim oboljenjima. glukagon) dok se ne potrvrdi dijagnoza. može da pije Dajte bolesniku èašu zaslaðene teènosti kao što su slatka limunada. Tretira se šeæerom ili glukagonom. dajte mu nekoliko èaša zašeæerene teènosti (voæni sok. Položite bolesnika postrance. kao i lekovima koji æe uveæati nivo šecera u krvi. Tipièno je da æe bolesnikovo ponašanje biti nenormalno. Možete da mu premažete desni i usne medom ili zrncima šeæera. gazirana piæa. 3. Dajte 20-50 ml (10-25 grama) koncentrovane glukoze (500 mg/ml) polako iv.zapoènite CPR: 2. ne može da pije Ne terajte bolesnika da pije. koji se koristi kada je nivo šecera suviše nizak? Ostalo Temperatura? Koliko visoka? Ima li drugih simptoma ili tegoba? Da li je bolesnik na redovnoj terapiji? Kojoj? SAVETI POZIVAOCU 1. Bolesnik postaje vidno umoran. Oralni lekovi mogu uticati na bolesnika nekoliko sati nakon uzimanja. HIPERGLIKEMIJA (Visok nivo šeæera u krvi) Nivoi šeæera u krvi mogu biti ekstremno jaki u sluèajevima nedijagnosticiranog dijabetesa. a u najgorem sluèaju se umire. Ipak.pokušajte da ga naterate da uzme kocku šeæera ili nekoliko kašika meda ako je moguæe. Mnogi dijabetièari izgube vremenom oseæaj u stopalima. Ako možete: Dajte bolesniku da sisa nekoliko kockica šeæera. postoji opasnost od gušenja . ili stavite kristal šeæer ili med izmeðu usana i zuba. Ako je moguæe. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Ukoliko bolesnik može da pije. 5. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièaru 8.kada je bolesnik tako pospan da nije u stanju da pije. URGENTAN TRETMAN POLU-SVESNE OSOBE Polusvesni dijabetièari sa neurednom istorijom Bolesti treba da dobiju tretman kao hipoglukemièari (šeæer. Ako ne diše . infarkt miokarda). znakovi i simptomi razvijaju se u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. a sklonost ka hipoglikemiji može da potraje. Ako bolesnik ima pri sebi inekciju Glikogena: Dajte 1 mg (= u špric za jednokratnu upotrebu) u butni mišiæ 6. Bolesnik sa hiperglikemijom èesto karakteristišno duboko diše (Kusamulovo disanje) a u dahu se oseæca bolestan miris acetona. bolesnik æe postepeno postati pospan da bi u najgorem sluèaju izgubio i svest. gazirana teènost ili mleko. ili kada je bolesnik bio nemaran sa dijetom ili terapijom. Vidi poglavlje 10 Bol u grudima/srèana oboljenja 9. Podignite bradu i nagnite nežno glavu unazad. (dijabetski gubitak svesti). Ukoliko se ovakvo stanje ne tretira. lekovima koji se uzimaju oralno i uveæavaju osetljivost tela prema sopstvenom insulinu. Ako ne.07 DODATNA PITANJA Nesvesno stanje Koliko dugo je bolesnik bez svesti? Da li bolesnik diše normalno? Opišite disanje bolesnika! Da li se bolesnik žalio na nešto pre nego što je izgubio svest? Da li je konzumirao alkohol? Dijabetes. time možete izazvati gušenje. 7. Nivo šeæera u krvi može da izmakne kontroli i da se uveæa u sluèaju infekcije. manjak insulina vodi do visokog nivoa šeæera u krvi. Rodjaci bolesnika èesto umeju da daju injekciju glukagona ukoliko je bolesnik ima u blizini. Vidi poglavlje 23 Konvulzije/napadi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. ako je moguæe u koma položaj . popuštanje bubrega ili slabljenje vida kao i slaba cirkulacija. a da bi to obezbedio bolesnik mora sve više i više da pije. Dugotrajnu hipoglikemiju treba da prati lekar. Kada se uveæa nivo šeæera u krvi. mleko). Ako je bolesnik bez svesti ne treba mu davati ništa oralno jer postoji opasnost od gušenja. 4. Tipièni znaci su jaka žeð i poliurija. èesto agresivno. Procenite ostale razloge za smanjen nivo svesnosti. Dijabetes i infekcije Dijabeticari su skloni infekcijama. Kada mu bude bolje Dajte bolesniku parèe hleba kako bi stabilizovao nivo šecera u krvi. Ovo može da vodi ka hroniènim i inficiranim oticanjima zglobova. Simptomi hipoglikemije mogu se brzo razviti i èesto ih mešaju sa pripitošæu. Ukoliko nije u stanju da pije . znojenje sa drhtavicom.Neko drugo oboljenje koje komplikuje O dijabetesu Dijabetes izaziva smanjena proizvodnja insulina u pankreasu. pre svega zbog ošteæenih nervnih vlakana 25 . HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo šeæera u krvi) Svi bolesnici na insulinu i oralnim lekovima za dijabetes su podložni hipoglikemiji s vremena na vreme. u najveæem broju sluèajeva.urin sadrži više vode. Nizak nivo šeæera u krvi može da se dogodi ukoliko bolesnik nije dovoljno jeo ili je povraæao. ceðeno voæe.bolesnik ne doðe svesti nakon tretmana glukozom ili glukagonom . brza injekcija koncentrovane glikoze bila bi neophodna. Glukoze 5% (25 grama) brzo iv. Bolesnik bez svesti Plasirajte braunilu u veliku venu. Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje. Hiperglikemija se inaèe kod dijabetièara javlja pri infekcijama. javlja se muènina i poèinje povraæanje. Smeštaj bolesnika u bolnicu je neophodan ako: . pio suviše alkohola. Svestan. Iznenadna pospanost kao i gubitak svesti ili trešenje tela mogu da se dogode. ili se izložio ekstremnim fizièkim naporima. Da bi se glukoza rastvarala. DUGOROÈNE KOMPLIKACIJE Postoji opasnost od razvitka srèanih oboljenja (npr. Konfuzan. S obzirom da insulin prenosi šeæer (glukozu) iz krvi do celija. lepljiva koža i tremor. Alternativa : Dajte 500 ml. Paznja! Injekcija koncentrovane glukoze van vene može ozbiljno da ošteti tkivo. izmerite nivo šeæera u krvi.Se sumnja se na overdozu ili oralno uzet antidijabetik sa sporim dejstvom . Ostali simptomi su bledilo. Mnogi saniteti imaju opremu kojom može da se izmeri nivo šeæera kapilarne krvi.

ili Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e uvreme.5.6 3.09 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Nenornalno disanje ili teškoce sa disanjem Slabost i pospanost nakon ronjenja Bled i oznojen Velike spoljne povrede Temperatura tela ispod 30 stepeni C Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Osoba je u void (spašavanje u toku) Osoba je nestala (spašavanje u toku) 2. konsultujte lekara specijalistu Obavestite dezurnog lekara Zamolite pozivaoca da se javi lekaru na broj.13.5.5.13.5.6 3.05 A.13.3.5. inace u redu Manje povrede (posekotine i modrice) 9 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ako treba.4...6 3.01 V.06 A.01 II Slab i oznojen satima nakon ronjenja Glavobolja Paraliza/smanjena osetljivost u delovima tela Otupelost ili sitno probadanje po koži Bolovi po koži i zglobovima Osip ili svrab Ozbiljan i kašalj bez prekida 3..5..02 H..medicinski helikopter.5.4.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .04 A.13.policija Zapocnite pracenje operacija Prodjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Konsultujte lekara specijalistu Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.3.08 A.4.5.slanje ambulantnog vozila ..6 Proverite preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .6...8 4.03 A.13.13.4..13.13.5.13.13......07 A..13.4.4.ili Ugovorite vreme novog poziva P R I O R I T E T Sumnja na povrede u ronjenju.13.6.6 4.13. ako treba ..9 3.6.4. ako trea .vatrogasce ili ronioce.13..dežurnog lekara .Obavestite lekara pa javite pozivaocu Pošaljite ambulantno vozilo ili Zamolite bolesnika da dodje do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.6 3.5...02 A.03 H.01 A.13.02 V.13.4.7 2.5.6 3.07 P R I O R I T E T III V.4..03 Temperatura tela od 34-36 stepeni C.05 H..13...13..6 3.13 Nesreca u skuba-ronjenju 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Simptomi i znakovi neposredno posle ronjenja A.6 2..6 3.. za sada bez simptoma i problema 5 NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 28 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.04 H. kao i Dom Zdravlja Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T I Svi simptomi i znaci koji se pojave tokom prvih 24 h nakon ronjenja mogu biti rezultat nesrece u ronjenju H. III izdanje .06 H.4.5.5.4.6 1 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna ..5.13..4.

Promene unutrašnjeg uha Izazivaju opijenost. Simptomi su kašalj. Dugi boravak pod vodom ne mora neophodno da ukazuje na to da je žrtva izdahnula. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko se ne sme izlagati riziku tokom Spasilaèke akcije. ali nisu ozbiljni. Sumnja na spinalne/cerebralne promene Stalni kiseonik 100%. jer treba da se prevezu zajedno sa roniocem.Acetilsalicilati se mogu davati Dodatna pomoc na: Vidi 12: Davljenje Vidi 21: Hipotermija Povreðeni je još uvek u vodi Da li povreðeni pluta na površini? Koliko je daleko? 2. sa uzdignutom glavom. iv. Ako je prestao. bez ozbiljnijih ošteæenja mozga DAVLJENJE vidi 12 Davljenje. variranje svesnog stanja.udaljenost od kopna . u camcu. promene svesnog stanja i napade. Ukoliko se vazduh iz pluæa ne ispusti.Potreba za roniocima Ponudite pozivaocu da ga povežete sa specijalistom opšte prakse. Zapoènite CPR èak i u ekstremnim sluèajevima! Poznato je da postoje sluèajevi preživljavanja i nakon više od sata provedenog pod vodom. Svaki simptom bolesti ili neprijatnosti treba shvatiti ozbiljno. paralizu. 9.Dextran 20 ml.Dexamethason 12 mg iv (umanjuje edem CNSa) . Njihovo tretiranje takoðe treba poveriti kompetentnom specijalisti. Prenesite ga na bezbedno mesto. gubitak sluha. Treba da leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. preko tesne maske sa rezervoarom. Cerebralne / kièmene promene Nitrogenski balonèiæi u krvi mogu da blokiraju krvne sudove u mozgu i kièmenoj moždini. Tipièno. i da uzrokuju isti spektar neuroloških simptoma kao i kod ekspanzije pluæa: bockanje. ramena i laktovi. Proverite da li bolesnik još uvek diše. Ako je sanitet opremljen za ronilaèke nesreæe: . kukovi. u vodi . maskom. Ako je potrebno. po moguæstvu u zatvoreni proctor. Ostali ronioci iz iste ekspedicije èak i ako nemaju simptome. ili subkutani emfizem. Vidi 01/02 Nesvesni do I preko 8 godina. Ostali koji su ronili (u isto vreme i na istoj dubini) treba ispitati telefonom i to od strane lekara iskusnog po pitanju ronilaèkih nesreæa i komplikacija. spadaju u riziènu grupu kod koje se simptomi mogu javiti. i moguæe. otupelost. Bolovi u sinusima ili srednjem uhu mogu biti jaki. Spisak bitnih telefonskih brojeva: 27 . Kiseonik Ako je moguæe: Dajte 100% kiseonik po moguæstvu 10 lit/min.Raspoloživi èamci u blizini nesreæe . . pojaviæe se neurološki simptomi: bockanje. tupost. Promene na koži Svrabež sa osipom. PROMENE Stvaranje nitrogenskih balonèiæa u krvi i tkivu mogu da izazovu mnogo razlièitih simptoma. Polusvesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Gurnite pažljivo glavu unazad i pridignite bradu. a za njim Dextran 40. Smestite bolesnika na bezbedno mesto. po moguæstvu sa rezervoarom.Broj povreðenih na mestu nesreæe. pa èak i ukoliko nema simptoma.Koliko dugo su povreðeni bili u vodi/nestali . Umotajte bolesnika u æebad ili odeæu. Ako se ova krvna embolija prenese krvnim sistemom do mozga ili kièmene moždine. "Gušenje" Nitrogenski balonèiæi u pluænom tkivu mogu da Izazovu simptome respiratornog i cirkulatornog Sistema: kašalj. ti simptomi se javljaju odmah po ronioèevom izlasku na površinu.13 DODATNA PITANJA Locirajte bolesnika Gde se nalazi? Na kopnu? U vodi? U èamcu? 1. Kolika je dubina vode na mestu nesreæe? Da li su potrebni ronioci? Ima li u blizini neki èamac? Kakvo su vreme i vidljivost na mestu nesreæe? Povreðeni je u èamcu Gde se nalazi èamac? Koliko daleko od kopna? Gde èamac može da pristane? Može li u blizini da sleti helikopter? Ostalo Koliko je dugo ronilac bio pod vodom? Na kojoj dubini? Kada je ronilac izašao na površinu? Kada su poèeli simptomi? 3. Hipotermija Mozak može dugo da preživi bez kiseonika u sluèajevima hipotermije. Vidi 35 Nesrece. Uklonite svu mokru odeæu.500 ml. za prvih sat vremena (poboljšava mikro cirkulaciju CNSa). Ronilaèki refleks utièe na preusmeravanje cirkulacije izmeðu srca i mozga. 10 . Zglobovi Bolovi glavnih prevoja kao što su kolena. Hitna pomoæ treba da odmah kontaktira odreðenog specijalistu. Vazdušni balonèiæi u tkivu pluæa mogu da prouzrokuju pneumotoraks. Generalno Svi simptomi koji se jave 24 sata po dubinskom ronjenju mogu biti uzrokovani povredama nastalim tokom ronjenja. Sumnja na bolest dekompresije (promene) Ugrejte bolesnika i obezbedite mu mir i tišinu. položite ga na Levu stranu. i napadi. sve vrste poremeæenog disanja i edem pluæa. ili nestalih .Izbegavajte opijate (prikrivaju simptome) . 4. Hitna služba pomaže tako što povezuje pozivaoca sa kompetentnim specijalistom. 8. Ako bolesnik ne može da sedi. paraliza. ronilaèku tablicu i kompjuter.nistagmus i ponekad muèninu. 5. alveole mogu da popucaju i balonèiæi vazduha dopreæe do krvi. Bolesnik mora da se ugreje i odmara. Ostalo Zadržite sve boce I ventile.Da li su povreðeni na kopnu. odmah zapocnite CPR. Postavite ga da mirno leži na levoj strani sa uzdignutom glavom. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacije za urgentne službe: . razlièite stepene disajnih teškoæa ili pad cirkulacije. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite bilo kakvo pogoršanje.Da li ima povreðenih koji plutaju na površini . DEKOMPRSIONE KOMORE I SLUŽBE KOJE MOGU DATI SAVET ž Nesreæe pri ronjenju traže znanje eksperta i specijalisticki tretman. 6. Vidi 21: Hipotermija O ronilaèkim nesreæama POVREDE PLUÆA ZBOG PRITISKA ILI EKSPANZIJE Kada ronilac prebrzo izroni pluæa trpe ekspanziju. zujanje u ušima.od kojih se veæina javlja u prvih 6 sati po ronjenju. Olabavite svu tesnu odeæu. 10-12 l/min.

14...14.05 A.6 4 4 H.4.2. disanje normalno Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava Strah od anafilaktickog šoka zbog prethodnog slicnog iskustva Odrasli sa ujedom poskoka.14.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .3.6 1..05 H.5. Moguci bezbednosni rizici 4. osnovni problem .04 5.14.01 V.01 H.slanje ambulantnog vozila .6 1. Slabost.. 6 2.14.14.02 II Ujed insekta na vratu.14. Nivo hitnosti.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.6 5.03 A. Bol u predelu ujeda.04 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.6 P R I O R I T E T 2. aktvirajte . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Ne reaguje na drmusanje i vikanje Otežano disanje Ubod insekta na vratu.14. ne oseca se dobro Dete sa ujedom poskoka Alergijska reakcija koja se brzo pogoršava (pre toga anafilakticki šok) Masivno krvarenje nakon ujeda. bolni otok na mesu ujeda.6 2.14.03 H.6 2.14.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.14. još uvek traje Ugriz stariji od 12 sati.6 A.6 4.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .04 alergijska reakcija pole vise od 30 min.…………. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7 1.6 5.01 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 30 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 A..06 H. Temperatura.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .3. ili .obavestite dežurnog lekara .4.14. inace u redu Disfiguring ugriz ili ubod po licu ili vratu dubok ugriz bilo gde na telu Ugriz stariji od 12 sati.02 V.14. Sluzbe koje su aktivirane 3.07 6 III V.14. ili . predlozite .2. teškoce u govoru Ili gutanju Samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Ujed poskoka.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.06 A.5.09 A.14.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.14 Ujedi insekata/životinja 1 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .3.07 A. ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .14.14. status cirkulacije 7. adresa /opština 2.14. od ugriza ili uboda 2. disanje. Ime.03 V.6 Lokalna reakcija na ugriz/ubod Ugriz jedva da je povredio kožu Tick bite 5 4 5 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.08 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ili .2..6.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. III izdanje . Temperatura Temperatura. Stanje se ubrzano pogoršava 1.. starost i pol bolesnika 6. npr.: .14.14. Nivo svesnosti.14.10 6 H.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.

ukoliko u danima nakon ujeda razvije temperature ili ukoliko poène da se oseæa loše.antihistaminici . mokrom krpom ili ledom. RIBA BODULJA / ŽAOKA ž je morska riba. Ne secite i ne sisajte zaraženu oblast 2. Procenite da li su potrebni: . Ujed poskoka (vidi "ujed poskoka" ispod) Uvek dajte profilaktièku tetanus vakcinu Deca i roditelji sa opštim znacima i simptomima treba da budu primljeni u bolnicu. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesno stanje do i preko 8 godina PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Znak da je došlo do lokalne infekcije borelijom. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. muèninu i povraæanje. Antiseptièka sredstva nanose se na mesto nakon uklanjanja. Olabavite tesnu odeæu. Omoguæite mu da slobodno diše. otežanog disanja. 31 . Veliki broj osinjih uboda može da rezultira smrtnim ishodom. Nagnite nežno glavu unazad i podignite bradu. ponekad konji. Odloženi simptomi infekcije borelijom ukljucuju paralizu. Oèistite detaljno oblast pre nego što je povijete ili zašijete. Lekar treba da proceni da li su potrebni antibiotici ukoliko se lokalna infekcija proširi (lokalno oticanje sa bolom. Krpelji mogu da prenesu i druge opasne bakterije koje izazivaju ozbiljne simptome nalik gripu. ž Životinjski ugrizi: Zaustavite krvarenje snažnim pritiskom na ranu. 6. Smrtnost je velika (25-30%). 7. jer to može da odloži njegovo uklanjanje. i da li je ugriz prodro duboko kroz kožu. Bolesnici koji su vec bili ujedani I znaju da može da dode do reakcije ili slabosti u nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja. Pa ipak. i od bolesnikove osetljivosti. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje ili otežano disanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše. maèke. (razmislite! Ide direktno u krvne sudove). Ovakve povrede. u trajanju od najmanje 5 min. 2. Ova pojava treba da se tretira antibioticima. Neki bolesnici sa alergijskim reakcijama mogu da razviju opšte simptome urtikarije. otežano disanje. Ako se bolesnik oseæa loše. Pažljivo rashladite mesto hladnom vodom 3. Bolesnici bez simptoma treba da budu pod nadzorom narednih 6-8 sati svejedno. Svako koga je ujeo pas mora da se obrati odmah svom lekaru. Bolesnik treba da izbegava hodanje. veæ treba da se prenese. a izazivaju i nekoliko opštih simptoma. dezinfekcionim sredstvom. UBODI INSEKATA izazivaju lokalnu reakciju. kao što su oticanje. Ako bolesnik ne može da sedi. 4. ukoliko Je moguæe. Otrov se uništava visokim temperaturama (termosenzitivan) tako da zaraženo mesto treba da se potopi u vruæu vodu (40-45°C) ili vreo pesak. Žaoka koju ova ribica nosi na leðnom peraju sadrži otrove i izuzetno su bolni. mesto ujeda vruæe). lakše je uzeti pincetu koja može dobro da zahvati. Sledite uputstva koja su na pakovanju. Ako je moguæe. temperaturu i opšti osecaj slabosti. Antidoti postoje. Opšti simptomi mogu da ukljuèe urtikariju. 5. UJEDI PSA Ponekad. Ugrize koji su probili kožu treba da pregleda lekar koji ce proceniti da li je potrebno dati tetanus vakcinu i èišcenje. Treba konsultovati lekara kako bi se procenila potreba za antitetanusom. kao i one koje su nanete u predelu nosa i usta. UGRIZI POSKOKA / OTROVNICE Prva pomoæ na licu mesta: 1. i tada bolesnik treba da se odmah obrati lekaru. bolove u zglobovima i mišicima. imobilišite mesto udlagom i sliènim 4. je kružni crveni osip (erithema migrans) koja se javlje oko mesta ujeda nakon 7-14 dana (varira od 3-30 dana).Ili dok se ne zaustavi krvarenje. Ozbiljna alergijska reakcija obièno se javlja u roku od 30 min. Povrede mogu biti ozbiljne kod male dece. Vidi savete u "o ujedima životinja / insekata" ispod Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. položite ga postrance u koma položaj. èistom krpom.antidot (zmijski serum) .14 DODATNA PITANJA Kada se dogodio ubod / ugriz? Gde je bolesnik ugrižen / uboden? (Pažnja! Usta ili grlo) Koja vrsta insekta ili životinje je to bila? Da li je bolesnik hipersenzitivan? Da li je bolesnik ranije imao ozbiljnu ili po život opasnu reakciju na ujed ili ugriz? Da li se simptomi brzo razvijaju? Da li se ubrzano pogoršavaju? Poboljšavaju? Ima li po telu osipa ili svraba? Slab. Izbegavajte da koristite masti ili hemikalije kako biste "ugušili" krpelja. iz apoteke. Deca ili bilo ko drugi ko reaguje više nego lokalnom reakcijom treba da bude primljen u bolnicu. Duboki ugrizi maèaka ili pasa jako se lako inficiraju. oticanje i gubitak boje kože. èak i kada je u pitanju manji pseæi ujed. Deca obièno reaguju više nego odrasli. (bledilo.Tretman teènošcu da bi se izbegao šok Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: vidi 07 Alergijska reakcija. Astmatièari mogu da dobiju ozbiljan napad astme. pomozite bolesniku da sedne u udoban položaj. Ujedi otrovnice su retko pogubni. Ako prestane da diše. Lokalni simptomi su bol. Profilaktièki antibiotici se ne preporuèuju ukoliko ne postoje klinièki znaci kao što su lokalna infekcija ili neko opšte oboljenje. Ubod ose ili pèele u usta ili grlo može da dovede do oticanja ždrela što vodi do zagušenja disajnih puteva opasnog po život. Bol i oticanje obièno proðu nakon 20-45 mi ovakvog tretmana. mogu da izazovu teškoæe s disanjem Ili pak nekontrolisano krvarenje (idi na stranu 35 Nesreæe). sa muèninom i povraæanjem? Bolovi u stomaku? Da li bolesnik pati od astme. s vrtoglavicom i muèninom položite ga sa uzdignutim nogama (osim u sluèaju da je ugriz ili ujed na nozi) Ubod insekta: Izvadite žaoku i ohladite oblast hladnom vodom. UJEDI KRPELJA Krpelji koji se uklone u roku od 24 sata retko izazivaju infekciju iz mikro-organizma borelija. a u nekim sluèajevima èak i pad cirkulacije. da bi se izbeglo da jedan njegov deo ostane. ili ako su u pitanju povrede grla ili vrata. ili. 3. pad cirkulacije. crvenilo i bol. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesveno stanje do i preko 8 godina. treba da posete lekara. Alergijska reakcija Ako bolesnik ima uz sebe terapiju za svoju alergiju pomozite mu da je uzme.Postoji mala opasnost od veæe reakcije ukoliko nije bilo lokalne reakcije u prvih pola sata. alergije ili Srèanog oboljenja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li su vam pri ruci anti-histaminici? Da li iko u okolini ima takve lekove Kod sebe? 1. 5. bol u abdomenu i dijareju. Oèistite ranu temeljno èistom vodom. Držite mesto ujeda na nivou nižem od gornjih delova tela. Simptomi zavise od kolièine otrova koji je ubrizgan. oznojena koža). prenošenje opasnih bakterija može da izazove akutnu sepsu sa visokom temperaturom u roku od nekoliko dana po ujedu. ako je ujed probio kožu. naroèito ako su u pitanju mala deca. kao i od mesta ugriza i od toga koliko se brzo otrov širi. O ujedima životinja / insekata UJEDI ŽIVOTINJA ž Obièno su to psi. nekoliko dana po ujedu. Krpelj može da se ukloni izvlaèenjem ili uvrtanjem krpelja prstima. Uvek imajte na umu profilaktièku tetanus vakcinu .

15.7 1.4.3.5. Deluje slabo i nemirno Izuzetno bolno grlo.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. Sluzbe koje su aktivirane 3.2.5. predlozite .3. disanje.15.5.4. status cirkulacije 7. Nivo svesnosti.7.4.10 2. ili . 5..07 Zbunjen i nervozan Osip i loše se oseca Dete koje neprestano kašlje.Pošaljite ambulantno vozilo ili .06 A.03 H. Moguci bezbednosni rizici 4. izgleda slabo i . bolno grlo i kašalj.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi.7 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.01 H.15 Temperatura 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Napadi / grcevi: vidi 23 Napadi/grcevi Otežano disanje: vidi 29 Otežano disanje Bol u abdomenu: Vidi 25 Bol u ledima /abdomenu Uho-grlo-nos problem: Vidi 37 Uho-grlo-nos A.slanje ambulantnog vozila .3.4.10 3. ravnodušnost Polenska groznica. III izdanje .4.15.4.15.02 H.6.15.3.3.15.4.5 stepeni C.02 V.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .08 1. Nivo hitnosti.15..3.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ravnodušnost Probadanje pri mokrenju 3.6. Sledite lokalne procedure.obavestite dežurnog lekara .5.02 A.03 V.6.9 1.4.15.5 3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….15.Ima tackasti osip koji ne nestaje kada se pritisne providnom staklenom cašom .5 3. jedva da je svestan Temperatura preko 38.7 1.15.5.Ugovorite vreme narednog poziva. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7.ima ozbiljnu glavobolju /bol u vratu Jak bol duboko ispod kože Bolno oticanje koje se brzo širi 8 9 1.2.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.15. ili .4.4.03 P R I O R I T E T A.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . npr.4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….05 H. ili .3. osnovni problem .04 H.3.4.15. ili .15.4.04 A. ravnodušnost Ima osip.6.2. aktvirajte .7.stanje se pogoršava brzo (iz sata u sat) .5. adresa /opština 2.05 A.15.15.01 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem i izgleda slabo Veoma slab i bled.15.6.7 1.7 1. deluje slabo Jaka uhobolja ili pritisak u ceonom predelu Izgleda slabo Pad imuniteta i temperatura Dete sa dijarejom i povracanjem Izgleda nemirno i slabo 1.15.7 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.11 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu .3.3.7 H.7 1.5 3.6.04 Ima temperaturu.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 32 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.06 H.2. Ime.15.3. starost i pol bolesnika 6.07 A.15.4.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II III V. ili .01 V.: . i / ili .

u tropskim predelima? Kašalj i otežano gutanje Iskašljava velike kolièine šlajma? Da li je ikada imao gušobolju? Da li je ovo slièno tome? 1. agresivne infekcije kože. bolno grlo I suv kašalj. i javlja se kada centar za regulisanje toplote u našem mozgu biva stimulisan na viši nivo od uobièajenog. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. slabiji ljudi sa hroniènim oboljenjima disajnih puteva (kao što su astma. (alternativno sc) Odmah hitno prebaciti u bolnicu u pratnji struènog osoblja. SAVETI POZIVAOCU Detaljno pregledajte osip po celom telu. Muènina i povraæanje mogu se pomešati sa gastritiènim obojenjima. ali ako temperatura prede 41 stepen. bol u mišiæima. ili oni kojima je uklonjena slezina. Omoguæite bolesniku dovoljno teènosti Pronadjite lekove koje bolesnik koristi ipokažite ih lekaru / tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora.bronhitis. Potencijalno kritiène bolesti (npr. Iznenadan poèetak je uobièajen. Možete dati lekove za skidanje temperature i protiv bolova. praæene groznicom. Neki bolesnici oseæaju jaku ukoèenost vrata. uz dobro osvetljenje Ukoliko temperatura ne opada: Proveravajte osip svakog sata. 5. 2. loše opšte zdravstveno stanje. EPIGLOTIS: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem PAD IMUNITETA Bolesnici zaraženi HIV virusom.Deca: Vidi 32 Bolesno dete . 33 . vrlo teško utvrditi u ranom stadijumu.000 IE) / kg I ili . Paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja. Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Karakteristièni osip zvan petehija se javlja kod nekih bakterija (vidi ispod). ozbiljne infekcije mekog tkiva . ali to ne sme da odloži tretman. da biste utvrdili da li se širi. mogu biti uzrokovani sekundarnom bakterijskom infekcijom što zahteva antibiotike. Simptomi influence su èesto jasniji duže traju. INFLUENCA I OBIÈNA PREHLADA Prehlade izazvane raznim virusima èesto se brkaju sa influencom. ali stanje letargije može da traje duže. Rektalni toplomer je najpouzdaniji naèin za proveru temperature. Osoba koja je inaèe zdrava ce osetiti tipiène znake jakog i neobjašnjivog bola. bezbojni iskašljani sadržaj (sputum). u konsultaciji s bolnicom) ako je bolesnik slab ili je prošlo 30 min a da još nije stigao u bolnicu. 10 . VRLO OZBILJNE INFEKCIJE MEKOG TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su opasni po život. ili da dodirne celom kolena.15 DODATNA PITANJA Temperatura Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Koliko je visoka? Kako ste je izmerili? Da li je bolesnik uzimao lekove za pad temperature? Da li je temperatura niža? Da li se oseæa bolje? Razvijanje bolesti Koliko dugo je bolesnik bolestan? Da li je naglo poèelo? Postepeno? Da li mu je muka? Povraæa? Ima dijareju? Koliko dugo? Može li da jede i pije? Da li je bolesnik išta uzimao u poslednjih dva sata? Može li bolesnik da sagne glavu unapred i da dodirne bradom grudi? Osip Kako izgleda osip? Da li nestane kada ga jako pritisnete providnom èašom? Ostalo Da li je bolesnik nedavno bio na terapiji zbog neke bolesti ili povrede? Da li se obratio lekaru zbog toga? Da li mu je dat neki lek? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik boluje od neke bolesti? Da li je boravio u inostranstvu. koje se mogu brzo proširiti sa kože na meka tkiva i mišice. što su delovi tela gde se infekcija širi u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika nije uvek ista. bubuljici ili ospi boginja i proširiti se brzo po celoj koži u vidu velikih bolnih crvenih ili plavièastih ospi. a takoðe zavisi i od doba dana. preko maske Krvna kultura. Bolesniku ne sme da bude vruæe Skinite bolesnika i rashladite mu kožu komadom tkanine potopljenim u mlaku vodu. što možete proveriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. praæeni su visokom temperaturom. temperatura i kratko disanje. pijelonefritis I slièno) ili po život opasna oboljenja (sepsa. delimièno zbog toga što razlicitim stadijumima dominiraju razl. INFEKCIJE UHO-GRLO-NOS Vidi. Vidi 38 Uho-grlo-nos. Najèešæi simptomi su kašalj. a mogu biti veoma ozbiljni kod starijih osoba ili onih sa padom imuniteta. 8. najèešce u rukama i nogama. 9. O povišenoj temperaturi/groznici Pod povišenom temp. U sluèaju groznice gde nema ostalih znakova ozbiljnog oboljenja ili prateæih simptoma. epiglotitis. INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Vidi 36 Urinarni trakt UPALA PLUÆA Najcešæi oblik je bronhopneumonija. u najgorem sluèaju sepsa. Pratite vitalne funkcije tokom prevoza. praæene groznicom. Temperatura ne mora biti visoka na poèetku. ili nov porast temperature. jaka glavobolja koja se èesto prenosi na vrat i leda. 6. KADA JE POVIŠENA TEMPERATURA KRITIÈNA? Ovo zavisi od starosti. èak ostaju nepromenjene nakon pritiskanja mesta osipa staklom / èašom.: . sa muèninom i povraæanjem su opšti simptomi meningitisa. bolesnik æe biti jako slab i razviæe visoku temperaturu i ukoèenost. Sumnja na meningitis/septikemiju Plasirajte braunilu. kojima je transplantiran organ. kao i dijabetièari sa poremeæenom imuno reakcijom. ali se stanje razvija i brzo pogoršava te zahteva trenutnu operaciju i tretman velikom dozom antibiotika. ova petehija ne nestaje. meningitis. na steroidima ili citostaticima. Stepen ozbiljnosti je uz sve ove opšte simptome i specifiène simptome i znakove. Tipièni simptomi su groznica. Deca sa virusnom i bakterijskom infekcijom u isto vreme. kao što je npr. / groznicom podrazumeva se temperatura tela viša od normalne. Drugi naèini merenja temperature mogu dati nepreciznije vrednosti. simptomi i znakovi.Chloramphenicol 25 mg/kg iv. 7. i drugih prateæih znakova i simbola. Produžena groznica. emfizem pluæa). može doæi do ošteæenja mozga. cesto imaju visoku temperaturu. Septicni šok / kritièna dehidriranost Terapija teènošæu (reanimacija teènostima) ako je KP ispod 100 mm Hg (70 mm Hg kod dece): . upala pluæa. Rizièni bolesnici su stariji. 11. Infekcije. npr. Antibiotici (po mogucstvu. a ušna temperatura može biti pogrešno èitana zbog ušne masti i naslaga. PETECHIAE (TAÈKASTA KRVARENJA) Petehije su karakteristièe ospe nastale izlivanjem krvi pod kožom. Naèin na koji organizam reaguje je njegov naèin da se odbrani od infekcije.Odrasli: Ringer ili NaCl 1000-2000 ml iv u prvom satu U konsultaciji sa specijalistom u bolnici procenite potrebu za inotropima Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Febrilni grèevi: Vidi 23 Napadi Sumnja na epiglotitis: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem 3.vidi ispod) su generalno. kao i svi bolesnici na terapiji zbog pada imuniteta. Infekcije mogu takoðe poèeti u malim ranama. ali ne uvek. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša. Ne postoji uvek veza izmedju toga koliko je visoka temperatura i koliko je ozbiljno stanje. 38: Uho-grlo-nos. Stanje je kritièno ako bolesnik postane pospan i postepeno izgubi svest. ima grèeve ili razvije simptome pada cirkulacije (bleda i oznojena koža). Dok neke vrste osipa nestaju lako. npr. koji pate od leukemije. pokušajte da tretirate bolesnika antipireticima i da vidite da li pomažu. 4. muènina i povraæanje. Groznica traje od 3-4 dana. Porast temperature je prirodna reakcija našeg tela na infekciju ili upalu. glavobolja.Penicilin 50 mg (80. Normalna temperatura varira od èoveka do èoveka. Kiseonik 7-10 litara/min. mogu vrlo brzo da se razviju i time daju klinièku sliku. Fotofobija.

8 1. može da guta Progutao naftni proizvod.: . npr. ili .16. što uzrokuje teškoce pri gutanju 7 1.01 II Moguce da je uzeta opasna kolicina.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 34 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.2.16 Trovanje kod dece 1 A.16.6 4.6.16. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.02 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebno nezi i / ili .16.05 A.16.5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. Dogovorena sredstva komunikacije 4.6 3.obavestite dežurnog lekara .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .6 1. Moguci bezbednosni rizici 4. aktvirajte . status cirkulacije 7.16.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ili .6 1.04 H.6 1.6 2. ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. disanje.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili cnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. 5.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.08 H.16.06 P R I O R I T Y V.16.07 A.16.02 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Nivo hitnosti.slanje ambulantnog vozila .5. izgleda dobro 5 3 V.02 A. III izdanje .4.…………. Nivo svesnosti. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3.5.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ………….16.6 4. Lagani kašalj Progutao nikotin.16..5.16.16.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje I vikanje Još uvek ima grceve Jedva reaguje na drmusanje i vikanje Bled i oznojen Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Teškoce pri gutanju Moguce da je uzeta opasna kolicina.5. izgleda dobro Progutao naftni proizvod.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . izgleda u redu Moguce zlostavljanje deteta 4.16.01 A.5.16.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.06 A..5 9 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .03 H.5.5.6 4.01 III Progutao malu kolicinu. detalji nejasni Progutao kiselinu. ima simptome Progutao kiselinu ili bazu. osnovni problem adresa /opština 2.03 A. predlozite .16. Ime. starost i pol bolesnika 6.5.05 H.6 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili r . izgleda u redu Moguce da je uzeta opasna kolicina.

Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. 8. Kiseline mogu da oštete tkivo. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. Rani simptomi su èesto abdominalni. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojavice se obièno u prvih pola sata. Biljke: Liburnam 2-10 seme æe izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. 5. po moguæstvu u koma položaj. Ostale opasne biljke jesu ðurðica odreðeni broj gljiva. i obicno najviše štete nanesu ustima. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. 2. Salicati (Aspirin. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. Naterajte na povraæanje. Obrišite prašak suvom krpom. Antidot: N-acetilcistein iv. ubrzano. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksikologa (npr. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Sledite uputstva sa pakovanja. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu.Maalox). a kod starijeg deteta od jedne. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. bazu ili naftne destilate. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. Kašalj. ukoliko dete proguta ove proizvode. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. Ozbiljni simptomi su takode i grèevi i prekid disanja. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. prašak za pranje suda i sl. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Tablete gvožda.15-60 min. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno. zatim ide period bez simptoma. 1-2 kašicice sodabikarbone razblažene u vodi. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Zabacite nežno glavu unazad. 7. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi oštecenja jetre. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno. Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju. jaja. petrolej. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. i podignite bradu. Olabavite tesnu odeæu. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. što je pre moguæe. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. Odredene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja.disanje. itd. Slabije trovanje izazvaæe nemir. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. jetre i oštecenjem bubrega. 3. ali nemojte terati dete da pije. 4. jer to može da izazove povraæanje.ali ne previše da ne dode do povraæanja. Dete æe se buniti. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Dobro isperite usta. ulje za lampe. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. Disprin).ugalj. VMA -TOKSIKOLOGIJA 35 . Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. tegli. bazu. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Savete rodbini telefonom 2. nakon uzimanja. aritmije.). Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. O trovanju kod dece NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo. povraæanje i glavobolje. Naftni destilati (benzin. 1. ali ne previše. Treba da pije mleko ili vodu. grèevima. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. 3. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. Duvan/nikotin. 6. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. šlaga ili sladoleda. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti. padom cirkulacije I rada srca. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance. muèninu. Paracetamol.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. baza. Prva pomoc: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. preparate na bazi gvožða. Prijem u bolnicu. Prva pomoæ u ovom sluèaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Varira od osobe do osobe. šlaga ili sladoleda. dati medicinski ugalj. 1. Proverite da li dete diše. Položite dete postrance.). Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g.

Ako je potrebno.17.17.07 H.Dajte savete pozivaocu .ukoliko je od znacaja.manje i nepravilne kontrakcije .13 A.dežurnog lekara .2 1.17.01 5.02 II 1.dezurnim lekarom Ako je moguce.2 H. III izdanje .Ako je potrebno.09 1.05 A.17.17 Porodjaj 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV If complications before 20th week of pregnancy: See 18 Gyn.03 .14 H.07 1. Majka i dete izgledaju dobro Posle 37-e nedelje trudnoce H. kontrakcije Bol ili kontrakcije .2 P R I O R I T Y I A.2.17.17.12 A.4 A.prvo dete.akuserskim odeljenjem ili .Dajte savete pozivaocu .02 A.-pregnancy A.10 A. više od 2 min izmedu . ili .slanje ambulantnog vozila .7.Dajte savete pozivaocu . predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.17.majka je hemoragicna Udarac u stomak (nakon 20-e nedelje trudnoce) Pre 37-e nedelje trudnoce .17.08 A.03 A. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.medicinski helikopter.17.stalan i jak bol.01 A.17.01 V. u konsultaciji sa strucnjakom: . nema kontrakcija Dete je rodeno. predlozite privatan prevoz .plodova voda.i vaginalno krvarenje .prvo dete.2 Posle 37-e nedelje trudnoce .glava ide prva .8.17. izmedu kontrakcija .slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju A.17.08 1. ako treba .više od 2 uloška na sat Pre 37 nedelje trudnoce a ima: .Ako je potrebno.beba je mlitava.ako je potrebno.7 5.pukla je plodova vode. nema kontrakcija 10 1.dezurnim lekarom Ako je moguce.11 2.3 2. manje od 2 min.vec je radala.Ako je potreno posaljite ambulantno vozilo Ugovorite vreme novog poziva NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 5.dezurnom babicom.17. manje od 5 min izmedu jakih I regularnih kontrakcija .2. slabo diše .probila plodova voda.2 A. u konsultaciji sa strucnjakom: . u konsultaciji sa strucnjakom: . više od 5 min.2 1.03 H. zamolite bolesnika da se obrati Domu Zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice .06 A.9 1 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dalje pitanja Povezite pozivaoca sa: . izmedu jakih I regularnih kontrakcija . ili .manje vaginalno krvarenje.17.2 1.ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Uzbuna . manje od 2 uloška na sat 1.plodova voda je pukla .17.17.17.2 1.17. u konsultaciji sa strucnjakom: . kao i Dom Zdravlja Ako je moguce.2 1.plodova vodica je pukla .glava se ne pojavljuje prva Beba je rodena . 7 PRIORITY III V.doživela je jak udarac u stomak (nakon 20-e nedelje) Beba nije u normalnom položaju i .06 H.7 5.6.17. ili .04 P R I O R I T Y .04 Majka ima grceve Veliko krvarenje .17.6.dezurnom babicom. ili kontrakcije .9 1.17. dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Ako je moguce.17.17.2 Postavljajte dodatna važna pitanja Povezite pozivaoca sa: .Posaljite ambulantno vozilo .vec je radala.17.akusersko odeljenje / ako je potrebno i tim sa inkubatorom .majka ima jake kontrakcije Dešava se porodaj i .02 V.9 1.slabije i nepravilne kontrakcije 36 1 1 1 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.prevremeno (pre 37-e nedelje trudnoce) . ako treba .akuserskim odeljenjem.17.Posaljite helikopter.2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .05 H.2 1.

7. Opasnost od trovanja ukoliko je dete mlaðe od 12 meseci postoji i od pola cigarete. Baza ili kiselina u ustima igrlu Obrišite i isperite koliko je moguæe sadržaj uz pomoæ mleka ili vode. ulje za lampe. Proverite da li dete diše. jer su roditelji èesto skloni da nesreæu ne shvate ozbiljno.ali ne previše da ne dode do povraæanja. 35 . ubrzano. Èesto se dešava jedan latentan period od nekoliko sati pre poèetka simptoma i pre nego što se stanje deteta pogorša. ali nemojte terati dete da pije.5 grama (3-5 pilula ili 100 mg/kg težine deteta) mogu biti ozbiljni po malo dete. 5. mnogo mleka i antacide ukoliko je moguæe (npr. Naterajte na povraæanje. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje.ugalj. tegli. Korozivne materije u ustima i grlu: Alkalna sredstva (kaustièna soda. Prva pomoæ: nagnati na povraæanje i dati med. Kašalj. ukoliko dete proguta ove proizvode. i podignite bradu. Može da se dogodi i latentan period do 48 sati pre nego što se jave simptomi ošteæenja jetre. Povraæanje može da izazove dalje udisanje ovih proizvoda. dati medicinski ugalj. što je pre moguæe. 4. padom cirkulacije i rada srca. otežano disanje loše opšte zdravstveno stanje pojaviæe se obièno u prvih pola sata. Olabavite tesnu odeæu. Odreðene mere koje se preduzimaju tokom prevoza. 2. Paracetamol. 400 mg Fe2+ (4-6 tableta). Prva pomoc u ovom slucaju: Naterajte dete da povrati Tablete fluorida. Nakon povraæanja: položite nežno dete postrance. Naftni destilati (benzin. Procenite potrebu za emeticima Uz pretpostavku da je dete pri svesti. Otrovna doza za dete od 2-3 godine je otpr. po moguæstvu u položaj za oporavak. Prva pomoæ nagnati na povraæanje. Saveti lokalnom lekaru koji leèi bolesnika. Prva pomoæ: naterajte na povraæanje ukoliko je skoro progutao. koji je popraæen pogoršanjem sa groznicom. Rani simptomi su èesto abdominalni. jaja. Apotekarska uputstva Sadrže uputstva o najotrovnijim supstancama. Biljke: Liburnam 2-10 seme ce izazvati iste simptome kao trovanje nikotinom kod dece. Dajte detetu 2-3 kašièice biljnog ulja. Ako je prestalo da diše: zapoènite CPR. bazu ili naftne destilate. Odmah odvesti u bolnicu na leèenje. Lako je potceniti kolièinu koju je dete uzelo. a kod starijeg deteta od jedne. Ako imate "medicinski ugalj" dajte mu nakon što je povratilo. Procenu izvršite imajuci na umu uzetu kolièinu i vreme potrebno da se bolesnik preveze. ili ukoliko je moguæ oralni tretman antidotima.) mogu da izazovu ozbiljnu povredu ždrela i jednjaka treba da pije mleko ili vodu. O trovanju kod dece povraæanje i glavobolje. Dva prsta desne ruke spustite mu niz grlo i jagodicama prstiju kreæite se s leva nadesno. Dobro isperite usta. Tablete gvožða.Ozbiljniji simptomi su tahikardija. muèninu. preparate na bazi gvožða. Varira od osobe do osobe.). itd. Progutao je naftni proizvod Dajte detetu 2-3 kafene kašike kuhinjskog ulja. Smrtonosna doza za malu decu je 650 mg Fe2+ (6-10 tableta). Prijem u bolnicu. Postoji velika opasnost od udisanja koja može da ošteti pluæa. Štetu po jetru može naneti doza koja premašuje 75-100 mg/kg težine deteta (odrasli > 10 g.). grèevima. kako bi se izbeglo udisanje sledeæeg povraæanja. 9. šlaga ili sladoleda. Ostale otrovne materije Pokušajte da naterate dete da povrati na sledeæi naæin: Dajte mu da pije mnogo mleka ili vode.VMA-TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo koje se nalazi na pakovanju pružiæe vam informaciju o trovanju. 3. ali ipak pokušajte da ovo radite nekoliko minuta. Odmah javite ukoliko se stanje pogorša Saèuvajte sva pakovanja ili kutije i pokažite ih lekaru ili tehnièaru Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Vidi 23 Grèevi Vidi 37 Nasilje/zlostavljanje PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Informacija Informacije o otrovima mogu se dobiti od Toksigologa(npr. Disprin). 1-2 kašièice sodabikarbone razblažene u vodi. Ne ostavljajte dete bez nadzora. Sledite uputstva sa pakovanja. nakon uzimanja. Nikotinska žvaka ili burmut su još opasniji. Ozbiljni simptomi su takoðe i grèevi i prekid disanja. i obicno najviše štete nanesu ustima. Temeljno isperite usta mlekom ili vodom. Duvan/nikotin. Zabacite nežno glavu unazad. Kiseline mogu da oštete tkivo. 6. Slabije trovanje izazvaæe nemir. jer to može da izazove povraæanje. Antidot: N-acetilcistein iv. Procenite potrebu za gastritiènom lavažom Uz pretpostavku da je dete pri svesti.15-60 min. prašak za pranje suda i sl. boci? Dete Da li se dete ponaša normalno? Da li je povraæalo? Da li je dete na dnevnoj terapiji? Kojoj? 1. bazu. 1. Vidi 01/02 Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Procenite potrebu za medicinskim ugljem Dajte koliko god je moguæe Ne dajte ako je dete progutalo kiselinu. Odmah odvesti na bolnièko leèenje. Savete rodbini telefonom 2. petrolej. Držite ga èvrsto ispod leve ruke. Tretman je isti kao kod trovanja bazom. zatim ide period bez simptoma. 3. SAVETI POZIVAOCU Polu-svesno stanje i teškoæe sa disanjem Omoguæite detetu da diše slobodno.disanje. Ostale opasne biljke jesu djurdjica neke vrste gljiva. Položite dete postrance. Ne terajte dete da povraæa ukoliko je progutalo kiselinu. Dete æe se buniti. Prva pomoæ: Naterajte na povraæanje dajte antidote: mleko. Ako se uzme 50 puta veca doza od normalne (retko su ozbiljne posledice) Prva pomoæ: Dajte da pije dosta mleka 50-100 veca doza od normalne dnevne. 8. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. VMA -TOKSIKOLOGIJA NAJÈEŠÆI OBLICI TROVANJA KOD DECE Èesto je teško proceniti kolièine otrovne supstance koju je dete progutalo.Nakon toga dajte detetu da pije mleko ili vodu. 1.Maalox). Materije u prahu (praškovi za pranje) se teško gutaju.16 DODATNA PITANJA Nesreða Kada se dogodila? Kada mislite da je dete progutalo? Koliko mislite da je dete progutalo? Da li je možda uzelo i nešto drugo? Da li su i drugovi uzeli isto to? Šta piše na pakovanju. jetre i ošteæenjem bubrega. baza. šlaga ili sladoleda. Obrišite prašak suvom krpom. Salicati (Aspirin. aritmije. ali ne previše. Ne terajte dete da pije jer to može da izazove povraæanje i sluèajno udisanje supstance.

u konsultaciji sa strucnjakom: -ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju A.3.18. Nenormalan bol ili krvarenje.5 1.5 P R I O R I T E T H.18.5 Ostanite na vezi! Uzbuna -slanje ambulantnog vozila -lekara -ako treba i dezurne babice Obavestite urgentni centar Pomozite im vasim znanjem o slucaju H.5 Ostanite na vezi! Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavite dalja pitanja Povezita pozivaoca sa: .18.3.vaginalno krvarenje .5 Ostanite na vezi! Uzbuna .dezurnim lekarom V.krvarenje i bol nakon udarca u stomak 7 2.5. bleda i oznojena Bleda i oznojena.18.18.bol u abdomenu .5 1.5.18.09 1.03 V.07 H.18.5 1.18.03 A. III izdanje .18.5 1.Ako je potrebno predlozite privatan transport .18.4.01 V.18.krvarenje.18.9 2.18.02 II Temperatura i bol ili nelagodnost u donjem abdomenu Vaginalno krvarenje.dezurnim lekarom Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .akuserskim odeljenjem ili .Posaljite helikopter.6 1. još uvek krvari Trudnoca .3.01 H.18.02 V.18 Ginekologija/trudnoca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ako nakon 20-e nedelje trudnoce sumnjate da je porodaj blizu.5 1.18.akusersko odeljenje.3.5 1. ako treba .04 H. više od 2 uloška na sat .3. vidi: Vidi 17 Porodjaj A.09 A. trudnoca nije iskljucena Neizbežan pobacaj pre 20-e nedelje Trudnoca nakon 20-e nedelje sa .4.18.uznemirenost nakon udarca u stomak Nije trudna.dezurnom babicom .akuserskim odeljenjem ili .4.Ako je potrebno.08 A. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice H.18.5 Ako je moguce u konsultaciji sa strucnjakom -Dajte savet pozivaocu .01 A.10 8 1.18.06 A. više od 3 uloška na sat Iznenadan napad bola u donjem abdomenu.ako je poterbno dezurnu babicu Zapocnite da pratite operacije u toku Predjite kroz ostale kriterijume Postavljajte dodatna va\na pitanja Ako je moguce. ako treba sa inkubatorom .5 2.3.6 1.3.5 2.5 3.sa stalnim kontrakcijama u 20-oj do 36-oj nedelji trudnoce .06 H. zamolite bolesnika da se obrati Domu zdravlja ili akuserskom odeljenju bolnice . ako treba .05 H.18. predlozite privatan prevoz Obavestite svo medicinsko osoblje koje je ukljuceno.04 P R I O R I T E T Trudnoca pre 20-e nedelje i .slabije vaginalo krvarenje .18.dezurnom babicom . kao i Dom zdravlja Ako je moguce. Inace u redu. ali samo što se nije onesvestila Teškoce sa disanjem Iznanadan bol.sa iznenadnim napadom snažnog i stalnog bola .slabiije kontrakcije i bol u abdomenu . ili je pukao vodenjak.18. u konsultaciji sa strucnjakom: -dajte savate pozivaocu -ukoliko je od znacaja.Ako je potrebno.uznemirenost nakon udarca u stomak Temperatura i bolno oticanje u jednoj od dojki 1.Ako je potrebno posaljite ambulantno vozilo ugovorite vreme novog poziva NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 38 Norveski index Urgentnog zbrinjavanja.slanje ambulantnog vozila -dezurnog lekara -medicinski helikopter.sa grcevima . 1.08 H.18.02 I P R I O R I T E T Ne reaguje na drmusanje i vikanje Još je pri svesti.07 A.05 A.4.3.5.03 2.3.5 1.3.3.pojacana glavobolja i smetnje s vidom .04 A.Posaljite ambulantno vozilo .5 NEKA SEJAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA III Postavite dodatna vazna pitanja povezite pozivaoca sa: .18.

9. što spada u po život opasna stanja i po majku i po dete.25 mg sc Nakon spontanog pobaèaja Analgetici Prijem na ultra-zvuk i reviziju. Kontrakcije koje poènu pre 37. otprilike nedelju dana posle menstruacije. Ukoliko je pak poroðaj neminovan. èesto u sredini menstrualnog ciklusa. time izazivajuæi pad cirkulacije. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Opasnost od pobaèaja Umereno krvarenje pre 20-e nedelje trudnoæe: Obavestite bolesnicu da æe verovatno sve biti u redu. Udarac u abdomen i kontrakcije / krvarenje nakon 20-e nedelje. Ne postoji lek koji može da zaustavi pobaèaj koji je u toku. Infekcije materice retko naglo poèinju. retko se dešava da se placenta odlubi. i bebin život je tada u opasnosti. pa èak i na neko oboljenje majke. Mogu se dogoditi slabija vaginalna krvarenja. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 litara/min. èesto slièni po jaèini menstrualnim bolovima srednjeg krvarenja. pojaviæe se akutni bol u donjem abdmomenu. Jak. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. 8. preko maske. može da bude pobaèaj. bolom i opštim lošim oseæajem ukoliko je stanje ozbiljno. 2. Krvarenje se javlja u 20% svih trudnoæa. Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte je bez nadzora. ali se obièno to krvarenje zaustavlja samo od sebe. Terbutaline 0. Nisu ozbiljni. zbog opasnosti da se ono prolongira. èak i ako je poroðaj neizbežan (crveni nivo). po moguæstvu na levu stranu Položite bolesnicu sa uzdignutim nogama Ne dajte joj da pije i jede. Pitajte bolesnicu da li je moguæe da je trudna. U sluèaju komplikacija Hitna pomoc ili ambulantno vozilo treba da kontaktiraju lokalno porodilište ili dežurnu babicu. Vidi 01 Nesvesni preko 8 godina. Trauma abdomena bez bola ili krvarenja èesto je psihološki traumatièna i treba je uzeti u obzir u sluèaju odlubljenja placente (žuti nivo). O ginekologiji / trudnoæi GINEKOLOGIJA Razvitak fetusa van materice (vanmaterièna trudnoæa) Trudnica nije uvek svesna svoje trudnoæe Razvitak fetusa pri vanmateriènoj najèešæe se odvija u Falopijevim tubama (jajovodima). One se najcešæe mogu zaustaviti lekovima. èesto sa jedne strane donjeg stomaka. Preuranjene kontrakcije . ali da je prerano reæi. ali smatraju se normalnim i nisu ozbiljni. Treba da ih pregleda lekar (zeleni nivo).18 DODATNA PITANJA Stanje je nejasno Da li je trudna. Javite se ako se krvarenje pojaèa. Dete se može spasiti. Krvarenje može biti ozbiljno i izazvati pad cirkulacije. Prevremene kontrakcije ß 2-agonist npr. Jak i stalan abdominalni bol odmah treba da pregleda lekar. Vidi 23 Grèevi. i može li da bude trudna? Boluje li od neke utvrðene bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li se oseæa loše? Temperatura? Trudnoæa Koliko je nedelja trudna? Kada je bila poslednja menstruacija? Koji je datum oèekivanog porodjaja? Kada je bila poslednji put na kontroli? Da li je tada sve bilo u redu? Ako je pukao vodenjak ili ima kontrakcije: Koliki je interval izmedu kontrakcija? Jesu li snažne? Da li su ujednaèene jaèine? Je li pukao vodenjak? Kada? Bol Jak bol? Gde? Stalan ili u naletima (talasima)? Da li su slièni kontrakcijama? Kada su poèeli? Temperatura? Oseæa se loše? Krvarenje Krvari više nego pri normalnoj menstruaciji? Krvari više od 2 uloška na sat vremena? Više od 3 uloška na sat? Koliko dugo veæ ovako krvari? Bleda? Slaba? Ima bolove? 1. U oba sluèaja stanje je rizièno po život i majke i deteta. Eklampsija / grèevi Trenutni prijem u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem za sluèaj trenutnog poroðaja. Grèevi u poslednjim nedeljama trudnoæe (eklampsija): Vidi 23 Grèevi Sumnja na trenutni porodaj (jake i uèestale kontrakcije. može da bude mnogo brži. Slabija krvarenja nisu neuobièajena i mogu da ukažu na to da je porodjaj blizu. KOMPLIKACIJE U TRUDNOÆI Fetus koji je mlaði od 20 nedelja retko æe preživeti van materice. istekla plodova voda ili postoji nagon ka napinjanju): Vidi 17 Poroðaj. 5. Za njeno sopstveno dobro. Na žalost. Prevezite smeštenu na levoj strani. 4. Salpingitis se dešava dok je žena plodna. u najgorem sluèaju. ovo je uobièajeno kod ranih trudnoæa. smetnje s vidom. jaki bolovi porastu. Grèevi:Vidi 23 Grèevi Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Vidi 08 Netraumatsko krvarenje 7.te nedelje. Nenormalno vaginalno krvarenje Èak i duga ili jaka krvarenja retko traže hitnu pomoæ. 3. koja æe biti u stanju da proceni nivo hitnosti i shodno tome pruži savete. Specijalista treba odmah da proveri vaginalno krvarenje. Menstrualni bolovi jesu problematièni. Vaginalno krvarenje nakon 20-e nedelje. Ovakvi bolovi mogu da ukažu na ozbiljan problem sa placentom ili sa detetom. SAVETI POZIVAOCU Pomozite joj da se udobno smesti. Rodenja od 20-36 nedelje nazivaju se preuranjenim. Polovina od njih pokazatelj su pobaèaja pre 14te nedelje). Odmah prijavite ako se stanje pogorša Ovo. Hipertenzija. ali stanje je kritièno ako bolesnica iskrvari u stomaènu duplju. Tipièni znaci su nagli i snažan bol. i može doæi do krvarenja. Ona takoðe mogu da ukažu na krvareæu placentu ukoliko je smeštena na samom ulazu u matericu (placenta praevia). Tipièni znaci su jaki bolovi u donjem abdomenu. Krvarenje od preko 3 uloška za sat vremena može biti ozbiljno. ili temperatura tj.e nedelje mogu da dovedu do pobaèaja ili preuranjenog poroðaja. i najèešæe su praæene temperaturom. Pre-ekclampsija se dešava nakon 20-e nedelje trudnoæe. Normalno vreme jeste izmedu 37-42 nedelje. ali kada se to desi. Pojaèana glavoboja. jer je bebino telo malo. mora da se mnogo odmara. 39 . albuminuria i ekstenzivni edem èesto vode bolesnika ka bolnici pre nego što se stanje dodatno razvije. pravilan bol u abdomenu nakon 20. Ukoliko se placenta odlubi. Bolovi pri ovulaciji mogu biti jaki i iznenadni. 6. Možete razgovarati sa lekarom ako želite. stanje je kritièno i za majku i za dete. muènina i bol u abdomenu su znaci preteæe eklampsije sa grèevima. Spontani pobacaj (pre 20-e nedelje).

07 A.2.01 A. III izdanje .11 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolnice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. Ukocen vrat. paraliza 1.4 1. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.19.03 V.5 stepeni C.5.2.19.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 40 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. osnovni problem adresa /opština 2.02 V.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lekaru opste prakse naredni dan.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Ime.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.3.19.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme……………. nepoznate glavobolje.02 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . nepoznate glavobolje.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4 Iznenadan napad snažne.19.05 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. izgleda slabo 1.19.3. Nivo svesnosti.19.4 1. Izgleda slabo Tackasti osip.12 1 V..19.2.3.3.6.4 Iznenadan napad snažne. status cirkulacije 7.. starost i pol bolesnika 6.: . ovo je novi napad Upravo je uzeo gliceril trinitrat Bolovi u celu.4.4.19.4 1. glavobolja koja se pogoršava Glavobolja.19.04 V.03 H. Nivo hitnosti.09 A.Ugovorite vreme narednog poziva and/or .11 8 A.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na vikanje i drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem 7 10 Iznenadan napad snažne.2.4 1. temperatura i zapušen nos Glavobolja.4 1.01 III Glavobolja koja se pogoršava nakon udarca u glavu koji se dogodio pre 12 i više sati Pati od migrene.2.19. nepoznate glavobolje.9 Operacija na mozgu.19. Grcevi "Ostanite na vezi!" Uzbuna . disanje. Temperatura preko 38.19.19.05 A. ili . teškoce sa govorom Glavobolja.01 II Napad jake i nepoznate glavobolje. ili .19.10 H.4 V. mucnina 1.05 P R I O R I T Y Trudnoca sa nepoznatom glavoboljom koja se pojacava 1.slanje ambulantnog vozila . Sluzbe koje su aktivirane 3.19.02 H. inace je u redu Glavobolja koja se pogoršava ili udarac u glavu u poslednjih 12 sati 1. predlozite .08 A.06 1.19.Izgledaslabo. inace je u redu 1.5.19.2.3. npr.Pošaljite ambulantno vozilo ili . ili .19.4 Iznenadan napad snažne.19.4. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4 1 1.03 A.obavestite dežurnog lekara .04 H. slabost1.2.19. Moguci bezbednosni rizici 4.2.5stepeniC.19 Glavobolja 1 A. aktvirajte . nepoznate glavobolje. dovodi do sve vece konfuzije Temperaturapreko38.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ili .

polu-svesno stanje. Ali ukoliko bolesnik ima pojaèanu glavobolju. . On se blokira i pritisak u glavi raste. Trenutni neurohirurški zahvat je neophodan. 41 MANJE OZBILJNO Migrena Bolesnik najcešæe sam prepozna simptome.subarahnoidalna hemoragije . Glavobolja takoðe može biti prvi simptom kritiène bolesti koja izaziva pritisak u lobanji (hemoragija. Subarahnoidalna hemoragija je stanje opasno po život a bolesnici su najcešce mladi. Poremecaj u funkcionisanju šanta. ukoèenost vrata. Povreda glave. one mogu da ukažu na ozbiljno stanje ukoliko pozivalac spomene i ostale simptome iznakove. i u mnogim. ali ne svim slucajevima. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu: Vidi 23 Grèevi Vidi 32 Bolesno dete 6. Glavobolja je najcešæe najgora izjutra. nesiguran je i postaje pospan ili odsutan. uz jako osvetljenje. oko oèiju i preko obraza. èesto sa paralizom. vrtoglavica. èitanju ili gledanju televizije itd. O glavoboljama Glavobolje su najèešæe bezopasne. muèninu. 3. nos. teškoæe u govoru ili paraliza. paraliza. Krvarenje može da zapoène spontano. polusvesno stanje. 9. Simptomi su slièni onima kod subarahnoidalne hemoragije. Iznenadan pocetak sa snažnom glavoboljom bolesnici opisuju kao najgore što su ikada doživeli. zeleno ili krvlju poprskan sekret iz nosa. OZBILJNO Subarahnoidalna hemoragija izazvana je krvarenjem iz proširenja (aneurizma) jedne od arterija u mozgu. to može da ukaže na poveæani pritisak u lobanji. kao što su muènina. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. Simptomi su kao kod obiène prehlade. Bolesnici obièno imaju visoku temperaturu. 2. Je najèešæa vrsta glavobolje.). Pojaèava se tokom dana i obièno se vezuje za napor. ukoèen vrat. Intracerebralna hemoragija (krvarenje u moždanom tkivu). Post-traumatske glavobolje rezultat su potresa. kažu da se loše oseæaju. i postepeno se smanjuju. opšte loše zdravstveno stanje. npr. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. Krvarenja iz tumora mogu dati akutne simptome. ili ga može izazvati hipertenzija i fizièki napor. Prvi simptomi su najcešæe glavobolja i muènina koje vode ka polu-svesnom stanju. Obièno se pojaèa kada se bolesnik nagne napred. Vreme koje je potrebno simptomima da se razviju varira od sati do dana. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu vas povezati sa specijalistom u bonici Važne diferencijalne dijagnoze: . pulsirajuæa glavobolja praæena foto-fobijom. Pa ipak.meningitis. Javite mi se odmah ukoliko se pojavi osip Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. temperatura. muèninu. itd. i osip. zbunjenost. Glavobolja izazvana stresom. braunila procenite upotrebu (opijata) sredstava protiv bolova i antiemetika iv Pažljiv i brz transport u bolnicu praæen kvalifikovanim osobljem Pratite nivo svesnosti Migrene Procenite potrebu za specifiènim lekovima za migrenu. 5. 11. (Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa). Poveæana i problematièna glavobolja tokom trudnoæe je ozbiljan simptom i lekar treba istog trenutka da je pregleda. Simptomi nakon potresa su pojaèana glavobolja. po pravilu. Brzo pogoršanje je ozbiljno i bolesnika odmah treba da pregleda neurohirurg. (Vidi 32 Bolesno dete) Tumor mozga. povraæanje.apopleksija . Vidi 31 Bolesno dete Vidi 37 Uho. Razlog za ovo može biti post-traumatsko oticanje (cerabralni edem). èak I nedelja. Pre-eklampsija sa hipertenzijom može da se javi sa glavoboljom kao prvim simptomom. Najèešce kod starijih bolesnika.19 DODATNA PITANJA Glavobolja Kako je poèela glavobolja? Kada je poèela? Šta je bolesnik radio kada je glavobolja poèela? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Muènina? Povraæanje? Fotofobièan (reaguje na svetlost)? Da li je uzimao ikakve lekove pre nego što je glavobolja poèela? Koje? Da li su pomogli? Ostalo Da li je nedavno tretiran od bolesti ili povrede? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je bolesnik jeo ili pio u poslednjih 12 sati? Temperatura i glavobolja Koliko je visoka temperatura? Kako je izmerena? Koliko dugo bolesnik ima temperaturu? Da li izgleda slabo? Bol u vratu? Može li bolesnik da sagne glavu nadole i dodirne njome grudi? Osip? Kako izgleda osip? Da li nestaje kada na njega snažno pritisnete staklenom èašom? Da li ste se obratili lekaru povodom osipa? 1. Meningitis. Obièno je to jaka. Pojaèane glavobolje tokom dužeg vremena mogu biti prvi simptom moždanog tumora. Bolesnici kojima je ugraðen šant za dreniranje cerebrospinalnog likvora mogu doživeti poremeæaj šanta. ili hemoragija (subduralni ili epiduralni hematom). 7. 10. Vidi 23 Grèevi. meningokokna septikemija Sumnja na subarahnoidalnu hemoragiju Procenite i zapišite nivo svesnosti Iv. Glavobolje su ozbiljne od poèetka. 12. grlo.zapušen nos. Prateci simptomi su muènina i povraæanje. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku potpuni mir i tišinu i udobno ga smestite Nemojte mu davati ništa da jede ili pije Pronaðite lekove koje koristi i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ako se stanje pogorša Ako bolesnik ima i temperaturu: Detaljno proverite ima li osipa po celom telu. Uobièajena je jaka glavobolja. antiemeticima im/iv i moguæim neurolepticima. muèninom i povraæanjem. zamor pri fizièkoj aktivnosti. Izbegavajte opijate. 8. Èeona glavobolja. Sinusitis. teškoæe u govoru i grèevi. upala. Može se opisati kao obruè koji se steže oko glave. Bolesnik èesto sam prepoznaje simptome. tumor. 4.

08 Alergijski osip koji se ubrzano pogoršava P R I O R I T Y I (nekada je imao anafilakticki šok) 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. Moguci bezbednosni rizici 4. Sluzbe koje su aktivirane 3.03 .3.5 stepeni C i izgleda slabo A. ili .9 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 11 42 TNorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.01 Ne reaguje na drmusanje i vikanje A.5 5 5.4. ili . ili . osnovni problem adresa /opština 2.stanje se brzo pogoršava iz casa u cas A.…………. Nivo hitnosti.9 Temperatura preko 38.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.3.20.7.7.7 1. disanje.04 .20 06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.03 Izbijanje osipa koji svrbi i ne oseca se dobro H.20.3.10 V.20.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br..10 H.7.20 04 V.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme …………. status cirkulacije 7. reason unclear P R I O R I T Y V.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. ili .20.ima tackastki osip koji ne nestaje kada se 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.01 Osip. predlozite .7 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5.3.9 1.20. aktvirajte .05 Strong pain in or under the skin.Ima ozbiljnu glavobolju / bolove u vratu A.20. Jedva da je pri svesti 8 1.4.7 1. izgleda slabo II 1.20.slanje ambulantnog vozila . Nivo svesnosti.5.07 Temperatura I bolno oticanje koje se brzo širi A..02 Izbijanje osipa po velikim površinama na telu H.3.20.20.obavestite dežurnog lekara .3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 III Jak bol na ili ispod kože.10 2.20.20.20 Problemi sa kožom i osip 1 KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .9 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. III izdanje .7. Ime.: .04 Temperatura i bolni osip po ili ispod kože H.20.7.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .7 5. bledilo i bezvoljnost. nejasan uzrok ogranicenoj oblasti kože Osip.20. starost i pol bolesnika 6.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .20.03 V.06 Temperatura i jak bol u ili duboko pod kožom A.05 .02 V.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili . bez promena inace Hronicne promene na koži ili osip Osip pracen svrabom Sumnja na vaši ili šuga Osip ili plikovi na i oko genitalija 6 1.20.3.4.20 05 V.02 Osip.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .4.7 pritisne providnom staklenom cašom A. npr.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevne bolice NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.20.

Javlja se u crvenkastoj leziji koja postaje gnojava. retko sa temperaturom. braon. Kataralni (simptomi prehlade) u trajanju od tri do èetiri dana pre pojave osipa koji se jako brzo se širi od vrata nadole po rukama i nogama. Èesto zahteva hiruršku intervenciju (inciziju). ali je važno naæi razlog za ovaj problematièni pruritus. ali isto tako mogu poèeti u malim postoperativnim ili punktuiranim ranama. koje se mogu brzo proširiti po koži. Lekovi za alergije I neparfimisane hidrantne kreme mogu da pomognu. a proširuje se po koži sa jasno definisanom marginom koja ga razlikuje od normalne kože. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 3. Može da se pojavi sekundarna bakterijska infekcija na plikovima i tada je potreban lokalni ili opšti tretman antibioticima. Jako je bitno dobro osvetljenje. Samo oboljenje nije opasno. Nije ozbiljna virusna ospa. Više utièu na odrasle nego na decu. Problematièni ekcem treba da pregleda lekar kako bi se pružila adekvatna terapija. Javlja se sa povišenom temperaturomi nelagodnošæu. Bol se cesto pojavljuje danima pre pojavljivanja osipa. sa betahemolitièkim streptokokama koji luèe otrov koji stvara osip.danas? Da li je pala? Je li mu bolje? 1. Kod nekih bolesnika sve ovo praæeno je i visokom temperaturom. zgusnute i ispupèene ospe svetlo crvene boje. O problemima sa kožom i osipom PETEHIJA Petehije su karakteristiène lezije koje se javljaju u menignokoknoj sepsi. Bolesnici u bolnicama stoga su stavljeni u karantin. 7. Impetigo. Temperatura kao iopšte loše zdravstveno stanje su uobièajeni. Površinska bakterijska infekcija kože izazvana obièno stafilokokom ili streptokokom. 5. nalik naježenoj koži. SAVETI POZIVAOCU Temeljno pregledajte osip po celom telu. Tretira se lokalnim antibioticima ili penicilinom. Skinite bolesnika ukoliko je potrebno i rashladite kožu tkaninom potopljenom u mlaku vodu. Neophodan je trenutni tretman antibioticima. Isprva su ružièasti i taèkasti. ruke i noge. pre nego što nestane. alergije. Plikovi formiraju krastice koje otpadaju a ispod se pojavljuju novi plikovi. Ovakve infekcije zahtevaju trenutni prijem u bolnicu. Herpes zoster (plikovi). 6. širi se po telu. Vidi 32 Bolesno dete Vidi 07 Alergijska reakcija. Javite mi ukoliko se osip proširi. paracetamol Sledite uputstva sa pakovanja Ukoliko svrbi: Vidi o problemima sa kožom i osipom Probadajuæi ili bolni osip formira male plikove i javlja se usled infekcije kože. exanthema subitum) Nije ozbiljna virusna ospa. skalp. bubuljicama ili plikovima boginja. Limfne žlezde na vratu i grlu su osetljive.20 DODATNA PITANJA Osip Kada je poèeo? Pokušajte da opišete osip. Ovaj virus se retko viða otkako su u toku imuno programi. 8. Infektivni eritem (erythema infectiosum). Osip pocinje na obrazima. Nekoliko gnojnica i krasti se pojavljuju u istoj oblasti. Prvih 1-3 dana grlo je bolno. Ozbiljna infekcija grla streptokokama može se tretirati antibioticima. Koji deo tela je zahvaæen? Male bubuljice? Flekice? Neravne površine? Ispupèene po koži ili ne? Plikovi koji cure? Da li se osip brzo širi? Koje je boje? (Crvene. sa petehijama to nije sluèaj. Sitne. Bolesnik ne sme da se utopljava. Bolest je zarazna 2 dana pre pojave osipa. Javite odmah ukoliko se stanje pogorša Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. One æe ostati nepromenjene èak i ako se pritisnu providnom staklenom èašom. vruæem i bolnom oteknuæu. Ovèije boginje (varièele). Bolesnik treba da se obrati lekaru. Ona se dalje suši i formira žutu krastu. skalpu ili po rukama. Ne tretira se. a tada se pojavljuje taèkasti osip na grudima. Simptomatska terapija. Rubela Mogu se dogoditi degeneracije ploda u prvih tri meseca trudnoæe. Oblast oko usta nije zahvacena. Nakon 2 dana mala lez- ija koja svrbi se javlja. osip se može zaustaviti. te bolesnik treba da se obrati lekaru. leda. Temperatura je nakon 2-3 dana normalna. Ukoliko se tretira na vreme. Ako se temperatura nastavi. Zarazno je 2-3 dana nakon poèetka tretmana. DEÈJA INFEKTIVNA OBOLJENJA PRAÆENA OSIPOM Male boginje (morbilli). ruke i noge. 11. Visoka temperatura kod inaèe zdrave dece od 1-3 godine. èesto napada ogranièeno podruèje oko usta ili na licu. obièno nestaju nakon nedelju dana. 2. rukama i nogama. Svrab (pruritus) može se pojaviti zbog suve kože. plavkaste?) Da li skoro nestaje kada ga pritisnete providnom staklenom èašom? Da li svrbi? Je li bolan? Opšte Koliko dugo je bolesnik bolestan? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li je se obratio lekaru zbog ovoga? Da li je leèen? Ostala oboljenja? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Temperatura Koliko visoka? Koliko traje? Kako je izmerena? Može li bolesnik da sagne glavu unapred I da dodirne svoje grudi? Da li je bolesnik uzimao lekove za snižavanje temp.spreèiti dugoroène probleme. Praæene su povišenom temperaturom i opštim lošim oseæajem. Pseudo rubela ("èetvrti osip. što ukazuje na po život opasnu meningokonknu sepsu. Traje oko jedne nedelje. 4. pa sve dok i poslednje kraste ne otpadnu. Zbog ovoga se i sprovode vakcinacije. a zatim se na grudima javlja osip koji se brzo širi po ostatku tela. Oticanje je crveno. U sledeæih dva dana osip se širi na grudi. Osip traje od 1-3 dana. Lezije nisu velike niti se razlivaju kao kod malih boginja. i istovremeno umanjiti bol . Opšte zdravstveno stanje je dobro. Erizipel je lokalizovana ali ozbiljna infekcija kože izazvana hemoliticnim streptokokom. Osip i povišena temperatura u trajanju od 2-5 dana. Infekcije èesto poæinju u ekstremitetima. Možete dati lekove za snižavanje temperature kao što je npr. OZBILJNE INFEKCIJE KOŽE ž I MEKIH TKIVA Nekrotièni fascitis i gasna gangrena su po život opasne agresivne infekcije kože. zatim se razlivaju po veæim površinama. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi pod kožu. 43 . iz predostrožnosti. Dok neki osipi brzo nestaju lako. Zarazno je od poèetka simptoma prehlade pa 4 dana nakon što se osip pojavio. Nešto povišena temperatura i u isto vreme svetlo ružièasti osip po licu. 10. Šarlah se javlja zbog infekcije grla. a zatim se u roku od nekoliko sati pretvara u plikove. Osoba je zarazna 45 dana nakon pojave osipa. Bolesnici sa padom imuniteta mogu se tretirati antivirusnim lekovima ili imunoglobulinom. upaljenim crvenim osipom i plikovima. ali su retko ozbiljne. leðima. ALERGIJSKE KOŽNE REAKCIJE ž Urtikarija je akutna alergijska kožna reakcija sa svrabom. Vidi 36 Urinarni trakt PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. jer tretman na vreme može da pomogne Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Tipièni simptomi su ozbiljan i neobjašnjiv bol duboko u tkivima na mestima gde se infekcija proširila u subkutanom tkivu ili ispod mišiæne fascije. i poprimaju tamniju boju tako da koža deluje zadebljanije. Bolni osip sa majušnim plikovima po telu (u kajševima) ili na licu (sa jedne strane) nastaju aktiviranjem virusa koji je veæ prisutan u nervnim celijama tela. Ekcem je hronièno zapaljensko stanje površinskih delova kože. Proveravajte osip svakog sata. Absces je gnoj koji se nalazi u crvenom. Satima nakon nestajanja lezije/plikova osip se širi na lice. Postoje brojni razlozi za pojavljivanje ekcema. 9. kožnog oboljenja ili nekog drugog oboljenja. rukama I nogama. mekim tkivima i mišiæima. Veoma su zarazne. vruæe i bolno na dodir. Bolesnici koji pate od pada imuniteta ili leukemije mogu se kritièno razboleti.

osnovni problem adresa /opština 2.01 II Izgleda hladno (niska temperatura tela) .21.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . III izdanje 44 .6 1.6 3. status cirkulacije 7.6 V.5.temperatura tela je ispod 30 stepeni C .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.2 Izložen ekstremnoj hladnoci. 3. neosetljiva.01 III Temperatura tela izmedu 34-36 stepeni C.21. aktvirajte .: .21. Nivo svesnosti. ili .21. sada je u redu Izložen ekstremno visokoj temperaturi.i jedva da je pri svesti .5.4.8 1.02 A.bio je izložen izvanrednoj vrucini .21.5.21.ali je svestan I nije malaksao .mlitav / mlitava je .4.07 A.09 H. Ime.02 H.5.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . inace je u redu 1 P R I O R I T E T V.08 A.21.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.4. ne može pomerati) 1.21.21.6.7 A. ili .21 Hipotermija/hipertermija 1 A.oseca se loše nakon uzimanja nervnih stimulanata (kokain.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . npr. koja se. sada je u redu 1 3 V.. ili .6 1.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Izgleda beživotno Izgleda kao da se smrzava .21.21.21.slanje ambulantnog vozila . Nivo hitnosti.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.06 A.03 A.21. amfetamini.6 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .obavestite dežurnog lekara . potpuno smrznuta koža.2.6.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.21.6 3.4. disanje. (Bolna koža koju je moguce pomerati naspram tkiva ispod) 1.oseca se loše nakon izuzetnog fizickog napora .medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. predlozite .4.02 Sumnja na površinske promrzline. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.6 1.4. Sluzbe koje su aktivirane 3.03 V.03 1.bespomocan je.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br………….05 A. ekstazi) 4.4. u opasnosti od još veceg hladenja Izgleda ekstremno vruce i bez energije . starost i pol bolesnika 6.6 1. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5. Moguci bezbednosni rizici 4.4.21.ima masivnu povredu . kao I tkivo ispod..temperatura tela izmedu 30-34 stepeni C inace je u redu Sumnja na ozbiljne promrzline (Tvrda.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ili .04 I P R I O R I T E T 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.21.04 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.

i gubitku svesti. Trenutni tretman na licu mesta je od vitalnog znacaja: skinite bolesnika i polijte ga mlakom (ne ledenom) vodom po celom telu. ali se ne smeju ponovo izložiti hladnoæi. Bolesnik se ne sme dalje hladiti. maratona. Bolesnik se ne sme proglasiti mrtvim pre nego što temperatura tela padne ispod 30° . po moguæstvu toplu. koja se ne može pomerati u odnosu na tkivo ispod. Mešavina vetra I vlažnosti izaziva ubrzanu hipotermiju èak i pri umerenim temperaturama. 45 . a ne zbog hipotermije. T se dešava nakon izloženosti visokoj temperaturi. a do smrtnih ishoda dolazi èesto zbog povreda I gušenja. ukoliko je promrzlina površinska. Lokalizovane promrzline mogu se postepeno zagrevati dodirom. Bolesnik koji pati od hipotermije treba da leži ako je polu-svestan. 3. Ukoliko je bolesnik pri svesti možete mu dati da pije rashlaðene napitke. i u najekstremnijim sluèajevima. bledi i oznojeni). Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 07 Alergijska reakcija Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na meningitis / sepsu) Vidi 15 Povišena temperatura / groznica (sumnja na septièni šok) Vidi 32 Bolesno dete 2. ubrzani puls. Pospite preko njega mlaku vodu. Bilo kakav nagli pokret može da bude okidaè za zastoj srca.Tipièni znaci su polusvesno stanje. Nagli pokreti ili promena položaja kod ozbiljnih slucajeva može da iza zove srcani zastoj i treba ih izbegavati.Deca ostavljena zatvorena u kolima po vrelom letnjem danu. 5. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. kao i ljudi koji žive u lošim životnim uslovima mogu doživeti hipotermiju i kod kuæe.Blaga hipotermija (34° . je svestan i nije povreðen. pak. tvrdoj. Toplotni udar Odmah skinite sa bolesnika svu odeæu koju možete. iscrpljeno ili pospano? Da li bolesnik pati od neke poznate bolesti ili poremeæaja? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li možete da izmerite temperaturu? Niska temperatura tela (hipotermija) Da li je bio u vodi? Koliko dugo? Da li je bio napolju? Koliko dugo? Šta bolesnik ima na sebi? Mokru odeæu? Kakvo je tamo vreme? A temperatura? Vetar? Kiša? Sneg? Da li možete da sklonite bolesnika u zaklon? Toplotni udar Fizièka iscrpljenost? Koliko je bolesnik trèao? Šta bolesnik ima na sebi? 1. Utopljavanje treba da se vrši u bolnici. usporeni puls i disanje. Mozak može relativno dugo da preživi bez kiseonika. gubitak mišicne koordinacije. Bolesnicima koji su pri svesti dajte da piju dosta hladne teènosti. posebno kod onih koji su uzeli nervne stimulanse (ekstazi. Posle nekog vremena bolesnici mogu da razviju i znake pada cirkulacije. 4. OZBILJNA HIPOTERMIJA (ISPOD 30°C) I izaziva polu-svesno stanje I opasna je po život. vrelina. 2. kokain. kao oparenoj koži. dok se èeka pre- voz za bolnicu. nizak krvni pritisak. Umotajte ga u suvu. 7. Postoji nekoliko sluèajeva kada su bolesnici preživljavali I nakon više od sata provedenog pod vodom.Umerena hipotermija (30° . Alkohol i trovanje poveæavaju opasnost od hipotermije.35°C) izaziva drhtavicu. kao I konfuziju. situacija postaje opasna po život. CPR treba odmah da se zapoène. zato što su u isto vreme bili ekstremno hipotermièni. Postoji velika opasnost od srèanih aritmija (ventrikularna fibrilacija). O hipotermiji / hipertermiji IZLOŽENOST HLADNOÆI ž Telo gubi toplotu I brzo se hladi u hladnoj vodi. Starije osobe ili bolesni. Drhtanje prestaje kada temperatura tela padne ispod 30°C.Oziljna hipotermija (ispod 30 °C) . crvena koža (suprotno onima sa srèanim oboljenjem koji su èesto hladni. Ozbiljne promrzline ne bi trebalo zagrevati pre prijema bolesnika u bolnicu. SAVETI POZIVAOCU 1. Ozbiljne promrzline karakteristiène su po tvrdoj. bledilu.32° C I ne daje nikakve vidljive znake života. Rigidnost mišiæa. Bolesnik mora da bude utopljen i stabilan pre nego što se promrzline budu ponovo zagrevale.Nakon jakih fizièkih napora (trèanja. 6. Izmerite temperaturu bolesnika ako vam je PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Prva pomoæ je spreèiti dalji gubitak telesne temperature. Koža. Gubitak telesne temperature u lavinama traje duže. pri vatrogasnom poslu. ali se povreðena oblast nikako ne sme ponovo izložiti hladnoæi. povreðeni su ili su iscrpljeni i bespomoæni. U Norveškoj je ona relativno retka. Ozbiljne promrzline ne smeju se zagrevati pre prijema u bolnicu. Površinske promrzline su karakteristiène po bolnoj. ali se može dogoditi pod sledeæim okolnostima: . proširene zenice I gubitak svesti otežavaju moguænost da se kaže da li je bolesnik mrtav ili se guši. Puls. i slièno) . može da se pomera u odnosu na tkivo ispod.34° C) izaziva polu-svesno stanje. HIPERTERMIJA (TOPLOTNI UDAR). 8. vunenu æebad. kao i u toku prevoza. i uveæanu opasnost od promrzlina. Hipotermija ima nekoliko stadijuma. disanje I periferna cirkulacija èesto postaju jedva vidljivi. usporeni fizièki I mentalni odgovor. Ukoliko telesna temperature dostigne 42°C.21 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se dogodilo Da li bolesnik izgleda slabo.Ekstremne aktivnosti mladih na rejvovima. . LOKALNE PROMRZLINE Lokalne promrzline ne treba grejati dok se ceo bolesnik ne utopli. . i ostalo) . sa sklonošæu ka nesvestici. Dajte kiseonik ako je moguæe 5.vidi sledeæi paragraf. nabrekle vene. 3. 4. jednostavno legli. Hipotermija se na otvorenom dešava najèešæe kada se ljudi izgube. . Koža može da se ugreje dodirom. Bolesnike treba tretirati sa maksimalnom pažnjom I treba ih držati stalno u vodoravnom položaju. kada je temperatura tela niska. Nikako ne trljajte snegom ili ledom. oznojenoj koži. I treba da traje. amfitamini. nalik kori drveta koži.

Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.22.22.03 A.22 Hemikalije/gasovi 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Velika nesreca: Vidi 04 Masovne nesrece Opekotine: Vidi 09 Opekotine/povrede strujom Saobracajna nesreca: Vidi 33 Saobracajna nesreca na putu "Ostanite na vezi!" Uzbuna .04 A.05 H. sada je u redu 46 V.4 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Ime.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.22.4 3.03 4 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.02 Izložen minimalnim kolicinama otrovne supstance/gasa sada je u redu 4 Umešan u nesrecu sa hemikalijama.8 3.04 H. Nivo hitnosti.4 P R I O R I T E T II Umerena povreda korozivnom materijom-dete (manje od 10% kože) 2. status cirkulacije 7.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. III izdanje .9 4.01 Manja povreda korozivnom materijom (manje od 1% kože ili velicina površine bolesnikovog dlana) 2 V.22. sada je u redu Moguca izloženost. detalji nepoznati 4.07 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .22.privatan prevoz A. starost i pol bolesnika 6.22. Sluzbe koje su aktivirane 3. adresa /opština 2. slab kašalj Udahnuta opasna hemikalija ili gas.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u ……… vreme ili .06 H.01 A.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .07 P R I O R I T E T III Umerena povreda korozivnom materijom-odrasli (manje od 20% kože) 2.. Nivo svesnosti. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.3 1.02 I Curenje otrovnog ili eksplozivnog gasa Nesreca sa opasnim hemikalijama/gasovima Moguca žrtva sa ozbiljnim povredama Ne odgovara na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Primetno pospan ili uznemiren Bled i oznojen 1.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .03 H.4 Masivna povreda ociju ili lica korozivnom materijom Progutana kiselina ili baza i teškoce pri gutanju 2.8 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Ugovorite vreme narednog poziva l i / ili .: . ili .2. Dogovorena sredstva komunikacije 5.4 4 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Moguci bezbednosni rizici 4.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.22. predlozite . aktvirajte .4 Povreda korozivnom materijom-dete (više od10% kože) 2.22.22.22. osnovni problem .5 3. ili . npr.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno. disanje.09 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .06 A.08 A.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.22.02 H.22. ili .10 A.slanje ambulantnog vozila .obavestite dežurnog lekara .8 Umerena povreda ociju izazvana korozivnom materijom 9 Progutan naftni derivat.22.22.22.………….22.22.6 3.4.01 H.22.4.4 Progutana kiselina.22.3 1.11 P R I O R I T E T Povreda korozivnom materijom-odrasli (više od 20% kože) 2.22. u stanju je da guta 4.05 A.22.

Ukoliko je moguæe. tuširajte povredjenog. eksplozivi kao i mnoge druge hemikalije prevoze se putevima. Ne spuštajte slušalicu. NAFTNI DESTILATI Ako dete proguta naftne destilate (benzin.22 DODATNA PITANJA Situacija Opišite šta se dogodilo? Kada se dogodilo? Nekoliko povredJenih? Koliko? Koji je tip hemikalije/gasa? Postoji li moguænost od daljeg curenja? Da li su umešani tovari opasne hemikalije ili nepoznate supstance? . šlaga ili sladoleda. VATROGASCI Imaju registrovane oznake koje se nalaze na kamionima koji prevoze opasne materije (narandžaste oznake) na osnovu kojih identifikuju tovar i opasnost koju on predstavlja. : Opasni / korozivni prahovi: oduvajte ili oèetkajte materiju sa kože. kao i tuširanje mlakom vodom. Opšta prva pomoæ za korozivne materije: Uklonite korozivnu materiju i odecu. Savete rodbini preko telefona 2. POMOÆ MEDICINSKOM OSOBLJU Informacija Informacija o otrovima može se dobiti na Toksikologiji (npr. možda se to dogodilo zbog udisanja opasnih gasova. drugim recima. a da se pre toga nisu preduzelebezbednosne mere. naocare. Pluæni edem može da se dogodi odmah. . Koristite se raspršivaèem ili velikom bocom vode . Savete lokalnom lekaru koji tretira bolesnika.Da li imaju specijalne hemijske oznake (kodove)? . Tecnosti/ostale opasne supstance: Isperite kožu ogromnim kolicinama mlake vode. Obezbedite okolinu . razredivac i slicno. Izvestite odmah o daljim rizicima i broju povredenih kada budete imali vremena. Pomoæna drugim mestima u Indeksu 09 Vatra i povrede strujom 16 Trovanje kod dece 29 Teškoæe sa disanjem 34 Nesrece 38 Oèi O hemikalijama / gasovima POVREDE KOŽE KOROZIVNIM MATERIJAMA Baza prodire dublje. Ukoliko neko pokušava da spasi osobu koju je snašla ovakva situacija. èak i dok je na povreðenom još uvek zagaðena odeæa. Vidi 39 Oèi. NESREÆE SA GASOVIMA U ZATVORENOM PROSTORU (CISTERNE.Šta je napisano? Da li ste obavestili policiju? Vatrogasce? Nekog drugog? Da li su svi izvan opasnosti? Bolesnik Da li su povrede vidljive? Na kom delu tela? Da li su povredeni oci ili lice? Da li su udahnuti otrovni gasovi? Da li ima nešto u ustima? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Povrede korozivnim materijama Baza ili kiselina? Da li ste ispirali vodom? Koliko dugo? SAVETI POZIVAOCU Informacije 1. niko ne sme biti izložen nepotrebnoj opasnosti. 3. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Nikako ne ispirajte. Suve opasne supstancece: Otklonite suve supstance èetkanjem ili oduvavanjem. po mogucstvu na svež vazduh. Vidi 29 Teškoæe sa disanjem. narocito ako roditelji trivijalizuju ceo dogadaj. èesto i zbog oseæaja krivice. mora biti svestan da jako brzo i sam može da se nade na mestu žrtve. Lako je potceniti kolicinu. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. treba da se oduvaju ili ocetkaju ili pažljivo uklone usisivacem. Dajte 2-3 kašièice kuhinjskog ulja. Izbegavajte da kontaminirate ostale delove tela (ruke. Izuzetak je hidrogen fluorid koji je izuzetno korozivna kiselina i zahteva posebnu negu (proverite u vašem farmaceutskom prirucniku koji je antidot).(16 Trovanje kod dece).TOKSIKOLOGIJA) Uputstvo vašeg farmaceuta pružice vam informaciju o toksicnim supstancama. tj.) tecnost lako može da ošteti i pluæa. Niko ne sme da ulazi u rezervoar. uklanjanje sve odeæe sa ugroženih. Ucinite mesto nesrece bezbednim. ili možda na dnu rezervoara nije bilo kiseonika. (Vidi 39 Oèi) KOROZIVNE MATERIJE U USTIMA I GRLU Èesto je teško proceniti koju je kolièinu opasne materije dete progutalo. Bezbednost osoblja je nešto na šta se mora misliti tokom spasilackih operacija. i oslobodite disajne puteve. ili njihovo dospeæe u oèi. SILOSI I SLIÆNO ) Ukoliko naidete na osobu koja nije pri svesti ili izgleda beživotrno na dnu rezervoara. procene ozbiljnosti ili nivoa povrede (Vidi 09 Opekotine/povrede strujom). ukoliko je moguce. Ako je moguce ( i neophodno ) prebacite povredene na sigurno. i ne terajte dete/bolesnika da pije. Izvestite odmah ukoliko se stanje pogorša. izbegavajte udisanje hemikalija. po moguæstvu mlakom vodom. od kiseline. Procenite situaciju i odmah mi se javite. 8.dok je ne sklonite. 1. NESREÆE SA OPASHIM MATERIJAMA Benzin. silosa I slièno. Opasne supstance na koži. 7. Vidi 35 Nesreæe. Preporucuje se da se ispiranje vrši i tokom prevoza ka bolnici. 5. NACIONALNA JEDINICA ZA TOKSINE Tel: Dace vam dalje savete u slucaju trovanja (24. 3. Opasne / korozivne tecnosti: Ispirajte kožu duže vreme tekuæom. Ne ispirajte. Najcešce se prevoze industrijski gasovi kao što su Hlorid. petrolej. ili se poslužite usisivaèem. ukoliko je moguæe ili neophodno. 4. Pazite da ne uleti u oèi ili doðe do ruku. èak i dok uklanjate odeæu sa povredjenog. 2. Nesreæe Niko ne sme da se izlaže opasnosti! Preuzmite kontrolu dok ne stignu policija ili vatrogasci. ili nakon nekog vremena.VMA . Izbegavajte da terate dete da povraæa zbog opasnosti od daljeg gušenja. Ukoliko je potrebno. KOROZIVNE HEMIKALIJE U OÈIMA Povrede rožnjace. Prva pomoc: ispiranje velikim kolièinama vode (najmanje 10 min) preporuèuje se i pre prispeæa u bolnicu. Povrede korozivnim materijama su slicne opekotinama u pogledu njihovog tretiranja. 9. 6. ukoliko to vec nije ucinjeno. Prva pomoc: Izvedite bolesnika na svež vazduh. Ne ispirajte vodom. Na osnovu ovoga vatrogasci mogu da identifikuju materiju. silos ili tank. UDISANJE OPASNIH GASOVA I HEMIKALIJA Udisanje može da iritira ili ošteti gornje respiratorne puteve izazivajuci akutni edem sluzokože kao i opasnost od gušenja. Posebne mere koje se preduzimaju tokom prevoza. gumene rukavice i naoèari. Vidi 16 Trovanje kod dece. Ispirajte ogromnim kolicinama mlake vode èak i dok je zagadjena odeca još uvek na povredenom. . Veoma je "% važno da utvrdite koji gasovi ili supstance su u pitanju. amonijak. Vaš farmaceutski prircnik Sadrži savete o vecini otrovnih supstanci. Ovi gasovi su iritirajuci gasovi kojiuticu na respiratorni system i oèi. Nosite zaštitnu odeæu. ili se koristite usisivaèem. obucite zaštitnu odeæu. oci i ostalo) ovim opasnim supstancama. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. u dužem vremenskom periodu. Hemikalije koje su u suvom obliku (prahovi i slicno). Tretman u slucaju povrede ovim gasovima podrazumeva dekontaminaciju. Nazovite vatrogasnu brigadu koja ce poslati osoblje snabdeveno kiseonikom. Tipièan kašalj i teškoce sa disanjem kao i opšte zdravstveno pogoršanje nastupiæe u roku od pola sata. sumpor dioksid. Opasni / otrovni gasovi: Sklonite povredjenog i sebe iz oblasti koja je zagadjena što pre možete. Vatrogasci i policija moraju da budu obavešteni i konsultovani.sata operativna služba). gumene rukavice. ukoliko se dogodi nesreæa koja ukljuèuje ovakve kamione. i na taj naèn i opasnost koju one predstavljaju. Kamioni koji prevoze hemikalije treba uvek da budu oznaceni posebnim narandžastim znakom koji je kodiran. Vatrogasci imaju spisak registrovanih hemikalija koje se koriste u industriji.

Ime.………….23.6 Nikada ranije nije imalo febrilne grceve Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .06 A.slanje ambulantnog vozila .2. III izdanje . nije u stanju da se podigne izmedu napada Grcevi prestali pre više od 20 minuta.02 Još uvek ima napad. ili .5 stepeni C.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.08 A.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ili .2 A. i tackasti osip koji ne nestaje kada se jako pritisne providnom staklenom cašom 1 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.23. status cirkulacije 7. starost i pol bolesnika 6.23.23.07 A. aktvirajte . adresa /opština 2.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.02 2 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. grcevi traju više od 5 minuta.23.09 1.23.2 H.01 II Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom 3.03 H.01 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Grcevi su prestali. Nekoliko grceva jedan za drugim.23.04 H. nedavna povreda glave Grcevi.2 2 2 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T E T 48 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.03 P R I O R I T E T I A. Dogovorena sredstva komunikacije 5.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.04 1.01 III Grcevi kod deteta ispod 4 godine sa temperaturom. ili .23.: . Moguci bezbednosni rizici 4.2 1. Nivo svesnosti.23.23.5 1. može da ustane nakon napada 3 V. Sluzbe koje su aktivirane 3.23. predlozite .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………….05 Grcevi koji traju duže od 5 minuta.. bolesnik malaksao i konfuzan 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . po prvi put i grceve (bolesnik preko 4 godine) 1 Još uvek ima napad. Nivo hitnosti.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. disanje. ili .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Pošaljite ambulantno vozilo ili .obavestite dežurnog lekara . grcevi Grcevi. temperatura preko 38. još uvek bez svesti nakon napada Grcevi prestali pre 20 min.23.2 A.05 2 1. grcevi Dijabeticar.23.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . a bolesnik i dalje ne može da ustane Trudna.23.23 Grcevi/napadi 1 A.23.4 1. Dete sa istorijom febrilnih grceva Ima epilepsiju.. Grcevi nakon dugorocnog konzumiranja alkohola Istorija epilepsije. npr. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.02 H.2. ali je bolesnik bez svesti i ne diše normalno (bolesnik preko 4 godine) 2 A. osnovni problem .23.

Pustite bolesnika da se odmori nakon napada. ali spada u po život opasna stanja. a da bolesnik pri tom ne dolazi svesti (status epilepticus)./min. Ne stavljajte mu ništa u usta ili izmedu zuba. Napad je pracen dubokim snom koji traje od 5-20 min. meningitis. Febrilni grèevi su zastrašujuæe iskustvo za roditelje koji ranije nisu videli ovakvo stanje. Dete se mora utopliti nakon napada. Napad može da lici na grand mal napad. Hipoglikemija u dijabetesu može da dovede do grèeva i mora se odmah tretirati glukozom.23 DODATNA PITANJA Odrasli sa grèevima Koliko dugo bolesnik vec ima napade? Da li je sada pod napadom? Da li boluje od epilepsije? Neke druge bolesti? Da li je izgledao bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li bolesnik ima pri sebi oznaku da boluje od neèega? Dete ispod 6 godina starosti. kako bi moglo slobodno da diše. ekstenzivni edem ili albuminuriju. mogu da izazovu grceve. bolesnica je možda imala hipertenziju. ne spadaju u ozbiljna stanja. Idite na poglavlje 30 Trovanje/overdozai 21 Hipotermija/hipertermija. ili mogu da uzrokuju spazme mišiæa na odreðenim delovima tela. ako je moguæe. kao što su kokain. Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. ali se mogu dešavati do 6. I to nakratko. nakon perioda glavobolje i / ili smetnji sa vidom. Grèevi u kasnoj trudnoæi ili nakon poroðaja dešavaju se zbog toksemije u trudnoæi. poremecaji zbog povrede glave. Odrasli: 10 mg iv za pocetak. Vidi 18 Ginekologija / trudnoæa. Ukoliko dete ima istoriju febrilnih grèeva. ili. roditelji bi svakako trebalo da znaju šta da rade. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru / tehnièarima. Overdoza lekovima/ulicnim drogama Stimulanti nervnog sistema. Konvulzije sa povlacenjem ekstremiteta cesto se vidaju nakon Dugotrajnog konzumiranja alkohola I mogu da lice na grand mal Napad. ekstazi ili amfetamini. dajte ih detetu sada.5-1 mg/kg iv ili rektalno. Najnormalnija procedura kada je u pitanju dete koje po prvi put ima febrilne grèeve. u položaj za oporavak. Položite dete postrance. 6. Tokom napada bolesnik obicno prestane da diše. Ne ostavljajte ga bez nadzora dok ne stigne pomoc. pada. Sumnja se na srèani zastoj ako bolesnik ostane beživotan sa povremenim roptajima nakon što je napad završen. Vidi 11 Dijabetes. I dete može da prestane nakratko da diše. dajte mu lekove za skidanje temperature. Ako je dete u pitanju. praæeno kvalifikovanim osobljem. Grand mal napad obicno pocinje cudnim osecajem (aurom) ili spazmima u odredenim delovima tela. Dete æe biti umorno i verovatno æe spavati 30-60 min. To su grcevi nastali kao rezultat nekontrolisane elektricne aktivnosti mozga. Eklampsija. za poèetak. zatim nastupaju snažni grèevi koji zahvataju citavo telo. na srecu.) mogu da se jave kroz grèeve kao glavni symptom. Ako imate pri ruci i posebne lekove za febrilne grèeve. da usled snažnog plaèa izgube svest. sa napadom Da li je bolesnik ranije imao grèeve? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako ste je izmerili? Da li je dete izbledalo bolesno pre nego što je napad poèeo? Da li bolesnik ima osip? Možete li ga opisati? Konzumiranje alkohola ili droga Šta je bolesnik uzeo? Da li je bolesnik pio duže vreme? Povrede glave Kada se bolesnik povredio? Kakva vrsta povrede je u pitanju? Trudna i sa grèevima Pati li od pre-eklampsije? Glavobolja koja je prethodila napadu? Da li je ranije imala grèeve? Visok krvni pritisak? Da li je izmeren? Da li se osoba ugojila? Kada je bila poslednja kontrola? 3. obicno je pospan i umoran. Grèevi u eklampsiji Odmah prevesti u bolnicu. Napad se èesto dešava iznenada i neocekivano. Sledite uputstva sa pakovanje. Deca ponekad umeju sama da se dovedu u stanje. Vidi 15 Temperatura. GRÈEVI KOD DECE Febrilne konvulzije se obièno viðaju kod dece izmedu 6 meseci i 4 godine. Oni najcešæe prestanu pre nego što iko stigne da zove pomoæ. Ovo je praceno simetricnim spazmima u rukama i nogama. Spazmi obicno traju od 30-60 sekundi. OZBILJNI RAZLOZI ZA GRCEVE Srcani zastoj. Porodaj što je pre moguce. jer je dotok kiseonika smanjen. Febrilni grèevi Ako grèevi nisu prestali: Diazepam 0. Procenite da li je temperatura nastala zbog neke ozbiljne bakterijske infekcije. Deca: 0. Eklampsija je retka. Oslobodite disajne puteve i dajte kiseonik 10 l. Tokom prevoza da leži na levoj strani tela. ukoliko je pri svesti. ali. nakon napada biva konfuzan na neko vreme. tumori. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu. je prva priruèna terapija za sve tipove grèeva koji se ne zaustave sami od sebe. postaje cijanotican. Ukoliko prestane da diše: zapoènite CPR. Kada je napad prošao Omoguæite bolesniku da normalno diše. 35 . To se naziva post-konvulzivno stanje i zahteva nadzor. možete mu rashladiti kožu krpom potopljenom u mlaku vodu. SAVETI POZIVAOCU Grèevi koji traju Smestite bolesnika na sigurno. Odmah svucite bolesnika. koje je spremno da izvrši poroðaj na licu mesta. i ima snažne grceve po celom telu. Postoji opasnost od ponavljanja napada kao I hipertermije. ili se mogu dešavati u nizu u trajanju od sat vremena. Stavite nešto meko ispod bolesnikove glave i olabavite tesnu odeæu. Napadi traju više od 5 minuta. ne sme mu biti vruce. Pomoæi cu vam. Poremeæaji mozga (udar. EPILEPSIJA Je najcešci razlog za grceve. Kada se bolesnik probudi. sa penom oko usta i nevoljnim uriniranjem. 1. Napad je kratak a oporavljanje trenutno. tako i za dete. što su po mozak kritièna stanja. Tretman grèeva Diazepam u dovoljnim kolièinama iv ili rektalno. 5. Bolesnik tada gubi svest. Ako dete ima temperaturu. Pre toga. encefalitis. ili pak da bi uputio roditelje kako da postupe u slucaju sledeæeg napada Napadi u ljutnji. ukruti im se ili pak omlitavi telo. Virusne infekcije su najèešæi uzrok visokih temperatura kod dece. Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 27 Polu-svestan/paraliza 2. a postoji hiperaktivnost mozga. nakon što je napad završen. kako za majku. U sluèaju grcèeva koji se prvi put dešavaju: Kontaktirajte najbliže bolnièko odeljenje i dogovorite prijem radi daljeg ispitivanja.5-1 mg/kg rektalno ili iv za pocetak rashladite dete I dajte antipiretike. O grèevima Grèevi se najèešce ispoljavaju na sledeæi naèin: bolesnik gubi svest i pada. Simetrièni spazmi zatim nastupaju u rukama I nogama. u isto vreme. preko maske. Ako mu je vruæe.. jeste da bude primljeno u bolnicu kako bi ga pregledao lekar i utrvrdio ozbiljne infekcije.e godine. Podignite bradu nagore i nežno potisnite glavu unazad. Oni dramatièno izgledaju. Nedovoljan dotok kiseonika mozgu dovešæe do grèeva. 4. Pogledajte 30 Intoksikacije-overdoza. Paracetamol. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Moguci febrilni grcevi Sumnja na febrilne grèeve. Bolesnik u vecini sluèajeva ostaje bez svesti. Ukruæenost tela i spazmi prisutni su pre nego što dete postane na nekoliko minuta mlitavo. Oèi ce prazno da zure. npr.

Iznerviranost. Bezbedno okruženje. porodiènog lekara. kao i moguænost da na svoj naèin izraze oseæaje. . jesu traumatièna iskustva za osobe koje su u vezi sa tim. Uz pomoc podrške. socijalnog radnika i tako dalje. Gubitak ili trauma postaju sve dalji. Ovo na žalost odlaže I spreèava efikasno korišæenje lokalnih resursa kako meðu profesionalcima tako i meðu laicima u zajednici.Oseæaj bespomoænosti i smanjen prag tolerancije na stres . porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. U najboljem sluèaju. REAKCIJE U KRIZNIM SITUACIJAMA Iako ljudi razlièito reaguju u kriznim vremenima. uporna seæanja i ponovno proživljavanje nesreæe sa pojedinostima (zvuci. biæe potrebno da sledite uputstva vezana za psiho/socijalnu pomoæ. Samo nekoliko bolnica u Norveškoj imaju organizovanu komunikaciju sa lokalnim zajednicama. kolege. One pogaðaju i pojedince I porodice. uèitelja. razumljiva i na jeziku koji ta osoba najbolje razume. vaš cilj je da unesreæenom pružite snagu da se uz pomoæ sopstvenog okruženja izbori sa tragedijom. Iako ljudi koji su ukljuèeni u njih nisu direktno povreðeni. ili pak kao znak da osoba nije u stanju da shvati šta se dešava. drhtavica. postoji mnogo zajednièkih osobina. Opšte reakcije u ovoj fazi su: . muènina. nalik snu . Rani kontakt sa školom/obdaništem je èesto korisno. Oko 2. Bolna. . On služi kao važan deo u lancu onih koji su ukljuèeni u neoèekivanu liènu nesreæu.Lokalnim sveštenikom . treba da razmotrite i kontakt sa : . npr. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. 70% umiru van bolnice. Veæina škola ima spreman plan kada su ovakve tragedije u pitanju. razumevanje i fizièki kontakt. podrška prilagoðena njihovom godištu. ukoliko je dete u pitanju.Društvena izolacija i povlaèenje u sebe . i najsnažniji oseæaji gubitka æe se postepeno smanjivati.Strah i teskoba (zbog novog gubitka. Od trenutka kada je pružena hitna medicinska pomoæ. a zatim sveštenika. Vi možete pomoæi tako što cete podeliti uputstva i podatke.Izmenjeno poimanje vremena . razoèaranje. bez potrebe za posebnom pomoæi koju eventualno može da pruži medicinski sistem. i èesto zahteva nekoliko nedelja. Osoba koja proživljava krizu prolazi kroz razlièite faze tokom tog procesa: Akutna faza-sati ili dani nakon traumatiènog iskustva Veæina ljudi u ovakvim stanjima ima izmenjeno stanje svesti i procesiranje informacija. kompetentna i primerena. pravovremenu informaciju direktno unesreæenom. vrtiæ i prijatelje. ili ne spadaju u ono što se tradicionalno naziva masovnom nesreæom.Vrlo jaki emocionalni napadi .Pokrenite društvenu mrežu oko unesreæenih porodica i nakon konsultacija sa njima. napadi . Veæina æe želeti da bude što je bliže moguæe onima koji su povreðeni. npr. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. psihijatra) radi specifiène pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. . Ovakve situaci je su iznenadne i neoèekivane. prisustvo najbliže porodice. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. Sub akutna faza-reakcija danima ili nedeljama nakon traume Šok i neverica mogu da prerastu u komplikovanije emotivne reakcije. ako je dete u pitanju . Osim sa porodicom.roditelja. Mnogo više ljudi pati od povreda ili posledica akutnih ili po život opasnih oboljenja. Osoblje Hitnih pomoæi i primarnih zdravstvenih centara treba da zna kako treba da se ponaša kada su u pitanju osnovne društvene i emocionalne potrebe ljudi pogoðenih porodiènom tragedijom ili nekom drugom krizom.Depresija i nesanica . Informacija i saradnja sa školom/obdaništem treba da je u skladu sa željama porodice.Uznemirenost. Takoðe æe želeti da odmah odu u bolnicu.Pomozite unesreæenim porodicama da uspostave kontakt jedni sa drugima. Najcešæi oseæaji su teskoba. nedeljama/mesecima nakon traume Proces prelaska u fazu "oporavka" je postepen. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. a nazivamo ih porodiènim tragedijama. slike. obavestite i lokalnu zajednicu. i sve ostale koji su u moguænosti da pomognu. U principu.Socijalnim radnikom ili psihologom.000 ljudi umire u nes reæama ili od samoubistva.Ponovno proživljavanje prethodne traume . strah i bes. mirisi) èesto umeju da pokrenu snažne reakcije.Porodiènim lekarom . brigu i razoèaranost. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. njihove reakcije i stres koji preživljavaju mogu se nazvati iskustvom sliènim povreðenima. doživeæe to kao lièni razvoj. straha po sopstveni život) .Ostale lokalne resurse Informacije lokalnoj zajednici u ranom stadijumu olakšaæe unesreæenima da brzo ostvare sopstvenu socijalnu mrežu. bol u abdomenu. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti. Dispeèerski centar je nova i važna karika izmeðu ljudi koje je zadesila tragedija. Sposobnost da se suoèi sa informacijom sada je izmenjena. PSIHOLOŠKA / SOCIJALNA POMOÆ Vaš rad u dispeèerskom centru ili centru primarne zaštite ima važnu ulogu u akutnoj fazi traume. plaè. Oko 5. Ova emotivna apatija èesto se pogrešno razumeva kao ravnodušnost. od uèitelja preko psihologa do direktora škole. Deci je potrebno savetovanje prilagoðeno njihovom uzrastu. lokalne zajednice i zdravstvene službe. Unesreæenima je neophodna nega. Ovakve fizièke reakcije su èesto u jakom kontrastu sa emocionalnom "smirenošæu" ili "apatijom" koje dominiraju poèetnom reakcijom na šok. patnji i apatiji. a promišljen i pažljiv tretman traumatskog iskustva rezultiraæe potpunim i stvarnim oporavkom. i tako dalje. direktna.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. svake godine. Biæe sve manje potrebe da se bude sam i da se priseæa. ili neoèekivana kritièna bolest ili smrt.Regresija (najèešæa kod dece) Privikavanje / prihvatanje faze. Ovo se èini na sledeæi naèin: .Emocionalna otupelost . unesreæeni ili onaj koji je ostao bez najbližih. i razgovorom.Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. i biva ju primljeni na intenzivno ili koronarno odeljenje. . na primer u bolnici .Proživljavanje nesreæe sa bolnim i upornim seæanjima . šok i bol zbog neoèekivanog gubitka voljene osobe može biti tako jak da se emocionalno pražnjenje može na duže vreme odložiti. što je pre moguæe. Bolnica i urgentno prijemno odeljenje treba da budu dobro pripremljeni da prime i pruže pomoc i rodbini unesreæenih. oèajanje. Praktièna posledica ovoga jeste da uputstva koja se daju osobi koja pati moraju biti jasna. braæe i sestara kao i drugih važnih roðaka. lokalnu zdravstvenu službu koja porodicu poznaje. spadaju u izuzetno važne faktore. Žrtve. Ne zaboravite školu. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. Korišæenje prevodioca pri komunikaciji sa osobama koje ne govore jezik te zemlje treba da se razmotri kao neophodnost.Tuga i oèajanje . i to èim vam situacija dozvoli . komšije. znojenje. kritièno bolesni ili preminuli.Jake fizièke reakcije kao što su pulsiranja. Osoba može da taj dogaðaj proživi sa oèajanjem.Neverica i nerealistièno iskustvo. kroz plaè. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici.24 Intervencije u krizama Iznenadna nesreæa sa gubitkom života. Najèešæe akutne reakcije su: .Šok i poricanje . kroz crtanje ili slikanje. Pa ipak. hipersenzitivnost na stimulanse .Školom/obdaništem.000 ljudi svake godine neoèekivano umre od srèanih bolesti.Dajte iskrenu.

Nivo svesnosti. III izdanje .7 1 V.7 4.4.5.25.3. ili .03 II Stalan abdominalni bol.02 H. disanje.01 H..3. ili .02 V. trudnoca nije iskljucena Temperatura i postepeno jacajuci bol u ledima ili sa strane Bol u ledima.7 bled i oznojen Snažan i stalan bol u abdomenu. starost i pol bolesnika 6.06 A.25.01 A.4.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA H.trudnoca Moguc porodjaj: Vidi 17 Porodjaj A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….25.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.03 52 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.08 H.07 2.25.5. izgleda slabo Povraca svetlo crvenu krv Povraca staru krv nalik na zrna kafe.7 Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledima 2.01 P R I O R I T E T III 1 4.6. inace je u redu 1.7 2. ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. inace je u redu Bol u ledima.25. Dogovorena sredstva komunikacije 5.obavestite dežurnog lekara .04 H.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .6.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.25.03 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem 8 7. Moguci bezbednosni rizici 4.Pošaljite ambulantno vozilo ili . delimicna paraliza nogu Dijareja i povracanje.07 P R I O R I T E T 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .9 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . e.06 H. izgleda kao da to ne utice na stanje Bol u abdomenu. krstima ili sa strane Dete koje povraca i sa dijarejom.4. adresa /opština 2.6. ne deluje slabo Iznenadan napad bola u donjem stomaku.3.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .25.5.6.25.25.25.04 A.05 H. osnovni problem .3.5.7 1.3.7 H. deluje slabo i krhko 1.3.25. aktvirajte .25.25.……….02 A.25. Ime.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.3.09 V.7 4.7 4.25. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T Iznenadan napad ozbiljnog bola u abdomenu ili ledjima samo što se nije onesvestio/la 2. Sluzbe koje su aktivirane 3.25.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.3. malodušno i slabo Povraca staru krv.05 A..6.7 3. .6.25.7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Follow local handling procedures.5.7 1.25 Bol u abdomenu/ledjima 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Trudna sa bolom u stomaku : Vidi 18 Gin. Nivo hitnosti.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.: .25.3. ili .7 A.6.25. oseca se loše Temperatura i bol u abdomenu koji se pojacava Snažan i stalan bol u preponama Snažan bol koji koci u abdomenu.slanje ambulantnog vozila .3. status cirkulacije 7.g.6. predlozite .7 1.

kako bi se govorilo o reakcijama i emocijama . "preosetljivošcu" i sliènim. Najvažnije je imati spoznaju o stresu. prijateljima. timskom radu . ili uputstava o korišæenju iste . Nesreæa u kojoj dajete sve od sebe. 1.Okupite unesrecene/ožalošcene .Tip situacije. sa oseæanjem nemira i teskobe. Dajte im vremena da ispolje svoje misli 4.Izloženost opasnosti: sopstvena ili kolega . a èesto i kritici kada je sve završeno. Obostrana podrška i ohrabrenje. duh zajedništva i meðusobna pažnja .rutinama 6. Izuèavanja posveæena osoblju koje je na licu mesta pri masovnim nesreæama ukazuju na nekoliko važnih faktora koji utièu na stress: Važni faktori stresa za osoblje Hitnih pomoæi . kao i pozitivan stav i osnovno poštovanje za svoje kolege. povreðena ili mrtva . da dožive snažne emotivne reakcije od ožalošæenih ili unesreæenih. pre nego što krenete u njihovo objašnjavanje. Putem obuke vezane za procedure i rutinske postupke. Možemo se osloniti na dokumentaciju drugih kada su u pitanju kratko i dugoroèni efekti. informisani. One se ne smeju smatrati liènim "slabostima".Problemi u komunikaciji. . vremenski faktor . opis je posla kojim se bavi tim Hitne Pomoæi. doprinosi stvaranju "emocionalne klime" zajedno sa uveæanim oseæanjem sigurnosti.Ukoliko je potrebno. svojim kolegama i èlanovima svog tima. Neka ne prekidaju sa odlaskom u školu. . Objasnite im da je normalno da imaju potrebu za neèijim prisustvom 7. Pomozite im da shvate èinjenice 5. . sigurnost u saznanju da ce rukovodstvo podržati pojedince. ali i unesreæene. velikim oèekivanjima. da li sam bio dovoljno brz.Briga o pojedincu. organizovani. a istovremeno ste izloženi snažnim emocijama. mentalnim i emocionalnim reakcijama.Pružite direktnu i pravovremenu informaciju (Šta se desilo? Šta ce sada da se dogodi? Prièajte im o normalnim reakcijama u stanjima šoka). medija ili javnosti Psihološka reakcija zavisi od liènosti pojedinca i njihovog prethodnog iskustva. dok i sami ne steknemo iskustvo na ovom polju.Jedinstvo. Sumnja i preispitivanje mogu da rode oseæaj krivice i samoprekor. kao i strategije koje se koriste za rešavanje ove vrste stresa. S obzirom na napor kome je izložena ekipa Hitne nakon dramatiène situacije. period èekanja.Moguænost da se uèestvuje u organizovanim post-traumatskim savetovanjima nakon tragiènih incidenata Podrška kolega. ali prilagoðeno potrebama deteta.Dostupne informacije o oèekivanim i normalnim reakcijama na stres . Svakodnevni i dramatièni hitni sluèajevi mogu da izazovu emocionalnu napetost kod osoblja na svim nivoima. Pa ipak. Postoji obimno znanje i o kratkoroènim i o dugoroènim psihološkim reakcijama na ovom polju. nesreæe ili katastrofe. veæ godinama.Reakcije rodbine. U ovoj fazi tim Hitne pomoæi može da bude izložen opasnosti. dakle u prehospitalnoj fazi. Trud koji se zahteva od dispeèerskog centra je razlièit od onog koji se traži od tima koji ide na lice mesta. Znamo da nisu samo masovne nesreæe one u kojima spasioci uèestvuju. obdanište i dr.Tolerancija i razumevanje razlièitih reakcija .Razumite emotivni bol i prepoznajte teškoæe. . Ne zbunjujte se 3. i da imaju odgovarajuæu podršku. Èinioci koji ce svakako pomoæi osoblju da se suoèe sa stresom na najbolji nacin je da budu dobro pripremljeni. da li je moje uèestvovanje bilo dovoljno? Nesanica.Ponudite praktiènu pomoæ a da ne dominirate situacijom. . takode su jako važni. kao i sa najbližima. koordinaciji.Prièajte o onome što se dogodilo. U svakodnevnom poslu može se uèiniti mnogo toga da se stres zadatka umanji i sebi i drugima. Da li sam postupio pravilno. Budite otvoreni I iskreni. ukoliko je potrebno i obraæanje za struènu pomoæ . napetost. iskrenost. važno je imati na umu da su ovakve reakcije normalne. rukovodstva i sopstvene porodice su verovatno najvažniji faktori i izvori koji su dostupni nakon uèestvovanja u nekoj traumatiènoj situaciji. Skoro je nemoguæe zaštititi se od svih situacija. U SAD-u su tehnièari odgovorni za odgovaranje na poziv i slanje ambulantnih vozila.Nedostatak potrebne opreme. Može biti teško vratiti se svakodnevnim aktivnostima. korišæenje porodiène sposobnosti da se izbori sa dogaðajem i da stvori socijalnu mrežu. koje na njih mogu da utièu odmah. Osoblje Hitne pomoæi takoðe može da iskusi veliku kolièinu stresa u urgentnim situacijama. ili sa odloženim dejstvom.Loše definisane uloge. nervoza i nagle reakcije mogu da izazovu probleme u kontaktu sa kolegama koji nisu bili na mestu nesreæe. Nekoliko bitnih èinilaca u brizi o osoblju nakon incidenta . umiru ili su mrtva. Zanimanje za psihološke reakcije spasilaèkog osoblja poveæalo se od kasnih sedamdesetih godina. Otvorenost. Izbegavajte besmislene komentare.Vreme odvojeno za razgovor odmah nakon nesreæe. a za sve to vreme treba da brzo i pod pritiskom donose prave odluke. Pokušajte da ublažite oseæanje krivice kod deteta REAKCIJE DISPEÈERA I ŠTA SE OD NJEGA Jako se malo zna o tome koliki se emotivni napor traži od osoblja koje radi u Hitnoj pomoci.Stvorite dobru emotivnu atmosferu i saznajte njihova oseæanja . mera i trajanje . nemir. i koliko æe to uspešno raditi u kraæem ili dužem vremenskom periodu.Rukovodstvo koje brine i koje pokazuje pažnju i razumevanje . kao i reakcijama na njega. Cak i ako se ponašate racionalno i profesionalno tokom urgentne situacije. 2. jako je malo dokumentacije o tome kakve su psihološke reakcije osoblja koje radi u Hitnoj. naroèito kada su u pitanju veliki udesi.deca koja su ozbiljno povreðena. mogu da budu svedoci upeèatljivih iskustava.24 PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE .Zaštitite ih od nepotrebnog stresa (npr. npr. možete doživeti snažnu reakciju kasnije. sa ostalim kolegama. intenzitet. loše definisani ciljevi .Situacije u kojima su deca kritièno bolesna. pomno slušajte. jedinstvo) Slièni principi primenjivi su na decu i adolescente. psihološka podrška nakon velikih nesreca .Kontakt sa povreðenim/preminulim . Treba da budete upoznati sa uobièajenim fizièkim. kao i drugi naèini dam u se pomoæ ponudi. Pokušajte da ublažite detetov strah od sopstvene ili smrti roditelja 8.novine i mediji) . kao i moguænost da se pojedincima naknadno pruži pomoæ.Stanje pripravnosti. upeèatljivih utisaka ili gubitka života.Podrška i briga kolega .Upeèatljiva iskustva . moguænost da se "izduva".Usredsredite se na resurse kojima raspolažu unesreæeni (zajednièka snaga. Normalno je da želite da razgovarate o dogaðaju. Za svakoga ko uèestvuje u dešavanjima koja traže ovakve napore treba da postoji plan po kome æe mu se nakon dogaðaja omoguciti podrška. sa nekim izmenama. Nakon dramatiènih ili tragiènih dešavanja ili zadataka koji nose visok rizik. Osoblje treba da se brine o sebi. žrtve i njihove roðake. donosite prave odluke u deliæu sekunde. mnogi æe ljudi iskusiti slike i razmišljanja o toj nesreæi. izvan i unutar bolnice.

04 H. ako treba Zapocnite nadgledanje operacije Predjite kroz ostatak kriterijuma Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Informisite svo relevantno osoblje.5 P R I O R I T E T Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ostanite na vezi Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom Obavestite dezurnog lekara pa javite pozivaocu ili Posaljite ambulantno vozilo Javite policiji o bezbednosnim rizicima Ostanite na vezi Procenite potrebu za kriznom intervencijom Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju V.najblizeg hirurga ili ordinaciju ukoliko je moguce . Uzbuna .01 H. . savetuje Pomozite timom sa lokalnim znanjem A. utvrdjena smrt II H.04 A.02 H.26.26. utvrdena . ambulantna kola koja su vec na zutom ili zelenom pozivu.dežurnog lekara .ocekivana.obavestite rodbinu Sledite lokalne procedure .po mogucstvu dezurni lekar.06 Poslednji stadijumi terminalnog oboljenja Prirodna smrt od starosti Pronaden mrtav kod kuce (nema sumnji o neprirodnom uzroku smrti) Pronadjen mrtav van kuce Sumnja u neprirodan uzrok smrti Sumnja na kriminalno delo 3 3 3 4. ukljucujuci Dom Zdravlja Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju Ostanite na vezi! Recite to pozivaocu. III izdanje .07 Neko je video bolesnika da kolabira Neko je zapoceo reanimaciju (CPR) Ima manje od 10 min otkako je bolesnik kolabirao i postao beživotan Moguci uzrok hipotermija (Izlaganje ekstremnoj hladnoci) Vidjeni su znaci života.26.obavestite lekara preminulog naredni dan Sledite lokalne procedure Obavestite Dom Zdravlja Sledite lokalne procedure 54 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.medicinski helikopter. ne spustajte sl.26.01 III Smrt u instituciji.01 A.ambulantna kola .26.26.5 4.lekar .06 A.gde je neophodno.26.02 A.smrt sigurna.05 H. ocekivana P R I O R I T E T Ugovorite sa institucijom ko treba da -obavesti lekara koji izdaje smrtni list Sledite lokalne procedure .26.slanje ambulantnog vozila .bolesnik u poslednjem stadijumu terminalnog oboljenja .26.26.26 Moguca smrt/smrt u snu 1 KR TERIJUM I SAVET 2 ODAZIV Nije crveni nivo ako je .26. prirodna smrt od starosti "Ostanite na vezi!" Uzbuna .obavestite o mogucim rizicima po bezbednost Kontaktirajte urgentni centar .obavestite najblizeg hirurga . sigurno nije mrtav Beba (ispod 1 godine) nadjena beživotna Beživotno dete (preko 1 godine) 1 1 1 1 1 2 1 P R I O R I T E T I Sigurna.26.03 A.26.obavestite o bezbednosnim rizicima koji su moguci .5 4.26.03 H.05 A. ali su blizu .Obavestite tim Hitne pomoci o detaljima neka Dispecerski centar postavlja dalja pitanja i koordinira operacije.

Pomozite u mobilisanju socijalne mreže oko ožalošæenih. Izbegavajte da razgovarate o bespomoænosti.Da li je iko video preminulog da kolabira? (svedoci srèanog zastoja)? . i hipotermièan je (ispod 30°C) i potom beživotan. i ne dozvolite to nikom drugom. na primer dok ste još u bolnici. i tu postoji moguænost da bolesnik preživi zahvaljujuci CPR i aktivnom zagrevanju u bolnici. da li su udovi ukruæeni ili je koža podnadula. ili onima koji su posebno teško podneli situaciju. kao i razgovorom. Ukoliko je uzrok smrti nejasan.Informacija koju dobijate potvrðuje da je bolesnik mrtav . Ispravna briga o ožalošæenima nakon iznenadne ili neoèekivane smrti može pomoæi da se spreèe štetni psihološki post-efekti. kontaktirajte lokalnu zdravstvenu službu koja poznaje porodicu. Idite negde i tamo saèekajte da pomoæ stigne. Mnogi æe pokušati da ostanu uz pokojnog. Vi možete pomoæi tako što æete podeliti uputstva i podatke. Nemojte da sklanjate ništa što bi moglo da pomogne ukoliko doðe do istrage. bilo kod kuæe ili u bolnici. lokalnog sveštenika. . MOZAK UMIRE PRVI Kada srce stane. Pomoæ je na putu. pa cak i na licu mesta/nesreæe. Pokušajte da steknete sliku o situaciji. kao i da oèekuje iskrene odgovore na pitanja koja postavlja. zbog starosti EKSTREMNA HIPOTERMIJA Ako je bolesnik izložen izuzetnoj hladnoæi. psihijatra) radi specificne pomoæi unesreæenima sa posebnim potrebama. Ne napuštajte ga dok lekar ili policija ne stignu.Smrt je oèekivana. komšije. stopala ili telo bolesnika jako hladni? Možete li da proverite da li su ruke i noge ukoèene? Okolnosti vezane za smrt (Pitajte samo ako je neophodno? Da li ste poznavali preminulog? Jeste li u srodstvu? Da li je bolovao od neke ozbiljne bolesti? Da li je imao smetnje sa srcem? Da li je možda žrtva overdoze? Postoji li išta sumnjivo u vezi sa okolnostima pod kojima se smrt dogodila? 1.26 DODATNA PITANJA Znaci života? (pitajte samo ako je neophodno) Kada je preminuli poslednji put viden živ? Da li primeæujete ikakav znak života ako ga nežno prodrmate? Možete li da potisnete glavu unazad i proverite da li se grudi podižu? Možete li da osetite strujanje vazduha koje dolazi iz usta? Da li su ruke. rezultati su slabi. i to što je pre moguæe. Ne dirajte ništa. porodice i ostale unesreæene osobe koje dolaze u bolnicu moraju da budu spremni da uspostave sopstvenu društvenu mrežu. Èak i kada se zapoène CPR èim se dete zatekne. Morate omoguæiti unesreæenima da izraze svoje potrebe kada su u pitanju pomoæ i organizacija. Potvrda o smrti Lekar koji pregleda preminulog treba da ispiše potvrdu o smrti. 2. Razlog je nepoznat. i sa kojima obièna bolnica ne može da izaðe na kraj. dikskrecija o uzrocima smrti može se izvesti stavljanjem potvrde u zapeèaæeni koverat. Možete prepustiti i lekaru da obavesti policiju. u redu? Moguæa smrt u snu Ukoliko nema znakova života. Ne zaboravite školu. ali ako želite da pokušate. pokušajte da kontaktirate ostale èllanove porodice dok èekate da pomoæ stigne. znaci smrti mogu biti oèigledni. kao i tim hitne pomoæi treba da su dobro pripremljeni da prime i pobrinu se za ožalošæene. Objasniæu vam šta da radite u meðuvremenu. osim ako: .Kontaktirajte relevantnog specijalistu (psihologa. po pravilu treba odmah da se prevezu u bolnicu. Ostali uzroci smrti Saèekajte da doktor doðe. Dogovorite da deca uèestvuju u savetovanjima organizovanim u bolnici. Ako je ukljuèeno i pogrebno društvo.Okolnosti koje upuæuju na hipotermiju su razlog za odsustvo znakova života? . 3.Olakšajte rodbini da stupe u kontakt jedni sa drugima. Situacija je uvek dramatièna.Kada je preminuli poslednji put viðen živ? .Pokojni je patio od terminalnog oboljenja . iskoristite to. Od velike pomoæi mogu biti sveštenik ili socijalni radnik. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Iznenadna. Prijemno urgentno odeljenje. prenos krvi bogate kiseonikom celom telu prestaje. prijatelje. . Morate sada da mislite na sebe. vi to nemojte izjaviti. nego da to odlažete za kasnije. pravovremenu i jasnu informa## ciju direktno ožalošæenima. 4. SAVETI POZIVAOCU . kompetentna i primerena.Steknite sliku koliko dece ili adolescenata je ukljuèeno u tragediju. povrede nastale nasiljem.Pitajte i za temperaturu i boju kože. Vaša pomoæ mora biti ohrabrujuæa. Moždane æelije poèinju da odumiru 4-6 min. treba pažljivo da pitate ima li ikakvih indikacija da zapoènete CPR. uèitelje. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Sledite principe izložene na strani 24 Krizne intervencije. možda i više) pre nego što mozak umre. . SMRT U SNU (Sindrom iznenadne smrti odojèeta) Iznenadna i neoèekivana smrt bebe je najèešæa kod dece mlaðe od 1 godine(obièno 3-6 meseci). neka od sledecih alternativa može da se zapiše na delu namenjenom za "oèigledan uzrok smrti": . obdaništu. patnji i apatiji. Veæina deèjih odeljenja imaju ustanovljenu proceduru da pomognu porodicama da prebrode krizu. možda nema svrhe da pokušavate da reanimirate. vrtiæ i prijatelje. zapeèatite prostor. Potvrda se tada šalje odgovornim ustanovama u rodnom mestu preminulog. KRIZNE INTERVENCIJE Ljudi u krizi imaju potrebu za fizièkim kontaktom i razumevanjem. pomoæi æu vam. CPR ILI NE? Uvek treba da ohrabrite da se zapoène CPR. 5. Pitajte da li je neko zapoèinjao CPR. Ipak. Mozak je organ koji je najosetljiviji na nedostatak kiseonika. (ne diše. a i zato što je neophodno. .Mors causae ignotae (mrtav. samoubistvo.Od kakve je bolesti pokojni patio? .Mortuus inventus (zateèen mrtav) . Neki jednostavni principi mogu se primeniti na krizne intervencije kako biste pomogli ožalošæenima da u okviru sopstvene socijalne mreže pronaðu snagu: . Žrtve. direktna. Unesreæeni treba da se oseti slobodnim da ispolji svoja oseæanja i reakcije. neoèekivana smrt deteta ili bebe Preminulo dete ili bebu obièno treba da pregledaju i iz tih razloga se prevoze na najbliže deèije odeljenje. smrt u zatoèeništvu i slièno). Sve ovo treba da je uz dozvolu roditelja i porodice. Kod beživotnih hipotermiènih bolesnika CPR se može primenjivati mnogo duže nego kod beživotnih bolesnika sa normalnom temperaturom (Vidi 21 Hipotermija). ako se oseæate nesigurno i uplašeno Moguæ neprirodan uzrok smrti Saèekajte lekara. ukoèenost mišiæa). nakon što protok krvi stane.Mors subita (iznenadna smrt) Obaveštavanje policije u sluèaju smrti zbog neprirodnih uzroka Lekar koji je na licu mesta (a ne dispeèerski centar ili primarni zdravstveni centar) ima dužnost da obavesti policiju ukoliko sumnja na smrt nastalu na neprirodan naèin (iznenadna.Dajte iskrenu. Briga o roditeljima ili braci isestrama sada je imperativ. razlog nepoznat. Veæina škola ima plan za ovakve situacije. a preživljavanje je moguæe samo u izuzetnim sluèajevima. Ukoliko ste u moguænosti. uzrok nepoznat) . Mnogo je bolje da im to direktno saopštite. i roditelji kao i braæa ili sestre preminule bebe. Mozak ce mnogo duže preživeti u sluèajevima ektremne hipotermije. Nakon konsultovanja. Ukoliko ste sami. hladna i bleda koža.Ima li ikakvih znakova spoljnih povreda? . . kolege i ostale koji bi mogli biti od pomoci ožalošæenima. Cak i ako vam roditelji spontano kažu da je beba mrtva.Sumnja na overdozu? Lekovima? Uliènim drogama? . . O moguæoj smrti / smrti u snu SIGURNA SMRT Kada vas obaveste o sigurnoj smrti. CPR štedi neko vreme (1020 min. što je pre moguæe.

obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .3.6 2. disanje.27.27.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili r .3.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br. Nivo svesnosti.27.03 H.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .07 H.6 5. ili .5 1.04 A.04 H. osnovni problem adresa /opština 2.09 Iznenadan gubitak snage i tupost u rukama i nogama Iznenadne smetnje u govoru Iznenadne teškoce pri gutanju Iznenadni facijalni grc Iznenadna paraliza koja brzo napreduje Nekoliko puta se onesvestio u poslednjih 24 sata Iznenada dezorijentisan i pospan bez vidnog razloga Pospan i zbunjen vec neko vreme Grcevi koji su prestali pre 20 min. ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA 56 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.4.27. predlozite .8 PRIORITET III V.07 Ne reaguje na drmusanje i vikanje Teškoce sa disanjem Pri svesti.2. ali je bolesnik i dalje pospan i dezorijentisan 5.05 A. budan 2.27.27. aktvirajte .01 V. Nivo hitnosti. ili . Ime.: .27. ili .6 5.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 H.27.08 H.27 Polu-svesna stanja i paraliza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Krvarenje: Vidi 08 Netraumatsko krvarenje Dijabetes: 11 Dijabetes Grcevi: 23 Grcevi / napadi Trovanje /overdoza: 30 Trovanje / overdoza Bolesno dete: 31 Bolesno dete Povrede: 34 Nesrece "Ostanite na vezi!" Uzbuna .4.03 Onesvestio se.27.06 H.…………….Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .obavestite dežurnog lekara .5 2.27.27.5 1.slanje ambulantnog vozila .27. Sluzbe koje su aktivirane 3.4.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. sada je u redu 5 Onesvestio se nakon uzimanja glicerin trinitrata.5. polako dolazi sebi nakon napada 8 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.02 V.01 A. ali samo što se nije onesvestio Bled i oznojen Iznenadan napad jake i neobjašnjive glavobolje Iznenadan napad bola u abdomenu Iznenadan napad ubrzanog pulsa. Moguci bezbednosni rizici 4.6 5 1.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T II 1..01 H.27.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.4.27. starost i pol bolesnika 6.4.5 1.03 A. npr.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.27.27.6 5.27.02 H. Dogovorena sredstva komunikacije 5.02 A. III izdanje . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.06 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili . izgleda slabo 7 1.Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme…………..6 5.5 1.27.27.5 Ima epilepsiju. status cirkulacije 7.5 P R I O R I T E T I H.

teškoæe pri gutanju. 3. Ovo dovodi do infarkta. VISOK INTRAKRANIJALNI PRITISAK Smanjeni nivoi svesti nakon povrede glave mogu da se dese zbog epiduralnog ili subduralnog hematoma (hemoragije u tkivu mozga). Simptomi variraju zavisno od stepena povrede. Ostali razlozi za povišeni intrakranijalni pritisak mogu biti spontana hemoragija kranijuma. stanje postaje kritièno. Najèešæi razlozi za onešvešæivanje su: snažan bol. uz konsultaciju sa bolnicom . Napad može da bude uvod u moždani udar. i krvni pritisak raste zahvaljujuæi mehanizmu psihološke kompenzacije. Bez odgovora Glazgov koma skor je suma ova tri gore navedena parametra. (Vidi 08 Netraumatsko krvarenje).Razmotrite upotrebu acetilsalicilata oralno što je pre moguæe. u položaju za oporavak. O polu-svesnim stanjima i paralizi SINKOPA Iznenadan pad krvnog pritiska zbog prolaznog pada snabdevanja mozga krvlju može da dovede do kratkog gubitka svesti. ili ektopièna trudnoæa. slezine ili bubrega.Febrilni grèevi: 23 Grèevi . noge podignute Bolesnik ne može da sedi: . SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše Olabavite tesnu odeæu i pomozite mu da zauzme udoban položaj Bolesnik mora da leži. teškoæe u govoru. Srèano oboljenje? Epilepsija? Visok krvni pritisak? 5. Bolesnik æe doæi sebi u roku od 2 minuta. a specifièno je da može da se dogodi i mladim ljudima. Krvarenje može da poène spontano. maskom ili 2-3 l. / min. Dešava se najèešæe zbog embolije jedne od glavnih arterija u srcu. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Mnogi bolesnici imaæe koristi od brzog prevoza do bolnice (crveni nivo/helikopter).Smestite bolesnika postrance.Hiperventilacija: 28 Psihijatrija . dok je telo u vodoravnom položaju. taj stav se menja zbog dobrih rezultata aktivne terapije. overdoza ili trovanje: 30 Trovanje/overdoza . Najcešca disekcija aneurizme aorte.Nasumiène reci 2. Ukoliko pritisak brzo raste. su uobièajene pojave.Ako ima manje od 2 sata od kada su poèeli simptomi: Procenite trenutnu primenu (crveni nivo) trombolitika u konsultaciji sa za to odreðenim odeljenjem u bolnici.27 DODATNA PITANJA Ovaj napad Da li je pre ovoga bilo nelagodnosti? Muènine? Povraæanja? Temperature? Disanje je normalno? Površinsko? Duboko? Sa naporom? Da li je bolesnik imao napad?Inkontinencija? Moguæa overdoza? Tabletama? Drogom? Alkoholom? 1. vozilom sa uzdignutom glavom. Sumnja na moždani udar Da li je bolesnik star izmedu 18-80 godina? Da li je pre poèetka simptoma bio na nogama? Da li ima neku drugu paralizu koja zahteva negu? Da li je pri svesti. ako možete u položaj za oporavak . Lokalizuje bol 4. Ako je svrsishodna terapija tromboze. ili ga može izazvati hipertenzija nastala nakon fizièkog napora. iznenadna promena položaja iz ležeæeg ka stojeæem. èesto opisivane kao najgore ikada.Podignite bradu. Tipièni znaci: bolesnik pati od iznenadne glavobolje. i zbog toga se treba odmah obratiti specijalisti za pregled. a glavu nežno potisnite unazad . Verbalni odgovor 5. Nenormalna fleksija 2.Toplotni udar: 21 Hipotermija/hipertermija 2.Histerièna psihogena reakcija 28 Psihijatrija . Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Paraliza ili otupelost jedne strane tela ili lica. Sve više bolnica nude tretman tromboze u sluèaju cerebralnog infarkta. AKUTNA ARITMIJA Najcešci oblik aritmije koja može da dovede do polu-svesnog stanja ili gubitka svesti jeste ventrikularna tahikardija ili pak iznenadni napad Stokes Adamsovog sindroma. Stanje je jako ozbiljno. Moždani udar Kiseonik 10 l. paraliza. teškoæe u govoru i grèevi. / min. Oslobodite disajne puteve. otvara oèi na bol 1. spontano 3. muènina.Stanje nakon grceva: 23 Grèevi . krvarenje u stomaènu duplju iz jetre. Bolesnik može da izgubi svest i da prestane da diše. kao i od toga koji je deo mozga ošteæen. Moždani udar (Apoplexy) Moždani udar se obièno dešava zbog blokade jedne od cerebralnih arterija (tromboza ili embolija). Najèešæe je kontraindikovan prehospitalni tretman hipertenzije. Prevoz amb. otvara oèi na obraæanje 2. AKUTNA UNUTRAŠNJA HEMORAGIJA Akutni pad krvnog pritiska zbog unutrašnje hemoragije može da dovede do gubitka svesti. smetnje sa vidom. mokre-nje pri stanjanju. psihološki stres. Ipak. rasta u kritièno. bez ikakvog upozorenja. sa opasnošæu od stvaranja cerebralne hernije. URGENTAN TRETMAN APOPLEKSIJE Ranije bolesnici od moždanog udara nisu imali prioritet. Ne otvara oèi Motorni odgovor 6. Vidi 23 Grèevi. Bez verbalnog odgovora otvaranje oèiju 4. 8. Raniji napadi Da li je bolesnik ranije doživeo nešto slicno? Šta je tada bio razlog? Da li je imao moždani udar (ili tranzitorni ishemièni atak) ranije? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? Da li boluje od neke odreðene bolesti? 4. i može li da ustane? Kada su tacno poceli simptomi? Stepen polu-svesnog stanja Može li da govori normalno? Dezorijentisan? Proste reci? Nerazabirljivi zvuci? Može li da pomeri noge/ruke ako ga zamolite? Da otvori oci? Da li otvara oci kada ga prodrmate 7. smanjen nivo svesti. Nenormalna ekstenzija 1. preko nazalnog katetera. ukoliko postoji opasnost od cerebralne hernije. zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukoliko se stanje pogorša U najgorem slucaju ovo može biti poèetak moždanog udara i to odmah treba da pregleda doktor. povraæanje. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA Se dešava zbog hemoragije nastale dilatacijom (aneurizme) jedne od cerebralnih arterija.Nerazgovetni zvuci 1. Povlaèenje na nadražaj 3.Ako je prestao da diše. TRANSITORNA ISHEMIJA (TIA) Simptomi moždanog udara sa potpunim oporavkom u roku od 24 sata. Moždani udari mogu da se dese kada doðe do spontanog krvarenja u tkivo mozga. Ako tromboliza nije relevantna: . i razlièiti stepeni svesnog stanja. uzimanje Gliceri trinitrata. Sledite bolnièke procedure. Sluša komande 5. bolesnik treba da ostane u bolnici najmanje 2 sata nakon prvih simptoma udara.Intoksikacija. Niko ne poznaje bolesnika Da li bolesnik ima pri sebi medicinsku oznaku o bolesti? 6. Procenite nivo svesnog stanja koristeci Glazgov koma skor. što može da zaèepi neku od manjih arterija u mozgu i time da utièe na snabdevanje krvlju.Hipoglikemija u dijabetesu: 11 Dijabetes .Proverite da li I dalje diše . U meðuvremenu smestite bolesnika da legne i da se potpuno opusti.Zbunjen 3. Povrede nastale kao posledica pada èesto su mnogo ozbiljnije nego sam uzrok nesvestice. OSTALI RAZLOZI ZA IZNENADAN GUBITAK SVESTI . Stanje vrlo brzo pre#% . Ostali simptomi su ukoèenost vrata. tumor mozga ili cerebralni šant koji je blokiran i ne istiskuje cerebrospinalnu teènost (kvar šanta). ili zbog cerebralnog edema. Nenormalno disanje i teško dolaženje svesti su ozbiljni znaci. Procenite da li ima diferencijalnih dijagnoza koje zahtevaju specifièan tretman.Orijentisan 4.

obavestite dežurnog lekara .…………. Sluzbe koje su aktivirane 3.28.obavestite dežurnog lekara kontaktirajte pozivaoca ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Pošaljite ambulantno vozilo or .07 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme .28. disanje.8 1.06 A.01 II Samo-nanošenje povreda.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili . aktvirajte ..28.7 A. ili .5.5.5..04 A.02 I P R I O R I T E T .28.28.7 Želi da razgovara sa lekarom ili nekim ko može da pomogne 4 Depresivan je.sa visokom stepenom uznemirenosti . starost i pol bolesnika 6.28.ostalo (šta?) Velika opasnost od ozbiljnog nasilništva 1.06 5...gas/ugljen-monoksid .7.03 V.28.5 2 A.01 Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Ozbiljan pokušaj samoubistva 8 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .05 H. Ime.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. adresa /opština 2.28.11 A.01 III V. razmišlja o samoubistvu Iznenadan napad teskobe. ili ..Povezite pozivaoca sa dežurnim lekarem ili . ili .04 5.5.10 P R I O R I T E T H.skokom sa visine .5.02 V.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.28.12 .sa agresivnim ponašanjem Preti da ce uzeti prekomernu dozu 5..28.28.10 .Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.4 4 1. Nivo hitnosti.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan. osnovni problem .ostalo (šta?) Ozbiljna pretnja samoubistvom 10 5.05 A. krvarenje pod kontrolom Sumnja na ozbiljan psihicki poremecaj .04 H.: . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A. ali ne i suicidan Želi da razgovara sa lekarom 6 V.09 A.oružjem .10 A.28.sa izraženom teskobom 4.28.7 ..oružjem ..03 A.7 1..4 1.28.7.skok sa visine . Moguci bezbednosni rizici 4.28.28.7 5 P R I O R I T E T 58 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja....vešanjem 1.28. III izdanje . inace smiren i tih Depresivan..Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. status cirkulacije 7..28.02 H.28 Psihijatrija/samoubistvo 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Overdoza / trovanje: 30 Trovanje / overdoza Intoksikacija: 30 Trovanje / overdoza Nasilništvo: 36 Nasilništvo / zlostavljanje A.7.11 4.11 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .28..28. Nivo svesnosti. nije u stanju da normalno diše (u svemu ostalom zdrava mlada osoba) Nenormalno ponašanje.overdoza lekovima .slanje ambulantnog vozila .28.. ili .Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.28.03 H. Dogovorena sredstva komunikacije 5.9 3. predlozite ..08 .samo-nanošenje povreda koje vode masivnom gubitku krvi 1. npr.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .

pa i do najgoreg.Stalni sukobi sa bliskim osobama . Može biti teško razlikovati ovakve napade od ostalih ozbiljnijih razloga za gubljenje svesti. pre nego stvarna želja da okonèaju svoj život. Ovo stanje može biti praæeno ekstremnom anksioznošæu. Bolesniku je potrebna pomoæ da se suoèi sa svojom teskobom. Akutni mentalni poremeæaj 1. Trovanje ugljen monoksidom: Izvedite Problemi sa alkoholom / drogama što pre bolesnika na svež vazduh. Ukoliko je neophodno: ostanite na vezi sa pozivaocem dok ne stigne pomoæ. nego saobraæajnim nesrecama. Nedavno doživeo gubitak (smrt. Ne ulazite ukoliko vam policija nije dala zeleno svetlo. akutna hipoglikemija kod dijabetesa. REAKTIVNE SITUACIJE Reakcije na životne krize mogu da dovedu do depresije ili anksioznosti koja pak može prerasti u psihozu.oboljenja može da se pogorša. Pokušajte da ga naterate da nekoliko minuta diše u papirnu kesu. 10. Prijemni papiri (izjava o punomoæi) od najbliže rodbine ili vlasti (porodièni lekar. Bolesnici haluciniraju audio i vizuelno. Žene su sklonije overdozi seèi vena i sliènom. ostali). Odmah izvestite dispeèerski ako Depresivan? imate problema. (Pomoæ Da li je ranije pretio samoubistvom? Pokušao preko telefona. Dogovorite taj razgovor i pošaljite ambulantno vozilo. 2. Èesto se dešava da je telefonski razgovor od suštinskog znaèaja. 1. bockanjem u prstima. Obavestite policiju ukoliko vam situacija izgleda opasno. Ukoliko se sumnja na ozbiljno psihièko stanje (psihozu): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu na preglede i zadržan 10 dana. finansijski problemi) Muškarci èesto biraju nasilne metode kao što su oružja. ukoliko situacija nije urgentna. spustite žrtvu i zapoènite CPR Da li saraðuje? Preti? Da li je nasilan? 3. telefonskom službom za podršku) ili oseæa da mu treba pomoæ. 11. policija. Sumnja na napad panike/hiperventilacije: Ubedite mirno bolesnika da ovo nije po život opasno stanje. kako bi: . Pomozite mu da pozove lokalnog lekara Pretnja samoubistvom ili bilo koga drugog koga želi da èuje. porodica i prijatelji imaæe veliku potrebu za psihosocijalnom podrškom. Povucite se na sigurno. ako nije rizièno. samoubistva. Sledite lokalne procedure. Neki bolesnici hiperventiliraju dok se ne onesveste. Mnogi pokušaji su oèigledno poziv upomoæ. Prijem na psihijatrijsko odeljenje (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ukoliko dobrovoljna psihijatrijska pomoæ ne zadovoljava potrebe bolesnika. Ovo vodi hiperventilaciji koja se ispoljava vrtoglavicom. tako što naizgled gube svest. Stanje bolesnika sa istorijom psih. Obièni formular za prijem Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu Postupak u sluèaju neprirodne smrti: 26 Moguæa smrt oboljenjamozga (tumori. a) ako je mogucnost oporavka / poboljšanja znatno smanjena ili ukoliko postoji moguænost za ozbiljno pogoršanje u bližoj buduænosti b) ako bolesnik predstavlja opasnost po sopstveni ili neèiji život Dokumenti potrebni za prijem 1. Potrebno je napisati pismo za prijem.Doživeo je gubitak (smrt. sa psihièkim problemima. demencija i slicno. Rizièna situacija / bolesnik: Ne izlažite Da li bolesnik pati od nekog mentalnog poresebe ili druge riziku. vaša je obaveza da obavestite policiju. Bolesnik može da traži otpust iz bolnice ukoliko mu je odobreno da ostane za period od 3 nedelje. PSIHO-NEUROTIÈNI NAPADI Neki ljudi mogu da reaguju histerièno na akutne krize ili teške situacije u životu. razmotrite prvo sopstvenu bezbednost. koliko god tako izgledalo. jer im mnogo znaèi mišljenje nekog drugog. narocito ukoliko je ukljuèeno I oružje. prelomi I manje povrede. Važno je biti u kontaktu sa bolesnikom u sluèaju da preti samoubistvom.Slaba mreža (malo bliskih veza) . ponašaju se nenormalno ili agresivno. vi morate da odluèite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljena dozvola). Recite mu da ni najgori napadi panike nikada nisu kritièni. Trovanje/overdoza Rane. finansijske teškoæe)? 6. treba uèiniti barem kontakt. ili idu zajedno. Dobrovoljan odlazak u bolnicu (vidi relevantne zakone o psihijatriji) Ako je bolesnik u stanju da sam odluèuje a ima želju da bude primljen u bolnicu. Nesvesna stanja do/preko 8 godina. Odbijanje može da dovede do pogoršanja stanja. 7. osim ukoliko bolesnik ne preti sebi ili drugima. Bilo kome ko želi da razgovara sa struènim licem (lekarom. Ovi napadi izgledaju dramatièno.obezbedili oblast za tim ambulantnog vozila . 9. ali budite obazrivi da ga ne ispitujete detaljnije ukoliko on insistira na razgovoru sa lekarom ili sveštenikom. Da li konzumira alkohol? Lekove? Droge? Koliko dugo to veæ traje? 4. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE U slucaju nasilja ili sumnje/pretnje istim. samoubistvo? Na koji naèin preti da æe ga izvršiti? 5. ( 24 Krizne intervencije) Visoko rizièni su: . organska #% . uliène droge i zloupotreba prepisanih lekova. U sluèaju samoubistava koja za ishod imaju smrt. karakterisano je izuzetnom anksioznošæu i gubitkom vazduha. Nasilništvo/ zlostavljanje Psihijatrija/samoubistvo PSIHIJATRIJSKI PROBLEMI Jako je malo psihijatrijskih problema koji su kritièni.28 DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa dežurnim psihijatrom. Izjava od lekara o neophodnosti prijema 3. Mnogi bolesnici se oseæaju mnogo bolje ako im se omoguæi da porazgovaraju sa potpunim strancem. Ne odbijajte nikoga! POKUŠAJ SAMOUBISTVA PRETNJA SAMOUBISTVOM Svake godine se gubi više života samoubistvom. vešanje i slièno. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA / DROGA Alkohol. ali ih je malo koji su i izgovorili reè samoubistvo. Dispeèerski centar kao i Dom zdravlja. bio u bolnici? Kada? Gde? 2. nesreæna ljubav. PSIHOZA Ozbiljno psihijatrijsko stanje karakteristièno za manjak koncepcije o stvarnosti ili izmenjeno shvatanje cinjenica.Sluèajevi u kojima je neko od prijatelja ili porodice poèinio samoubistvo . U ovakvim situacijama opasno je odbiti ih. razvod. ali su retko ozbiljni i brzo proðu. 2. Pretnja samoubistvom: Pokušajte da Da li je zbog ovoga bio u bolnici? Kada? Gde? pomognete i smirite bolesnika. ili pak postanu nekomunikativni i zatvoreni. treba da staloženo razmotre problem. ukoliko je u pitanju ozbiljan poremeæaj (psihoza): bolesnik može da bude primljen po tom i tom zakonu. zatvorske vlasti). ali taj poziv upomoæ ponekada je fatalan. U skoro svim sluèajevima bolesnik je davao znake da nešto nije u redu. Pokušajte da pomognete I bilo samoubistava? smirite ga. NAPAD PANIKE (SINDROM HIPERVENTILACIJE) Èesto se dešava mladim ljudima.) mogu da izazovu akutne mentalne reakcije sliène psihozama. otupelošæu u predelu usta. Vešanje: Ukoliko postoji šansa da spasite Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? život. mogu da vode. depresijom ili euforijom. Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite im lekaru/tehnièaru. Ukoliko je situacija opasna ili rizièna.Onemoguæili bolesnika da povredi sebe ili druge . nesreæna ljubav. socijalne službe.Kombinovanje alkohola i droga i depresija . sveštenik. hemoragije. meæaja? Da li je bio dugo bolestan? Da li je ukoliko je potrebno. 8. Simptomi povlaèenja mogu da se pretvore u ozbiljno psihotièno stanje (delirium tremens). ili se pak èini bezuspešnom. Overdoze. Nema terapije bez pristanka bolesnika. sveštenikom.Onemoguæili druge ozbiljne postupke *Ako je moguæe: da dobijete pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. razvod. Ako niste u moguænosti da ga to pitate.Sluèajevi sa istorijom pokušaja samoubistva . Kriterijumi za prijem su strogi i u skladu sa zakonom. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora osim Da li je u bližem krugu porodice i prijatelja ako nije nasilan.

4 3.29.03 A. III izdanje 60 . npr.08 H.29.slanje ambulantnog vozila . Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .4 1.02 A.7 1. deluje malaksalo i slabo Pati od astme ili drugog poremecaja pluca.29.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.5 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .3.3 1.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.29.29.3. iznenadni napad teškoca sa disanjem TTemperatura i kašalj. nije malaksao 1 1. status cirkulacije 7. anksiozan.03 P R I O R I T E T 1 1 1 1 H.02 H.07 A.29. nije zbog toga iscrpljen Dete koje stalno kašlje.06 A.4 1.. predlozite .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme ili .29.29.3.29. osnovni problem .29.05 H.4 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.29.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. aktvirajte .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .29.01 II Teškoce sa disanjem.3.3.06 V. Nivo svesnosti.01 III 8 V.05 A. iznenadne teškoce sa disanjem Dug period ležanja.29 Teškoce sa disanjem 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo: 03 Smetnje u disajnim putevima Srcana oboljenja: 10 Bol u grudima-srcana oboljenja Grcevi: 23 Grcevi / napadi Overdoza: 30 Trovanje / overdoza Hiperventilacija: 28 Psihijatrija / samoubistvo A. Moguci bezbednosni rizici 4.: .Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili . ali samo što se nije onesvestio Povreda i teškoce sa disanjem Bol u grudima i teškoce sa disanjem Bled i oznojen 2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili . ne oseca se slabo 5 V. Ime.03 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.…………. ili .4. ima utisak da ne može da udahne.29.Pošaljite ambulantno vozilo ili .obavestite dežurnog lekara .02 P R I O R I T E T Brzo disanje.3.privatan prevoz - Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva diše Jedva da govori povezano Ima visoku temperaturu. stanje se pogoršava i nakon uzimanja leka Nedavna operacija. Nivo hitnosti. ili . Dogovorena sredstva komunikacije 5.29.29.4 1.29.04 A.29.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. adresa /opština 2. starost i pol bolesnika 6. disanje.6 1. teško guta Još uvek pri svesti. ili . Sluzbe koje su aktivirane 3. iznenadan napad teškog disanja Nedavni porodjaj.04 H.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA H. bockanje u prstima i oko usta 9 kod inace zdrave mlade osobe Manji problemi sa disanjem.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.

Dodatni pokreti mišiæa vezanih za rebra kao i za kljuènu kost mogu se videti tokom disanja. Pseudo kroup (laringitis). jer mu je zbog otežanog disanja teško da proguta sopstvenu pljuvaèku (Vidi 38 ) Cheyne-Stokes-ovo disanje je disanje na mahove. Epiglotitis. zapoènite reanimaciju CPR. Vrlo je retko otkako se pojavila vakcina protiv Haemophilus influenzae tip B. naroèito ukoliko je bolesnik iscrpljen ili slab. 4. Ovakvi napadi izgledaju dramatièno. ali ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa respiratornim traktom. uzrokujuæi klokotav kašalj i šištanje kao kod astme (srèane astme). po moguæstvu u položaj za oporavak. oseæa se veoma slabo. Ozbiljno je i èesto znak krajnjeg stadijuma. ali dobro pazite da mu ne bude hladno. jer su nagla pogoršanja ovde èesta (Vidi 35:Nesrece).) Glukokortikoidi iv/im ili tablete. 5. Neki bolesnici hiperventiliraju dok ne izgube svest. Deca èesto imaju i dodatne pokrete mišiæa kao i širenje nozdrva prilikom disanja. Zato je važno ozbiljno shvatiti procenu koju je izvršio sam bolesnik ili njegovi najbliži. Neko poznato oboljenje? Astma? Neko drugo pluæno oboljenje? Srèano oboljenje? Ostala oboljenja? Na dnevnoj terapiji? Kojoj? Moguæ napad hiperventilacije / panike Slièno prethodnim napadima? Bori se za vazduh? Ima oseæaj da ne udiše dovoljno vazduha? Vrtoglavica? Bockanje u prstima? 6. Teènost se skuplja u pluæima. Nekvalifikovanom osoblju biæe izuzetno teško da proceni i tretira ovo stanje. Potisnite nežno glavu unazad i podignite bradu. svežem vazduhu. Procenite disanje i zabeležite ritam disanja. Kada je u pitanju akutni zastoj srca bolesnik je èesto nemiran. Ozbiljni sluèajevi su za hospitalizaciju Strano telo u disajnim putevima 03 Zagušenje disajnih puteva Povrede grudnog koša povredama toraksa daje se visok prioritet. Stanje se može pomešati sa kardiogenim šokom ukoliko je embolija velika.29 DODATNA PITANJA Još znakova i simptoma Koliko dugo veæ bolesnik trpi? Da li je napad bio iznenadan? Da li se postepeno razvijao? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako je izmerena? Da li je disanje brzo? Sa naporom? Površinsko? Koji je prosek udisaja u minuti? Promukao glas? Primetno balavljenje? Lakše diše kada sedi? Boja usana? Da li se koža medu rebrima pomera u ritmu bolesnikovog disanja? Da li se nozdrve šire u ritmu bolesnikovog disanja? 1. Dete treba da udiše hladan i vlažan vazduh. i kada sedi naginje se unapred uz balavljenje. anksiozan. bakterijsko zapaljenje epiglotitisa. 7. Aminophylline: polako iv/im (20 min. ali nisu ozbiljni. grlo nos (akutni laringitis. KRITIÈNA STANJA Akutni zastoj srca èesto se dešava zbog novog srèanog napada. koronarnom edemu sa grgutavim disanjem. Pokušajte bronhodilatore. Nozdrve su široko otvorene i šire se i skupljaju u toku disanja. proveravajte povremeno da li je stalno tako. Kada se ugrušak krvi odvoji iz unutrašnjosti vene. Izmerite nivoe saturacije kiseonikom Dajte kiseonik: Odrasli 7-10 litara/min preko maske ili 3-4 litara preko nazalnog katetera. Èak i malo oticanje sluzokože može da dovede do smanjenog protoka vazduha. Ako prestane da diše. TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD DECE Iznenadan poèetak. Èesto mu je potrebna pomoæ kako bi se izborio sa teskobom koju oseæa. uzimanja leka. jer postoje periodi u kojima se smenjuju hiperventilacija i apnoja. i crvenkastoj. Tipièni simptomi su nenormalno šištanje dok se bolesnik bori da udahne. ili u kupatilu kraj hladnog tuša. Èesta virusna infekcija koja se viða kod dece ispod 2 godine. POTENCIJALNO OZBILJNO Akutna alergijska reakcija. 28 Psihijatrija / samoubistvo PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšte Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Položite ga postrance. Racemic adrenalin inhalacija za decu (Vidi 38 ) Zagušeni disajni putevi Teško je razluèiti izmedu akutnog srèanog zastoja i akutnog pogoršanja hroniènog zagušenja disajnih puteva. Pustite ga da sedi ili ga prebacite preko ramena. on se kreæe kroz krvni sistem i najèešæe se zaglavi u nekom pluænom krvnom sudu. Astma. Možete ga izvesti i napolje.Procenite potrebu za tretmanom kao za akutni zastoj srca. Uèestalost od preko 35 ili ispod 12 kod odraslih ukazuje na ozbiljno stanje. a može biti i nenormalnih zvukova. Pokušajte da ga smirite. Ozbiljan spazam bronhija Beta2-stimulator inhalacija ili iv/im. i Glyceryl trinitrate. 01/02 Nesvesno stanje do/preko 8 godina 35 Nesreæe. Bolesnik na kraju oseæa vrtoglavicu i probadanje uprstima ruku i nogu. Pomozite bolesniku da sedi u udobnom položaju. Hipoksija i akumulacija ugljen dioksida u krvi izaziva smanjene nivoe svesnog stanja. ali pazite da se ne prehladi (Vidi 38 ). Takoðe se viða u uznapredovalim sluèajevima srèanih oboljenja ili trovanja. edem pluæa) 38 Uho. Boja lica može biti siva ili cijanotièna. hroniènog bronhitisa i emfizema. ili potpuno zatvara. hrane ili bilo èega drugog. 10 Bol u grudima i srèana oboljenja 15 Temperatura. Pogoršanje oboljenja vezanog za zagušenje disajnih puteva može biti kritièno kada lekovi koji su prepisani bolesniku ne daju nikakvog rezultata. Akutna alergijska reakcija može da pokrene i ozbiljan napad astme. Karakteristièan šištavi zvuk pri izdisanju. epiglotitis) 2. Akutni bronchitis je epidemièan i najèešæi oblik infekcije donjih disajnih puteva kod dece mlaðe od 2 godine. najèešæe na nozi ili karlici. zato ga postavite kraj prozora. kao što je kašalj. na šta bolesnik reaguje. a koža mu je sivkasta i oznojena. Pluæna embolija. Širite smirenost oko deteta. šuštanje ili zujanje. Situacija može biti kritièna ako bolesnik mora da sedne da bi disao. Simptomi su slièni srèanom udaru. Oticanje sluzokože u ustima i grlu. Dete sa poremeæajem disanja radije æe da sedne i da u tom položaju miruje. i bolesnik se oporavlja. MANJE OZBILJNO Sindrom hiperventilacije (napad panike) èesto pogaða mlade ljude. opšte loše stanje i specifièni znakovi kao i simptomi otežanog disanja su važni faktori kada se procenjuje stepen ozbiljnosti. kao i otupelost oko usana. Strastveni pušaci su najugroženija grupa za razvijanje hronicnog obstruktivnog oboljenja pluca. traheju. jer ne sme da se prehladi. Ukoliko bolesnik normalno diše. Je po život opasno. i èesto je u sluèajevima povrede glave i moždanog udara. ili nije u stanju da izgovara pune reèenice. ( 10 Bol u grudima/srèano oboljenje) Pomoæ na drugim mestima u Indeksu 07 Alergijska reakija 10 Bol u grudima/srèano oboljenje (srèani udar. Zapaljeni epiglotis se nadima i upola zatvara. Karakteristièni su usputni pokreti mišiæa kao i širenje i skupljanje nozdrva prilikom disanja. Karakteristièni su ozbiljna teskoba. Respiratorni trakt deteta je uzak. penastoj pljuvaèci. Bolesnik èesto ima i visoku temperature. Bolesnici se najèešæe obraæaju za pomoæ u krajnjim ili akutnim stadijumima. Ovo može da se dogaða zbog intrakranijalnog pritiska. Furosemid iv. kraj prozora ili pored hladnog tuša u kupatilu. Koža je èesto bleda ili cijanoticna. 3. Podignite bradu i nežno potisnite glavu unazad. jak kašalj i promuklost po buðenju. Inaèe izgledaju dobro. Tipièan suv. Proveravajte da li bolesnik diše. U najrizièniju grupu spadaju nedavno operisani i oni koji moraju da leže. Ako prestane da diše: Zapoènite CPR 01/02 Nesvesno stanje do/ispod 8 godina Pronaðite lekove koje bolesnik koristi i pokažite ih lekaru/tehnièaru Ako sumnjate na pseudokroup: Dovedite dete do telefona tako da mogu da èujem da li kašlje i kako diše. Olabavite odeæu. Velike embolije takode mogu da izazovu srèani zastoj. Pneumonija Simptomi su obièno povišena temperatura i gnojavi zelenkasto/žuti iskašljaj. grabljenje vazduha koje vodi hiperventilaciji. SAVETI POZIVAOCU Omoguæite bolesniku da slobodno diše. u prvom satu nakon ujeda insekta. Infekcije $ respiratornog trakta znatno pogoršavaju ovakva stanja. Pokušajte da omoguæite detetu da diše na hladnom. 9 10 11 O teškoæama sa disanjem/dispnea TEŠKOÆE SA DISANJEM KOD ODRASLIH Èesto je ozbiljno. Ovo je kritièno stanje. Smanjeni nivo svestnog stanja ukazuje na smanjen dotok kiseonika mozgu. Disanje je brzo i nategnuto. Hronicno obstruktivno oboljenje pluæa jeste zajednièki naziv za sva stanja koja su mešavina astme. . 8. Ukoliko je u pitanju povreda i teškoæe sa disanjem Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Akutni zastoj srca može da vodi edemu pluæa. Možete izvesti dete i napolje. Ovo izaziva akutne teškoæe sa disanjem i probadajuæi bol.

07 7 V.9 1.2.3. moguca ozbiljna povreda Uzeo metanol (drveni alkohol) smetnje sa vidom Ozbiljna pretnja agresivnošcu 1 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA V.30.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA P R I O R I T E T H.30.5 4.4. ili .slanje ambulantnog vozila . Moguci bezbednosni rizici 4.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.30.30.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .04 H.01 III Ima problem sa ovisnošcu i želi pomoc Želi da razgovara sa lekarom Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja Anksiozan je i loše se oseca nakon trovanja 7 7 7 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. predlozite .3.30.3.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.04 P R I O R I T E T 62 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.30.4. ili . osnovni problem .07 A.06 A. disanje je u redu Grcevi koji traju duže od 5 min.10 2.30.30. Sluzbe koje su aktivirane 3.30. Nivo svesnosti.30.Pošaljite ambulantno vozilo or .4.4 1.04 A. Uzeo je kokain. starost i pol bolesnika 6.30 Trovanje/overdoza 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ukoliko sumnjate na respiratorni zastoj: 01 Nesvesni preko 8 godina A.03 V.8 3. III izdanje .03 A. vid normalan Izuzetno nemiran i nekontrolisan Agresivno ponašanje.2.4 1.3. status cirkulacije 7.01 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1. disanje. želi da razgovara sa lekarom ili nekim drugim ko može da pomogne 1.. preti agresivnošcu Preti da ce da uzme prekomernu dozu Izuzetno depresivan. ekstazi ili druge stimulante nervnog sistema.30. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T E T A.30. npr.06 H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.30.: .30.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Uzeo metanol.…………. amphetamine.03 H.02 I Ne reaguje na drmusanje i vikanje Jedva diše nakon prevelike doze Bled i oznojen nakon prevelike doze Grcevi koji traju duže od 5 min.05 H.7 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . loše mu je Otrovan. Dogovorena sredstva komunikacije 5. adresa /opština 2. Ime.05 4.08 H.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili .8 A.02 V.30.01 H.02 II Moguca overdoza.30.30. ili .30. Nivo hitnosti.6 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . aktvirajte .obavestite dežurnog lekara .7 2.4 6 4 2.30.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .

1 mg s 1 minutom pauze-maksimalna doza 2. Delirijum tremens je ozbiljan. prvo (da bist omogucili dugoroèni efekat) zatim 0. Fortral.Gastrièna lavaža (bolesnik mora biti svestan) Imajte na umu uzete otrove. Kerotax.) pružiæe vam dodatne informacije 24 sata na dan Obaveštavanje policije Policija se mora obavestiti u nasilnim sluèajevima. 'whizz'. Više od 15-20 mg/kg telesne težine izaziva otežano disanje. Antidot : N-acetylcysteine iv. izuzetnim nemirom. (da ga probudite) Ako nema efekta nakon 2-3 iv. grèevi i gubitak svesti. Pokušajte da pomognete ili da smirite bolesnika. . u toku 15 sekundi. procenite da li je u interesu bolesnika da se policija obavesti (pretpostavljeni pristanak). 7. Ako nema efekta: razmislite o ostalim supstancama ili razlozima za gubitak svesti .Saveti roðacima . ili ukoliko se sumnja na mešanje toksiènih materija. Razmislite i o: . Preparati sa paracetamolom (Panadol) izaziva ozbiljnu ošteæenje jetre (koje može bit ii fatalno) ako doza premaši 75-100 mg/kg. Mešanje supstanci uveæava moguænost od ozbiljnog trovanja. dobijte pristanak bolesnika pre nego što obavestite policiju. Nervoza.4 mg iv. Temgesic. a velike doze i prestanak disanja. 4. Alkohol koji se prodaje na crnom tržištu sadrži methanol.Emetièan/povraæa (bolesnik mora biti pri svesti) . O trovanju /overdozi Kombinacija otrovnih supstanci Ovisnici cesto mešaju alkohol i droge. 3. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretiran etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. latentni period od nekolio sati pre nego što poènu simptomi kao što su zujanje u ušima. Ako to nije moguæe. muènina i nesanica su karakteristiène. Izaziva ošteæenje bubrega. Ima li znakova spoljnih povreda? Povreðen je? Pretuèen? Pati li od neke poznate bolesti? Da li je na dnevnoj terapij? Kojoj? Droge su osnovni problem Koje droge? Intravenozno? Koja kolièina? Kada? Uzeo je i alkohol? Pilule? Alkohol je osnovni problem Mnogo pije? Koliko? Danima? Nedeljama? I tablete? Droge? Hronièni i dugotrajni alkoholièar? Sumnja na simptome delirijum tremensa u prolaženju Nemiran? Halucinacije? Èuje glasove? Da li je ranije imao DT? Trovanje lekovima Kojim lekovima?Kada? Koja kolièina? Da li je boèica/pakovanje prazno? Šta piše na pakovanju? Koliko je ostalo u pakovanju? I alkohol? Koliko? SAVETI POZIVAOCU Teškoæe sa disanjem ili polu. Grèevi koji se dešavaju tokom napada jako podseæaju na grand mal. U ponovljenim dozama 0. Benzodiazepin overdoza. Ukoliko je potrebno povucite se na bezbedno. sumnja se na mešanje toksiènih supstanci ili ostale razloge za gubitak svesti (povreda glave. Veæe doze izazivaju halucinacije. i ostali derivati benzodijazepina mogu da izazovu smanjenje svesti. Overdoze tricikliènim antidepresivima kao što su imipramin (Tofranil) i amitriptilin (Endep) su posebno opasni. telesne težine. 2. Simptomi poèinju nakon što bolesnik prestane da pije. Methadon itd zaustavljaju disanje.svesno stanje Omoguæite bolesniku da slobodno diše Podignite bradu. krek i ekstazi. tahikardija i groznica. Antidepresivi se èesto uzimaju sa namerom samoubistva. naroèito supresije disanja. Dextropropoxy-fene (Aporex) može da izazove zastoj disanja naroèito ako se kombinuje sa alkoholom. špriceve. Jaki lekovi protiv bolova. 8. Morfijum. Heroin i ostali opijati. Overdoza lekovima Pokušajte da spreèite bolesnika da uzima još. Benzodiazepini. Reakcija zavisi od pojedinca. a paracetamol maože da izazove ošteæenje jetre. Bolesnik mora odmah biti primljen u bolnicu i tretman etanolom (alkoholom) Ponekad je neophodna hemodijaliza. Overdoza može da rezultira prestankom disanja i padom u komu. Metanol. drhtavica. nemir. 9 10. Acetylsalicilati (Disprin.Da bi spreèila bolesnika da povredi sebe ili ostale . hiperventilacija praæena $! otežanim disanjem. Mogadon. koliko god možete. groznica. Smanjen nivo svesti otežava dijagnosticiranje povreda (naroèito povreda glave) i ostalih oboljenja. 6. Ne treba se davati u sluèaju povrede glave. pa èak i slepilo.3 mg iv.4 mg im. konfuzija. Smrtonosne doza je 100g. po moguæstvu u položaj za oporavak. i dužinu prevoza do bolnice . ili onda kada postoji sumnja ili pretnja istim.Da bi spreèila dalji kriminalni cin Ako je moguæe. sa konfuzijom. ali ne ako je antidot dat oralno."O trovanju / overdozi" ispod. . halucinacijama. nemir. ukoliko je došlo do zastoja sa disanjem Nervni stimulansi kao što su amfetamini 'speed'. Aspirin) su opasni ako doze premaše 300 mg/kg telesne težine kod odraslih. agresivnošæu i fizickim simptomima kao što su znojenje. doze. što je pre moguæe. hipotenziju i po život opasnu aritmiju Vaš farmaceutski priruènik pružiæe vam informacije o trovanju. Antidot : Flumazenil 0. Zadržite sve tablete. kokain. Ne ulazite pre nego što vam odobri policija. grèeve. Smrtonosne doze su od 5-30 ml. Mešavine koje sadrže kodein i paracetamol dovode do zaustavljanja disanja. grèeve i pad cirkulacije.0 mg.Medicinski ugalj. a glavu nežno potisnite unazad. Alkohol Izuzetno pijan covek reagovaæe samo na jak bolni stimulans.. Heroin / opijati overdoza Antidot : Naloxone 0. Odmah mi se javite ako imate bilo kakvih problema.30 DODATNA PITANJA Da li saraðuje? Preti? Nasilan je? 1. Metanol može da izazove trajno ošteæenje vida. 35 Nesreæe. Mala deca imaju niži prag tolerancije (Vidi 19 Trovanje kod dece). Može da se ponovi nakon 1 min. Preteæe opasne situacije razmotrite pre svega sopstvenu bezbednost. hipotermija?). Ukoliko prestane da diše odmah zapoènite CPR Preteæa situacija: Ne izlažite ni sebe ni druge nikakvoj opasnosti od nasilja. hipertenziju. anksioznost.Antidot: Flumazenil. Etilen glikol se nalazi u agensima za odmrzavanje i ulju za koènice. Pethidin. informacije o otrovima mogu se dobiti od VMA/TOKSIKOLOGIJA Tel: Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 5. Valium. noževi i ostalo agresivno ponašanje. Oštecenje jetre može da se dogodi i nakon latentnog perioda od 48 ili više sati. . 28 Psihijatrija / samoubistvo 37 Nasilje /z lostavljanje 21 Hipotermija / hipertermija .Da bi obezbedila mesto pre nego što ekipa Hitne uðe . srèani udar i po život opasnu hipertermiju. Antidot : Naloxone mora da se primeni odmah.Uputstva kojima pomažete lekaru u centrima nege VMA-Toksikologija (Tel…………………. preterana drtavica. lekove i boèice i pokažite ih lekaru ili tehnièarima Ne ostavljajte ga bez nadzora osim ako je nasilan ili opasan. oružje. Ovisnici o amfitaminima lako se uzbuðuju. Pad u delirijum tremens ( DTs) je postepen. mogu da pokrenu halucinacije. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Izvori informacija Omoguæice vam vaš farmaceutski prirucnik informacije o trovanju. 23 Grèevi. ili prestane nakon dužeg perioda teškog opijanja. Olabavite tesnu odeæu Položite bolesnika na stranu.Mere opreza prilikom prevoza bolesnika .

03 P R I O R I T Y A.: .6.32.has a rash.02 V.10 2.5 degrees C.32. hay-fever.6.32. grlo. III izdanje .deteriorating rapidly .has severe headache/neckpain .obavestite dežurnog lekara .32. predlozite . Ime.03 V.32. otherwise OK Stinging when passing water 3.osoblju A.32.02 A.. seems weak Extremely weak and pale. seems weak and listless Possible child abuse 1.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .4. seems weak and listless .01 III Has temperature. Sluzbe koje su aktivirane e 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.8 7.5.3. ili . nos A.4.privatan prevoz Does not respond to shaking and shouting Breathing difficulties.breathing difficulties.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….8 V.07 .8 3.03 H.4. not affected Has pain over the cheeks.32.7.01 I "Ostanite na vezi!" Uzbuna .Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA P R I O R I T Y 64 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.8 1.8 1.has diabetes or immunosuppression Diarrhoea and vomiting.8 4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o care requirements and/or .32.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: . 5.4.5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke med.………….Pošaljite ambulantno vozilo ili .32. Nivo hitnosti.4. seems weak and 9 10 1.06 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.3. npr.6.6.8 1.has a spotty rash that doesn't disappear when pressed with a glass .05 A.3.8. ili .32.8 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.32.32. has contuinuous abdominal pain .32 Bolesno dete 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Sumnja na febrilne grceve: Vidi 23 Grcevi / napadi Osip: Vidi 20 Problemi sa kožom i osip Teškoce sa disanjem: Vidi 29 Teškoce sa disanjem Bol u stomaku: Vidi 25 Bol u abdomenu Neprstani kašalj: Vidi 37 Uho. not affected Has rash.8 3. barely conscious Temperature over 38.08 . disanje. Nivo svesnosti.4. Moguci bezbednosni rizicis 4.32.8 7.04 A.8 5. status cirkulacije 7. starost i pol bolesnika 6.5.8 11 P R I O R I T Y V.32.04 H.06 A.8 1.3. forehead or eyes Has temperature.8 2.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .32.5.coughing non-stop.is weak.4. adresa /opština 2.4.4. Dogovorena sredstva komunikacije . aktvirajte .6.2.8 2.4.01 Breathing difficulties.4. osnovni problem 1. ili .5.seems unusually irritable .32.2..05 V. does not seem weak Has a temperature and 8.6.2.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5.7.6.02 H.32. can barely swallow 1.10 H.32.05 H.8.32.5. sore-throat.4. seems weak and listless .32.06 H.4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno. ear-ache or cough Abdominal pain. ili .07 H.32.slanje ambulantnog vozila .04 V.

grlo. slabo ili iscrpljeno. Svucite ga i rashladite krpom potopljenom u mlaku vodu. oznojena koža). ili oni kojima je uklonjena slezina. Njihov nov poziv èesto je znak da je stanje ozbiljno. U sluèaju povišene temperature koja nije praæena ostalim znacima i simptomima ozbiljnog oboljenja. Da li je temperatura znak ozbiljne bolesti zavisi od godišta i prateæih znakova i simptoma. 3.Simptomi su èesto nespecifièni . Èesto se zbog povraæanja mešaju sa gastritiènim oboljenjima. zelen.Deca najèešce nisu u stanju da opišu sled dogaðaja / simptoma . malaksalost. naroèito ako je dete malaksalo. Dodatni pokreti mišiæa i širenje nozdrva. 10 . Bronhiolitis Moguæ je ponovni prijem u bolnicu Kiseonik Inhalacija rastvorom adrenalina (Vidi 38). (Vidi 31: Saradnja sa drugima) . dispeèerski centar treba da obavesti dežurnog lekara koji æe onda proceniti situaciju. ili ukoliko je mokrilo manje urina nego obièno (suve pelene). OSIP Nekoliko deèijih bolesti ispoljava se osipom (Vidi 20: Problemi sa kožom i osip). može biti neophodno da se konsultuje lekar i da se poène sa antibioticima. Fotofobija. 29 Teškoæe sa disanjem 11. Dete koje pati od pada imuniteta (npr. Sledite uputstva sa pakovanja. Omoguæite mu da može da pije koliko god želi Detetu ne sme da bude prevruæe. povraæanjem i smanjenim unosom teènosti. Ukoliko postoji i najmanja naznaka da stvari "baš i nisu kako bi trebalo". Viidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. POVRAÆANJE I SMANJEN UNOS TEÈNOSTI Èak i obiène gastro-intestinalne infekcije sa dugotrajnom dijarejom. Ukoliko je dete slabo. uobièajeni su simptomi meningitisa. astmu. incest) Poziv vezan za bolesno dete ponekad krije sluèaj nebrige.Onda Ringers ili NaCl rastvor 20-30 ml. Odmah javite ako se stanje pogorša PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. braon? Da li otežano diše? Da li mu je lakše da sedi kako bi disao? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Jesu li uzimani lekovi za skidanje temperature? Jesu li pomogli? Da li je detetu bolje? Osip? Možete li ga opisati? Može li dete da sagne glavu unapred i dodirne sopstvene grudi? Da li je dete bilo u inostranstvu. detaljno proverite ima li osip. nervozno. Stanje je kritièno ako bolesnik postane dremljiv ili postepeno izgubi svest. Septièni šok / kritièna dehidracija Terapija teènostima ako je KP 70 mm Hg: . (alternativno sc) Odmah prevesti u bolnicu u pratnji kvalifikovanog osoblja. Neophodno je dobro osvetljenje.bolesnici na hemoterapiji steroidima. vode ka kritiènoj dehidraciji kod dece. u tropima? 1. 4. .Penicillin 50 mg (80. neutešno i ume da plaèe na nenormalan naèin. malaksalo. bilo odlaskom na poziv ili nekom drugom metodom. Kontaktirajte lekara na ranom stadijumu. 5.000 IE)/kg i ili . a prevoz do bolnice traje duže od 30 min: . što nije sluèaj sa petehijom.vidi ispod. Mononukleoza (upala žlezda) je virusna infekcija koja èini da krajnici jako otièu. na osnovu opšteg stanja i specifiènih znakovova i simptoma o stepenu ozbiljnosti oboljenja. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. epiglottitisom. ili da pokuša da nagne glavu ka kolenima. ili pak u sluèajevima psiiho / socijalnih problema. Važno je obratiti pažnju i na procenu stanja od strane roditelja. peritonitisom).Može biti teško razlikovati ozbiljna i manje ozbiljna stanja u ranim stadijumima bolesti. ali ako temperature preðe 41º C može da dode do ošteæenja mozga..32 DODATNA PITANJA Koliko dugo je dete bolesno? Da li je jelo ili pilo? (Da li sisa ili je na boèici?) Muènina ? Povraæanje? Koliko dugo traje? Da li piški normalno? Jesu li pelene mokre? Dijareja? Koliko dugo traje? Jesta li se veæ obratili lekaru? Kada? Da li je na lekovima? Da li dete veæ boluje od necega? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Teškoæe sa disanjem ili kašalj Suv kašalj? Kašalj sa iskašljavanjem? Koje boje je ispljuvak? Proziran. 8. Deca sa bakterijskom ili virusnom infekcijom brzo razvijaju visoku temperaturu. slabo je. Monitoring vitalnih funkcija usput. 38 Uho. (sumnja na akutni laryngitis/epiglotitis) 2. Svako ko radi u zdravstvenom sistemu po zakonu je dužan da prijavi sluèajeve zlostavljanja ili ozbiljnog nemara nadležnim vlastima. Dete može da ima tonzilitis ukoliko su mu otekli krajnici. pneumoniju ili strano telo u gornjem respiratornom traktu.preko maske Krvna kultura.Ringers 20 ml. suve pelene. 7. suva sluzokoža. Od vitalnog je znaèaja utvriti da li je osip nastao zbog nekog drugog oboljenja. Antibiotici u konsultaciji sa bolnicom. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu 23 Grèevi. BOLNO GRLO / TEŠKOÆE SA DISANJEM bolno grlo i teškoæe sa disanjem obièno se javljaju zbog virusnih infekcija ždrela (faringitis) koje se povlaèe bez tretmana. po celom telu.. Dete je jako slabo i razvija visoku temperaturu sa rigorom. nos. Možete mu dati lekove za skidanje temperature kao što je Paracetamol. 6. Kada dete odbije da jede ili pije (na dojku ili boèicu) nešto ozbiljno nije u redu.Razvitak oboljenja može biti brz i dramatièan OPŠTE ZDRAVSTVENO STANJE Dete koje je ozbiljno bolesno èesto ne pokazuje zanimanje za okolinu. ZLOSTAVLJANJE DETETA (nebriga. SAVETI POZIVAOCU Temperatura: Svucite dete. Sumnja na meningitis / sepsu Plasirajte braunilu Kiseonik 5-10 litara/min. Brz poèetak bolesti je zajednièka crta. ubrzano ili nategnuto disanje su uobièajeni za krup (laryngitis).Chloramphenicol 25 mg/kg iv. SEPSA I MENINGITIS Klinièka slika varira delom zbog razlièitih znakova i simptoma koji dominiraju razlièitim stupnjevima. translplantiran organ…) su u riziènoj grupi podložnoj sepsi.5 C. dijabeticima. DISANJE SA NAPOROM (29 Teškoce sa disanjem) uvek treba shvatiti ozbiljno. upala fontanela. nasilje. Visoka temperature najèešæe je uzrokovana infekcijom koja može biti ozbiljna (pneumonija. ali je redak otkako se primenjuje vakcina protiv Haemophilus influenze tip B. infekcija urinarnog trakta i apendicitis. Moguæ povratni efekat nakon 30-60 min. nasilja ili incesta. Petehije su karakteristiène lezije koje prate meningokoknu-sepsu./kg telesne težine u prvom satu. Neki osipi lako nestaju. ukoliko je dete slabo. BOLOVI U ABDOMENU KOD DECE Obièno su razlog gastro-enteritits. 37 Nasilje/zlostavljanje O bolesnoj deci NIVO OZBILJNOSTI Možda je teško proceniti zato što: . meningitisom. ima grèeve. Deca se èesto žale da ih boli stomak kada je pravi problem negde drugde. Zbog toga je suštinski važno da kvalifikovano osoblje prati bolesnika do bolnice. 29 T eškoæe sa disanjem. . Ovo oboljenje može jako dugo da traje i može biti ozbiljno. $# DIJAREJA. Važno je znati ako je dete povraæalo. ukoliko je stolica nenormalna. Epiglotitis je po život opasan./kg u toku 20-40 min. Ako temperatura traje: Proveravajte osip svakog sata kako biste proverili da li se širi Dete ne sme da dehidrira. barem samo na osnovu klinièkih znakova. ali to ne sme da zadržava prevoz. Simptomi ozbiljne dehidracije: bledilo. ili razvije simptome pada cirkulacije. Nema direktne veze izmedu visoke temperature i ozbiljnog stanja. pijelonefritis…) ili kritiènim stanjima (sepsom. ozbljna glavobolja koja se širi na vrat i leða. one ostaju nepromenjene èak i kada ih pritisnete prozirnom staklenom èašom. Kod nekih bolesnika javlja se ukoèenost vrata mšto možete otkriti ako ga zamolite da sagne glavu ka grudima. Dete treba da pregleda doktor Idite u najbližu medicinsku ustanovu Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu i držite ga u frižideru dok ne bude mogao da se pregleda Ne ostavljajte dete bez nadzora. 9. praceno muèninom i povraæanjem. slabost. One su male crvenkasto braon taèkice nastale izlivanjem krvi ispod kože. Zlostavljanje deteta Svako ko radi u zdravstvenom sistemu dužan je po zakonu da prijavi svako zlostavljanje ili ozbiljno zanemarivanje deteta. Izazov je odluèiti se na ranom stadijumu. Karakteristièni osip po imenu petehija može se videti kod nekih bakterija . GROZNICA PREKO 38. Teško ga je razlikovati od virusa i infekcija streptokokama. (bleda.

03 H.5.Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA ukoliko se stanje pogorsa Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.33.33. Ime. Nivo hitnosti.33.33.33.gornji.10 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .3.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.01 A.33. ili .4.Ugovorite vreme narednog poziva.01 V.33.33.7 1.4.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.02 H.33.7 2.05 P R I O R I T E T Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.33.7 2.7 2.01 H..manje povrede 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Povrede visokim naponom: 34 Nesrece Ozbiljna poveda: 34 Nesrece Veliki gubitak krvi 34 Nesrece Ostali simptomi : 34 Nesrece Zlostavljanje: 36 Nasilje / zlostavljanje A.: . Moguci bezbednosni rizici 4.33. ili .05 H.7 4.03 V.33. Nivo svesnosti.7 10 4.33..5.04 A.butne kosti . aktvirajte .7 4. status cirkulacije 7. stopalo . prelomi .Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. Dogovorena sredstva komunikacije 5.7 2.7 2.5.13 H.4.5..Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.05 A.na licu Amputirani prsti Duboke rane-od povrede ligamenata ili nerva Krvarenje zaustavljeno. III izdanje .7 1. jak bol istegnut ili izvrnut zglob Manje posekotine i poderotine Sumnja na slomljeno rebro Udes ili sumnja na polomljene prste Slomljen ili izbijen zub 66 P R I O R I T E T 7 4.03 A.33.06 Teškoce sa disanjem Sumnja na dubok ubod nožem u grudi Krv koja šiklja iz nekog krvnog suda Izlomljeni delovi kosti vire iz rane Sumnja na prelom butne kosti Sumnja na prelom rebara i teškoce sa disanjem Jak.11 H.) Otvorene rane koje treba da se zašiju Rane usled povrede na kompresoru ili pneumatskoj bušilici Moguc ubod inficiranom iglom Sumnja na prelom rebara.4.02 A.ramena .7 1.04 H.7 1. predlozite . starost i pol bolesnika 6.07 H.33.7 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .5.33.kolena. donji deo ruke ili šake . Sluzbe koje su aktiviranee 3. ili pod kontrolom Rane izložene kontaminaciji (zemlja.33.7.4. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju I P R I O R I T E T II H.33 Rane.12 H. potkolenica.33..4.33. ili . prljava voda. ili .33.8 9 6 10 11 1 10 1 12 H.14 III V. skocni zglob.5.04 V. disanje. osnovni problem .33.obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .09 H.02 V.obavestite dežurnog lekara .slanje ambulantnog vozila .33.4.…………….33.08 H. adresa /opština 2.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .06 H.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.5.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)…………….Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 1 1. stalan bol Sumnja na slomljeni ili dislocirani zglob .33.33.5.Pošaljite ambulantno vozilo ili .5.5.5. ili r . npr.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrenoj nezi i / ili .

Važno je utvrditi nivo osetljivosti. 8.Primenite pritisak na povreðeno mesto po moguæstvu fiksacionim zavojem. 14 Ujedi žvotinja i insekata.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom. æebadima ili jastucima obloženim oko oblasti. boja kože ispod povrede) . Ukoliko komadiæi kosti naprave rupu u pleuri iznutra. Hemoragicni šok: 35 Nesreæa Otkinut ekstremitet: 35 Nesreæa Povrede ugrizom: 10 Ujedi životinja i insekata 67 PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Bolesnici sa hroniènim oboljenjem pluæa kao i stariji. Najopasniji je po život ventilni mehanizam koji izaziva povišeni vazdušni pritisak u pleuralnoj duplji. Koristite nosila ukoliko ste prinuðeni da pomerate bolesnika. Lekar se mora konsultovati vezano za potrebu davanja antitetanusa. Hemoragija iz duboke rane može da se utvrdi zavijanjem rane sterilnom kompresom pre nego što pritisnite kompresioni zavoj. Primenite i odgovarajuæe doze opijata i antiemetika iv. bol ili muènina pri gledanju u krv. Da li prelom zahteva operaciju. kako se dogodila povreda. Ovo naroèito poveæava aktivnost vagusa što uzrokuje hipotenziju. Vidi 35 Nesreæe a(trauma visokim naponom). Velike povrede treba da obratite pažnju na: . Ukoliko vozite bolesnika nešto duže.NSAILi (anti inflamatorni lekovi) POVREDE NASTALE RUKOVANJEM KOMPRESOROM Èak i manje povrede mogu da kriju unutrašnje povrede koje nisu vidljive odmah. mogu da dobiju pneumoniju èak i prilikom jednostavnih preloma. nogu. bolesnik treba da ih zadrži u ustima. (Ne koristite spiralni zavoj!) Deo tela koji krvari treba podiæi. kako su postavljene kosti.Potreba da se rana zaštiti ili zatvori . koja je starost bolesnika i tako dalje. 4. PRELOMI Prelomi ruku i nogu.Povrede nerava (pokretnost i osetljivost ispod mesta povrede) . Krvarenje iz duboke rane može se držati pod kontrolom prekrivanjem rane kompresama komprese pre nego što je povijete u kompresioni zavoj. Nakon toga prekrijte ranu èistim kompresama. vreme punjenja kapilara. Lice je posebno važno iz estetskih razloga. On ne sme da prekine dotok krvi. Ovo æe ublažiti bol i spreèiti komplikacije. Ubodi za koje se sumnja da su zaraženi iglom treba odmah da pregleda doctor. prljavom vodom i sliènim. Stoplite bolesnika. 8. O ranama. Velike rane sa iskidanim ivicama treba da pregleda lekar.Slomljene ruke mogu se imobilisati trouglastom maramom . boja kože ispod mesta povrede) . snimite deo tela.Slomljene noge se imobilišu presavijenom odeæom. ili neku drugu vrstu imobilizacije. Nemojte da koristite spiralni.Uklanjanje stranih tela .Povrede kompresorom i sliènim. Ne dajte mu ništa da jede ili pije. obièan zavoj. 2. 5.Ligamente i ošteæenje mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) Povrede nerava (pokretljivost i osetljivost ispod povrede) . . Kod njih postoji velika opasnost od invazije bakterija što može da dovede do dugoroène infekcije koštane srži (osteomyelitis). koji zatvara pri udisanju. Ovakvo stanje naziva se paradoksalno kretanje grudi.Potreba za profilaktiènom tetanus vakcinom Velika hemoragija Snažno pritisnite direktno na ranu.Imobilišite povreðenu oblast .Povrede krvnih sudova (puls. Zaustavite krvarenja sanžnim pritiskom na povreðeno mesto èistom krpom i držite najmanje 5 min dok krvarenje ne stane. 6. Pomoæ na ostalim mestima u Indeksu: . a u najgorem sluèaju do pada cirkulacije. Otvoreni prelomi: pazite da se rana ne inficira. Otvorene rane treba da pregleda lekar zbog eventualnog zašivanja. 7.ohladite mesto vreæicama leða ili hladne vode . Postoji velika opasnost od komplikacija u obliku infekcije i odloženog zaceljenja ukoliko je prelom nastao traumom sa visokim naponom. Frakture Reducirajte i imobilišite deformisani prelom.Povrede ligamenata i mišiæa (sposobnost da se saviju i istegnu zglobovi ispod povrede) .33 DODATNA PITANJA Situacija Recite mi šta se i kako se dogodilo! Da li je u pitanju pad sa visine? Na šta je pao? Rane Možete li da opišete ranu? Koliko je velika? Da li izgleda površinski ili je duboka? Iskrzane ivice kože na posekotini? Zagaðena rana? Zemljom? Neèim drugim? Da li rana krvari? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ima li drugih rana? Povrede ruku. punjenje kapilara. Prost prelom rebara ne zahteva poseban tretman osim analgeticima. prelomima i manjim povredama RANE Moraju se proceniti s pažnjom na: . Najveæa šansa da zubi prežive je ukoliko bolesnik stigne do zubara u roku od 30 min. Æebad treba da su i ispod i iznad bolesnika. Bol èesto raste u toku prve nedelje. sve povrede treba da pregleda doktor. Ovo može pogrešno da se shvati kao reakcija na lokalnu anesteziju. Složeni prelomi Pljusnite ranu sterilnim IV rastvorom. Kontaminacija rane ne treba da se desi Oèistite ranu temeljno èistom.Povrede krvnih sudova (puls. ukoliko je moguæe. Prelomi karlice i butne kosti mogu da dovedu do unutrašnjeg krvarenja. ili ako imate dezinfekcionim sredstvom. krv æe dospeti do pleuralne duplje (hemotoraks) ili pak vazduh može da dopre do pleuralne duplje (pneumotoraks). parasimpatetièni nervni system. 10 10.Povrede ligamenata: idi na "O ranama…" na ovoj stranici . Onda prekrijte ranu èistom krpom ili zavojima. ukoliko je potrebno. Stoga je od vitalne važnosti da se izbegne kontaminacija otvorenog preloma. Saveti 2 i 35 Nesreæe. Vidi "O ranama" ispod. u sluèaju da se mrtvo tkivo treba ukloniti sa rane pre zašivanja. Prelomi kod kojih je probušena koža na samom mestu preloma nazivaju se složeni ili višestruki prelomi.Hemostaza. 9. Posekotine na licu treba posebno dobro oèistiti kako bi se spreèilo da trunje prašine zalepi za mesto na kome je rana. pokretljivosti i cirkulaciju krvi ispod preloma. Ukoliko je deformitet oèigledan. ukoliko je neophodno. VASOVAGALNA HIPOTENZIJA je uobièajena kod bolesnika sa prelomima i ranama. zavisi od toga gde je prelom. Bolesnik treba da se preveze sa povredenom stranom nadole.35 Nesreæe . oblast iznad povrede mora se skupljati pri udisanju. prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Korenom zuba izbegavajte da se bavite kako ne biste oštetili spoljašnji sloj. Zaštitite ga od padavina i spoljnih elemenata. Osteomijelitis je jako težak za tretiranje i može da odloži zaceljenje. Važno je da imate na umu hemoragièni šok koji može da se dogodi ukoliko ne otkrijete unutrašnje krvarenje. POVREDE LIGAMENATA Može biti teško utvrditi da li se ispod povrede nalazi i prelom. Preporuèuje se hitan prijem POVREDE ZUBA treba da pregleda zubar što je pre moguæe. Temeljno oèistite i povijte suvim zavojem. Slomljena rebra. 9. i najednom se oseèaju loše. "O ranama" ispod. Razlog za ovo je napetost. dok se ostatak koša širi. ili ih staviti u èašu mleka. Korisno je temeljno isprati ranu sterilnim IV teènostima pre nego što je pokrijete èistim kompresama. Koristite kompresioni zavoj. prelom treba da se reducira i imobiliše na licu mesta. procenite potrebu za antibioticima iv pre prevoza. stopala Da li je prelom vidljiv? Nenormalni ugao pod kojim stoji ruka ili noga? Vire li opiljci kosti iz rane? Može li da pomera prste ispod nivoa rane? Da li oseca kada štipkate kožu koja se nalazi u blizini povreðene oblasti? Da li je otok oko rane veliki? Gde je otok najveæi? Gde je bol najveæi? Možete li da ga što detaljnije opišete? Povreda noge/stopala: Može li da stoji? Hoda? SAVETI POZIVAOCU Rane Rane koje krvare. Prva pomoæ za prelome ruku i nogu . . i ozbiljno je ako rezultira zastojem disanja. Ukoliko sumnjate. Primenite pritisak i na arteriju iznad povrede. Proverite cirkulaciju niže od mesta preloma. Klimavi zubi mogu se vratiti na mesto. tekuæom vodom i blagim sapunom. bukvalno ispljuskajte ranu. te da li ima razloga da se veruje da je rana zagaðena zemljom. teskoba.14 Ujedi životinja ili insekata . ukoliko je pri svesti. Povrede kompresorom i sliènim. Manje posekotine. Ukoliko sumnjate na ovakav prelom. 3. jer ih bol sprecava da iskašlju sputum.Kontaminaciju i strana tela . Ukoliko je slomljeno nekoliko rebara.podignite povreðenu oblast . Prva pomoæ pri povredama ligamenata: . Obimno krvarenje obièno se može kontrolisati pritiskom zavoja direktno na ranu. kao što je trouglasta marama.Imobilišite oblast najbolje što možete. a otvara pri izdisanju (pneumotoraks pod pritiskom). . u konsultaciji sa specijalistom. Isecite æošak na pakovanju i stvorite mlaz. gips. Vidi "O ranama…" na ovoj stranici .

34.34.01 V.34.Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br.Pošaljite ambulantno vozilo ili .08 A.10 2 2.34.9 3.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja centre at (time)……………. osnovni problem.8. III izdanje .9 Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.02 V.34.8.4. butna kost.4.………….obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .9 4. ruka.9 1.34.5.34.7.8.34.Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili .Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.03 Manje povrede (posekotine. nema bola niti fizickih povreda 68 7 NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA s Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.09 A.34.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.34.04 I Moguce da ima ozbiljno povredenih Moguca povreda visokim naponom Osoba zaglavljena u olupini Nesreca sa opasnim materijama Ne reaguje na vikanje i drmusanje Jedva da odgovara na drmusanje i vikanje Jedva da je pri svesti. ili . otvorena rana Ozbiljan bol u glavi/grudima/abdomenu/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije 1.5.7.9 4.01 H. Moguci bezbednosni rizici 4.06 A.8. Sluzbe koje su aktivirane 3.8.02 H.4. potkolenica. polako se vraca Ozbiljan bol Sumnja na prelom (lice.9 4. zglob. aktvirajte . koleno. stopalo) Krvarenje je stalo i pod kontrolom je 2.4.. ili .8.8.Zamolite bolesnika da ode u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA II H.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .privatan prevoz - A.8.4.9 Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.5. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju P R I O R I T Y A. predlozite .34.9 1. Nivo svesnosti. šaka.4.5 2.34.4.5. npr.8.34.34.9 4.03 A.6.05 A.7.34.34.8. status cirkulacije 7. .9 3. Nivo hitnosti.11 A.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom . rame.34.34.5.10 A.6.9 H.obavestite dežurnog lekara .5.5.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan..Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna P R I O R I T Y 4.4.9 3.07 A.8.5.03 Bio je u nesvesti. ili .5.34.5. Dogovoreni nacini komunikacije 5.14 Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: .5 2. disanje.34. starost i pol bolesnika 6.5. poderotine.02 A.4. adresa /opština 2.9 3.9 1. prsti) Bol u vratu i oko njega Želi da ga pregleda doktor. samo što se nije onesvestio Teškoce sa disanjem Bled i oznojen Veliko krvarenje koje ne prestaje Velika.34 Saobracajna nesreca 1 KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Veliki udes: Vidi 04 Velike nesrece Opekotine: 09 Opekotine / povrede strujom Nesrece sa opasnim materijama: 22 Hemikalije / gasovii "Ostanite na vezi!" Uzbuna .34.4.: .slanje ambulantnog vozila .13 A. Ime.01 A.5.8.12 A.04 P R I O R I T Y III V.5.

uzdignite oblast koja krvari. Srèani udar. uveæa krvarenje. izbegavajte koma položaj Gubljenje svesti: kritièno. Obaveštavanje policije (95) Odmah treba obavestiti policiju èak i bez poštovanja diskrecionog kodeksa. Iako nema dovoljno podataka.Povreðeni je pao sa motora / ispao iz vozila . eksplozivi. T eènosti treba da su tople otprilike 40º C. 9. i preuzmite kontrolu nad medicinskim delom. Trenutnim prevozom (ukoliko je bolnica blizu) 2. plasirajte braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji Plasirajte nekoliko puta kad je potrebno Eksterna hemoragija: Primenite pritisak na oblast koja krvari.Povredeni su zarobljeni u olupini . Svestan/polu-svestan Omoguæite bolesniku da slobodno diše. Nežno.Sumnja na curenje benzina 69 . Postarajte se da na mestu nesreæe niko ne pali cigaretu. kada se situacija rašèisti. Postarajte se za bolesnike Ako ima vremena. Nesvesni: Otvorite disajne puteve. 10 Vidi 22 Hemikalije/gasovi PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Opšta pomoæ na licu mesta: Obznanite svima da ste lekar. 1zbegavajte dalje povrede vrata ako morate da ga pomerate. npr. Takoðe su moguæi i pokušaji samoubistva. dijabetes. Ukljuèite svetla za upoAko možete. stavite trougao. curenje gasa . a taèan nivo urgentnosti utvrdiæe se vremenom. Dajte kiseonik. tada treba da odmah o tome obaveste doktora koji je dežuran u ekipi Hitne pomoci na licu mesta.Pešak ili biciklista udaren kolima Èesto se dešava da je bolesnik teško povreðen i spolja i iznutra prilikom oslobaðanja velike kolièine energije. ovakvi sluèajevi spadaju u crveni nivo.Preminuli u istom vozilu . Èak i kada se èini da imaju manje spoljašnje povrede. Povrede nastale saobraæajnim udesom (Vidi 35 Nesreæe) Bolesniku ne sme da bude hladno Ovo može da pogorša stanje povrede. Nesreæe sa opasnim tovarom Benzin. Dajte prioritet: 1. O nesreæama na putu Trauma usled jakog udara Nesreæe pri velikim brzinama . . Ako je zaista neophodno da omerate bolesnika.34 DODATNA PITANJA Situacija Pišite šta se dogodilo! Koliko ima povreðenih? Koji je tip i koliko je vozila umešano? Da li je šteta na vozilima velika? Pri kojoj se brzini dogodio udes? Da li je neko ispao iz vozila/sa motora? Da li postoji neki opasan Tovar? Da li postoje specijalne oznake na kamionima? Bolesnik Da li je svestan? Koliko dugo? Ima li kacigu? Postoje li povrede koje niste spomenuli? Da li krvari? Gde? Koliko krvi mislite da je izgubio bolesnik? Da li je položaj ruku i nogu normalan? Ima li vidljiivih preloma? Da li krhotine kosti vire iz rane? Može li bolesnik da pokreæe udove? Gde je bol najjaci? U vratu? Da li je dugo na otvorenom? Hladno mu je? Opasnost od hipotermije? SAVETI POZIVAOCU 1. (Nemojte koristiti spiralni zavoj) braæajnim trouglom. mogu biti uzrok saobraæajnog udesa. i podignite bradu. infuziju i pre transporta Terapija teènostima: Oprezno sa iv. Nemojte mu davati ništa da jede ili pije. jer se energija apsorbuje u mišicnom tkivu u trenutku udara. poveæa rizik od infekcije. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. smanjenu oksigenaciju 2. zorenje. i isto tako zatražiti njihov savet. na sigurno. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na tenzioni pneumotoraks. Ako ne diše. Ne ostavljajte ga bez nadzora. ili Pokrijte ih èistim krpama ili zavojima. dok ne nepotrebnoj opasnosti. Potisnite glavu unazad i podignite bradu nagore. Bezbednost i opšta slika 6. Potreban je najbrži moguæi prevoz do bolnice. Odmah javite ako se situacija poboljša.Povreðeni je zarobljen u vozilu . Spreèite zagaðenje rana. Spreèite šok. Ukoliko je disanje normalno. tenzioni pneumotoraksa) 3. 2. Niko se ne sme izlagati snažno pritisnuti ranu èistom krpom. bez ikakvog pomeranja vrata.Nesreca se dogodila u tunelu . Tešite ga i hrabrite. osim ako je neophodno. Ako se cini da je vozaè beživotan. pad krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje. 1litar koloidnog rastvora. epilepsija i druge akutne bolesti. kako bi utvrdila da li je neophodna defibrilacija. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Dajte mu kiseonik.Veliki saobracajni udesi . držite glavu potpuno imobilisanu u odnosu na telo. zapoènite CPR (Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina) Ako postoje povrede vrata. i dodatni podaci ukažu na to da li je crveni nivo bio neophodan. Ne spuštajte slušalicu. 8. Zaustavite jaka krvarenja tako što æete Obezbedite oblast. može da ukaže na: 1. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom.Opasnost od vatre ili eksplozije . Koristite kompresioni zavoj. Prevoz u bolnicu. nesvesti). Sagledajte celu situaciju i odmah me izvestite. Stavite æebad ispod i iznad bolesnika. Odmah treba obavestiti vatrogasce i policiju. Ringer ako je neophodno. Položite bolesnika pažljivo na leða i uzdignite mu noge (ako nema povreda glave). jer . Svestan bolesnik koji ima smetnje sa disanjem bolje se oseca ako sedi. (Ovo je naroèito važno u sluèaju bolova u vratu. organizaciji na licu mesta 3. paralize. Potisnite ežno glavu unazad.Potrebno je prisustvo policije na licu mesta .Mogu biti potrebne i ostale urgentne službe ukoliko dispeèerski centar smatra da je u interesu bolesnika da se policija ne obavesti. Obaveštavanje vatrogasaca/spasilackih jedinica Vatrogasna brigade odgovorna je za tehnicku stranu spasilackih operacija. Vatrogasci i policija na osnovu ovih kodova mogu da identifikuju tovar i opasnost koju oni predstavljaju. Procenite potrebu za: 1.Ozbiljna šteta naneta vozilu . Izbegavajte da pomerate vrat i kièmu. i mnoge druge opasne hemijske supstance prevoze se putevima. 4. Krvarenje iz duboke rane mora se zaustaviti umotavanjem oblasti u komprese pre nego pritisnete zavojem spolja. po moguæstvu ga položite na æebe. obavestite o broju povreðenih. Ovakvi sluèajevi odmah treba da budu primljeni u bolnicu. održavajte taj položaj i pomno pratite stanje bolesnika. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Medicinski razlozi za nesreæe na putu? Saobraæajna nesreæa može da se dogodi zbog iznenadnog napada bolesti koja je snašla vozaèa. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Poènite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. postoji moguænost da su se dogodile ozbiljne unutrašnje.Nesrece pri velikoj brzini . Imobilišite deformisane prelome ako je to moguæe. hitno. . ili da podseti umešane na njihovu dužnost. Ne pomerajte bolesnika 7. produži ostanak u bolnici i da oteža postavljanje dijagnoze. Saobraæajni zakoni nalažu da sve osobe umešane u saobraæajnu nesreæu moraju da obaveste policiju ukoliko se dogodila ozbiljna povreda ili smrt. Šok položaj: Položite bolesnika na leða i podignite noge 20-30 cm. da biste ga stoplili. ima teškoce sa disanjem: Pažljivo skinite kacigu Ako diše: Oslobodite disajne puteve Ostanite uz bolesnika Ako ne diše: Zapoènite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do/preko 8 godina. Vatrogasce moramo obavestiti kada su u pitanju: . uz dodatno korišcenje lekova ili ulicnih droga. Oznaèite mesto saostane. Sticanju opšte slike. 3. Dispeèerski centar može da pomogne u ovome.Nosi kacigu. 5. u sluèajevima ozbiljnih udesa. Utoplite ga. uvecan kranijalni pritisak sve vreme proveravajte nivo svesnog stanja Teškoce sa disanjem: Posmatrajte tempo disanja. Vozila koja prevoze ovakve materije treba da budu oznaèene odgovarajuæim kodom. Ukoliko veæ niste: Obezbedite mesto nesreæe.u nesrecu su umešane hemikalije. uz pratnju kvalifikovanog osoblja.Potreno je organizovati lokalni centar za udese .Prisustvo policije spreèiæe dalju štetu/nesreæe . ekipa Hitne treba da ga odmah poveže sa monitorom srca.Moraju se preduzeti bezbednosne mere na licu mesta . infuzijama ukoliko bolesnik nije u hemoragiènom šoku. Zaklonite ga od padavina. Otvaranju disajnih puteva povreðenih 2.Nosi kacigu i diše normalno: Ne skidajte mu kacigu . Poènite iv. Utoplite ga.

35 Nesrece
1
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika nesreca: 04 Masovne nesrece Opekotine: 09 Opekotine/Povrede strujom Hemikalije/gasovi: 22 Hemikalije/gasovi Manje povrede: 37 Uho, grlo, nos Saobracajna nesreca 33 Saobracajna nesreca A.35.01 A.35.02 A.35.03
I

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz -

Moguca ozbiljna povreda Pad s visine od 5 metara i više Ostale povrede visokim naponom/energijom Does not respond to shouting and gentle shaking Ne odgovara na vikanje i nežno drmusanje Jedva odgovara na vikanje i nežno drmusanje Nenormalno disanje ili teškoce sa disanjem Bled i oznojen Major blood loss, still bleeding Veliko krvarenje koje još uvek traje Ozbiljan bol u glavi/grudima/stomaku/butinama Paraliza nogu Opasnost od hipotermije Bio je bez svesti, sada dolazi sebi Jak bol Sumnja na povredu (lice, rame, ruka, šaka, butna kost, koleno, potkolenica, zglob, stopalo) Zaustavljeno krvarenje Pad sa 3-5metara

1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 1.2.4.5.9.10 2.10 2.10 2.10 2.9.10 3.4.9.10 3.4.6.9.10 3.4.7.9.10.11 3.4.9.10 4.5.9.10 4 2.4.9.10 4.9.10

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /opština 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije . 5. Ime, starost i pol . 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.35.04
P R I O R I T E T

A.35.05 A.35.06 A.35.07 A.35.08 A.35.09 A.35.10 A.35.11 A.35.12 A.35.13 H.35.01

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

II P R I O R I T E T

H.35.02 H.35.03

4.11 4.6.7.9.10.11 2.4.5.9.10

H.35.04 H.35.05

V.35.01

PRIORITY

Manje povrede (posekotine i poderotine, slomljeni prsti)

7.11

Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon broj …………….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….. ili - Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi - Ugovorite vreme narednog poziva, ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

III

70

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

35
DODATNA PITANJA
Situacija Recite mi šta se i kada dogodilo? Ima li ozbiljno povredenih? Koliko? Pad: sa koje visine? Na šta je povredeni pao? Napolju: Vreme i vidljivost na mestu nesrece? Potreba za vozilima na licu nesrece? Bolesnik Nesvestan? Koliko dugo? Teškoce sa disanjem? Bol u grudima? Krvari li? Odakle? Koliko krvi mislite da je bolesnik izgubio? Ostale povrede koje niste do sada pomenuli? Nenormalan položaj ruku i nogu? Vidljivi prelomi? Da li kost viri iz rane? Može li bolesnik da pokrece udove? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaci? Da li se možda bolesnik onesvestio uoci udesa? Da li je dugo napolju? Opasnost od hipotermije?

SAVETI POZIVAOCU
1. Bezbednost i opšta slika Obezbedite oblast. Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti. Ne pomerajte bolesnika ukoliko nije neophodno. Smestite bolesnika na bezbedno ili ga utoplite. Sagledajte opštu situaciju i odmah me izvestite. Ne spuštajte slušalicu. Svesni/polu-svesni Omogucite bolesniku da normalno diše. 2. Nežno potisnite glavu unazad. Bradu podignite. Ukoliko bolesnik diše normalno, oslobodite disajne puteve. Ostanite uz bolesnika. Ako ne diše: zapocnite CPR Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina. 3. Sprecite šok. Položite pažljivo bolesnika na leda, uzdignite noge (ne ukoliko je u pitanju povreda glave), smestite ga na cebe. 4. Stoplite bolesnika. Postavite cebad preko i ispod bolesnika. Smestite ga na sigurno i zaštitite od padavina 5. Izbegavajte dodatne povrede vrata ukoliko morate da ga pomerate. (Ovo je narocito važno kod povreda vrata, paralize, nesvesti). Ukoliko je neophodno da pomerate bolesnika, glavu potpuno imobilišite u odnosu na telo, i nemojte pomerati vrat. brzog gubitka krvi i opasne su po život. U slucaju povreda lica, postoji sumnja da je u isto vreme povredena i glava. Povrede vrata i leda. Sumnja na povrede vrata i leda u slucaju povrede glave, narocito ako je bolesnik bez svesti i ne može da vam kaže o paralizi, gubitku osetljivosti u vratu ili u ledima. Respiratorni mišici mogu biti delimicno ili potpuno paralisani ukoliko je vrat slomljen. Paraliza autonomnog nervnog sistema može da izazove hipotenziju (neurogeni šok). ;Još veca šteta može da se nanese transverzalnim povredama u kicmenoj moždini, ako se bolesnikomrukuje nestrucno, ili se nepotrebno pomera. Ako morate da ga pomerate, mobilišite glavu u neutralan položaj u odnosu na telo. Koristite šancovu kragnu ili sklopivo nosilo za povrede kicme, ukoliko ga imate. Povrede grudi Mogu biti kriticne, ukoliko su zahvacena pluca ili neki veci krvni sud. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet, jer se stanje bolesnika može naglo pogoršati. Ozbiljni znaci ovakve povrede su teškože sa disanjem i zastoj u disanju. Povrede abdomena. I tupi i oštri predmeti mogu da izazovu veliko krvarenje iz unutrašnjih organa u stomacnu duplju. Bol u abdomenu je znak krvarenja, ali može da prode neko vreme pre nego što bolesnici pokažu znake pada cirkulacije. Prelom karlice ili butne kosti može da izazove ozbiljno krvarenje i pad cirkulacije. Rano stabilisanje preloma je najvažnije. Povrede nastale ubodom ili mrvljenjem grla, grudi, abdomena ili butina mogu da izazovu velika krvarenja, kako spolja, tako i iznutra, što je teško zaustaviti, cak i ako se primeni direktan pritisak na ranu spolja. Da bi se spasio život, neophodno je odmah operisati. Otkinuti udovi. Primenite pritisak na oblast koja krvari, ali ne koristite spiralni zavoj. Stavite otkinuti ud u cistu plasticnu vrecicu, po mogucstvu umotano u sterilne zavoje. Nemojte hladiti. Manje povrede. Manje povrede kao što su ruka, potkolenica, butna kost ili posekotine kod kojih je zaustavljeno krvarenje retko imaju akutne komplikacije ako nema drugih povreda. (Vidi 33-Rane, prelomi, manje povrede). Hemoragicni šok: Vidi pomoc medicinskom osoblju i stranu 08 Netraumatsko krvarenje. 6. Velika krvarenja zaustavite pritiskom na ranu velikom cistom krpom, dok krvarenje ne stane (nemojte koristiti spiralne zavoje). Uzdignite oblest koja krvari ako je moguce 7. Izbegavajte zagadenje rana. Prekrijte cistim krpama ili zavojima. 8. Otkinuti udovi : Vidi savete u"O nesrecam" ispod. 9. Ne dajte bolesniku ništa da pije ili jede. 10 Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Tešite ga i hrabrite. Ukoliko se stanje pogorša, odmah nas obavestite. 1 . Vidi 33 Rane, prelomi-manje povrede. 1

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Obezbedite mesto nesrece. Niko ne sme da se izlaže bezrazložnoj opasnosti. Steknite opštu sliku i javite. Ostanite na vezi. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. Nesvestan: Oslobodite disajne puteve - Potisnite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Nežno. Ukoliko je disanje normalno - Nastavite da održavate disajne puteve. Ostanite s bolesnikom i posmatrajte. Dajte kiseonik. Ako je povreden vrat, izbegavajte šok položaj. Ukoliko bolesnik ne diše - Zapocnite CPR. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Gubljenje svesti je kriticno i može biti znak: 1) Smanjene oksigenacije 2) Pada krvnog pritiska (unutrašnje krvarenje, tenzioni pneumotoraks) 3) Uvecan kranijalni pritisak. Stalno proveravajte nivo svesnosti. Teškoce sa disanjem: Posmatrajte ritam disanja. Svestan bolesnik koji teško diše bolje da bude u sedecem položaju. Dajte kiseonik. Ukoliko se stanje naglo pogorša i sumnjate na pneumotoraks, plasirajte veliku braunilu u drugi interkostalni prostor u srednje klavikularnoj liniji. Ponovite nekoliko puta ako je neophodno. Spoljna hemoragija: Primenite pritisak na oblast. Koristite komprese (ne spiralne zavoje) Krvarenje iz duboke rane mora se zaustviti uvijanjem oblasti u komprese pre nego što primenite pritisak kompresom na ranu sa spoljašnje strane. Šok položaj: Položite bolesnika na leda i uzdignite noge 20-30 cm. Dajte kiseonik: 7-10 litara/min maskom. Procenite potrebu za 1. Trenutnim transportom (ako je bolnica blizu) 2. Pocetkom iv.infuzije i pre transporta Terapija tecnostima. Oprezno sa i.v. infuzijama ukoliko pacijent nije u hemoragicnom šoku. Brzo plasirajte nekoliko širokih braunila u veliku venu (kao što je na pregibu kod lakta) Pocnite sa 2 litre kristaloidnog rastvora. Ringer ako je neophodno. 1 litar koloidnog rastvora.T ecnosti treba da su topple otprilike40º C. Povisite sistolni KP na 90 mm Hg (i više ako je bolesnik hipersenzitivan) Nepotrebno povišenje KP može da izazove krvarenje. Potreban je najbrži moguci prevoz do bolnice uz pratnju kvalifikovanog osoblja. Ostali važni faktori Bolesniku ne sme da bude hladno. Utoplite ga. Adekvatna doza opijata i antiemetika iv. Izbegavajte da pomerate vrat i kicmu. Imobilišite deformisane prelome ako je to moguce. U slucaju otkinutih udova, vidi "o nesrecama"ispod.

O nesrecama
STEPEN OZBILJNOSTI Može se proceniti na osnovu podataka o: udaru (visina pada, površina itd.), mehanizmu povrede (pad, udarac, vatreno oružje, posekotina) dela tela koje je povredeno, znakova i simptoma (vitalni znaci), mogucih akutnih bolesti koje su izazvale udes (srcano oboljenje, udar, dijabetes, epilepsija elektricni šok i ostalo) NESRECA USLED UDARA VELIKE SILINE Bolesnik mora odmah da bude primljen u bolnicu. U ovakvim udesima najcešce - Nesrece na putu (vidi 34-saobracajni udesi) - pad sa visine (preko 5 metara) - Smrvljene povrede od velikih predmeta, mašina, drveca, vozila: potrebno je osloboditi povredenog iz olupine Analgezija i anestezija. - Udarac teškim predmetom - Šumska nesreca: cesto su ozbiljne. Nepotpuni podaci Treba neko vreme da se obavesti Hitna. Neprohodan teren. Medicinski helikopter treba odmah da se aktivira. - Vatreno oružje. Ceste su povrede vitalnih organa, Ili izazivanje unutrašnjeg krvarenja. - Povrede kompresorom: Iza manjih spoljašnjih povreda se možda krije unutrašnje krvarenje - Pad sa stola na tvrd pod (deca) : Povrede glave BOLESNIKU NE SME DA BUDE HLADNO Smanjenje telesne temperature uvecava stopu smrtnosti, opasnost od krvarenja i infekcije, duže hospitalizacije i slabije postavljene dijagnoze. POVREDE Povrede glave. Može biti teško razlikovati potres (kratki prekid svesti pracen postepenim vracanjem u svesno stanje) i ozbiljnijih povreda glave Najvažniji klinicki znakovi koji pomažu u utvrdivanju jeste stalno pracenje nivoa svesnog stanja. Znaci ozbiljnih povreda su:: - Nesvestan duže od 5 minuta - Gubi svest i dolazi sebi naizmenicno - Grcevi nakon povrede glave - Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Ovo može da se dešava zbog intercerebralne hemoragije (krvarenja u moždanom tkivu) subduralne/epiduralne hemoragije (krvarenja izmedu mozga i lobanje) koja je opasna po život. U slucaju pada cirkulacije sumnja na unutrašnje krvarenje negde drugde, gubitak krvi zbog krvarenja samo u mozgu retko je veliki. Povrede lica, vilice ili grla Koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. Povrede krvnih sudova na grlu mogu da dovedu do

71

36 Urinarni trakt
1
A.36.01
I
KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Velika otvorena rana oko bubrega ili urinarnog trakta

1

A.36.02

P R I O R I T E T

Temperatura preko 38.5 stepeni C snažan bol, izgleda slabo i malaksalo 3

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - dežurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna važna pitanja Obavestite svo potrebno osoblje 1. O nivou urgentnosti, glavnom problemu i adresi/opštini 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. O mogucim bezbednosnim rizicima 4. O dogovorenim nacinima komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvažniji saveti dati pozivaocu

H.36.01 H.36.02
II

Snažan parališuci bol u ledima i krstima Temperatura, bol u ledima koji se pojacava Probadajuci bol pri mokrenju, i temperatura preko 38.5 stepeni C Jak bol u donjem abdomenu, teškoce pri uriniranju

2 3.4 3.4

Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

H.36.03 H.36.04

P R I O R I T E T

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite nešto od sledeceg: - Povežite pozivaoca sa dežurnim lekarom ili - obavestite dežurnog lekara I onda kontaktirajte pozivaoca ili - Pošaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu.. Recite pozivaocu da odmah nazove ako se stanje pogorša

5
H.36.05 H.36.06 H.36.07

Pojacan bol u skrotumu Pojacan bol u preponama bolesnik sa transplantiranim bubregom, ima bol i temperaturu ili male kolicine urina Stalna i bolna erekcija

6 6

H.36.08

7

V.36.01 V.36.02
III

Probadajuci bol pri mokrenju Iscedak (gnoj) iz penisa Krv u mokraci Problemi pri mokrenju Cesto mokrenje Naticanje skrotuma ili prepona Plikovi oko ili na genitalijama

3.4.8 3.4.8 8 8 8 8 8

V.36.03
P R I O R I T E T

V.36.04 V.36.05 V.36.06 V.36.07

Postavljajte ostala važna pitanja Dajte savet pozivaocu Poštujte lokalne procedure, na pr.: - obavestite dežurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira dežurnog lekara na telefon br……….. ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu u….sati. ili - Obavestite patronažnu sestru o potrebnoj nezi. I / ili - Dogovorite vreme novog poziva I / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da odmah nazove ukoliko Se stanje pogorša

72

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

36
DODATNA PITANJA
Kada je poèelo? 1. Da li se pogoršava, ili je isto sve vreme? Da li je bolesnik na terapiji? Kojoj? 2. Boluje li od neke bolesti ili poremeæaja? Kojeg? Da li je ranije iskusio nešto slièno? Kakva je tada bila reakcija? Nije mu dobro? Muènina? Povraæanje? Koliko dugo? Temperatura? Koliko dugo? Koliko visoka? Kako 3. je izmerena? Bol Opišite bol! Stalan? Na mahove (u talasima)? Koji muèii? Intenzivan? Gde boli? Da li se bol pomera? 4. Da li mu je udobnije da mirno leži, ili bolesnik ima potrebu da se kreæe? Koji je razlog za bol sada? 5. Žena u plodnom dobu Da li je možda trudna? Poslednja menstruacija? 6. Sumnja na veneriène bolesti Seks bez zaštite ili sa nepoznatim partnerom koji se nedavno dogodio?

SAVETI POZIVAOCU
Velika povreda 35:Nesreæe Nemojte da pijete dok traje bol. Jaki lekovi protiv bolova èesto su neophodni, ukoliko je u pitanju kamen u bubregu. Pokušajte da mokri kroz gazu (filter) da bi video da li æe izbaciti kamen. Nakon izbacivanja kamena, da pije mnogo tecnosti kako bi spreèio nov napad. Ovo se možda dešava zbog infekcije urinarnog trakta. Pokušajte da uzmete uzorak urina u èistu èašu. Držite je u frižideru dok ne stigne na analizu. Pijte dosta . Pokušajte da potpuno ispraznite bešiku kada mokrite. Èesto je neohodna upotreba antibiotika. U nekim sluèajevima bešika se mora ispraznitikateterom koji postavljaju bolnièar ili lekar. Bolovi u skrotumu ili preponama Ovo odmah treba da pregleda doktor. Ukoliko se bol javlja zbog ukleštene kile ili torzije testisa, može biti neophodna trenutna operacija kako bi se izbegla trajna šteta. Bolesnik ne sme ništa da jede i pije za sada, ukoliko je operacija neophodna. Stalna i bolna erekcija Treba da se tretira hlaðenjem hladnom vodom, hladnim tušem ili vreæicama leda. Fizièka aktivnost, kao što je trèanje ili vožnja bicikla takoðe pomažu.Ukoliko stanje traje duže od 5 sati, bolesniku je potreban medicinski tretman kako bi se izbeglo trajno ošteæenje bolesti prenete seksualnim putem koje se lece antibioticima. Krv u mokraci (haematuria) nakon nesrece treba da pogleda doktor zbog moguce potrebe za daljim analizama. Sponteno krvarenje može da se dešava zbog infekcije, kamena ili tumora u urinarnom traktu. Iako je retko akutno, krv u urinu cesto treba da pogledada lekar i to cim je pre moguce. Retencija urina. Hronicna retencija urina cesto se dešava zbog problema sa prostatom i to treba proveriti. Akutna retencija je bolna, i bolesniku je cesto neohodna kateterizacija. Cest zastoj urina je normalno u slucajevima infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje može biti uzrokovano smetnjom u urinarnom traktu, npr. uvecanom prostatom sa punom bešikom. Nenormalno velike kolicine urina (polyuria) Može da se dešava zbog glukoze u urinu kod Dijabetesa melitusa, ili nedavni pocetak oboljenja bubrega. Obratite pažnju na dehidriranost bolesnika. Akutni prestanak rada bubrega Oliguria (manje od 500 ml urina u 24 sata), bez ociglednog razloga, cesto je zbog oboljenja bubrega. Bolesnik može da razvije edem, u najgorem elektrolitski dizbalans. Sumnja na virusne infekcije koje prenose miševi u slucajevima pratecih simptoma kao što su povišena temperature ili oni slicni influenci (nephropathia epidemica). Bol u skrotumu može da se dešava zbog infekcije epididimusa (epididymitis) ili torzije testisa kada je prekinuto snabdevanje testisa krvlju. Bolesnika treba da pregleda lekar jer je možda neohodna operacija u roku od 6-7 sati kako bi se izbegla trajna oštecenja testisa.

PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU
Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Pijelonefritis Deca, trudne žene i bolesnici kod kojih se sumnja na sepsu urinarnog trakta treba uvek da se prime u bolnicu. Bol zbog kamena u bubregu NSAILi iv/im/supp. ili hyoscine butylbromide (Buscopan) ili opijati i antiemetici iv. Odvesti u bolnicu ako se stanje ne poboljša nakon lekova.Odmah uputiti na urografiju i / ili ultrazvuk. Jak bol u skrotumu Bolesnik treba da se operiše u roku od 6-7 sati nakon prvog napada, ukoliko je stanje uzrokovano torzijom testisa. Akutna retencija urina Prijem u bolnicu ako kateterizacija ne pomogne Bolesnik sa transplantiranim bubregom Mora se kontaktirati specijalisticko odeljenje, ukoliko se sumnja na odbacivanje transplantata, njegovo otkazivanje ili infekciju Pomoc na drugim mestima u Indeksu 35: Nesreæe

7.

O urinarnom traktu
OZBILJNOST Oboljenja bubrega ili urinarnog trakta retko su kritièna u poèetku. Najkritiènije su velike povrede ili ozbiljne infekcije praæene sepsom. Povrede . izolovana velika povreda samo urinarnog trakta je retka. Prateæe povrede abdomena ili karlice su obièno èeste, sa velikom opasnošæu od unutrašnjeg krvarenja. Bol u abdomenu može biti ozbiljan znak hemoragije, ali može da proðe neko vreme od trenutka povrede do trenutka kada pad cirkulacije postane oèigledan. Infekcije urinarnog trakta. Bakterija iz perineuma lako prodire u uretru i bešiku i može da izazove manje infekcije urinarnog trakta (cistitis). Simptomi su probadanje pri mokrenju, uèestalo mokrenje, neprijatan i oštar miris urina, ponekad èak i povišena temperatura. Pijelonefritis se dešava ako se bakterija spusti do uretri i renalnog pelvisa time uzrokojuæi bol u predelu bubreba, èesto praæen visokom temperaturom i opšte lošim zdravstvenim stanjem. Stanje može da se razvije u sepsu urinarnog trakta. Kamen u bubregu. Neki pojedinci razvijaju kamen (renal calculi) u urinarnom traktu. Kamen se može naæi i u bubrežnoj èašici,ureteru,mokracnoj bešici ili uretri. Kamen u bubregu izaziva akutne, ozbiljne bolne napade. Tipièan bol je u naletima i bolesnik nije u stanju da mirno sedi. Bol se èesto širi na lumbalni predeo, slabine i prepone. Kamen u bubregu nije kritièno oboljenje, ali bol može biti tako jak da je neophodna trenutna medicinska pomoc. Malo kamenje se èesto izbacuje prirodnim putem, dok je za veæe potrebna hirurška intervencija. Probadajuci bol pri mokrenju (dysuria) može se dešavati zbog infekcije urinarnog trakta ili

Oticanje/o teklina na preponama. Meko oticanje u preponama bez osetljivosti najcešce je zbog hernije. Kila nije kriticna osim ako ne priklješti creva iznutra, tako izazivajuci prekid snabdevanja krvlju (kila koja pritiska) i tada bolesnik oseca ozbiljne bolove i neophodna je hirurška intervencija pre nego što se razvije sepsa u zahvacenom crevnom predelu. Uvecani limfni cvorovi u preponama su tvrdi i osetljivi ako je u pitanju infekcija. Tvrdi cvorovi koji nisu osetljivi uzrokovani su možda metastazom ili poremecajima u krvi. Naticanje,otvrdline u skrotumu. Razna stanja mogu da uzrokuju oticanje ili otvrdline u skrotumu.Prateci bol može da ukaže na infekciju epididimisa (epididymitis), ali je neophodno izvršiti detaljno ispitivanje da bi se iskljucio malignitet. Plikovi na ili u blizini genitalija. Ovde je uvek u pitanju oboljenje koje se preneto seksualnim putem. Preporucite bolesniku da izbegava odnose dok ga ne pregleda lekar. Infekcija ispod kožice (balanitis). Kod dece je cesta zbog zategnutosti tog predela Kod odraslih se dešava cesto zbog bolesti prenetih seksualnim putem. Parafimozis. Ukoliko se kožica povuce i napravi snažan obruc oko glavica penisa, krv ne može da cirkuliše. Tada i kožica i glavic naticu, i izazivaju bol. Produžena bolna erekcija (priapism) može da ošteti spongiozno telo i da izazove impotenciju. Možete da probate hladenjem te oblasti, ali ako stanje traje duže od pet sati, treba se obratiti lekaru.

73

37.02 A.37. III izdanje 74 . ili .8 II P R I O R I T Y H.37.37.37.Obavestite dezurnog lekara . šaka. clanak. No.slanje ambulantnog vozila .5 Bled i oznojen Masivan gubitak krvi. disanje.09 H. Nivo svesnosti. status cirkulacije 7.37. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju A.8 1.7 1.03 Jak bol Bio je u nesvesti.06 H.5 5 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .02 H.7 H. nema povreda 9 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Nivo hitnosti.08 A. Moguci bezbednosni rizici 4.medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno.9 5 5 1.37. butna kost. rana od vatrenog oružja ili druga ozbiljna 1. koleno.05 H.2. npr..8 1.07 A.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA 9 9 1.37 Nasilje/zlostavljanje 1 A.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili .: .37. stopalo) Krvarenje je stalo. rame. ili .37.2.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme…………. ili je pod kontrolom Agresivna osoba koja preti nasiljem Seksualni napad Sumnja na zlostavljanje (žena Sumnja na zlostavljanje (dete) Sumnja na zlostavljanje (starija osoba) Žrtva nasilja sa akutnom psihološkom reakcijom 5 5 Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .01 H.5.10 PRIORITY III V. potkolenica. aktvirajte .37. starost i pol 6.37.07 H.01 A.. još uvek krvari Paraliza nogu Ozbiljna opasnost od nasilništva 5.37.dežurnog lekara Ukoliko je potrebno.6.06 A.Pošaljite ambulantno vozilo ili .privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1.37.02 Manje povrede (posekotine i oderotine) Žrtva nasilja.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .37.08 H.9 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom .37.6.05 A.8 1.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja.09 Ubodna rana.03 A.. Sluzbe koje su aktivirane 3. ali samo što se nije onesvestio Jedva diše 4 1. ……………. ruka.01 V.37.04 I P R I O R I T Y KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Ne reaguje na drmusanje i vikanje Sumnja na nasilje ili ozbiljno povredena osoba Još uvek pri svesti.04 H.37.8 6.3. sada dolazi sebi Sumnja na prelom (lice.2.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na tel. predlozite .2.37.37. osnovni problem adresa / opstina 2.37.37.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . Ime.Ugovorite vreme narednog poziva i / ili .

tušira ili pere ruke pre pregleda. Preporuèuje se trenutni pregled i tretman. obezbedite mesto.Spreèili bolesnika ili ostale od povreðivanja ili pretnji .) u grlo. Steknite opštu sliku-obavestite nas. jer to može da izazove dodatno krvarenje. O nasilju/zlostavljanju PROCENJIVANJE STEPENA OZBILJNOSTI Procenite koliko je situacija ozbiljna na osnovu sledeæih podataka: 1. Bolesnik treba da ponese èistu odeæu koju æe obuæi nakon pregleda. Povrede grudi mogu biti kritiène ako su zahvaæeni pluæa. Zadržite sve dokaze. Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 7. Zdravstveni sektor je zakonom obavezan da svaki sluèaj zlostavljanja prijavi nadležnim vlastima. Žrtve se ne smeju ostaviti same u ovom bespomoænom stanju. Seksualni napad Žrtvu treba što pre pregledati i pružiti joj pomoæ. Ako je potrebno.Nesvesno stanje duže od 5 min. Povrede abdomena. povucite se na bezbedno mesto. Povrede glave i lica. Ako je disanje normalno. epilepsija . Ostanite uz bolesnika Ukoliko ne diše .ponudite uputstvo za CPR. bilo tokom %# kucne posete ili na neki drugi naèin. noževa i slièno. rane od metka itd.Naizmenièno gubljenje svesti i osvešæavanje . Doktor mora da proceni da li je u pitanju incest ili zlostavljanje. Znaci ozbiljne povrede su: . posekotine. Ubodne rane. Treba pokazati veliku blagost i razumevanje prema žrtvama.. grudi. Probadanje bilo tupim bilo oštrim predmetima može da izazove krvarenje unutrašnjih organa u stomaènu duplju. manje povrede PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mislite na sopstvenu bezbednost. itd) 3. grudi. Može biti teško da se dobije jasna i prava informacija o incidentu. jer ovo poveæava moguænost veæeg krvarenja Saèuvajte dokaze. Važno Nož je u rani. policiju? Bolesnik U nesvesti? Koliko dugo? Da li krvari? Odakle? Ostale povrede koje niste spomenuli do sad? Može li bolesnik da pomera ruke i noge? Bolovi u vratu? Gde je bol najjaèi? Da li je bolesnik na dnevnoj terapiji? Kojoj? 3. Ne pomerajte oružje dok je u rani. Ne ulazite na potencijalno moguæa mesta dok ne odobri policija. Bol u abdomenu je znak krvarenja. javite ukoliko postoji neki rizik. Uzmite u obzir i želje žrtve. Deo tela koji je povreðen (glava. Ukoliko je moguæe. èak i kada su fizièke povrede minimalne. prelomi i manje povrede 35 nesreæe 4. U sluèaju povreda lica treba sumnjati i na ozbiljne povrede glave. Odeæa koju ste sklonili (donje rublje. a povrede krvnih sudova na grlu mogu da izazovu brz gubitak krvi i tako dovedu život u opasnost. Izbegavajte šok položaj zbog moguæih povreda vrata. 01/02 nesvesni do/preko 8 godina 35 Nesrece 28 psihijatrija/samoubistvo 30 Trovanje/overdoza 24 Krizne intervencije 33 Rane. pocepana ili isprljana odeæa) mora da se ponese. rane vatrenim oružjem Ne dodirujte oružje Ne pokušavajte da pomerite oružje ili nož ukoliko je još uvek u rani. da pere ruke pre pregleda. agresivnog ponašanja. stomak ili butine mogu da izazovu masovno. ako je moguæe. vi morate da odluèite da li je u interesu žrtve da obavestite policiju (pretpostavljeni pristanak). kupa i ne menja odeæu pre nego što se izvrši pregled (mere predostrožnosti radi oèuvanja dokaza). Ozbiljno pijanstvo ili drogom izazvana intoksikacija otežavaju postavljanje dijagnoze 5. pištolj ili neko drugo oružje je bilo korišæeno? Ko je sada sa žrtvom? Da li je napadaè još uvek tu? Da li negde vidite alkohol ili drogu? Da li je obaveštena policija? Da li vi ili povreðeni želite da obavestimo 2. da se kupa ili tušira.Grèevi nakon povrede glave . srce ili glavni krvni sudovi. 5. iscepana ili isprljana odeæa).37 DODATNA PITANJA Situacija 1.jer ove potrebe mogu biti znaèajnije od medicinskih. Seksualna umešanost. Konsultujte se sa žrtvom o eventualnom obaveštavanju policije. Najvažniji klinièki znaci koji treba da stalno proveravaju jeste nivo svesnosti. Ukoliko možete. 5EKSUALNO ZLOSTAVLJANJE I SILOVANJE Èesto izazivaju ozbiljne psihološke posledice uz postojeæe fizièke povrede kod žrtve. probojne rane. (Vidi 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina). Važno je da se žrtva ne tušira.. kako bi: . Ne dozvolite da se mesto nesreæe remeti dok ne stigne poliicija. nekontrolisano spoljašnje ili unutrašnje krvarenje. SAVETI POZIVAOCU Bezbednost Niko ne sme da se izlaže nepotrebnoj opasnosti od napadaca. Odeæa koja je skinuta sa žrtve mora da se ponese (donji veš. ali može da prodje neko vreme pre nego što se kod bolesnika pojave znaci pada cirkulacije. Odmah kontaktirajte specijalizovani centar za žrtve silovanja. pretnje nasiljem. kako bi se zadržali svi dokazi. 6.ubodi. stomak. Ako niste u moguænosti da pitate žrtvu. èesto sa amnezijom u odnosu na ono što se dogodilo) i ozbiljne povrede glave. Pokušajte da ga smirite i utešite. NEGA NAKON NASILNIŠTVA ILI ZLOSTAVLJANJA Žrtve nièim izazvanog nasilja èesto imaju snažne psihološke reakcije. Nakratko posle povrede glave može biti teško da se razlikuje izmeðu potresa (kratkotrajnog gubitka svesti praæeno postepenim vraæanjem svesti.nežno zabacite glavu unazad u normalnu poziciju i podignite bradu. Ovakvim povredama mora se dati visok prioritet zato što stanje bolesnika može naglo da se pogorša. 8. korišæenja oružja. prenesite bolesnika na sigurnoi ne ostavljajte ga samog. duboke poderotine.Spreèili dalje èinjenje kriminalnih dela Ako je moguæe. dobijte žrtvin pristanak pre nego što obavestite policiju. Opišite šta se dogodilo! Kako su nastale povrede? Da li je još neko povreðen? Koliko njih? Nož. . Ne zaboravite na to kada odluèujete o nivou urgentnosti . Pomoæ na drugim mestima u Indeksu Vidi 33 Rane. Ponudite bolesniku da ga odmah pregledaju i tretiraju. Prateæe akutne bolesti (oboljenje srca. OBAVEŠTAVANJE POLICIJE (92) Policija mora da se obavesti u sluèajevima nasilništva. Dajte kiseonik. udarac teškim predmetom.) OZBILJNE POVREDE Ubodne rane (seèivom. . Zakon nalaže da (dokazi) žrtva ne treba da skida odeæu. Pripremite tu odeæu za kasnije ispitivanje. Pokažite veliku blagost i razumevanje. OVISNOST O ALKOHOLU/ DROGI Nasilje se èesto vezuje za droge i alkohol. udarac. naroèito ako je bolesnik intoksiniran. mehanizam povrede (pad. Nasilje i incest nad maloletnicima spada u zlostavljanje i mora se prijaviti nadležnim vlastima za zaštitu dece. Ona ne sme da menja odeæu. pad sa visine i slièno) 2. održavajte otvorenim disajne puteve. Nesvesno stanje Otvorite disajne puteve . Siline u trenutku povrede (povreda saèmarom.obezbedili mesto za ekipu Hitne pomoæi . I prestupnik i žrtva mogu biti intoksinirani. da se kupa. ZLOSTAVLJANJE I INCEST U bilo kom slucaju gde sumnjate na zlostavljanje ili incest dispeèerski centar mora da obavesti dežurnog lekara. prelomi. vilice ili grla koje delimicno ili potpuno zagušuju disajne puteve su opasne po život. butine) 4.Paraliza (smanjena pokretljivost udova) Povrede lica. 9. grlo.

38.4.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv 1 nivo hitnosti.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili . pol 6. adresa. npr.07 V.01 H. opstina 2.Obavestite dezurnog lekara .38.05 H.10.4 1.03 H. celu ili ocima.38. predlozite .38.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan ili . Nekad je imao infekciju uha Predmet zaglavljen u uhu Predmet zaglavljen u nosu Krvarenje iz nosa.06 V. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju H. ili . može da diše Ozbiljno krvarenje iz nosa koje traje duže od 20 min Iznenadna slabost i nesvestica. temperatura Predmet u grlu.06 H.04 V. problem.Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme………….Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . disanje. teškoce sa disanjem i temperatura iznad 38.38.38.3.07 H.38.03 III V.5.38 Uho.38.38. izgleda slabo i malaksalo Bolno grlo.jedinicu ako je potrebno.12 "Ostanite na vezi!" Uzbuna .38.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa P R I O R I T Y 1.38.38. Sluzbe koje su aktivirane 3.9 76 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja..Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon broj ……………. Moguci bezbednosni rizici 4.38.38. Ime.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .6 5 5 5 H.4 1. Pogoršava se kada se bolesnik nagne unapred Polenska groznica. Nivo svesnosti. status cirkulacije 7. ili . grlo i nos 1 I KRITERIJUM SAVET 2 ODAZIV Strano telo u grlu: 03 Zagušeni disajni putevi Teškoce sa disanje 29 Teškoce sa disanjem P R I O R I T Y A.4 7 8 6 V.38.12 4.05 V.38. bolno grlo ili kašalj Bol u uhu Iscedak iz uha. III izdanje .2.4 1.02 V.01 Bolovi u obrazima.: .01 Jedva guta.02 II Dete koje stalno kašlje. traje duže od 20 min Pati od napada vrtoglavice Zubobolja 1.09 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure.38. Dogovorena sredstva komunikacije 5.5.dežurnog lekara ako je potrebno. nepoznat uzrok Iznenadna delimicna gluvoca.3.slanje ambulantnog vozila .Pošaljite ambulantno vozilo ili .medicinski helikopter ili spec.Obavestite dezurnog lekara i kontaktirajte pozivaoca ili .08 V.5 stepeni C 1. jedva može da otvori usta.38.13 4.04 H. aktivirajte .08 P R I O R I T Y Predjite ostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: . ili ..Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA V.10 11 5. izgleda slabo i malaksalo Izuzetno bolno grlo. nepoznat uzrok Sumnja na slomljen nos 1.Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opšte prakse sledeceg dana. starost.

jer ga mogu gurnuti dublje. pneumonija. Tretman su kapi za nos. Pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju 5. tako da je pravi izazov otkriti to u ranom stadijumu. pije iz boèice?) Zvali ste lekara? Dao je lek? Da li boluje od neke druge bolesti? Da li je na dnevnoj terapiji? Kojoj? Problemi sa gutanjem Suv kašalj? Iskašljava dosta sadržaja? Koje je boje:providan. Lekovi za astmu koji otvaraju bronhijalne tubuse i bronhiole mogu da pomognu kod dugotrajnog suvog kašlja. Stepen ozbiljnosti postaje oèigledan tek kasnije. barem samo po klinièkim znakovima. vidi 15 Temperatura. Predmet u nosu. Ovo nije ozbiljno. Najbrži moguæi prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. zujanja u ušima i nagluvosti. ili imitiranjem kijanja. Virusne infekcije unutrašnjeg uha (labyrinthitis). Neophodan hitan prevoz do bolnice sa osobljem. Razmislite! Opasnost od povratnog efekta nakon 60 min. obratite se lekaru. i ne pokušavajte da utvrdite dijanozu pre prijema u bolnicu. Pseudo krup (laryngitis). U sluèaju pireksije koja nije praæena ostalim znakovima ozbiljne bolesti ili prateæim simptomima. bilo tako što æe sedeti uz prozor. Teško je razlikovati virusnu i infekciju nastalu bakterijom streptokokom. pokušajte da ga uklonite pincetom. . O uhu. Akutna vrtoglavica. Inaèe deca izgledaju u redu. kraj otvorenog prozora. Isperite usta hladnom vodom i ne izduvavajte nos. 9. . èak i kada stanje nije ozbiljno. Bol može biti tako jak. ali ako temperatura preðe 41 stepen može da dodje do ošteæenja mozga. primenite disanje usta na usta. Procenite potrebu za iv. ili lekovi protiv bolova. . 13. zelen ili braon? Ima i teškoæe sa disanjem? Da li mu je lakše da diše kada sedi? Temperatura Koliko visoka? Koliko dugo? Kako je izmerena? Uzeli ste lekove za skidanje temperature? Da li su pomogli? Da li je sada osobi bolje? Osip? Opišite ga. obratite se lekaru. Možete izvesti dete i napolje. Bolesnik mora da sedi 6 i da se nagne unapred. UHO Uhobolja najèešæe nastaje infekcijom srednjeg uha (otitis media) nakon obiène prehlade. Kod zastoja disanja. 8. Dajte lek protiv bolova i lekove za obaranje temperature. prelomi. i ostalih prateæih znakova i simptoma. ili uz tuš hladne vode koji ste pustili u kupatilu. ako se bol u uhu nastavi. i izazvan je infekcijom sinusa. SAVETI POZIVAOCU 1. GRLO Epiglotitits: Vidi 29 Teškoæe sa disanjem/dispnea. ili tablete Ako je kritticno: Racemic adrenalin inhalacija-0. Prateæi simptomi su povišena temperature i sluz koja je poprskana krvlju iz inficiranih sinusa. Predmet u nosu: Naterajte bolesnika da snažno izduva nos. Infekcije spoljnog uha (otitis externa) su obièno razlog za uhobolju kod odraslih. Ukoliko krajnici oteknu dete može da ima tonzilitis. strano telo) Opšte zdravstveno stanje i izvorni razlog za simptome odluèiæe o daljoj terapiji i korišcenju antibiotika. Obratite se lekaru. Bolesnik treba da pije mnogo teènosti.antibioticima. ili koristite džepnu masku. u konsultaciji sa specijalistom u bolnici. Krv ili bistra teènost izbaèena iz uha nakon povrede glave mogu da ukažu na frakturu u bazi lobanje. Ako ovo ne uspe. ukoliko je moguæe . Bol je ili prednja glavobolja. i povišene temperature. Povrede zuba Vidi 33 Rane. Predmet u uhu : Pokušajte da izvadite 7 predmet pincetom. pored opštih i speèifiènih simptoma i znakova bolesti. traheje (tracheitis) ili donjih disajnih puteva (bronchitis. . ali ne na duže od nedelju dana 4. Bolesnik treba da sedi. vlažan vazduh. Ukoliko dugo traje. 2. Krvarenje iz nosa. 3. tada sirupi nisu preporuèljivi.38 DODATNA PITANJA Koliko dugo je veæ bolesnik bolestan? Da li jede i pije? (Beba: još sisa. i u odreðenom trenutku treba da se proveri. ali %% može da dode do razvitka ozbiljnih respiratornih problema. potreban je pregled kod lekara. ali se treba obratiti zubaru što je pre moguæe. Deca dobijaju visoku temperature i kod bakterijskih i kod virusnih infekcija. Ako ne uspe. ili kraj hladnog tuša koji ste pustili u kupatilu. Koliko su ovde antibiotici korisni. Neka dete udiše svež. .20. Karakteristican suv. Ovo umanjuje oticanje sluzokože i može da pomogne. Najèešæa virusna infekcija kod dece ispod 2 godine. može da dovede do depresije. Dajte kapi za nos ukoliko to veæ nije uèinjeno. (Vidi 29 Teškoce sa disanjem /dispnea). ukoliko je vidljiv i nadohvat. Lek za kašalj može da umanji simptome ali ukoliko bolesnik treba da iskašlje sadržaj. i ukoliko je neophodno. Krv ili iscedak iz uha je obièno izazvan Rupturom bubne opne nakon infekcije srednjeg uha. ili kine. Nestruèno osoblje ne treba ni da pokušava da ukloni predmet nekim drugim instrumentom. Karakteristièan probadajuæi bol koji se pogoršava kada se bolesnik savije. astma. pokušajte sa antipireticima i vidite da li pomažu. Ukoliko sumnjate na pseudokrup Dovedite dete do telefona kako biste mogli da èujete kako diše ili kašlje. Pomozite bolesniku da sedne ili legne sa uzdignutim gornjim delom tela. Zapušite nos prstima i držite 20 min. Topla piæa umiruju. Mononukleoza je žlezdana groznica) je virusna infekcija koja utièe na to da krajnici izuzetno oteknu. antibiotici. PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici Sumnja na epiglotitis Smirite bolesnika. Ukoliko je bolesnik slab može biti neophodno da se konsultuje lekar i poène sa antibioticima. Ostali uobièajeni razlozi za vrtoglavicu jesu sindrom hiperventilacije (Vidi 28 Psihijatriija) degenerativna oboljenja zglobova i vrata. Zubobolja: Lekovi koji smanjuju upale. Ovo oboljenje može da traje dugo i može biti opasno. Ukoliko ne uspete u tome. Delujte smirujuæe na dete. 12. Možete ga izvesti i napolje. Ne gutajte krv. Nemir. decu treba držati u naruèju. Tretman analgeticima. Pokušajte da ga izbacite snažnim izduvavanjem. Ne pregledajte grlo. antipireticima i kapima za nos. teskoba ili plaè mogu da izazovu pogoršanje. manje povrede. Sumnja na akutni laringitis Glucocorticoid iv/im. Ne postoji uvek direktna veza izmedu visine temperature i stepena ozbiljnosti stanja. uzdignut gornji deo tela. Faringitis/tonzilitis se javlja obièno zbog virusnih infekcija i ne zahteva tretman. koje æe otvoriti kanal izmeðu srednjeg uha i grla. Pa ipak. vidi 03 Zagušeni disajni putevi vidi 29 Teškoce sa disanjem vidi 32 Bolesno dete 10 . ili do Doma zdravlja. Dozvolite mu da sedi ili ga prebacite preko svog ramena. i ako je za transport do bolnice potrebno više od sat vremena. zaribani kašalj i promuklost po buðenju. grlu i nosu PROCENA POVIŠENE TEMPERATURE Do kog stepena je pireksija znak ozbiljnog oboljenja zaivisi od starosti. Bolesnik treba do ode do lekara. Krvarenje iz nosa Vidi "Savet pozivaocu". ili preko ociju i obraza. smetnje sa vidom i tranzitorni ishemièni atak (TIAs) (Vidi 27 Polu svesno stanje) Zujanje u ušima (tinnitus) može biti veoma neugodno ali obièno nije ozbiljno. obratite se lekaru. Strano telo u ušnim kanalima Ukoliko je predmet vidljiv u spoljnom uhu. ZUBI Zubobolja se može ublažiti analgeticima ili antiinflamatornim lekovima. Kašljanje je simptom iritiranosti ili zapaljenja grla (laryngitis). ali pazite da detetu ne bude hladno. ili povišen pritisak u unutrašnjem uhu (Morbus Menière) mogu da izazovu napade vrtoglavice. Dete treba da udiše svež i vlažan vazduh. NOS Sinusitis. ali vodite raèuna o tome da dete ne sme da se prehladi.5 ml i 1-2 ml NaCl. 11. Pratite uputstva koja se nalaze u pakovanju. može biti predmet diskusije.

39.39.8 Idite kroz preostale kriterijume Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu Ucinite jednu od sledecih stvari: .8 8 V. Nivo svesnosti.39. npr: .Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja u vreme…………….39.8 8.8 3. Ime.Zamolite pozivaoca da se obrati svom lekaru opste prakse narednog dana ili . ili .obavestite dezurnog lekara .medicinski helikopter ili spec.Povezite pozivaoca sa dezurnim lekarom ili . Bol i poremecen vid Varilac. Dogovorena sredstva komunikacije 5.8 1.39.02 V.01 II Jak i stalan bol u ili u blizini oka. predlozite .7.03 P R I O R I T E T 1 A.privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dalja važna pitanja Informišite svo osoblje vezano za poziv o 1.8 8 Postavljajte dalja važna pitanja Dajte savet pozivaocu.01 Jak i stalan bol u ili u blizini oka.06 V.Završite razgovor ukoliko pomoc nije neophodna Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa.dežurnog lekara ako je potrebno.39. vid i dalje normalan 2. Nivo hitnosti.9 H. ili .05 V.39. osnovni problem adresa / opstina 2.Obavestite lokalnu patronažnu sestru o potrebnoj nezi i / ili .02 H.39.02 I KRITERIJUM SAVET 2 "Ostanite na vezi!" Uzbuna . ali ga hvata nesvestica 2 1 A.8 III V. Postujte lokalne procedure.Obavestite dezurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili .05 Velika povreda korozivnim materijama u ili u blizini oka 4 Unesen methanol. ne oseca se dobro 6.39. poremecen vid 8.39.Zamolite pozivaoca da pozove lekara na telefon br.Zamolite bolesnika da ode do Doma Zdravlja ili dnevne bolnice. Bol i poremecen vid Masnica na oku 6.39..03 H.39.9 V.Sami obavestite njegovog lekara naredni dan.03 V.7. Sluzbe koje su aktivirane 3.. Pri svesti.07 Bio je na jakom suncu. aktivirajte .39.jedinicu ako je potrebno.39. …………….Pošaljite ambulantno vozilo ili .8 6. Moguci bezbednosni rizici 4.39 Oko 1 A. disanje.39.Ugovorite vreme novog poziva i / ili .39.01 A.slanje ambulantnog vozila .04 A.04 H. starost i pol 6. inace je u redu 6.8 4. P R I O R I T E T 78 Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja. Data uputstva i saveti Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju Iznenadne smetnje s vidom. nesvestica Velika otvorena povreda na ili u blizini oka Udarac u oko ili glavu.05 Iznenadno slab vid u jednom ili oba oka Umerena povreda hemikalijom u ili u blizini oka Modrica i otok oko oba oka nakon povrede glave Unesen metanol. ili . Recite pozivaocu da vas odmah pozove ako se stanje pogorsa. status cirkulacije 7.04 Mrvica necega je upala u oko Crveno oko koje svrbi Crveno oko bez svraba i bola 5. III izdanje .39. P R I O R I T E T H.

udara ili akutnog poremeæaja oka i to treba odmah da pregleda doktor. Krvni ugrušci u krvnim sudovima oka mogu da dovedu do trajnog ošteæenja vida. Snežno slepilo moze da se dogodi kada je oko izloženo ultra violetnim zracima.39 DODATNA PITANJA Crvenilo i svrab oèiju Može li bolesnik da gleda ne to oko? Da li je bol iste jaèine kao svrab? Izgleda slabo? Muènina? Povraæanje? Ima li neki poremeæaj? Glaukom? Infekciju retine? Da li ima drugih u okolini bolesnika sa istim problemom (škola. Bolesnik odmah mora da se primi u bolnicu. ili isprati vodom. Smrtna doza za odrasle se procenjuje na 5-30 ml. Velika povreda oka Chloramphenicol kapi za oèi odmah. a ponekad i zagnojenost. Držite oko otvoreno dok ispirate. or im. Iznenadan gubitak vida može da se dogodi zbog tranzitornog ishemicnog napada. treba da se prekrije zavojem ili èistom krpom. pa èak i do slepila. Obimno ispiranje vodom (najmanje10 min) se preporuèuje pre i tokom transporta za bolnicu. Nastavite da ispirate i tokom transporta. Uput i recept treba uzeti od lekara. Lokalni anestetik za oèi Preporuèujemo ga samo u izuzetnim sluèajevima jer može dodatno da ošteti oko utrljavanjem. Modro oko (modrica) se dešava zbog krvi koja se akumulira u tkivu oko oka. nakon što je oblast oka pretrpela udarac. Imajte na umu moguæu ozbiljnu povredu glave. Metanol se ponekad nalazi i u mešavini sa ostalim piæima koja se prodaju na crno. 3. Pokušajte da uklonite trun ivicom presavijene vlažne krpe. 8. Pèinju obièno jakim probadanjem. Ovo stanje je neprijatno ali se odnosi samo na oko i nije ozbiljno. Akutni glaukom ili akutno zapaljenje (iridocyclitis) izazivaju ozbiljan bol i smetnje s vidom. Rakunske oèi (diskoloracija oko oba oka nakon povrede glave) ukazuje na prelom baze lobanje i ozbiljno je. Odvojena rožnjaèa je kao da ste spustili roletnu preko vidnog polja. Iznanadno crvenilo cne jabuèice bez ostalih simptoma obièno je uzrokovano pucanjem nekog krvnog suda. Razlog za to jesu toksiène materije koje nastaju u organizmu kada methanol uðe u metabolizam. 1. . proverite detaljno da li je oko bilo izloženo metalnim. Ukoliko je stanje neugodno ili pak dugo traje. Crveno. Vidi 37 nasilje/zlostavljanje POVREDE KOROZIVNIM MATERIJAMA Korozivne materije mogu da unište korneu (Vidi 22Hemikalije i gasovi). i nemoguænošæu da se oseti bol ili nelagodnost. Odmah treba primiti bolesnika u bolnicu i tretirati ga etanolom (obicnim alkoholom) a može da bude potrebna i hemodijaliza. konsultovati lekara. Moguæ akutni glaukom Ukoliko je vreme transporta dugo-procenite potrebu za tretmanom. kamenim ili drvenim opiljcima. Konjuktivitis se dešava zbog virusne. Moguæ je i sluèaj zlostavljanje. obdanište)? Da li je bio na jakom suncu ili snegu Da li je varilac? Kamenorezac? Radi na mašini za oštrenje? Iznenada slabije vidi? Kada se to dogodilo? Koliko dugo traje? Da li se ranije dešavalo nešto slièno? Šta je tada bilo? Da li je potpuno slep na jedno oko? Gde na vidnom polju ne može da vidi? Po uglovima? U sredini? Ostali simptomi? Crvenilo? Bol? Nesvestica? Malaksalost? Da li koristi kapi za oèi ili neku drugu dnevnu terapiju? Koju? Ostale poznate bolesti? Povreda oka Opišite povredu Može li bolesnik da vidi na povreðeno oko? Povrede korozivnim sredstvima Koja je hemikalija u pitanju? Baza ili kiselina? Jeste li ispirali oko? Koliko dugo? 6. za ovo može biti nekoliko razloga. bakterijske infekcije ili alergije. ili pokušajte da ga isperete vodom. Ako sumnjate. SAVETI POZIVAOCU Izbegavajte zagaðenje rane. i može da ukaže na apopleksiju. kako bi se spasio vid. Crvenilo sa svrabom. ili uz pomoæ za tu svrhu napravljene boèice ili iv kapalice. AKUTNO OŠTEÆENJE VIDA Bez crvenila ili svraba. %' Metanol može da dovede do trajnog ošteæenja. Crvenilo i svrab oka najèešæe se dešava zbog virusne infekcije i oporaviæe se samo od sebe. Morate da izvrnete kapak na spolja. Karakteristièno je probadanje i oseæaj da imamo nešto u oku. Teško je reæi kada je infekcija virusna a kada bakterijska. Oko treba dobro prekriti ako se daje lokalna anestezija. Zrno peska ili insekti najèešæe se mogu izbaciti iz ugla oka ivicom vlažne krpe. Odmah na nosilu prevesti u bolnicu. Kapak mora da se izvrne ukoliko se trunèica nalazi ispod njega. suznim i crvenim oèima a ponekad i grèenjem kapaka. Antibiotske kapi ili neko lekovito sredstvo može se dati ukoliko je potrebno. 5. Ne dajte bolesniku ništa da jede ili pije. Trunje u oku. Ispirajte tekuæom vodom sa tuša ili sa slavine najmanje 10 min pre nego što prevezete bolesnika do lekara ili bolnice. Nije ozbiljno. Strano telo u rožnjaèi može da izazove crvenilo i svrab. Povrede korozivnim sredstvima. 7. POVREDE OKA Velika povreda oka ili blizine oka. Timolol kapi za oèi Analgetici/antiemetics iv. bolno oko. pre prevoza za bolnicu. Akutni glaukom je èesto praæen glavoboljom i muèninom. Simptomi mogu da se pojave nakon nekoliko sati. Možete dati sredstva protiv bolova Paracetamol npr. Prekrijte je èistom krpom ili zavojem. Trunèice mogu da se skupe u uglu oka i mogu biti lako uklonjene nakon nekog vremena. Temporalni arteritis (zapaljenje karotidne arterije i njenih grana) zahteva leèenje odmah. bilo putem mlaza iz boce. i oporavlja se samo od sebe za par dana. Povrede korozivnim sredstvima Ispirajte temeljno tekuæom vodom najmanje 10 min. Procenite upotrebu Acetazolamide (Diamox) 2 tablete i to odmah. Virusni konjuktivitis je infektivan 1-2 nedelje. Konjuktivitis je zarazan 1-2 nedelje ali nema razloga da se zbog toga odsustvuje sa posla ili iz škole. Pratite uputstva koja su na pakovanju. Nije ozbiljno. Bolesnik treba da leži i da pokuša da se u meðuvremenu potpuno opusti. Držite oko otvoreno dok ga ispirate. Vidi" O oku" ispod. kako bi se infekcija spreèila. Ovo može da se dešava zbog akutnog oènog poremeæaja i to odmah treba da pregleda doktor. Bolesnik može da na nekoliko sati ili dana (u najgorem slucaju) izgubi vid. 2. Metalni opiljci imaju sklonost da se duboko zabadaju i njih mora da ukloni lekar. Oba stanja prete gubljenjem vida. Kapi za oèi Pilocarpine smanjuju pritisak i izazivaju kontrakciju zenice. Bolesnika treba odmah odvesti do lekara u bolnicu. Ako je moguæe nastavite da ispirate i tokom transporta. može da se tretira antibakterijskim kapima ili mašæu. Najbolji naèin za ispiranje jeste da koristite boèicu sa sprejom ili specijalnu boèicu za ispiranje kontaktnih soèiva. 4. Kapci mogu da se slepe. Kapci mogu da se slepe. Parèiæi ce se nakon nekog vremena sakupiti u uglu oka. Sterilan povoj Penicillin iv. ukoliko se trun nalazi ispod. U najgorem sluèaju ovo je poèetak m. ali nema dokaza koji bi opravdali odsustvovanje dece iz škole ili obdaništa. 30 Intoksikacija/overdoza PO M O Æ M ED I CI N S K O M O S O B L JU Mogu da vas povežem sa specijalistom u bolnici. 9. ali ukoliko je vid narušen. O oku CRVENILO Crvenilo bez ostalih simptoma. Odmah se obratiti odgovarajuæem specijalisti.